Jack London

Амерички књижевник
рођен: 12. јануар 1876.
Сан Франциско (САД)
преминуо: 22. новембар 1916.
Калифорнија (САД)
Џон Грифит (енгл. John Griffith Chaney) (Оукленд, САД, 12. јануар 1876. – 22. новембар 1916) је био амерички писац познат као Џек Лондон (Jack London), један од најчитанијих у првој половини XX века. Рођен је као ванбрачни син самозваног "професора", писца и астролога В. Х. Ченија, који га никада није признао. Написао око 50 приповедака и романа, најпознатији „Зов дивљине“ и „Бели очњак“ и аутобиографски роман Мартин Идн (1909). Говорио је o животу радничке класе, са изразито социјалистичком тенденцијом.

Романи:

Кћи снега (1902)
Зов дивљине (1903)
Кемптон-Вејс писма (1903)
(објављено анонимно, написао заједно са Аном Струнски)
Морски вук (1904)
Игра (1905)
Бели очњак (1906)
Пре Адама (1907)
Челична пета (1908)
Мартин Еден (1909)
Burning Daylight (1910)
Lost Face (1910)
Авантура (1911)
The Scarlet Plague (1912)
Син Сунца (1912)
The Abysmal Brute (1913)
Месечева долина (1913)
The Mutiny of the Elsinore (1914)
The Star Rover (1915)
(у Енглеској објављено под насловом Јакна)
The Little Lady of the Big House (1916)
Џери са Исланда (1917)
Мајкл, Џеријев брат (1917)
Hearts of Three (1920)
The Assassination Bureau, Ltd (1963)
(остало полузавршено, довршио Роберт Фиш)

Збирке кратких прича:

Син вука (1900)
Деца мраза (1902)
Tales of the Fish Patrol (1906)
Приче са Јужних мора (1911)
Smoke Bellew (1912)
Корњаче са Тасманије (1916)

Не-фикција и есеји:

Људи понора (1903)
Револуција, и други есеји (1910)
The Cruise of the Snark (1911)

Кратке приче:

Ко верује у духове! (1895)
Хиљаду смрти (1899)
У далекој земљи (1899)
The Rejuvenation of Major Rathbone (1899)
Бела тишина (1899)
The King of Mazy May (1899)
Северна одисеја (1900)
Even unto Death (1900)
The Man With the Gash (1900)
A Relic of the Pliocene (1901)
Бог његових предака (1901)
Закон живота (1901)
The Minions of Midas (1901)
Diable—A Dog (1902), renamed Bâtard in 1904
У шумама севера (1902)
Keesh, Son of Keesh (1902)
Moon-Face (1902)
The Death of Ligoun (1902)
To Build a Fire (1902, revised 1908)
The Dominant Primordial Beast (1903)
The Leopard Man's Story (1903)
The One Thousand Dozen (1903)
Сенка и муња (1903)
Negore the Coward (1904)
Љубав живота (1905)
Отпадник (1906)
A Curious Fragment (1908)
Aloha Oe (1908)
Непријатељ целог света (1908)
A Piece of Steak (1909)
Збогом, Џек (1909)
South of the Slot (1909)
Китајац (1909)
The Dream of Debs (1909)
Семе МекКоја (1909)
Голијат (1910)
Када је свет био млад (1910)
The Unparalleled Invasion (1910)
Снага снажног (1911)
Рат (1911)
The Scarlet Plague (1912)
Црвени (1918)
All Gold Canyon
By The Turtles of Tasman
Семјуел
Лудило Џона Харнеда
Мексиканац
The Sundog Trail
Told in the Drooling Ward
To the Man on Trail
Ха! Ха! Ха!
Паганин
Савез стараца
Неочекивано
Позоришни комади

Kao mala sam citala " Morskog vuka " i " Bijelog ocnjaka " i bila sam odusevljena nacinom na koji Jack London pise. Prije nekoliko godina sam procitala " Martina Idna " i to je autobiografska prica o mornaru koji uspijeva da se sam obrazuje, stekne novac I ugled poznatog pisca. Kroz tu osnovnu pricu, tece I prica o ljudskim slabostima, niskostima, podvizima I izdajama. Dzek London istice sukob radnicke klase I burzoazije kao sveobuhvatan problem. To je sukob interesa, sukob nacina zivljenja, razmisljanja I djelovanja. Martin Idn se nalazio na sredini izmedju ta dva svijeta, ne nalazeci sebe ni u jednom od njih. Uspio je marljivim radom da se uzdigne do burzoaske klase, ali ga je njegovo radnicko porijeklo stalno vracalo svojim korijenima I mada je on to pokusavao da izbjegne,na kraju ga je to dovelo do sloma.

Jack London - Zov divljine
JACK LONDON:
ZOV DIVLJINE



Bilješke o piscu:
Jack London rođen je 1876. g. u San Franciscu. U mladosti se bavio raznoraznim poslovima, a bio je čak i tragač za zlatom. Izvještavao je kao ratni dopisnik u rusko-japanskom ratu. Po uvjerenju socijalist, čest je govornik na raznim socijalističkim skupovima. Pjesnik je prirode i bunta, slavi snažne, poduzetne ličnosti, koje se ne mire s okolnostima u kojima žive, već svladavaju prepreke borbom i snagom volje. Njegova poznata djela su: "Morski vuk", poluautobiografski roman "Martin Eden", "Zov divljine", "Bijeli očnjak", "Mjesečeva dolina", "Ljudi s dna", "Željezna peta" (vizija fašističke opasnosti u Americi), "Vukov sin" i dr.
U romanu "Zov divljine" svoje je doživljaje s Aljaske pretopio u priču u kojoj se ljudi i psi bore za opstanak u potrazi za plemenitim metalom. Umro je 1916. godine u Glen Ellenu.

Mjesto radnje:
Santa Clara, Aljaska

Vrijeme radnje:
1897. - 1898. god.

Tema:
Život pasa u zaprezi na Aljasci

Pouka:
U životu treba biti uporan i hrabar. Treba pružiti pomoć svim svojim
bližnjima a pogotovo svojoj obitelji.

Kratki sadržaj:
U velikoj kući u dolini Santa Clare živio je pas Buck. Bila je to
veličanstvena životinja. Živio je ugodnim životom. Prijevarom jednog sluge Buck je prodan nekom nepoznatom čovjeku. Neznanac ga je ukrcao u vlak te ga odveo daleko od njegova doma. Bucka su ponovno prodali. Njegov novi vlasnik bio je vladin službenik koji je prevozio poštu između udaljenih mjesta Aljaske. Tamo je Buck susreo snijeg i vrlo niske temperature. Vukao je saonice sa ostalim psima, prevozeći poštu. Budući da je bio hrabar uspio je izboriti mjesto na čelu zaprege. Opet je promijenio gospodare. Novi gospodari nisu bili upoznati sa tjeranjem zaprege sa saonicama. Mučili su izmučene pse. Kod Johnove kolibe zaprega se zaustavila. Buck je bio iznemogao. Zaprega je krenula dalje, ali su se utopili u jezeru. Buck je ostao živjeti s Johnom. Čuvao ga je, pazio i njegovao, a pas mu je uzvraćao ljubav. Jednom mu je zgodom
spasio život. Zahvaljujuci Bucku John je na okladi zaradio tisuću dolara.
John i njegovi prijatelji kupili su tim novcem pribor za kopanje zlata.
Krenuli su u divljinu u potragu za zlatom. Pronašli su zlato, a za to vrijeme su se psi odmarali. Buck je na tom mjestu osjetio zov divljine. Nešto ga je vuklo sve dublje i dublje u šumu. Taj osjećaj ga je udaljavao od njegovog najdražeg gospodara Johna. Otišao je u šumu i tamo je upoznao mlađeg vuka. U njemu se propudio nagon za lovom, te je ulovio losa. Dok je bio u šumi logor su napali indijanci te ubili Johna. Kad se Buck vratio i vidio što se desilo napao je indijance, a ovi su se razbježali od straha. Buck je bio tužan i sam. Na jezero je stigao čopor vukova, a Buck im se je pridružio.
Vratio se prirodi i bio je potpuno slobodan. No ipak, prepričavala se legenda u kojoj su lovci viđali velikog psa - vuka kako sjedi uz kolibu na jezeru i tuguje za svojim gospodarom, a potom se ponovo vraća u šumu.

Analiza likova:
Pas Buck
Veliki i snažan pas. Imao je bogatu gustu dlaku, bijelu njušku,
široka prsa i prodorne oči. Bio je to veličanstven i hrabar pas,
potomak vuka. Spasio je život svom gospodaru. Podnosio je velike
hladnoće i vukao teške zaprege. Na Aljasci je osjetio zov koji ga je
vukao u divljinu među njegove pretke.

John Thorton
Kopač zlata. Spasio je Bucka i zavolio ga.
Pomagao mu je i njegovao ga za vrijeme njegove bolesti.
On je visok, smeđokos čovjek. Zahvaljujući Bucku u okladi je zaradio
novce s kojim je kupio opremu za kopanje zlata. Pronašao ga je,
ali je nesretno stradao sa svojim prijateljima.

Kralj alkohol"

Ponekad me je razum opominjao:Kuda vodi ovo neprestano opijanje? Ali je Dzon Barlikorn znao da ucutka takva pitanja. "Hajde da nesto popijemo,pa cu ti sve objasniti" ,bio je njegov odgovor.I to je delovalo.Evo primera koji to osvetljava i na koji Dzon nije nikad prestao da me podseca:
Dogodio mi se nesrecan slucaj,zbog koga je bila potrebna opasna operacija.Jednog jutra,nedelju dana posle silaska s operacionog stola,lezao sam na bolnickoj postelji slab i umoran.Lekar je stajao kraj postelje spremajuci se da ode.S negodovanjem je gledao cigaretu koju sam pusio.
-Trebalo bi da se toga okanite-savetovao je.
-Na kraju ce vas oterati u grob.Pogledajte mene.
Pogledao sam ga.Bio je otprilike mojih godina,sirokih ramena,snaznih grudi,sjajnih ociju,obraza rumenih od zdravlja.Tesko bi se mogao naci lepsi primerak ljudske rase.
-I ja sam nekada pusio -produzi on.Ali sam ih ostavio i pogledajte me.
..Covek je bio drzak,opravdano drzak,svestan svoga zdravlja.A posle mesec dana bio je mrtav.Nije bio posredi nesrecan slucaj.Pola tuceta raznovrsnih mikroba s dugim naucnim imenima napalo ga je i unistilo.Umro je vristeci od bola.
"Eto vidis",govorio je Dzek."On se cuvao.Cak je i prestao da pusi.A evo sta je za to dobio.Divna nagrada zar ne?Gledaj sta je on propustio.Zar ne zelis da propustis sve sto ja mogu da ti pruzim,samo zato da bi te napali mikrobi i odvukli u smrt?Nema pravde na ovom svetu.Sve je lutrija.Ali ja stavljam lazan osmeh na lice i smejem se cinjenicama.Smej se i ti,i raduj se sa mnom.I tebi ce jednog dana doci kraj,ali do tada budi veseo.Gadan je ovaj svet kad se mogu dogadjati takve stvari kao sto je ova koja se dogodila tvom doktoru.Covek treba samo da popije jos jednu casu i da sve zaboravi."
I naravno,popio sam jos jednu casu zbog zaborava koji dolazi posle nje.Ali sam pio razumno,inteligentno.Nastojao sam da kvalitet pica bude sto bolji.Uzgred,treba napomenuti da kad covek pocne da pije razumno i inteligentno,on time samo pokazuje koliko je daleko otisao na putu kojim je krenuo.

Dzek London

Džek London ~ Zov divljine


Pisac:
Jack
London rođen je 1876 u San Francisku. U mladosti se bavio raznoraznim
poslovima, a bio je čak i tragač za zlatom. Izvještavao je kao ratni
dopisnik u Rusko-japanskom ratu. Po uvjerenju socijalist, čest je
govornik na raznim socijalističkim skupovima. Pjesnik je prirode i
bunta, slavi snažne, poduzetne ličnosti, koje se ne mire s okolnostima u
kojima žive, već svladavaju prepreke borbom i snagom volje. Poznata su
mu djela: "Morski vuk", poluautobiografski roman "Martin Eden", "Zov
divljine", "Bijeli očnjak", "Mjesečeva dolina", "Ljudi s dna", "Željezna
peta" (vizija fašističke opasnosti u Americi), "Vukov sin" i dr.
U
romanu "Zov divljine" svoje je doživljaje s Aljaske pretopio u priču u
kojoj se ljudi i psi bore za opstanak u potrazi za plemenitim metalom.
Umro je 1916. godine u Glen Ellenu.

Vrijeme radnje:1897.,1898.

Mjesto radnje:Santa Clara,Aljaska

Likovi:Pas Buck,Perrault,Francois,John Thorton
Opis dva lika:pas Buck je veliki i snažan pas. Imao je bogatu gustu dlaku,bijelu njušku
široka prsa i prodorne oči. Bio je to veličanstven i hrabar pas,potomak vuka. Spasio je život
svom
gospodaru.Podnosio je velike hladnoće i vukao teške zaprege. Na Aljasci
je osjetio zov koji ga je vukao u divljinu među njegove pretke.
John
Thorton je kopač zlata. Spasio je Bucka i zavolio ga.Pomagao mu je i
njegovao ga za vrijeme njegove bolesti.On je visok, smeđekos čovjek.
Zahvaljujući Bucku u okladi je zaradio novce s kojim je kupio opremu za
kopanje zlata. Pronašao ga je, ali je nesretno stradao sa svojim
prijateljima.

Tema:Život pasa u zaprezi na Aljasci.

Pouka:U životu treba biti uporan i hrabar.Treba pružiti pomoć svim svojim bližnjima a
pogotovo svojoj obitelji.

Kratak sadržaj:U velikoj kući u dolini Santa Clara živio je pas Buck.Bila je to veličanstvena
životinja.
Živio je ugodnim životom. Prijevarom jednog sluge Buck je prodan nekom
nepoznatom čovjeku. Neznanac ga je ukrcao u vlak te ga je odveo daleko
od njegova doma. Bucka su ponovno prodali. Njegov novi vlasnik bio je
vladin službenik koji je prevozio poštu između udaljenih mjesta
Aljaske.Tamo je Buck susreo snijeg i vrlo niske temperature.Vukao je
saonice sa ostalim psima,prevozeći poštu. Budući je bio hrabar uspio je
izboriti mjesto na čelu zaprege. Opet je promijenio gospodare. Novi
gospodari nisu bili upoznati sa tjeranjem zaprege sa saonicama. Mučili
su izmućene pse. Kod Johnove kolibe zaprega se zaustavila. Buck je bio
iznemogao.
Zaprega je krenula dalje, ali su se utopili u jezeru. Buck je ostao
živjeti s Johnom. Čuvao ga je pazio i njegovao, a pas mu je uzvračao
ljubav.Jednom mu je zgodom spasio život. Zahvaljujuci Bucku John je na
okladi zaradio tisuću dolara. John i njegovi prijatelji kupili su tim
novcem pribor za kopanje zlata. Krenuli su u divljinu u potragu za
zlatom.Pronašli su zlato,a za to vrijeme su se psi odmarali. Buck je na
tom mjestu osjetio zov divljine. Nešto ga je vuklo sve dublje i dublje u
šumu.Taj osjećaj ga je udaljavao od njegovog najdražeg gospodara Johna.
Otišao je u šumu i tamo je upoznao mlađeg vuka. U njemu se propudio
nagon za lovom,te je ulovio losa. Dok je bio u šumi logor su napali
Indijanca te ubili Johna. Kad se Buck vratio i vidio što se desilo napao
je indijance, a ovi su se razbježali od straha. Buck je bio tužan i
sam. Na jezero je stigao čopor vukova i Buck im se nakon kratke borbe
pridruži. Vratio se prirodi i bio je potpunoslobodan. No ipak,
prepričavala se legenda u kojoj su lovci viđali velikog psa-vuka kako
sjedi uz kolibu na jezeru i tuguje za svojim gospodarom, a potom se
ponovo vraća šumi.
Uzbudilo me kad je Buck u žestokoj i nemilosrdnoj borbi sa Spitzom postao vođa zaprege.
Rastužilo me kad su indijanci ubili Buckova gazdu Johna i njegove prijatelje.
Nasmijalo
me kad Buckove gazde nisu ravnomjerno natovarili saonice, te su se ove u
prvom zavoju prevrnule, a sve stvari bijahu porazbacane uokolo.