LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Српски витешки кодекс

Ići dole 
AutorPoruka
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

Српски витешки кодекс Empty
PočaljiNaslov: Српски витешки кодекс   Српски витешки кодекс Icon_minitime21/5/2012, 3:04 am

Српски витешки кодекс

УМРИМО ДА УВЕК ЖИВИМО ЗАЈЕДНО
Пише: Лазар Бојанић


Долазио је однекуд, ни са неба, ни са земље. Да ли му је адреса била "чардак ни на небу, ни на земљи"?Јахао је белог коња. Носио сјајан оклоп. У руци држао златни мач. Да ли је због тога био "видан као светлост"? Долазио је да се бори против Хидре, да савлада Минотаура, да надвлада Голијата, да убива троглаву аждаху, да победи на турниру под градом Леђаном. Звао се некад Херкул, некад Тезеј, Давид, Свети Ђорђе, Милош Војиновић.Био је усамљени ратник, био светлост у вечној борби добра и зла, против сила мрака.Тежио вишем циљу, за свој живот био равнодушан. Бранио нејаке, не бојао се "никога до Бога". Равнодушан према земаљском благу; слава и име чувено, и част - и све оно што се не продаје и не купује - то му је било најважније. Ни бог, ни човек, био је све оно што је божанско у човеку. Побеђивао је снагом, у поразу побеђивао је врлином. Пио вино, а никад пијан био. Ни јачем се с пута није уклањао. У дослуху био са вилом посестримом. Веран пријатељу у невољи, побратиму. Знак господства, грб, носио на штиту. Над њим је летео соко, сиви, пред њим трчао пас, верни.
Витез!

Храброст уплашених, снага слабих.

О том тајанственом, малтене натприродном човеку, складног склопа организма (физичког и духа) причали су здепасти, четвртасти, кљасти, обични - уз ракију и огњиште. Причао је и једноноги деда свом двоногом унучету и тако преносио мит и легенду - херојством и подвизима једног човека против истог или јачег из турске булументе, храбрио и себе и своје наследнике.

У томе и јесте суштина и основни задатак витеза. Витеза - необичног, посвећеног, изузетног, специјалног човека са светлим особинама који, јуначки, на мегдану, сабљом аламком, крњи сабљу димискију и баца одсечену турску главу у доратову, или шарчеву, или мрканову зобницу - чине не само подвизи и мегдани већ најобичнији људи који имају бојазан, страх, мржњу, гнев, бес, и од свега тога, неком својом сељачком интуицијом, спојени са земљом и својом приземљушом, храбре себе да и даље остану као острво међу турском силом а да не скоче у неко језерце као лемури и подаве се.

Витеза чине приче обичних о витезу. Витез не може да одигра сам себе. Да одигра витеза. Чак и да убије и бољег, у фер плеју, на мегдану, а раја о томе да ћути и не прича - он није витез. Као што краља у позоришту не глуми онај који игра краља, већ уважавање и страхопоштовање свите.

На пример, имамо витеза:

"Место шала бројанице
На врат стави витез млад
Челик мрежом покри лице,
Нит' је пред ким диже кад."

Или, кад се појавио мало друкчији:

"Ја се онда деси на вратима
кад се шете војвода Милошу:
красан јунак на овоме свету,
сабља му се по калдрми вуче,
свилен калпак, оковано перје,
на јунаку коласта аздија,
око врата свилена марама,
обазре се и погледа на ме..."

Или, кад би наишао још друкчији:

"Оде Милош низ поље широко.
Када дође ђе стоје дјевојке,
збаци с главе бугарску шубару,
скиде с леђа бугар-кабаницу,
засија се скерлет и кадифа,
засјаше се токе на прсима
и злаћане ковче на ногама
сину Милош у пољу зелену
као јарко иза горе сунце -
пак је простре по зеленој трави,
просу по њој бурме и прстење,
ситан бисер и драго камење.
Тад извади мача зеленога..."

Ако би се у ове три наведене ситуације сви присутни заценили од смеха, било би јасно да је пред нама пајац, нека луда, неки камуфлирани ексцентрик. Али, ако међу присутним, када наиђе таква шљаштећа појава, завлада мук, тајац и страхопоштовање ако затрепере девојачка срца, умукне и шапат, онда је јасно да је то витез.

Хтео сам да кажем, предање и приче обичних и уплашених витеза чине витезом.
Смрти има ал' пораза нема.

Ко је витез?
_________________

____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

Српски витешки кодекс Empty
PočaljiNaslov: Re: Српски витешки кодекс   Српски витешки кодекс Icon_minitime21/5/2012, 3:09 am

Да ли онај који иде путем "што се мора то се и може".

Да ли Милош Војновић који, чији је задатак сналажење у ситуацијама то значи спретност, посебност, одважност, вештину, ... који извлачи свога ујака ("женидба цара Душана") кријући се од њега, да би га спасао од лукавих Латина, знајући да је ујак, због сплетке неког типа који је опањкао његову браћу, отприкарио целу фамилију?

Значи: оданост.

Да ли Бановић Страхиња који опрости ноћ под турским чадором - својој љуби и поздрави се заувек са својом политички спретном тазбином?

Значи: праштање.

Да ли Иво Сенковић, који мења свога оца на мегдану са страшним Агом од Рибника, стегне срце и нејаке песнице и доведе дотле, својим срцем, односно тиме што се плаши а храбар, да Ага од Рибника исколачених турских очију дрекне:

"Не погибох од јунака већ од добра коња Ђурађева"!

Значи: срце, храброст.

Да ли болни Дојчин, који после десет година лежања (дворе га његова сека, и његова верна љуба), обмотан чаршафима као египатска мумија, одсече Арапину Уси главу, одбрани Солун, а онда одсече главу свом куму који га издаде, па ковачу наблатину који није хтео за мегдан да поткује дору на вересију (већ је хтео да га кује а да му љуба Дојчинова плати у натури) одруби главу и баци на солунску калдрму. И мирно, без мржње, без беса, без ружних речи, оде кући и умре. Значи: не мрзи, али је суров.

Да ли је Војвода Пријезда који, поражен од Турака, на бедему свога града, без икакве наде , сам са својом верном љубом, коњем Ждра-лом и сабљом навалијом, одлучује. Одсеца коњу главу:

"Јао Ждрале моје добро драго!
Та нека те турски цар не јаше!"
Па онда пребија сабљу навалију.
"Навалија моја десна руко,
Та нека те турски цар не паше!"

Па онда иде у дворе својој госпођи и витешки њој препушта коначну одлуку:

"О Јелице, госпођо разумна
или волиш са мном погинути
ил Турчину верна љуба бити?

Јелица каже:

"О Пријезда драги господару,
Морава нас вода одранила
нек Морава вода и сарани!

Па скочише у воду Мораву.

Предање је, са колена на колено, можда и друкчије причало, али Вук Караџић је записао:

"Цар је Мемед Сталаћ освојио,
не освоји добра ни једнога.
Љуто куне турски цар Мемеде:
Град Сталаћу да те Бог убије!
Довео сам три иљаде војске,
а не видим него пет стотина.

А дошао је, да појаснимо, да би узјахао, коња Ждрала, опасао сабљу навалију и прислонио се уз госпођу Јелицу.

Значи: постоји смрт, али пораза нема.

Погубити од себе бољега

А да ли је витез Влах Алија кога је убио, на једвите јаде, Бановић Страхиња, рвући се и теглећи по планини Јелици у белој пени летњи дан до подне?

Да ли је витез Муса Кесеџија, кога је на превару убио Марко Краљевић?

Имали су одлике витеза и само једну ману - били су гангстери и разбојници свога доба. Умало да буду витезови!

Као Марко Краљевћ који је имао богомдано све шансе - од препознавања очеве сабље, преко врсног коња Шарца који пије колико и Марко (а добар коњ је одлика витеза) преко цеђења суве дреновине (чврсте мишице), да се није у једно недељено пре подне обрукао, када је на мегдан извазвао Мусу Кесеџију, јунака са три срца, а на трећем гуја спава, који је лебдео између наргила и ћиламчета дувајући анадолијски шит и такав надуван, сковитлао је Марка дотле да му је живот био важнији од части и Марко зове - кога? - Вилу Равијојлу, своју посестриму, која одвуче песмом са небеса пажњу Мусе Кесеџије (јер такав глас није чуо) и Марко га ножем из потаје, подмукло убије.

Тело Мусино се копрцало по пољани, глава била око ногу Краљевића Марка, кад се са трећег Мусиног срца пробудила змија. Која, отприлике, рече: Марко срећа твоја што се нисам раније пробудила, развукли би те, Муса и ја, по овом пољу као свиња масну торбу, и заспа поново.

Где је суштина? Вила Равијојла је рекла Марку Краљевићу; што се данас побратиме обрука, па ме позва у помоћ, бисмо двоје на једнога?

Јер, витез - то је фер плеј, то је један на једнога.

Витезови за одбрану, плаћеници за освајања

Косовска битка срж је српског витешког мита, али и много више од тога (њена важност као историјског чворишта вероватно је прецењена - Србија ће живети и после Косова и достићи свој цивилизациј-ски врхунац под владом Деспота Стефана, а Смедерево Ђурђа Бранковића највећи је утврђени град Европе свог времена) - срж националног мита којим се формира архетипски светоназор читаве нације, она осна тачка око које се одвија кристализација целокупног српског националног бића.

Питање: како то да је највећи српски пораз у историји подигнут на епски ниво, у небеске висине националног бића, а једна друга битка из тог времена, можда једнаод најзначајнијих српских победа, Битка на Велбужду, није у епу завредела ни једног јединог стиха.

Знамо ли детаље о победама српског оружја, којима су Урош, Милутин, Дечански и Душан ширили границе средњовековне Србије? Где су ти хероји, те војсковође, чија имена и борбени подвизи - очигледно, павши на "слепу мрљу" српског ока - остадоше незапамћени? Уместо омиљене теорије о "мазохистичком" карактеру нације српске, позваћемо се на чињенице које више славу прате од победа. Српска феудална војска (скуп властеле - витезова, од којих је свако на челу своје "војске" показала се у освајачким подухватима непоуздана. Највеће српске победе постигли су - плаћеници!

Орбини, на пример, описује битку код Велбужда и, помињући да је Дечански имао у служби 1300 Немаца, од којих је било 300 витезова, каже да је управо ова формација разбила језгро бугарске војске која још није била до краја развијена у фронт, и разбивши га, разјурила Бугаре у општу бежанију. Хвалећи енергичност престолонаследника Душана, који је командовао тим нападом он заслуге за победу приписује немачким витезовима, који су, долазећи да ратују за плату, били заклети на верност српским владарима.

Једно касније историјско искуство из Првог светског рата, - катастрофалан пораз Тимочке дивизије кад је, форсирајући Саву понтонима, кренула у продор на територију непријатеља (Срем је тада био аустроугарски) - као да потврђује "непоузданост" српске војске у освајачким походима. Утолико поузданије кад је ангажована у одбрамбеним и ослободилачким акцијама.

Само је одбрамбена битка, као што је била Косовска, могла да уђе у витешки српски еп. Јер, витез се не бори ни за територије, ни за плен, него за спровођење високих моралних начела, "божанских закона", на земљи.

Немачки витезови, победници на Велбужду, имали су војничку етику, српски оклопници, поражени на Косову, ратовали су витешком етиком.
_________________

____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

Српски витешки кодекс Empty
PočaljiNaslov: Re: Српски витешки кодекс   Српски витешки кодекс Icon_minitime21/5/2012, 3:13 am

Српски Витешки Кодекс
Саставила: Мирјана Поповић Радовић


ПОРЕКЛО ВИТЕЗА

- Витез се рађа или од родитеља витезова или је полубожанског порекла, од једног родитеља божанске припадности (бића, животиње, биљке) а другог смртног.

- Дете смртног човека може да одрасте у витеза ако је на рођењу било под посебним сакралним околностима даривано неком натприродном моћи, особином или му је остављено јуначко завештање.

- Витешко порекло се мора знати и памтити. Чува се у легенди о рођењу хероја, односно "чудесног детета" ("дивине цхилд"), или "видовитог детета" у српској митолошкој терминологији, преко јуначких песама и прича, као свако "тајно знање предака".

- Генеалошко стабло витеза значајно је, у вези је са местом рођења, простором и временом, као врстом "сакралне територије", односно гениуса лоци.


ОДГАЈАЊЕ И ОБУЧАВАЊЕ ВИТЕЗА


- Витез расте у природи поред родитеља витеза или учитеља-витеза, далеко од профаних садржаја свакидашњег живота и настамби.

- Витез се учи да воли природу и да може да буде њен равноправни део. Витез се не плаши природних појава ни животиња, он са њима разговара као са људима. Витез познаје ознаке годишњих доба и биље. Витез познаје планинске изворе и реке.

- Витез вежба своје тело у издржљивости, може да пешачи, да подноси хладноћу и врућину. Витез брзо трчи, сналази се у простору.

- Витез умерено једе, храни се природном храном и пије само изворску воду и вино.

- Витез сам гради своју кућу и прави једноставне делове свога покућства.

- Витез учи да јаше најбрже коње, познаје им ћуд и уме да их лечи и гаји.
- Витез учи да гађа из лука и стреле, да рукује мачем и сабљом, да се користи буздованом.

- Витез зна своје генеалошко стабло и познаје подвиге својих предака.

____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

Српски витешки кодекс Empty
PočaljiNaslov: Re: Српски витешки кодекс   Српски витешки кодекс Icon_minitime21/5/2012, 3:18 am

ИМЕ ВИТЕЗА -

Име витеза је његова душа. Име у себи скрива порекло, назив је неке доминантне витезове особине, повезано је са топонимом, местом из којег је витез. Име може потицати и из неког витешког боја.

- Име витеза се памти и оглашава у песмама и причама.

- Име витеза наставља се у именима његових потомака да би се витешко порекло и на тај начин чувало.

- Иницијали витешког имена утискују се у његово оружје: сабљу, штит.


ОСОБИНЕ ВИТЕЗА

- Витез је снажан и витког стаса.
- Витез је хитар и брзо се одлучује на делање.
- Витез је храбар јер све предузима сам и ослања се само на себе и своју снагу. Витез је спреман да ризикује живот ако то околности намећу.
- Витез је мудар и у приликама које то захтевају прерушава се и скрива свој идентитет да би избегао лукавства и подвале.
- Витез је смео, улази у неочекиване сукобе и збуњује на тај начин противника.
- Витез је частан, држи задату реч и обећање, не подваљује у двобоју, побеђује часним средствима.
- Витез поштује противника и не користи неповољне ситуације по њега да би га победио.
- Витез је истинољубив и никада не попушта ни пред рођацима, ни пред пријатељима, већ суди о стварима према савести.
- Витез није лаковеран и не прича много са људима, само са пријатељима.
- Витез је поносан и не трпи увреде. Никоме се не уклања и ни пред ким се не савија.
- Витез није покоран, држи до своје личности и захтева лепо опхођење према себи.
- Витез се не хвали својим подвизима, они сами за себе говоре.
- Витез је веран пријатељ и одан побратим.
- Витез не издаје тајну и своје поверљиве саучеснике.
- Витез поштује старе, посебно родитеље.
- Витез је спокојан и верује у себе и своје вредности.
- Витез је способан да трпи заштићен својом духовном величином.
- Витез више воли кратак и узбудлјив живот него дуг и монотон.
- Витез је упоран у остваривању својих племенитих циљева.
- Витез је спреман да призна своју грешку, и опрости другима.
- Витез се супротставља свакој обести и насиљу.
- Витез сматра највишом вредношћу љубав и слободу духа.
- Витез је непоткупљив и не придаје значаја материјалним добрима.
- Витез живот сматра за активно учествовање, непосредност.
- Витез преузима личну одговорност за своја дела и чинове.
- Витеза не обесхрабрује пораз.
- Витез се диви лепоти и има естетски смисао.
- Витез се не плаши дубоких и преданих осећања, има снаге за велике љубавне страсти.
- Витеза не привлачи власт над људима, већ независност.
- Витез верује у духовне вредности и хуманост.


ПОСТОЈАЊЕ ВИТЕЗОМ

- У момачком добу витез је спреман на витешке подвиге и путовања.
- Витез у ритуалима најбрже одгонета загонетна питања.
- Витез помаже незаштићеним и нејаким, извршава прве племените задатке.
- Витез задобија љубав лепоте девојке, бори се на турниру за њу.
- Витез прима завештање од родитеља или учитеља, сазнаје своје витешке циљеве.
- Витез добија име по месту свога рођења или по подвигу по којем се прочује.
- Витез добија очеву сабљу или му је сакује познати ковач.
- Витез добија коња и даје му име.
- Витез се препознаје по унутарњим, духовним тежњама бића.
- Витез слуша предања, зна песме и приче, учи да пева и свира, учи да плеше.
- Витез се учи говорништву, лепом изражавању и уљудном обраћању.
- Витез се учи да лови дивљач.
_________________

____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

Српски витешки кодекс Empty
PočaljiNaslov: Re: Српски витешки кодекс   Српски витешки кодекс Icon_minitime21/5/2012, 3:23 am

СРПСКА ВИТЕШКА ЗАКЛЕТВА

1. Да ћу живети за чојство, јунаштво, и лепоту.
2. Да ћу највише поштовати истину, достојанство, племенитост, узвишеност, и врлину.
3. Да ћу поштовати српски архетип мужевности и женствености.
4. Да ћу штитити чистоту српске народне културе.
5. Да ћу увек верно служити Богу и ономе коме дам реч, и да никада никога, ни себе, нећу издати.
6. Да никада нећу ући у борбу без разлога.
7. Да никада нећу напустити борбу док не победим, или доживим пораз.
8. Да никада никога нећу злостављати, а посебно децу, жене, старе, и беспомоћне.
9. Да се нећу одати ниједном пороку.
10. Ако издам ову своју заклетву божанске савести, прихватам да ме Бог најстроже казни.



____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7795
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Српски витешки кодекс Empty
PočaljiNaslov: Re: Српски витешки кодекс   Српски витешки кодекс Icon_minitime29/5/2012, 9:15 pm


НАЈВЕЋИ СРПСКИ ВИТЕЗОВИ"

А са чим ћеш изаћ пред Милоша?"

У књизи "Свети ратници", Предраг Миливојевић, аутор,
прави градацију српских витезова, стављајући
на прво место почетника - најмлађег,
а на последње највећег
-као што у каратеу иде степеновање појасева:

1. Јован Станојевић
2. Бановић Страхиња
3. Монах Авакум
4. Војвода Момчило
5. Бошко Југовић
6. Кнез Војислав
7. Жупан Мутимир
8. Старина Новак
9. Стојан
10. Зека Буљубаша или Голи Зека
11. Марко Краљевић
12. Војвода Синђелић
13. Карађорђе
14. Незнани јунак
15. Живојин Мишић
16. Деспот Стефан Лазаревић
17. Душан Силни
18. Болен Дојчин
19. Милош Обилић

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7795
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Српски витешки кодекс Empty
PočaljiNaslov: Re: Српски витешки кодекс   Српски витешки кодекс Icon_minitime29/5/2012, 9:30 pm

ОРУЖЈЕ СРПСКИХ ВИТЕЗОВA

Зашто су Венецијанци сматрали да је "српски мач" најбољи


Постојало је активно и пасивно оружје.
Активно оружје, служи за напад и регулисањ
е противника,
а пасивно у које спадају штит, шлем, оклоп,
радиодбране и сигурности витеза
од нападача.

Активно оружје су: мачеви, сабље, батине и
штапови, палице, партизана, буздован,бојна секира, лук и
стрела џилит.Постојале су две основне врсте мачева које су
временом и праксом трпеле извеснекорекције.
Прва врста су дугачки, тешки мачеви који се користе са обе руке.
Другаврста су танки и краћи, погодни за борбу једном руком.

Од почетног, кратког и широког, мегдани и туче су га кориговали
у све дужи иужи, наоштрен са обе стране и прилагођен више
бодењу него сечењу. У добаНемањића су се користили тешки,
велики мачеви који су држани са обе руке а јабука на крају
дршке је служила да мач не испадне из руке од силине ударца.

Мач модела "скијавоне" (словенски мач) био је јако цењен у
Европи 16. века.Носила га је гарда млетачког дужда. Одликује га
балчак који се завршава "мачјомглавом", штитник за целу руку,
и уски жљебови по средини. Мач је једносекли, апри врху обострано
наоштрен. Ово оружје настало је од мача који је кован и"дизајниран"
у Србији. Српски штитник је био једноставнији, крстаст,
повијенихкракова на доле.

Реална је претпоставка да је мач настао од ножа. Продужавањем
ножа, пошто суантички мачеви били кратки.
У средњем веку, у српске земље су стигли дугачки, заобе руке,
германски мачеви, које су доносили најамници. Имали су
угравиранцртеж вука, што је био заштитни знак немачке
радионице из града Пасау. Том типусу припадали и мачеви типа
"СЕМПАХ", који су на дршкама имали јабукутроугластог облика.
Пошто су тада, изгледа, санкције друкчије функционисале,
експорт-импорт предузећа су радила тако да су српски војници
и витезови билиопремљени мачевима набављаним из Венеције,
тј. Млетачке Републике. Временом је, изгледа, произвођач
почео да фушари, тако да су у Србији почеле да раде
првековнице мачева. Познат је српски мач са округлином на
дршци. Дечанскахрисовуља говори о неком мајстору који прави
мачеве и зове се Богдан Мачар, аживео је у селу Чабићу,
које је припадало дечанском властелинству. Други мајстор је био
Дојак Мачаревић. У Призрен, 1332. године, долази дубровачки
мачар Мартоло, ванбрачни син дубровачког властелина
Петра Госивала са својимсиновима.
Мачеви које су они правили припадали су медитеранском типу,
са јабуком на дршци, који се често виђају данас на фрескама
и у музејима.

Мачеве су носили сви - од пастира до цара. Разлика је била у
квалитету мача. Зато су мачари и били посебна врста мајстора.

Временом еџпорт-импорт предузеће за мачеве се претвара само
у експорт предузеће. То се догодило у првој половини ДXИВ века,
када су српска машта и
искуство усавршили производњу мачева, тако да се већ 20. јуна 1391.
године у Дубровнику спомиње "Српски мач".
Помиње га у свом тестаменту дубровачки мачар Добрич:
"деле дое спаде сцхиавонесцхе".
"Српски мач" је имао лакаулегнућа по бочним ивицама и горњој
површини а на средини је био проширен. Надршци је имао
хоризонталну овалну јабуку, а крсница је благо повијена наниже.
После пада Србије крајем ДXВ и почетком ДXВИ века, производњу
ових мачева преузимају у мало измењеном облику Венеција и градови
у далмацији, а носе ихсви становници источне обале Јадрана.
Најлепши примерци данас могу да се виде у Дуждевој палати
у Венецији као чувени и популарни "скијавоне" - словенски,
тј.српски мач.

Сабља се појављује знатно касније од мача, њоме се борило једном
руком, била јелакша од мача а кривина је била прилагођена
за сечење а не за бодење. Збогистањености морала је да буде
одличног квалитета да се не би ломила. Чувенасабља димискија
- пореклом је из Дамаска. Аламанка коју носи Дојчин ковала
се уНемачкој. Навалија војводе пријезде и сабља Новака ковача
коју је носио краљВукашин (а препознао је Марко Краљевић код
Турчина који му је погубио рањеногоца по томе што су на њој
била угравирана три слова ришћанска: једно словоНовака ковача,
друго слово Вукашина Краља, треће слово Краљевића Марка,
билесу домаће. Новак је сабље ковао само највећим јунацима.
Пошто је биокомерцијалан, као сваки занатлија и мајстор,
исковао је и сабљу Муси Кесеџији.
Сабље су биле обележје племства, порекла, традиције.

Копље је било прво оружје у употреби витезовима и постојале
су две основневрсте. Дугачко до пет метара, за одбијање противника,
рушење са коња ипробијање оклопа - све зависно од тога шта му
је био штит, односно како је биоокован грожђем - од шиљка,
преко разних маштовитих комбинација до халебарде.

Друга врста је кратко копље за бацање.

Доста мегдана по народним песмама витезови су покушали да реше
копљем, али суна крају ипак морали да се лате сабљи и мачева
и буздована шестопераца.

Одбрамбена оружја витеза су била штит, шлем и оклоп.
Оклоп је био направљен одправоуга-оних плочица, постављених
као црепови на крову и обложених тканином.Спомиње се да су
оклопници деспота Стефана Лазаревића у бици код Анкаре,
1402. године, носили црне оклопе. Византинац Дука описује
српске трупе у црнимчеличним оклопима. Оклопници су морали
да буду изузетно снажни и добронавежбани људи.

Штит је прављен од дрвета и окиван металним оплатама, од округлих
и малихстигли су до димензија да покривају готово половину борца.
Цару Душану је
Млетачка република дозволила да извезе штитове израђене на с
ловенски начин, ато су били штитови који су прављени у Србији.
Шлемови су допуњавали гвозденисјај витезова и можемо их видети
на грбу кнеза Лазара, на његовом новцу, накиту ау ДXВ веку шлем
се налази и напечатима деспота Стефана и деспота Ђурђа.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7795
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Српски витешки кодекс Empty
PočaljiNaslov: Re: Српски витешки кодекс   Српски витешки кодекс Icon_minitime29/5/2012, 9:43 pm

ВИТЕШКЕ ПОРУКЕСВЕТОГ САВЕ

"Нико ленив није никад постигао победу"


Филозофску подлогу борења, етичке, моралне и витешке
принципе изградио је кодСрба Растко Немањић.
Главне одлике његове идеологије су биле хуманост,
борбаза правду, неагресивност, самоодбрана
и - хришћанска вера витешка.

Свети Сава пише:
"Па ако би нешто од овога некима
изгледало таково да је најслабије, ипак, боримосе,
претрпимо, поднесимо храбро, присилимо мало себе.
Јер свет не остависмо радиодмора и раскоши, него
ради старања и борбе по могућству ради примања
обећаних добара. Присилимо, дакле, себе, као што је
речено, присилимо јер уцарство небеско продире се
на силу, и они који се отимају о њега успевају да га
уграбе. Јер нико ленив није никада постигао победу,
нити је когод спавајући исањајући победио свога
ратног непријатеља; оних су победни венци који
добротрче, који се труде, који се боре, који издрже
трудове од борби. Кроз многе невољекаже Господ,
ваља нам ући у царство небеско. Зато молим све вас,
владајте се каошто доликује позиву вашем, поставите
телеса ваша света Господу, волите семеђусобно,
добро трчите пред лежећу вам трку, што је добро,
што Бог воли, топомишљајте. Што сте чули и научили
не одступајте то да чините. Браћо, време јепрекраћено,
сећајте се душа ваших и не заборављајте наше
смерности у молитвама вашим.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Српски витешки кодекс Empty
PočaljiNaslov: Re: Српски витешки кодекс   Српски витешки кодекс Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Српски витешки кодекс
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: MOJA ZEMLJA-
Skoči na: