LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Jаков Шантић

Ići dole 
AutorPoruka
PoeticWolf

PoeticWolf

Muški
Broj poruka : 52
Location : Srbija
Datum upisa : 23.05.2012

Jаков Шантић Empty
PočaljiNaslov: Jаков Шантић   Jаков Шантић Icon_minitime24/5/2012, 6:19 pm

Јаков Шантић (1882–1905),
брат Алексе Шaнтићa,
данас неоправдано заборављен и запостављен пјесник
мостарског круга, који има извјесно мјесто и
у цјеловито сагледаваној српској поезији
на прелому деветнаестог у двадесети вијек.
Узрок тој запостављености првенствено су његова болест,
нередовно школовање, несређен,боемски начин живота
због кога је изгубио повјерење у породици, међу обичним
грађанским свијетом и у књижевним круговима,
али је томе допринијела и околност да је суд о њему
исказиван углавном на основу прве и
једине збирке пјесама из 1904, док му је преостали дио
пјесама објављен тек послије смрти, највећим дијелом у
Бранковом колу (прво под насловом Из пошљедњих пје-
сама 1905. и 1907, а потом у другом наврату под насло-
вом Посмрчад 1910. године) – због тога напросто није
ни било довољно повода за цјеловито сагледавање ње-
говог пјесничког дјела на једном мјесту. Иначе, Јаков је
умро 1905, у двадесет четвртој години живота, од суро-
ве "сухе" болести, која му је претходно већ била узела
брата Јефтана, послије узалудног лијечења и боравка по
санаторијумима и мјестима са климатским погодности-
ма, немајући времена да се даље пјеснички развија и
брине о својој поезији.
Све у свему: када би се филмска трака развоја
српске поезије могла зауставити на 1905. години и из
наше књижевне свијести за тренутак избрисати све оно
што се у поезији потом дешавало до првог свјетског ра-
та, мјесто Јакова Шантића у кључном тренутку тог пре-
ломног периода у модернизацији наше поезије могло би
се видјети знатно јасније, и очито би постало много зна-
чајније од оног које му је давано.
Nazad na vrh Ići dole
http://poeticnivuk.blogspot.com/
PoeticWolf

PoeticWolf

Muški
Broj poruka : 52
Location : Srbija
Datum upisa : 23.05.2012

Jаков Шантић Empty
PočaljiNaslov: Re: Jаков Шантић   Jаков Шантић Icon_minitime24/5/2012, 6:33 pm

Јаков Шантић - Љубави

Благосиљам тебе сада
О, љубави вјечно млада!
Ти си милост богом дана
У данима људских рана, –
Благосиљам тебе сада!

Ти ко модро, плаво море
На своме нас њихаш крилу,
Сваке ноћи, сваке зоре,
Пружајућ нам срећу милу:
Слатки занос, златне снове,
Васкрс нада, жеље нове
И све друго, пуно сјаја
Што нам душу с небом спаја!
Благосиљам тебе сада
О љубави вјечно млада!
Ти си извор светог пића –
Моћна причест свијех бића,
Свијех срца и духова,
Васељене и вјекова, –
Твоме царству конца није
Мајко слатке појезије!
Nazad na vrh Ići dole
http://poeticnivuk.blogspot.com/
PoeticWolf

PoeticWolf

Muški
Broj poruka : 52
Location : Srbija
Datum upisa : 23.05.2012

Jаков Шантић Empty
PočaljiNaslov: Re: Jаков Шантић   Jаков Шантић Icon_minitime24/5/2012, 6:36 pm

Јаков Шантић - Отаџбини

О, гола брда, голо камење,
О, мрачне горе небом љубљене,
О, земљо света мојих очева, –
Витешке крви, свијетла образа,
Зашто си тако тужна, жалосна?
Зашто ти чело облак покрива
И тешки терет груди салама,
Кад увијек бјеше чила, весела? –
И онда, кад те бичем шибаху
Тирани бијесни дивље Азије,
Подижућ' горди поглед Европи,
Ти бјеше сјајна, дивна, заносна,
КÔ благо чело вјечног Генија
Када на крсту бјеше прикован,
Сажаљевајући ријечи клевете
На осрамоћену свету истину!...
О земљо моја!
Гдје су ти оне црте божанске
На челу твоме што но сијаху,
На коме бјеху ријечи писане
“Борба”, “Слобода”!? Гдје су?
И гдје су гусле, што су звуцима,
Из мрачна гроба, тебе дизале,
Синове твоје гријућ' огњима –
Божанском силом – свете љубави,
За спас и борбу? О, гдје су, гдје су?...
Или си, можда, духом клонула
Под тешким јармом дугог сужанства? –
Ал' не?...
Необориво је крило генија,
Што кроз ноћ, водећ' народ болова,
Мукâ и патње, тражи путање
У неразбијеној тмини борења!
Несавладљива је света замисÔ
Великог Вожда, с чијим ријечима
Једини израз грмну народа!...
. . . . . .
Па ипак ти си јадна, жалосна
О мајко моја!... Твоје планине
Туже и плачу... На изворима
Кукају виле, очајно, болно...
И моје сузе падају, ево,
На срушен олтар твога уздања,
Јер боли сина, боли у срцу,
Кад мајку своју види жалосну...
Nazad na vrh Ići dole
http://poeticnivuk.blogspot.com/
PoeticWolf

PoeticWolf

Muški
Broj poruka : 52
Location : Srbija
Datum upisa : 23.05.2012

Jаков Шантић Empty
PočaljiNaslov: Re: Jаков Шантић   Jаков Шантић Icon_minitime24/5/2012, 6:38 pm

Јаков Шантић - Очи твоје

Очи твоје
То је простор,
На коме је
АнђÔ тужни,
Из небеског
Прогнан раја,
ПисÔ боле срца свог.
И сав они
Бол, без краја,
Пун божанства
И пун раја,
Паде у сјај ока твог.
Nazad na vrh Ići dole
http://poeticnivuk.blogspot.com/
PoeticWolf

PoeticWolf

Muški
Broj poruka : 52
Location : Srbija
Datum upisa : 23.05.2012

Jаков Шантић Empty
PočaljiNaslov: Re: Jаков Шантић   Jаков Шантић Icon_minitime24/5/2012, 6:40 pm

Јаков Шантић - Гле, скончање како стиже...

Гле, скончање како стиже,
Дух малаксÔ како пада,
А ум стао као лађа
Без кормила и без нада.

Преда мном се пути дали
Ал' их мрачни покров скрио, –
Ја не видим ништа него
Стопу, гдје сам загазио!...

Ал' куда ћу ? Не, то не знам,
Гдје је стаза, куд би хтео
И гдје стигох. Осврнем се,
Гле! Још нисам ни почео...

Nazad na vrh Ići dole
http://poeticnivuk.blogspot.com/
PoeticWolf

PoeticWolf

Muški
Broj poruka : 52
Location : Srbija
Datum upisa : 23.05.2012

Jаков Шантић Empty
PočaljiNaslov: Re: Jаков Шантић   Jаков Шантић Icon_minitime24/5/2012, 6:42 pm

Јаков Шантић - Пошљедња зима

Под ногама снијег пуцкара и шкрипи, –
Исто и у груд'ма... Свуд бескрајно бијело,

Мртво, без живота, без духа, без наде –
Свуд земља снијега – мртво, голо тијело...

Замрзнута мисÔ не диже се више,
Спава... С њом и туга и бол с њоме спава.

Да ли, ово, зима и на душу пада,
И је л' ово корак у сан, ноћ без јава?...
Nazad na vrh Ići dole
http://poeticnivuk.blogspot.com/
PoeticWolf

PoeticWolf

Muški
Broj poruka : 52
Location : Srbija
Datum upisa : 23.05.2012

Jаков Шантић Empty
PočaljiNaslov: Re: Jаков Шантић   Jаков Шантић Icon_minitime24/5/2012, 6:46 pm

Јаков Шантић - Чежња

У старо древно доба живљаше рибар неки
Крај пустих обала Нарба.
Он бјеше врло млад.
Самац у тешком чуну лутÔ је по ријеци
И риболов је био једини његов рад.
Он никад није знао за боле и за тугу,
Нит је од своје среће познавÔ срећу другу;
Бјеше кô лептир лаки,
што слатки живот пије
И своју ведру душу на јарком сунцу грије.

Но једно вече, када
Забаци мреже танке, весÔ и раздраган,
Божанско дјевојче једно из вала изрони тада
Златно кÔ мајски дан.
Сребрним, звонким гласом,
док јасна блиста луна,
Зваше га она себи, слатког заноса пуна,
Нудећ´ му пољуб свој.

Но, он је прикован гледÔ,
без даха и без збора,
КÔ у сну једном дугом, у плаве очи јој,
Док ватрен, огроман мјесец диже се иза гора,
И расипље по води свој хладни, сањиви сјај.
У томе часу, озго, с подножја голих брда,
Куда се чује звонце бијелих, рунатих крдâ,
Зовну га сестра мала. Он се прену и у час тај
Божанска слика мину и он дубоко тада
У своме срцу позна тугу и терет јада
И први бол и вај.
Тужније мјесец плану, зајеца славуј неђе
И свуда у часу томе нијема туга пређе,
КÔ да је све у болу плакало у тој ноћи
С рибаром у самоћи.

Од чудне вечери ове његово срце гори
У чежњи и у болу, и јад му душу мори,
И када прозирно небо
у тихој бешумној ноћи
Просипље свјетлост хладну,
он, нијем, у самоћи,
Од дуге чежње гине
И сања, дуго сања и зове из дубине
Лијепо, златно чедо, божански и драги лик.
Ал' заман. Ријека хладна
никад га чула није. –
Ах, јадно, несретно момче,
кÔ тешки мученик,
Он отров чежње пије,
Он љуби обману пусту
и празан призрак њен, –
Он љуби лажну сјен.

*
Љубити чега нема, ох, то је тако чудно!
Да ли је љубав срећа, када је јава све?!
Или је чежња срећа, у којој срце будно
Живећи умире?...
Nazad na vrh Ići dole
http://poeticnivuk.blogspot.com/
PoeticWolf

PoeticWolf

Muški
Broj poruka : 52
Location : Srbija
Datum upisa : 23.05.2012

Jаков Шантић Empty
PočaljiNaslov: Re: Jаков Шантић   Jаков Шантић Icon_minitime24/5/2012, 6:48 pm

Јаков Шантић - Зора

Модро, глатко море
Избило из ноћи,
Док на небу горе,
Трепти у самоћи,
И гаси се ти'о
Као једна тајна,
Као атом мио,
Задња звијезда сјајна.

Са пучине, тамо,
Види се гдје стиже
Барка нека амо
Све ближе и ближе.
Уморни рибари
То стижу са мора,
А исток се жари –
Зора!...
Nazad na vrh Ići dole
http://poeticnivuk.blogspot.com/
PoeticWolf

PoeticWolf

Muški
Broj poruka : 52
Location : Srbija
Datum upisa : 23.05.2012

Jаков Шантић Empty
PočaljiNaslov: Re: Jаков Шантић   Jаков Шантић Icon_minitime24/5/2012, 6:50 pm

Јаков Шантић - Поздрав

Умрли су вали! У плаветној ноћи
Под звјезданим небом заспало је море,
Док ја на пучини, без иједне боре,
Са једрима мојим, с барком у самоћи.

У сребреном путу мјесеца по води,
У миру, без шума, без ћуха, без гласа,
ЗаспÔ сам и чекам поврх мртвих јаза
Лахор, да ми једро затегне и броди.

Но узаман! Мирно! Чујем у самоћи
Једино дисање тишине и ноћи! ...
Док све већи немир у мом срцу саде.

Ах, у златном огњу луне по пучини
Љубим те све више! И мени се чини,
Кад трепнуше једра, да твој осмјех паде.
Nazad na vrh Ići dole
http://poeticnivuk.blogspot.com/
PoeticWolf

PoeticWolf

Muški
Broj poruka : 52
Location : Srbija
Datum upisa : 23.05.2012

Jаков Шантић Empty
PočaljiNaslov: Re: Jаков Шантић   Jаков Шантић Icon_minitime24/5/2012, 6:52 pm

Јаков Шантић - Мјесечина

Мјесечина! ... Тихо! ... Видим далеко
С терасе бујне море широко,
Модро, свијетло, мртво; тек кадгод
О секе пљусне и чује се нешто,
Кад тежак уздах, туробно, дубоко.
Мјесечина! ... Тихо! ...
Сањам и чезнем, док тамо у ноћи
Чујем како пјева рибар у самоћи:
“Виени сул мар’!
Ево баркета спремна ми је мала, –
Она те чека! Дођи да пловимо,
Далеко од краја, обала и жала,
Кроз ноћ, на мору, да осјетиш жар
Срца што љуби! ... О, виени сул мар’!”

Мјесечина! ... Тихо! ... Чујем једну бајку
Што шýми с неба и пада по води,
Струји кроз душу! ... Ја јој не знам ријечи,
Нит њени смисÔ. Осјећам да ходи
У сваком шуму, блистању и трену,
Под сводом грања, гдје се глухо шире
И најтање сјенке! ... Но, ја знадем јасно:
Ни једна ноћца да још била није
Без бајке ове, којој нико јоште
Не појми смисô! ... Биће, Господ сами
То блуди и шапће у ноћи и тами,
Бајку, пуну туге, праштања, милоште.
Nazad na vrh Ići dole
http://poeticnivuk.blogspot.com/
PoeticWolf

PoeticWolf

Muški
Broj poruka : 52
Location : Srbija
Datum upisa : 23.05.2012

Jаков Шантић Empty
PočaljiNaslov: Re: Jаков Шантић   Jаков Шантић Icon_minitime24/5/2012, 6:54 pm

Јаков Шантић - Одговор

Кад ноћас славуј проспе пјесме своје
Под мирисавим сводовима ноћи,
По брсној шуми и обали танкој,
У драгом миру и тајној самоћи,

И кад о жале и пошљедњи талас,
Бунцајућ', пљусне, замукне и заспе,
И са планина, млад и бијел мјесец
Хладну и тужну своју свјетлост распе,

Не чекај драга! Ја ти нећу доћи
На драго мјесто у баштине густе;
Ја у том часу другу драгу имам:
Све пјесме моје и све боле пусте.
Nazad na vrh Ići dole
http://poeticnivuk.blogspot.com/
PoeticWolf

PoeticWolf

Muški
Broj poruka : 52
Location : Srbija
Datum upisa : 23.05.2012

Jаков Шантић Empty
PočaljiNaslov: Re: Jаков Шантић   Jаков Шантић Icon_minitime24/5/2012, 6:56 pm

Јаков Шантић - Један живот

Ту на игалу, поред мртва мора,
Испод маслина, ловора и руже,
Док танак мјесец извире из гора
И славуј птице у самоћи туже.

У моме срцу ја осјећам тугу
И суза пуно. Ал' ја не знам сада
У тамном болу шта ми душа жели,
За чиме плаче, рад чега ли страда.

Дјевојче једно са очима плавим
И плавом косом и осмјехом њежним,
И уснама жарким, пољупце ми нуди, –
Дјевојче једно са осмјехом њежним.

Откуд та слика? ... Како дође она,
Души и јави непозната никад? ...
КÔ туђин себи, ја у стрепњи питам,
Њезину тајну да лж ћу сазнат икад?

Гле, плачем, ево, нити појмим сада
Ни тугу ову, нити узрок њени.
Ах, можда, то је нека бивша љубав,
Вјекова давних, што јеца у мени...
Nazad na vrh Ići dole
http://poeticnivuk.blogspot.com/
PoeticWolf

PoeticWolf

Muški
Broj poruka : 52
Location : Srbija
Datum upisa : 23.05.2012

Jаков Шантић Empty
PočaljiNaslov: Re: Jаков Шантић   Jаков Шантић Icon_minitime24/5/2012, 7:00 pm

Јаков Шантић - Она

(слика из санаторијума)

Усахнули прсти њени
прелетају врх пијана
А из њега кÔ да јеца
пригушени, тежак звук.
И, док њене очи крупне
болесничким огњем горе,
И бијели се Алпи жаре,
и вечерња пада сјен –
Са усница њених, тихо,
као гране кад шуморе,
Шапутање пјесме пада и убрзан дисај њен.

О, болесно, биједно дијете,
на чијеме лицу тако
Изумире младост бујна
и њезин се губи сјај,
У звуцима тим очајним
за чим чезнеш, и полако
Сањалачка твоја душа
у који ли блуди крај,
И шта хоћеш? Да л' то срце,
у морима успомена,
С горким болом прошлост буди
у звуцима од Шопена?
И у њима оплакује своју љубав, своје наде,
И љепоту и сву младост
што чемерно мрије саде?

Ах! у твојим младим груд'ма,
гдје прерани живот мрије
И његова свјетлост трне
и настаје дуга ноћ,
Твоје срце живот чека
и вјечно се надом грије –
Док ми знамо, с болом знамо,
тешко да ће икад доћ' ...
Nazad na vrh Ići dole
http://poeticnivuk.blogspot.com/
PoeticWolf

PoeticWolf

Muški
Broj poruka : 52
Location : Srbija
Datum upisa : 23.05.2012

Jаков Шантић Empty
PočaljiNaslov: Re: Jаков Шантић   Jаков Шантић Icon_minitime24/5/2012, 7:02 pm

Јаков Шантић - Сјећање

Пршти ми глава, болестан сам јако.
Грозница струји кроз жиле и тијело;
Ал‘ на те мислећ’, боље ми је малко
И мислим да ћу оздравит зацијело.

... Да, ја сам сретан ‘вако мислећ’ на те,
Походећ' нијемо, пун суза и среће,
Састанка ноћи и обале знане,
Гдје душа души у загрљај слеће:
Гдје нијемо, дуго, као мисли двије,
Крај мора стасмо без ријечи и гласа,
Док душе биле без говора нису,
Већ пуне збора и божанских часа.
Но једне ноћи: Грдна луна бјеше
Сребрним небом заронила красно,
Немарно море, кÔ пролито стâше,
Мраморно, мрачно, сребрно и јасно; –
Обале бјеху као једно платно
Мрко и дуго, лијепо и страшно;
Са цркве старе горијаше златан,
Божански – грозан, крст, мирно и плашно; –
Ни једног гласа, све заспало бјеше,
Људи и небо, море и селена,
Само ја и ти, кÔ два гријеха нека,
Те глухе ноћи бјесмо будна сјена.
Ја не знам сада шта у мени бјеше,
Да л' Господ сами, или демон луди.
Но сваки пољуб, који си ми дала,
Душом ми дахом самртним застуди.
Да л' у том трену познадосмо срећу,
Божанску, голу, истинску и чисту?
Је ли то било све што живот дава:
Гробница и вјечност у тренутку исту?
Авај, то не бјеше! Не, то није била
Цјелина душе, сласти јој и бола;
Ми бјесмо само она стара прича
Суморна, празна, обична и гола.
Сав пурпур снôвâ, које срце само
Болесном ватром замишља и ствара,
Досадно подне постаде у трену
С пустињом својом пепела и гара.
... Ја нисам тада осјетио оно
За чиме чезнух: велико бескрајно,
Бездано, страсно, неисцрпно, вјечно,
Велику истину свега што је тајно! ...
Ах, мој ме занос одродио бјеше
Од самог себе. Шта ја хтједох тада?
Ја тебе хтједох невидовну видјет
КÔ слику туге, што кроз свирку пада,
С осмејком једним, који мисÔ ствара,
И вјечно ново! ...

Но ти си зато била тако сретна,
Блаженство виђах у погледу твоме,
Докле ја бијах само туга среће –
Сањало худи у тренутку томе! ...
Ал' сад, кад прошлост дигне се и буди
У срцу и души, као магле чисте
Прелите сунцем на високе горе,
Ја видим ноћи и састанке исте
И све што некад непотпуно бјеше,
Празно и пусто, сад је пуно дражи!
Ах, ја сам сада сретнији но тада,
Походећ' прошлост у истинској лажи.
Пршти ми глава, болестан сам јако
Грозница струји кроз жиле и тијело;
Ал' на те мислећ', боље ми је малко
И мислим да ћу оздравит' зацијело.
Nazad na vrh Ići dole
http://poeticnivuk.blogspot.com/
PoeticWolf

PoeticWolf

Muški
Broj poruka : 52
Location : Srbija
Datum upisa : 23.05.2012

Jаков Шантић Empty
PočaljiNaslov: Re: Jаков Шантић   Jаков Шантић Icon_minitime24/5/2012, 7:04 pm

Јаков Шантић - Ја никад тебе заборавит нећу

Ја никад тебе заборавит нећу
Ти плави цвијете из бокешких башта,
Ма куда било да ми пути крећу –
Ја никад тебе заборавит нећу!...

Моја те бона увијек грли машта
И будно срце разговара с тобом;
За друго не знам више живит рашта
Већ за те живит и мријет за тобом.

Свуда ме прате твоје очи плаве,
И као мирис оне на ме слећу –
И плаве косе твоје лијепе главе
Ја мрсим увијек, миришем и љубим!

Ах, ја се кунем, да те нигда нећу
Ти створе снова забораву дати!
И сами живот кад будем да губим! –
И задњи уздах и он ће те звати!...
Nazad na vrh Ići dole
http://poeticnivuk.blogspot.com/
PoeticWolf

PoeticWolf

Muški
Broj poruka : 52
Location : Srbija
Datum upisa : 23.05.2012

Jаков Шантић Empty
PočaljiNaslov: Re: Jаков Шантић   Jаков Шантић Icon_minitime24/5/2012, 7:07 pm

Јаков Шантић - Трагедија

Је си л' ти то, драга, што плачеш у мени
И јецаш за мноме? Ох, лутање жеља
У овој ноћи с треперењем звијезда
Боном чине душу! – Срце ми је пуно
И плача и смијеха, радости и туге,
Све у исто доба; ја сам чисто болан.
СустÔ сам од свијета, од људи, од себе;
Нешто грца, јеца у сред мојих груди ...,
Но у оку моме јоште суза нема;
Тек ми мутан поглед, плаше ме се људи –
Драга, да ли ти то јецаш усред мојих груди?

– Зелено и густо орахово грање
Пред прозором мојим заплело се чудно,
Кроза њ видим звијезде, ноћ и небо будно,
А с његовим шумом чујем како јеца
Суморна ријека ...! Ја на тебе мишљах ...
... Да, ти си то, драга, ти мој Бог, мој живот;
Ти си мисÔ моја, ти тренуци моји,
Непојмљиви, силни! Ја живим у теби!
Ја сам љубав само, друго не знам бити.
Сав свијет је за ме нешто што не треба
Без тебе, – а с тобом, у етеру чистом,
Чиста мисÔ нека, живот без живота ...!

Ја сањам о теби ...! Но гле, сухи листак
Кроз отворен прозор на усне ми паде! –
Драга, авај, чу ли мој очајни врисак,
Кад баш у том трену пољубац ми даде ...?
Nazad na vrh Ići dole
http://poeticnivuk.blogspot.com/
PoeticWolf

PoeticWolf

Muški
Broj poruka : 52
Location : Srbija
Datum upisa : 23.05.2012

Jаков Шантић Empty
PočaljiNaslov: Re: Jаков Шантић   Jаков Шантић Icon_minitime24/5/2012, 7:10 pm

Јаков Шантић - Жеља

Видим, како вене твоје лијепо цвијеће,
О, божанска жељо! И ту, гдје си давно
Весеље и живот разносила собом,
Сад је пуно туге, празно, нијемо, тавно.

Са злаћаном косом и осмијехом благим
Ти другарка бјеше младости ми ране,
Кроз живот сам с тобом сањајући лутÔ
У мору од нада топећ' младе дане.

Ах, ја блажен бијах у мирису среће
Кад с тобом у свијету свуд гледах љепоту,
И не спазив гробље нада, које расух,
– Обумро у теби, у твоју топлоту...

Па гдје, гдје си, сада?! Онај шум што просу
У дубини душе, који живот даде,
Зар да буде само шум духова нијемих
Којима је све прошлост?!

Ал' док још имаде

На уснама огња, зашто питат: гдје си?!
Вјечна као небо ти не мријеш нигда!
Чак далеко посље у могили мојој,
Кад и сама праха нестане ми туде:

У етеру плавом наћи ћеш ме опет,
Да ме с нова створиш, да ме опет буде.
Nazad na vrh Ići dole
http://poeticnivuk.blogspot.com/
PoeticWolf

PoeticWolf

Muški
Broj poruka : 52
Location : Srbija
Datum upisa : 23.05.2012

Jаков Шантић Empty
PočaljiNaslov: Re: Jаков Шантић   Jаков Шантић Icon_minitime24/5/2012, 7:12 pm

Јаков Шантић - Немој ме звати. . .

Немој ме звати именом живота!
Гле, моја душа статуа је једна,
На њеном лицу умро је, издахнÔ
И бол и љубав и молитва чедна.

Немој ме звати именом живота
Та ријеч је гријех без краја и мјере!
У мојим груд’ма и демон и анђÔ
Умријеше мирно кÔ двије давне вјере...

Под оловним небом пољане су биле,
КÔ и моја душа, пуне умирања;
Око мене бјеше живот очајања
И страшна тишина студене могиле.

Од једног бола муклог умирања
По пољима ме луд страх гонијаше,
Док онесвјеснух негдје испод грања
Што свјештенички јоште издисаше.

И ту сам чуо... Да л' то бјеху сузе?...
Не! Нешто јаче, болније, грозније:
Радост умирања животâ позније’

И један позив из земних дубина,
КÔ када мајка зове свога сина,
Ал' мрачан, гвозден кÔ поглед Медузе...

Nazad na vrh Ići dole
http://poeticnivuk.blogspot.com/
PoeticWolf

PoeticWolf

Muški
Broj poruka : 52
Location : Srbija
Datum upisa : 23.05.2012

Jаков Шантић Empty
PočaljiNaslov: Re: Jаков Шантић   Jаков Шантић Icon_minitime24/5/2012, 7:14 pm

Јаков Шантић - Послије гроба

Ја знадем, да ми судба још кратко вријеме пише
И скоро да ће стићи мог жића задњи час;
И знадем – скоро, да те ја нећу гледат више
И чути ријечи твојих заносно меки глас.
Ал' када дође вријеме, да звона с цркве јаве
Младости моје ране завршен задњи дан, –
Хоћеш ли к небу тада подићи очи плаве
И молит’ Бога за ме, – за лаки вјечни сан?
А кад на хумци мојој поникне густа трава,
Да скрије младост моју, кô израз тужни њен,
Да ли ћеш доћи кадгод и рећи: Овдје спава
Познаник један даљни!? И да л' ћеш бар један трен
У срцу појмит’ тихи јад?
– И странцу једном да л' ћеш тад
Опростит' занос, што му љепота твоја ули –
И душе силне жеље и срца силни плам
И шапат, ријечи тихе, које су само чули
Плаво бокешко море, ти, звијезде и Господ сам!
И да л' ћеш кад
Појмити душу моју и у њој љубав ону
И свети огањ мој?... А ја у трену том
Можда ћу блажен бити у вјечном своме склону
– У тавном гробу свом!
Nazad na vrh Ići dole
http://poeticnivuk.blogspot.com/
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Jаков Шантић Empty
PočaljiNaslov: Re: Jаков Шантић   Jаков Шантић Icon_minitime24/5/2012, 8:05 pm

ИЗ ТУЂИНЕ

Далеко су села, обале и горе
И голубље небо домовине драгe,
И сањиве шумe, и широко море,
И вечери сјетнe, божанске и благe.–

Далеко, далеко, бескрајно далеко
Оно топло сунце што ми живот дадe,
И с њиме све што је ужасно и дивно –
Мој дух и срце, сву срећу и јадe...

Ах, у мом је срцу много сјете,много!
Ћутим,ko кад слушам бoни пљусак кише,

Да спомени давни буде се у души
И у срцу нешто jеца све то вишe..

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Jаков Шантић Empty
PočaljiNaslov: Re: Jаков Шантић   Jаков Шантић Icon_minitime24/5/2012, 8:06 pm

ПОШЉЕДЊА ЗИМА


Под ногама снијег пуцкара и шкрипи,
Исто и у груд'ма... Свуд бескрајно бијело,

Мртво, без живота, без духа, без наде
Свуд земља снијега – мртво, голо тијело.

Замрзнута мисo не диже се више,
Спава... С њом и туга и бол с њоме спава.

Да ли, ово, зима и на душу пада,
И је л' ово корак у сан, ноћ без јава?...

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Jаков Шантић Empty
PočaljiNaslov: Re: Jаков Шантић   Jаков Шантић Icon_minitime24/5/2012, 8:08 pm

ТИ ГДЈЕ СИ САДА?


Нас простор дијели ужасан и дуги!
Ти гдје си сада? На сјеверу тамо?
У фјордовима? У руским степама?
Док ја, сред жеге грдног љета амо,
У царству југа, крај мора и палма,
О теби сањам, тебе љубећ само!

Срце је моје бијесно и лудо,
Оно је чедо овог топлог југа;
У силној страсти оно трује себе,
Оно не знаде шта је тиха туга;
Оно је нешто што живи, ил' мрије,
Махнито, дивље; но ал' лажно није!

Ти гдје си сада? Да л' у овом трену
Осјећаш, можда, да ја мислим на те?
Твој силни разум да л' појми и знаде
Сумора мога тренутке и сате,
И ноћи дуге, када бол поврви,
Кo силна ријека од суза и крви?

Нас простор дијели! Но да л’ простор има
Страхотну силу: снагу заборава?
Ах, душа, то је платно сликарево,
Њу вријеме мијења и боје јој дава!

Но, моја душа остала је сама,
Са собом сама – а ти на далеко!
И вријеме – и оно умрло је сада!
Ја појмим само нешто што је било
И моје срце што љуби и страда!

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Jаков Шантић Empty
PočaljiNaslov: Re: Jаков Шантић   Jаков Шантић Icon_minitime24/5/2012, 8:08 pm

ЈЕСЕН


Замућена
Ријека дере
Кроз литице
И стијене;
Цичи вјетар,
Облак плови
И све свуда
Мре и вене.
Над пољима
Гавран кружи,
Живот гине,
Живот пада.
Гле, а јоште
Срце снива!
Чему ли се
Оно нада?

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

Jаков Шантић Empty
PočaljiNaslov: Re: Jаков Шантић   Jаков Шантић Icon_minitime25/5/2012, 4:53 am

ЗДРАВО МОJЕ МОРЕ! ...

Здраво моjе море! Здраво моjи жали!
Здраво моjи вали
Шкољеви и секе!
Jа долазим вама из маглених страна,
Сниjега и слáнâ –
Из земље далеке.
И носећ' у срцу пустош очаjања,
Jа ћутим топлоту гледаjућ' те тако
О, пучино драга! Израз моjих сâња,
Израз моjе душе!... Побожно, полако,
Ах, ти докле пљуштиш о чађаве стиjене,
Опиjаjу мене
Мелодиjе благе,
И у њима чуjем само чедне риме –
Jедно слатко име,
Име моjе драге! ...
И у души моjоj jа осjећам снова
Jутро тихе среће и радости свете,
И кô жива jата лаки' галебова
Над валима твоjим моjе жеље лете ...
Ах, срећан сам, срећан! ... Кô да ниjе доба
Мога блиског гроба,
Но дан славе неке! ...
Здраво моjе море! Здраво моjи жали!
Здраво моjи вали
Шкољеви и секе! ...

Хвар, 1904

Jаков Шантић 423088

____________________________________________
Све тече


Poslednji put izmenio Nepopravljivi Sanjar dana 25/5/2012, 9:32 am, izmenio ukupno 2 puta
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

Jаков Шантић Empty
PočaljiNaslov: Re: Jаков Шантић   Jаков Шантић Icon_minitime25/5/2012, 5:12 am

TRAMONTO

О вечери чиста с небом од кадиве
И с мраморним челом безобалног мора,
И са раширеним jедрима по њиме,
И с игалима од високих гора,

– Док око мене шуморе маслине, –
Ох, како души годи твоjа сjета –
И како, кô и ти, чезне да премине
У загрљаjима непознатог свиjета!...

И у том трену широка, кô вече,
И тако исто самотна и мека
Нечуjно у њоj чудна туга тече

По свећенички болујући чека,
Да тамо доље, на краj океана,
Jош jедно вече умре jедног дана!...


____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

Jаков Шантић Empty
PočaljiNaslov: Re: Jаков Шантић   Jаков Шантић Icon_minitime25/5/2012, 5:26 am

ЗАЛУТАО ГАЛЕБ

Залутао галеб над широким морем,
Чуj, цичи, тужи, кô диjете плаче,
Крилима слабим шестари виш бездна
Док море хуjи све више и jаче.

Обале нигдjе. Не зна куд би кренô,
Снага му слаба, ено, веће пада –
Море га зове... Ах, галебе jадни,
У страшноj борби клонули, без нада,

Куд ли си пошô, гдjе ли ти jе мета,
У бескраj куда одвела те жеља?
Гдjе су ти друзи, да ти кликом jаве
Путе спасења, среће и весеља?

Њих нигдjе нема... Твоjа млада крила
Клонуше, ето, и нема ти спаса,
Ти у гроб мораш, jер не чуjе небо
Молитве твоjе ни твоjега гласа.

____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

Jаков Шантић Empty
PočaljiNaslov: Re: Jаков Шантић   Jаков Шантић Icon_minitime26/5/2012, 4:17 pm

ПЕСМА О ХВАРУ

Мирише ваздух пун страсти и бола;
Мирише море! Свуда месечина.
А завалила се сребрена пучина,
Кô млада жена успавана гола.

Шуморе вали! Какве су то речи?
О, ко ће знати! Но, ослушни: jасно
Не чини л'ти се, да ту пати страсно,
Скривено негдjе, душа и бол нечи!?

Ил' jе то моjа животна потреба,
Да у свему ћутим део душе моjе
Па у шум морски, мирис мислим то jе

Биће што страда, што чезне, што треба!
Чуj опет! Jеца око хриди голи'
А ваздух мирише у страсти и боли.

____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

Jаков Шантић Empty
PočaljiNaslov: Re: Jаков Шантић   Jаков Шантић Icon_minitime26/5/2012, 4:32 pm

JЕДНА НОЋ

Jа мишљах на те. – Бистра ноћ звиjезда
Са модрим небом, сама, мирна, будна,
Корак jе чула моjе мисли таде,
Што кроз њу прође блиjеда и чудна.

Тренутак jедан, пун свjетлости Бога,
Кроз моjу душу проjури у трену,
Непоjмљив, страшан, велики и мочан,
Кô циjела вјечност у свом болу њену. –

Ах тад те видjех, у тренутку томе,
Са тамним лицем очаjа и jада;
У ноћи jедноj оргиjе, весеља –
А с груди твоjи’ мртав анђô пада...


____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

Jаков Шантић Empty
PočaljiNaslov: Re: Jаков Шантић   Jаков Шантић Icon_minitime26/5/2012, 4:52 pm

ПОЗИВ

Мрнару сиjеди, поведи ме журно
Кроз то сиње море и пучине плаве,
Твоjа лака лађа и биjела jедра
Моjу душу пуне чежњама и жељом...
Ах, jа бих далеко, бескраjно далеко,
Там гдjе jош нико никад ниjе био,
Тамо гдjе умире свако вече сунце
На крвавом небу са огњима своjим –
Кроз хуку, кроз вjетар, кроз пиштање воде,
Кроз проломе неба, громове и праске,
Ох, тамо гдjе мисли ужаснуте стаjу
Пред изразом смрти са леденом грозом,
Гдjе и сами Господ поражен се склања
Пред канџијом смијеха демона и силâ...
...Мрнару сиjеди, поведи ме тамо,
Болесна ми душа, болестан ми живот!
Само оно море што jе њима слично,
Бескраjно и мрачно и препуно смрти,
У страшноj ми борби лиjека ће дати...
Мрнару сиjеди, поведи ме журно,
Болестан ми живот, моjа душа пати!...




____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Jаков Шантић Empty
PočaljiNaslov: Re: Jаков Шантић   Jаков Шантић Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Jаков Шантић
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Složeno na policama- piše se u temama ispod naslovne :: Biblioteka poezije-
Skoči na: