LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Gradovi

Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7  Sledeći
AutorPoruka
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

Gradovi  Empty
PočaljiNaslov: Kragujevac   Gradovi  Icon_minitime19/5/2012, 2:28 am

KRAGUJEVAC - PRVA PRESTONICA MODERNE SRBIJE

Brojni arheološki nalazi sa područja Kragujevca i šire okoline dokazuju da se na ovom prostoru još u praistoriji odvijao društveni život. Mada nema pouzdanih podataka, današnje naselje ipak ima mnogo kraći vek. Prvi pisani zapis o naselju načinili su Turci 1476-77. godine, pošto se dotadašnje hrišćansko stanovništvo povuklo iz njega, nakon turskog preuzimanja. Istorijske pretpostavke govore da je u tom trenutku naselje moglo postojati barem pola veka. Od tada gotovo pust, kao i cela Šumadija, Kragujevac oživljava u drugoj polovini XV veka kada u njemu Turci podižu novo naselje. Sve do doba oslobodilačkih narodnih ustanaka u XIX veku, većinu stanovnika čine Turci, izuzev za vreme dve austrijske uprave: prve 1689 - 90. godine, a druge 1719 – 1738. godine. U tom periodu zabeleženo je znatno doseljavanje hrišćanskog stanovništva.

Pravi procvat Kragujevac doživljava od 1818. god. kada je proglašen prestonicom obnovljene Srbije. Naime, povoljan središnji geografski položaj, nacionalno homogeno stanovništvo za razliku od Beograda u kome je bila turska uprava, naveli su kneza Miloša da se opredeli za Kragujevac, koji postaje državni centar. Nastaje nova varoš kao suprotnost nasleđenoj turskoj palanci.

Čitav niz institucija prvi put u istoriji srpske države se osniva baš u Kragujevcu u narednom periodu: prve novine – “Novine srbske” pod uredništvom Dimitrija Davidovića, muzička formacija “Knjažesko – srbska banda” koju osniva Jozef Šlezinger, prvi teatar “Knjažesko – srbski teatar” pod upravom Joakima Vujića, takođe i prva gimnazija 1833. godine, Licej – viša škola 1838. godine, prva galerija slika, prvi sud “Sud kragujevački” 1820. god. i prva apoteka 1822. godine, kao i muzej i biblioteka. Preseljenjem prestonice u Beograd, 1841. godine počinje period stagnacije Kragujevca. I pored toga, grad je ostao centar političkog života, tako da su u njemu nastavile da se održavaju sve važnije skupštine u Srbiji, kao i u vreme kneza Miloša, sve do 1878. godine.

Verovatno je događaj iz 1851. god. najpresudnije uticao na noviju istoriju Kragujevca. Te godine je iz Beograda preseljena Topolivnica. Tako su se stekli uslovi da Kragujevac dobije suštinske odlike koje i danas nosi, industrijskog centra u kome se odvija živa politička aktivnost i u kome su, često mnogo pre drugih krajeva Srbije, napredna stremljenja nalazila plodno tlo.

Krajem XIX početkom XX veka grad dobija još jedno lice, postaje jak trgovački centar, često u nekim granama trgovine ispred i Beograda. Za prilike seljačke Srbije jak industrijski i trgovački centar, grad privlači brojne doseljenike, pa je Prvi svetski rat dočekao kao treći grad po veličini u Srbiji.

Važan strateški centar, Kragujevac doživljava česta razaranja kako u ovom tako i u Drugom svetskom ratu koji će grad posebno pamtiti po velikoj tragediji masovnog streljanja njegovih stanovnika 1941. godine. U vreme između dva rata, Kragujevac beleži uravnotežen, ali ne i previše snažan razvoj. Primećuju se ipak pozitivne tendencije dugoročnog planiranja grada koje su prekinute dolaskom nove komunističke vlasti 1945. godine.

U poslednjem perodu grad je izložen često kontradiktornim faktorima uticaja na njegov razvoj. Industrijski razvoj, naglo povećanje broja stanovnika dobrim delom zahvaljujući i doseljavanju, otvaranje Univerziteta u gradu, ali i brojne pogubne odluke izazvane planskim centralističkim socijalističkim koncepcijama, dovele su do toga da je na početku novog veka grad u teškom položaju dospeo na prekretnicu. Treba istaći da istoriju gradova nezaobilazno čine ljudi. Kragujevac je podario veliki broj znamenitih ličnosti pa se neminovno nameće obaveza da se o njima progovori na poseban način, izdavanjem istorijske studije o znamenitim Kragujevčanima, ljudima koji su u njemu rođeni ili stvarali. Ova obaveza je pred nama.

Kragujevac je, verovatno, nastao kao urbani centar u vreme srpske srednjevekovne države. U prvom popisu posle pada pod Turke pominje se 1476. godine kao “Trg”. To je bilo neutvrđeno, nepoljoprivredno naselje u srpskoj državi koje nije dostiglo rang pravog grada, ali je bio centar određene teritorije sa administrativnim i ekonomskim funkcijama. Podaci o prostornoj organizovanosti Kragujevca iz tog perioda ne postoje.
Za vreme viševekovne osmanlijske vladavine, od sredine XIV do početka XIX veka, Kragujevac je izgrađivan i uređivan za potrebe turskog stanovništva. Bio je u rangu kasabe i razvijao se na levoj obali Lepenice. Tipična urbana struktura te vrste naselja sastojala se iz centra ili čaršije i stambenih naselja ili mahale. Krajem XVII veka je, verovatno, izgrađena kamena džamija i Muselimov konak, uz most na Lepenici. Zabeleženo je i postojanje dva karavan-saraja na prostoru kod današnje Pošte i hotela “Dubrovnik”.
Početkom XVIII veka nastupa period diskontinuiteta u orijentalnom razvoju Kragujevca. U vreme druge austrijske okupacije severne Srbije 1718 – 1739. godine izgrađeno je kragujevačko utvrđenje kao centar distrikta kragujevačkog, ali i kao komandantura srpske milicije za ceo južni front. Iz tog perioda potiče i prvi plan Kragujevca. To je poznati crtež utvrđenja napravljen sa tačnošću ondašnjih vojno-inžinjerijskih metoda. Plan svedoči da je u tom periodu Kragujevac izgrađivan u duhu zapadnoevropskih utvrđenja koje je suštinski unapredio francuski maršal Voban. U njega su bile uključene građevine prethodnog perioda:
- Džamija – kao pravoslavna crkva
- Muselimov konak – kao zgrada komande
- Kameni most na Lepenici

Posle Drugog srpskog ustanka Kragujevac u vremenu od 1818. do 1841. godine postaje prestonica oslobođene Srbije. Od tada se u kontinuitetu uređuje za potrebe srpskog stanovništva.
Zasnivajući novu državu, knez Miloš Obrenović je osnovao i novi centar Kragujevca. Na prostoru oko današnjeg Malog parka (800 metara uzvodno od starog centra oko džamije) Knjaz je izgradio novi gradski centar koji je sadržavao najvažnije objekte mlade države: dvorski kompleks, Skupštinu, crkvu, mitropoliju, arsenal, teatar, školu, kasarne, apoteku, bolnicu i dr. Oko tog jezgra razvijao se novi Kragujevac, koji je rastao po broju stanovnika, ali i po teritoriji postepeno asimilujući nasleđenu orijentalnu strukturu.
Od sredine XIX veka, prostorni razvoj grada usmeravaju školovani stručnjaci koji teže da Kragujevac dobije izgled evropskog grada. Taj proces kulminira u osamdesetim i devedesetim godinama, kada se priprema i donosi “Regulacioni plan varoši Kragujevac” (1891. godine, među prvima u Srbiji) i gradi niz značajnih objekata: železnica, putna mreža, nova zgrada Gimnazije, Nova crkva, Topolivnica, železnička stanica i dr.
Početak XX veka obeležen je donošenjem vrlo ambicioznog programa “Za unapređenje Kragujevca” 1910. godine. Program je predviđao niz intervencija u prostornom razvoju: izgradnju infrastrukturnih mreža (ulica, vodovoda, rasvete, kanalizacije, tramvajske pruge), zgradu Opštine, niz opštinskih lokala, dom milosrđa... Balkanski ratovi, a zatim i Prvi svetski rat omeli su realizaciju ovog programa. Iz prve decenije XX veka ostao je Trmbaski vodovod, zgrada Suda i više kvalitetnih objekata u centru Kragujevca.
Period između dva svetska rata karakterističan je po obnovi i razvoju Vojno tehničkog zavoda, početkom dvadesetih godina. Pred Drugi svetski rat, Zavod je spadao u najveća preduzeća u našoj zemlji i zapošljavao oko 12. 000 radnika. Razvoj tako moćne industrije odrazio se i na prostorni razvoj Kragujevca. Izgrađena su nova naselja za populaciju od oko 30. 000 stanovnika. Posebno su interesantna planski uređena naselja Stara i Nova radnička kolonija. Vojno tehnički zavod je znatno proširen (do reke Ždraljice) i izgrađeni su novi proizvodni, upravni i školski objekti u krugu fabrike. U gradu je izgrađen niz značajnih objekata u centru, zatim nova okružna bolnica, zgrada učiteljske škole, stadion i hipodrom. . . Regulisano je korito Lepenice i izgrađeni novi mostovi. Železnica je nastavljena od Kragujevca prema Kraljevu. Izgrađen je moderan vodovodni sistem sa vodojažom u Grošnici. Grad je uključen u elektrosistem Srbije. Prostorni razvoj Kragujevca u to vreme usmeravan je kroz Generalni plan (čiju je skicu 1931. godine pripremio arh. Mihailo Radovanović iz Beograda, a sam plan 1936. godine arh. Rade Milosavljević, iz Građevinskog odeljenja Kragujevačke opštine). Teritorija GP-a iznosila je 690 ha, što predstavlja znatno uvećanje u odnosu na površinu u granicama Generalnog regulacionog plana iz 1891. godine (270 ha).
Prve dve decenije iza Drugog svetskog rata karakteriše u početku period obnove, a od 1953. godine razvoj nove automobilske industrije. Teritorija podruštvljenog gradskog zemljišta narasta na 1.960 ha. Počinje razvoj prvih prigradskih naselja (Stanovo, Beloševac, Bresnica). Napušta se tradicionalni gradski centar i zasnivaju planovi za novi – “Prodor”. Osnivaju se objekti visokog školstva (Mašinski i Ekonomski fakultet), zdravstva, fizičke kulture (stadion, strelište), administracije (zgrada NO Opštine) i dr. Počinje planiranje i realizacija značajnih zona stanovanja u društvenom vlasništvu (Naselja Lepenica I, II, JNA, Erdoglija, E-20 i dr.), ali i širokih zona individualnog stanovanja u kojima je vrlo značajno učešće zona bespravne gradnje. Pored izgradnje radne zone Zavoda "Crvena zastava", formiraju se i drugi industrijski kompleksi (“Filip Kljajić”, “21 Oktobar”, “Proleter”, “Partizan”). Osniva se Spomen park “Kragujevački oktobar” – memorijalni kompleks vrlo značajnih dimenzija. Nadgrađuje se vodojaža u Grošnici i proširuje vodovodna mreža. Pravi se mreža kanalizacije i počinje toplifikacija najužeg gradskog centralnog područja .
Međutim, u regionalnom prostornom smislu, Kragujevac doživljava negativne tendencije. Posle završetka rata, Kragujevac je bio centar Oblasti (koja je obuhvatala znatan deo Srbije), zatim Sreza (12 opština), da bi 1965. godine postao samo središte Kragujevačke opštine.

U poslednja dva veka Kragujevac je imao krupnu ulogu u procesu urbanizacije Srbije. Dve dominantne funkcije su mu bile:
Prestonica Kneževine Srbije u prvoj polovini XIX veka. U to vreme se zasnivala država, počelo formiranje mreže srpskih gradova, a nacija se od Orijenta okreće ka Evropi.
Industrijski centar tokom druge polovine devetnaestog i celog dvadesetog veka. To je vreme dezagrarizacije i naročito u drugoj polovini dvadesetog stoleća, sve ubrzanija urbanizacija naše zemlje.
Najnovija ekonomska kriza, sa raspadom države SFRJ i međunarodnim sankcijama je u najoštrijoj formi istakla pitanja opstanka i daljeg razvoja Kragujevca. Proizvodnja automobila je sa preko 200.000 jedinica godišnje spala na nekoliko hiljada vozila, sredinom poslednje decenije, plate su među najnižima u zemlji. Nacionalni dohodak je 1989. godine bio 3.360 USA$ per capita, da bi u vreme krize pao na nekoliko stotina dolara po stanovniku. Privremeno ili trajno je nezaposlen veći deo radnog kontigenta stanovništva.
Kragujevac je u novijoj istoriji imao periode velikih kriza. Od 1941. do 1944. godine velika ratna kriza sa masovnim streljanjem stanovništva i rušenjem industrije. Rezolucija IB-a 1948. godine donela je ekonomsku blokadu, raseljavanje kragujevačke vojne industrije i pad broja zaposlenih u gradu na oko 4.000. Posle tih kriznih vremena planirani su pravci razvoja grada. Prvo je nosilac bila vojna, a potom auto industrija. Izlazak iz aktuelne krize počinje sa ukidanjem međunarodnih sankcija. Koncept održivog razvoja Kragujevca neodvojiv je od daljeg razvoja urbanizacije.
Sasvim pojednostavljeno rečeno, dostignuti nivo urbanog razvoja Kragujevca, početkom 1999. godine, može se skicirati kroz nekoliko pokazatelja tri osnovna toka urbanizacije.
Stanovanje predstavlja najveći kontigent suprastrukture grada. U toj oblasti Kragujevac ima zavidne rezultate. Tokom perioda 1961 – 1981. godine, stambeni fond nije mogao da prati rast populacije. Međutim, tokom perioda 1991 – 1999. godine stanje se bitno promenilo tako da već 1991. godine postoji jedan stan na tri stanovnika grada. Karakteristična za Kragujevac je predominacija porodičnih kuća nad stanovima u višeetažnim objektima.
Proizvodne zone Kragujevca koncentrisane su u dolini Lepenice. Uzvodno od centra grada pruža se preko dva kilometra dug kompleks matične lokacije industrije “Zastava”. Nizvodno od centra su zone prateće industrije i skladišta. U poslednjoj deceniji 20. veka, došlo je do razvoja malih i srednjih preduzeća inkorporiranih u tkivo grada.

____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

Gradovi  Empty
PočaljiNaslov: Kraljevo    Gradovi  Icon_minitime19/5/2012, 2:30 am

Kraljevo

Daleka istorija kraljevačkog kraja nije istražena iako logičke pretpostavke, s obzirom na geografski položaj i pojedinačna arheološka otkrića (tumuli, "bakarne strelice" itd), ukazuju na postojanje naseobine i dve hiljade godina pre nase ere. Na osnovu rezultata dosadašnjih istraživanja najstariji tragovi materijalne kulture potiču sa neolitskih lokaliteta "Divlje polje" u Ratini i "Lađarište" u selu Vrnjci.

Verovatno je da je grčki uticaj stigao do ovih krajeva jos u VI veku pre naše ere (grčki šlem, zlatni i ćilibarski nakit, keramičko posuđe) na čuvenim arheološkim nalazištima sa šireg područja Ibra i Morave (Atenica, Petrova crkva i Kruševica).

Smatra se da je Ibarska dolina, kao prirodna saobraćajnica, dovela i Rimljane u ovaj kraj. Stvaranjem rimskih provincija na Balkanu teritorija današnjeg grada i okoline postaje granična zona između gornje Mezije i Dalmacije. rimljanima su ovi krajevi bili značajni, pre svega zbog rudnog bogatstva a i zbog postojanja geotermalnih izvora. Iz antičkog perioda potiče i votivna ara posvećena Jupiteru, pronađena u gornjem Lascu, kao i ciglarska peć otkrivena u Čibukovcu.

I Srednji vek je za kraljevačku lokalnu istoriju u velikoj meri još u tami, mada prošlost koja se vezuje za ovaj kraj prevazilazi značaj lokalne istorije. Prema nekim pretpostavkama, donji Ibar je "prvobitna srpska oblast", najstarije jezgro privrednog, društvenog i političkog zivota kod Srba. Prva srpska drzava, Raška, nastaje u XI veku, a malobrojni podaci govore da je oblast Kraljeva u najaktivnijem delu srpske države. O tome svedoče i brojni manastiri: Studenica (1188) - prestonica i mauzolej rodonačelnika najznačajnije srpske dinastije, Stefana Nemanje; Žiča - od 1219. godine sediste srpske autokefalne arhiepiskopije i mesto krunisanja srpskih kraljeva; zatim Ljubostinja, Gradac, Pavlica, srednjevekovni grad Maglič i drugi. Ovaj kraj pao je pod tursku vlast sedamdesetak godina posle kosovskog boja - 1458-59. godine.

Selo Rudo Polje, od koga je nastao Karanovac, a od ovoga kasnije Kraljevo, nastalo je u zadnjoj četvrti 14. veka, odnosno, najverovatnije, izmedju 1375. i 1400. godine. O poreklu i značenju imena Rudo Polje nema puno podataka. Pored drugih značenja (npr livada sa travom koju je sunce opalilo) može se protumačiti i kao toponim u bliskoj vezi sa rudarstvom.
Rudo Polje se nalazilo na istom onom mestu na kome se kasnije razvija Karanovac: u današnjem Sijaćem polju, preko puta ušća reke Ribnice u Ibar, na samoj levoj obali Ibra, pa nizvodno.

Kraljevo sa svojom okolinom je, zahvaljujuci svom geografskom položaju, oduvek bilo pogodno za stvaranje ljudskih naseobina. U srednjem veku je bila i temelj srpske kulture i duhovnosti. U osamnaestom veku, Karanovac postaje granična oblast izmedju Austrije i Turske, kada se razvija u jak trgovački centar. U 19. veku Kraljevo dobija sadašnji izgled zahvaljujući urbanističkom rešenju Laze Zupana...
_________________

____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

Gradovi  Empty
PočaljiNaslov: Re: Gradovi    Gradovi  Icon_minitime19/5/2012, 2:31 am

Važne godine...

Ova hronologija grada, a u izvesnoj meri i opštine Kraljevo, samo pobraja i vremenski određuje dogadaje koji su bili, ili su mogli da budu, sudbonosni za ovaj kraj i njegove stanovnike, ali i na izgled nevažne događaje, koji su - posebno za stare Kraljevčane - u jednom trenutku prošlosti, bili važni...

4. vek - Od ovoga veka se na podrucju okoline današnjeg Kraljeva razvijaju znacajna rimska naselja, od kojih su najpoznatija: Rajanovac (Trajanovac), na levoj obali r. Ribnice, na kosi Strmeniku (oko 7 km od današnjeg Kraljeva) i Janok, na mestu na kome se danas nalaze Mesna kancelarija i OŠ u Konarevu.

1183. godina - Počela izgradnja manastira Studenice.

oko 1215. - Građen manastir Žiča. Kasnije su u Žiči krunisani srpski kraljevi: Stefan Dečanski (prvo i drugo krunisanje), Radoslav, Vladislav, Uroš i Dragutin (dva puta). Za svako krunisanje su probijana nova vrata, kroz koja je prolazio samo krunisani vladar. Ta vrata su odmah zatim zaziđivana, ali je u narodu ostao popularni naziv Sedmovrata Žica.

1219. - Nakon sticanja samostalnosti srpske pravoslavne crkve Sv. Sava određuje Žiču za sedište prve srpske Arhiepiskopije.

13. vek - U Ibarskoj klisuri, oko 20 km. od Kraljeva, sazidan je srednjevekovni grad - tvrdava Maglič.

1457 - 1459. - Područje Rudo Polja definitivno palo pod tursku vlast.

1476. - Prvi popis stanovnika Rudo Polja.

1570. - Prvi put se pominje Karanovac.

1690. - Velika seoba Srba pod Arsenijem Čarnojevićem, koja je zahvatila i Karanovac.

1699. - Austro-turski rat završen Karlovačkim mirom, posle koga su se Turci svirepo svetili srpskom narodu, koji je u tom ratu učestvovao na strani Austrije. Izmedu ostalih srpskih manastira Turci su opljačkali Studenicu i posekli tamo zatecene kaluđere.

1718. - Izmedu Turske i Austrije zaključen je, na 24 godine, Požarevacki mir, kojim je Austrija dobila Srbiju severno od Zapadne Morave, na čijoj je levoj obali bila granica. Tako je Karanovac, i u tom periodu, ostao na turskoj teritoriji.

1737. - Nastala je austrijska geografska karta na kojoj je ucrtan minijaturni plan Karanovca. Nedaleko od njega, na samoj desnoj obali Zapadne Morave, označeno je (istim tipom slova, ali manjim) selo Karanovac.

1739. - Beogradskim mirom završio se Austro-turski rat (1737-1739). Turska je ponovo ovladala Srbijom, a u današnjem kraljevačkom kraju opustela su i bila - izvesno vreme -potpuno nenaseljena mesta: Vitanovac, Vitkovac, Gledić, Drlupa, Karanovac, Leševo, Milavčić, Oplanići, Pečenog, Čukujevac i Bokčinovici (danas Petropolje)...

1789. - Za vreme Kocine krajine, odnosno za vreme Austrijsko-turskog rata 1788-1791, mošti Sv. kralja (Stefana Prvovenčanog) su posle sklanjanja iz manastira Studenice 8 dana bile sakrivene u Karanovcu.

1789. 21, novembra - Austrijska vojska ušla u Karanovac.

1792 - 98. - Kuga pokosila stanovništvo Karanovca, Beograda, Smedereva, Valjeva, Šapca i drugih gradova.

kraj 18. veka - Karanovac, u ovo vreme - pre Prvog srpskog ustanka ima školu, u kojoj je učitelj neki Todor Rapa.

1804. - Boj na Rudniku u kome je Antonije Ristić, potonji zapovednik oslobođenog Karanovca ranio Turčina Pljakica, te od tada i poneo njegovo ime, pa se zvao: Antonije Ristic Pljakić, vojvoda Pljaka.

1805. - Kapetan Radić Petrović, prvi zapovednik Karanovca posle oslobodenja toga grada od Turaka, započeo izgradnju utvrđenja, koje je docnije, nazvano Pljakin šanac, po sledećem zapovedniku Karanovca, koji je izgradnju tog utvrđenja završio. (Na tom mestu je, sada, park “Pljakin šanac” i zgrada “Lesnine”, sa okolnim kućama.)

1805. 29. juna (po starom kalendaru) - Vožd Karađorđe, na čelu oko 6000 ustanika, medu kojima su bile sve znatnije ustaničke starešine, oslobodio Karanovac. Zatim su ustanici ceo Karanovac, oko 700 kuca spalili, a džamiju - zidanu od kamena - srušili.

1806. - U bici kod Deževe Turci su pod komandom Sulejman-paše Skopljaka pobedili srpske ustanike (koji su bili pod komandom Radića Petrovića), i prodreše do Studenice, koju su opljačkali i zapalili.

1811. - Osnovan prvi sud - magistrat u Karanovcu.

1812. - U Karanovcu se nalazila nahijska škola. (Škola koju je izdržavala cela nahija.)

1813. - Karanovac je glavno sedište srpske ustaničke “južne vojske”, koja je broji preko 10.000 ustanika, a pod komandom je Antonija Ristića Pljakića.

1815. (oko) - U Kraljevu, na česmi na obali Ibra kod "Ženeve" po legendi devojka Mira je natočila testiju i ibrik vode, ali dok se Mira još nije ni odmakla od česme, naiđe, na konjima, grupa Turaka, koji su već bili kivni na Srbe zbog novog ustanka i zbog toga što moraju da napuste Karanovac. Jedan od njih, ne silazeći sa konja, osorno zatraži od devojke Mire krčag, da se napije vode. Mira odlučno odbi da mu da krčag. Turci, kivni na Srbe, povadiše sablje i tu, pored same česme, sasekoše je. Od tada se ta česma zove Mirina česma.

1815. oko polovine jula - Turci predali Karanovac knezu Milošu, te je ovaj grad konačno oslobođen od Turaka.

1815. - Karanovac postaje sedište požeške nahije.

1815. (28. decembra) - Kaluđeri manastira Studenice vratili su se sa telom Sv. Kralja u Studenicu.

1823. - U Karanovcu radi škola sa 10 učenika.

1824. - Staranjem kneza Miloša, po čijem naređenju je u tu svrhu izdvojen deo poreskih prihoda, u Karanovcu je podignuta pravoslavna crkva (bez zvonare).

1826. - Uz karanovačku crkvu je podignuta zvonara od kamena.

1817. - Prva ambulanta (Simeona Kneževića) u Karanovcu.

1830. - Gospodar Vasa Popović, starešina požeške nahije je, uz dozvolu kneza Miloša, podigao u Karanovcu, nedaleko od crkve, gospodar Vasin-konak, koji je danas najstarija građevina u Kraljevu.

1831. - Pošto je hatišerifom od 1830. priznato slobodno bogosluženje, knez Miloš je još u jesen iste godine - preko posrednika Jovana Atanackovića - poručio u Somboru 38 zvona. Prva partija od 4 zvona (za beogradsku staru crkvu) prispela je polovinom novembra iste (1830.) godine. Druga partija od 34 zvona prispela je početkom 1831. godine, od kojih su tri zvona (izlivena u Libeku, u Nemačkoj) poslata crkvi karanovačkoj. Ova zvona su, za vreme okupacije Kraljeva u Prvom svetskom ratu odneta u Austrougarsku, te su kasnije pribavljena nova zvona.

1837. - U Karanovačkom garnizonu je osnovana bolnica u zgradi blizu Pljakinog šanca.

1839. - Uredbom od 13. jula te godine u Karanovcu je dozvoljen trodnevni panadur o letnjem Sv. Jovanu. Na ovom panaduru je prodavana samo stoka i "otačestveni proizvodi".

1840 - 1850. - Polovinom prošloga veka sazidana je zgrada Okružnog načelstva u Karanovcu (u kojoj se danas nalazi Okružni sud u Kraljevu).

1841. - U kragujevackoj školi prvi put proslavljen Sv. Sava. A knez Mihajlo potpisao uredbu kojom je ozvaničena školska slava, tako da se od iduće godine Sv. Sava slavi u svim školama, pa i Karanovačkim.

1846. - Karanovac ima 1.125 stanovnika.

1848. - Kosta Cukić, rodeni Karanovčanin, otac našeg dinara, prvi doktor nauka iz ovih krajeva, postavljen za prof. Velike škole, te je tako postao prvi profesor te Škole rođen u Srbiji.

1854. - Preseljena stolica episkopa užickog iz Čačka u Karanovac.

1854. - Preselio se iz Čačka u Karanovac sud i Načelništvo za okrug čačanski, a 1859. godine vraćeni su, ponovo, u Čačak.

1855. - U Karanovcu je osnovana prva pošta, koja je imala pet konja, dva službenika i jednog poštonošu.

1860. - Otvorena pošta i telegrafska stanica u Karanovcu.

1861. - Prva građanska bolnica u Karanovcu.

1866. - Oko 50% domaćinstava Karanovca bavi se poljoprivredom i ratarstvom, te u varoši ima: 539 goveda, 577 ovaca, 275 svinja, 186 konja, 31 koza, 30 košnica, 47 konjskih i 54 volovskih kola, tr i pluga i 46 ralica.

1880. - U srezu Karanovačkom ima pet muških škola (Vrba, Vrdila, Kamenica, Karanovac i Studenica) sa tri ucitelja i 290 đaka. A u Karanovcu je bila i ženska škola.

1881. - Osnovana je prva čitaonica u Karanovcu, koja je bila pretplaćena na 12 listova.

1886. - Pušten je u saobraćaj savremeni kolski drum Kraljevo - Raška.

1882. - U Kraljevu je, ukazom kralja Milana, osnovana Poljoprivredna škola (u to vreme jedina u Srbiji) koja je radila u novopodignutoj zgradi (sada: ugao ulica Olge Jovičić i Vojvode Stepe), u kojoj je danas smešten Muzej. Prvi direktor te škole bio je poznati stručnjak dr Đorđe Radić.

1882. 19. aprila - Karanovac je ukazom kralja Milana Obrenovića promenio ime u Kraljevo kao uspomena na proglašenje Kraljevine Srbije i dolazak prvog krunisanog vladara posle kosovske tragedije u ovu varošicu.

Oko 1883. - Svršeni pitomci Vojnotehničkog zavoda iz Kragujevca Srećko Vasic i Antonije Bogdanović su u Kraljevu (izmedu ulica Jug-Bogdanove i Obilićeve), u krugu uređenom raznim rastinjem i cvecem, otvorili Fabriku poljoprivrednih sprava. Ova prva fabrika je pala pod stečaj 1886. godine.

1885. - U Kraljevu je osnovana prva akcionarska štedionica.

1887. - Mihailo M. Čebinac, preduzimač iz Kraljeva, dobio je ukazom kralja Milana pravo isključive proizvodnje mermernih proizvoda, u trajanju od 10 godina, a na području okruga čačanskoga, te tako postao prvi kraljevački industrijalac.

1892. - U Ribnici (kod Kraljeva) je osnovano preduzeće industrijalaca Kneževica (Nikole) i Radovanovića (Isidora). Oni su, u Ribnici, kod današnje Kisekane, imali strugaru i parni mlin, i još dve strugare (na Gvozdacu i u Sokolji). Mlin je imao kapacitet od oko 500 tona žita godišnje.

1892. - Mihajlo M. Čebinac, trgovac iz Kraljeva, je u samom Kraljevu podigao parni mlin za prostu meljavu.

1893. - U Kraljevu je osnovano Društvo fonda zanatlijsko-radničkog uduruženja za pomoc u bolesti, iznemoglosti i smrti.

1890. - Kraljevo ima 3.599 stanovnika.

1897. - Poplava Ibra otkriva u Mataruškom polju (8 km. jugozapadno od Kraljeva) izdan tople sumporovite vode, koja se od naredne (1898.) godine koristi za lečenje i postaje osnov razvoja Mataruške Banje.

Kraj 19. veka - Stevan Matić iz Čačka je u Kraljevu osnovao prvu štampariju. Štamparija je bila snabdevena jednim nožnim tiglom i sa nekoliko sanduka slova.

1900. - U Kraljevu je pocela sa radom Građanska škola.

1902. - Na reci Ribnici (kod Kraljeva) industrijalci Knežević i Radovanović podižu prvu hidroelektranu (snage 58,9 KWh), koja je napajala električnom energijom njihov mlin, a i osvetljavala centralni gradski trg, nekoliko okolnih ulica i neka nadleštva i stambene zgrade.

1902. Puštena je u saobraćaj železnička pruga uzanog koloseka (0,76 m.) Stalać - Kruševac - Kraljevo.

1906. - U Kraljevu je osnovano Društvo za suzbijanje tuberkuloze.

1907. - U Kraljevu je otvorena četvorogodišnja trgovacka škola.

1909. - Osnovana niža gimnazija, koja 1935/36. prerasta u višu gimnaziju.

1910. - Puštena je u saobraćaj železnička pruga uskog koloseka (0,76 m.) Stalać - Kruševac - Kraljevo - Čačak, u dužini od 106 km.

1910. - Kraljevački trgovci: Petar Bogavac, Isidor Radovanović i sinovi, Živko Bunjak i sinovi, i Milan Savić (vlasnik Rudnika kamenog uglja u Baljevcu) osnovali su konzorcijum za izgradnju hidrocentrale na Ibru, na mestu Lakat. Već je, za ovu investiciju, bio angažovan i strani kapital (preko firmi “Simens” i “Šuker” iz Nemačke), ali je rat sa Turcima omeo ovu izgradnju. Prosecanjem novog puta kroz Ibarsku dolinu i probijanjem železnickog tunela na “Laktu” (posle Prvog svetskog rata), ova ideja je konačno onemogućena.

1912. - U Ribnici (kod Kraljeva) su industrijalci Kneževic i Radovanovic podigli mlin na elektro-pogon. Mlin je, u to vreme, bio najveci u Srbiji: imao je šest spratova i kapacitet od oko 500 tona žita godišnje.

1914. - U Kraljevu su postojala 22 ugostiteljska objekta. Sedam gostionica (Sarajevo, Evropa, London, Studenica, Zlatan prag, Bosna i Zanatska kasina), četrnaest krčmi (Central, Talpara, Car Dušan, Balkan, Ženeva, Zeleni venac, Kneževići, Makedonija, Šumadija, Proleće, Top, Skolomerija i Todor Tošić) i jedan hotel sa restoranom - Pariz.

1915. 6. novembra - Austrougarska vojska ušla u Kraljevo.

1917. - Okupatorske austrougarske vlasti su prinudnim radom talijanskih zarobljenika i naših seljaka izgradile industrijsku železnicu koloseka 0,60 m. u dužini od oko 18 km za Kamenicu - Jelenac (vezanu s prugom Užice - Stalać, a kasnije produžena do Sokolja). Iako nesolidno građena pruga je korišcena za teretni, čak i putnički saobraćaj, do 1959. godine, kada je ukinuta.
Stariji Kraljevčani su ovu šumsku železnicu zvali Rižina pruga, po nekadašnjem kraljevačkom industrijalcu Miljku Petroviću Riži.

1918. 23. oktobra - Oslobođeno Kraljevo.

1920. - Osnovano Diletantsko pozorište "Budućnost" koje je u sezoni 1920/21. dalo 43 pozorišne predstave, a koristilo je salu hotela "Pariz".

1925. - U Kraljevu započela izgradnja Fabrike vagona.

1925. - U Kraljevu je osnovana kulturno-umetnička grupa “Abrašević”.

1926. - Milenko Mitrovič je, u Kraljevu, otvorio drugu štampariju.

1926. 12. septembra - U Kraljevu započeta izgradnja Fabrike aviona.

1928. - Kraljevo dobija veću električnu centralu sa tri trafo stanice, snage oko 100 KS od 73,6 KWh, koja je zadovoljavala potrebe tadašnjeg grada sa oko 7.000 stanovnika.

1929. - U Kraljevu je podignut i pušten u saobraćaj čelično - rešetkasti most preko Ibra (Kraljevo - Ribnica), na mestu na kome se i danas nalazi most izmedu ta dva naselja. Ovaj most je srušen 12. aprila 1941. godine, prilikom povlačenja Jugoslovenske vojske iz Kraljeva.

1929. - Puštena u saobraćaj železnička pruga normalnog koloseka Kragujevac - Kraljevo - Kosovska Mitrovica, u dužini od 186 km.

1932 - Počela izgradnja spomenika srpskom vojniku u centru Kraljeva.

1932. - Osnovana stolarska radionica "Jedinstvo", danas FEIN "Stari jasen"

1933. - Završena je izgradnja (po projektu arhitekte Katušica) i osvećena je katolička crkva u Kraljevu.

1933. - Na kraljevačkom aerodromu je održan prvi aeromiting, koji je organizovao Aeroklub Kraljevo, na kome je izveden i skok (prvi u Kraljevu) padobranom.

1936. - Izgrađena je u selu Sirča (kod Kraljeva) Topionica olova AD Beograd "Rudar", za koju je ruda olova dovožena železnicom iz Trepče do Kraljeva, a odatle do Sirce volovskim kolima i kamionima. Izliveno u kokilama od 50 kg olovo je voženo iz Sirče u VTZ Kragujevac.

1936. 21. maja - Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve izabrao je za episkopa Žicke eparhije episkopa ohridsko-bitoljskog Nikolaja Velimirovića.

1936. - U Kraljevu gostuje prva strana sportska ekipa. (Fudbaleri bečkog BAK-a su odigrali prijateljsku utakmicu sa SK "Ibar" iz Kraljeva, koji je izvojevao pobedu sa 2:1.)

1937/38. - Fabrika aviona u Kraljevu preorijentiše svoju proizvodnju sa francuskih aviona tipa Brege, na nemačke avione tipa Dornijer.

1937. - U Kraljevu je osnovana Vojna bolnica.

1937. - U Kraljevu je organizovan veliki štrajk građevinara, u kome učestvuje preko 300 radnika. Iste godine u štrajk stupaju krojači, abadžije i drvodelje.

1938. - Prva likovna izložba u Kraljevu.

1941. 1. april - Po naredbi Str. pov. Đ br. 2535. "Sedište štaba četničke komande" prebačeno je u Kraljevo.

1941. 14. aprila - Okupirano Kraljevo.

1941. septembar - Prilikom opsade Kraljeva, četnički ustanici po prvi put upotrebili organizovanu tenkovsku jedinicu pod komandom poručnika Sime Uzelca, opevanog u pesmi "Nad Kraljevom živa vatra seva..."

1941. 27. septembra - Bleh-muzika Dobrovoljnog vatrogasnog društva iz Kraljeva (njih 17) su, marširajući uz nemacki marš Lili Marlen, izašli iz grada pored nemačkih stražara, koji su čuvali izlaze iz grada na Ibarskom mostu i otišli u Kraljevacki partizanski odred. (Po ovom događaju slavi se Dan vatrogasaca Srbije.)

1941. - početkom oktobra - Četnički Kapetan Miljević sa brda zvanog "Čukara" u Sirči ispred kuće Mide Vučetića ispalio prvi ustanički artiljerijski metak na Nemce i drugom granatom pogodio nemački "Fizler 151 Cl štorh".

1941. - 10. oktobar - Šest nemačkih aviona (štuke) je bombardovalo manastir Žiču, od čega su uništene ili teško oštećene mnoge freske i porušene manastirske zgrade, među kojima i vladičin konak.

1941. - 14-20. oktobra - U znak odmazde za ubijene i ranjene nemačke vojnike u okušaju oslobađanja grada, okupator je streljao nekoliko hiljada građana Kraljeva podno Grdičke kose, kod železničke stanice. Danas, na toj lokaciji nalazi se groblje streljanih.

1944. 11. avgust - Saveznički avioni su u toku noći bombardovali Kraljevo i selo Grdicu, a nekoliko bombi je palo i na selo Ribnicu. U toku bombardovanja, koje je trajalo oko pola časa, nisu pogođeni značajniji vojni objekti, niti su ozbiljnije oštećene saobraćajnice, izuzev što je u selu Grdici zapaljeno skladište benzinskih buradi. Poginulo je više građana, porušeno je dosta kuća, a pogođena je i rimokatolička crkva.
U ovom periodu Kraljevo je bombardovano više puta. Pri tim bombardovanjima je nastradalo nekoliko desetina ljudi.

1944. 28/29. novembar - U toku ove noći završene su borbe i partizanske snage i snage Crvene armije oslobodile su Kraljevo. U toku ovih borbi ubijeno je preko 100 Nemaca, a više desetina je ranjeno. Zaplenjeno je ili uništeno 11 topova, dva tenka, 200 pušaka, 15 puškomitraljeza, 250 vozila raznih vrsta, 600 vagona i dve kompozicije ratne opreme.

1945. - Demontiran i odnet most na Moravi dug 120 metara koji je povezivao Kraljevo sa Sirčom.

1945. - Pošto je Komanda mesta u Kraljevu mobilisala stručnjake i formirala radni bataljon (a angažovala i nemačke ratne zarobljenike), izgrađen je drveni most na Ibru, izmedu Kraljeva i Ribnice. Jednovremeno je osposobljen za saobraćaj i most na Kamidžori.

1946. - Izgrađena je prva pumpna stanica “Đeriz” na sprudu reke Ibra i postavljeni su prvi metri razvodne vodovodne mreže u gradu. (Do tada su se Kraljevčani snabdevali vodom sa ulične česme kod Hotela "Pariz", "Mirine česme" u Staroj čaršiji, privatnih bunara i pumpi za vodu, a još uvek su i sakadžije razvozile vodu po gradu.)

1948. - U Kraljevu je započela izgradnja Industrije Magnohrom.

1950. - U Fabrici vagona u Kraljevu je formiran savetodavni radnički savet (jedan od 214. u tadašnjoj Jugoslaviji). “Bio je to pionirski posao samoupravljača, koji su odlučili da predaju na upravljanje Fabriku radnicima.”

1951. - Kraljevo je posetio predsednik tadašnje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije Josip Broz Tito.

1951. - U Kraljevu (naselje Ribnica) je puštena u rad Fabrika za proizvodnju kiseonika i acetilena "Goč".

1953. - Izašao prvi broj "Ibarskih novosti"

1953. - U Kraljevu, preko Ibra, izmedu grada i Ribnice, izgrađen novi most ("jedan od najvećih mostova u NR Srbiji"). Za izgradnju ovog mosta korišćeni su delovi porušenog Savskog mosta u Beogradu.

1953. - U Kraljevu, na Grdičkoj kosi, na mestu zvanom Dilberova livada, odmah iza vinograda Poljoprivredne škole, podignut je Higijenski zavod, današnji Zavod za zaštitu zdravlja.

1953. - U Mataruškoj Banji, na Ibru, je podignut viseći most. Do tada je namernike, sa jedne na drugu stranu, prevozila skela.

1954. - U Kraljevu, na uglu današnjih ulica Cara Dušana i Oktobarskih žrtava sazidana je zgrada Narodne banke Jugoslavije ("sadašnja zgrada Delta banke").

1955. - Dotadašnje opštine: Adrani, Žiča, Kamenica, Mataruge, Ribnica i Sirča su ukinute, te su ušle u sastav opštine Kraljevo.

Žicki i Studenički srez su se spojili u novi srez Kraljevo, sa sedištem u Kraljevu. Novoformiranom srezu je pripojen i deo bivšeg trsteničkog sreza (Vrnjačka Banja, Vrnjci, Novo Selo, Popina, Dublje i još neka sela).

1955. - Usvojen je idejni projekat generalnog urbanističkog plana grada Kraljeva za period od 1955. do 1985. godine.

1957. - Spajanjem Stolarskog preduzeća Jasen - Kraljevo i Drvnog kombinata u Kraljevu je osnovan Drvno-Industrijski kombinat Jasen - Kraljevo.

1957. - U Kraljevu su asfaltirane Omladinska i Ulica Miloša Velikog. Do tada je u većini kraljevačkih ulica bila turska kaldrma.

1959. - Iznad užeg gradskog jezgra Kraljeva, na Ratarskom imanju, podignut je vodotoranj - rezervoar za vodu kapaciteta 1000 kvm.

1959. 29. novembra - Opštinsko veće Narodnog odbora opštine Kraljevo donelo je odluku da se spomenik srpskom vojniku sa trga u centru grada izmesti na kraljevačko groblje. Uzgred je donji deo koplja zastave, liven od bronze, dužine 3.30m netragom nestao. Ni dan danas nije pronađen, te još uvek nedostaje na spomeniku.

1960. - Sa kraljevačkim srezom se spaja novopazarski srez, tako da novoformirani srez Kraljevo čini osam opština: Vitanovac, Vrnjačka Banja, Kraljevo, Novi Pazar, Raška, Sjenica, Tutin i Ušće.

1960. 27. decembar - Rešenjem Narodnog odbora sreza Kraljevo osnovan je u Kraljevu Istorijski arhiv.

1962. - Kraljevačkoj opštini je pripojena opština Vitanovac, a 11 sela iz opštine Kraljevo (Bukovica, Bapsko Polje, Lađevci, Lazac, Miločaj, Mrsać, Musina Reka, Obrva, Samaila, Tavnik i Cvetke) je priključeno novoformiranoj opštini Mrčajevci.

1963. - Formiran je novi srez Kraljevo, nastao spajanjem srezova Kraljevo, Kruševac i Čačak. U okviru tog novog sreza je 19 opština: Aleksandrovac, Brus, Čačak, Ćićevac, Gornji Milanovac, Kraljevo, Kruševac, Lučani, Mrčajevci, Novi Pazar, Sjenica, Trstenik, Ušce, Varvarin, Velika Drenova, Veliki Šiljegovac i Vrnjačka Banja.

1965. - Na tri raskrsnice (ugao ulica Omladinska i Olga Jovičić Rita, kod “Zadužbine” i kod Auto-moto društva) u Kraljevu su postavljeni automatski semafori.

1966. - U Kraljevu, na obali Ibra, u Ulici 4. kraljevački bataljon, izgraden je kej.

1966. - Kraljevo je posetio tadašnji predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito.

1967. - U Srbiji su ukinuti srezovi, pa je ukinut i kraljevački srez. Tada je formirana opština Kraljevo sa današnjim područjem.

1967. - Na inicijativu i staranjem tadašnjeg predsednika SO Kraljevo mr Miodraga Janića, sredstvima opštinskog budžeta je otkupljena i postavljena u fontani, u parku Mataruške Banje, figura žene, rad kragujevačkog vajara Dušana Panića.

1969. - U Kraljevu je počeo da se gradi Dom tehnike.

1969. 25. maj - Puštena u saobraćaj Autobuska stanica.

1970. 17. jul - U Kraljevu je otvorena Robna kuća Beograd.

1970. - U Kraljevu je počela izgradnja Radio-stanice (Radio Kraljevo).

1970. - Mašinski fakultet Beogradskog univerziteta i Fabrika vagona otvaraju u Kraljevu, pri ovoj Fabrici, Centar za vanredne studije mašinstva.

1971. - U nekadašnjem krugu Fabrike vagona u Kraljevu, na mestu gde su nemački fašisti streljali oktobra 1941. godine nekoliko hiljada ljudi, počela je izgradnja monumenatalnog memorijalnog spomenika po projektu (dobijenom na anonimnom jugoslovenskom konkursu) arhitekata Spasoja Krunića Paje i Dragutina Kovačevića Šilje.

1972. - Na Spomen-parku u Kraljevu Josipu Brozu je dodeljena Povelja protiv nasilja i rata - za mir u svetu. Od tada do 1994. godine (sa prekidom od tri godine) Povelja je dodeljena još devetnaestorici Jugoslovena, uglavnom funkcionera ondašnje SFRJ.

1973. - U Kraljevu je završen i otpočeo je da radi novi ambulatno-poliklinički blok Medicinskog centra Studenica.

1973. - Kraljevo je posetio tadašnji predsednik Jugoslavije Josip Broz.

1974. - U Mataruškoj Banji kod Kraljeva je otvoren Hotel Termal, u čijim prostorijama je izloženo oko 130 umetnickih slika.

1975. - U Kraljevu počinje sa radom Redovno odeljenje Mašinskog fakulteta Beogradskog univerziteta.

1975. - U Kraljevu je snimljen celovečernji igrani film autora Tori Jankovića Crvena zemlja, o događajima odigranim u Kraljevu oktobra 1941.

1980. - U Kraljevu, na Gradskoj plaži, otvoren je prvi bazen.

1981 - U železnickom čvoru Kraljevo parne lokomotive su zamenjene savremenim dizel-lokomotivama.

1982. 13. oktobra - Spomenik srpskom vojniku vraćen je na centralni gradski trg, oko 13 časova, u okviru uređenja trga. Podignuto je rekonstruisano podnožje visine 10.55m na kome je postavljena originalna figura vojnika, visine 4.10m.

1987. - Formiran je Mašinski fakultet u Kraljevu, koji samostalno organizuje nastavno-obrazovnu i naučno-istraživačku delatnost, a Skupština Univerziteta “Svetozar Markovic” u Kragujevcu donosi odluku o učlanjenju ovog fakulteta u taj Univerzitet.

1995. - U najstarijoj školskoj zgradi u Kraljevu (ugao ulica Olge Jovičić i Vojvode Stepe) otvoren je Muzej, sa savremenom galerijom slika.

1996. 19. novembra - Posle pola veka, kraljevčani na lokalnim izborima odlučuju da im je dosta komunističke vlasti. Kako lokalna vlast ne priznaje rezultate izbora već ih falsifikuje u svoju korist, građani Kraljeva počinju tromesečne proteste u cilju priznavanja izbornih rezultata - pobede koalicije Zajedno.

1997. 21. februara. Održana konstitutivna sednica SO Kraljevo u kojoj je većinu imala koalicija Zajedno. Za predsednika SO Kraljevo izabran je dr Radoslav Jović (SPO), za potpredsednik prof. dr Predsrag Stojanović (DHSS), a za predsednika Izvršnog odbora Miodrag Sretović (DS).

1997. - Postavljena prva Internet prezentacija Kraljeva -

1999. 24. marta - Eksplozijom jednog projektila na Lađevce kod Kraljeva, oko 19:30 sati, počeo je napad NATO na Jugoslaviju.
_________________

____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

Gradovi  Empty
PočaljiNaslov: Re: Gradovi    Gradovi  Icon_minitime19/5/2012, 2:33 am

Grb Kraljeva...
Opština i grad dobili su svoje heraldičko obeležje koje svedoči o imenu, prošlosti i znamenitosti Kraljeva i njegovih žitelja. Veliki grb sastoji se od sedam zlatnih kraljevskih kruna koje označavaju sedam srednjovekovnih krunisanja obavljenih u Žiči: prvo i drugo krunisanje Stefana Prvovenčanog, krunisanja Radoslava, Vladislava, Uroša prvog i dva krunisanja kralja Dragutina, zatim gradski toponim i značaj grada koji je nastao u neposrednoj blizini kulturnih centara i velikih svetilišta, Studenice i Žiče. Crvena boja je simbol kraljevske porfire, zidova arhiepiskopske crkve manastira Žiče i srednjovekovne srpske heraldike.
Soko je mitska ptica srpske narodne književnosti i kulture. Kao simbol hrabrosti i poleta, ona je izraz plemenitih aspiracija jednog razvijenog srednjovekovnog društva i negovanja tradicije viteštva. Uvođenjem sokola na nivou velikog grba dobijen je dodatni motiv koji govori o postojanju kulturnog centra i dvorskog središta i van vremena kraljevskog i arhiepiskopskog posvećenja, on istovremeno podseća na postojanje tradicije junaštva i samožrtvovanja.
Traka sa porukom "NAMA DOBRO A NIKOME ZLO" svedoči o spremnosti da se radi za sopstveno dobro, ali u okviru jasno deklarisanog načela da ne postoji lično dobro koje bi bilo zasnovano na tuđoj nevolji. Trobojni završeci trake apostrofiraju nacionalnu i državnu pripadnost.
Opšti grb Kraljeva izgleda kao i veliki grb, ali bez sokola i trake sa porukom.


Kraljevdan... 7. oktobar, Dan opštine Kraljevo

Tog datuma 1226. godine (po nekim autorima 1223, a po dr Relji Novakoviću 1224. a po Istoriji Srba u šest tomova SKZ 1228. godine) preminuo prvi srpski krunisani kralj Stefan Prvovenčani koji je sklopio trajan mir sa bratom i obezbedio Srbiji za duži period miran razvoj. "Kraljevo tada nije postojalo, Žiča je postojala", i u znak zahvalnosti dinastiji Nemanjića, kao tvorcima srpske državnosti, ova opština je 7. oktobar proglasila za svoj dan. Inače, ovaj datum u narodu je poznat kao Kraljevdan, u znak sećanja na kralja Stefana Prvovenčanog kojeg je brat Sveti Sava zamonašio davši mu monaško ime Simon a SPC kanonizovala u svetitelja, ali i sećanja na kralja Vladislava, mlađeg sina kralja Stefana Prvovenčanog i prepodobnog Davida monaha, poznatog kao župana Dimitrija, mlađeg sina kneza Vukana, Stefanovog i Savinog brata.

____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

Gradovi  Empty
PočaljiNaslov: Valjevo    Gradovi  Icon_minitime19/5/2012, 2:37 am

Valjevo

Valjevo je danas, sa svojih 60.000 stanovnika, jedan od značajnih srpskih gradova srednje veličine. Nalazi se na nepunih 100 kilometara južno od Beograda. Gradsko jezgro je smešteno u kotlini, kroz koju protiče reka Kolubara. Plodna i brdima zaštićena dolina uz reku od vajkada je pružala idealne uslove za život na šta ukazuju na tlu grada pronađeni tragovi boravka ljudskih zajednica još iz vremena mlađeg kamenog doba. U istorijsko vreme, od kraja prvog veka pre nove ere, valjevska kotlina se, zajedno sa drugim teritorijama današnje Srbije, našla u sastavu rimske imperije, da bi, posle njegove podele krajem četvrtog veka, ušla u okvire istočnog carstva. Tokom seobe naroda na ove vizantijske teritorije se trajno naseljavaju Sloveni i osnivaju više manjih državica, sklavinija, koje su bile, čas autonomne, čas ulaze u sastav različitih većih država koje na Balkanu nastaju i nestaju (Bugarska, Samuilovo carstvo makedonskih slovena, Ugarska), da bi u 11. veku opet potpale pod uticaj Vizantije. U to vreme teritorija Srbije je bila poprište čestih sukoba Vizantije i Ugarske. Njeni lokalni velikaši su podržavajući čas jednu, čas drugu stranu, tražili trenutak da se osamostale. Taj trenutak je uočio i iskoristio Stefan Nemanja krajem 12. veka, postavljajući temelje autonomne države, koja će pod njegovim naslednicima postati prvo kraljevstvo, a potom i carstvo. Od samih početaka u okvire te države je ulazila i šira okolina današnjeg grada Valjeva. Iz tih vremena na teritoriji samoga grada do današnjih dana su preostali tragovi jednog manastira koji je datiran na kraj 13. i početak 14. veka.

Tokom svih ovih vremena u valjevskoj kotlini su postojala naselja, ali s obzirom da su su obavljana samo sondažna arheološka istraživanja, i to na veoma malim površanama, teško je i šta konkretnije reći o njihovom karakteru i prostoru koji su zauzimala u odnosu na današnje gradsko jezgro kao i o kontinuitetu postojanja i o eventualnim starim imenima. Najstariji do sada poznati pomen Valjeva pod tim imenom je, na osnovu jednog dokumenta iz Dubrovačkog arhiva, datiran u 1393 godinu. O poreklu tog imena istorijska nauka još nije rekla svoju konačnu reč. Postoji više narodnih legendi koje, svaka na svoj način, pokušavaju da daju odgovor na to pitanje. Po jednoj Valjevo je dobilo ime po “valjaricama” kojih je bilo duž obala Kolubare. Druga opet ime Valjevo vezuje za dobru, “valjanu”, zemlju u valjevskoj kotlini. Po trećoj legendi Valjevo je svoje ime dobilo po grupi umornih izbeglica, koji su se, bežeći pred Turcima skotrljali, “svaljali”, sa okolnih planina u kotlinu. Pored narodne tradicije i filologija je pokušala da dokuči tajnu porekla ovog imena, ali i tu ima više hipoteza. Po jednoj, reč Valjevo je nastala od stare latinske reči “vallis”; dolina. Po drugoj od reči talas, “val”, zbog reke koja je pri bujicama plavila kotlinu. Pored toga, neki su skloni i da u imenu Valjeva prepoznaju iskvareni oblik jedne rane srednjevekovne tvrđave, čije su postojanje, negde na Balkanu, pod imenom “Balba”, zabeležili vizantijski istorijski izvori.
Međutim od svih tumačenja najzasnovanije u naučnom smislu je ono po kome reč Valjevo predstavlja prisvojni pridev starog slovenskog imena “Valj”. Time bi Valjevo označavala posed, odnosno svojinu izvesnog Valja. Ova hipoteza ima i svoje potvrde u jednoj od narodnih legendi koja pominje postojanje nekog Valja, koji je bio vlasnik prve kafane podignute na teritoriji današnjeg grada, kao i u postojanju prezimena Valjević.
U vreme prvog poznatog pomena imena Valjevo, 1393. godine, ovo naselje je bilo već uveliko aktivan trgovinski centar srednjevekovne Srbije u koji su dolazili trgovci iz Dubrovnika i tu osnivali svoje filijala, da bi preko njih otkupljivali različite sirovine koje su transportovali dalje ka zapadu, dok su tu prodavali različitu luksuznu robu nabavljanu duž obala Mediterana. Uspon Valjeva, kao i uspon autonomne Srbije, zaustavljen je 1459. godine kada je srednjevekovna srpska država definitivno osvojena od strane Turske imperije. Sa promenom feudalnog gospodara život u valjevskoj kotlini nije u potpunosti zamro. Istina, umesto trgovačkih karavana kroz Valjevo su sada prolazile turske vojne jedinice na svom pohodu ka Ugarskoj, čije su se granice u to vreme nalazile samo nekoliko desetina kilometara severno od Valjeva. Ipak, iako deo jedne muslimanske države u prvim decenijama turske vlasti, Valjevo je ostalo pretežno hrišćansko naselje. Razlog za to se pre svega mora tražiti u činjenici da je, zbog blizine neprijateljske Ugarske, hrišćansko stanovništvo pograničnih oblasti imalo izvesne privilegije, kako ne bi bežalo preko granice i pružalo aktivnu vojnu pomoć neprijatelju. Međutim, već od druge četvrtine 16. veka stanje počinje da se menja. Posle velike turske pobede nad Ugarima, 1526. godine kod Mohača, muslimanska imperija kreće u dalji pohod u Evropu, pomerajući svoje granice na sever, istok i zapad. Time Srbija, a sa njom i Valjevo, postaje teritorija duboko u unutrašnjosti carstva. Samim tim turska imperija više nije imala razloga da i dalje čuva one privilegije koje je lokalni živalj do tada uživao. Sa njihovim ukidanjem počinje proces islamizacije. Lokalno stanovništvo, ili prelazi u islam, ili beži dalje na sever. Oni koji nisu to učinili padaju u potčinjen položaj.

Na mesto odseljenog lokalnog stanovništva doseljavaju se muslimani iz udaljenijih krajeva. Istovremeno, sa pomeranjem granice u Valjevu su stvoreni svi uslovi za ponovni procvat trgovine, a time i za dalji razvoj varoši. Izvanredno slikovitu predstavu ubrzanog razvoja i islamizacije koja ga prati pružaju nam turski popisi iz 16. veka. Na samom početku tog procesa, 1528. godine u Valjevu ima ukupno oko 600 stanovnika, od čega je dve trećine hrišćana. Samo tri decenije kasnije, 1560. godine, broj stanovnika se povećao za tri i po puta (oko 2060), ali u stvari, povećao se samo broj muslimana, dok je broj hrišćana smanjen, tako da je sada njihov odnos 6 prema 1 u korist muslimana (1528 godine je u Valjevu bilo 71 hrišćanska i 27 muslimanskih kuća, a sada je broj hrišćanskih kuća spao na 51, dok se broj muslimanskih popeo na 293).Ovaj proces islamizacije je nastavljen i u sledećem veku, tako da nekadašnji hrišćanski trg postaje prava orijentalna kasaba. Takvu sliku o njemu je početkom 17. veka ostavio i poznati francuski diplomata i putopisac Luj žedeon, napisavši da je Valjevo: “mnogoljudno i prostrano mesto, prijatno po velikom broju vrtova”. Sličnu predstavu orjentalne naseobine je 1660. godine ostavio i čuveni turski putopisac Evlija Čelebija pominjući postojanje desetak xamija, jednog turskog kupatila i većeg broja kuća okruženih vrtovima i baštama. U to vreme Valjevo se za dva i po puta povećalo u odnosu na stanje pre sto godina. Sada u njemu ima 870 kuća sa oko 5200 stanovnika. Pored toga Čelebija je zabeležio da se Valjevo nalazi u dolini, da zauzima obe obale reke Kolubare koja ga deli na dva dela. Na jednoj obali je takozvana čaršija, poslovni deo grada, sa radnjama i dućanima, dok se sa druge strane reke nalazi stambeni deo. Po svemu sudeći, Valjevo se tada nalazilo upravo na onom mestu gde je danas njegovo najuže jezgro, zauzimajući kao i danas obe obale reke. Međutim, realno je pretpostaviti da je u nešto ranijem periodu, pre Čelebijine posete, kada je u varoši bilo manje domaćinstava, celokupan njegov sadržaj bio smešten samo na jednoj obali.

Kao što je pomeranje granice dalje od Valjeva izazvalo njegov brz razvoj, tako će i ponovno približavanje granice, uzrokovano slabljenjem Turske i jačanjem Habzburške monarhuje, izazvati opadanje. Sa Velikim Bečkim ratom (1683-1699.) Turska je izgubila veliki deo svojih dotadašnjih teritorija i njena granica prema Habzburškom carstvu se opet ustalila na samo nekoliko desetina kilometara severno od Valjeva. Time su stvoreni uslovi da u svim sledećim ratovima Valjevo i njegova okolina postanu poprište zaraćenih strana. Tako je i bilo. Čak, posle rata, koji se završio 1719. godine, Valjevo se privremeno našlo unutar novih granica Austrijske carevine i ponovo je postalo hrišćanska varoš, istina manja, sa manje od 200 domaćinstava, ali mora se voditi računa da je ovaj njen razvoj počeo skoro od nule. Pošto je većinsko tursko stanovništvo sada napustilo Valjevo trebalo ga je iz početka naseljavati. U ispražnjeno mesto je stigao novi živalj. To su pre svega bili Srbi, kako civili, tako u vojnici, graničari, jer Valjevo je bilo pogranično mesto sa Turskom, budući da se duž planinskih vrhova, samo par sato hoda od samog grada sada protezala nova granična linija između dve stalno neprijateljske države. To je svakako uticalo da novi razvoj bude znatno sporiji. Ipak, pored Srba u varoš se naselio i izvesni broj nemačkih porodica. Vojni planovi sačuvani iz tih vremena nedvosmisleno pokazuju da se tadašnje Valjevo prostiralo na obe obale Kolubare, na istom mestu na kom se nalazi i današnje gradsko jezgo. Međutim, vremena za duži neometan razvoj nije bilo dovoljno, budući da je već početkom druge polovine četvrte decenije 18. veka počeo novi rat između Austrije i Turske i na osnovu mira potpisanog 1739. godine Valjevo se ponovo našlo u okvirima Turske imperije. Varoš je opet bila ispražnjena i počinjao je njen novi razvoj, ponovo kao islamske kasabe. Na početku toga razvoja, 1741. godine, zabeleženo je da u Valjevu ima 80 muslimanskih i 11 hrišćanskih domaćinstava, sa ukupno oko 550 stanovnika. Već četiri decenije kasnije, 1784. godine, Valjevo se povećalo skoro pet puta, jer u njemu tada ima 400 muslimanskih i 50 hrišćanskih kuća (oko 2300 stanovnika). Planovi i opisi grada nastali krajem tog veka prikazuju nam naselje smešteno na mestu jezgra današnjeg grada, na obe obale Kolubare, stim što je, kao i danas, veći deo naselja bio sa leve strane reke. Možemo čak prepoznati i delove trasa pojedinih današnjih ulica i puteva koji vode iz grada.Međutim, promene koje uskoro slede dovešće do novih drastičnih, ovaj put trajnih, promena. Upravo u to vreme nastala je danas najstarija sačuvana zgrada u Valjevu, Muselimov konak.Sa početkom 19. veka počeo je i istorijski proces ubrzane transformacije većeg dela teritorije Srbije. Počela je Srpska revolucija sa Prvim ustankom kao početnom oružanom fazom.Već 1804. godine lokalno srpsko stanovništvo je podiglo pobunu protiv turskih gospodara i uspelo da oslobodi veliki deo Srbije. Na toj oslobođenoj teritoriji je formirana posebna ustanička država. Valjevo je bilo jedno od prvih naselja gradskog tipa koje je oslobođeno. Tada, posle skoro tri i po veka, ono ponovo postaje srpski grad u autonomnoj srpskoj državi, ali stalne borbe za očuvanje nezavisnosti i slabo razvijena trgovačko zanatska praksa među srpskim življem onemogućili su brži razvoj ovoga grada.

Srpsko stanovništvo je vekovima živelo uglavnom po selima baveći se skoro isključivo poljoprivredom, prepuštajući Turcima one privredne delatnosti zastupljene po gradovima, te nije imalo potrebe da u većem broju naseljava oslobođenu varoš. Zato je 1808. godine zabeleženo da u Valjevu ima samo 200 kuća sa oko 1000 stanovnika. Ipak, temelji današnjeg hrišćanskog naselja su baš tada postavljeni. Istina, krajem 1813. godine turska ofanziva je uspela da pokori nezavisnu državu stvorenu u Prvom srpskom ustanku i na kratko, muslimani su opet zagospodarili Srbijom i Valjevom, ali 1815. godine je počeo Drugi srpski ustanak. Posle samo nekoliko meseci borbi ustanak je završen pregovorima kroz koje je Srbija dobila ograničenu autonomiju koja će u narednim decenijama, korak po korak, biti proširivana do potpune nezavisnosti. Iako, zvanično, i dalje u okvirima turske imperije, ona hrišćanska varoš, stvorena tokom Prvog srpskog ustanka, i dalje postoji. Istina u Valjevu je i dalje bilo Turaka, ali njihov broj je bivao sve manji. Tako je zabeleženo da 1826. godine u samom Valjevu ima oko 150 hrišćanskih i jedva 30 muslimanskih kuća. Većina muslimana je napustila svoja imanja i preselila se u druge gradove koji su imali tvrđave, budući da su se tu osećali bezbedniji. Ali ni ono malobrojno muslimansko stanovništvo nije dugo ostalo. Početkom tridesetih godina, knez Miloš Obrenović je sa turskim državnim organima postigao dogovor o povećanju autonomije. Na osnovu njega svi oni Turci koji su napustili svoju imovinu po Valjevu i drugim sličnim mestima za nju su dobili pravične naknade, dok Turci koji su u tim mestima ostali i dalje da žive, obavezali su se da svoju imovinu prodaju i da se nastane, ili samo u gradovima sa tvrđavama, ili van Srbije. Tako i Valjevo ponovo postaje isključivo hrišćansko mesto. Međutim od 1815. do 1830. godine odliv turskog življa iz grada je bio daleko veći nego priliv novoga hrišćanskog stanovništva. Malobrojni hrišćani koji su dolazili bili su uglavnom zanatlije i trgovci i stoga su se naseljavali samo u onom delu grada gde je bila čaršija, kao svojevrsna privredna četvrt, znači, na desnoj obali Kolubare. Tako su, upravo u to vreme, na mestu gde se i ranije nalazila valjevska čaršija, postavljeni temelji današnjeg Tešnjara, starog, sada rekonstruisanog i revitalizovanog trgovačkog i zanatskog dela nekadašnjeg Valjeva. Istovremeno, suprotna, leva obala ove reke, na kojoj se ranije nealazio onaj veći, stambeni deo naselja, postaje pusta. One zelene površine koje su okruživale muslimanske kuće na levoj obali, novopridošlo stanovništvo naseljeno sa druge strane reke pretvara u svoje pašnjake, bašte i njive. Međutim, upravo sa te strane nalazio se onaj prostraniji deo valjevske kotline koji je pružao veće perspektive za budući razvoj naselja. Upravo iz tih razloga je već 1832. godine knez Miloš Obrenović naredio da se sa te strane podigne nova valjevska crkva. Knez je znao da je crkva centar urbanog života u Srbiji i da će ubrzo oko nje početi i sa te strane da niču i nove kuće. Ali, da taj razvoj novog dela Valjeva ne bi bio stihijski knez Miloš je već sledeće 1833. godine, dok crkva još nije ni počela da se gradi, poslao u Valjevo inžinjera koji je na pustoj ledini trasirao buduće ulice duž kojih varoš treba da se širi. Naravno, sve to je dalo veliki podstrek daljem razvoju naselja. Na početku toga procesa, 1839. godine varoš koju su Turci napustili, a novi stanovnici nisu došli na njihovo mesto, imala je 873 stanovnika, ali, samo dve decenije kasnije, pošto je širenje naselja na drugu obalu uzelo maha, 1862. u Valjevu je registrovano dva i po puta više ljudi, 2150. Ovakvo povećanje stanovništva je prevazišlo mogućnosti koje su u popunjavanju prostora nudile one 1833. godine trasirane ulice. Zato je 1855. godine izrađen novi plan razvoja modernog, ortogonalnog Valjeva u kome se ulice seku pod pravim uglom. On je rađen sa perspektivama dugoročnog razvoja grada i zato one ulice koje su tada predviđene i danas postoje predstavljajući najuže gradsko jezgro današnjeg Valjeva.
Velovi vekovnog zaborava skrivaju podatke o naseljenosti Valjeva u prvim stolećima njegovog postojanja. Najstariji podaci o njegovoj naseljenosti su datirani u 1528. godinu, u vreme kada je značaj nekadašnjeg velikog srednjevekovnog trgovačkog centra u velikoj meri opao.
Zato je 1855. godine izrađen novi plan razvoja modernog, ortogonalnog Valjeva u kome se ulice seku pod pravim uglom. On je rađen sa perspektivama dugoročnog razvoja grada i zato one ulice koje su tada predviđene i danas postoje predstavljajući najuže gradsko jezgro današnjeg Valjeva.

Izrada ovog plana dugoročnog razvoja grada predstavljala je važan impuls za ubrzanu modernizaciju i evropeizaciju dojučerašnje orijentalne varoši. Valjevo doživljava brz razvoj i broj stanovnika se višestruko povećava. Pored povećanja broja stanovnika napredak u drugoj polovini 19. veka je vidljiv i na drugim planovima. U doskora isključivo zanatskom naselju se otvaraju i prvi industrijski pogoni, stiže železnička pruga, električna energija, otvara se Gimnazija, prikazuju se prve pozorišne predstave...

20. vek je vek daljeg ubrzanog razvoja naselja, kada Valjevo postaje važan industrijski, ali i kulturni centar. Ali, novo stoleće je Valjevu donelo i burne istorijske trenutke. Tokom Prvog svetskog rata u neposrednoj okolini Valjeva je vođena čuvena Kolubarska bitka, a sam grad se pretvorio u jednu ogromnu bolnicu u kojoj su ležali ranjenici kao i oboleli od velike epidemije tifusa. Enormna razaranja grad je doživeo i u Drugom svetskom ratu, ali i na samom kraju 20. veka, kada je u više navrata bio na meti NATO avijacije.
______________

____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

Gradovi  Empty
PočaljiNaslov: Pančevo    Gradovi  Icon_minitime19/5/2012, 3:09 am

Pancevo kao naselje, kako to dokazuju arheoloske iskopine nadjene u mestu i okolini, postojalo je jos u doba kada su ovim krajevima vladali Dacani, Rimljani, Sarmati i Jagizi, a i za vreme doseljenja Slovena na Balkansko poluostrvo. Tokom seobe naroda prosli su kroz ovaj grad Goti, Gepidi, Huni i Avari, ali je naselje koje je tu postojalo nestalo za vreme te seobes, kao sto su nestajala i druga naselja kojih je bilo u nasim krajevima. Pancevo je postojalo za vreme Madjara, pa, verovatno i docnije kada su Banat osvajali ili uznemiravali Vizantinci, mongoli ili Tatari i Kuzmani, a posle Kosovske bitke i Turci koji su ga drzali sve do ih nisu izbacili Austrijanci 1716. godine. Menjajuci svoje gospodare, Pancevo je menjalo i nazive svoga naselja. Prvi i najstariji naziv za Pancevo prema zabelesci anonimnog madjarskog hronicara, bio je PANUKA u IX veku, koji je nosilo u doba kada su Arpadovici pokorili bugarskog vojvodu Glada i primorali ga da sklopi s njima mir. Po jednom spisku utvrdjenja iz doba vladavine Gejze I (927-977) Pancevo treba da je postojalo pod nazivom PONUCEA i PANOCA u X veku. Posle podrug veka mi doznajemo za naziv BANSIF, pod kojim ga je zabelezio arapski geograf Muhamed el Šetif Idrizi u svom delu "Poznavanje Balkanskog poluostrva", koje je izdao 1153. Po njemu je Bansif "trgovacka varos, u kojoj se nalaze marljivi Grci zbog svojih trgovackih poslova." Ovaj navod je dokaz da je Pancevo postojalo pre vise od 800 godina. To je najstariji istorijski izvor o poreklu naselja i imena Pancevo . Ono svedoci ne samo o njegovom postojanju veæ i o ulozi koje je imalo u privrednom zivotu ovog vremena.

Od tog doba, svakako usled invazije stranih naroda, mi o Pancevu, sve do 1430. ne znamo nista. Tek tada, iz jednog pisma Matije Talovca saznajemo za postojanje Panceva posto ga u njemu spominje kao selo PANCAL, blizu Trnista. Tako se, naime, zvalo naselje i utvrdjenje koje se nalazilo izmedju Omoljice i Ivanova, nedaleko od Panceva. Tri godine docnije, 1433. mi doznajemo za jedan naziv Panceva, i to od francuskog plemica Bertrana de la Brokijea, koji je po nalogu kralja Filipa Dobrog putovao u Palestinu i pri povratku precao iz Beograda u Pancevo, odakle je produzio u pravcu Budima. U svom izvestaju koji je podneo kralju on Pancevo naziva PANSEG i oznacava ga selom bez nekog narocitog obelezja. Sada nastaje dug vremenski period u kome nema ni pomena o Pancevu. Ono je 1552. palo pod tursku vlast i ostalo pod njom sve do 1716. godine, dakle pune 164. godine. Iz tog perioda posedujemo dva opisa Panceva sa dva njegova naziva, i to jedan od pocetka, a drugi od polovine XVI veka. Prvi nalazimo u arapskom rukopisu koji je napisao Mehmed Sipahi Zade i nosi naslov "Najjasniji putevi za poznavanje zemalja i gradova", u kome se Pancevo pominje pod nazovom PAJCOVA. Taj rukopis potice od 1605. godine, a sadrzi izmedju ostalog i opise nekih banatskih i sremskih gradova koji su postojali krajem XVI veka, pa tako i Panceva. Drugi opis i naziv Panceva potice od turskog putopisca Evlije Celebije, koji ga je zabelezio pod nazivom PANZOVA. On je 1660. putujuci za Vel. Varadin, presao Dunav kod Grocke i dosao u Pancevo, o kome je zapisao sledece: "To je cetvorougaona drvena tvrdjava koja lezi na uscu Tamisa u Dunav na jednom mestu koje je obraslo vrbama, a ciji prosek iznosi 100 koracaja. U njoj se nalazi zapovednik sa 50 vojnika. Ona ima poprilican magacin za municiju, dzamiju, gostionicu, i malu carsiju, ali nema kupatila. Kuce su uglavnom pokrivene prucem i trskom. Ovde utice Tamis u Dunav. Tamis je mala mocvarna reka. Grad Pancevo je priviligisani turski srez u Temisvarskom vilajetu sa 150 akci (3 dukata). Odavde odosmo ka severu u selo Zeldes koje pripada alaj-begu. Na ovoj ravnici nema kamena ni u velicini zrna od pasulja, a trava tako bujno raste da se u njoj ne vidi konjanik". Ova zabeleska truskog putopisca za nas je vrlo dragocena. Po njoj dobijamo sliku ne samo o tome kako kako je Pancevo izgledalo za vreme Turaka, nego i o izgledu njegove okoline. Pored toga, mi od Celebije prvi put doznajemo o postojanju pancevacke tvrdjave. Zapadno od tvrdjave nalazila se palanka okruzena dvostrukim redom palisada. Karaula je lezala severo-zapadno od tvrdjave i bila je zadjtiæena utvrdjenim tornjem. Tu je stanovala turska raja i potes Karaula jos i danas odrzava uspomenu na to naselje. Pancevo je pod turcima predstavljalo trgovacku i strategijsku varos. Oni su preko njega upusivali robu u ove krajeve i provijant za vojsku koja se borila u Erdelju i Ugarskoj, dok im je kao strategijsko mesto sluzilo za prolaz i koncentraciju trupa za razne frontove. Ono je za vreme njihove vladavine bilo svedok mnogih znacajnih istorijskih dogadjaja i popriste mnogih borbi koje su se vodile. U Pancevu je u leto 1567. boravio Sigismunf Zapolja i odavde je, kao turski vazal, otisao u podvorenje sultanu Sulejmanu u Zemun, kada je ovaj polazio u rat protiv Ugarske. Za vreme ustanka Srba u Banatu, 25. maja 1592. u Pancevu je vodjena borba protiv Turaka, a 1594. i 1598. oni su odavde upucivali vojsku na austrijska bojista. Mirko Tekeli, pretedent na ugarskim kurucima, dok je docnije, kad je stupio u savez s Turcima imao i svoj odred vojnika u Pancevu. Sultan Mustafa II 25. avgusta 1696. presao je sa svojom vojskom preko mosta kod Panceva i prosao sa njom kroz varos, a ujesen 1698. dosao je tatarski kan Selimgiraj, koji je Turcima cuvao liniju Pancevo-Karanbes. S namerom da oslobode Banat, Austrijanci sui 1686. osvojili Pancevo, ali posto se u njemu nisu mogli da odrze, oni ga spalise. Pancevo je oslobodjeno od Turaka 9. Novembra 1716. Godine i ono je tada nosilo ime Comva. Koje mu je dao njegov oslobodilac general Florimond Klaudije Mersi, ali se nije dugo odrzalo. Tada je obrazovano posebno podrucje pod nazivom Tamiski Banat., od koga je docnije postaa Banatska Vojna granica. Ona je stajala pod austrijskom upravom i ostala pod njom sve do njenog razvojnicenja , tj. Do novembra 1872. kada je prisjedinjena Ugarskoj.

Sa Pancevom su Austrijanci nasledili od Turaka jedno malo, neuredno mesto. Stoga su odmah, po njegovom zauzecu, otpoceli sa intezivnim radovima oko pojacanja tvrdjavnih postrojenja i materijalnom izgradnjom unutar njegovog podrucja. Medjutim, Austrija je, vec posle dve decenije, tj. 1737. ponovo zaratila sa Turskom, kojom prilikom su Turci pri povlacenju pozarom totalno unistili Pancevo. Ono se sad opet pocelo da obnavlja i podize, ali sporo i bez ikakvog plana. Stanovnistvo su sacinjavali Rumuni, Srbi, Grci, Nemci, Tuirci, Rumuni i Jevreji, medju kojima je bilo mnogo sirotinje. Tokom vremena, Pancevo je postalo povece naselje, koje je dobilo izgled provincijske varosi, u kojoj se nalazilo vec nekoliko lepih javnih zgrada i privatnih kuca. Mudjutim, tek sto je uslo u redovan kolosek svoga razvoja, Austrija je pocetkom 1788. ponovo zaratila sa Turcima i ono je, sada po treci put, postalo plen pozara koji je unistio celu varos, tako da se vise prepoznati nije mogla. Nedugo posle oslobodjenja od Turaka, izmedju 1720-22, u Pancevo su se doselili Srbi iz Temisvara koji su sa svojim pancevackim sugradjanima oslnovali sadasnju gornju varos. Kuæe su im vecinom bile od drveta i postavljene tako da su sacinjavale nepravilne ulice. Od 1722. poceli su da pridolaze i da naseljavaju Pancevo nemacki kolonisti iz Franacke koji su naselili donju varos, dok se Rumuni pocinju pojavljivati od 1767. godine. Kako Srbi tako i Nemci imali su posebne opstine kojima je na celu stajao opstinski knez. Obe ove opstine potpale su od 1766. godine pod vojnu upravu i jurisdikciju. Otada je Pancevo bilo sediste Štaba 12. Nemacko-banatske granicarske regimente. Ova vojna uprava koja je ustvari predstavljala samovolju vojnih vlasti i bila vrlo okrutna, stvorila je kod Pancevaca veliko nezadovoljstvo, sto ih je nagnalo da zatraze spajanje obeju opstina u jednu koja bi, kao slobodna komuna imala samostalnu upravu, u granicama svojih regulativa. To su postigli tek 1794. godine, kada su dobili svoj magistrat sa gradonacelinikom na celu.i odgovarajucim cinovnicima. U to vreme Pancevo je brojalo 829 porodica: 49 trgovacke, nekoliko cinovnickih, trgovackih, dok su ostatak cinile zemljoradnicke porodice. Posle cetiri decenije 1836. Pancevo je imalo 12236 stanovnika, od kojih su 242 bili trgovci, a 564 zanatlije. Prema tome, Pancevo je vec tada predstavljalo trgovacku, zanatlijsku i zemljoradnicku varos kakva je uglavnom ostala sve dok se u njemu nije pocelo sa podizanjem i industrijskih preduzeca. Na razvitak zanatstva polagala se tatda velika paznjai jos 1794. godine dobile su zanatlije esnafske privilegije, na osnovu kojih su mogli da izvrse organizaciju pojedinih cehova.

Trgovina zitaricama, stokom i vinom bila je vrlo ziva i rasprostirala se preko zapadne granice Hrvatske, vodila u Austriju, Cesku sve do Bugarske, pa po celoj Madjarskoj i jednog dela Švedske i Moravske. Industrijskih preduzeca za vreme Granica bilo je vrlo malo. Sve do prve polovine XIX veka postojale su samo pivara, svilara, tri vetrenjace, pilana - vetrenjaca, parni mlin i fabrika ulja. Unutrasnjem uredjenju Panceva mnogo je doprineo general Mihovil Mihaljevic, koji je tu kao brigadir sluzbovao 1812-31. godine. Njegovim zauzimanjem zasadjeno je nekoliko aleja drveca u varosi, zatim na Novoseljanskom, Bavanistanskom, Jabuckom i Crepajskom putu, a i Narodna basta njegovo je delo. Podigao je nekoliko zgrada za vojne svrhe i podstakao imucne gradjane da zidaju kuce od cigle i pokriju ih crepom, dok se za siromasne starao da taj materijal dobiju na otplatu. On je dao podstreka za regulaciju varosi, za kaldrmisanje nekih ulica i postavljanje trotoara ispred kuca, a isto tako i za kopanje jarkova i kanala za odvodjenje vode preko kojih su postavljeni mostovi za prelazenje. Pored vojnih zgrada, u reprezentativne gradjevine spadale su u ono vreme jos i tzv. Crveni magacin, koji je podignut 80-tih godine XVIII veka. Gradska Bolnica, kojoj je polozen kamen-temeljac 1833. godine; Svetouspenska crkva, koja se pocela zidati 1807. i za koju je slikar Konstatin Danil izradio monumentalni ikonostas; Gradski magistrat, kome je polozen kamen-temeljac 1833. godine, Preobrazenska i Katolicka crkva, te zgrada "Trubaca" koja je predstavljala najlepsi hotel u Vojnoj granici od Susaka do Orsave. U vrlo znacajne istorijske dogadjaje Panceva iz njegove nedavne proslosti spadaju Velika buna od 1848-9. i razvojacenje Vojne granice od 1872. godine. Za vreme bune ono je bilo sediste Okruznog narodnog odbora koji je izvrsavao Glavnog izvrsno odbora u Sremskim Karlovcima i starao se o odrzavanju reda i sigurnosti u mestu. Tu je Stevan Knicanin doveo dobrovoljce iz Srbije i stavio ih na raspolaganje Vojvodi Šupljikcu, koji je tu i umro 27. decembra 1848. godine. Najzad, Pancevo su 10. maja 1849. okupirali Madjari i drzali ga sve do 10. avgusta iste godine. Razvojacenje Granice i prikljucenje njene teritorije Madjarskoj bio je cisto politicki akt i plod nagodbe izmedju Austrije i Madjarske od 1867. godine. Taj akt izazvao je veliko nezadovoljstvo kod srpskog zivlja, jer je to prikljucenje izvrseno bez pitanja naroda u Granici, koji je, po nacelu samoopredeljenja, imao da odluci o svojoj sudbini. Pancevacki Srbi na celu sa Svetislavom Kasapinovicem, bili su prvi koji su u Gradskoj municipiji i predstavkom na cara protestovali protiv tog jednostranog i samovoljnog akta becke kamarile, koje je Granicu predala Madjarima da bi mogla sa njima da sklopi pomenutu nagodbu. Od tog toba Pancevo je postalo municipijom, a 1886. samostalnom municipijom sa uredjenim magistratom i zupanskim pravima. Ono se za vreme madjarskog rezimarazvilo u jaku trgovacku varos, cemu je mnogo doprinela izgradnja zeleznickih pruga Pancevo-Beckerek (1894) i Pancevo - Vrsac (1896), pa regulacija Tamisa od 1895. godine. Kulturno - prosvetni i socijalni zivot razvija se brzim tempom negoli u doba Granice, u kojojsu vojnicka stega i birokratizam vlasti kocili i onemogucavali napredan tok takvog razvitka. Godine 1910. povrsina atara iznosila je 19260 jutara, broj kuca bio je 2927 i broj gradjanskih stanovnika je bio 20201, a vojnika 607. Po jeziku medju njima je bilo 8714 Srba, 7467 Nemaca, 3364 Madjara i 769 Rumuna. Pravoslavnih je bilo 9361, katolika 7510, evangelika 1979, 993 reformiranih i 706 jevreja. 13719 ih je znalo da citaju i pisu. Pancevo je 1918. godine, na Mitrovdan, ulaskom srpskih trupa preslo pod srpsku drzavnu upravu i srpsku lokalnu administraciju. Od 11. oktobra 1923. sef opstine je Dr.Vladimir, covek koji je za kulturu vec dota ucinio - stvorio gradsku bilblioteku i udario temelj pancevackom muzeju. Pancevo je uvek, pa i tada dok je bilo pod tudjinom, sacuvalo karakter srpskog naroda, stojeci uvek u prvim redovima u borbi za ocuvanje nacionalne individualnosti srpskog naroda u Vojvodini, pa je zato i dobilo castan nadimak "Srpska Sparta". Iz njega je poteklo prvo srpsko pevacko drustvo, nastarije ne samo u Jugoslaviji nego i na celom Balkanu; prva streljacka druzina i prvo muzicko drustvo; srpska visa devojacka skola. Ono je dalo znatan broj znamenitih muzeva koji su mnogo doprineli kulturnom uzdizanju srpskog naroda, kao sto su bili: slikar Arsa Todorovic, pesnik Vasa Živkovic, prvi srpski virtuoz na violini Dragomir Krancevic, publicista Stevan Radosavljevic, kompozitori Mita Topalovic i Petar Krancevic, etnolog dr Jovan Erdeljanovic, glumica Milka Markovic i drugi. Deo svog zivota su u Pancevu je proveo i Jovan Jovanovic Zmaj. Od politicara koji su u Vojnoj granici i pod Madjarima vodili borbu za autonomiju Vojvodine iza ocuvanje srpskog naroda od germanizacije i madjarizacije valja istaci Svetislava Kasapinovica i Kamenka Jovanovica.
_________________

____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

Gradovi  Empty
PočaljiNaslov: Sombor    Gradovi  Icon_minitime19/5/2012, 3:12 am

Sombor

To sto je Sombor danas opstinsko i okruzno srediste, samo je dosledan sudbinski sled uloge koju su mu istorijske okolnosti, cesce visi interesi, dodeljivali u minulim vremenima kao centra uzih ili sirih prostora, vise ili manje administrativno znacajnih jedinica, kroz cega se i najlakse prate njegovi usponi i padovi.
U celini, ti uzleti i padovi, mozda su i najbitnija odrednica somborske price, koja pocinje da tece od razmedja 12. i 13. veka, kada se pocela utemeljivati, za duga vremena, kao bezimena naseobina, o kojoj prvi pomen srecemo 1360. godine, nalazeci je u sastavu plemickog poseda tada znacajne porodice Cobor. No, kako ce se pod Coborima i pod tim imenom sve cesce beleziti, tako ce se pod njima ovo staniste i sve ubrzanije razvijati, to ce doneti da uskoro, po tada vazecim obicajima, prihvacenom imenu Cobora, bude mu pridodato i ime svetitelja-zastitnika, kada dobija svoj puni naziv Cobor-Sent-Mihalj. Inace, da bi zasluzila ime svetitelja, uslov je bio da naseobina uz vec dostignuti ugled i znacaj ima i izgradjenu crkvu.
Svakako je Cobor-Sent-Mihalj sve to imao, a uz to i dobru perspektivu, te ce od sada se uloge izmeniti i Cobori ce svom plemickom imenu pridodavati "od Sent-Mihalja". Ugled i dokaz o ubrzanom narastanju Cobor-Sent-Mihalja, posebno ce potvrditi u njemu izgradjena tvrdjava 1478, kao predstraza i odbrana od sve agresivnijih naleta Osmanlija na juzne granice Ugarske.
Ali, ubrzo ce se to i pokazati, tvrdjava i palisade, nece biti dovoljne da zaustave tursku najezdu i naseobina ce postati njihov plen 1541, kada ju je Pertev-pasa prikljucio Osmanlijskoj carevini u kojoj ce po prvi put u deftere biti upisana pod danasnjim imenom Sombor, 1543. godine. Bas taj podatak o zabeleznom novom imenu, ponajbolje kazuje o promenama koje su ovim istorijskim dogadjajima prethodile. Naime, od dotadasnjeg slovenskog i madjarskog etnosa koji ga je naseljavao, Ugari ce se pred Turcima povuci put Severa, dok ce slovenski narodi, u stvari srpski pravoslavni zivalj kao daleko najbrojniji, ovde ostati i ubrzo ce ugarski naziv "Cobor" prilagoditi u svom jezickom izrazu primerenije "Sombor". Ovo ime ce od njih prihvatiti i Turci jer je poznato da oni, bez preke potrebe, nisu menjali zatecene nazive naseobina koje su osvojili na svojim pohodima.

Svedocanstvo o Somboru kao nahijskom sedistu, ostavio je veliki turski putopisac Evlija Celebi, koji je u njemu boravio 1665. godine: "... U stara vremena, kazuje nam Celebi, to je bila velika varos. I sada se na mnogim mestima jasno vide ostaci njenih gradjevina. Sada se ovaj grad nalazi na teritoriji Segedinskog sandzakata... To je vrlo jaka cetvorougaona palanka. Gradska citadela gradjena je od tvrdog materijala... Preko opkopa...u vanjskom gradu (varosi)... su vecinom kujundzijski ducani". Nastavljajuci kazivanje opisom spoljasnje varosi, Celebi daje i karakteristiku njezinog zivlja: "To je velika varos koja se nalazi na jugoistocnoj strani tvrdjave i koja je okruzena vinogradima, bascama i ogradjenim vrtovima... Postoji svega cetrnaest muslimanskih bogomolja, od kojih se istice Pasina dzamija...Tu se nalaze dve hiljade dobrih, prostranih, ceramidom pokrivenih kuca, prizemnih i na sprat...Samo u ovom seheru nema tekuci voda, ali je jako bogato mesto...Sva tamosnja raja nisu Madjari, nego Vlasi-hriscani. Ova mesta su nesto posebno, ona ne pripadaju Madzarskoj, nego se ubrajaju u vilajet Backu i Vlasku... Vecina stanovnika su trgovci, a svi nose krajiska odela i vrlo su uljudni i hrabri ljudi". Dodajmo tome da su u Somboru tada jos po dve medrese i tekije za dervise, sest osnovnih skola, dva hana za putnike namernike i "jedan hamam koji osvezava dusu", te ce nam slika o Somboru, kao uglednoj i bogatoj palanci, mestu dobrog zivota za Turke i teskog za raju, biti potpunija.
Hriscanski zivalj je mnogo stradao ne samo od turskog, nego i od zuluma Tatara, koji su u dva maha, 1594. i 1598, boravili u Somboru kao turski saveznici u ratovima sa Austrijskom carevinom, vodjenim od 1593. do 1606. godine. Najcesce, raja je spas nalazila u izbeglistvu, te ne iznenadjuje podatak iz popisa koji je, po nalogu Ratnog saveta, izvrsen 1720. godine, cak tri i po decenije po odlasku Azijata, da je u celoj Backoj bilo svega 32.600 dusa i ne vise od 3.362 doma, od cega 3.265 srpskih, bunjevackih i sokackih.

____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

Gradovi  Empty
PočaljiNaslov: Re: Gradovi    Gradovi  Icon_minitime19/5/2012, 3:15 am

Velika smena: odlazi Turska, dolazi Austrijska carevina

Zbog svega, razumljivo je odusevljenje kojim su Somborci-hriscani docekali austrijske regimente, kao svoje oslobodioce, koje su bez borbe usle u grad 12. septembra 1687. godine. Tako je, nakon 146 godina pod Turcima, Sombor usao u sastav Austrijske carevine, u kojoj ce vremenom doseci svoj najveci uspon, znacaj i ugled.
Iako su sa svojom vojskom otisli i turski gradjani, ukupan broj zitelja u varosi ne samo da nije opao, nego ce se za vrlo kratko vreme jos i uvecati. Naime, iste, 1687. godine, becki dvor daje odobrenje za naseljavanje na prostore severozapadne Backe 5.000 Bunjevaca, "Rascijana katolicke vere" kako ih zvanicno belezi dvorska kancelarija, pod vodjstvom Domenika-Duje Markovica, pokatolicenog Srbina i Jure Vidakovica. Manji broj ce svoje nove domove zasnovati u Somboru, dok se glavnina usmerila ka Subotici i Baji.
Nakon tri godine, novi talas doseljenika, ovoga puta srpskih, pod vodjstvom patrijarha Arsenija III Carnojevica je ne samo uvecao broj, nego je i stabilizovao nacionalni sastav u korist srpskog etnosa, i taj odnos ce se u Somboru zadrzati sve do nasih dana.
Prema popisu iz 1702. godine, vidljivo je da je Sombor vec, za tadanje prilike, veliko naselje jer je brojao 2.855 dusa, a uz to i bogato sa 2.000 rogate marve, 550 konja, 1.830 ovaca, 462 kosnice, 2.940 merova zasejanog zita, 700 motika vinograda i dr. mada nema sumnje da je dosta od toga i neprijavljeno.

Somborski militari, saglasno potpisanim poveljama sa Leopoldom I i potonjim carevima u prvo vreme ce biti samo u odbrani granice prema Turskoj, ali ce se vremenom to izmeniti i oni ce vojevati sirom Evrope za interese Habzburske monarhije. Bila su to vremena izgibija, brojnih i velikih bojeva, licnih podviga i porodicnih tragedija.
Vec 1691. Somborce, 200 konjanika i 600 pesadinaca - granicara, predvodi njihov kapetan Dujo Markovic u Bici kod Slankamena, gde ce i sam ostati na bojnom polju. Slicna sudbina ce biti i porodice Popovic iz koje je otac i osam sinova palo u Bici kod Sente 1697, u kojoj je ucestvovalo i 500 Somboraca pod vodjstvom kapetana Jajica. Bolje srece nije bila ni porodica Lalosevic iz koje je otac i pet sinova ostavilo kosti pred zidinama Beograda u boju sa Turcima 1717. godine.

No, sve su to samo najistaknutiji primeri, dok je neuporedivo vise onih bezimenih koji su svoje zivote polozili i kosti rasejali po bojistima Evrope za cast, slavu i velicinu austrijskog oruzja. U septembru 1745. u popisnici stoji da je za samo godinu i po dana broj somborskih militara od 661 sveden na 585, da su iz poslednjih ratova izasli sa 305 udovica, mnogo nezbrinute dece, 144 invalida nesposobna za rad, a oko 200 ih je jos od ranije camilo u pruskom zarobljenistvu.
Ocigledno je cena ratne slave i privilegija koje su uzivali od 1702, kada je Sombor proglasen za "vojni sanac", a 15 godina kasnije uzdignut u status "vojnicke varosi", bila previsoka.
I umesto zasluzenih priznanja, godine 1741. usvaja se XVIII zakonski clan kojim se ukidaju neke vojnicke varosi, medju njima i somborska, njihovi zitelji, militari - "carski sinovi", kako su ih zbog zasluga za carevinu nazivali, prevode se u "jobadje", nadnicare, a gradovi pod upravu zupanijske vlasti.
Iako se sa sprovodjenjem u zivot ovog zakona nece zuriti, do razvojacenja Sombora dolazi 1. novembra 1745. Medjutim, Somborci, svesni sta sve time gube, krecu u protivakciju. Vec 18. novembra okupljaju se ispred Svetogeorgijevske pravoslavne crkve, 244 varoska domacina, 84,5 % Srba-pravoslavaca i 15,5 % Bunjevaca-katolika, na dogovor da kroz borbu za elibertaciju ocuvaju dotadanje privilegije.
Upornoscu somborskih izaslanika u Becu i nakon sto su pravoslavci i katolici izmedju sebe, 1. jula 1748. godine, potpisali dokumenat kojim se utvrdjuju pravila o nacinu izbora najvaznijih varoskih organa, po principu jednake zastupljenosti, tzv. Alternativu, a u carsku blagajnu uplaceno 150.000 zlatnih rajnskih forinti, stekli su se uslovi da Marija Terezija, 17. februara 1749. godine, stavi svoj potpis na povelju kojom se Sombor uzdize u rang slobodnih i kraljevskih gradova.

Povelja je uz nevidjeno slavlje, Somborcima predata 24. aprila 1749. godine, a u narednih nedelju dana izabran je Magistrat i ostali varoski organi. Martin Parcetic je postao prvi varoski birov (sudija), a njega ce na ovoj najvaznijoj duznosti u gradu, shodno odredbama Alternative, nakon dve godine zameniti Jovan Damjanovic, pravoslavac. Dogadjanja ce zavrsiti 28. aprila urucenjem prvog Statuta slobodnog i kraljevskog grada Sombora.
Medjutim, bez obzira na visoku cenu kojom je placen status slobodnog i kraljevskog grada, sto je Sombor bacilo u velike dugove kojih ce se osloboditi tek 1766, bio je to jedan od najznacajnijih datuma u povesnici varosi. To ce se vrlo brzo i pokazati: za svega dve godine, od 1759, pravoslavci zavrsavaju gradnju Velike saborne crkve, iste godine otvaraju cetvororazrednu Gramatikalnu skolu, koja ce nakon cetiri godine (1763) prerasti u Latinsku skolu, a 1. maja 1778. Avram Mrazovic, osnivanjem "Norme", utemeljuje skolovanje ucitelja kod Srba i drugih juznoslovenskih naroda, posto je iste godine postavljen za vrhovnog direktora svih srpskih skola Backe, Baranjske, Torontalske i Bodroske zupanije, za cije sediste je odabrao Sombor, mesto svoga rodjenja. Deceniju pre kraja veka (1790), pravoslavni zitelji podizu i drugu, "Malu crkvu" posvecenu Sv. Jovanu Preteci, danas zasticeni objekat kulture najviseg ranga.
Rimokatolici izgradnjom Crkve Presvetog trojstva (1752-1763) zaokruzuju celinu sa samostanom koji su podigli franjevci 1743. godine. U medjuvremenu ce Magistrat, odmah po izboru 1749, poceti sa gradnjom Gradske kuce, na temeljima kastela grofa Jovana Brankovica, koji ga je podigao 1718, godinu dana nakon sto je postao prvi kapetan vojnicke varosi Sombora. Baron Franc de Redl 1750. gradi Kapelu Sv. Ivana Nepomuka, grof Anton Grasalkovic 1763, dovrsava zgradu za prihvat nemackih doseljenika, a Krusper de Varbo 1771, u nastavku "Pasine kule" podize porodicnu jednospratnicu, i u obe je danas smesten Istorijski arhiv ciji su koreni od 1749. godine. Sve one oblikuju prostor trga, koji ce posto u njegovom sredistu bude 1774. podignut spomenik Presvetom trojstvu, po istom dobiti i danas trajuci naziv.
Od 1. marta 1766. u Somboru se ustanovljava Sluzba prve pomoci, prva medicinska ustanova te vrste u danasnjoj Vojvodini. Iste te godine, Ferdinand Plank otvara i prvu apoteku u gradu, na mestu gde ce za iste potrebe 1837. apotekar Emil Gale podici spratnicu u kojoj je danas Galerija "Milan Konjovic".

____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

Gradovi  Empty
PočaljiNaslov: Re: Gradovi    Gradovi  Icon_minitime19/5/2012, 3:18 am

Sombor kao zupanijski centar

Kruna sveg dogadjanja u 18. veku za Sombor ce biti njegovo proglasenje za stalno sediste Backo-bodroske zupanije 1786. godine, druge po velicini od 75 tada postojecih zupanija u Ugarskoj, a u sastavu su joj bili i Novi Sad i Subotica. Godinu dana pre toga u Somboru je 13.360 zitelja koji 1. septembra 1789. dobijaju i svoju prvu postu, koja ce biti smestena u tzv. "Turskoj kuci", jednoj od dve i do danas preostale gradjevine iz doba Osmanlija.

Pocetak novog, 19. veka, u kome je Sombor dosegao svoje najvise domete, obelezice otvaranje Velikog backog kanala 1802, koji je prolazio u neposrednoj blizini grada, cime je on dobio znacajnu saobracajnicu i mesto za odmor i razonodu do nasih dana. Zupanijska administracija useljava u tek zavrsenu zgradu 1808, koja ce konacni izgled dobiti 1882. i postati jedna od najdominantnijih odrednica u gradu. Godine 1818. popisano je 19.439 gradskih zitelja, a za narasli broj, Jevreji podizu Sinagogu, 1828, dok Gradska kuca 1842. dobija svoj zavrsni izgled i centralno mesto u gradskom jezgru izmedju dva najvaznija trga.
Sada vec ugledni zupanijski centar, Sombor svoj razvoj temelji na primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji, trgovini i zanatstvu, znacajnom granizonu i naraslom administrativnom aparatu, sve vecem broju zaposlenih u obrazovanju, zapostavljajuci industriju, u kojoj je prvi vesnik bila tekstilna radionica na parni pogon, pustena u rad 1840. kao prva te vrste u Vojvodini. U prvi plan dolaze institucije kulture i Sombor se sve vise afirmise kao sve zanacajnije kulturno odrediste.

Godine 1844. osniva se Madjarska citaonica, a sledece, 24. marta 1845, i Srpska citaonica, kao drugo citaliste u srpstvu. Karlo Biterman 1850. otvara prvu stampariju u gradu, a Karlo Bijelicki 1859. Gradsku biblioteku. Prvi list na madjarskom jeziku "Ipar" javlja se 1865, a sledece godine i srpski prosvetni casopis "Skolski list", koji je prethodio cuvenom "Golubu" (1879), listu za srpsku mladez, i oba ce potrajati sve do Prvog svetskog rata. Srpsko pevacko drustvo, cije tradicije danas neguje MOH "Iuventus cantat", osniva se 1870, nakon vise neuspesnih pokusaja drugih nacionalno odredjenih druzina da se zasnuju na duze vreme.

Pozorisnu zgradu Sombor ce podici 1882. godine, kada i Srpska citaonica svoj dom. Sledece godine se gradi Madjarska citaonica i pocinje sa radom Istorijsko drustvo Bac-bodroske zupanije, preteca Gradskog muzeja, a kraj veka ce obeleziti osnivanje Slobodnog liceja 1899. godine.
U isto vreme i obrazovanje dobija stalne podsticaje: Mrazoviceva "Norma" boravi u Sent Andreji od 1812. do 1816. i iz nje se vraca u Sombor kao prva Srpska uciteljska skola. Gimnazija na madjarskom jeziku pocinje sa radom 1872, Trgovacka skola 1888, a prvo zabaviste u srpstvu 1865. godine. Srpska visa devojacka skola krece od 1875, dve godine potom i skola rimokatolickih uciteljica na madjarskom jeziku, da bi te iste, 1887. godine, bilo osnovano Somborsko sportsko udruzenje sa gimnastickom, macevalackom, plivackom i atletskom sekcijom i trenerom za sve te sportove Aleksandrom-Sanom Demetrovicem.
Sombor je sredinom 19. veka bogata varos sa 23.000 stanovnika (Beograd 19.000, Zagreb 15.000), koji prvu Somborsku stedionicu, pretecu kasnije brojnih bankarskih kuca, otvaraju 1868, a godinu dana nakon toga sa svetom ce ih povezati i prva zeleznica, da bi se u pocetku sledeceg veka zeleznicki cvor konacno formirao tako sto ce u njega vozovi pristizati iz sedam pruznih pravaca, kako i dolikuje zupanijskom sredistu.
Upravo kod stanice ce 1871. biti zasnovan prvi somborski park, a kraj veka ce obeleziti i najveci gradski perivoj kod zupanijskog zdanja. U medjuvremenu je privedeno kraju ispravljanje ulica, kaldrmisanje i ozelenjavanje, a jake podzemne vode i ostaci nekada mocne reke Mostonge, koja je tekla kroz obod danasnjeg "Venca", kako Somborci nazivaju gradsko jezgro, regulisu se, sve je vise javnih gradjevina i privatnih zgrada ciji bogati vlasnici prate pomodne stilske trendove u arhitekturi doprinoseci lepoti grada.


Sombor u XX veku

Tako je Sombor zakoracio u 20 vek, u sjaju zupanijskog centra u koji se dolazilo zarad posla, ali i provoda, u sjaju koji ce pojacati i svetlost iz elektrane podignute 1905. godine. Jos uvek su brojni bogati zemljoposednici i jaki zitarski trgovci, sve je vise novcanih zavoda i novih listova u kulturnom zivotu koji buja, sa mnostvom uglednih intelektualaca, u cijem delovanju su sve prisutnija razlicita usmerenja. Dok se madjarska inteligencija sve vise okuplja oko Madjarske citaonice, kroz delovanje Slobodnog liceja i Istorijskog drustva Bacbodroske zupanije, dotle srpski intelektualci sve vise ostvaruju patriotsku ulogu povezivanja i afirmisanja kulturnih dostignuca svoga etnosa u matici i Habzburskoj monarhiji. Godine 1910. Somborci priredjuju prvu Srpsku umetnicku slikarsku i vajarsku izlozbu u Vojvodini, na kojoj su izlagali tri vajara i 18 slikara iz Srbije; ovde je 1910. osnovan i tu je bilo sediste Saveza srpskih pevackih druzina, koji ce objedinjavati 47 horova iz cele Carevine, a u samo predvecerje Prvog svetskog rata, od 7-9. juna 1914. u Somboru se odrzava Srpska pevacka slava, prva i jedina smotra srpskih horova sa 23 horske druzine iz svih krajeva Carevine i gostima, beogradskim horovima "Stankovic" i "Obilic".
Medjutim, sav taj sjaj i dogadjanja nisu mogli prikriti sve primetnije znake stagnacije, uocene na razmedji vekova, pre svega, kao posledica zapostavljanja industrijskog razvoja. Taj trend ce se posebno iskazati po zavrsetku Prvog svetskog rata iz koga je Sombor, oslobodjenjem 13. novembra 1918, kada je u njega usla ceta - prethodnica srpskog kraljevskog majora Nikole Ilica - Bajke, dosao u okrilje svoje matice Kraljevine Srbije, ako imamo u vidu da je njegovo stanovnistvo, po svojoj strukturi, odvajkada srpska varos.
Iako su Somborci i pre rata, a posebno pri njegovom kraju, igrali vidnu ulogu u jacanju veza sa maticom, (na Velikoj narodnoj skupstini u Novom Sadu Joca Lalosevic je izabran za predsednika, njegovi sugradjani Petar Konjovic za zamenika i Kosta Popovic za clana Narodne uprave Vojvodine) sudbina Sombora ce biti drugacije usmerena, pogotovo kada su 1929. formirane banovine.
Iz Sombora centar se seli u Novi Sad, a sa njime i sve zanacajnije ustanove, koje su cinile vazne izvore njegovih prihoda. Gurnut na periferiju glavnih puteva i politickog odlucivanja, opadanje moci i ugleda Sombora bice sve ubrzanije.

U tome ce doci i Drugi svetski rat, kada ce za vreme madjarske okupacije, koja je trajala do 21. oktobra 1944, Sombor ponovo biti sediste Backe zupanije, a cenu svoje slobode Somborci ce platiti sa 1.195 zrtava, od cega 964 jevrejske narodnosti.

Zanos posleratne izgradnje i obnove zahvatice i Sombor u kome je, slicno kao i nakon 1918, znacajno izmenjena struktura zitelja kolonizacijom 1945. mahom Srba iz Hrvatske.
Medjutim, druge sredine, pa i u neposrednoj blizini, brze ce uci u korak sa zahtevima vremena i brze ce se razvijati, ostavljajuci Somboru ulogu sirovinske baze za okolnu prehrambenu industriju, a on da i dalje bude prevashodno kulturno srediste. Nesto vise ce se uciniti sedamdesetih godina veka kada se ubrzanije grade industrijski kapaciteti, pre svega zasnovani na resursima poljoprivrede, u najvecoj meri locirani u industrijskoj zoni, dovoljno udaljenoj od grada da ne ometa njegovo sirenje i zdravo zivljenje.
Zanemarimo li posledice dugogodisnjih sankcija i najnovijih ratnih dejstava, Sombor raspolaze sa znacajnim kapacitetima koje je lako ponovo dovesti na nekadanji nivo, dok neke, poput Fabrike akumulatora "Sombor", Fabrike ulja i biljnih masti "Sunce", Fabrike za preradu mleka "Somboled" nisu ni smanjivale svoju proizvodnju. Medju onima kojima svakako treba pomoci su MPI A.D. "Bane", Fabrika hrane "Panonka", Fabrika dostavnih vozila "Crvena zastava", Fabrika obuce "Boreli", "Seme-Sombor", mlinska industrija i dr. Naravno, tu je i njegovo najvece blago, velike i kvalitetne oranicne povrsine, 202 km kanalske mreze, reka Dunav i uz njih sumski pojas, jedan od najbogatijih evropskih lovnih revira, sa kvalitetnom visokom divljaci, pogodne za ribolovni i lovni turizam, boravak i uzivanje u naseljima bungalova u carima prirode.


____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

Gradovi  Empty
PočaljiNaslov: Čačak    Gradovi  Icon_minitime19/5/2012, 3:22 am

Čačak

Priča o prošlosti Čačka počinje mnogo pre nego što je prvi put zabeleženo njegovo ime u XV veku. Najstarije stanovnike, koje su privukle rečne doline i zatalasani brežuljci čačanski kraj dobio je u neolitu (5500 do 3200 godina pre n. e.) Tek u bronzano i gvozdeno doba biće uočeno njihovo prisustvo na prilazima grada (Prijevor, Mrčajevci, Atenica). Od etničkih populacija, koje su obeležile protoistorijski period ovog dela Srbije, tribalska nekropola na lokalitetu Umke u Atenici, svedoči o usponu plemenske aristokratije u VI i V veku pre n. e. i izrazito bogatoj materijalnoj kulturi, čije su autohtone tvorevine skladno dopunjene importovanim materijalom sa Apeninskog poluostrva, Grčke, Crnomorske obale i iz ruskih stepa. Posle poraza u ratu sa Aleksandrom Makedonskim 335. godine pre n. e., njihova plemenska organizacija slabi i oni nestaju.

Čačanski kraj je pod rimskom vlašću u II veku bio na istočnoj granici provincije Dalmacije. Na mestu grada postojalo je seosko naselje vicus, sa beneficijarskom stanicom za naplatu poreza. U njemu je jedno vreme boravila Druga dalmatinska kohorta. Život na brojnim poljoprivrednim imanjima u moravskoj dolini gasi se u V veku u vreme seobe naroda. Administrativna uprava Vizantijskog carstva ponovo ga organizuje gradeći sistem utvrđenjea u planinskom području oko Čačka, od kojih je najpoznatija Gradina na Jelici.
Čačanski kraj u X veku ušao je u sastav "krštene Srbije". U srpskoj srednjovekovnoj državi bio je u sastavu udeone kneževine kneza Stracimira, brata Stevana Nemanje. On je između 1172 i 1190. godine u Moravskom Gradcu na reci Moravi podigao manastir posvećen Presvetoj Bogorodici. Srodstvo ktitora sa rodonačelnikom srpskog vladarskog doma obezbedilo mu je status kraljevskog manastira. Žičkom poveljom kralj Stefan Prvovenčani izuzeo ga je ispod arhijerejske vlasti zajedno sa Studenicom, Đurđevim Stupovima i Hilandarom. Za vreme reogranizacije srpske crkve između 1319 i 1321. izgubila je status kraljevskog manastira i postala sedište Gradačke episkopije.

Uspostavljanje novog crkveno-administrativnog centra izmenilo je život manastirskog vlastelinstva i stvorilo uslove za nastanak Ovčarsko-kablarskih i grupe manastira u podnožju planine Jelice. U drugoj polovini XIV veka Bogorodičina crkva je doživela temeljnu obnovu i bila najreprezentativnije zdanje toga doba. Uoči turskog osvajanja ovih oblasti pominje se 1454. kao sedište gradačkog mitropolita Nikifora.

Neposredno pored episkopije, na karavanskom putu za Rudnik, razvilo se gradsko naselje Čačak, koje Dubrovčani prvi put pominju 18. decembra 1408. godine. Varoš je teško stradala za vreme turskog osvajanja Srbije. U prvom turskom popisu iz 1476. godine opisana je kao selo sa 10 kuća. Pošto je crkva zapustela popisano je samo imanje manastira. Početkom XVI veka u njemu je postojao pazar i održavao se vašar.
Oko 1535. postao je sedište kadiluka. Od ostataka crkve Hajrudin-emin podigao je «časnu džamiju» pre 1560. U sledećoj deceniji smederevvski sandžak Turali-beg završio je građevinske radove na objektu, sagradio minare i podigao mekteb u njegovoj neposrednoj blizini. Svoje posede uvakufio je 1572. i deo prihoda namenio izdržavanju zadužbine u kasabi Čačku. Nekadašnji manastirski kompleks, pre svega njegove obimne zidove ("stari Gradac") Turci nisu procenili kao fortifikacijski značajan objekat i kroz ceo XVI vek ostavili su ga bez vojne posade. Turski putopisac Evlija Čelebija opisao ga je 1663. godine: "U stara vremena bilo je naseljeno selo, pa se tokom vremena zbog dobre klime stanovništvo namnožilo, tako da je mesto postalo naselje divno kao rajski vrt ... na jednom prostranom i širokom terenu na obali reke Morave... Ono ima u svemu šest mahala sa 6000 ćeramidom i daskom pokrivenih kuća, prizemnih i na sprat. Tu ima sedam džamija i tri medrese ... Tu se nalaze tri tekije, četiri osnovne škole, dva hana, jedan hama i dvadeset dućana."
Urbanistički lik Čačka, formiran u toku prva dva veka turske vlasti, nestao je za vreme Velikog Bečkog rata (1683-1699). Orijentalna varoš je najpre stradala od ustanika 1688. i više nikada nije bila obnovljena. Uoči sledećeg Austro-Turskog rata 1716-1718. imala je oko 150 kuća, ali je oslobođenje dočekala kao "nenaseljeno pusto mesto".
Crkva je obnovljena 1723. godine. Sagrađen je dobro utvrđen šanac, pored koga je obnovljeno naselje sa 17 kuća. Krajem februara 1738. Turci su ga zauzeli i spalili, a šanac razorili. Stanovništvo se sklanjalo preko Save i Dunava u Austriju, a na njihovo mesto su stizali doseljenici iz Stare Srbije, Hercegovine i Crne Gore. Čačak je 1784. imao "35 turskih i 18 hrošćanskih kućeraka sa jednom visokom, dobro građenom, prostranom džamijom, koja je po predanju nekada davno bila hrišćanska crkva. Naselje se nalazi na jednom otvorenom prostoru ... Kroz taj teren protiču tri potoka, preko kojih se prelazi sa četiri drvena i dva zidana mosta." Za vreme Kočine krajine 1788. varoš su popalili ustanici Alekse Nenadovića. Početkom februara 1790. držao je narednik Tadija Dragaš sa 80 vojnika, ali su je već u martu Turci povratili.
Prvi srpski ustanak zahvatio je već 1804. godine čačanski kraj. Ustanici su pod komandom Lazara Mutapa i Milića Drinčića ušli u varoš 5. aprila. Prema predanju, šanac i džamiju tukli su topovima. U proleće 1807. iz Čačka je Milan Obrenović upravljao celom jugozapadnom Srbijom. Varoš je 1808. imala 250 stanovnika. U šancu oko crkve nalazila se stalna posada sa dva topa. Početkom 1809. prvi put se pominje varoška škola. Propast Prvog srpskog ustanka zaustavio je polet sa kojim se Čačak počeo razvijati. Nova stradanja donela je neuspela Hadži Prodanova buna u Trnavi 1814. Turci su je svirepo ugušili pa je u Beč javljeno «da na Vračaru od Tašmajdana do Stambol kapije s obe strane stoji parada od ljudi na kolje nabijenih."

Početkom 1815. čačanski kraj je postao središte priprema i poprište najveće bitke u Drugom srpskom ustanku. Velika bitka na Čačku trajala je od 25. aprila do 13. juna 1815. Rešena je u nekoliko uzastopnih bojeva na prostoru između brda Ljubića i varoškog šanca. U bitci su izginuli vojvode Lazar Mutap i Tanasko Rajić i turski zapovednik Imšir-paša.
Čačak se posle Drugog srpskog ustanka razvijao kao nahijsko sedište. U srpskom delu grada 1820. sagrađena je crkva Sv. Đorđa, zadužbina gospodara Jovana Obrenovića. Varoš je imala magistrat i osnovnu školu. U njoj je živeo veći broj zanatlija i trgovaca. Početkom tridesetih godina XIX veka imao je samo 900 stanovnika i bio jedna od najmanjih varoši u Srbiji. Od 1831. bio je sedište užičkog episkopa. Kada su 1832. spojene Rudnička i požeška nahija pod upravom gospodara Jovana Obrenovića postao je administrativni centar jugozapadne Srbije. Posle obnova crkve 1834. u njenoj blizini svoje konake sagradili su najviši predstavnici državne i crkvene uprave. U gradu je 1837. počela sa radom gimnazija. Urbanistički razvoj i ekonomski usponovog gradskog centra zaustavio je dolazak ustavobraniteljana vlast i preseljenje državnih i prosvetnih institucija u susedne gradove.
Sredinom XIX veka Čačak je imao 1500 stanovnika. U gradskoj privredi pod okriljem esnafa pojavila se pivara, osnovana 1850. i Okružna štedionica 1872. godine. Urbanistički preobražaj vezan za okretanje srednjoevropskim uzorima ogleda se u monumentalnim klasicističkim zdanjima Okružnog načelstva i Gimnazije podignutim 1875. godine.

U vreme Srpsko-Turskih ratova 1876-1878. u Čačku je bilo sedište Zapadnomoravske divizije. Varoš je imala 2290 stanovnika. Čačanska brigada I i II klase učestvovale su u borbama na Javoru 1876, zauzimanju Prokuplja, Kuršumlije i na Samokovskim položajima 1877-1878. godine.

Čačak je fizionomiju grada dobio u poslednjoj četvrtini XIX veka. Prosecanje novih ulica i ubrzana izgradnja dovedeni su u sklad donošenjem prvog urbanističkog plana 1893. godine. Agrarno područje i dalje je davalo osnovno obeležje privrednim aktivnostima, pre svega izvoznoj trgovini. U spor industrijski razvoj uključen je još samo parni mlin 1899. Početkom XX veka osnovano je društvo "Ovčar i Kablar" za izgradnju hidrocentrale na Moravi. Železničku vezu sa Kraljevom dobio je 1911. U gradu je od 1899. izlazio list Ljubić, a zatim još nekoliko službenih, partijskih i kulturnih listova. Varoš je imala čitaonicu, pevačku družinu, podružnicu Srpskog poljoprivrednog društva, Kola jahača, Sokolskog i streljačkog društva, Ženske podružnice i Crvenog krsta. Gimnazija je do kraja veka postala šestorazredna. Uoči balkanskih ratova broj stanovnika se povećao na 5 600.

Početkom XX veka Čačak je bio sedište Destog pešadijskog puka, koji je nastavljao tradicije istoimenog bataljona stajaće vojske, formiranog posle Drugog srpsko-turskog rata. U ratovima 1912-1918. vojnici i oficiri su se hrabro borili u Bregalničkoj bitci, borbama na Vlasini (1913), Cerskoj i Kolubarskoj bitci (1914), herojskoj odbrani Beograda (1915) i proboju Solunskog fronta (1918). Deseti puk II poziva odlikovan je Ordenom Karađorđeve zvezde sa mačevima IV reda, a Deseti puk I poziva Zlatnom medaljom za hrabrost.

Trogodišnja okupacija grada presekla je sve privredne i društvene tokove u gradu, a stanovništvu donela velike patnje i stradanja. Završila se povratkom srpske vojske 25.oktobra 1918. godine.

Čačak je u Kraljevini Jugoslaviji zadržao svoje mesto agrarnog područja. Tek 1930. otpočeo je sa radom Vojnotehnički zavod i Fabrika hartije. Opšti napredak doneo je pretvaranje gimnazije u osmorazrednu i završetak nove školske zgrade 1927. U isto vreme završena je velika obnova čačanske crkve. U grdu su bila aktivna sportska društva, gostovala su putujuća pozorišta, radila su dva bioskopa. Uoči Drugog svetskog rata gradje imao oko 13.000 stanovnika.

U aprilu 1941. Čačak je kratko vreme bio sedište pete armije. Avioni sa aerodroma u Preljini hrabro su učestvovaliu odbrani istočne granice od nemačkih oklopnih divizija. Nakon kratkotrajnog rata nemačka 60. motorizovana brigada ušla je bez borbe u Čačak 17. aprila. Posle kapitulaciju jugoslovenske vojske na Ravnoj gori se početkom maja 1941. okupila grupa oficira i pripremala oružane akcije protiv okupatora. Pripreme za ustanak posele napada Nemačke na SSSR vodila je i Komunistička partija Jugoslavije.

Formirane su i prve jedinice, od kojih su najvažniji Partizanski odred "Dr Dragiša Mišović" i Jelički četnički odred. Nakon kratkotrajne saradnje prilikom oslobođenja Čačka 1.oktobra 1941. dolazi do razmimoilaženja posle neuspele opsade Kraljeva. U atmosferi međusobnih sukoba usledio je slom ustanka. Delovi nemačke 113. divizije ušli su u grad 28. novembra 1941. i uspostavili okupacionu upravu. Građanski rat pun svireposti i velikih žrtava produžio se nesmanjenom žestinom. Nemci su pored represije nad civlinim stanovništvom i progona pripadnika oba pokreta, vršili pljačku industrijskih postrojenja, iskorištavali rudno blago, eksploatisali šume i ostale privredne resurse.

Posle trogodišnje okupacije grad su oslobodile 4. decembra 1944. godine jedinice Druge proleterske divizije i 17. istočno-bosanske divizije uz pomoć jedinica Crvene armije.

Posle oslobođenja počela je obnova zemlje po godišnjim planovima i ponovna industrijalizacija Čačka. Obnovile su rad Vojnotehnički zavod i farika hartije. Osnovane su i počele sa radom fabrike "Sloboda" (1951), "Cer" (1953), "Fabrika reznog alata" (1953) i Hemijska industrija "Prvi maj" (1960). Na Zapadnoj Moravi podignute su hidrocentrale Ovčar Banja (1954) i Međuvršje (1957). Privredni razvoj pratio je razvoj zdravstvenih službi i školske mreže. Danas grad ima Tehnički i Agronomski fakultet, Višu tehničku školu, Gimnaziju, srednju tehničku, medicinsku, ekonomsku i mašinsku školu. Osnovane su i otpočele sa radom kulturne ustanove: arhiv (1948), muzej (1952) i galerija (1961). Godine 1991. grad je imao 72000 stanovnika, a opština 116000. Za vreme napada NATO pakta na Jugoslaviju doživeo je najveća razaranja u svojoj istoriji, posebno privrednih objekata, koji su bili okosnica njegovog razvoja.

____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

Gradovi  Empty
PočaljiNaslov: Re: Gradovi    Gradovi  Icon_minitime19/5/2012, 3:24 am

Чачани у историји

Војвода Степа Степановић (Кумодраж 1856 - Чачак1929), војсковођа. У ратовима за ослобођење и уједињење командовао је Другом српском армијом. Победник са Једрена, Цера и Доброг Поља.

Драгутин Гавриловић (Чачак 1882-Београд 1945), пуковник. Херој из одбране Београда и национални јунак српског народа.

Вићентије Поповић (Јежевица 1832-Јежевица 1917), прота, народни посланик. Као учен човек свога времена имао је личну библиотеку, која је почињала књигама његових предака из XВИ века.

Будимир Давидовић (Горачићи 1890-Чачак 1980), резервни наредник. Носилац Златног војничког Ордена Карађорђеве звезде са мачевима и француске Ратне медаље за заслуге на Солунском фонту.

Константин Поповић (Јежевица 1842-Јежевица 1864), песник, један од зачетника историје уметности код Срба.

Владислав Петковић Дис (Заблаће 1880-Јонско море 1917) песник.

Никифор Максимовић (Јежевица 1788-манастир Сретење 1853) владика ужичке епархије. Бавио се обновом Овчарско-кабларских манастира и радио на културном и просветном уздизању Чачка.

Михаиловић Ђорђе,(Чачак 1856-Крагујевац 1925), генерал. У Првом балканском рату командовао Шумадијском дивизијом И позива.

Надежда Петровић (Чачак 1873-Ваљево 1915), сликар. Њено сликарство иде у корак са европским експресионизмом, импресионизмом и фовизмом. Умрла је на дужности добровољне болничарке у ваљевској војној болници.

Стеван Луковић (Чачак 1877-Београд 1902), песник. Сарађива о је у часописима "Дело", "Нова искра", "Звезда" и др.

Јован Обреновић (Средња Добриња 1786-Сремски Карловци 1850). У Другом српском устанку заповедник српске коњице у битци на Чачку. Као кнез Рудничке и Пожешке нахије дао изузетан допринос урбанистичком и привредном развоју Чачка и формирање градског насеља.

Јаша Продановић (Чачак 1867-Београд 1948), књижевник, народни посланик и министар. Био је члан Српске академије наука и уметности.

Синиша Пауновић (Чачак 1903-Београд 1995), књижевник. Поред огромног књижевног, преводилачког и новинарског дела оставио велику збирку дела ликовних уметности.

Фердинанд Крен (Рума 1826-Чачак 1894), пивар и предузимач. Пивару у Чачку основао је 1850. године.

Драгиша Стојадиновић (Чачак 1888-Буенос Аирес 1961), универзитетски професор и политичар. Био је председник владе и министар спољних послова Краљевине Југославије.

____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

Gradovi  Empty
PočaljiNaslov: Gradovi    Gradovi  Icon_minitime19/5/2012, 3:28 am

НИШ КРОЗ ВЕКОВЕ

Ниш, на раскрсници балканских и европских путева, који повезују Европу са Блиским Истоком, један је од најстаријих градова на Балкану и важи од давнина за капију Истока и Запада.

О настанку Ниша постоји предање да га је саградио краљевић Ниша каменом с оближње хумске чуке. Има доказа да је Ниш насељен већ у праисторијско доба. Један војник из инжињеријске јединице ископао је 1878. године изнад тврђавског моста 153 мм дугу секиру-чекић направљену од базалта кога има у околини Островице у клисури Нишаве. Друга секира-чекић од 155 мм дуга, грубље израде, нађена је код старих гробова покрај Ниша, а једна кремена тестера код Врежине. Сви налази из перода од 4000 година пре н.е. могу се видети у Археолошком музеју у Нишу.

Град је добио име од реке Нишаве која кроз њега протиче и коју су келтски прастановници звали Navissos. Сваки освајач је давао своје име граду. Римски Naissus, византијски Nysos, словенски Ниш, немачки Nissa.

У својој најсјајнијој епохи Naissus је био једна од најважнијих раскрсница мезијско-трачко-дарданске путне мреже, јер су се ту сливали путеви од Љеша (на Јадрану), Солуна, Цариграда, Сингидунума (Београда). У античко време Naissus је био веома снажан и неосвојив каструм. Због свог изврсног географског положаја Naissus је постао значајна стратегијска тачка тако да се Ниш помиње у свим војним походима на Балкану још од другог века. Код Ниша је Клаудије II победио Готе 269. године и спасио Рим велике опасности. Константин Велики, римски император (306-337), наследник Деоклецијана, је Naissus, у коме је рођен 274. године, украсио раскошним грађевинама (Медијана) и учинио га значајним економским, војним и административним центром.

Мада се сматрало да је Ниш неосвојив град у својој дугој историји је више пута освајан, рушен и спаљиван. Хуни су Ниш заузели 441. године употребивши огромне јуришне справе и кишу стрела. Следеће разарање је било 448. године, а затим 480. године делимично обновљен град поново руше Варвари. Византијски цар Јустинијан обнавља Ниш, али у новим походима Авари га поново руше. На путу за Византију, 540. године, Ниш насељавају Словени. Око 987. године Ниш заузима бугарски цар Симеон. У 11. веку Византија поново колонизира Ниш и околину. 1072. године до Ниша су продрли Угри. Манојло I утврђује град, али његов наследник Андроник га губи. Осваја га угарски краљ Бела III. Кратко време после тога био је грчки, а 1185. године дошао је у српске руке, али за кратко. Исак Анђел побеђује Стефана Немању 1196. године. Ниш поново долази у српске руке 1241. године.

Кроз капије Ниша су прошли многи значајни владари Европе. 1096. године крсташки витез Валтер, а 1189. године дуже време је у Нишу боравио цар Фридрих I Барбароса кога је свечано дочекао и поздравио велики српски кнез Стефан Немања и са њим склопио савез против Византије.

Иако на међи истока и запада Ниш је увек био православни и средиште велике нишке епархије која почетком 13. века обухватала област Нишаве, Мокрог, Топлице и Сврљига, а под Пећком патријаршијом њене границе су сезале до Лесковца и Параћина.


Падом Ниша у руке султана Мурата 1385. године била је одлучена и судбина српске државе. Град је пао после опсаде од 25 дана. После Косовског боја 1389. године пут Софија-Београд је запустео. Али 1443. године Ниш закратко долази у руке Лудањина. Град је предат Србима, а Бранковић га препушта Ђорђу Мрњавчевићу. Ниш је поново изгубљен 1448. године и следећих 245. година Турци владају њиме. За време Турске доминације Ниш је средиште војне и управне власти. Нишка Тврђава изграђена је 1723. године и спада у најлепша и најочуванија турска здања на Балкану. За време аустријских освајања, 1737. године у поновном походу Аустрије на Турску Ниш пада. Заузима га аустријска војска без борбе. Турци се повлаче, а Аустрија реновира Тврђаву. То је кратко трајало, јер се исте године Турци враћају у Ниш такође без борбе. Настаје тешко време за рају.

1804. године избија први српски устанак. 1809. године устаници су ојачали и пошли на јужне делове Србије. Код Ниша на Чегру 31. маја 1809. године дошло је до Чегарске битке. Ојачана турска војска са 10000 војника је напала војводу Стевана Синђелића са 3000 сабораца. Остављен без помоћи коју је тражио Синђелић је желео достојну смрт. Пуцајући у складиште барута дигао је у ваздух Чегарско брдо. Да би раја памтила пораз паша је на Цариградском путу после битке на Чегру подигао Ћеле Кулу од лобања српских јунака, што представља јединствен споменик у свету.

За време кнеза Милоша и кнеза Михајла јужни делови Србије остају под Турцима. 11. јануара 1878. године после дугих борби кнез Милан је ушао у нишку Тврђаву. Од тог времена Ниш престаје да буде оријентална касаба и долази до наглог развоја. Град се изграђује и унапређује културно и политички. Ниш постаје друга престоница у Србији. 1878. године добија гимназију, 1882. године учитељску школу, а 1894. године вишу девојачку школу. Ниш је 1895. године имао три основне школе за дечаке и једну за девојчице.

____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

Gradovi  Empty
PočaljiNaslov: Re: Gradovi    Gradovi  Icon_minitime19/5/2012, 3:29 am

ВАЖНИ ДАТУМИ
4000-3000. г.п.н.е. Праисторијски налази из доба неолита, раног бронзаног доба, на локалитетима Бубањ, Хумска Чука и др. отктивају насељеност подручија Ниша још у то доба.
2000. г.п.н.е. Већи број откривених праисторијских насеља у непосредној околини данашњег Ниша (Бубањ, Хум, Горња и Доња Врежина, Трупале, Горња Топоница).
8. век п.н.е. Подручије Ниша је гранична зона између Илира и Трачана.
3. век п.н.е. Келти су поразили Илире, заузели све крајеве и дали Нишу трајно има Naissus (Вилин град).
75. г.п.н.е. Римљани освајају подручије Ниша у време дарданског рата.
161. год. Ниш се први пут спомиње у географији Клаудија Проломеја, као један од четири највећа града Дарданије.
2. век Naissus је значајан римски војни логор - муниципиум.
274. год. У Нишу је рођен Флавије Валерије Константин.
306. год. Флавије Валерије Константин проглашен је за римског императора (Константин Велики).
4. век Антички Ниш, са Константиновом резиденцијом на Медијани је на врхунцу развоја као римски војни и административни центар.
441. год. Ниш разорен у Хунској најезди на Балкан, у којој су разорени и многи други градови.
1185. год. Српски жупан Стефан Немања заузима Ниш.
1189. год. Стефан Немања и немачки цар Фридрих Први Барбароса састају се у Нишу и договарају о заједничкој борби против Византије.
1385. год. Турци први пут заузимају Ниш (опсада је трајала 25 дана).
1443. год. Велика битка код Ниша. Ердељски војвода Јанко Хуњади и српски деспод Ђурађ Бранковић поразили су Турке. Ниш је слободан годину дана.
1570. год. У путопису немачког дипломате Римеа помиње се дубровачка колонија у Нишу.
1723. год. Изграђена је нишка Тврђава која спада у најлепша и
најочуванија турска здања на Балкану.
1737. год. Друго аустријско освајање Ниша. Окупација је трајала 85 дана.
1766. год. Митрополит Гаврило објављује прву књигу "Синђелија".
1809. год. Прве устаничке борбе код Ниша против Турака.
31.5.1809. год. Бој на Чегру. Српском војском је командовао ресавски војвода Стеван Синђелић.
10.1.1878. год. Ниш је ослобођен од Турака и после скоро пет векова робовања, припојен матици Србији...
1878. год. Ниш се значајно регулише по Винтеровом "Пројекту за регулацију вароши Ниша". Почела је да ради прва нишка гимназија.
1881. год. Ниш има прву банкарску установу.
1882. год. Почела је да ради учитељска школа.
1884. год. Пуштена је у саобраћај железничка пруга Београд-Ниш. Изашао је први број новина "Нишки вјесник".
1885. год. Основана је железничка радионица која касније постаје прво и највеће предузеће у граду.
1886. год. У Нишу је усвојен Закон о оснивању Краљевске српске академије.
1887. год. Основано прво позориште "Синђелић" у Нишу.
1889. год. Отворена Народна библиотека и изграђена зграда окружног начелства (Бановина).
1894. год. Почела је да ради виша девојачка школа.
1897. год. Приказан први филм у Нишу.
1900. год. Почиње издавање књижевног часописа "Градина".
1903. год. Основано радничко културно уметничко друштво.
1905. год. Почела је да ради ликовна колонија Сићево коју је основала сликарка Надежда Петровић.
1906. год. Ради први стални биоскоп под шатром на Синђелићевом тргу.
1908. год. Изграђена је хидроцентрала на Нишави код Сићева.
1914. год. Ниш постаје средиште српске владе. Ратна престоница Србије.
7.12.1914. год. Нишка декларација. Народна скупштина Србије доноси Нишку декларацију у којој су образложени циљеви ослободилачког рата и најављено уједињење јужних Словена у једну државу.
1915-1918. год. Ниш је под Немачко-бугарском окупацијом у Првом светском рату.
12.10.1918. год. Ниш је ослобођен од Немаца.
1941. год. Немци окупирају Ниш. Отварају логор на Црвеном крсту из кога је преко 12.000 логораша одведено и стрељано на брду Бубањ.
12.2.1942. год. Организовано је успешно масовно бекство из логора.
14.10.1944. Ниш је ослобођен од Немаца.
21.02.1945. Основан Радио Ниш који је данас део мреже националног радија а његов програм се преко средњих таласа чује у већем делу Балкана.
1965. год. Ниш постаје универзитетски град, а Универзитет у Нишу данас има 13 факултета.
1966. год. Основани Филмски сусрети. Фестивал глумачких остварења југословенског играног филма.
1969. год. Основане Југословенске хорске свечаности.
1971. год. Недељник "Народне Новине" постаје први дневни лист и Нишу.
1975. год. Ниш постаје центар Нишког региона.
1992. год. Ниш постаје центар Нишког округа.
17.11.1996. - 27.1.1997. год. После другог изборног круга и велике крађе гласова, у Нишу почиње народни протест. Трајао је 100 дана колико је било потребно да се призна народна воља. На Савин Дан - 27.1.1997. конституисана је Скупштина града.
4.9.1998. год. У Нишу је отворен Конзулат Републике Грчке. Прво дипломатско представништво у историји Србије ван Београда.

____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

Gradovi  Empty
PočaljiNaslov: Zrenjanin    Gradovi  Icon_minitime19/5/2012, 3:35 am

Zrenjanin

PRAISTORIJA - Vremenski, praistorija se deli na stariji period - paleolit i mlađi - neolit. U našim oblastima nisu do sada poznati lokaliteti koji pripadaju paleolitu. Izuzetak čini otkriće mamutove glave i drugih kostiju na obali Tise kod Novog Bečeja, 1952. godine. Život ljudi na našem području možemo pratiti tek od početka neolita, oko V milenijuma P.N.E. Iz ovog perioda, na području grada i okoline postoji nekoliko arheoloških lokaliteta. Najznačajniji lokalitet, zvan Krstićeva humka, nalazi se u ataru naselja Mužlja. Pored grube, ovde je pronađena i fina keramika, sa bojenim ornamentima. Osim lokaliteta u okolini grada, u samom Zrenjaninu, u krugu Pivare, otkrivena je 1953. godine starčevačka bojena i gruba keramika. Srednji neolit predstavljen je u našim oblastima dvema kulturama: vinčanskom i potiskom u oblasti donjeg toka Tise. Upravo u tome je značaj našeg područja, jer se preko njega proteže uticaj dvaju paralelnih kultura. Period metalnog doba nije dovoljno ispitan. Nisu otkriveni ni tragovi rane bronze. Nekoliko lokaliteta otkriveno je iz razvijenog metalnog doba, dva u samom gradu: u naselju Šumica, gde pronađen vrh koplja, i kod Fabrike ulja, gde su otkriveni fragmenti keramike iz bronzanog doba.

U osvitu nove ere, na našem području žive brojna starosedelačka i pridošla plemena: Iliri, Tračani, Dačani, Geti, Goti, Sarmati i Jazigi. S kraja III i sredinom IV veka, u oblasti Zrenjanina i okoline boravi sarmatsko pleme Roksolani. Iz ovog perioda, na području grada otkriveno je sarmatsko groblje na mestu stambene kolonije, kod železničkg mosta. Konačno, u nekropoli kod Aradca, otkrivenoj 1952. godine, otkopano je više od 120 grobova koji potiču s kraja VI i početka VII veka.

SREDNJI VEK - Prema više podataka, selo Bečkerek nastalo je u prve dve decenije XIV veka, u vreme kada je novi mađarski kralj Karlo I (1301-1342) često boravio u Banatu, najviše u svojoj prestonici Temišvaru. S njim je u ove krajeve pohrlio i veći broj plemića, među kojima je najmoćniji bio Imre Bečei. On je naselio "Bechereki" i "Beche" (Novi Bečej), čiji su i nazivi u vezi s ovim prezimenom. Na mestu gde se danas nalazi Zrenjanin, pronađen je srebrni novčić sa natpisom - Karlo I. Najstariji pisani podaci o Bečkereku potiču iz dokumenata budimskog kaptola o skupljanju papskih desetaka iz 1326, 1331. i 1332. godine. Sudeći po veličini desetka, Bečkerek je tridesetih godina XIV veka bio osrednje selo. Prvi stanovnici naselja bili su mađarski kmetovi - jobađi. U Banatu je bilo i Srba, još od velike seobe naroda. Za vlade Lajoša Velikog (1342-1382) naišao je novi talas Srba s juga, među kojima je bilo i pravoslavnih sveštenika. U XV veku Bečkerek postaje pretežno srpsko mesto. Već nakon Kosovske bitke, 1389. godine, u ove krajeve počinju da stižu Turci.

Mađarski kralj Žigmund (1387-1437), nakon poraza od Turaka u bici kod Nikopolja (1396.) ozbiljnije razmišlja o odbrani teritorije nastanjene Srbima. Verovatno je zbog toga kralj 30. septembra 1398. boravio u Bečkereku. Ova nastojanja dovela su i do sporazuma između njega i srpskog despota Stefana Lazarevića, krajem 1403. godine. Despot je postao vazal ugarskog kralja, dobivši u posed Bečkerek i zvanje velikog župana Torontalske županije.
BEČKEREK POD TURCIMA - Ugarski kralj Ferdinand za komandanta svoje vojske u Banatu odredio je fratra Đorđa Martinucija. Teškoće u odbrani od turske agresije bile su očigledne. Ugarsku je 1550. godine napalo 80 hiljada turskih vojnika pod komandom rumelijskog beglerbega Mehmed-paše Sokolovića. 15. septembra 1551. počela je opsada Bečeja, koja je rezultirala zauzimanjem grada nakon četiri dana. 24. septembra opsednuta je i Bečkerečka tvrđava. Branilaca je bilo malo, mnogi su grad već ranije napustili, a osadeset preostalih već sutradan se predalo. Za komandanta Bečkereka paša je imenovao bega Malkovića. Kada su Turci 1552. zauzeli Temišvar, Banat je postao zasebna pokrajina (ejalet, vilajet, pašaluk, beglerbegluk) na čijem je čelu bio beglerbeg, sa sedištem u Temišvaru. Ejalet se delio na više okruga (sandžaka). Bečkerek je postao središte jednog od sandžaka, kojim je upravljao beg. Tokom okupacije, upravna vlast je imala vojnički karakter. Izuzetak su činila samo mesta koja su proglašena za "carske" ili "komorske" varoši. Bečkerek nije proglašen za ovakvu varoš, ali je bio veoma blizak takvom statusu. Ova okolnost nastala je kao posledica dobrog držanja Srba prema Turcima, te je stanovništvo, na osnovu carskog hatišerifa (zakona), oslobođeno većine ratnih nameta. Za vreme 165-to godišnje turske vladavine, Bečkerek se sastojao iz dva zasebna naselja: varoši Bečkereka i sela Gradne Ulice (Gradnulice). Varoš je bila podeljena na dve mahale, tursku i srpsku. Turski deo bio je ograđen i zatvoren, a srpski otvoren.
Na glavnom trgu podignuta je veća džamija, a unutar tvrđave manja. postojalo je kupatilo i oko njega dvadesetak dućana. Gradna Ulica je bila neuređeno srspko selo, čIji se centar nalazio otprilike na raskrsnici današnjih ulica Sinđelićeve i Đurđevske. Stanovništvo Bečkereka pre dolaska Turaka bilo je srpsko, izuzev ljudstva koje je činilo posadu tvrđave. Međutim, po dolasku Turaka rastao je broj turskog stanovništva u varoši, dok je u Gradnoj Ulici i dalje ostalo čisto srpsko.

Broj turskih domaćinstava pred kraj XVII veka iznosio je oko 50. Odlukama Karlovačkog mira, 1699. godine, Temišvarska pokrajina (uključujući i Bečkerek) ostala je pod turskom vlašću, s tim da austrijska vojska koja je zauzela ovaj deo Banata, razruši bečkerečku tvrđavu. To se i dogodilo 1701. godine. U Bečkereku je, međutim, sve do 1716. godine ostao turski garnizon, da bi 1717. u varoš s vojskom ušao austrijski princ Aleksandar od Vitemberga, čime su poslednji pripadnici turskog življa napustili ovu teritoriju. Konačno oslobođenje Banata od Turaka usledilo je po donošenju Požarevačkog mira, sklopljenog 27. jula 1718. godine.

PERIOD DO REVOLUCIJE 1848/49 - Kao krunska oblast, Banat je 1718. godine direktno pripojen bečkom dvoru. Za prvog guvernera Banata, car je postavio grofa Klarija Mersi Florimunda. Na osnovu carske odluke od 12. IX 1718, Banat je podeljen na 13 okruga (dištrikta), na čijem je čelu stajala zemaljska administracija u Temišvaru. Bečkerečki dištrikt je, osim grada, obuhvatao i naseljena mesta Iđoš, Arač, Bečej, Itebej, Elemir, Ečku i Aradac. Prvi upravnik dištrikta zvao se Titus Vespanius Slucki. Povlačenje turske vojske i življa iz Banata ostavilo je opustošenu zemlju bez radne snage koja bi obrađivala zemlju i plaćala porez. Zato je carski dvor težio da Banat što pre naseli. Prva kolonizacija trajala je od 1718-1724. godine, kada u grad stižu uglavnom Nemci, ali i Srbi, nakon rasformiranja Potiske vojne granice. Narednih godina u grad stižu i Rumuni, Italijani, Francuzi, pa i Španci iz Barselone i Biskaja, koji se naseljavaju u današnjoj Dolji, a grad nazivaju "Novom Barselonom". Zbog teških uslova života u močvarnom okruženju i brojnih bolesti, većina ih ubrzo umire, a ostali se iseljavaju. Stalna opasnost po novopridošle Bečkerečane pretila je i od zaostalih turskih bandi, koje su često upadale u varoš, čineći razna zlodela. U leto 1738. izbila je velika epidemija kuge. Da bi Banat oslobodio silnih močvara i pretvorio ga u plodno zemljište, grof Mersi je preduzeo ogromne radove na regulisanju Begeja. U srednjem i donjem toku izgrađen je kanal dug 70 km, koji je omogućio plovnu vezu Bečkereka s Temišvarom. Prvog novembra 1745. godine Sebastijan Kracajzen počeo je da proizvodi pivo u prvoj gradskoj fabrici, čime je označen početak industrijalizacije. Iste godine, prvi put se pominje u gradu i srpska škola. 6. juna 1769. godine Marija Terezija dodelila je opštini Velikog Bečkereka privilegiju kojom uzdiže opštinu na stepen trgovišta. Njom je regulisan čItav društveno-ekonomski život tadašnjeg Bečkereka, koji je dobio status grada. Tokom 1769. godine podignuta je i prva gradska bolnica. 1779. godine, novim ustrojstvom Torontalske županije, Bečkerek je postao njeno središte. Privredni i društveni razvoj ponovo je, međutim, zaustavljen 1807. godine. Veliki požar, potekao 30. avgusta iz Pivare, uništio je gotovo ceo građevinski fond. Ipak, grad se od požara brzo oporavio. Izvršena je nova regulacija ulica, kuće su podizane od čvršćeg materijala, obnavljani su putevi. Naročito je živ bio vodeni saobraćaj na Begeju. 1839. godine Bečkerek dobija pozorište. 1846. počela je s radom Gimnazija, a 1847. prva gradska štamparija.

PERIOD DO I SVETSKOG RATA (1848-1914) - Revolucionarni događaji 1848/49. godine nisu mimoišli ni Bečkerek. Ratni cilj Srba svodio se na izdvajavanje Vojvodine kao samostalne oblasti koja bi, u okviru Habsburške monarhije, bila ravnopravna s drugim zemljama. Na Majskoj skupštini u Sremskim Karlovcima, održanoj od 13-15. maja 1848. mitropolit Josif Rajačić izabran je za patrijarha i duhovnog vođu Srba, i proglašena je "Srpska Vojvodina" u koju je trebalo da uđu Srem, Baranja, Bačka s Bečejskim dištriktom i Šajkaškim bataljonom i Banat s granicom i Kikindskim dištriktom. Srbi iz Bečkereka učestovali su u pobuni protiv mađarske vlasti, a od 16. januara do 29. aprila 1849. grad je zauzimala srpska vojska. Na čelu srpske vojske nalazio se Đorđe Stratimirović, a potom i Stevan Knićanin. Iako su Srbi konačno vojno poraženi, kao posledica revolucije došlo je do restauracije carske vlasti, a sama varoš postala je sedište novoformirane oblasti "Srpska Vojvodina i Tamiški Banat" (proglašena Carskim patentom od 18. novembra 1849.).

Službeni jezik u novoj oblasti bio je nemački. U gradu su osnovane mnoge značajne institucije - Pokrajinski sud (1850.), Sresko načelstvo, Finansijska direkcija i druge. Iako je to vreme u istoriji poznato kao period "Bahovog apsolutizma", druga polovina veka donosi Bečkereku nove razvojne blagodeti. Po svim delovima grada otvaraju se industrijska preduzeća i zanatske radnje.

____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Gradovi  Empty
PočaljiNaslov: Re: Gradovi    Gradovi  Icon_minitime19/5/2012, 11:58 am

Zrenjanin je od Beograda udaljen 73 km. Ovaj,
inače najveći grad Banata, poznat je i pod imenom iz davnina - Veliki
Bečkerek. U njemu se spajaju regionalni putevi koji vode iz Novog Sada i
iz Beograda.



Uz parkove (osam velikih) i trgove (njih pet), posebnu čar gradu na Begeju daju njegovi mostovi. Ima ih čak deset. Centralni,
Trg Slobode, nije velik ali je izuzetno atraktivan. Na njemu dominira
barokna Gradska kuća iz 1820. godine. Ova građevina nedavno je
renovirana i vraćen joj je stari sjaj. U okviru kompleksa Gradske kuće,
nalazi se i Gradska bašta, prelep prostor za odmor i opuštanje, ukrašena
fontanama, statuama i paviljonima.


Uz Gradsku kuću smeštena je i rimokatolicka katedrala zaštitnika
Svetog Ivana Nepomuka (sa čuvenim orguljama) iz 1864. godine, u
neoromantičkom stilu. Građena je "po meri tako da odjek njenih zvona
dopire "tačno do oboda grada, ne dalje". Monumentalna je i palata
Narodnog muzeja, nekadašnja Palata finansija (1894) i zgrada Narodnog
pozorišta "Toša Jovanović" sa najstarijom pozorišnom salom u Srbiji. Sa
Trga Slobode ulazi se u Ulicu kralja Aleksandra I u kojoj se nalazi
većina zrenjaninskih restorana i kafića. U njoj, jedna do druge,
graditeljsku istoriju grada pričaju Beceova, Panjijeva, Kovaceva
iIiTunerova palata (nazivaju je i Seherezada, zbog jedlinstvenog
mavarskog stila gradnje), kuće trgovaca Jakšića i Štagelšmita, sve do
palate Renesansa.


Uz parkove (osam velikih) i trgove (njih pet), posebnu čar gradu na
Begeju daju njegovi mostovi. Ima ih čak deset. Najstarijije tzv. Mali
most, sagrađen 1904. godine, koji mognu da koriste samo pešaci. U kapeli
kraj zrenjaninskog Vavedenjskog hrama nalaze se mošti prepodobnog
jeromonaha Rafaila Banatskog, hilandarskog misionara, koji je još za
života proglašen svetiteljem i čudotvorcem. Po predanju, nakon njegove
smrti iz starog bresta u porti potekla je lekovita voda koja je pomagala
mnogima dotad neutešnima.


Zrenjanin ima četiri hotela i nekoliko motela, ali i vrlo razvijenu
mogućnost smeštaja u privatnim objektima. Zato je najbolje da se
prenoćiste obezbedi preko lokalne turističke organizacije.


U blizini Zrenjanina, na putu za Novi Bečej, kod Melenaca, na obali
jezera Rusanda nalazi se Banja Rusanda. Ima sjajnu spa ponudu raznih
terapija, uz dobre mogućnosti za bavljenje sportom. Ugostiteljsku ponudu
ovog podneblja čine uglavnom riblji specijaliteti.


Neposredno uz magistralni put Zrenjanin-Beograd, 15 kilometara od
grada, podignut je jedinstveni etno-kompleks "Tiganjica" sa,
prenoćistem, restoranom, mini zoo-vrtom i svim pratećim sadržajima. Ovde
gledanje ptica postaje hobi.


Opština Zrenjanin tradicionalno, poslednje nedelje u avgustu,
organizuje "Dane piva". Reč je o takmičenju u brzom ispijanju piva.
Takođe, ovde se svakog juna, na manifestaciji "Banatske vredne ruke"
predstavljaju razne rukotvorine i stara banatska jela.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Gradovi  Empty
PočaljiNaslov: Re: Gradovi    Gradovi  Icon_minitime19/5/2012, 12:00 pm

Gradovi  Zrenjanin_nocu

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Gradovi  Empty
PočaljiNaslov: Re: Gradovi    Gradovi  Icon_minitime19/5/2012, 12:01 pm

Kragujevac se prvi put pominje 1476. godine, kao malo selo sa 32 kuće.
Kada je knez Miloš Obrenović obnovio srpsku državu, oslobodivši je od
Turaka, proglasio je 1818.godine Kragujevac za prestonicu. Vec 1822.
godine Kragujevac je imao 283 kuce i oko 2.000 stanovnika. Primera
radi, u isto vreme, Beograd je imao oko 30.000 stanovnika, a cela
Srbija oko 1.000.000.



Amidzin konak

Dva
faktora su odlučujuće uticala na ubrzani ekonomski i kulturni razvoj
grada. Jedan je bio proglašenje Kragujevca za prestonicu, a drugi
osnivanje Topolivnice i kasnije prerastanje u Vojnotehnički zavod,
preteču "Crvene zastave". Ako je proglašenje za prestonicu iniciralo
svekoliki razvoj grada, onda je i vojna industrija doprinela da se
Kragujevac uzdigne u red najznačajnijih gradova u Srbiji, pre i posle I
i II svetskog rata, a da takav značaj zadrži i do danas otpočinjanjem
proizvodnje putničkih vozila 1953 . godine.


Po mnogim
dostignućima tadašnje mlade države, Kragujevac sa pravom nosi epitet
"prvi u Srbiji". Prva prestonica (1818), prvi sud (1820), prva
gimnazija (1833), prvi teatar (1835), prvi licej (1838), prvi izliveni
topovi (1853), prva elektricna centrala (1884).



Prva kragujevacka gimnazija


Kragujevac
ima dugu industrijsku tradiciju. Osnovni proizvodi su: putnicki
automobili, privredna vozila, sportsko i lovacko oruzje, galovi lanci,
transporteri, konfekcija, prehrambeni proizvodi itd.
Grad je značajan školski i univerzitetski centar. Danas, Kragujevac broji oko 180.000 stanovnika.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Gradovi  Empty
PočaljiNaslov: Re: Gradovi    Gradovi  Icon_minitime19/5/2012, 12:02 pm

Град Крагујевац се налази у централном делу Србије, на стотинак
километара јужно од Београда. Крагујевац је подигнут на обалама реке
Лепенице, у котлини између крајњих огранака Рудника, Црног врха и
Гледићких планина. Град се налази на надморској висини од 173 - 220 m,
са математичко-географским положајем +44° 22' ; +20° 56'.
Подручје
града простире се на површини од 835 km², окружен обронцима планина
Рудник и Црни Врх, а долином реке Лепенице отворен је према долини
Велике Мораве.
Шумадију карактерише брежуљкасто - брдовито земљиште, благо
заталасано. Рудник је највећа планина у Шумадији са највишим врхом од
1.132 m. Овај крај има разуђену мрежу речних токова, али без већих
река. Због недостатка река и ограничених падавина за снабдевање града
водом
изграђене су вештачке акумулације. Тако су настала Грошничко, Гружанско
језеро и Дуленско језеро, као и језеро у Шумарицама. Такође велики
значај има и Бубањ.Крагујевац има развијену саобраћајну инфраструктуру.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Gradovi  Empty
PočaljiNaslov: Re: Gradovi    Gradovi  Icon_minitime19/5/2012, 12:02 pm

У Крагујевцу влада умерено-континентална клима.

  • Надморска висина 180 - 220m
  • Најхладнији месец - јануар -5°C
  • Најтоплији месец - јул +27°C
  • Просечна годишња температура +11.5°C
  • Највлажнији месец - децембар - влажност 79%
  • Најсувљи месец - септембар - влажност 39%
  • Просечна годишња количина падавина 550 l/m²
  • Дани са температуром преко 25°C - 92
  • Број ледених дана (испод нуле) - 96
  • Број дана под снегом - 34 (највише јануар)
  • Највише падавина - јун - просек 83 l/m²
  • Најмање падавина - фебруар - просек 32 l/m²
  • Просечан број сунчаних сати - 5.5 h/дан
  • Најмањи број сунчаних сати - децембар 2.1 h/дан
  • Највећи број сунчаних сати - јун 8.8 h/дан

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Gradovi  Empty
PočaljiNaslov: Re: Gradovi    Gradovi  Icon_minitime19/5/2012, 12:03 pm

Претпоставља се да је Крагујевац као насељено место постојао и пре
Немањићке државе. Крагујевац је први пут споменут у турском пописном
дефтеру из 1476. године као „Крагујфоча“, бивши трг са 32 куће. Име је
добио по птици крагуј (врсти јастреба) која је у средњем веку коришћена
за лов, а данас заузима почасно место на градском грбу.
По много чему овај град можемо назвати „првим у Србији“ – био је
прва престоница модерне српске државе (1818-1841), у њему су основане:
је
1833/1835. прва гимназија у Србији као и Лицеј, 1838, претеча
Универзитета у Београду, први суд (1820. године), прво позориште
(„Књажеско – србски театар“ 1835.
године), прве новине („Новине србске“), музичка формација („Књажеско –
србска банда“), прва апотека, галерија слика, музеј, библиотека… После
вишевековне турске (тј. Аустро-Угарске 1718-1739.) владавине град је 1815.
године ослобођен од Турака, а 3 године касније проглашен престоницом
новостворене државе. Тада почиње његов бржи развој, оснивање
институција од националног значаја и масовније досељавање становништва,
а
1853. године, изливањем првог топа у крагујевачкој Тополивници започиње
индустријска производња у Србији. Од тада је Крагујевац познат као
индустријски центар, пре свега значајан због производње оружја, а од
средине 20. века
и производње аутомобила. Крајем претпрошлог и почетком прошлог века,
Крагујевац је доживљавао као и цела Краљевина свој успон. Поред многих
лепих догађаја од великог значаја за историју Србије који су се
одиграли
у Крагујевцу попут Сретењског устава или објаве одредби Берлинског
конгреса (1878.) по коме је Србија постала самостална држава историја
града бележи и ружне тренутке. Такав је био и 21. октобар 1941.
године када је у Шумарицама стрељано око 7000 крагујевчана међу којима
је био и одређен број ђака и професора. У знак сећања на њих у
Крагујевцу
се сваког 21. октобра одржава „Велики школски час“. Споменик V3 (пето
три) подсећа на жртве стрељаних гимназијалаца. (види Крагујевачки
октобар).
За време Првог светског рата, Крагујевац поново постаје престоница, али
овога пута ратне Србије (1914-1915). Након Другог светског рата,
Крагујевац се све више развија индустријски, започиње производња
аутомобила и долази до још масовнијег досељавања становништва.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Gradovi  Empty
PočaljiNaslov: Re: Gradovi    Gradovi  Icon_minitime19/5/2012, 12:03 pm

У Граду постоји више значајних институција од регионалног, а неке и
од националног значаја у области културе и уметничке делатности. Више
њих наставља традицију првих установа своје врсте у модерној Србији,
као
што су Књажевско-српски театар (основан 1835. године), Народна
библиотека „Вук Караџић“ (1866), Културно - уметничко друштво
„Абрашевић“ (1904).
Народни музеј Крагујевац
има одељења за археологију, етнографију, историју Крагујевца и Шумадије
и ликовне уметности. У археолошком одељењу чува се више од 10.000
инвентарисаних и преко 100.000 предмета студијског материјала. Ликовна
збирка (1680) располаже са више од 1.000 уметничких дела изузетне
вредности, посебно српског сликарства.
Музеј "Стара ливница" лоциран је у старој ливници и презентира век и по развоја индустрије у Крагујевцу и Србији.
Историјски архив Шумадије прикупља и сређује архивску грађу са
подручја седам општина Шумадије и располаже са више од 700 дужних
метара архивске грађе са 780 регистратура и стотинама хиљада
оригиналних историјских докумената.
Завод заштиту споменика културе брине о очувању и заштити културних добара на ширем подручју централне Србије.
У
спомен на жртве стрељања, од стране Вермахта 21. октобра 1941. године,
читав простор Шумарица је претворен у Спомен парк "21. октобар"
у коме се, између осталих, налазе Споменик стрељаним ђацима и
професорима, Споменик бола и пркоса, Споменик чистачима обуће, споменик
„Сто за једног“, споменик „Отпора и слободе“… На улазу у спомен парк
подигнута је импозантна зграда спомен-музеја „21. октобар“ у чијој је
архитектури наглашена симболика крагујевачке трагедије.
О презентацији и афирмацији филмске уметности брине предузеће
„Шумадија филм“. Аматерско стваралаштво шире и негују Културно -
уметничко друштво „Абрашевић“, Универзитетско културно - уметничко
друштво „Светозар Марковић“, Омладинско културно - уметничко друштво
„Застава“, Дом омладине, Књижевни клуб „Катарина Богдановић“.
Основни носилац издавачке делатности у Крагујевцу је предузеће „Нова
Светлост“, које сем издавања књига издаје и часопис за књижевност,
уметност, културу и друштвена питања „Кораци“ и јединствени часопис за
дечје уметничко стваралаштво „Дечје искре“. Издаваштвом се баве и друге
установе, организације и институције у култури.
У Крагујевцу се организује и више културних манифестација, од којих
су најзначајније Фестивал најбољих позоришних представа Србије по
текстовима домаћих аутора „ЈоакимФест“, Међународни позоришни фестивал
малих сцена „ЈоакимИнтерФест“, „ОКТОХ“, Међународни салон антиратне
карикатуре „Крагујевац“, Међународни фестивал камерних хорова,
Интернационална школа хармонике и друге.
Gradovi  800px-TeatarJoe

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Gradovi  Empty
PočaljiNaslov: Re: Gradovi    Gradovi  Icon_minitime19/5/2012, 12:03 pm

Прва крагујевачка гимназија је основана далеке 1833. године као прва
гимназија на територији тадашње Србије. Зграда у којој се данас налази
је саграђена 1887. године и представља једну од најлепших грађевина у
граду.
Универзитет у Крагујевцу основан је 21. маја 1976. године.
Његови корени сежу до прве половине 19. века, када је 1838. године у
овом граду основан „ЛИЦЕЈ“, као прва највиша образовна институција у
Србији. Лицеум Књажества сербског је настао 1838. године пошто је пре
тога приликом свог боравка у Крагујевцу код Књаза Милоша Обреновића, Вук
Стефановић Караџић
предложио Књазу да отвори стручну школу, а затим „мало по мало“ Лицеум,
и на крају Универзитет. То је могло бити остварено тек после хатишерифа
од 1830. године кад Србија добија први признати облик своје државности.
Осам година касније оснива се „Лицеум Књажества србског“ претеча
данашњих Универзитета у Србији. Из Лицеума, три године касније
премештеног у Београд, оснива се 1863.
године „Велика школа“, а 1905. и Београдски Универзитет. Претече
високог школства у Крагујевцу су биле Гимназија, Војнозанатска школа,
Учитељска школа и Лицеј.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Gradovi  Empty
PočaljiNaslov: Re: Gradovi    Gradovi  Icon_minitime19/5/2012, 12:04 pm

SIMBOLI GRADA

Početkom 90-tih godina XX veka promena opšte političke klime u Srbiji
dovela je do zahteva za povratkom tradiciji u svim oblastima društva. U
novonastaloj situaciji, a primarno podstaknuta neophodnošću povratka
tradicionalnih državnih simbola i nacionalne simbolografije uopšte,
grupa naših eminentnih stručnjaka početkom 1991. godine osnovala je
Srpsko heraldičko društvo "Beli Orao" (u daljem tekstu SHD). U prvoj
deceniji postojanja SHD je uradilo veliki broj projekata iz svih
oblasti svoga rada, a u oblasti teritorijalne lokalne heraldike uspelo
da uspostavi u međunarodnim okvirima priznat standard tzv. srpske
gradske heraldike. U tom korpusu gradske heraldike, koga čini više
desetina grbova gradova, opština i naselja Srbije, Crne Gore i
Republike Srpske, značajno mesto pripada i grbu grada Kragujevca. Put
do njegovog usvajanja nije bio ni brz ni lak s obzirom na vreme i
okolnosti u kojima je nastao. Skupština grada Kragujevca, izazvana
zahtevom vremena i pomenutim društvenim okolnostima, formirala je 1992.
godine Opštinsku komisiju za promenu gradskih obeležja. Već 1993.
godine SHD je podnelo nekoliko varijanti mogućih heraldičkih rešenja.
Međutim, gotovo usvojeno rešenje iznenada je zamrznuto, a pozivni
konkurs koji je potom usledio, zbog nepoštovanja heraldičkih pravila
nije uspeo. Vrhunac je postignut još gorim potezom gradskih vlasti -
raspisivanjem javnog konkursa, koji je kao i drugde u sličnim
situacijama propao, jer pristigla rešenja po pravilu nisu ispunjavala
ni opšte, a kamoli heraldičke zahteve. Uvidevši da bez ozbiljnog
pristupa nema ni rešenja, Skupština grada Kragujevca se 1995. godine
ponovo obratila SHD-u. Na osnovu postojećih rešenja obavljene su
završne konsultacije i napravljen je definitivan predlog novih
heraldičkih znamenja grada, koje je Izvršni odbor dostavio Skupštini na
usvajanje. Na sednici od 17. aprila 1996. godine Skupština grada
Kragujevca usvojila je Odluku o grbu i stegu grada Kragujevca i Odluku
o upotrebi grba i stega grada Kragujevca (oba - Sl. list grada
Kragujevca, br.4/96). Kragujevac je prvi put u svojoj istoriji dobio
prava heraldička znamenja, dostojnog reprezenta svog značaja.
Heraldičkim sredstvima ispunjeni su svi zahtevi Titulara. Kao
transvremenski i nadideološki, usvojeni grb heraldički govori o
Kragujevcu kao najznačajnijem centru Šumadije, nekadašnjoj prestonici
Srbije, začetniku moderne industrije, baštiniku srpske istorije i
tradicije, prosvetno-kulturnom i univerzitetskom centru Srbije, kao i o
jednoj od najvećih tragedija modernog doba. Grb grada Kragujevca, kao i
svi gradski grbovi po standardu srpske gradske heraldike, ima tri
nivoa: Mali, Srednji i Veliki.

Gradovi  Maligrb
Mali grb grada Kragujevca


Na nivou osnovnog - Malog grba - grba opšte primene, koji se kao
takav koristi u svim prilikama, heraldičkim sredstvima su predstavljene
osnovne istorijsko-geografske reference grada. To je štit sa grbovnom
slikom čiji blazon (heraldička definicija grba) glasi: "Na srebrnom
polju crna otrgnuta glava vepra, zlatno oružana, crvenog jezika,
ranjena u čelo po kosini crvenom strelom; glava štita rascepljena,
desno na crvenom srebrni krst između četiri ista takva ocila bridovima
okrenutih ka stablu krsta, a levo na crvenom dve unakrst postavljene
srebrne topovske cevi ustima naviše". Centralno mesto zauzima motiv
crne veprove glave ranjene strelom, jedan od najstarijih grbova
pripisanih Srbiji, koji se još u Zborniku "Sabor u Konstanci" 1415.
godine javlja kao grb Srpskog carstva i motiv na jednom grbu despota
Stefana Lazarevića. Njime Evropa označava teritoriju Srbije, sve do
1804. godine kada postaje popularan među ustanicima (na Karađorđevom i
pečatu Praviteljstvujušćeg sovjeta i vojvodskim zastavama), ali od tada
kao simbol ne cele već prvenstveno centralne Srbije - Šumadije. Kao
takav on je tradicionalno i moralno vlasništvo grada Kragujevca i svih
građana koji u njemu žive, a oni su njegov pravi naslednik i Titular.

U glavi (gornjem delu) štita, u heraldički desnom (za posmatrača levom)
polju nalazi se srebrni krst između četiri srebrna ocila na crvenom
polju - sedam vekova star simbol Srbije i srpskoga naroda, a u ovom
slučaju direktna aluzija na Kragujevac kao prestonicu Kneževine u prvoj
polovini XIX veka. U heraldički levom (za posmatrača desnom) polju na
crvenom su dve unakrst postavljene srebrne topovske cevi kao simbol
kragujevačke topolivnice - začetka srpske moderne industrije.

Gradovi  Srednjigrb
Srednji grb grada Kragujevca


Na nivou službenog - Srednjeg grba - grba administracije tj.
gradskih organa uprave, pored štita sa grbovnom slikom javljaju se i
heraldičke parafernalije (dodaci, heraldički ukrasi) koji priču
Osnovnog grba dopunjuju dodatnim elementima. Zlatna bedemska kruna sa
četiri vidljiva merlona (zuba) je teritorijalna oznaka koja heraldički
govori da se radi o gradu sa više od 100.000 stanovnika, dok zlatna
draguljima ukrašena dijadema heraldički označava da se radi o prestonom
ili pak gradu koji je to nekada bio.

Gradovi  Velikigrb
Veliki grb grada Kragujevca


Konačno, na nivou ceremonijalnog - Velikog grba - grba najvišeg
ranga, koji reprezentuje grad u posebnim i strogo utvrđenim slučajevima
i na za to određenim mestima, dodatnim heraldičkim parafernalijama
zaokružuje se heraldička priča o jednom gradu.

Kao
držači štita pojavljuju se sa obe strane po jedan na uzlet spreman
heraldički kraguj (u heraldici - jednoglavi orao prirodne boje) kao
direktna asocijacija na mogući toponim grada. Oko vrata na plavoj traci
oboma im visi štit, i to plav sa otvorenom srebrnom knjigom zlatnog
poveza - kod heraldički
desnog, odnosno crn sa tri zlatna stuba i preko toga obrnuti srebrni
ševron - kod heraldički levog držača. Simbolika knjige je više nego
očigledna i govori o znanju, kulturi i obrazovanju i Kragujevcu kao
univerzitetskom centru Srbije, dok je u drugom slučaju kombinacijom
boja i heraldičkih figura predstavljena velika tragedija (crna boja) u
kojoj je stradala i mladost ovog grada (zlatna i srebrna boja - simbol
čistote i nevinosti), kao i direktna aluzija obrnutog ševrona ( V ) i
tri heraldičke grede ( III ) kao oznaka mučeničkog V-3 razreda
Gimnazije. Tu su i stegovi - heraldičke zastave, i to steg Republike
Srbije kao nadređene teritorijalne instance - heraldički desno, i steg
Grada Kragujevca - heraldički levo. Steg Grada Kragujevca je kvadratan,
bele boje, sa predstavom heraldičkog kraguja spremnog na uzlet koji
stoji na odsečenoj plodnoj grani hrasta - kultnog drveta Slovena, a
posebno Srba, motivu posebno duboke duhovne simbolike. U gornjem
heraldički desnom kantonu je ponovljen motiv srebrnog krsta sa četiri
srebrna ocila sa podsećanjem na značaj Kragujevca kao centra Srbije i
nekadašnje srpske prestonice. Sveti arhijerejski sinod Srpske
pravoslavne crkve dodelio je Skupštini opštine Kragujevac Orden Svetog
Save prvog stepena, koji se nalazi u donjem delu grba. Ovaj orden je
dodeljen u znak priznanja za sve što je Skupština učinila na otvaranju
Bogoslovije Svetog Jovana Zlatousta u Kragujevcu. Travom obrasli
brežuljkasti postament i traka sa imenom grada nisu obavezni elementi
grba, ali lepo zaokružuju njegovu vizuelnu formu i završavaju ovu
heraldičku priču o grbu grada Kragujevca.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Gradovi  Empty
PočaljiNaslov: Re: Gradovi    Gradovi  Icon_minitime19/5/2012, 12:05 pm

Crkve u Kragujevcu



Gradovi  Crkvastara

Stara
crkva kragujevacka (Hram Svete Trojice), zadužbina Kneza Miloša
Obrenovica, podignuta je 1818. godine na desnoj obali Lepenice. Knez je
svoju crkvu sazidao na starom groblju i posvetio Silasku Svetog Duha.
Kako je u vreme gradnje Srbija bila još uvek u vazalnim obavezama prema
Turskoj, to su se morala poštovati pravila koja su odredivala da
hrišcanski hram ne može biti veci od džamije. Zahvaljujuci sopstvenom
lukavstvu, knez je uspeo da napravi hram daleko veci nego što je bilo
predviđeno.

Ceo 19. vek burne srpske istorije vezan je za staru
kragujevacku crkvu. Istorijske, kulturne i politicke odluke donošene su
sa tog mesta. Prvi srpski Ustav donet je 1835. godine na cuvenoj
Sretenskoj skupštini održanoj u porti
Stare crkve. Pošto je Kragujevac bio i sedište najviše crkvene vlasti,
to su njihovi duhovnici bili i dva prva srpska mitropolita: Milentije
Pavlovic i Petar Jovanovic. Njihova rezidencija je od 1835. godine bila
u vladicinom konaku kod Stare crkve, koja je sve vreme bila i
mitropolitska katedrala, u kojoj su poglavari crkve služili i obavljali
crkvene svecanosti. Zbog svih ovih bitnih dogadaja koji su bili tesno
vezani za sudbinu naroda, Stara crkva u Kragujevcu je svrstana u red
spomenika od istorijskog znacaja.

Gradovi  Novacrkva

Nova kragujevacka crkva je prva crkva u oslobođenoj Srbiji izradena u
vizantijsko-romanickom stilu, što joj, pored ostalog, daje posebno
mesto u arhitekturi druge polovine pretprošlog veka. Projekat za ovu
crkvu uradio je Andreja Andrejevic 1866. godine. Izradivši plan za
Sabornu crkvu u Kragujevcu, Andrejevic je posle više vekova vratio
sakralnu arhitekturu njenim korenima u Vizantiji, oznacivši time kraj
prevlasti baroka. Volja Božija je bila, da delo, po kojem ce ovaj
arhitekta ostati upamcen, bude baš gradevina koja mu je toliko muka
donela - Saborna crkva u Kragujevcu. Po letopisu Saborne crkve
osvecenje je izvršio mitropolit Teodosije u nedelju 30. septembra (13.
oktobra) 1884.godine. Po prvi put Kragujevac je dobio crkvu koja je u
potpunosti mogla da odgovori potrebi i koja je svojim izgledom postala
njegov ponos. Odmah po osvecenju crkve, pocelo se sa nabavkom i
izgradnjom stvari koje su neophodne za bogoslužbeni život. Izmedu
ostalog, postojala je velika potreba za zvonikom. Odluceno je da zvona
izlije topolivnica kragujevackog Vojno-tehnickog zavoda i to od starih
turskih topova.

Krajem
XIX i pocetkom XX veka, Kragujevac je, kao i cela Kraljevina,
doživljavao svoj uspon. To je vreme kada nastaju najznacajnija zdanja, a
izmedu ostalih i zgrada Prve kragujevacke gimnazije. Po urbanistickom
planu iz 1910. bilo je predvideno cak i uvodenje tramvaja, ali je
pocetak rata sve pomeo. Kako je u Kragujevcu bila prestonica Obrenovica,
prijatelja cara Franca Josifa, to je grad u velikoj meri bio pošteđen.
Šta više, okupaciona vlast je pomagala staru crkvu, koja je zbog svog
ktitora uživala narocitu zaštitu. Medutim, Nova crkva je tokom okupacije
ostala bez bakarnog krova i zvona, a fotografije iz tog perioda
pokazuju da je fasada bila u velikoj meri
propala.

Nakon rata pristupa se obnovi crkve.

Izgradnja
zvonika trajala je od 30. aprila do 25. septembra 1928. godine. Osvecen
je 27. novembra iste godine. Akademski slikar Andrej Bicenko je
1926/27. godine izradio ikonostas i patrijarško - kraljevski presto.
Rezbarski rad je delo ruskog oficira iz Sremskih Karlovaca - Aleksandra
Redkina, a sve ikone su Bicenkove. Citav ikonostas je primljen 22.marta
1927. godine.
Tokom međuratnog perioda prisutan je stalni napredak,
sredivanje i obnavljanje crkve. U Drugom svetskom ratu okupaciona vlast
nije dirala ni Staru ni Novu crkvu. Na Vidovdan 1943. došlo je do
manjeg požara, tako da je crkva popravljena docekala kraj rata.

Ono što je bilo davnašnja želja, ali i egzistencijalna potreba ovdašnje
Crkve, ispunjeno je 7.maja 1947. godine stvaranjem Šumadijske eparhije.
Nekoliko dana kasnije, 20.maja, za prvog episkopa je izabran dotadašnji
vladika budimski Valerijan (ustolicenje vladike Valerijana bilo je 20.
jula iste godine ).

Posleratni
period u Srbiji karakteriše ateisticka kampanja novih vlasti, te su
dosta skromna materijalna sredstva primoravala da se štedi zbog cega
vece popravke na Sabornoj crkvi nisu mogle da se izvrše. Ono što nije
tražilo mnogo novca je ipak urađeno, kao, na primer, vrt u porti.
Međutim, crkva je propadala i spolja i iznutra. Garež iz dima sveca je
pokrila sve, a sa zidova je
poceo da otpada malter.

Nakon
smrti vladike Valerijana za njegovog naslednika dolazi dotadašnji
istocnoamericki i kanadski vladika dr Sava. Kada je 18. septembra 1977.
godine došao u Kragujevac, zatekao je dosta propalu građevinu. Odmah su
otpoceli radovi - najpre obijanje maltera, cišcenje ikonostasa, a od
1979. godine zapoceto je freskopisanje koje je završeno 1992. godine.

Pri
hramu postoji i biblioteka koja osim novijih izdanja poseduje i cuva i
bogoslužbene knjige iz prošlog veka. U drugoj polovini 1996. godine
postavljeno je spoljašnje osvetljenje crkve, a godinu dana ranije kubeta
su pokrivena bakrom.

Polovinom 2004. godine crkva je u potpunosti obnovljena
i Saborna crkva Uspenja Presvete Bogorodice spremno docekuje svoj drugi
vek postojanja.





KRAGUJEVAČKO NAMESNIŠTVO




Gradovi  Aerodrom
AERODROM
Hram posvecen Svetom Savi
Podignut 1993. godine




Gradovi  BozmanBOZMAN GROBLJE
Hram posvecen
Vaskrsenju Gospodnjem
Podignut 1990. godine


Gradovi  GradskogrobljeVAROŠKO GROBLJE
Hram posvecen Sv. ženama Mironosnicama
Podignut 1966. godine


Gradovi  MalepceliceMALE PCELICE
Hram Bogorodici Trojerucici
Podignut 1998. godine


Gradovi  StanovoSTANOVO
Hram posvecen Sv. vel. muc. Pantelejmonu
Podignut 1996. godine


Gradovi  SumariceŠUMARICE
Hram posvecen Sv. vel. muc. Georgiju
U izgradnji 2008. godine


Gradovi  SusicaSUŠICA
Hram posvecen Sv. vel. muc. Dimitriju
Podignut 1991. godine


Gradovi  Vinogradi


VINOGRADI
Hram posvecen Svetoj Petki
Podignut 1997. godine




LEPENIČKO NAMESNIŠTVO


Gradovi  BelosevacBELOŠEVAC
Hram posvecen Sv. caru Lazaru
Podignut 1989. godine


Gradovi  BresnicaBRESNICA
Hram posvecen Svetom Joanikiju
Podignut 1999. godine


Gradovi  ErdecERDEC
Hram posvecen
Prenosu moštiju Sv. Nikole
Podignut 2000. godine


Gradovi  GrosnicanovaGROŠNICA (nova crkva)
Hram posvecen Grigoriju Bogoslovu
Podignut 2004. godine


Gradovi  GrosnicastaraGROŠNICA (stara crkva)
Hram posvecen
Sv. ap. Petru i Pavlu
Podignut 1857. godine


Gradovi  IlicevoILICEVO
Hram posvecen Sv. apostolu Tomi
U izgradnji 1999. godine


Gradovi  JovanovacJOVANOVAC
Hram posvecen Sv. Jovanju Krstitelju
U izgradnji 2008. godine


Gradovi  KoricaniKORICANI
Hram posvecen Svetoj Trojici
Podignut 1922. godine


Gradovi  KormanKORMAN
Hram posvecen cudu Sv. arh. Mihaila
Podignut 2005. godine


Gradovi  MarsicMARŠIC
Hram posvecen Sv. Vasiliju Velikom
Podignut 2000. godine

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Gradovi  Empty
PočaljiNaslov: Re: Gradovi    Gradovi  Icon_minitime19/5/2012, 12:05 pm

Kragujevac je privredni, kulturno-prosvetni i politički centar Šumadije
i Pomoravlja. Nalazi se u središtu Republike Srbije i broji oko 200.000
stanovnika. Južno od glavnog grada Srbije, Beograda, udaljen je 140 km
autoputem E10.

Gradovi  SrbijaKoordinate grada Kragujevca:


  • severna geografska širina 44° 22'
  • istočna geografska dužina 20° 56'
  • nadmorska visina 180 m

Gradovi  SerbiaPored
razgranate mreže puteva koji Kragujevac povezuje sa velikim brojem
gradova i naselja, železničkom prugom moguć je saobraćaj u 4 glavna
pravca:

Kragujevac - Beograd - Subotica - Budimpešta
Kragujevac - Niš - Sofija
Kragujevac - Podgorica - Bar (morska luka)
Kragujevac - Skoplje - Solun (morska luka)

Pomorski
transport je organizovan preko luke Bar, uz korišćenje železnice
Kragujevac - Bar (450 km) i rečni preko luke Smederevo na Dunavu.
Moguće je organizovati pomorski transport i preko luke Solun (Grčka) uz
korišćenje železnice.

Vazdušni saobraćaj je organizovan preko aerodroma Nikola Tesla u Beogradu.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Gradovi  Empty
PočaljiNaslov: Re: Gradovi    Gradovi  Icon_minitime19/5/2012, 12:05 pm

Položaj, veličina i granice

Opština Kragujevac sa površinom od 584 kvadratna kilometra nalazi se u
središnjem delu Šumadije. Ovo područje oivičeno je ograncima Rudnika,
Crnog vrha i Gledićkih planina, koji čine granicu prema susednim opštinama.

Opština
Kragujevac sa severa se graniči opštinom Rača, a sa severoistoka
opštinom Batočina. Na ovom delu granice, opština Kragujevac je najviše
otvorena, jer se granica drži niskog područja, naročito od Lužnica do
Resnika.

Sa istoka opština Kragujevac se graniči opštinom Jagodina. Granica se drži planinskog zemljišta i visokog područja Crnog vrha.

Na jugoistoku prema opštini Rekovac granicu čine visoka uzvišenja Gledićkih planina.

Na jugozapadu opštine Kragujevac preko visokih uzvišenja Gledićkih planina
neznatnom dužinom u Dulenu pruža se granica prema opštini Kraljevo.

Zapadnu
granicu čini opština Knić, a severozapadnu opština Stragari. Na ovom
delu granica se pruža preko Gledićkih planina i visokih ogranaka
Rudnika.

Opština Kragujevac je nepravilnog oblika romba pruža se
dužom osom u pravcu sever - jug dužinom 38 km po liniji Resnik - Dulene,
a kraćom osom istok - zapad u dužini od 27 km linijom Donje Komarice –
Donje Grbice.

Za opštinu Kragujevac može se reći da ima povoljan
geografski položaj, jer kroz njeno područje prolazi stari put Beograd -
Kragujevac - Niš i železnička pruga Beograd-Lapovo-Skoplje. Osim toga, u
centru opštine, na Lepenici, gde
se stiču krajnji ogranci Rudnika, Crnog vrha i Gledićkih planina, leži Kragujevac.

Pored ostalih funkcija koje ima, Kragujevac je i saobraćajni centar iz koga vode putevi u 6 pravaca.


Reljef

Na kraćem rastojanju na području opštine Kragujevac u pogledu reljefa
razlikuju
se tri dela: viši planinski, srednji pobrđe i niski ravničarski deo.
Planine obuhvataju zemljište preko 500 metara nadmorske visine, koje
ulazi u sastav Gledićkih planina i Crnog vrha.

Crni vrh nalazi se na istoku od Kragujevca između Lepenice, Ždraljice,
Belice i Velike Morave. To je niska šumadijska planina, nadmorske
visine 707 metara.

Na području opštine Kragujevac pružaju se ogranci Crnog vrha koji čine istočni okvir Kragujevačke kotline.
Poznatiji vrhovi su: Selakovo brdo (541m) u Velikoj Sugubini, Kotrljane
(570m) u Bukorovcu, Drenak (553m) u Gornjim Komaricama, Pečene Livade
(500m) u Donjim Komaricama.

Crni vrh je dobio ime zbog crnog planinskog izgleda. Na njemu se nalazi relejni TV predajnik.

Krajnji ogranci Crnog vrha prema Kragujevcu su: Metino brdo i Košutnjak sa Ilinom vodom.

Gledićke
planine pružaju se u pravcu sever-jug od Zapadne Morave do Kragujevca,
gde se završavaju Gospodarevim brdom, južno od fabrike automobila
"Zastava".

Planinskom zemljištu Gledićkih planina na području
opštine Kragujevac pripadaju uzvišenja od Donje Sabante, Baljkovca,
Grošnice i Goločela do Velikih Pčelica i Dulena. Na tom delu poznatiji
vrhovi su: Stražara (652m) u Donjoj Sabanti, Guvnište (657m) u Velikim
Pčelicama, Klik (517m) u Grošnici, Vučja kosa (587m), Adžinim Livadama,
zatim u Dulenu Crni vrh (895m), Gomile (793m), Iverak (777m), Veliki vis
(778m).

Gledićke planine dobile su ime po selu Glediću, a po
narodnom predanju što se sa njih daleko gleda. One su, posle Rudnika
najviše šumadijske planine. Najviši vrh na njima je Samar (922m). Na
području opštine Kragujevac Gledićke planine raščlanjene su rečnim
dolinama: Lepenice, Grošničke reke, Ždraljice, Pčeličke i Dulenske reke.

Ove planine bogate su šumom, rečnim tokovima, pašnjacima, prirodnim
lepotama i rudnim blagom (gips, barit, pirit, gvožde, bakar, ugalj).

Pobrđe čini prelaz između planina i ravnica, tj. između najvišeg i najnižeg
zemljišta. Ono zahvata najveće prostranstvo na području opštine
Kragujevac. Pripada mu zapadni obod Kragujevačke kotline od Đurisela do
Lužnica i pobrđe istočnog oboda od Trmbasa do Botunja, kao i pobrđe po
dnu
kotline. Visoko pobrđe javlja se po dnu i obodu Gornjolevačke kotline u
Velikim Pčelicama, Gornjoj Sabanti, Velikoj Sugubini i Donjoj Sabanti.

Za
razliku od Gornjolevačke kotline, u Kragujevačkoj kotlini na većem
prostranstvu javlja se niže pobrđe - brežuljci po dnu kotline od
Korićana do Resnika s leve strane Lepenice i do Botunja s desne strane.
Od njih su poznatije: Gospodarevo brdo (288m), Metino brdo (252m),
Košutnjak (266m), Samar (242m) u Kormanu, Kapavac (270m) u Botunju,
Guribaba (229m) u Resniku.

Poznatija brda na području opštine
Kragujevac su: Žeželj (481m) u Donjoj Sabanti, Livada (480m) u Gornjoj
Sabanti, Golija (450m) u Bukorovcu, Gradina (416m) u Donjim Grbicama,
Šljivovačka glavica (495m) u Šljivovcu, Rujevica (472m) u Drači.

Pobrđe je raščlanjeno u rečnim dolinama, te daje utisak blago zatalasanog zemljišta, karakterističnog za Šumadiju.

Pošto
pobrđe na području opštine Kragujevac čine organci Rudnika, Crnog vrha i
Gledićkih planina, zanimljivo je istaći gde je tromeđa krajnih tačaka
ovih planina. Rudnik preko Stanovljanskog polja, Crni vrh preko Metinog
brda,
a Gledićke planine preko Gospodarevog brda svojim krajnjim tačkama
stiču se na ušću Ždraljice u Lepenicu (178m). Ovo je bilo od uticaja na
položaj Kragujevca i predstavlja retkost da se neki grad nalazi na
stecištu ogranaka triju planina.

Hidrografija


Hidrografiju opštine Kragujevac čini podzemna (izdanska) voda i površinske vode (izvori, reke, bare i veštačka jezera).

Izdanska
voda stvara se iznad nepropustljivog sloja poniranjem atmosferske vode i
snežne sočnice. Ona se javlja na različitim dubinama na području
opštine Kragujevac, što se da zaključiti na osnovu dubine pojedinih
bunara
koji se kopaju do izdani. Najplića je izdan u dolinskim ravninama reka,
gde se javlja na dubini od 2 do 5 metara (Beloševac, Dragobraća,
Jovanovac i Petrovac). Na uzvišenjima dubina izdani znatno variraju. Na
primer, u Drači od 5m do 30 m, u Dragobraći 1m do 39m, u Trešnjevaku 1m
do 29m, u Adžinim Livadama 6m do 28m, u Poskuricama 6m do 32m itd.
Izdanske vode ima i na daleko većim dubinama, gde se bušenjem može
ustanoviti, jer bunari se obično kopaju do najveće dubine od 40m.

Izvori
na području opštine Kragujevac najčešće se javljaju na dodiru stena
različite starosti, na dodiru dna i oboda kotline i na dodiru dolinske
ravni i dolinskih strana. S obzirom da na području opštine Kragujevac
ima preko 400 izvora, može se reći da u proseku na jedan kvadratni
kilometar površine dolazi jedan izvor.

U pogledu kapaciteta vode izvori su mahom slabi, a mnogi presušuju u toku
sušnih leta. Od jačih izvora, kaptažom vode, podignute su česme u
Divostinu, Drači, Botunju, Beloševcu, Kragujevcu, Velikim Pčelicama i
Donjoj Sabanti.

Sela
planinskog karaktera, i po obodu Kragujevačke i Gornjolevačke kotline,
bogatija su izvorima od ravničarskih sela po dnu Kragujevačke kotline.
Toga radi navešćemo primer: u Bukorovcu ima 24 izvora, u Gornjim
Komaricama 27, u Velikim Pčelicama 30, u Gornjoj Sabanti 55, u Grošnici
23 itd. dok u Jovanovcu 4, Cerovcu 2, Cvetojevcu 1.

Reka na području opštine Kragujevac, zbog vododržljivog terena, ima dosta, ali usled nedovoljnih padavina siromašne su vodom.

Konfiguracija terena je od uticaja na pravac tokova. Zato reke pretežno teku od juga prema severu i od zapada prema istoku.

Najveći
vodostaj kod reka je u proleće (u martu), kada se otapa sneg. Minimalni
vodostaj javlja se u septembru, kada je nedovoljno padavina i znatno
isparavanje. Tada veći broj reka presuši ili svede tok na uzani deo
korita.

Lepenica
je najveća i najznačajnija reka opštine Kragujevac. Izvire na Gledićkim
planiniama kod brda Stolice u Goločelu, a uliva se u Veliku Moravu kao
leva pritoka kod Miljkovog manastira. Od izvora Studenca teče od
jugozapada u pravcu severoistoka kroz Kragujevačku kotlinu do brda
Šupljaja u Badnjevcu, zatim teče prema istoku kroz Badnjevačku kotlinu.

Dužina
toka Lepenice je 48km. Ranije je dužina toka iznosila 60km jer je
Lepenica tekla uporedo sa tokom Morave pored Lapova i Markovca. Međutim,
od velike poplave 1897. godine, ona je kod Rogota skrenula tok prema
istoku. Time je skratila prvobitni tok za 12 km.

Lepenica prosečno daje bilizu 3 m3
vode Velikoj Moravi. Pri niskom vodostaju, za vreme većih suša,
Lepenicom teče oko 30 litara vode u sekundi. Najveći vodostaj zabeležen
je od 920.000 litara u sekundi.

Na području opštine Kragujevac
Lepenica prima svoje najveće pritoke u Kragujevačkoj kotlini: Dračku
reku, Divostinski potok, Erdoglijski potok, Sušički potok, Petrovačku
reku i Cvetojevački potok s leve strane, a Grošničku reku, Ždraljicu,
Bresnički potok i Kormanski potok s desne strane.

Petrovačka reka je najveća pritoka Lepenice, dužine toka 31 km, a površine sliva 150km2.
Izvire u Ramaći ispod Božurove glavice (690m), teče prema istoku do
ušća u Lepenicu kod Jovanovca. Ova reka ima nekoliko naziva. U gornjem
toku teče kao Kutlovačka reka, u srednjem toku do ušća Limovca nosi
naziv Uglješnica, a u donjem toku kao Petrovačka reka. Kroz područje
opštine Kragujevac teče od Grbica do ušća u Lepenicu.

Najveća pritoka Petrovačke reke je Limovac, koji teče od uzvišenja Vučjaka u Velikom Šenju.

Dračka
reka je leva pritoka Lepenice. Izvire ispod brda Ambari u Rogojevcu. Do
ušća u Lepenicu, u blizini železničke stanice Grošnica teče dužinom
toka od 12,5km u pravcu SZ - JI. Površina sliva Dračke reke je 36km2.

Grošnička
reka je desna pritoka Lepenice. Celim tokom, u dužini od 17km, teče
kroz područje opštine Kragujevac i Kragujevačku kotlinu. Izvire ispod
Crnog vrha, poznatog uzvišenja Gledićkih planina. Teče od juga u pravcu
severa do ušća u Lepenicu.

Ždraljica
izvire u Gornjoj Sabanti ispod brda Livada (480m). Od izvorišta do ušća
u Lepenicu kod železničke stanice Zavod teče skoro pravolinijski u
pravcu JI - SZ. Dužina toka Ždraljice je 13km, a površina sliva 41km2. U
Donjosabanačkoj klisuri Ždraljica prima svoju najveću pritoku Mednu,
koja od Guvništa teče vijugavom dubokom klisurastom dolinom dužinom
toka od 7km.

Od
manjeg značaja za hidrografski sistem Lepenice su potoci, koji mahom
teku od zapada i istoka prema Lepenici: Divostinski potok (6km), Sušički
potok (10km), Cvetojevački potok (9km), Resnički potok (8km), Bresnički
potok (7km), Kormanski potok (8km).

Od ostalih reka koje jednim delom teku kroz područje opštine Kragujevac značajne su: Dulenska reka, Belica i Osanica.

Dulenska reka izvire u Dulenu izpod uzvišenja Gledićkih planina Gomile (793m).
Teče krajnjim južnim delom opštine Kragujevac, najpre u pravcu severa,
a zatim u pravcu istoka, dužinom od 17km. Dužina celog toka Dulenske
reke do sastavka sa Županjevačkom rekom kod Dragoševca, odakle teku pod
imenom Lugomir, iznosi 37,5km, dok je dužina Lugomira od izvorišta
Dulenske reke do ušća u Veliku Moravu 57km. Na području opštine
Kragujevac Dulenska reka, u zaseoku Dubrava prima s leve strane
Pčeličku reku dužine toka 7km.

Belica
kroz područje opštine Kragujevac teče samo gornjim tokom sa dva
izvorišna kraka: Gabericom - teče od Gornje Sabante i Velike Sugubine do
Starog Sela dužinom toka od 6km i Bešnjajom - teče kroz planinsko
zemljište Crnog vrha. Ove rečice sastaju se kod Starog Sela i Miševica,
odakle teku kao Belica do ušća u Veliku Moravu kod Starog Laništa.
Dužina toka Belice je 34,5km.

Osanica izvire u Donjoj Sabanti
ispod vrha Bučja, ogranka Crnog vrha. Do ušća u Veliku Moravu kod
Bagrdana teče dužinom toka od 28km. Na području
opštine Kragujevac teče od Donje Sabante do Donjih Komarica.


Veštačka jezera

Prirodnih jezera nema na području opštine Kragujevac, a jezera koja postoje su veštačka jezera.

Grošničko jezero

Gradovi  GrosnickojezeroS obzirom da se Kragujevac razvijao u najveće naselje i industrijski
centar Šumadije, to se još između dva svetska rata isticao problemom
snabdevanja vodom. Pošto su Kragujevac i okolina siromašni jakim
izvorima, a izdanska voda na većoj dubini i sa kolebljivim kapacitetom,
odlučeno je da se podigne veštačko jezero - vodojaža na Grošničkoj reci.

Godine 1937. brana je završena i stvoreno je poznato Grošničko jezero.
Puštanje u rad brane, filterskih postrojenja, uređaja i cevovoda
obavljeno je 1938. godine. Da bi se povećao kapacitet jezera, postojeća
brana je nadzidana 1962. godine, čime se smatralo da je rešeno
snabdevanje vodom za narednih 10-15 godina. Međutim, usled nedovoljnog
priticanja vode u jezero, a zbog povećanja potrošnje vode usled osetnog
porasta broja stanovnika i društvenog standarda, kao i proširenja
industrijskih kapaciteta, ponovo se nametnuo problem snabdevanja
Kragujevca vodom.

Dulensko jezero

U cilju rešenja problema snabdevanja Kragujevca vodom, posle raznih
predloga, izabrana je varijanta - podizanje veštačog jezera na
Dulenskoj reci u Dulenu. Teren u izvorištu Dulenske reke prima najviše
padavina na području opštine Kragujevac, a zemljište se sastoji se od
vododržljivih stena. 1964. godine podignuta je privremena nasuta brana
visine oko 7 metara. Nivo jezera je bio na oko 435m nadmorske visine,
tj. oko 120 viši od nivoa Grošnickog jezera (315m). Nažalost, zbog
neodržavanja Dulenskog jezera prirodnom erozijom došlo je do njegovog
zaravnjivanja.

Jezero u Spomen parku u Šumaricama

Gradovi  JezerosumariceJezero u Šumaricama ima dekorativni značaj, jer služi za ulepšavanje Spomen
parka. Dugo je oko 1.500m, a široko oko 175m. U njemu se akumulira oko
800.000m3 vode. Površina vodenog ogledala iznosi 22 hektara.
Ovo jezero predstavlja atrakciju za Kragujevčane i zbog velike
posećenosti tokom letnjeg perioda dobilo je naziv "kragujevačko more".
Tokom letnjeg perioda na hiljade Kragujevčana provode slobodno vreme na
obalama ovog jezera.


Jezero Bubanj

Gradovi  Jezerobubanj

Jezero Bubanj je veštačka tvorevina, jer se voda akumulira u udubljenju bivše
"Ciglane". Površina vodenog ogledala je preko tri hektara. Napaja se
vodom sa jakog izvora Bubanj kao i padavinama. Omiljeno je mesto
Kragujevčana koji slobodno vreme provode šetajući pored obala ovog
jezera. I ako relativno malo, jezero je prirodno stanište za razne
vrste ptica od kojih su najinteresantnije divlje patke. Jezero je
bogato ribom zbog čega je i omiljeno mesto Kragujevačkih ribolovaca.


Biljni i životinjski svet

Biljni svet

Zbog
različitih prirodnih uslova i delovanja ljudi, biljni svet je
raznovrstan na području opštine Kragujevac. Sastoji se od tzv. kulturnih
biljaka, koje se gaje na njivi, u voćnjaku i vinogradu i divljih
biljaka koje uspevaju u šumi, polju i barama.

Od kulturnih biljaka gaje se: žitarice, industrijsko bilje, povrće, stočno bilje, razne vrste voćaka i vinova loza.

Na njivi najviše se gaje žitarice, a od njih pšenica i kukuruz.

Od voćaka preovlađuje šljiva, zatim jabuka, kruška, trešnja.

Za vinovu lozu najpovoljniji su uslovi od Lužnica do Drače, na zapadnom obodu Kragujevačke kotline.

Divlji biljni svet čine samonikla šumska i travna vegetacija. Na području
opštine Kragujevac znatno je više površina pod šumom po kojima je
Šumadija i dobila ime.

Pošto
na području opštine Kragujevac preovlađuje područje niskog planinskog
zemljišta, to je ono obraslo listopadnim drvećem, među kojima
preovlađuju: hrast, bukva, grab, brest, jasen, jasika, lipa, klen,
bagrem. Četinarskog drveća, kao i dekorativne vrste drveća, ima na
pošumljenim terenima i u parkovima.

Životinjski svet

Životinjski svet na području opštine Kragujevac, prema načinu života i sredini u kojoj živi, čine divlje i domaće životinje.

Divlje životinje žive u šumi, polju i vodenoj sredini. U pogledu raznovrsnosti
divljači,
područje opštine Kragujevac je veoma heterogeno, jer žive sledeće
životinje: divlja svinja, srna, lisica, lasica, zec, jazavac, tvor, jež,
veverica, krtica, zmije, gušteri, žabe, ribe, puž, miševi, gliste, kao i
razni insekti: leptiri, skakavci, štitasta vaš, krompirova zlatica,
filoksera, muva, osa, stršljen, vilin konjic, bubamara i dr.

I
ptice su mnogobrojne i raznovrsne: senica, vrabac, ševa, prepelica,
štiglic, slavuj, sova, kukavica, kos, ćuk, čavka, svraka, kreja, detlić,
grlica, golub, jarebica, čvorak, orao, kobac, fazan.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Gradovi  Empty
PočaljiNaslov: Re: Gradovi    Gradovi  Icon_minitime19/5/2012, 12:07 pm

Da se ne zaboravi i nikada nigde više ne ponovi


KRAGUJEVAC -
Scenskim prikazom poeme "Streljani grad" italijanske pesnikinje Ane
Santolikuido danas je, kraj spomenika Peto tri, u kragujevačkim
Šumaricama održana tradicionalna antiratna manifestacija Veliki školski
čas kojoj su prisustvovali predstavnici javnog i političkog života
Srbije, strani zvaničnici i građani.

Tom manifestacijom
Kragujevac i Srbija svake godine svetu upućuju poruku da se nikada ne
ponovi zločin iz Drugog svetskog rata kada su nemačke fašističke snage, u
znak odmazde, u tom gradu streljale više hiljada građana, među kojima i
đake i profesore Prve kragujevačke gimnazije.

Naglašavajući da
mu je izuzetna čast da prisustvuje komemoraciji stradanja u Kragujevcu,
poruku mira iz Šumarica uputio je ambasador Italije Antonio Varikio koji
je rekao "da je reč o stradanju koje se dogodio davno, ali koje svi
želimo da sačuvamo u živom sećanju".

- Ukazati počast
onima koji su pali daleke 1941. godine znači podići glas u želji da se
nikad više ne dogodi da razum bude uspavan, kako je to rekao jedan
veliki italijanski demokrata, istakao je italijanski ambasador.
Prenoseći mladim generacijama sećanja na prošlost želimo da budućim
protagonistima u društvu poverimo zadatak da angažovano pronalaze
razloge za dijalog i mir - dodao je Varikio.


Scenski
prikaz poeme "Streljani grad", kojom autorka prepliće istoriju sa
pitanjima modernog društva i sudbinom čoveka, izveli su glumci
Knjaževsko-srpskog teatra iz Kragujevca i Dramskog studija. Reditelj
poeme je Živojin Ajdačić, a muziku je pripremio poljski kompozitor Pojtr
Kumurovski koju su interpretirali akademski hor Liceum sa solistima
Jadrankom Jovanović i Jelenom Tomašević.

Na suđenju u Ninbgergu
prihvaćeno je da je u Kragujevcu streljano oko 7.000 civila, dok
savremena istraživanja govore da je streljano 2.792 građanina, jer za
toliko osoba raspolažu podacima ko su, gde su i kada rođeni i čime su se
bavili. Među njima bilo je 270 dece, od kojih je najmlađi imao 11
godina.






Bilo je to u nekoj zemlji seljaka

Na brdovitom Balkanu,

Umrla je mučeničkom smrću

Četa đaka

U jednom danu.



Iste su godine

Svi bili rođeni,

Isto su im tekli školski dani,

Na iste svečanosti

Zajedno su vođeni,

Od istih bolesti svi pelcovani,

I svi umrli u istom danu.



Bilo je to u nekoj zemlji seljaka

Na brdovitom Balkanu,

Umrla je mučeničkom smrću

Četa đaka

U jednom danu.



A pedeset i pet minuti

Pre smrtnog trena

Sedela je u đačkoj klupi

Četa malena

I iste zadatke teške

Rešavala:koliko može

Putnik ako ide peške...

I tako redom.



Misli su im bile pune

Istih brojki,

I po sveskama u školskoj torbi

Besmislenih ležalo bezbroj

Petica i dvojki.

Pregršt istih snova

I istih tajni

Rodoljubivih i ljubavnih

Stiskali su u dnu džepova.

I činilo se svakom

Da će dugo,

Da će vrlo dugo,

Trčati ispod svoda plava

Dok sve zadatke na svetu

Ne posvršava.



Bilo je to u nekoj zemlji seljaka

Na brdovitom Balkanu

Umrla je mučeničkom smrću

Četa đaka

U jednom danu.



Dečaka redovi celi

Uzeli se za ruke

I sa školskog zadnjeg časa

Na streljanje pošli mirno

Kao da smrt nije ništa.

Drugova redovi celi

Istog časa se uzneli

Do večnog boravišta.

Gradovi  250px-Kragujevac_-_V3

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Gradovi  Empty
PočaljiNaslov: Re: Gradovi    Gradovi  Icon_minitime19/5/2012, 12:07 pm

Gradovi  800px-Kragujevac_panorama

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Gradovi  Empty
PočaljiNaslov: Re: Gradovi    Gradovi  Icon_minitime19/5/2012, 12:16 pm



Gradovi  Sombor-grb-srednji-pecatni

Gradovi,
kao i ljudi, imaju svoj zivot, pun uspona i padova. Gradovi se radjaju,
narastaju, dostizu zrelost, umaraju se i stare... Najlepse price o
gradovima su one koje nastoje da budu zivotopis grada.

U XIV
veku, na vlastelinskom imanju ugarske porodice Cobor, razvija se malo
mesto, koje je bilo u vlasništvu vlastelina Cobor Sent-Mihalja. Po ovom
vlastelinu je i današnji grad Sombor dobio ime.
Cobor Sent-Mihalj
brzo se uvećavao i napredovao, što najbolje potvrđuje činjenica da su se
u njemu povremeno održavala skupštinska zasedanja Bodroške županije.

Godine
1541. Cobor Sent-Mihalj zauzimaju Turci. Turci u svojim defterima
umesto imena Cobor Sent-Mihalj 1543. godine navode ime Sombor.

U
vreme turskog zauzimanja, Sombor je bio velika varoš, sa gradskom
citadelom i puno kojundžijskih dućana. Postojalo je oko 2000 kuća i
Sombor je važio za veliku i bogatu varoš. Većina stanovništva bili su
Vlasi-hrišćani (Srbi), a bilo je i Mađara.

Godine 1554. Sombor
postaje nahijsko sedište Segedinskog sandžaka, kojem je pripadalo 46
naselja, a on sam je bio vojni, upravni, sudski, privredni i verski
centar za širu okolinu. Tada je Sombor imao dve medrese za učenike i
tekije za derviše, 6 osnovnih škola, 2 hana za putnike namernike i 1
hamam (tursko kupatilo).
12. septembra 1687. godine, Sombor osvajaju
Austrijanci. Godine 1687. Sombor naseljava 5000 Bunjevaca, a 1690.
godine Sombor naseljavaju Srbi pod vođstvom Arsenija Trećeg Čarnojevića.
Tada Sombor postaje graničarski grad i svojim vojnim odredom pomagaće
bitke kod Slankamena 1691. godine i Sente 11. septembra 1697.
Zahvaljujući ovim bitkama, Sombor stiče dobar glas i postaje sedište
sreza Bačke županije. Godine 1702. Sombor dobija novi status i postaje
"oppidum fossatum" u okviru Habzburške carevine. Godine 1717. Sombor
postaje "oppidum militare", a prvi kapetan vojničke varoši postaje grof
Jovan Branković. Iste godine otvorena je u Somboru prva Veroispovedna
pravoslavna škola, a 1722. godine Rimokatolička osnovna škola. Godine
1716. Somborci pod vođstvom kapetana Brankovića pomažu pri osvajanju
Petrovaradina, a 1717. godine Beograda. Kasnije su, na strani Habzburške
monarhije, stradali u Poljskoj, Turskoj i na raznim bojištima Evrope.
Tada je 2/3 somborskog stanovništva bilo pravoslavne vere.
Za veliku
odanost, Austrijska carevina će Somboru darivati zemljišne posede, a
Somborci će biti oslobođeni poreza carevini. Prema položaju koji su
zauzimali, Austrijska carevina je somborske vojnike nagrađivala
posedima. Običan pešadinac dobijao je 18 jutara obradive zemlje, kaplar i
konjanik 24 jutra, narednik pešadije 31 jutro, a narednik konjice 46
jutara, barjaktari pešadije 61 jutro, barjaktari konjice 96 jutara,
poručnici 112, a kapetani 192 jutra. Veliki kapetan bio je izuzetno
privilegovan i dobijao je 354 jutra obradivog zemljišta.

Kada je
prestala opasnost od Osmanlija, prestale su i privilegije somborskih
militara (vojnika). Na ovome je insistirala županijska vlast i ugarske
aristokrate. Bečki dvor je bio protiv ovih promena, ali pritisci na
caricu Mariju Tereziju bili su veliki, i ona, 1741. godine potpisuje
XVIII zakonski član, kojim se vojničke varoši potčinjavaju pod
županijsku nadležnost, a odred militara se rasformirao. Tada će Sombor
biti uključen u sastav Bačke županije i predat na upravu Ugarskoj
dvorskoj komori. Ovo je Somborcima značilo gubitak svih privilegija.
Ali, Somborci su bili svesni šta sve gube tako da se okupljaju
18.11.1745. godine na trgu ispred Velike pravoslavne Svetogeorgijevske
crkve na dogovor na kom odlučuju da istraju u očuvanju svog
privilegovanog statusa. Uspeli su da sačuvaju svoj status, ali će zbog
toga platiti veoma visoku cenu. 150000 rajnskih forinti u zlatu je
uplaćeno u carske trezore. 17.02.1749. godine, carica Marija Terezija je
potpisala povelju kojom se Sombor uzdiže u rang slobodnih i kraljevskih
gradova.

Uprkos visoko plaćenoj ceni, Sombor je veoma mnogo
dobio. Gradu je pripalo 11 pustara na kojima su vremenom zasnovana
salaška naselja koja su, uglavnom, i danas zadržala raniji naziv:
Bukovac, Čičovi, Gradina, Ivanovo Selo, Šaponje, Bilić, Nenadić,
Karakorija, Rančevo, Bračevac i Pipereš.

Godine 1759. Srpska
pravoslavna crkvena opština otvara četvororazrednu Gramatikalnu školu,
zatim se osniva Latinska škola kojom rukovode franjevci, Avram Mrazović
otvara Normu i ovim se udaraju temelji za školovanje učitelja kod Srba i
drugih južnoslovenskih naroda na ovim prostorima.

Godine 1786.
Sombor postaje stalno sedište velike Bačko-bodroške županije.
Bačko-bodroška županija, kao druga po veličini u Ugarskoj, zahvata ceo
prostor između Dunava i Tise, na severu joj je granica išla ispod
Kaloče, a u njenom sastavu su bili i Subotica i Novi Sad.

U
Somboru se osnivaju sve brojnije kulturne, obrazovne i bankarske
ustanove, a kasnije i sportske društvene organizacije. Sombor postaje
važan administrativni, trgovački, zanatski, saobraćajni i
kulturno-obrazovni centar. 1869. godine stiže prva železnica. Već
postojeće rastinje se veoma proširuje i ono će Sombor pretvoriti u
zelenu oazu. 12. oktobra 1850. godine Karolj Biterman otvara prvu
štampariju i javljaju se prvi listovi i časopisi.

Na 1178 km² sa
gradom se smestilo i 16 salaških naselja, posebna osobenost ovoga kraja,
i još 15 sela: Aleksa Šantić, Bački Breg, Bački Monoštor, Bezdan,
Čonoplja, Doroslovo, Gakovo, Kljajićevo, Kolut, Rastina, Riđica,
Stanišić, Svetozar Miletić, Stapar i Telečka.

Poznati Somborci:

Vasilije Damjanović (1734-1792), pisac prve aritmetike kod Srba;
Avram Mrazović (1756-1826), osnivač “Norme”, prve škole za obrazovanje učitelja za slovenski živalj;
Ivan Jugović (Jovan Savić) (1772-1813), popečitelj prosvete i
sekretar Praviteljštvujućeg sovjeta kod Karadjordja i osnivač Velike
škole u Beogradu;
Avram Maksimović (1772-1845), prota somborski,
pisac prve knjige o pčelarstvu u nas i prvi predsednik Srpske čitaonice u
Somboru;
Nikolaj Šimić (1766-1848), pisac prve logike kod Srba;
Pavle Atanacković (1788-1867),episkop, profesor Preparandije i književnik;
Jožef Šlezinger (1794-1870), kompozitor, kapelnik muzičke bande knjaza Miloša i utemeljivač srpske gradjanske muzike;
Jovan Hadžić (Miloš Svetić) (1794-1869) osnivač i prvi predsednik Matice srpske;
Jožef Švajdl (1796-1849) general u Košutovoj vojsci i jedan od 13 “Aradskih žrtava”;
Samuilo Maširević (1804-1870), patrijarh srpski;
Đorđe Brkić (1830-1914), geolog, pronalazač grafita;
Nikola Vukićević (1830-1910), pedagog i pedagoški pisac, 53 godine nastavnik i upravnik Učiteljske škole u Somboru;
Milka Grgurova (1840-1924), velika dramska umetnica;
Antal Koh (1843- ), geolog evropskog ugleda i akademik;
Karolj Verteši (1843-1917), putopisac i novinar;
Đula Varoši (1846- ), kaločki nadbiskup i pisac;
Juhas Arpad (1863-1914), slikar;
Jožef Tim (1864-1959), lekar, ugledni istorik;
Jovan Lalošević (1870-1935), društveno-politički i kulturni radnik;
Ernest Bošnjak (1876-1963) utemeljivač kinematografije u Srbiji, štampar i urednik brojnih listova i časopisa u Somboru;
Veljko Petrović (1884-1967), književnik i akademik;
Geza Barci (1894-1975), mađarski lingvist i akademik;
Janoš Herceg (1909-1995), književnik, novinar i akademik;
Radivoj Korać (1938-1969), reprezentativac i jedan od najboljih košarakaša Evrope;



Gradovi  252023830315933078355633

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Gradovi  Empty
PočaljiNaslov: Re: Gradovi    Gradovi  Icon_minitime19/5/2012, 12:16 pm

Gradovi  222775171779127084814202

Gradovi  229477171779239087614202
UPRAVNA
ZGRADA GRADSKE BIBLIOTEKE "KARLO BIJELICKI" SA DEČJIM ODELJENJEM je
sagrađena 1883. u klasicističkom stilu s primesama eklektizma za smeštaj
Mađarske čitaonice, osnovane još 15. decembra 1844. na zahtev 129
potpisnika, među kojima je bilo i 30 Srba. Karlo Bijelicki je postavio
temelje Gradske biblioteke na I Generalnoj skupštini Udruženja, 02.
januara 1859, u Gradskoj kući. Danas je ovde, uz upravu, smešten i
višenamenski galerijski prostor, koji s već postojećim dečjim odeljenjem
predstavlja uvod u obogaćeno moderno čitalište.

Gradovi  228014171779995106514202

Gradovi  226336171780459118114202

Park Heroja

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Gradovi  Empty
PočaljiNaslov: Re: Gradovi    Gradovi  Icon_minitime19/5/2012, 12:17 pm

Uputite li se kad prema Vojvodini, preporučili bismo vam da navratite
do simpatičnog grada u kojem se povijest može osjetiti na svakom
koraku. Preporučili bismo vam da dođete u Sombor, živopisni gradić koji
oduševljava na prvi pogled.

Sombor je grad u Bačkoj s 50 950 stanovnika. Nalazi se na dnu bazena
nekadašnjeg Panonskog mora, na obalama rječice Mostonge. Geomorfološku
osnovu grada čini nekoliko cjelina.

Sombor je poznat kao grad kulture, šarenila, baroknih fasada i umjetnika.

Sombor je isto tako poznat kao grad zelenila s mnoštvom uređenih
parkova koji će prije svega dobro doći, pogotovo nakon par sati
provedenih na nogama u istraživanju ovog zanimljivog grada.

Svoj veliki uspon postiže u vrijeme Marije Terezije, 1749. godine,
kada je austrijska carica dala Somboru status slobodnog kraljevskog
grada. Tada, kao što smo rekl,i Sombor počinje svoje uzdizanje u
gospodarstvu i arhitekturi.




Ako se zaputite prema Smoboru, preporučili bismo vam obilazak par mjesta koja će vas jednostavno oduševiti:


Galerija “Milana Konjovića”, Gradska kuća i muzej, Županija (koja ima
soba koliko i godina dana), Narodno kazalište, Kronić palata i
Plebanija na čijoj se južnoj fasadi nalazi sunčani sat iz 1852. godine s
poznatom porukom “Jedan od ovih ti je posljednji.”


U Somboru imate priliku vidjeti orgulje koje su druge po veličini u Europi, a nalaze se u katoličkoj crkvi.

Osim zaljubljenika u povijest, smatramo kako će ljubitelji prirode
isto tako uživati, ponajprije zbog prekrasne prirode u okolici grada.
Lovište “Kozara” bogato je divljači. Turisti mogu vidjeti Čonopljansko
jezero, specijalni rezervat prirode “Gornje Podunavlje”, ekološku
radionicu “Baračka”, brodsku prevodnicu na Dunavu kod Bezdana, muzej
duhana u Telećkoj i Monoštorki rit.

Ako ste ljubitelj tradicionalnog i povijesnog, svakako vam želimo
dobrodošlicu u ovo mjesto koje pored silnih znamenitosti, nudi i poznate
licitarske kolače te sir u kačici čiji je način spremanja još uvijek
tajna.

Somborski sir predstavlja jedini sir s prostora bivše Jugoslavije priznat od strane Svjetske mljekarske organizacije.


Gradovi  Sombor-djecja-biblioteka

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Gradovi  Empty
PočaljiNaslov: Re: Gradovi    Gradovi  Icon_minitime19/5/2012, 12:17 pm

Gradski muzej Sombor
Trg Republike 4, Sombor

Nakon elibertacije dolazi do ekonomskog jačanja grada i u njega dolazi
sve veći broj inteligencije što dovodi do stvaranja svojevrsne kulturne
klime. Sombor dobija pozorište i biblioteku, a jedan broj građana sve
više razmišlja o formiranju Istorijskog društva. Prve inicijative
javljaju se 1880. godine, kada Ištvan Ivanji izdaje proglas za osnivanje
Istorijskog društva županije. Osnivačka skupština Istorijskog društva
Bač-bodroške županije održana je 11. maja 1883. godine. Cilj Društva bio
je da radi na prikupljanju i sređivanju starina putem iskopavanja,
poklona ili kupovinom za potrebe Muzeja društva u osnivanju. Društvo
traži poklone za budući muzej koji bi imao sledeće zbirke: numizmatičku i
zbirku medalja; arheološku; zbirku dokumenata, pečata i grbova; zbirku
štampanih knjiga, rukopisa i monografija, rasprava i geografskih karata
koje se odnose na istoriju županije te zbirku listova, letaka i drugih
štampanih stvari. Godine 1887. Društvo dobija jednu prostoriju u
prizemlju Županije za potrebe Muzeja, a 1906. godine proširuje svoju
delatnost na prikupljanje etnografske građe. Rad Društva u narednim
godinama, zaključno sa završetkom Drugog svetskog rata, bio je već prema
prilikama i vremenu manje ili više uspešan. Gradski muzej Sombor danas
je regionalni muzej kompleksnog tipa i poseduje odeljenja: arheološko,
numizmatičko, etnološko, istorijsko, zavičajne istorije umetnosti i
zbirku savremene jugoslovenske umetnosti. Muzej poseduje i stručnu
biblioteku sa vrednjim izdanjima 18-20. veka. Galerija savremene
jugoslovenske umetnosti Gradskog muzeja u Somboru poseduje zbirku
umetničkih dela otkupljivanih na godišnjim izložbama Likovne jeseni. Ovu
manifestaciju je pokrenuo 1961. godine tadašnji upravnik Gradskog
muzeja i slavni slikar Milan Konjović. Umetnička dela (slike, crteže,
grafike i nekoliko skulptura i tapiserija) sistematski su otkupljivana.
Kroz trideset i četiri godine postojanja manifestacije sakupljena
umetnička dela pokazuju razvoj umetnosti u bivšoj Jugoslaviji – od
šezdesetih (enformel i apstraktno slikarstvo, te radovi u tradiciji
moderne slike), preko sedamdesetih (slikarstvo pod uticajem pop-arta,
konceptualne umetnosti, geometrijske apstrakcije i hiperrealizma) i
osamdesetih (slikarstvo "obnovljene slike" pod uticajem
neoekspresionizma i postmodernog kolažiranja detalja iz tradicije
klasičnog i modernog slikarstva, te ironičan odgovor na tadašnja
zbivanja u društvu i umetnosti), do početka devedesetih, kada postaje
jasno da jugoslovenska umetnost zauzima dva paralelna pravca:
tradicionalnog slikarstva i umetnosti koja prihvata promene nastale
razvojem informatičkih sistema i novih tehnologija. Likovna jesen je
obnovljena 2008. godine.




Gradska biblioteka "Karlo Bijelicki"
Trg cara Lazara 3, 25000 Sombor
tel: 025/431-011
e-mail: biblioso@eunet.rs
web: www.biblioso.org.rs
Zgrada Gradske biblioteke "Karlo Bijelicki" građena je u stilu
neorenesanse 1877. godine za potrebe prve Somborske štedionice, osnovane
1868. godine. Karlo Bijelicki, glavni knjigovođa prve Somborske
štedionice, postavio je temelje gradske biblioteke na Generalnoj
skupštini Udruženja (02. januara 1859. god.) u Gradskoj kući, a
biblioteka od tada neprekidno funkcioniše. U neprocenjivom knjižnom
blagu (preko 300.000 primeraka) izdvaja se Zbirka rariteta od 309
knjiga, među kojima je najstarija Zbornik Božidara Vukovića, štampan u
Veneciji 1538. godine. Tu su i vredne zbirke Zavičajnog odeljenja sa
preko 4.000 svezaka i primerci brojnih listova i časopisa koji su
izlazili u Somboru. Biblioteka je 1994. godine postala matična
biblioteka Zapadnobačkog okruga, a sastoji se od odeljenja za odrasle,
naučnog odeljenja sa čitaonicom, referalnog Internet centra, Internet
caffea sa čitaonicom za štampu, dečijeg odeljenja sa čitaonicom,
knjigoveznice, knjižare, digitalne galerije...
Celinu svoje delatnosti biblioteka kruniše izdavaštvom koje čine:
časopis za kulturu Dometi, list za mlade Novi Pokret i književne edicije
Golub, Laza Kostić i Seme.





Gradska kuća - Varoška kuća, Magistrat
Predstavlja centralni arhitektonski simbol grada. Nastala je na
temeljima nekadašnjeg kaštela grofa i kapetana Jovana Branković (sinovca
i zakonitog naslednika nesuđenog srpskog despota, grofa Đorđa
Branković). Grof Jovan Branković je 1717. godine imenovan za kapetana
somborskog vojnog šanca. Svoj kaštel gradi 1718. godine. Čeoni deo
zgrade bio je okrenut ka Svetođurđevskoj crkvi, a ispred zapadne strane
zgrade (prostor današnjeg Trga Svetog Trojstva) tekao je rukavac rečice
Mostonge, preko koje je most vodio na livadu. Nakon smirti grofa Jovana
Branković 1734. godine, zgrada je prodata upravi tek proglašenog
slobodnog i kraljevskog grada za potrebe smeštaja magistrata (1749.
godina). Na temeljima kaštela 1842. godine sagrađena je današnja Gradska
kuća u stilu neoklasicizma. U zgradi je bila smeštena gradska uprava i
činovništvo, u Svečanoj sali su održavane sednice gradskog Magistrata, u
prizemlju su se nalazili dućani, a neko vreme ovde je bio smešten arhiv
grada i gradska biblioteka. U Gradskoj kući je novembra 1918. i oktobra
1944. godine izvršena primopredaja grada između okupatorske i
oslobodilačke vojske.



Trg Svetog Trojstva
Dobio je ime po kamenom spomeniku Svetom Trojstvu koji je postavljen
1774. godine na centralnom delu trga u znak zahvalnosti za prestanak
jedne od brojnih epidemija kuge toga vremena. Spomenik je bio klasično
barokno vajarsko delo elegantnog, gracioznog, visoko uzdignutog stuba na
čijem vrhu je stajao kip Svete Trojice. Spomenik je uklonjen 1947.
godine i tom prilikom je oštećen. Danas ovaj trg somborci nazivaju
"Ćelavi trg".





Manastir Svetog arhiđakona Stefana
Svetog Arhiđakona Stefana 2, Sombor
tel: 025/460-055
Manastir Svetog arhiđakona Stefana je najseverniji manastir. Manastirski
kompleks čini konak sa paraklisom, usamljeni zvonik i crkva. Bogati
somborski zemljoposednik Stevan Konjović je 1909. godine spskoj
pravoslavnoj crkvi ostavio veliko bogatstvo sa obavezom da izgradi
manastir. Izgradnja manastirske crkve započeta je 1928. godine po
projektu Svetozara Krotina i trajali su do 1933. godine. Zbog nedostatka
novca za unutrašnje uređenje, crkva je oslikana tek 1938. godine kada
je dr Nenad Bugarski manastiru poklanio neophodan novac. Manastir je
izgrađen u srpsko-vizantijskom stilu, retko izvođenom u Vojvodini. Hram
ima trikonhoznu osnovu i polukružnu oltarsku apsidu. Arhivolte drže
četiri stuba sa kvadratnim vizantijskim kapilotama. Iznad njih su nešto
reljefnije arhivolte koje drže padantife, a iznad njih je oktagonalna
kupola. Na fasadi se nalaze dva tornja. Sa desne strane spoljne fasade
nalaze se velika gvozdena vrata za ulaz u grobnicu. Crkva je živopisana
freskama Vladimira Predojevića: u oltaru je Sv.Trojica, iznad severne
apside je Raspeće, iznad soleje su Duhovi, iznad južne apside je
Roždestvo, iznad zapadne apside je Silazak Hrista u ad. Ikonostas je
drven, a oslikao ge je Boris Seljanko, ruski slikar. Na carskim dverima
je Jovan Krstitelj krilati, Bogorodica, Blagovesti, Hristos, arhiđakon i
prvomučenik Sveti Stefan, a u luneti iznad carskih dveri je Tajna
večera. Na ikonama je zlatna pozadina. U prostoru oko zadužbine Stevana
Konjović nalazi se Partizansko i Crvenoarmejsko groblje gde su
sahranjeni poginuli učesnici Batinske bitke: pripadnici NOVJ, bugarski
vojnici i crvenoarmejci.




Crkva Presvetog Trojstva - stara katolička crkva
Somborski Bunjevci grade 1717. godine crkvu na razvalinama starih
turskih građevina. Na mestu stare crkve od 1752. do 1763. godine gradi
se nova crkva u klasičnom baroknom stilu posvećenu Svetom Trojstvu.
Crkvene orgulje su izgrađene 1771. godine, a propovedaonica je oslikana
1782. godine. Ispod crkve nalazi se kripta u koju su do 1782. godine
sahranjivani ugledni somborski građani rimokatoličke veroispovesti.
Crkva je obnovljena 1939. godine.




Crkva Svetog Jovana Preteče - mala pravoslavna crkva
Crkva je podignuta na prostoru na kome su se oduvek nalazile bogomolje.
Prvobitno je ovde bila hrišćanska crkva koja je po dolasku turaka
pretvorena je u džamiju, da bi nakon odlaska turaka bila pretvorena u
pravoslavnu crkvu. Kaluđeri fruškogorskog manastira Jazak su 1716.
godine sklanjajući se pred novom pretnjom od napada Turaka, sa sobom
doneli mošti cara Uroša V - poslednjeg sprskog cara. Dve godine kasnije,
kaluđeri se vraćaju u Jazak i odnose mošti cara, a u znak zahvalnosti
crkvi ostavljaju ikonu Presvete Bogorodice donetu sa Kosova prilikom
seobe Srba pod Arsenijem Čarnojevićem. Ikona se ovde čuva i danas. Stara
crkva je srušena 1786. godine da bi na njenom mestu 1790. godine bila
izgrađena nova u baroknom stilu sa elementima rokokoa. Ikonostas crkve
oslikao je 1809. Pavle Đurković. Crkva je obnovljena 1978. godine.




Crkva Svetog velikomučenika Georgija - velika pravoslavna crkva
Somborski Srbi su još u vreme Turaka imali malu Svetođurđevsku crkvu
koju obnavljaju 1717. godine, a uz ovu staru crkvicu 1744. godine grade
novi veliki crkveni toranj. Nakon dobijanja statusa slobodnog i
kraljevskog grada, somborski Srbi su odlučili da izgrade crkvu dostojnu
skupo stečene privilegije. Izgradnja je počela 1759. godine nakon
sakupljanja svesrdih priloga imućnih i siromašnih somborskih Srba. Crkva
je izgrađena 1761. godine u barokno rokajnom stilu. Crkvu je ikonopisao
tadašnji najbolji zograf Teodor Kračun. Prilikom renoviranja
unutrašnjosti hrama 1866. godine stari ikonostas je skinut, da bi umesto
njega Pavle Simić ikonopisao do 1873. godine novi sa 77 ikona visokog
umetničkog dometa. U crkvi je sahranjen kapetan somborske graničarske
milicije grof Jovan Branković i vladika bački Jovan Jovanović. Crkva je
temeljno obnovljena 1936. godine. U porti, iza crkve sazidana je 1759.
godine prizemna trščara u kojoj je 1788. godine Avram Mrazović pokrenuo
''Normu'' (prvi tečaj za obrazovanje učitelja u Južnih Slovena). Stara
zgrada je 1863. godine renovirana za potrebe održavanja nastave za
ženska odeljenja Učiteljske škole koja su ovde bila do 1921. godine.
Danas je zgrada sedište Pravoslavne crkvene opštine.




Karmelićanska crkva - crkva sa dva tornja
Ideja o izgradnji začeta je početkom XIX veka, odluka o izgradnji je
doneta 1828. godine, izgradnja je počela 1860. godine, a crkva je
završena 1904. godine i predata na upravu karmelićanima. Pored crkve
1905. godine izgrađen je samostan (konvikt) koji sa crkvom čini skladnu
arhitektonsku celinu u stilu romantizma. U crkvi se nalaze orgulje
izrađene 1926. godine i bile su treće po veličini na prostoru bivše
Jugoslavije.



Grašalkovićeva palata
Upravnik komorskih carskih dobara grof Antun Grašalković 1763. godine
gradi zgradu u baroknom stilu koja je služila kao imigracioni centar i
karantin za doseljeno namačko stanovništvo. U zgradi se do 1863. godine
nalazila somborska telegrafska stanica, između dva rata poreska uprava, a
u posleratnom periodu neko vreme ovde je bilo sedište policijske
službe. Konačni izgled Grašalkovića palata dobila je krajem XIX veka,
kada je dozidan bočni deo (iz Zmaj Jovine ulice).




Istorijski arhiv - Pašina kula i Krušperova kuća
Pašina kula predstavlja trag nekadašnjeg boravka Turaka u Somboru i
najstarije je sačuvano gradsko zdanje koje potiče s kraja XVI ili
početka XVII veka. Pretpostavlja se da su Turci nakon osvajanja Sombora
1541. godine nekadašnju coborsentmihaljsku trvđavu samo prepravili i
dogradili za potrebe varoškog zapovednika. Kula kvadratne osnove sa
prizemljem i dva sprata, sačuvala je svoj nekadašnji izgled i sa
Krušperovom kućom predsetavlja jedinstvenu celinu.
Paul Krušper od Varboa, upravnik carskih dobara, gradi 1771. godine
jednospratnu pravougaonu porodičnu palatu u kasnobaroknom stilu na mestu
koje je bilo predviđeno za izgradnju zgrade Županije. Krajem XIX veka
ovde je smeštena gradska pošta, a kasnije i telefonska centrala. Danas
je u ovoj zgradi sedište Istorijskog arhiva Sombora čuva arhivsku građu
staru više od tri veka.




Kapela Svetog Ivana Nepomuka
Godine 1751. tadašnji upravnik carskih dobara Franc Redl gradi kapelu u
rokoko stilu i posvećuje je svetom Ivanu Nepomuku - zaštitniku od
poplava. Zbog svog oblika pretpostavlja se da je nastala na osnovi
nekadašnje turske bogomolje koja je postojala pored Pašine kule. Svoj
prvobitni oblik kapela je sačuvala do danas.



Kronić palata
Izgrađena je 1906. godine u stilu eklektizma i jedno je od najlepših
somborskih zdanja. Zgradu je izgradio bogati somborski advokat i
veleposednik dr Stevan Kronić. Naslednici dr Stevana Kronić su zbog
finansijskih problema 1938. godine zgradu prodali apotekaru mr Đorđu
Antiću. Nakon završetka Drugog svetskog rata zgrada postaje državno
vlasništvo. Danas je u njoj smešten Trgovinski sud. Ispred zgrade
nalazio se pravoslavni krst od crvenkastog mermera, podignut 1856.
godine, a u posleratnom periodu premešten je u portu Velike pravoslavne
crkve.




Plebanija - Župni dvor, nekadašnji franjevački samostan
Franjevački samostan se nalazi pored crkve Presvetog Trojstva. Zgrada je
počela da se gradi 1743. godine za potrebe smeštaja franjevaca, a
završena je 1749. godine. U prostorijama zgrade 24. aprila 1749. godine
somborcima je svečano uručeno Privilegijsko pismo carice Marije Terezije
kojim je grad proglašen za slobodan i kraljevski. Franjevci su 1786.
godine uredbom austrijskog cara Josifa II morali da napuste grad. Iste
godine Sombor postaje sedište velike Bačko-bodroške županije i zgrada
postaje sedište županijske administracije koja je ovde ostala do
izgradnje zgrade Županije. Danas je zgrada sedište župnog dvora. Na
južnoj fasadi zdanja nalazi se jedna od somborskih atrakcija: SUNČANI
SAT koji je načinjen 1852. godine na inicijativu tadašnjeg profesora i
upravnika Učiteljske škole Jovana Čokor, obrazovanog čoveka teške
naravi. Učenike je surovo kažnjavao, što je izazivalo đačke pobune zbog
čega je morao da napusti Sombor. Za sobom je ostavio vidan trag. Pošto
se bavio astronomijom, dao je da se sačini sunčani sat sa
sarkastično-duhovitim natpisom: ''Jedan ti je od ovih poslednji'' koji i
danas privlači pažnju.




Preparandija - Učiteljska škola
Zgrada je zadužbina Njegove svetosti Georgija Brankovića, patrijarha
srpskog, somborskog prote i nekadašnjeg upravnika Učiteljske škole.
Zgrada je izgrađena je 1895. godine u stilu neorenesanse za potrebe
održavanja nastave za muška odeljenja Učiteljske škole koja su ovde bila
do 1948. godine. Mrazovićeva ''Norme'' je 1812. godine preseljena u
Sentandreju gde je uzdignuta u Preparandiju i 1816. godine vraćena u
Sombor kao prva Srpska učiteljska škola. 1973. godine učiteljska škola
prerasta u Pedagošku akademiju, a 1993. u Učiteljski fakultet. Danas je u
zgradi Preparandije smešten muzej somborske Učiteljske škole, deo njene
biblioteke i kancelarije dekanata Učiteljskog fakulteta.



Srpska čitaonica
Zgrada je izgrađena 1882.godine u stilu eklektizma za potrebe Srpske
čitaonice koja je osnovana 1845. godine na inicijativu 72 najučenija i
najuglednija Srbina. Pesnik Laza Kostić, nakon ženidbe sa Julijanom
Palanački, postaje član Srpske čitaonice 1897. godine, a 1901. godine
izabran je za predsednika Čitaonice. Dužnost predsednika Laza Kostić će
obavljati do smrti 1910. godine. U znak pijeteta prema svom
dugogodišnjem predsedniku, Srpska čitaonica je narednih godinu dana bila
bez predsednika. Uz biblioteku Srpske učiteljske škole, Srpska
čitaonica bila je do 1918. glavna srpska knjižnica u gradu, nakon čega
tu ulogu preuzima Gradska biblioteka.



Trg Svetog Đorđa
Svoj najviši estetski domašaj trg je dosegao kada je 1940. godine
otkriven spomenik kralju Aleksandru Karađorđević (rad Antuna
Augustinčića). Ubrzo nakon otkrivanja, po dolasku mađarskih okupatora,
1941. godine spomenik je uklonjen. Spomenik je činio jedinstvenu celinu
sa pravoslavnim krstom iz 1795. godine, koji se danas nalazi u porti
Crkve svetog Đorđa. Na mestu današnje Robne kuće do 1968. nalazila se
jednospratna zgrada In foro podignuta 1804. godine. U zgradi je bila
smeštena đačka trpeza, kasnije internat Učiteljske škole i brojne
trgovinske radnje. Na trgu je u to veme postojao i prvi arteški bunar
iskopan 1887. godine.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Gradovi  Empty
PočaljiNaslov: Novi Sad   Gradovi  Icon_minitime20/5/2012, 2:54 pm

Dunavski Gibraltar

Ja
nisam iz Novog Sada ali imam dosta prijatelja tamo i često ga posećujem
pa sam smatrala da mogu da dam svoj doprinos ovoj temi.


Novi
Sad je jedan od tri najveća grada u Srbiji – na svega sat vremena
vožnje od Beograda. Iako nije konkurisao za mesto najlepšeg grada u
zemlji, kada bi takav konkurs postojao, sigurno bi osvojio gran pri.
Lepim i otmenim čine ga i Novosađani koji su, i u doba brze
komunikacije, sačuvali ravničarski mir i prirodnu ljubaznost. Ispod
''petrovaradinske stene'', male panonske planine Fruške gore, nastao je
grad na Dunavu – Novi Sad, koji postoji tek nešto više od 300 godina.
Prvi put je spomenut 1694, dve godine pošto je počela gradnja
Petrovaradinske tvrđave. Tu, na „Dunavskom Gibraltaru“, na 1255.
kilometru ove reke, srednjoevropska Habzburška monarhija se podizanjem
Tvrđave uzdigla iz pepela, posle turske opsade Beča 1683. godine. U
trorečju Dunava, Tise i Save, gde su se sučelile tri civilizacije –
hriščanskog Istoka, hrišćanskog Zapada i islama – našle su utočište
brojne etničke i verske grupe. Srbi to tle nazvaše Vojvodinom, a drugi
to prihvatiše. Ovaj prostor, i pre i posle Rimljana, ima zanimljivu
istoriju dugog trajanja, brojnih naroda i kultura. Boravili su tu:
Gepidi, Huni, Avari, Sloveni, Germani, Mađari, Vizantinci i Turci. Na
''petrovaradinskoj steni'', Rimljani su podigli utvrđenje, koje su
kasnije Mađari obnovili, a Turci održali. Naspram Tvrđave, na levoj,
močvarnoj obali Dunava, posle proterivanja Turaka, krajem 17. veka,
Austrijanci su podigli mostobran, a oko njega je niklo naselje vojnika,
zanatlija i trgovaca. Isprva je naselje nazvano Racko (Srpsko) selo, a
kasnije Petrovaradinski šanac. Kada se naselje uvećalo, posle prestanka
ratova početkom 18. veka, građani željni slobode uspeli su, uz
finansijski otkup od 80.000 forinti, da od carice Marije Terezije
izdejstvuju status SLOBODNOG KRALJEVSKOG GRADA, pod imenom NOVI SAD.
Bilo je to 1. februara 1748. godine.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Gradovi  Empty
PočaljiNaslov: Re: Gradovi    Gradovi  Icon_minitime20/5/2012, 2:55 pm

Srpska Atina

Od
samog početka, Novi Sad je bio višenacionalni grad. Najviše je uvek
bilo Srba, a bilo je i drugih: Mađara, Hrvata, Slovaka, Rusina, Grka,
Cincara, Jevreja, Rumuna, Roma i ko zna sve koga. Taj svoj multikulturni
imidž sačuvao je do danas. Jedan putnik je o Novom Sadu 18. veka
napisao: ,,Ovaj slobodni grad je znamenit primer šta sve može da učini
tolerancija i trgovina.“ Od 1748. gradom je upravljao slobodno izabrani
Magistrat. Novi Sad je tada imao 4.620 stanovnika. Prema dogovoru
srpskog i nesrpskog stanovništva, naizmenično su se na čelnim funkcijama
grada smenjivali pravoslavac i katolik. Početkom 19. veka, srpski
prosvetitelj, reformator pravopisa Vuk Stefanović Karadžić, rekao je da
je Novi Sad ,,najveće srpsko opščestvo na svijetu“. U Revoluciji 1848/9,
grad je bombardovan i uništen. Nekom čudnom snagom, njegovi građani su
ga obnovili u kombinaciji baroka i drugih arhitektonskih stilova,
uzdigavši ga u drugoj polovini 19. veka u ,,Srpsku Atinu“. Posle Prvog
svetskog rata i raspada Austrougarske monarhije 1918, Novi Sad je – kao i
cela Vojvodina – svojom istorijskom odlukom ušao u sastav Srbije,
odnosno novostvorene Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, tj. buduće
Jugoslavije. U 20. veku, Novi Sad je nastavio svoj tihi podunavski put
razvoja u kulturnom i privrednom pogledu. Razvio se u moderan evropski
grad s bulevarima i velikim građevinama, kao što je velelepna zgrada
Banovine, jedan od simbola grada. Posle tragičnih događaja u Drugom
svetskom ratu, kada je stradalo mnogo Novosađana, grad se naglo uvećao i
proširio na sve strane.

Gradovi  26240_1401335231698_1181828345_1217777_309385_n

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Gradovi  Empty
PočaljiNaslov: Re: Gradovi    Gradovi  Icon_minitime20/5/2012, 2:55 pm

Matica kulture

Od
samog nastanka grada, njegovi građani brinuli su o svom duhovnom
životu. Odmah su podizali crkve. Prve pravoslavne bile su: Nikolajevska,
Saborna crkva sv. Georgija, Uspenska i Almaška. Sopstvene vernike
okupljale su: rimokatolička, grkokatolička, reformatska, protestantska,
jermenska crkva, a kasnije i jevrejska sinagoga. Uz crkvena zdanja,
podizane su i škole. Novosađani su u 19. veku imali dve gimnazije:
srpsku i mađarsku, te i druge škole. Negovan je kulturni život
građanstva. Razvijano je knjižarstvo, novinarstvo i štamparstvo. Od
kulturnih institucija osnovane su Srpska čitaonica (1845) i Srpsko
narodno pozorište (1861). Ali najvažniji događaj bio je preseljenje
Matice srpske u Novi Sad, 1864. godine. Matica srpska, najstarija srpska
kulturna institucija novog veka, osnovana je u Budimpešti 1826. godine.
U njenom krilu razvile su se i druge ustanove, kao Biblioteka Matice
srpske, Galerija Matice srpske, Muzej Vojvodine,Muzej grada Novog Sada i
dr. U doba nacionalnog romantizma i građanskog liberalizma, politički
život u Novom Sadu i Vojvodini probudio je Svetozar Miletić, najveći
političar kod Srba 19. veka. Njegov spomenik nalazi se na, u samom
centru grada na Trgu slobode, gde je i zgrada nekadašnjeg Magistrata,
danas Gradske kuće. Epitet ,,Srpska Atina“ zapravo je označio zlatno
doba kulture Novog Sada. Uz institucije, tome su najviše doprinele
značajne ličnosti. Ovo je grad kratke istorije, ali zanimljivih ljudi i
događaja. Ovde je početkom 20. veka živeo i Albert Ajnštajn sa svojom
suprugom Milevom Marić-Ajnštajn.

Gradovi  26240_1401339031793_1181828345_1217788_1497123_n

Nikolajevska crkva

Gradovi  26240_1401335111695_1181828345_1217774_8218044_n

Unutrašnjost katedrale u centru grada

Gradovi  26240_1401347512005_1181828345_1217812_6875142_n

Zgrada Matice Srpske

Gradovi  26240_1401350152071_1181828345_1217819_1011044_n

Unutrašnjost Saborne crkve

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Gradovi  Empty
PočaljiNaslov: Re: Gradovi    Gradovi  Icon_minitime20/5/2012, 2:55 pm

Novosadski Jermeni iščezli lagano i gotovo
neosetno





Gradovi  700750Građanski list



Jermeni su posle propasti svoje države, 1375. godine, potpuno
izgubili političku samostalnost. Potpali su pod persijsku, tursku, a
1828. godine i pod rusku upravu. Usled vojno-političkih poraza, Jermeni
su se iselili iz pokorene otadžbine i osnovali kolonije u istočnoj
Evropi, severnoj Africi i Aziji. Jermene je trgovački duh vodio u
krajeve sa živim prometom i sa stanovništvom nezainteresovanim za
trgovinu. Tako je taj drevni narod s istoka došao do Novog Sada, gde se
naselio nakon stradanja Beograda, 1739. godine.Objašnjenja
najranije istorije novosadskih Jermena zabeležena su u zapisniku njihove
crkve (protocollum), na jermenskom jeziku, a na latinski ih je preveo
pater Josif Vartan, monah reda svetog Antonija. U tom zapisniku piše:"U
avgustu leta gospodnjeg 1739, kada su Turci Beograd već osvojili bili,
mi Jermeni ostavismo Beograd i pobegosmo ispred varvarskih vojski,
zajedno s našim misionarom Jakovom Erzerumskim, kaluđerom jermenskog
manastira u Mlecima, i došavši ovamo, nastanismo se u Novom Sadu, preko
puta Petrovaradina."U prvim godinama nakon jermenskog
doseljavanja, njihov sveštenik, pater Jakov Erzerumski stanovao je u
latinskoj plebaniji, gde su mu kiriju plaćali parohijani, dok su
bogosluženja obavljali u katoličkoj crkvi. Tako neudobnu poziciju
napustili su 1743. godine, nakon što su pisali kaločkom nadbiskupu
Gavrilu moleći ga za dozvolu da podignu sopstvenu crkvu. Za 200 forinti,
odvojenih od novca sakupljenog za zidanje hrama, Jermeni su kupili
kuću, koja će im poslužiti kao parohijski dom, i ogradili drvećem
zasađen vrt. Hram se počeo graditi 4. maja 1746. godine, a 17. novembra
iste godine završen je i posvećen. Nesrećne 1849. godine, ta crkva je
izgorela, a ležala je u ruševinama sve do 1872, kada je delimično
obnovljena zahvaljujući plemenitoj dobrotvorki Mariji Trandafil. Tom
prilikom obnovljena je sama građevina, ali je pustoš u unutrašnjosti
hrama trajala sve do jeseni 1891. godine, kada ga je Rimokatolička
crkvena opština snabdela bogoslužbenim predmetima. Jermenski
sveštenik u Novom Sadu obično je bio monah iz kongregacije Mehitarista,
koja je vodila duhovnu brigu o Jermenima rasejanim duž Dunava, sve do
Istambula. Njihova verska zajednica je sve do unije s Rimom spadala u
tzv. heterodoksne istočne crkve, koje su ispovedale monofizitsko učenje.
Otada su Jermeni mnoge običaje primili od rimokatolika. Brak se ne može
razvesti, katoličku infulu i prsten jermenski episkopi nose od 1182.
godine, dok je dotadašnja grčka mitra prepuštena prezviterima. U
njihovim hramovima oltar je manji nego u pravoslavnim, tako da časna
trpeza zapravo stoji u samim carskim dverima, srednjim vratima u
ikonostasu. Interesantno je da Jermeni, po prastarom istočnjačkom
običaju, praznike Hristovog rođenja i krštenja slave zajedno, na dan
pravoslavnog Bogojavljenja. Od 1798. godine, kada su u Novom Sadu
popisana 102 Jeremena, ta crkvena opština imala je sve manje članova.
Već kobne 1849. godine, kada je stradala jermenska crkva, popisano je
samo 30 duša, međutim, u gradu se osećao snažan uticaj te zajednice,
uglavnom zato što su je činili imućni trgovci. Kako je tragedija pada
Beograda dovela taj drevni narod u naš grad, rušenja iz 1849. godine
navela su ih da gravitiraju iz Novog Sada. Isto tako, asimilacija je
učinila svoje, pa su se Jermeni utapali u druge narode. Na primer, kod
pripadnika tog naroda koji žive u Erdelju, maternji jezik je mađarski,
kao i njihova imena, dok samo u porodičnim predanjima opstaje svest o
njihovom jermenskom poreklu. Taj inteligentni, trgovački narod se
nebrojeno puta morao prilagođavati novonastalim okonostima kako bi
preživeo, te je upravo zbog te velike veštine pretopljen u druge,
dominantne nacije. Asimilaciju je olakšalo i nepostojanje jermenskih
škola, tako da su njihova deca u Novom Sadu učila isključivo nemački, pa
su malo-pomalo zaboravila maternji jezik. Usled sklapanja mešovitih
brakova i velike veštine prilagodljivosti, lagano i gotovo neosetno
iščezli su novosadski Jermeni.U Novom Sadu 1741. bilo je
preko 150 Jermena, ali su se neke porodice selile dalje pa je
krajem 18. veka u Novom Sadu bilo između 40 i 100 Jermena.
Jermeni su u Petrovaradinski Šanac došli iz Beograda 1739. s Grcima,
Nemcima, Cincarima i nešto Arnauta. Krajem 1743. oni su
odlučili da sagrade poseban hram što im je nadbiskup Kaloče Patačić odobrio.
Crkva je dovršena 1746. Crkva je bila posvećena svetom Petru i Pavlu.
Najveći prilog dao je trgovac Jovan Čenazi.
Jermeni kojima je crkva pripadala bili su katoličke veroispovesti.
Jermenska crkva stradala je prilikom bombardovanja
Novog Sada 12. juna 1849. godine. Posle je obnovljena a pomoć je donirala i
novosadska dobrotvorka Marija Trandafil. Krajem 19. veka u Novom Sadu je bilo samo 6 Jermena a krajem 1939. samo
jedan. Jermenska crkva je srušena prilikom proširenja Bulevara Maršala Tita (današnji Bulevar
Mihajla Pupina
) 1963. Danas na njenom mestu stoji obeležje koje je
izrađeno od kamena vulkanskog porekla, iz Jermenije.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Gradovi  Empty
PočaljiNaslov: Re: Gradovi    Gradovi  Icon_minitime20/5/2012, 2:56 pm

Bogatstvo sadržaja

Na ovoj raskrsnici rečnih,
drumskih i trgovačkih puteva, susretanja kultura i civilizacija,
evropske i orijentalne ekonomije, nastali su već u XIX veku sajmovi. Na
tradiciji vašara, stvoren je Novosadski Sajam, koji tokom cele godine
održava izložbe evropskog značaja. Građanski život Novog Sada bi bio
nezanimljiv bez kafana i zabava, ali i bez tradicionalnih kulturnih
manifestacija. Štimung čuvenih starih kafana u Novom Sadu se još oseća.
Ali, savremeni život doneo je nove tradicije. U Novom Sadu se održavaju:
pozorišni festival ,,Sterijino pozorje“, dečji festival ,,Zima jeve
dečje igre“, pesnički susreti ,,Brankovo kolo“, Novosadske muzičke
svečanosti, „Vojvođanska tamburica“, a odskora i letnji internacionalni
rok festival ,,Exit“ na Petrovaradinskoj tvrđavi, kao i Festival uli
čnih svirača. Novosađani se bave sportom od nastanka grada. Najstariji
sportovi su konjički, streljaštvo i veslanje. Moderno doba donelo je
nove, olimpijske sportove, u kojima su Novosađani osvajali brojne
medalje. U Novom Sadu se svake jeseni trči ,,Novosadski maraton“, a
postoji i ,,Fruškogorski maraton“ s druge strane Dunava. Leto Novosađani
provode na svojoj reci, uglavnom na čuvenoj plaži „Štrand“.

Gradovi  26240_1401343311900_1181828345_1217804_2293230_n

Gradovi  26240_1401353272149_1181828345_1217833_3885102_n

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Gradovi  Empty
PočaljiNaslov: Re: Gradovi    Gradovi  Icon_minitime20/5/2012, 2:56 pm

Gradovi  Grbnovogsada

Ime i grb
grad je dobio 1. februara 1748. poveljom carice Marije Terezije i tako
postao slobodan kraljevski grad: Neoplantae, Neusatz, Ujvidek, Novi Sad.

Na grbu se na plavoj pozadini ističu tri masivne kule ispod kojih protiče Dunav preko zelene livade.
Iznad kula se nalaze Nojev golub i natpis na latinskom Sigillum Regiae Liberaeque Civitatis Neoplantensis, što bi u prevodu na srpski jezik značilo: Pečat kraljevske slobodne varoši Novog Sada.

Gradovi  Panoramans1

Od
kada je u periodu socijalizma postao glavni grad Autonomne Pokrajine
Vojvodine, Novi Sad je politički, ekonomski, kulturni, prosvetni i svaki
drugi centar severne pokrajine Srbije. On je univerzitetski grad sa
većim brojem fakulteta i viših škola i medijska imperija na čak pet
jezika: srpskom, mađarskom, slovačkom, rumunskom i rusinskom, što nigde u
Evropi nije postojalo. Grad festivala za decu, mlade i stare sa brojnim manifestacijama kao što su Zmajeve dečje igre, Sterijino pozorje, Nomus i najnoviji EXIT festival.
Grad kulture sa brojnim bibliotekama, muzejima, galerijama. Legendarni
Janika Balaž i kompozitor i dirigent Sava Vukosavljev učinili su da
tamburaška muzika postane još jedan važan simbol grada.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Gradovi  Empty
PočaljiNaslov: Re: Gradovi    Gradovi  Icon_minitime20/5/2012, 2:57 pm

Tu je zdravstvena zaštita na veoma visokom nivou, čemu izuzetan doprinos daju Instutut svetskog renomea za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici i Medicinski fakultet, koji je dao veliki broj vrsnih naučnika i stručnjaka. Zahvaljujući stručnjacima Instituta za ratarstvo u Novom Sadu nastaju međunarodno priznate nove sorte pšenice i kukuruza, a jedan od zaštitnih znakova grada je Novosadski sajam sa više međunarodnih sajamskih priredbi, od kojih naravno posebno valja izdvojiti Poljoprivredni sajam.

Gradovi  Sajam300x199

Novi Sad je sve to, ali i mnogo više. On je i sportski centar, u kom je 1790. osnovano Gradsko streljačko društvo, 1872. “Jačačka, veslačka i vatrogasna zadruga” iz koje se 1885. razvio veslački klub Danubius,
a 1981. otvoren je objekat od kapitalnog značaja za razvoj sporta u
gradu – Sportski i poslovni centar Vojvodina, popularnije nazvan SPENS.
Ova atraktivna građevina metala, stakla, betona i mermera koja se
prostire na 65.000 m2 i deo kompleksa od 20 hektara, u kome su i
prostori za sportske i rekreativne sadržaje-teniska igrališta, bazeni,
klizalište i drugo, sa velikom dvoranom koja može da primi do 10.000
gledalaca i malom dvoranom za 1.200 gledalaca.

Gradovi  Spens1300x225

U samo praskozorje Prvog svetskog rata 1914. godine u Novom Sadu je osnovan drugi najstariji fudbalski klub u Jugoslaviji – FK “Vojvodina”, dvostruki šampion “druge” Jugoslavije. “Vojvodina” 1924. godine dobija i svoj stadion “Karađorđe”, po nacrtima inženjera Dake Popovića, i dan danas stoji na istom mestu, uz SPENS.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Gradovi  Empty
PočaljiNaslov: Re: Gradovi    Gradovi  Icon_minitime20/5/2012, 2:58 pm

ULICA MODENE

Gradovi  51472204

Zgrada stare Trgovinsko-industrijske komore:Godine 1938. osnovana je Produktna i Efektna berza kako bi se ponuda i potražnja za područje Banovine koncentrisala na jednom mestu
Da
bi se efikasno vršio nadzor nad nizom udruženja trgovaca, zanatlija i
industrijalaca, u Novom Sadu je 1919. osnovana Trgovačko-industrijska i
zanatska komora, u koju je učlanjeno preko 37.000 članova sa područja
Bačke i Baranje.

Arhitekta Đorđe Tabaković je u ovom naletu projektovao još niz zgrada, od kojih je jedna i Tanurdžićeva palata.
Ovaj reprezentativni i monumentalni modernistički stambeno-poslovni
objekat je svojim velikim delom zašao u sam centar grada, narušivši tako
dominirajuće stilove gradnje iz druge polovine XIX veka.


Gradovi  81234769

Posle Drugog svetskog rata ova zgrada će biti nacionalizovana,a mlađe generacije je znaju kao "Hotel Putnik" .

Šetnja ovom ulicom nas vraća na Trg Slobode

Gradovi  555xs

Gradovi  556fx

Gde stvarno nije teško pronaći mesto za odmor ili zabavu posle duge šetnje.

Gradovi  566wu

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Gradovi  Empty
PočaljiNaslov: Re: Gradovi    Gradovi  Icon_minitime20/5/2012, 2:58 pm

Među mnogim,značajnim i prelepim građevinam moga grada želim skrenuti pažnju na još jednu:

Adamovićeva palata tj. palata “Elita”


Gradovi  Adamovic150x150

Aleksandar (Šandor) Adamović

zaslužan je za obnovu vinograda posle najezde filoksere 1892. godine.
Porodica Adamović spadala je u čuvene proizvođače vina, a prva je u ovim
krajevima proizvodila šampanjac.

Dr. Stevan Adamović
, advokat, političar i novosadski gradonačelnik vlasnik je prvog automobila
u gradu, koji je 1892. protutnjao gradskim ulicama. Reč je o automobilu
marke “Dižon-Buton”. On je istovremeno osnivač deoničarskog društva,
koje je zaslužno za otvaranje prvog gradskog bioskopa “Apolo” 1910.
godine.

Porodično bogatstvo je posle Drugog svetskog rata bilo oduzeto.
Novosadsko naselje Telep je 1927. godine dobilo naziv baš po Aleksandru Adamoviću – Adamovićevo naselje.
Naziv je posle okupacije 1944. ukinut i danas je skoro potpuno
zaboravljen,mada se na nekim mestima još uvek može sresti i taj naziv.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Gradovi  Empty
PočaljiNaslov: Re: Gradovi    Gradovi  Icon_minitime20/5/2012, 2:59 pm

Govoriti o Novom Sadu i o njegovim prelepim i pažnje vrednim građevinama a ne pomenuti Novosadske bogomolje više je nego nekorektno.
Dozvolite mi,u uvodu,blagi osvrt na Istorijat Eparhije Bačke kako bismo lakše ispratili naredne postove.

Usled
sve jačih pritisaka Turaka na ostatke srpske srednjevekovne države i
pada Smedereva 1459. godine, sve više Srba prelazi na teritoriju susedne
Ugarske, gde pod vođstvom svojih despota aktivno učestvuju u borbama
protiv turskog nadiranja. Iako smatrani “Rascijanima šizmaticima” i
“uljezima”, Srbi svojim iskustvom, hrabrošću i poletom u mnogobrojnim
bitkama i pograničnim čarkama sa Turcima zasluženo stiču povlašćeni
status u svojoj novoj državi.


Krajem XV veka, mađarski
kralj Matija Korvin izdaje dekret kojim se Srbi oslobađaju plaćanja
desetka rimokatoličkom kleru. Od kralja Sigismunda Srbi dobijaju sedam, a
od njegovih naslednika još 25 privilegija. Uživajući status
privilegovanog naroda, podizanjem crkava i manastira i organizacijom
crkvene jerarhije, Srbi su očuvali svoju pravoslavnu veru, vekovnu
tradiciju i uspomenu na slavnu prošlost.


Gradovi  Vladicindvor2150x150
Grb Eparhije Bačke na Vladičinom dvoru

Svoje
prve korake, Eparhija Bačka čini u buri novog veka, u vremenu velikih
geografskih otkrića, verskih ratova i naglog širenja turske moći u
Evropi. Nažalost ne postoji dovoljno podataka za stvaranje jasnije
vizije prošlosti Bačke Eparhije u ovom periodu. Tragovi ovog, za
istoriju izgubljenog vremena, nalaze se u starim zapisima, natpisima,
diptisima i njihovim prepisima.


Ime prvog poznatog Bačkog episkopa Filipa zapisano je u rukopisnom Jevanđelju Cetinjskog manastira koje potiče iz XVIII veka.
Delovanje Episkopa Filipa vezuje se za period pre Mohačke bitke 1526. godine.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Gradovi  Empty
PočaljiNaslov: Re: Gradovi    Gradovi  Icon_minitime20/5/2012, 2:59 pm

Saborna crkva svetog Georgija


Gradovi  Saborna1198x300
nalazi se na uglu Zmaj Jovine i Pašićeve ulice

Prema predanju, prva pravoslavna crkva Svetog velikomučenika Georgija, saborni hram, postoji još od 1700. godine.
Od 1708. godine je u Novom Sadu (tada Šancu) sedište Bačkog vladike.

Novosadska
saborna crkva je bila u gradnji još u toku 1734, a završena je, u
baroknom stilu, oko 1740. za vreme vladavine carice Marije Terezije, pod
patrijarhom Arsenijem IV Jovanovićem i episkopom bačkim Visarionom
Pavlovićem. Navodi se da je rađena od kamena i opeke. Stradala je kao i
veći deo Novog Sada 1849. Obnovljena je između 1860. i 1880. Sadašnji
izgled je dobila projektom arhitekte iz Budimpešte, Mihaela Harminca,
1902-1905. godine, u vreme vladike Mitrofana Ševića. Tada je izgrađen
nov visok zvonik sa zvonima naručenim u Budimpešti.

Na ikonama u crkvi je najviše radio slikar Paja Jovanović. Izradio je sve ikone na ikonostasu (ukupno 33), zatim i istorijske slike iznad obe pevnice, “Krunisanje Stefana Prvovenčanog” i “Sveti Sava miri zavađenu braću Vukana i Stefana”.
Jovanović je uradio i dve velike ikone na tronovima (bogorodičin –
levo, i arhijerejski – desno), kao i zidnu ornamentiku. Zidne
kompozicije radio je slikar Stevan Aleksić, a vitraže na prozorima je izradio Imre Zseler iz Budimpešte.

U porti crkve nalazi se najstariji sačuvani spomenik Novog Sada – Bogojavljenski krst od ružičastog mermera.

Kada govorimo o sabornoj crkvi,neizostavno se mora pomenuti i Hor Saborne crkve Sv.Georgija koji je,po rečima dirigenta mr Bogdana Đakovića, "sastavljen
od mladih ljudi različitih profesionalnih usmerenja, prvenstveno
okupljenih oko ideje negovanja tradicije horskog višeglasnog pevanja na
bogosluženjima. Tokom dugogodišnjeg postojanja ovog pevačkog društva,
upravo je taj kontinuitet liturgijskog pevanja omogućio da se hor
neprestano razvija, širi krug prijatelja, upoznaje najznačajnije srpske
pravoslavne i druge hrišćanske svetinje širom naše zemlje i Evrope.
Negujući i svetovni repertoar i sarađujući sa drugim kulturnim društvima
i ustanovama trudimo se da afirmišemo istinite vrednosti našeg
kulturnog nasleđa."

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Gradovi  Empty
PočaljiNaslov: Re: Gradovi    Gradovi  Icon_minitime20/5/2012, 3:00 pm

Tamo gde se Pašićeva ulica uliva u Trg Marije Trandafil,kao skrivena,u malom dvorištu preko puta Matice Srpske nalazi se


Gradovi  Nikolajevskacrkva300x22

NIKOLAJEVSKA CRKVA

Hram Prenosa moštiju Svetog oca Nikolaja – Nikolajevska crkva, sagrađena je u periodu od 1726. do 1730. godine. Samim tim ovo je najstarija pravoslavna crkva u gradu,
koja je ostala sačuvana u svom izvornom obliku. Ovu crkvu izgradila su
braća Stojić, Bogdan i Nedeljko, a karakteristična je po „ruskom“
kubetu. Osvetio ju je aradski episkop Vikentije Jovanović 1730. godine.

U
strahovitom bombardovanju Novog Sada 12. juna 1849. godine, crkva je
pretrpela velika oštećenja ostavši bez krova i prvobitne unutrašnje
dekoracije. Tako zapuštena i razrušena, ostala je sve do 1862. godine,
kada je usledila njena velika obnova trudom i ljubavlju Jovana i Marije Trandafil, velikih novosadskih dobrotvora. Ikonostas potiče iz toga vremena i delo je akademskog slikara Pavla Simića.
Godine 1889. Nikolajevska crkva dobija status parohijske crkve
.
Prilikom obnove unutrašnjosti crkve, koju je 1959. sproveo Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture, otkrivene su na svodu crkve 24 uljane zidne slike, verovatno rad Nikole Dimšića,
nastale u XIX veku. Ponovna restauracija unutrašnjosti crkve je
izvršena 1977. pod stručnim rukovodstvom akademskog slikara Dušana
Nonina. Poslednja obnova je vezana za period od 1994. do 1996, kada je
na Nikoljdan izvršeno i njeno veliko osvećenje.

U ovoj crkvi su na Malu gospojinu, 1913. kršteni sinovi Milene i Alberta Ajnštajna, Albert i Eduard.

Najstariji
pisani trag reči Novi Sad na srpskom jeziku na nekom objektu u gradu
datira iz 1749. godine i nalazi se na nadgrobnom spomeniku Simeona
Radonića na severnoj fasadi Nikolajevske crkve.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Gradovi  Empty
PočaljiNaslov: Re: Gradovi    Gradovi  Icon_minitime20/5/2012, 3:00 pm

Iza Srpskog Narodnog Pozorišta,u Uspenskoj ulici,nalazi se

Uspenska crkva


Gradovi  Uspenska225x300

Postoje svedočanstva da je Svetouspenska crkva postojala
već 1731. Tadašnje zdanje je bilo izgrađeno od pruća i naboja i
nalazilo se u zapadnom delu grada koji je tada bio pod civilnom,
kameralnom upravom. Posle nekoliko decenija, 1765. godine početa je
izgradnja većeg i lepšeg hrama. Obnova je završena 1776-77, a hram je osvetio Episkop Arsenije Radivojević.

Posebnu
lepotu ovog hrama čine ikonostas i njegova rezbarija, kao i rezbarija
Bogorodičinog trona, arhijerejskog prestola i crkvenog nameštaja retke
lepote domaćih rezbara Marka Gavrilovića i njegovih sinova.
Ovako pozlaćena raznovrsna ornamentika ima veliku umetničku i zanatsku vrednost.

Ikonostas je oslikao Janko Halkozović poreklom iz Makedonije uz pomoć novosadskog slikara Vase Ostojića. Ikonostas spada u grupu najrazvijenijih i rezbarijom najbogatijih oltarskih pregrada iz vremena baroka na prostorima Srbije.
Stilom odudaraju ikone na severnim i južnim dverima, i ikone u
arhijerejskom tronu, pa se veruje da je njih slikao Dimitrije Bratoglić
iz Zemuna ili Mihajlo Jeftić iz Sremskih Karlovaca. Dve ikone Presvete Bogorodice su rad italokritske škole, a donesene su u Seobi Srba 1690.

Kada
je crkva završena, 1772. godine, bila je najlepša u gradu. Posebno se
isticao njen barokni toranj privlačeći pažnju prolaznika. U
unutrašnjosti se ističe oltarski prostor u kome je pod obložen
ružičastim mermerom.


Na spoljašnjem zidu crkve postoji nekoliko grobnica, a ističe se grobna ploča carsko-kraljevskog kapetana Jovana Jankovića od Brinja sa njegovim plemićkim grbom. Ploču je postavila 1843. godine njegova sestra baronica Eufemija Jović.

Sve
do pred kraj 1970ih godina XX veka crkva je imala parohijski dom i
portu. U porti su se nalazili grobovi značajnih parohijana i sveštenika
Uspenske crkve. To je razrušeno prilikom izgradnje nove zgrade Srpskog narodnog pozorišta.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Gradovi  Empty
PočaljiNaslov: Re: Gradovi    Gradovi  Icon_minitime20/5/2012, 3:00 pm

Gradovi  Almaska1207x300

Almaška crkva

…je hram sveta Tri jerarha Srpske pravoslavne crkve u Almaškom kraju.
Prvu
crkvu na ovom mestu sagradili su Srbi 1718. godine koji su se doselili
na periferiju Petrovaradinskog šanca iz sela Almaš. Kako su svi bili
siromašni, i hram su izgradili od materijala kojim su podizali svoje
kuće – od zemlje, šiblja, trske i dasaka. Taj hram od pletera,
oblepljen blatom i pokriven šindrom, posvetili su svetiteljima, čiji su
likovi bili na ikoni koju su našli u zemlji kad su kopali bunar u porti.


Ovako
sagrađena crkva nije bila dugog veka, pa je 1733. godine sazidana nova,
koja je imala “temelje od pečene cigle, svod i krov od dasaka, patosan
ciglom”.


Naredna crkva sagrađena je od čvršćeg materijala i
osvećena tek 1797. godine. Građena je na specifičan način: stara crkva
nije rušena, već je preko nje građena nova, kako bi se redovno
bogoslužilo. Projekat i predračun troškova za izgradnju hrama dao je
Martin Kovačovski, poreklom Čeh ili Slovak 1775. Kada je dovršena nova
crkva, stara je srušena, a materijal iznet. Ovo postaje najveći hram u gradu, a u istom obliku stoji i danas. Samo je gornji deo zvonika stradao u bombardovanju 1849. kojeg je kasnije zamenio niži. Sa oštećenim zvonikom i krovom crkva je stajala tako do 1852. godine kada je stigla pomoć za obnovu od priloga iz Rusije.

Fasada
crkve ukrašena je dekorativnim kapitelima, a posebno se ističu tri
portala na ulaznim vratima. Poseban utisak ostavlja unutrašnjost hrama,
veliki prozori, masovni hod i lepo dekorisani zidovi. Ikonostas je radio
novosadski rezbar Aksentije Marković, a ikone i deo zidnog slikarstva radio je Arsenije Teodorović. Ikonu u Bogorodičnom tronu, Bogorodica sa Hristom naslikao je Uroš Predić 1905.
godine i smatra se jednim od njegovih najboljih umetničkih ostvarenja.
Sa leve strane, u lađi crkve, nalazi se Hristov grob, izuzetne lepote.

Kapela
svetih Apostola Petra i Pavla na novosadskom Almaškom groblju podignuta
je 1860. godine. Zadužbina je Episkopa bačkog Platona Atanackovića.
Ikonostas i zidno slikarstvo radio je znameniti srpski slikar Pavle
Simić. U kripti hrama sahranjeni su Episkopi Platon Atanacković i German
Opačić.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Gradovi  Empty
PočaljiNaslov: Re: Gradovi    Gradovi  Icon_minitime21/5/2012, 3:50 pm

Gradovi  Cacak

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Gradovi  Empty
PočaljiNaslov: Re: Gradovi    Gradovi  Icon_minitime21/5/2012, 3:51 pm

Gradovi  Cacak1

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Gradovi  Empty
PočaljiNaslov: Re: Gradovi    Gradovi  Icon_minitime21/5/2012, 3:51 pm

Čačanska crkva, sagrađena između 1180. i 1190. godine, ktitor je bio već
pominjani knez Stracimir. Hram je nekada bio posvećen Presvetoj
Bogorodici, a danas je posvećen Vaznesenju Hristovom. U srednjem veku
crkva je bila poznata pod imenom Bogorodica Gradačka, i u Studeničkom
tipiku, sačinjenom između 1204. i 1207. godine, kada je Sveti Sava bio
iguman ovog manastira, Bogorodica Gradačka se pominje kao jedno od šest
crkvenih središta čije starešine učestvuju u izboru studeničkog igumana,
a u povelji Stefana Prvovenčanog, na zidu žičkog zvonika, Stracimirova
zadužbina je izjednačena sa Studenicom, Sv. Đorđe u Rasu i Hilandarom,
što svedoči o ugledu koji je uživala tokom postojanja srednjevekoven
srpske države.
Tokom turske vladavine pretvorena je u džamiju, 2 puta je ponovo
pretvarana u crkvu, i više puta je oštećena, pri čemu su joj
arhitektonske karakteristike u velikoj meri izmenjene. nakon 2 srpska
ustanka konačno je ponovo pretvorena u crkvu, a obnova je započela 1834.
godine, za vreme vladavine kneza Miloša, a druga obimnija obnova
započeta je 1856. godine, kada su crkvi pridodati mnogi barokni
elementi. Zbog toga se kasnije težilo vraćanju srednjevekovnih izvornih
oblika, a uzori su pri tome traženi u drugim očuvanim srednjevekovnim
hramovima. poslednaj obnova izvršena je 1926 - 1929. godine.

Prilikom jedne restauracije u dvorištu crkve pronađena su zvona,
zakopana još krajem srednjeg veka, prilikom povlačenja i seobe pred
Turcima. Na jednom od njih otkriven je natpis na staroslovenskom, koji
kaže da je zvono poklonio gradački mitropolit Nikifot, a na drugom da je
zvono dar Presvetoj Bogorodici Gradačkoj iz 1454.godine, što ih
svrstava među najstarija zvona u Srbiji. Jedno od zvona nalazi se u
muzeju, a drugo je u upotrebi

Gradovi  Cacakcrkva0001qn3


Gradovi  Sdc10478s

Gradovi  Sdc10488b

Gradovi  Cacakcrkva0002no0

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7796
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Gradovi  Empty
PočaljiNaslov: Re: Gradovi    Gradovi  Icon_minitime21/5/2012, 6:06 pm

Gradovi  Cacak_002

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Gradovi  Empty
PočaljiNaslov: Re: Gradovi    Gradovi  Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Gradovi
Nazad na vrh 
Strana 1 od 7Idi na stranu : 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: MOJA ZEMLJA-
Skoči na: