LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Vojislav Karanović

Ići dole 
AutorPoruka
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7790
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Vojislav Karanović   Empty
PočaljiNaslov: Vojislav Karanović    Vojislav Karanović   Icon_minitime18/5/2012, 10:51 am

Vojislav Karanović


Studirao je južnoslovensku i svetsku književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Radi u dramskom odeljenju Radija Novi Sad. Obajvio je sledeće pesničke zbirke: Tastatura (1986), Zapisnik sa buđenja (1989); Živa rešetka (1991), Strmi prizori (1994), Sin zemlje (2000, nagrada „Branko Ćopić” i „Branko Miljković"), Svetlost u naletu (2003).

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7790
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Vojislav Karanović   Empty
PočaljiNaslov: Re: Vojislav Karanović    Vojislav Karanović   Icon_minitime18/5/2012, 10:51 am

Posveta


Sebi samom. Ispod
Krošnje jablana zaljubljenog
U vetar. I tebi
Čiji pogled traje kraće
Nego blesak munje;
Tebi čije je postojanje
Tiše od šapata riba.
Kao i onom
Koji vlastite korake
Nije merio metrima i
Sekundama, već zamasima
Nevidljivih krila.
Ali i ostalima. Onima
Čije se srce grčilo
Opuštalo, a njegovi
Otkucaji ličili na
Grebuckanje kandžica uz
Stakleno okno.
Zapravo svima
Kroz koje je šuštala krv
Makar kratko, za tren,
Jednog sunčanog popodneva
Kada bi stvari okupane
Svetlom postajale vidljivije,
A ovaj svet, takoreći,
Na naše oči, izranjao
Iz onog.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7790
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Vojislav Karanović   Empty
PočaljiNaslov: Re: Vojislav Karanović    Vojislav Karanović   Icon_minitime18/5/2012, 10:52 am

Brod


Tvoj beli trup klizi po vodi. Čini se da te
Reka nosi svojim tokom. Ali u dnu trupa
Ugrađen je motor, i on te pokreće
Mirnim, postojanim damarom...
Mogu da kažem: to je brod.
Mogu da kažem: brod plovi rekom.
Ili: odnesi me odavde. Mogu te smatrati
Za simbol, za metaforu, za treptaj
U mojoj svesti, ili u jeziku. Opisati
Tvoj beli trup, uporediti ga
Sa telom labuda.
A zvuk motora mogu smatrati belim perjem
Što ga čupaju sa tela koje drhti.
Treba li da mi bude drago, da se osetim mirnim
I sigurnim
Jer stojim na nepokretnoj obali.
Tvoje ogoljeno telo je nestalo
Stidno drhtureći u svojoj nagosti.
Zar ne bi trebalo osetiti tugu, nešto mutno
Zbog belog perja
Koje lebdi u vazduhu, i zbog reke
Opustele nenadano.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7790
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Vojislav Karanović   Empty
PočaljiNaslov: Re: Vojislav Karanović    Vojislav Karanović   Icon_minitime18/5/2012, 10:53 am

Dodir


Prizor traje do ivice mog pogleda
Potom se obrušava. Kiša se
Sliva niz oluk. Barica
Koja se stvara u ulegnuću asfalta
Prevariće nekog odbleskom.
Trava se leluja, i zemlja se ježi.
Rovac se užasnut trgne u svom
Uzanom hodniku.
Vrtoglavica se vije
Na staklenoj stabljici.
Kao prašina je mrak rastresit.
Svetlost me uvek iznenadi.
Vrhovi mojih prstiju su se rascvetali.
Blago zanjihan
Svet iznad mene postoji.


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7790
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Vojislav Karanović   Empty
PočaljiNaslov: Re: Vojislav Karanović    Vojislav Karanović   Icon_minitime18/5/2012, 10:55 am

Kradljivci tišine


Prsti dobuju po stolu, šapat
Je uvek budan. Uz nagle
pokrete, grlen smeh, uzvike.
Kroz otvorena usta
Marširaju povorke reči.

Lupa vrata, tresak prozora,
Škripa stolica po podu.
Nama i priroda ide na ruku:
prati nas zavijanje vetra
Udari groma, huka talasa.

Bruj motora, eksplozije govora.
Krici nas ne zbunjuju, naprotiv.
Škrgut zuba, stenjanje, disanje -
Maljić bez prestanka tuče
po zategnutoj koži naših snova.
U nedra skrivamo, da niko ne vidi,
ni mi sami, ono što će nas
na svoje tihe grudi da privije.
Nakon poslednjeg otkucaja srca,
kada umine odjek te detonacije.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7790
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Vojislav Karanović   Empty
PočaljiNaslov: Re: Vojislav Karanović    Vojislav Karanović   Icon_minitime18/4/2019, 2:24 am



TUNELI

Ne kroz zemlju, kroz vazduh
Ti tuneli su prokopani.
A mi, kao da smo još u pesku,
Na dnu nevidljivog okeana.
Isprva sporo, ipak se pokrećemo,
Ulazimo u te prokope.
Da ja izbijem na čistinu
Tvog pogleda, ti na prazan
Prostor mog dodira. Tvoj dan
Dirnuće perce iščupano
Iz krila moje duše......




VIĐENJE

Tek sada
jasno vidim

kako gole grane
pokrivene snegom
liče na
pršljenove kičme

i kako vetar
koji stresa
sneg dole
na tlo

ima blag dlan.
Da mene pomiluje,
ja bih zadrhtao.

Negde u visini,
kao slatke kapi
na nepcu,
tope se oblaci.

U medom zaslađenom
mraznom jutru,

dok nokti zasecaju
koru pomorandže,
uz vreli čaj,
do kraja

jasno
vidi se svet.
Svaka njegova kriška.


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7790
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Vojislav Karanović   Empty
PočaljiNaslov: Re: Vojislav Karanović    Vojislav Karanović   Icon_minitime18/4/2019, 2:25 am



TOK

Samo ti teci, mirno teci
Izmišljena reko.

Ja i dalje postojim,
Kraj tebe, na obali.

Dok čekam zlatno jutro
Ovde da zatreperi.

Ja se sklanjam: u tok
Vode, njihanje kose

Ili trave, u šupljinu
Zuba ili zemlje.

Po tvom dnu
Kotrljaju se kamenčići

Podjediako lepi i nestvarni
Kao ove reči.

I kao lišće, što se
U naručju vetra tek smiri:

Tako i ti reko, počivaj
Mirno, u meni.


VI, OGOLELE TOPOLE

Vi, ogolele topole, kom
Bogu se vi molite?
Pogledajte ovaj kamen:
On je loman kao oblak,
ako ne i lomniji.
Kora okolo vaših stabala,
Koren krenuo iz zemlje,
Grane urasle u vazduh,

U ovaj rastresit vetar —
Sve se osipa i mrvi.

Napukla su i vrata
(Verovali smo: od tvrđe građe)
O koja kuca srce.

Nije čvršća ni ova misao,
Ni svet koji vas izdvaja.

I ove slike, kao vaše
Prošlogodišnje lišće —
Poješće ništavilo.

Znam
Prvih lepih dana
Poteraćete vi nove listove.

A pesnici će pojuriti
Za nekom novom slikom.

Stići će i
Ništa nikom


DOGAĐAJ

Središnji deo krošnje na drvetu
preko puta najednom se, bez
vidljivog uzroka, zatresao.
I baš kada si, radosno
uzbuđen, pomislio da je
u lišću ležaj sebi napravilo
neko više biće, sila
koja izmiče uobičajenom
opažanju, da je tu gnezdo
svio anđeo, neko biće
koje i nije biće,
sa tugom si shvatio:
to se ništa ne dešava
tamo, spolja. Niti to
opažaju čula tvog tela.
To čemu si za tren
bio svedok dešava se samo
u duši tvog jezika.
I nepoznata ptica,
slovce u reči koja je
ime Boga, sleće
na granu tvoje mašte.


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7790
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Vojislav Karanović   Empty
PočaljiNaslov: Re: Vojislav Karanović    Vojislav Karanović   Icon_minitime18/4/2019, 2:26 am



O čitanju poezije





Treba čitati poeziju.
Ako ne zbog drugog,
Tako možeš da osetiš
Da nisi jedini
Izgubljen. Da ima
Onih koji su više
I lepše zalutali
Nego ti.

Da i drugima nedostaju
Orijentiri. Kao stubovi
Koji izmiču iz ruku
Čim se neko za njih uhvati.
Da i drugi gube glavu
Osetivši da su bez oslonca
U prostoru beskrajnom kao
Ljudska duša.

Otvori knjigu pesama, i osetićeš
Da se svet isto tako cepa
Na mestu gde se prsti tišine
Usecaju u njegovo meso.

Čitajući pesme nazire se
Dubina slutnje da jedino
Pitanja ostaju otvorena.
A da se nad nama
Nešto teško, teže i od
Zemlje, spušta.

Zbog poezije nama izgleda da munje
Imaju manje oštra sečiva.
I da grmljavina
Tone u muk.

Nesanica se rečima
Pripitomljuje.
I manje smeta
Što uveče glavu polažemo
Na jastuk
Kao na giljotinu.




____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

Vojislav Karanović   Empty
PočaljiNaslov: Re: Vojislav Karanović    Vojislav Karanović   Icon_minitime24/4/2019, 3:37 am

meseceva rosa ::


O čitanju poezije


Treba čitati poeziju.
Ako ne zbog drugog,
Tako možeš da osetiš
Da nisi jedini
Izgubljen. Da ima
Onih koji su više
I lepše zalutali
Nego ti.

Da i drugima nedostaju
Orijentiri. Kao stubovi
Koji izmiču iz ruku
Čim se neko za njih uhvati.
Da i drugi gube glavu
Osetivši da su bez oslonca
U prostoru beskrajnom kao
Ljudska duša.

Otvori knjigu pesama, i osetićeš
Da se svet isto tako cepa
Na mestu gde se prsti tišine
Usecaju u njegovo meso.

Čitajući pesme nazire se
Dubina slutnje da jedino
Pitanja ostaju otvorena.
A da se nad nama
Nešto teško, teže i od
Zemlje, spušta.

Zbog poezije nama izgleda da munje
Imaju manje oštra sečiva.
I da grmljavina
Tone u muk.

Nesanica se rečima
Pripitomljuje.
I manje smeta
Što uveče glavu polažemo
Na jastuk
Kao na giljotinu.

Хвала! Волим оваj текст. Превео сам га на руски.

____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7790
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Vojislav Karanović   Empty
PočaljiNaslov: Re: Vojislav Karanović    Vojislav Karanović   Icon_minitime24/4/2019, 3:44 pm




Drago mi je Sanjaru...uvek se pronadjemo u necemu sto nam
dusu dotakne Vojislav Karanović   590247

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7790
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Vojislav Karanović   Empty
PočaljiNaslov: Re: Vojislav Karanović    Vojislav Karanović   Icon_minitime9/5/2019, 2:06 am



Ovo drvo


Ni napolju ni unutra,
ovo drvo raste
u središtu
zebnje,
pruža žilice u tlo
saznanja da smo lomni
i krti, da nam je tako lako
naneti bol. Grančicu
najmanjeg drveta, one
breze koju slutiš ispod
prozora, teže je slomiti
nego čoveka. Igle
ulaze u vene, kliznu lako
u njih, i najednom
si više nego smrtan
i prolazan.
Kroz krv klizi rastvor
koji bi trebalo da te izleči
od nečega što nije
bolest, a nije ni zdravlje,
da ti da odgovor na
pitanje koje nisi postavio.
Drvo koje vidiš iza
sklopljenog oka, iza flastera
priljubljenog uz kapak,
stvarno je, razgranato,
na sve strane širi krošnju,
grane pruža u širinu,
u visinu, u dubinu, u tebe,
u mene, u sebe.



____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...


Poslednji izmenio meseceva rosa dana 9/5/2019, 2:09 am, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7790
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Vojislav Karanović   Empty
PočaljiNaslov: Re: Vojislav Karanović    Vojislav Karanović   Icon_minitime9/5/2019, 2:08 am



Razglednica



Jeste, živi smo.
Beton oko nas
Hrapav je
I hladan. Cvet
Ruže, kao plamen mek.
Čelična konstrukcija mosta
Podseća na ukrštene
Mačeve. Svetiljke
Noću obaraju svoje glave.
Automobili na ulicama
Zuje kao bube. Vazduh je
Lak, i prija,
Uz reku kojom plove
Polako brodovi. Ovo drveće,
To su topole. Lišće, mirisi.
Ivice su oštre. Jasnost
Na koju smo ponosni. Jeste,
Živi smo. Ali
Sve sporije i sporije.
Dok ne postanemo
Prizor na razglednici.


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7790
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Vojislav Karanović   Empty
PočaljiNaslov: Re: Vojislav Karanović    Vojislav Karanović   Icon_minitime9/5/2019, 2:10 am


Uspon


Mora se krenuti od malog
I neznatnog. Od crne
Tačke sa krilca bubamare.
Preko njihanja travki
I cveta divlje ruže.
Kandže što se izvlači i uvlači,
Šape dok izviruje iz grma.
Preko oblaka koji zaklanja
Sunce, neuhvatljivog pramena
Magle, pa sve do vetra što se
Mršti, i kida, sam u sebi.
Mora se poći iz podnožja,
Puteljcima gde se pod nogom
Rone kamenčići.
Ići uskim stazama, sve užim,
Neprohodnim. Probijati se.
Kao zrak kroz oblak, ili
Zver kroz šumu.
Sve do vrha, do tačke
Gde je skoncentrisan i oštar
Život, a smrt razređena
I laka. Odakle sve stvari
Izgledaju neznatne i male.
Da bi se potom krenulo
Dole, u neki oblik.
Puteljkom, gde se rone
Reči.




____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7790
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Vojislav Karanović   Empty
PočaljiNaslov: Re: Vojislav Karanović    Vojislav Karanović   Icon_minitime9/5/2019, 2:12 am



Sin zemlje


Teški smo Zemlji. Dugo me je
Kopkalo to osećanje. Rilo
Po meni, potkopavalo
Ovo malo mira
I sigurnosti. Kroz glas,
Kroz dah, kroz riku
Šumskih zveri – Zemlja
Se oslobađa nas.
Cvrkut ptica, otvaranje
Pupoljaka, mirisi
Poljskog cveća - tako
Nas Zemlja predaje,
Vraća nebu. I kao
Da pri tom žuri.

Zemlja ne zna, da bez nas
Ne postoji. Da bi bez
Nas bila gola
I uzaludna
Kao bilijarska kugla
Zauvek sletela
Sa meke čoje
Bilijarskog stola.

Duša: to je prostor u kome
Zemlja jedino postoji. Tu se
Ona kotrlja i okreće,
Oko sebe i oko drugih planeta.

Poslednje osećanje, ono koje
Umirućeg prevede iz ovog
U onaj svet – eto ivice
Provalije dublje
Od najdubljeg kanjona.

Zemlja to zna, i zato
Okleva: ne da nas sve,
I odjednom.

Ja sam ovde. Cvet
Krvavih latica
Otvorio se u meni.


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7790
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Vojislav Karanović   Empty
PočaljiNaslov: Re: Vojislav Karanović    Vojislav Karanović   Icon_minitime9/5/2019, 2:13 am



Svetlost


Neka sve drugo ode, razveje se,
Izgubi. Samo svetlost
Da je tu, blagim okom
Da me gleda. Čak
Ako je gruba i na silu
Ulazi kroz staklena okna.
I onda kad tare ramena
O pukotine između roletni.
Opraštam joj uporno kuckanje
Po očnim kapcima u času
Kad oni ne žele da se otvore.
Jer ta želja je kao kamen:
Brzo tone, pada na dno.
Svetlost je leptir
Sleteo na zenice.
Taj cvet
Lep je kao čestice
Uskovitlane prašine.
Samo da gledam, u njoj
Da se izgubim.
Kao što sam sebe gubio
U sjajnom pogledu one
Koju sam jednom
Stidljivo uhvatio
Za ruku, pomilovao
Po nadlanici.
Neka sve drugo ode,
I ljutito zalupi vrata
Za sobom. Dok je ona tu
Sve je na svom mestu.
U snopu svetlosti
Trepere sitna zrnca
Kao prah sa krila
Anđela.
Zar da tražim više?




____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7790
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Vojislav Karanović   Empty
PočaljiNaslov: Re: Vojislav Karanović    Vojislav Karanović   Icon_minitime9/5/2019, 2:14 am



Elegija o bagremu pod prozorom


1.

Koliko si puta gledao tu krošnju,
lišće što treperi ili miruje,
grančice tanke kao popucali
kapilari na oku;

to stablo, uspravno
kao znak usklika,

i grane, pružene u stranu
kao da nešto pipaju i traže.

Plašio se da nećeš naći
reči za neku pesmu,
da će ti ona izmaći:

kao da pesma može da nestane,
da se izgubi, pretvori u tišinu, u vazduh.

U jesen drvo bi gubilo listove,
u proleće ga opet sticalo.
Tako se tebi činilo.

A bagrem je bio tu, pod tvojim
prozorom, i nije se pomerao -
osim u olujnom košmaru.

2.

Opali listovi kotrljaju se
asfaltom, polako menjajući
boju, od zelene u tamnomrku.
Sve više su nalik
licima dece u sumrak, kad je dan na izmaku .

Toliko si puta gledao to drvo
i ono se davalo tvom pogledu,
ravnodušno, umirenog daha.
Žilice, tkivo, sokovi koji
hrane to telo što se migolji
i beži iz zagrljaja u koji ga
steže tvoja svest. Možda ne vidiš

ali drvo gleda pravo
u tvoje oči.

3.

Listovi, zeleni i meki kao reči,
raspadaju se i trule, vraćaju se
zemlji, iz koje su i nikli.

Da li se i dalje plašiš
za pesmu, da će ti pobeći?

Pesma ne odbacuje svoje reči.
Stihovi - kome oni da se vrate?
Od koga su uopšte potekli?

Još uvek si na prozoru. Gledaš.
Krošnja, taj šumni kovitlac,
skuplja se u tačku
malu kao zenica.
Asfalt je boje beonjača.
Vetar preko njega klizi
kao kapak preko oka.

Zemlja ima crte tvog lica.
I ovo nije prozor nego ogledalo.

Koliko si mu puta samo prišao,
a to nisi shvatio,
nisi primetio.


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7790
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Vojislav Karanović   Empty
PočaljiNaslov: Re: Vojislav Karanović    Vojislav Karanović   Icon_minitime9/5/2019, 2:16 am



O pesku


Da li su zrnca peska
vremenom lomljeni sitni
delovi kamenih stena,

ili su to zvezde koje se upravo
bude iz sna, sneno se
meškoljeći u postelji?

Da li su škriputava podloga
za naše korake, mekana
perina u koju je umotana

gravitacija – ta sila što
sama sebi diše za vrat -
ili su tišina,

dah koji je neko ispustio,
a iza njega, tog daha,
nema ništa više?




____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7790
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Vojislav Karanović   Empty
PočaljiNaslov: Re: Vojislav Karanović    Vojislav Karanović   Icon_minitime9/5/2019, 2:17 am



Zagrljaj


Obruči što grle bačvu punu gorkog
Vina. To su bili naši dani.

Trpki ukus crnice, uporno proticanje reka,
(kao proticanje krvi kroz vene i arterije)
Šum lišća, i talasi koji su
Borama pokrivali jasno lice mora.
Varka, koju smo svi voleli.

Nema više prepoznavanja,
Prisnog smeha oblaka.
I let laste,
Nestašno prevrtanje po vazduhu,
Mi ipak nismo razumeli.

Telo bi svaki od nas
Radije bio svukao:
Osećali smo ga kao tkaninu
Čije se niti brzo paraju.

Sada, okruženo zidovima
Koje pokriva sloj guste mahovine,
Ostalo je samo srce.

Krv se kao končić dima
Izvija ka nebu.

Nema više ni srca.

Dušo, umij svoje
Razgorele obraze snegom.

Čuju se samo još damari,
Kotrljanje zvezda niz nebo.
Kao u mračnoj kutiji, tišina
Koja opija; zagrljaj
U kome nema nikoga.




____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Vojislav Karanović   Empty
PočaljiNaslov: Re: Vojislav Karanović    Vojislav Karanović   Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Vojislav Karanović
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Složeno na policama- piše se u temama ispod naslovne :: Biblioteka poezije-
Skoči na: