LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Alfonsina Storni

Ići dole 
AutorPoruka
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

Alfonsina Storni Empty
PočaljiNaslov: Alfonsina Storni   Alfonsina Storni Icon_minitime4/6/2012, 3:14 am

Alfonsina Storni (1892-1938), poznata argentinska pesnikinja. Izvršila je samoubistvo (udavila se u moru).



SUBOTA

Ustala sam rano i hodala bosa
kroz hodnike kuće; siđoh dolje u vrt
da pomilujem biljke;
čistu paru zemlje udisah duboko
čupajući korov;
oprah se u zdencu što ga mlado grmlje
opkoljava. Zatim, još mokra od vode,
češljala sam kosu. Namirisah ruke
sokom bilja svježa i mirisna. Čaplje
teške i umilne
krale su polako mrve iz mog skuta;
zatim se obukoh u haljinu tanku,
još tanju od vela.
U laganom skoku sjedalo od slame
bacih u predvorje.
Uprte u ulaz oči su mi bile,
uprte u ulaz.
Sat mi tada reče:"Deset prije podne"
Unutra, zveckanje posuđa i stakla,
salon je u tami; ruke što spremaju
stolnjake.
A vani sunce kakvo nikad ne vidjeh,
na bijelom mramoru stubišta.
Uprte u ulaz i dalje su bile
moje žive oči. Čekala sam tebe.





Sábado

Me levanté temprano y anduve descalza
Por los corredores: bajé a los jardines
Y besé las plantas;
Absorbí los vahos limpios de la tierra,
Tirada en la grama;
Me bañé en la fuente que verdes achiras
Circundan. Más tarde, mojados de agua
Peiné mis cabellos. Perfumé las manos
Con zumo oloroso de diamelas. Garzas
Quisquillosas, finas,
De mi falda hurtaron doradas migajas.
Luego puse traje de clarín más leve
Que la misma gasa.
De un salto ligero llevé hasta el vestíbulo
Mi sillón de paja.
Fijos en la verja mis ojos quedaron,
Fijos en la verja.
El reloj me dijo: diez de la mañana.
Adentro un sonido de loza y cristales:
Comedor en sombra; manos que aprestaban
Manteles.
Afuera, sol como no he visto
Sobre el mármol blanco de la escalinata.
Fijos en la verja siguieron mis ojos,
Fijos. Te esperaba.

____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

Alfonsina Storni Empty
PočaljiNaslov: Re: Alfonsina Storni   Alfonsina Storni Icon_minitime4/6/2012, 3:47 am

ULICA

Otvoreni prolaz
između visokih zidina.
Svakog trenutka
tamna usta vrata,
cijevi trijema,
sprovodne spletke,
za ljudske katakombe.
Nema li jeze
u predvorjima?
Malo nasilja
u uzlaznoj bjelini
stepeništa?
Koračam žurno.
Svako oko koje me motri
množi se i rasipa.
Šuma nogu,
vihor letećih
krugova,
oblak krikova i šumova,
odvajaju mi glavu od trupla,
šake od ruku,
srce od grudi,
noge od tijela,
volju od njenog spoja.
Gore,
plavo nebo
umiruje svoju prozračnu vodu;
njim zlatni gradovi brode.





CALLE

Un callejon abierto
entre altos paredones grises.
A cada momento
la boca oscura de las puertas,
los tubos de los zaguanes,
trampas conductoras
a las catacumbas humanas.
¿No hay un calosfrío
en los zaguanes?
¿Un poco de terror
en la blancura ascendente
de una escalera?
Paso con premura.
Todo ojo que me mira
me multiplica y dispersa.
Un bosque de piernas,
un torbellino de círculos
rodantes,
una nube de gritos y ruidos,
me separan la cabeza del tronco,
las manos de los brazos,
el corazón del pecho,
los pies del cuerpo,
la voluntad de su engarce.
Arriba;
el cielo azul aquieta su agua transparente;
Ciudades de oro
lo navegan.

____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

Alfonsina Storni Empty
PočaljiNaslov: Re: Alfonsina Storni   Alfonsina Storni Icon_minitime4/6/2012, 4:55 am

GORAK JE OVO SVIJET

Gorak je ovo svijet,
nezreo
plašljiv;
njegove šume
cvjetaju čeličnim šiljcima;
uspinju se grobovi stari
na površinu;
voda mnogih mora
uljuljkuje
domove užasa.

Gorko je sunce
nad svijetom;
zagušeno u zadahu
njegovih kaljuža;
nezrelo,
plašljivo.

Gorak je mjesec
nad svijetom;
zelen,
izblijedio;
sablasti lovi
sa vlažnim svojim
lastavicama morskim.

Gorak je vjetar
nad svijetom;
podiže oblake mrtvih kukaca.

Vezuje se, slomljen,
za kule;
spaja valove
plača;
tuguje nad krovovima.

Gorak je čovjek
nad svijetom,
dok ravnotežu održava
na nogama svojim:

na njegovim plećima
sve
kamena pustinja je;
na njegovom čelu,
sve,
pustinja sunčana je,
slijepa...





AGRIO ESTÁ EL MUNDO

Agrio está el mundo,
inmaduro,
detenido;
sus bosques
florecen puntas de acero;
suben las viejas tumbas
a la superficie;
el agua de los mares
acuna
casas de espanto.

Agrio está el sol
sobre el mundo
ahogados en los vahos
que de él ascienden,
inmaduro,
detenido.

Agria está la luna
sobre el mundo;
verde,
desteñida;
caza fantasmas
con sus patines
húmedos.

Agrio está el viento
sobre el mundo;
alza nubes de insectos muertos,
se ata, roto,
a las torres,
se anuda crespones
de llanto;
pesa sobre los techos.

Agrio está el hombre
sobre el mundo,
balanceándose
sobre sus piernas...

A sus espaldas,
todo,
desierto de piedras;
a su frente,
todo,
desierto de soles,
ciego...

____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

Alfonsina Storni Empty
PočaljiNaslov: Re: Alfonsina Storni   Alfonsina Storni Icon_minitime4/6/2012, 5:06 am

GLAS

Vezati ću ti šake
kao plamen,
bol koji služi
pritajenim stvarima.

Protrčati ću sa šakama
podignutim uvis
između kuća
ljudskih.

Spavali svi smo
i suviše.
Spavali
u jarkom svjetlu,
kao zvijezde
u jeku dana.

Spavali,
sa svjetiljkama
napola upaljenim
ohlađenim
u sunčanom plamu
brojeći
naše vlasi,
gledajući kako izrastaju
dvadeset naših
nokata.
Kada će nebeski vrtovi
pustiti korijenje
u meso ljudsko,
u život ljudski,
u kuću čovjeka?

Ne bi smjeli spavati
do tada.
Otvoreni očni kapci,
prstima odvojeni,
žele li popustiti,
do užarenosti muče ih,
kao mjesečevi
krugovi
kada oluja
želi
rastrgnuti
svemir.





VOZ

Te ataré
a los puños
como una llama,
dolor de servir
a cosas estultas.

Echaré a correr
con los puños en alto
por entre las casas
de los hombres.

Hemos dormido, todos,
demasiado.
Dormido
a plena luz
como las estrellas
a pleno día.

Dormido
con las lámparas
a medio encender;
enfriados
en el ardimiento solar;
contando el número
de vuestros cabellos,
viendo crecer
nuestras veinte
uñas.
¿Cuándo
los jardines del cielo
echarán raíces
en la carne de los hombres,
en la vida de los hombres,
en la casa de los hombres?

No hay que dormir,
hasta entonces.
Abiertos los párpados;
separados con los dedos,
si quieren ceder,
hasta enrojecerlos
por el cansancio,
como los círculos
lunares,
cuando la tormenta
quiere
desmembrar
el universo.

____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

Alfonsina Storni Empty
PočaljiNaslov: Re: Alfonsina Storni   Alfonsina Storni Icon_minitime4/6/2012, 5:23 am

Pesma posvecena Alfonsini Storni



ALFONSINA Y EL MAR

Por la blanda arena
Que lame el mar
Su pequeña huella
No vuelve más
Un sendero solo
De pena y silencio llegó
Hasta el agua profunda
Un sendero solo
De penas mudas llegó
Hasta la espuma.

Sabe Dios qué angustia
Te acompañó
Qué dolores viejos
Calló tu voz
Para recostarte
Arrullada en el canto
De las caracolas marinas
La canción que canta
En el fondo oscuro del mar
La caracola.

Te vas Alfonsina
Con tu soledad
¿Qué poemas nuevos
Fuíste a buscar?
Una voz antigüa
De viento y de sal
Te requiebra el alma
Y la está llevando
Y te vas hacia allá
Como en sueños
Dormida, Alfonsina
Vestida de mar.

Cinco sirenitas
Te llevarán
Por caminos de algas
Y de coral
Y fosforescentes
Caballos marinos harán
Una ronda a tu lado
Y los habitantes
Del agua van a jugar
Pronto a tu lado.

Bájame la lámpara
Un poco más
Déjame que duerma
Nodriza, en paz
Y si llama él
No le digas que estoy, dile que,
Alfonsina no vuelve
Y si llama él
No le digas nunca que estoy
Di que me he ido.

Te vas Alfonsina
Con tu soledad
¿Qué poemas nuevos
Fuíste a buscar?
Una voz antigüa
De viento y de sal
Te requiebra el alma
Y la está llevando
Y te vas hacia allá
Como en sueños
Dormida, Alfonsina
Vestida de mar.

____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

Alfonsina Storni Empty
PočaljiNaslov: Re: Alfonsina Storni   Alfonsina Storni Icon_minitime4/6/2012, 4:45 pm

Latinoamerička pjesnikinja Alfonsina Storni je jedna iz niza najznačajnijih pjesnikinja dvadesetoga stoljeća koja je na ovim prostorima jedva poznata ili zaboravljena. Rođena je 1892. godine u Švicarskoj. U 19. godini je postala samohrana majka što ju je, između ostalog, navelo da iz manje sredine potraži anonimnost u Buenos Airesu. Tu je radila kao učiteljica, bila članica putujućeg teatra i novinarka u argentinskim listovima. Putovanja po Evropi utjecala su na njeno pjesništvo tako što je ono poprimilu erotsku žestinu i tadašnje aktuelne feminističke ideje. Zalagala se da žene dobiju pravo glasa na izborima i oštro kritizirala svijet u kojem dominiraju muškarci. Njeno viđenje „muškog“ svijeta i odnosa prema ženi odražava njena čuvena pjesma Tu Me Quieres Blanca (Želiš me čistu). Po senzibilitetu i temama koje je zaokupljaju, Alfonsina je veoma bliska američkoj pjesnikinji Sylviji Plath. Objavila je oko deset pjesničkih zbirki. Oboljela je od raka dojke što je za posljedicu imalo teške depresije. Odlučila je da svoj život okonča u moru. Nekoliko dana prije samoubojstva napisala je svoju posljednju pjesmu Voy a dormir (Odlazim na počinak), boraveći na plaži La Perla u Mar del Plati. Onog jutra kada je pjesma objavljena u časopisu „La Nacion“, 1938. godine, Alfonsina Storni je već bila potonula u oceanu. Na toj plaži, nekoliko godina kasnije, Alfonsini je podignut spomenik sa uklesanim njenim likom, okrenutim prema pučini…

Autodestruktivna osjećajnost kombinirana sa životnim poteškoćama rezultirala je poezijom omiljenom širom svijeta, ali i ličnom tragedijom. Alfonsina Storni je pjesnikinja koja će nas uvijek podsjetiti na to kako je svijet gorak, plašljiv, nezreo…

A gorak je i čovjek

nad svijetom

dok ravnotežu održava

na nogama svojim…



Bjanka Alajbegović


Alfonsina Storni Alfonsina

Alfonsina Storni

____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

Alfonsina Storni Empty
PočaljiNaslov: Re: Alfonsina Storni   Alfonsina Storni Icon_minitime4/6/2012, 4:52 pm

SLATKA MUKA

Moja melanholija bila je zlatna prašina u tvojim rukama;
Po tvojim rukama raštrkan je moj život;
Ostaci moje ljupkosti zarobljeni su u tvojim rukama;
Ja sam sada, kao bočica parfema, ispražnjena.

Koliko samo slatkih muka tiho propaćenih,
kada se moja duša otimala s tajanstvenom tugom.
Ona, kojoj su poznati trikovi kako sam provodila dane
ljubeći te dvije ruke koje su ugušile moj život.




DULCE TORTURA

Polvo de oro en tus manos fue mi melancolía;
sobre tus manos largas desparramé mi vida;
mis dulzuras quedaron a tus manos prendidas;
ahora soy un ánfora de perfume vacía.

Cuanta dulce tortura quietamente sufrida,
cuando, picada el alma de tristeza sombría,
sabedora de engaños, me pasaba los días
besando las dos manos que me ajaban la vida.

____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

Alfonsina Storni Empty
PočaljiNaslov: Re: Alfonsina Storni   Alfonsina Storni Icon_minitime4/6/2012, 5:07 pm

Tragična latinoamerička pjesnikinja

ALFONSINA STORNI JA

Okean suzne perspektive beznadežna vizija usidrene noći
golim nemirom moje ranjivosti osamljenost pjenuši
Ti ćerka odveć rasijane strasti plamena ljupke smrti
i vidik raskriljen na nostalgična otkrovenja poniženog
Koliko ljepote za posrnuo odraz iščeznuća života
najedanput i opet i nikad više u djevičanska klonuća
Evo pamet zavjesu spušta i već sam od sebe istu ćutiš
stidnice osjećajnosti razuma obnavljaš krotka ponosan stih
Zaljubljena u bolest svoju završila život padom u besmrtnost
da sebe nadživim rasplamsavam orkane tumaranja ništavilom
Očajnik sam urbane krhkosti i odgonetnuti rukopis razočaranja
kao jedina budućnost oprečno od skladnosti mržnje žena u meni

***
BALADA POSRNULOG PJESNIKA

Blagošću nježnog umiranja
po budućnosti razočaranja
I vještiji od zalutalog vremena
u nemuštoj slici stradanja
Protkan kroz suze a eliminisan kao riječ
utonula bjelinom patnje
Bezvrijedna hartija svijeta otuđenog
ljepuškastim replikama noći
Zalutao korak ostavljene ljubavi
Između gradivne ulice posljednje
Oponent srećnim i naizgled zbrinutim
u gluhim pobjedama glupolikosti
Detalj usnulog tijela nad izbirljivim oponašanjem
nekog sasvim prirodnijeg života
Sopstvenom voljom obris izbrisan halabukom očajne istine
iz čula govora torture krvi
Preneseno značenje smrtne perspektive
da bi mržnja imala vjetar u poeziji
Glasnogovornik tuđih slutnji
na mjesta zaljubljenih razlika u pomrčini čežnje
Nit iskidana sikiranjem izmišljenog davanja tužnih pobjeda
na račun tvog poljupca
Suptilna bezvolja primitivnog pogleda za tragediju
harizmatičnog upražnjavanja samoće
I radikalna vizija sutrašnjice u tami
grozničavog plamena odsanjane harmonije
Bujica radoznalosti kraja
pružena tamo gdje je umjetnost davanja srž svakog konflikta
Ugljeni trag srca jednostavnog u pesimizmu
po lobanji tužnookog starog samosažaljenja
Ko prosjak za ime muzikalnosti rana od sjećanja
i čovjek po opredjeljenju
Sjećaš se
Oduvijek sam u svemu i sam protiv sebe
Mi se nikada nećemo razumjeti
I to je zato
A sad hajde da se mrzimo

***
PRAVA RIJEČ

Kad jednom postanem mrlja oblika suze
zadjenuta za zemlju
I jedini živi svjedok zapaljenog sunca
na mjestu suočavanja života
Trag opake ljubavi umiranja
i pobožan ukus zimovanja samoće
Kad jednom odem van cjeline prirode
u molitve posljednjeg puta
Tamne riječi ogreznu pod velom tajni
za ovaploćenje posthumnog
I malaksale glave poviju kičmu prema uličnom svjetlu
koje ne liči na sebe
Kad jednom zaćutim tišinu poražavajućih koraka
u beskonačnom vrtlogu
U prvom proljeću tuđeg svijeta zapjeva sloboda
opaljena munjom blagosti
Tako blizu istine rađanja
da smrt neće imati mjesta za vraćanje na izgubljeno
Kad jednom zađem u blatnjavo decembarsko predvečerje
po osmijeh stranca
Pri kraju svojih lutanja
kroz raskrvavljena zaljubljivanja osamljenosti do pjesme
I pobjegnu bezbrižni parovi pospane volje
iz zgloba misterije vjetra
Kad jednom ubjeđen sjenkom romantične žene
opovrgnem usta kraj lijesa noći
Dlanovima obiju ruku
obuhvati se paučina čistilišta horizontalno od grijeha suze
Odsanjan bez pravca prepričan ružnookim pejzažima
koje ne smijem više sresti
Da se pogleda u svoje srce odgovor tamo leži
ovaj
htio sam reći reži
Da to je prava riječ
reži

Alfonsina Storni Monumento_a_Alfonsina_Storni

____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7790
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Alfonsina Storni Empty
PočaljiNaslov: Re: Alfonsina Storni   Alfonsina Storni Icon_minitime5/4/2018, 1:31 am



***

Moja melanholija bila je zlatna prašina
u tvojim rukama
Po tvojim rukama raštrkan je
moj život
Ostaci moje ljupkosti zarobljeni su u
tvojim rukama
Ja sam sada, kao bočica parfema, ispražnjena

Koliko samo slatkih muka tiho propaćenih
kada se moja duša otimala s tajanstvenom tugom
Ona, kojoj su poznati trikovi kako sam provodila dane
ljubeći te dvije ruke koje su
ugušile moj život.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Alfonsina Storni Empty
PočaljiNaslov: Re: Alfonsina Storni   Alfonsina Storni Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Alfonsina Storni
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Složeno na policama- piše se u temama ispod naslovne :: Biblioteka poezije-
Skoči na: