Zofia Beščinjska

Zofia Beščinjska

Pesnikinja, autor fantastičnih dela, književni kritičar, prevodilac francuske književnosti. Član SPP-a i IBBY-a, stipendistkinja Internacionalne Jugend biblioteke u Minhenu (Nemačka, 1996) i Baltičkog centra za pisce i prevodioce u Visbiju (Švedska, 2003), učesnica pesničkih festivala u Sarajevu (Bosna i Hercegovina, 1998) i Strugi (Makedonija, 2002, 2003). Sarađuje sa časopisima „Nove knjige” („Nowe Książki") i „Guliver” („Guliwer") (recenzije i članci, razgovori sa piscima) kao i sa Poljskim Radiom (emisije o književnosti, za odrasle i decu). Objavljivana (poezija, proza) u književnim časopisima i antologijama, takođe u inostranstvu.
Zbirke za odrasle: Prozor u drvetu (Okno w drzewie) (1992); pusto dvorište (pusty ogród) (1993); živim pevajući (żyję śpiewając) (1996); jezik ptica (język ptaków) (2001); magična mesta (miejsca magiczne) (2003); ostrvo svetala (wyspa świateł) (2004).
Knjige za decu: Lopta (piłka) (1987); Mehurići od sapuna (bańki mydlane) (1988); Patuljci (Krasnoludki) (1994); Mačka na čaju (Kot herbaciany) (1999 - nagrada Poljskog Udruženja IBBY za „Knjigu godine"; nagrada na konkursu „Dečiji bestseler 1999. godine"); Šarena bajka (Kolorowa bajka) (2001); Bajke o stvarima i nestvarima (Bajki o rzeczach i nierzeczach) (2002 - nagrada Poljskog Udruženja IBBY za „Knjigu godine"; nagrada na konkursu „Dečiji bestseler 2002. godine"); Bela magija (Biała magia) (2003); Skrivena staza (Tajemnicza ścieżka) (2004); Nekada, nekada davno (Dawno, dawno temu) (2004); Iza šuma, iza gora (Za górami, za lasami) (2004); Čarobnica (Czarodzejka) (2004); S’ brda, s’ dola (Z górki na pazurki) (2005 - Knjiga leta 2005-e: nagrada Biblioteke Račinjskih; nagrada za najbolju knjigu poezije na konkursu Poljskog Udruženja IBBY za „Knjigu godine"); Zlatni zmajevi (Złote smoki) (2005).
Objavljivani prevodi: na engleski, češki, španski, litvanski, makedonski, nemački, srpski, hrvatski.


Prevela:Vesna Milutinović,
apsolventkinja Grupe za poljski jezik i književnost
Filološkog fakulteta u Beogradu

* * *

neki blistaju. Neki
imaju boju. A vreme
samo miris. Htela bih za uvek
da zaustavim taj trenutak na sredini ivice.
Neki prolaze lako.
Nekih se ne sećam. Samo je
to cepanje udubljenja od ispupčenja
bilo od jeste i
šum tih koraka koji
proleću iznad

* * *
odlomljavanje
vazduha. Crnila. Mi
malene globule bez kojih ništa.
Okretanje života: upali
Mesec; Zemlja. Vreme: ploča
puštena unazad

(ulazimo ti pod
nokte u sred noći kucamo
na vrata). Otvaraš a tamo kišobran
bez kiše

* * *

crtam vrata u vazduhu
prolazim. Pustoš. Hladni
vetar. Osvrćem se za sobom: ni
traga

* * *


nošena talasima radosti ne verujem
da može biti drugačije.
Šum me ispunjava celu
ne ostavljajući mesta
ni za šta drugo: nikakvih maslina
ni vina. Muškarac
usana boje korala
vuče za sobom mreže
pune vazduha: u njima sam
ja riba. Za tren
me više neće biti. Za tren
(moj voljeni) za mnom
će ostati samo prsten

* * *

raznobojno more -
vetar se vuče na svojim
ledenim nogama. Boje
plove talasima; koral i tirkiz
na mom članku. Nežno oko
utisnuto pod pazuhom; niko
me neće povrediti. More
izvlači gipke kandže
iz smaragda i ultramarina
tonem u pesak; san
dolazi iznenada kao detinjstvo

vetar nas podiže sve više

* * *

posle svakog puta ostavlja
za sobom neki trag: bilo kamen
ili kost ili pero; miris.
Da li je riba ili ptica? kiša? talas? Mrtvac
možda. Taj miris je
miris duše. Kada voliš - tu je;
a potom nestaje.
Kao da ljubav umire tada.
Ali neka nam pera uvek ostaju

* * *


veliki praznik na nebu: na zemlji
razapeti zasloni; prašina
po listovima drveća. Tako
izgleda moja ljubav: zgrčena
umotana u jaje; plačljiva
i usamljena. Ničeg sem sažaljenja.
I nikad više; bilo je nekad -
Moja ljubav umire. Jedan
dečak prolazi i sakuplja
zrna opala s' drveta: ne vidi
moju ljubav. Iako su njene
a ne njegove oči
prazne iznutra

* * *


neko ko je bio papirni zmaj pretvorio se u vetar

neko ko je bio mehur
ispunjen vodom postao je drvo kamen
bez imena

neko koga (niko) nije znao iznenada je
bačen u bezdan vazduha

hoda sporo na svojim dugim nogama
sve i sve

jasnije

* * *

pravo na sunce juri
gomila oblaka. Voz je
natovaren bujicom zvezda
snega. Kiša
probija telo kao lišće
(u vazduhu bije srce bresta
kandže oderane smole); žile
na udovima tonu u dubinu
sve dok se led pretvara u svetlo
drvo se razbija uz tresak:
oblaci ptičjih gnezda. Jova
okreće lišće
na drugu stranu