Izreke i citati poznatih

"Sve što je izvan dohvata naše ruke, sve što nije potpuno naše, s cim
nismo srasli tako da postane isto što i mi, to je tude, nicije, ne
štiti. To je kao vjetar, ništa, nemaš na cemu da stojiš, nizašto se ne
držiš, ništa te ne drži, oci su ti prazne, srce ti je pusto, ostaje samo
nemir."

..."Kako joj drago, rekao bi njegov otac. Širok joj svijet, otvoren put.
Ne goni je, ne pokazuje prstom na vrata, sigurna je i ne strahuje da ce
je otjerati, pa nema šta da cuva. Suviše joj je lijepo bilo, eto to je,
a covjek je proklet, dobar je samo kad mu je rdavo. Kako joj drago.
Žena je kao macka, ne veže se za covjeka, i ne treba žaliti ako ode.

Meša Selimovic "Magla i mjesecina"

KOMADIĆ KOJI NEDOSTAJE

Nedostajao mu je jedan komadić, i to ga je činilo nesrećnim. I tako,
krenu on u potragu za komadićem koji mu je nedostajao. I dok se kotrljao
putem, pjevušio je pjesmicu:

“Tragam za komadićem koji mi nedostaje, Da, tragam za dijelom koji mi
nedostaje. Oho-ho, aha-ha, kotrljam se svijetom bijelim U potrazi za
komadićem koji mi nedostaje!”

Ponekad mu je bilo pretoplo na suncu… A onda, opet, pljusnula bi svježa
kišica. Ponekad bi baš bilo hladno kada bi snijeg sve zasuo, ali bi se
sunce opet javilo i ponovo ga zagrijalo. Bez nedostajućeg komadića nije
se moglo brzo kotrljati, te bi povremeno zastalo, da poneku riječ
prozbori sa crvićem…

Ponekad bi, opet, zastalo da pomiriše cvjetak…

Desilo bi se, s vremena na vrijeme, i da pretekne poneku bubicu a
ponekad bi, bogme, i neka bubica njega pretekla! Ali, ponajljepše bi
bilo kada bi na njega sletio leptirić! Zabrodio je, čak, i preko okeana…

“Za komadićem tragam što mi fali, Preko brda, dolina i mora plava, Nek’
korak mi bude prav i bistra glava, Jer tragam za komadićem koji mi
fali!”

Pa kroz močvare i divlje šume, uz planine i niz planine. A onda jednog dana, gle!

“Nađoh svoj nedostajući komadić”, oglasi se ono. “nađoh, napokon,
komadić koji mi fali Poslije koraka čvrstog i glave bistre Nađoh svoj…”

“Čekni, malo”, prekide ga komadić.

“Uprkos tvom koraku pravom i bistroj glavi… Ja nisam, znaš, tvoj
nedostajući komadić. Ja nisam ničiji nedostajući komadić. Ja sam ti,
brale, svoj sopstveni komadić! I čak i da jesam nečiji nedostajući
komadić tvoj sigurno nisam!”

“Oh”, dođe žalostiv odgovor, “oprosti mi što sam ti bio na smetnji”.

I nastavi da se kotrlja dalje. Naiđe, potom, na još jedan komadić ali je
ovaj, očito, bio premalen. Sljedeći je, opet, bio prevelik. Onaj na
kojeg naiđe potom imao je odveć oštar vrh, a naredni, opet, bio je
ćoškast! Potom mu se učinilo da je naišao na savršen komadić ali se ni
on nije potpuno uklapao te ga, na daljem putu, neprimjetno izgubi. Zatim
naide na komadić koji se savršeno uklapao… Ali, pošto je bio pretvrd,
na kraju se sav izlomio na sitnu parčad. I tako nastavi sa kotrljanjem.
Doživljavajući svakovrsne pustolovine zapadajući u svakojake jame i
lupajući glavom o tvrde, kamene zidove. I napokon, susrete se sa
komadićem koji je, kako se činilo, bio po pravoj mjeri.

“Zdravo!” oslovi ga ono.

“Zdravo!” odvrati komadić.

“Da li si ti, možda, komadić koji nekome nedostaje?”

“Ne, nisam, bar koliko mi je znano”.

“Pa, možda onda želiš da budeš svoj sopstveni komadić?”

“Mogu biti nečiji komadić, a opet ostati svoj”.

“Možda, ipak, ne bih želio da budeš moj komadić?”

“Možda i bih”.

“Možda, ipak, ne odgovaramo jedno drugom…”

“Pa…”

“Mmmmmmmm?”

“Mmmmmmmm!”

Uklapa se! Savršeno se uklapa! Najzad! Najzad!

I nastavi da se kotrlja dalje, ali sada, posve zaokruženo, kotrljalo se
brzo i sve brže. Da, kotrljalo se brže nego ikad ranije! Toliko brzo da,
čak, ne stiže da porazgovara sa crvom. Ne zastade ni cvetak da
pomiriše. Kotrljalo se tako brzo da ni leptir ne ugrabi priliku da ne
njega sleti! I sada je, najzad, moglo da zapeva svoju pjesmicu, da,
napokon ju je moglo zapjevati:

“Ah, pronašao sam komadić koji mi je nedostajao!”

I ono stade pjevati…

“Tra-la-lagam za klomadićem koji mi fa-ali, Glave bistre i koraka pravog Da, tra-la-lagam za komadićem koji mi fa-ali… Uf, uf!”

Oh, jadan ja, sada kada sam najzad potpuno zaokružen ne mogu više da pjevam!

“Aha”, dosjeti se on napokon,

“Znači, U TOME je stvar!”

I trenutak potom prestade da se kotrlja. i nježno položi pristajuci
komadić na tle i lagano se otkotrlja dalje. I dok se kotrljalo dalje,
ono tiho zapjevuši:

“Ah, tragam za komadićem koji mi nedostaje, Da, tragam za komadićem koji
mi nedostaje. Oho-ho, aha-ha, kotrljam se svijetom bijelim U potrazi za
komadićem koji mi nedostaje!”



Pouka: Sreća nije cilj. Sreća je put do cilja.

Dok smo bile djeca većina naših trenutaka bila je sretna. Kad smo
odrasle, zaboravismo sve te sretne trenutke našeg djetinjstva i od sreće
napravismo misterij. Nedostižno božanstvo. Zaboravismo da sreća nije
nagrada za naše postupke, da je ne možemo uhvatiti umom, da ona stanuje u
našem srcu. Zaboravismo dijete u nama koje se veselilo sunčanom danu,
zelenoj livadi, šarenom leptiru, crnome mačku.

U svijetu bez zidova

Ja nisam posebna. Ja sam tek jedna obična djevojka, visoka metar i
pedeset osam i prosječna po svemu. Ali zato imam jednu tajnu: možete
izgraditi zidove sve do neba visoke, ja ću ipak pronaći načina da ih
preletim; možete me sa sto hiljada ruku pokušavati prikovati za tlo, ali
ja ću se ipak nekako izvući. Mnogo nas je takvih, više nego što
mislite. Ljudi koji odbijaju prestati da vjeruju. Ljudi koji odbijaju da
se spuste na zemlju. Ljudi koji vole u svijetu bez zidova, ljudi koji
vole uprkos mržnji i odbijanju, ljudi koji se nadaju uprkos tome što
nade baš i nema i koji su u tome neustrašivi. Volim te. Zapamti. Ne mogu
mi to oduzeti!

Loren Oliver

A ono sto se u meni dogadja u rijetkim casovima radosti, sto je za mene
slast, dozivljaj, ekstaza i uzvisenost, to svet voli i trazi mozda
jedino u pesnickim delima, a u zivotu smatra ludoscu. I zaista, ako je
svijet u pravu - onda sam ja kriv, onda sam lud, onda sam zaista kako
sam sebe cesto nazivao -stepski vuk, zivotinja koja je zalutala u tudj i
nerazumljiv svet, koja vise ne nalazi svoju postojbinu, vazduh i
hranu...

H.Hese – „Stepki vuk“

"San je ono što se želi, a život je buđenje."

Meša Selimović

Kad nadješ dijamant koji nije ničiji, on je tvoj.
Kad pronadješ ostrvo koje nije ničije, ono je tvoje.
Kad ti nešto prvom padne na pamet, ti tvoju misao patentiraš: ona je tvoja.
A ja, ja sam prisvojio zvezde zato što nikad nikome pre mene nije palo na
pamet da ih prisvoji.
Sent Egziperi

Kako da volis zenu

Možda joj nećeš biti prvi muškarac, ni posljednji ili jedini. Voljela je
prije tebe i možda će voljeti poslije. Ali ako te sada voli, zar je
bilo šta drugo bitno? Ona nije savršena – ali nisi ni ti. I vas dvoje
možda nikad nećete biti savršeni zajedno, ali ako te ona može nasmijati,
natjerati te da se dvaput zamisliš, priznati da je ljudsko biće i da
griješi, drži se nje i daj joj najviše što možeš. Možda neće misliti o
tebi svakog sekunda tokom dana, ali će ti dati dio sebe za koje zna da
ga možeš slomiti – njeno srce. Zato nemoj da je povrijediš, nemoj da je
mijenjaš, nemoj je analizirati i ne očekuj više nego što ona može dati.
Smij se kad te čini srećnim, daj joj do znanja kad te izluđuje i neka ti
nedostaje kad nije u blizini.

Bob Marli

Osećala sam se nestvarno, dok sam ulazila u ogromni avion, koji ranije
nikada nisam videla uživo. Osećala sam kako me svet prožima - i doziva!
Sav taj daleki svet, svi ti nepoznati ljudi koji žive u ogromnim
svetskim metropolama. Kao da sam mogla sve da ih čujem i vidim, kako se
užurbano kreću u gužvama neverovatno širokih bulevara, uz zvuke sirena
nervoznih taksista, uz žamor dece koja napuštaju škole, i čavrljanje
prijateljica koje uživaju u popodnevnom šopingu ogromnih tržnih centara,
ali i osluhnem tišinu usamljenih duša, dok na klupama u parku
zaustavljenog daha čitaju knjige, ne obazirući se na prolaznike, kao i
korake muževa dok žure kućama nakon napornog dana na toplu večeru, i
zaljubljene što se grle na trgovima obasjanim romantičnim noćnim
svetiljkama. Hiljade sitnih svitaca, što isijavaju iz košnica ogromnih
gradova svetlucale su za mene, a iza svakog prozora, iza svake svilene
ili čipkane zavese krila se jedna neponovljiva priča, sve je to
tutnjalo u mojoj glavi, kao otkucaji jednog ogromnog srca, koje radi
užurbano i neprestano pumpa život kroz sve žile i otvore, koje god može
da pronađe. Kroz sve bulevare, uličice, trgove, reke, kafice, noćne
klubove, kancelarije, dnevne i spavaće sobe... Osećala sam se
napuštenom, odbačenom… U tom trenutku ja sam bila najhrabrija i
najznatiželjnija osoba na svetu... I najusamljenija…

Hermione – „Put“

we don't stop playing because we grow old,we grow old because we stop playing-Georg Bernard Shaw

Blues is easy to play, but hard to feel.-Jimi Hendrix

The sun is gone, but I have a light.-Kurt Cobain

A friend is someone who gives you total freedom to be yourself.-Jim Morrison

Everybody loves you when you're six foot in the ground.-John Lennon

I believe in God, but not as one thing, not as an old man in the sky. I believe that what people call God is something in all of us. I believe that what Jesus and Mohammed and Buddha and all the rest said was right. It's just that the translations have gone wrong.-John Lennon

People say I make strange choices, but they're not strange for me. My sickness is that I'm fascinated by human behavior, by what's underneath the surface, by the worlds inside people.-Johnny Depp

Када сам заиста почео волети себе,
престао сам да жудим за неким
другачијим животом и могао сам
видети да је све што ме је окруживало
уствари било позив да растем и да се
... развијам. Данас, ја то зовем ЗРЕЛОСТ.
Када сам заиста почео волети себе,
престао сам самом себи красти своје
време, и престао сам правити
грандиозне пројекте за будућност.
Данас радим само оно што ми доноси
радост и срећу. Радим ствари које
волим да радим и које радују моје
срце и радим то на свој сопствени
начин и у свом сопственом ритму.
Данас знам да се то зове
ЈЕДНОСТАВНОСТ.
Када сам заиста почео волети себе
престао сам желети да сам увек у
праву, тако сам мање грешио. Данас
сам схватио да се то зове
СКРОМНОСТ.
Када сам заиста почео волети себе
схватио сам да су бол и емоционална
патња само упозорења која ми говоре
да тренутно живим супротно од своје
истине. Данас знам да се то зове
БИТИ ВЕРОДОСТОЈАН.
Када сам заиста почео волети себе,
схватио сам колико може бити
увредљиво када покушавам да
натерам некога да ради оно што ја
хоћу, иако знам да тренутак није
прави и да та особа није спремна за
то, па чак и онда када сам та особа ЈА.
Данас, ја то зовем ПОШТОВАЊЕ.
Када сам заиста почео волети себе
ослободио сам се свега што није било
здраво за мене: хране, људи, ствари,
ситуација и свега осталог што ме је
вукло ка дну а даље од мене самога. У
почетку сам то звао "здрав егоизам",
али данас знам да је то ЉУБАВ ПРЕМА
САМОМЕ СЕБИ.
Када сам заиста почео волети себе,
одрекао сам се навике да живим и
даље у прошлости и да се бринем за
своју будућност. Сада пак живим само
за овај тренутак у ком се СВЕ дешава.
Тако живим сваког дана и зовем то
ИСПУЊЕЊЕ.
Када сам заиста почео волети себе
спознао сам да ме мој ум може
пореметити и да се од неких својих
мисли могу разболети. Али чим сам
почео да користим своје срце, мој ум
је добио драгоценог савезника.
Данас ову везу зовем МУДРОСТ СРЦА.
Када сам заиста почео волети себе,
схватио сам да сам под било којим
околностима увек на правом месту, у
право време и да се све догађа у
правом тренутку. Тако да сам могао
бити миран. Данас то зовем
САМОПОУЗДАЊЕ.
Нема потребе да се плашимо свађа,
суочавања нити било каквих
проблема, јер и звезде се понекад
сударе па из судара настане неки нови
свет... Данас, ја знам: ТО СЕ ЗОВЕ
ЖИВОТ.


Чарли Чаплин, за свој 70. рођендан

Na obali rijeke Pjedre sedela sam i plakala

Treba se izlagati opasnostima - govorio je. Čudo života možemo istinski
razumeti jedino ako dopustimo da se dogodi nešto neočekivano.
Svakoga dana Gospod nam daruje - zajedno sa suncem - jedan trenutak kada
je moguće izmeniti sve ono što nas čini nesrećnim. Svakoga dana
nastojimo da obmanemo sami sebe kako nismo prepoznali taj trenutak, kako
on ne postoji, kako je današnji dan istovetan jučerašnjem i kako će
biti jednak sutrašnjem. Ali, onaj ko obrati pažnju na dan koji traje,
otkriva čarobni trenutak. On može biti sakriven u času kad izjutra
otključavamo vrata, u onoj kratkotrajnoj tišini koja naglo nastupi posle
ručka, u hiljadu i jednoj stvari koje nam izgledaju isto. Taj trenutak
postoji - trenutak kad nas sva snaga zvezda namah prožme i omogući nam
da činimo čuda. Sreća je ponekad blagoslov, ali najčešće osvajanje.
Čarobni trenutak koji se javlja svakoga dana pomaže nam da se menjamo,
navodi nas da se upustimo u potragu za svojim snovima. Patićemo,
preživljavaćemo teške časove, suočićemo se s mnogim razočarenjima - ali
sve je to prolazno, i ne ostavlja trag.

P.Koeljo

Sve što promatramo oko sebe na neki je način povezano s nečim drugim. To nešto drugo dalje je pak povezano s nečim trećim.
Drugim riječima, svaki element života dio je većeg sistema, a svaki od
tih sistema dio je nekog drugog sistema. Nijedna pojedinačna teorija ne
može objasniti, pa čak ni opisati, kompleksnost te međupovezanosti, niti
može uzeti u obzir subjektivni filter osobe koja objašnjava. Ipak, mi
ljudi stalno pokušavamo shvatiti svijet kroz kategoriziranje,
pojednostavljivanje i generaliziranje.
Također, mislimo da svijet možemo shvatiti jedino kroz percepcije. Ali
budući da su one filtrirane slike stvarnosti, naše percepcije nikad
nisu do kraja točne. Mislimo da vidimo stvarnost, ponekad čak mislimo da
je i poznajemo, ali ono što vidimo je naš vlastiti mjehurić
percepcije, filtriran kroz mentalne konstrukte vremena, prostora i
uzročnosti, kao i kroz naše asocijacije, želje, jezik i uvjetovanosti.
Ne vidimo stvari onakvima kakve one jesu, vidimo ih onakvima kakvi smo
mi.

Peter Rosenstein - „Kako okusiti sadasnji trenutak“

Normalan čovek postaje melanholičan kad se spušta veče. Ponekad bez
razloga. Prosto tako. To je vreme senki, vreme usamljenosti. Vreme kada
čujemo kako nam srodna duša šapuće stihove ljubavi, kada oećamo da nije
pored nas i kad čeznemo mnogo više, nego ujutru budeći se sami.... jer
znamo da nam predstoji odlazak na spavanje i da ćemo celu noć biti sami.


E.M.Remark – “Trijumfalna kapija”

U našem užurbanom i neosjetljivom životu začuđujuće je malo sati u
kojima duša može da bude svjesna sebe, u kojima život ustupa mjesto
smislu i duhu, a duša neskriveno stoji pred ogledalom uspomena i
savjesti. To se vjerovatno dešava pri preživljavanju velikog bola,
vjerovatno nad kovčegom majke, vjerovatno na bolesničkoj postelji, na
kraju nekog dugog usamljeničkog putovanja, u prvim satima ponovnog
vraćanja u život, ali to uvijek prate nemiri i mučenja.
Vrijednost ovakvih budnih noći je baš u tome. U njima duša uspijeva da
bez snažnih spoljašnjih potresa dođe do onoga što je pravedno, bez
obzira da li je to čudno, ili zastrašujuće, da li je za osudu, ili za
žaljenje.

H.Hesse

Život i priključenija

"Gleda mlad čovek jednu stvar izdaleka, koju bi valjalo izbliza videti;
smatra je s jedne strane, no za poznati je, potrebalo bi je sa svih
strana pregledati i dobro videti. Koliko puta najiskusniji ljudi
drugojačije misle danas negoli juče,i sami se čude kakve su pameti bili
do lane! O koliko smo neradivi u istraživanju istine! Zlato kad uzmemo u
ruke, nije nam dosta da nam ko kaže da je zlato, no samo razmatramo ima
li u sebi znake pravoga zlata: je li teško i savija li se kao čisto
zlato. A za istinu, koja je sama zlato uma našega, ne staramo se toliko.
Ko je što ispočetka čuo, pri onom ostaje; ne damo sebi truda za
istražiti i raspoznati prave znake čiste istine; a što je gore, ne smemo
ni misliti, bojeći se da ne progledamo. Stara je basna, no dobra, da
istina, budući naga i hoteći da i druge svlači, i da ih nage, takove
kakvi su, pokazuje, videći da je zato ljudi dobrovoljno ne trpe no da na
nju mrze, ona je pobegla i sakrila se u jedan bunar. Zato ko želi k
njoj doći, valja da svuče sa sebe sva svoja mnjenija i mudrovanija, jer
inače neće biti primljen."

Dositej O.

"Bila je jedna reka i magle u njenim predvecerjima i suncev odsjaj na njenim sirinama. Mislio sam da sam zaboravio, ali nista se izgleda ne zaboravlja, sve se vraca iz zakljucanih pretinaca, iz mraka toboznjeg zaborava. Sve je nase sto smo mislili da je vec nicije, ne treba nam , a stoji tu pred nama, podsecajuci nas i ranjavajuci. Kasno je secanja, uzalud se javljate, beskorisne su vase nemocne utehe, podsecanja na nesto sto je moglo da bude, jer, sto nije bilo, nije ni moglo da bude. Vi ste varka koja radja nezadovoljstvo, ali varka koju ne mogu i ne zelim da oteram jer me razoruzava i tihom tugom brani od patnje."

Meša Selimović

Činilo mi se da u mom telu više nema atoma snage. Kao da mi se neko
prikrao iza leđa i bešumno iskopčao utikač. S oba lakta na stolu,
zagnjurio sam lice u šake.
U toj tami, mislio sam na kišu koja pada na pučini. Na kišu koja tiho
pada na široko more, a da za to niko ne zna. Kiša bešumno udara u morsku
pučinu, a da za to ne znaju čak ni ribe.

Haruki Murakami - "Južno od granice, zapadno od sunca"

...Bio sam svima simpatičan ,oko jednu sekundu.Već sledeće, mnogima
nisam bio simpatičan, baš zato što sam svima bio simpatičan...
I tako je krenulo.
Čak i oni koji su me voleli, ponekad su tajno boli iglama lutkicu napravljenu po mom liku.
Imao sam odličnih neprijatelja, ne žalim se...

Đ.Balašević - "Tri posleratna druga"

Svaki je čovek kao svi ljudi,kao neki ljudi, i kao nijedan čovek.Svi smo
mi vrlo različiti, a opet tako slični i svi imamo potrebu da nekome ili
nečemu pripadamo... Pošto smo svesni svoga bića, bića koje ima razum,
koje može da misli, govori i oseća, ostaje nam samo da se sa
bezgraničnom verom prepustimo svojoj psihi i duševnom životu da upravlja
nama, našim postupcima i ponašanjem i tako najiskrenije overimo lični
kvalitet prihvatanja u okruženju... Vazda valja govoriti šta misliš i
kako misliš i svagda misliti srcem i iz duše, biti samo ono što jesi,
voditi se osećanjima i saosećati....prave se vrednosti same izbore
,dokažu i nametnu... to što smo, u očima ponekih ,drugačiji,čini nas
naročitim. Sreća ne živi na određenoj adresi-ona je sazdana našim
htenjima, željama, nadanjima i vizijom, ona nas čini duhovno lepima, a
lepota se isključivo uočava pogledom kroz oči posmatrača... Ja sam lep
samo ako me ti lepim doživiš...

Iz prepiske A.B. Marijengofu

"Sta da odgovorim? Mozda ovo: covek nagnut nad motorom moze se
usresrediti jedino na sadasnji trenutak svoje jurnjave; cvrsto se drzi
za delic vremna odsecen i od proslosti i od buducnosti; otrgnut je iz
neprekidnog toka vremena; izvan vremena je; u tom stanju ne zna nista o
svojim godinama, nista o svojoj zeni, nista o svojoj deci, nista o
svojim brigama i, prema tome, ne plasi se, jer je izvor straha u
buducnosti, a onaj ko je oslobodjen buducnosti nema se cega bojati."

Milan Kundera

U smirenju se lako zavrgne tačkica smrti, kao kužne klice u barskom
plićaku.Ništa mi nije tako strano, kao smirena sreća smirenih ljudi. Jer
nema na svijetu tužnije stvari od tužne sreće. Čisto me na suze goni
prizor takve sreće. A, vjerujte mi, to nisu suze zavisti. Ljudi mi se,
pod pamučnim baldahinom takve sreće, pod niskom, neprobojnom kapom tog
nebesklona, vide beskrajno tužni, kao razgaljeni malograđani sa
naramenicama preko košulje u bašti neke pivnice u sparno ljetnje veče.
Srce mi se stiska od takve sreće.

Kakav osjećaj gušenja, kakav osjećaj niske tavanice, na prizor takve
smirene sreće. Dok sam u neprekidnom kretanju, dok sam u vječitom
nemiru, imam iluziju da smrt ne može da stavi ruku na moje rame...

Vladan Desnica - "Proljeće Ivana Galeba"

Secanje nije zapecacena konzerva koju po potrebi otvorimo i zateknemo
uvek isti sadrzaj;ono preobrazava proslost, upisujuci joj sadasnje
znanje, iskustvo osecajnost. Zato pricu o proslom (a svaki trenutak je
vec proslost; prokletstvo vremena je upravo u tome sto retko uspevamo da
uhvatimo i prozivimo trenutak, neponovljivost i punocu sadasnjosti, bez
tereta proslosti i neizvesnosti buducnosti), dakle, govor o bilo cemu
treba uzeti sasvim uslovno, kao mesavinu malo nehoticnih gluppoti, malo
stvarnog zaborava, malo dodvoravanja vlastitoj tastini i sasvim malo
pameti, sve stopljeno u pitku cafe creme u kojoj umesto secera sipamo
gomilu spletki..."

Marija Jovanovic "Spletkarenje sa sopstvenom dusom"

Nitko se ne može oteti vjerovanju u magijsku moć riječi, čak ni oni koji
nemaju povjerenja u njih. Rezerva prema jeziku je intelektualni stav,
jer mi samo u nekim trenucima mjerimo riječi; kad oni prođu, opet im
vraćamo povjerenje. Povjerenje u jezik je spontan i iskonski čovjekov
stav: stvari su njihovo ime.

Vjera u riječi je reminiscencija naših današnjih vjerovanja: priroda je
ispunjena duhovima; svaki predmet ima vlastiti život; riječi, koje su
duplikat objektivnog svijeta, takođe imaju dušu. Jezik, kao univerzum,
svijet je poziva i odziva; plima i oseka, spajanje i razdvajanje,
udisanje i izdisanje. Jedne se riječi privlače, druge se odbijaju, ali
sve su odgovarajuće. Treba znati da je jezik skup živih bića koja
pokreću ritmovi slični onima koji upravljaju zvijezdama i biljkama.

Octavio Paz

Fridrih Niče - "Vesela nauka"

“Kako ti je kada se jednog dana ili noći demon došunja u tvoju
najusamljeniju usamljenost i kaže ti: „Ovakav život kakvim sada živiš i
kakvim si živeo, moraćeš da živiš još jednom i još bezbroj puta; i u
tome neće biti ničeg novog, nego će ti se morati vratiti svaki bol i
svako uživanje i svaka misao i uzdah i sve neizrecivo malo i veliko u
tvom životu, i sve istim redom i posledicom – a isto tako ovaj pauk i
ova mesečina među drvećem, a isto tako i ovaj trenutak i ja sam. Večni
peščani sat postojanja ponovo će se okretati – a i ti sa njim, zrnce
prašine od prašine!“ Da li se nećeš baciti na noge i škrgutati zubima i
proklinjati demona, koji je tako govorio? Ili da li si jednom doživeo
silan trenutak, kada bi mu mogao odgovoriti: „Ti si bog i nikad nisam
čuo nešto božanskije!“

Kad vas ljubav pozove, podjite za njom,
Premda su staze njene tegobne i strme.
A kad vas krila njena obgrle,
prepustite joj se,
Premda vas mac, skriven medju
perima njenim, moze povrijediti.
A kad vam progovori, vjerujte joj,
Premda vam glas njen moze unistiti snove,
k'o sto sjeverac opustosi vrt.
Jer, bas kao sto vas krunise,
ljubav ce vas i razapeti.
Isto kao sto vas podstice da rastete,
isto tako ce vas i okresati.

Kao sto se uspinje do visina vasih i miluje vam
grancice najtananije sto trepere na suncu,
Tako ce se spustiti i do vaseg korjenja i protresti ga u
njegovom prijanjanju za zemlju.
Poput snoplja psenicnog,
sakupice vas u narucje svoje.
Omlatice vas, da bi vas ogolila.
Prosijace vas, da bi vas otrjebila od kukolja.
Samljece vas, do bijeline.
Umjesice vas, dok ne postanete gipki.
A onda ce vas izloziti svojoj svetoj vatri,
tako da postanete sveti hljeb za svetu Boziju svetkovinu.

Sve ce vam to ljubav uciniti,
ne biste li spoznali tajne svoga srca
i u spoznaji toj postali dio srca Zivota.

Budete li, pak, u strahu svome trazili
samo ljubavni mir i zadovoljstvo,
Bolje vam je onda da pokrijete golotinju svoju,
i odete sa gumna ljubavi,
U svijet koji ne poznaje godisnja doba gde cete se smijati,
al' ne punocom smijeha svog i plakati,
al' ne do posljednje suze svoje.

Ljubav ne daje nista osim sebe i nista ne uzima, osim sebe.
Ljubav ne posjeduje, niti dopusta da je posjeduju;
Jer, ljubav je dovoljna ljubavi.

Kad volite, ne treba da kazete: "Bog mi je u srcu",
vec: "Ja sam u srcu Bozijem."
I nemojte misliti da mozete usmjeriti puteve ljubavi,
jer ljubav,
ako joj se ucinite vrijednima,
usmjerice vase puteve.

Ljubav nema drugih zelja nego da se ispuni.
Ali, ako volite a morate jos i da zelite,
neka vam ovo budu zelje:
Da se istopite i budete kao potok razigrani sto
pjeva svoj milozvuk noci.
Da spoznate bol prevelike njeznosti.
Da vas rani vlastito poimanje ljubavi;
I da krvarite drage volje i radosno.
Da se probudite u praskozorje sa srcem krilatim i
uputite zahvalniicu za jos jedan dan ljubavi;
Da otpocnete u poslijepodnevnom casu
i razmisljate o ljubavnom zanosu;
Da se s veceri vratite kuci sa zahvalnoscu,
A potom da usnite s molitvom za voljenog u srcu
i pjesmom slavljenickom na usnama…

Kahlil Gibran

Leto se hladilo, a mi smo se krili mrakom, ne želeći da iko sazna koliko smo postali potrebni jedno drugome. A svi su znali.Voleću je, i nećemo imati ništa, je li joj to dovoljno?Volećemo se, rekla je ozbiljno, a to je mnogo, to je sve. Ništa mi drugo ne treba.

Selimović

"Možda čovjek ponekad izgubi sve što mu je drago i osjeti se napušten. Sam, sasvim sam.
Možda se ponekad razočaraš u ljude i sve oko sebe (čak i u sebe) i kao ptica bez gnijezda tražiš utočište pod tuđim krovom.
Možda ponekad, ali jednom sigurno, ispriječiće se neko pred tobom, neko
preko koga ne možeš tako prijeći, pogledati ga preko ramena.
Jednom, sigurno, shvatićeš da nekog duboko voliš."

E. Hemingway

A ja vam kažem da je život mrak, osim kad postoji žar,
a svaki je žar sljep, osim kad postoji znanje,
a svako znanje je uzaludno, osim kad postoji rad,
a svaki je rad prazan, ako nema ljubavi,
a kad sa ljubavlju radite, tek onda se spajate
sa drugima, sa sobom i sa Bogom.

*Halil Džubran

Stranac (L`Etranger)

“Ako ide polagano, covjek se izvrgava suncanici. No, ako ide prebrzo, covjek se uznoji i u crkvi ga zahvati vrucica.” Imala je pravo. Nije bilo drugog izlaza.

Cesto sam tada mislio, kad bi me netko prisilio da zivim u kakvom deblu suhoga stabla, bez ikakva druga zanimanja osim da gledam povrsinu neba nad svojom glavom, da bih se malo-pomalo na to priucio. Ocekivao bih let ptica ili susret oblaka kao sto sam ovdje ocekivao cudnovate kravate svoga advokata i kao sto sam, na drugom svijetu, strpljivo cekao do subote da privijem na se Marijino telo. A ako dobro promislim, ja nisam bio u suhom deblu. Bilo je i nesretnijih od mene. To je uostalom, bila ideja moje majke, i ona je cesto ponavljala da se covjek napokon na sve nauci.

Albert Camus

Veliki broj ljudi iz puke žurbe lišava sebe najlepših životnih radosti.
(Jožef Etveš)

"Ostani Žena. Pretežak je taj teret na tvojim ledjima.
Nosi ga ponosno, jer jedina si ti za život na zemlji zaslužna.
Ostani ljubavi željna, ostani izvor sreće i strasti, ostani ponos i patnja, ostani ostvarenje snova i sklonište od bola. U
ovom svetu prevare i laži, budi jedina koja će ponosno stajati, za
pravdu se boriti, svoj porod golim rukama štititi, kao tigrica na
neprijatelje skakati, kao žena soko svoje gnezdo braniti.
Jer ti si
Žena, sestra, supruga i ljubavnica. Uteha, sklonište i oprost ,
sluškinja, vila i kraljica. Jer ti si Žena, Majka svojih sinova i kćeri.
Prokleta da svoj život poklonis njima. Budi žena i kad Tvoji ptići
rašire krila i odlete. Samo budi Žena.
U bolu i patnji svi te dozivaju i svi te se sete.."


T.Man

„Nisam naivna i nisam sanjar“ – rekla sam joj. "Znam da cu ostati sama i
da ce mi se ovaj izraz tuge u ocima jos dublje urezati u lice i u dusu.
Vec sada me pitaju zasto imam tako tuzne oci. Nasmejem dok im odgovaram
da nisu uvek tuzne, ali oci izdaju tajnu koju tako brizno cuvam u
sebi."

Martha Summer – „Beli oblaci“

Ono što ponekad vidimo, što nam otkupi i ukrade poglede, ne predstavlja istinit odraz,
već samo viziju, čudnovatu fatamorganu lepote. Prava vrednost je duša, u njoj je skrivena
naša spoljašnjost, naš sjaj, koji nekako nikad ne bledi, ne nestaje, dar od Boga koji,
istaknut na pravi način, premašuje vidljivo i govori nam o slepilu površnosti. Uvek treba
zaviriti u dušu, jer je u njoj, duboko, poput lavirinta, skrivena naša istinska lepota,
naš žar, vatra i savršenstvo.

Slaviša Pavlović

Bio čist kao led ili beo kao sneg, ipak nećeš izbeći klevetu.
~ Viljem Šekspir

"Lako je reći "volim te", ništa posebno, i manje-više svaki muškarac
koga poznajem čini to stalno. Ja sam u par navrata glumio kako nisam u
stanju da to kažem, mada nisam siguran zašto. Možda stoga što sam želeo
da time taj trenutak koji liči na otrcane romanse sa Doris Dej bude
vredniji pomena nego što bi inače bio. Znate ono - s nekim ste u vezi i
počnete nešto da govorite, a onda se zaustavite, a ona pita: "Šta?", a
vi kažete: "Ništa", pa ona insistira: "Molim te, reci", a vi i dalje
odbijate: "Ne, zvučaće glupo", i potom vas ona natera da to ipak
izreknete, iako ste sve vreme upravo to i nameravali, a onda ona smatra
da je to vrednije zato što je teško izvojevano. Možda je i znala da ste
se folirali, ali vam ipak ne zamera."

Nik Hornbi