LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Paul Verlaine

Ići dole 
AutorPoruka
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

Paul Verlaine Empty
PočaljiNaslov: Paul Verlaine   Paul Verlaine Icon_minitime11/6/2012, 3:16 am

Paul Verlaine [Pol Verlen] (1844-1896), francuski pesnik

Pol Verlen rodio se 30.marta 1844.u Metzu. 1851.njegova porodica se doseljava u Pariz. Tu se budući pesnik školovao, završio gimnaziju, studirao i napustio prava. Godine 1866.u almanahu "Savremeni Parnas" izlazi mu sedam pesama, a iste godine i prva zbirka poezije. Verlen se javio u doba parnasovske poezije, za sobom je imao velike romantičare, od Lamartina i Igoa do De Misea, imao je moćnog Bodlera. Verlen je zaista učio od njih, ali su se sva ta nasleđena iskustva prelamala kroz filter samosvojnog talenta, koji ih preuzima i preobražava na svoj način. Za razliku od Bodlera njemu je bila strana svaka sistematičnost, i sav je bio od neposrednosti i instinkta, oslanjaujući se više na svoja osećanja nego na bilo kakve racionalne pretpostavke. Zbog toga je bio neujednačen, raznolik i rasut. Bio je slab, ali osetljiv kao najfiniji instrument, više čulan nego misaon, više spontan nego sistematičan, a takvi pesnici nikad ne daju delo od komada, celovito i zaokruženo. Bez sumnje, Pol Verlen je veliki pesnik 19.veka.




Paul Verlaine Netsurf17_-_Paul_Verlaine

____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

Paul Verlaine Empty
PočaljiNaslov: Re: Paul Verlaine   Paul Verlaine Icon_minitime11/6/2012, 3:22 am

SLAVUJ

Ko žustri let ptica kada se pomame
sva sećanja se moja ruše na me,
ruše se kroz mog srca lišće žuto,
mog srca što gleda u svoje svinuto
deblo u bljesku vode svih Žaljenja
koja tu blizu tekuć tužno jenja,
ruše se, a onda, gle, graja rđava,
koju vlažan lahor dolazeć stišava,
u stablu se eto polako smiruje
i više ništa nigde da se čuje,
ništa osim glasa što Odsutnost slavi,
ništa osim glasa što se čežnjiv javi
u ptice što mi je Prva Ljubav bila
i kojoj je pesma ko i onda mila,
a u mesecu žalostiva sjaja
što se bledolik i svečan pomalja,
letnja noć teška, snuždena i mlaka,
prepuna mira i tamnog mraka,
njiše na azuru što ga vetrić tače
to stablo što drhti i pticu što plače.






LE ROSSIGNOL

Comme un vol criard d'oiseaux en émoi,
Tous mes souvenirs s'abattent sur moi,
S'abattent parmi le feuillage jaune
De mon coeur mirant son tronc plié d'aune
Au tain violet de l'eau des Regrets
Qui mélancoliquement coule auprès,
S'abattent, et puis la rumeur mauvaise
Qu'une brise moite en montant apaise,
S'éteint par degrés dans l'arbre, si bien
Qu'au bout d'un instant on n'entend plus rien,
Plus rien que la voix célébrant l'Absente,
Plus rien que la voix - ô si languissante! -
De l'oiseau que fut mon Premier Amour,
Et qui chante encore comme au premier jour;
Et dans la splendeur triste d'une lune
Se levant blafarde et solennelle, une
Nuit mélancolique et lourde d'été,
Pleine de silence et d'obscurité,
Berce sur l'azur qu'un vent doux effleure
L'arbre qui frissonne et l'oiseau qui pleure.

____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

Paul Verlaine Empty
PočaljiNaslov: Re: Paul Verlaine   Paul Verlaine Icon_minitime11/6/2012, 3:25 am

JEDNOSTAVNA FRESKA

Zeleno-rujna pozadina
od ograda i brežuljaka
u polutami svetiljaka
i od tog mutna okolina.

Zlato na blagim ponorima
polagano u krvi seva.
Tu još stabalce koje ima
na kom po koja ptica peva.

Sva ta jesenska priviđanja
kroz ovu tugu već se brišu,
sniju sva moja bolna stanja
dok ih napevi tromi njišu.







SIMPLE FRESQUE

La fuite est verdâtre et rose
Des collines et des rampes
Dans un demi-jour de lampes
Que vient brouiller toute chose.

L'or sur les humbles abîmes,
Tout doucement s'ensanglante.
Des petits arbres sans cimes
Où quelque oiseau faible chante

Triste à peine tant s'effacent
Ces apparences d'automne,
Toutes mes langueurs rêvassent,
Que berce l'air monotone.

____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

Paul Verlaine Empty
PočaljiNaslov: Re: Paul Verlaine   Paul Verlaine Icon_minitime11/6/2012, 3:28 am

SAN MRAČAN I TEŽAK

San mračan i težak
na život mi pade:
spavajte: sve želje,
spavajte: sve nade!

Već ne vidim ništa,
ni lepa ni ružna
ne sećam se više...
O povesti tužna!

Kolevka sam samo
koju ruka njiše
u podrumu tamnom:
tiho, samo tiše!







UN GRAND SOMMEIL NOIR

Un grand sommeil noir
Tombe sur ma vie :
Dormez, tout espoir,
Dormez, toute envie !

Je ne vois plus rien,
Je perds la mémoire
Du mal et du bien…
Ô la triste histoire !

Je suis un berceau
Qu'une main balance
Au creux d'un caveau :
Silence, silence !

____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

Paul Verlaine Empty
PočaljiNaslov: Re: Paul Verlaine   Paul Verlaine Icon_minitime11/6/2012, 3:31 am

SPLEEN

Ruže su bile sve crvene,
bršljani behu u crnini.

Draga, čim lik se tvoj pokrene,
mene sav očaj opet primi.

Nebo je plavo, nežnost zrači,
more zeleno, zrak je blag.

Stalno strepim (šta čekat znači!):
opet ćeš sebi zamest trag.

I zimzelena lista sjajna,
i božike sam sit postao,

i polja ravna i beskrajna,
i svega, osim tebe, jao!










SPLEEN

Les roses étaient toutes rouges
Et les lierres étaient tout noirs.

Chère, pour peu que tu ne bouges,
Renaissent tous mes désespoirs.

Le ciel était trop bleu, trop tendre,
La mer trop verte et l'air trop doux.

Je crains toujours, -ce qu'est d'attendre !
Quelque fuite atroce de vous.

Du houx à la feuille vernie
Et du luisant buis je suis las,

Et de la campagne infinie
Et de tout, fors de vous, hélas !


____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

Paul Verlaine Empty
PočaljiNaslov: Re: Paul Verlaine   Paul Verlaine Icon_minitime11/6/2012, 3:38 am

MOJ INTIMNI SAN

O ženi nepoznatoj san mi se čudan vraća,
O ženi što me voli i što je meni mila,
koja nikada nije kakva je prije bila,
a nije ni drukčija, i voli me i shvaća.

I jer me shvaća, ona jedina može ući
u moje srce - jao! - koje za nju samo
nije zagonetno, a znojno čelo tamno
jedina ona zna mi osvježit plačući.

Ne znam je l' crna, plava, riđa ta ljepota.
Ime joj? Samo pamtim: zvoni milo i meko
kao imena dragih prognanih iz života.

Kao pogled kipa pogled je njen usnuli,
a u glasu joj tihom, teškom i dalekom
glasovi drhte dragi koji su umuknuli.








MON REVE FAMILIER

Je fais souvent ce rêve étrange et pénétrant
D'une femme inconnue, et que j'aime, et qui m'aime,
Et qui n'est, chaque fois, ni tout à fait la même
Ni tout à fait une autre, et m'aime et me comprend.

Car elle me comprend, et mon cœur transparent
Pour elle seule, hélas ! cesse d'être un problème
Pour elle seule, et les moiteurs de mon front blême,
Elle seule les sait rafraîchir, en pleurant.

Est-elle brune, blonde ou rousse ? - Je l'ignore.
Son nom ? Je me souviens qu'il est doux et sonore
Comme ceux des aimés que la Vie exila.

Son regard est pareil au regard des statues,
Et, pour sa voix lointaine, et calme, et grave, elle a
L'inflexion des voix chères qui se sont tues.

____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

Paul Verlaine Empty
PočaljiNaslov: Re: Paul Verlaine   Paul Verlaine Icon_minitime11/6/2012, 3:40 am

GREEN

Evo lišće i cvijeće, grane, plodovi zreli,
evo i moga srca što samo za vas bije.
Nemojte ga raniti rukama svojim bijelim,
i ovaj skromni darak neka vam mrzak nije.

Dolazim prepun rose, po meni kapi mnoge,
od vjetra na mom čelu hvata se inje lako.
Pustite da moj umor, smiren uz vaše noge,
sanja časove sretne i da se odmori tako.

I po gradima vašim nek moja glava pliva,
koja od poljubaca sva šumori i pada.
Od te oluje krasne nek tako otpočiva,
i da trenutak zaspim kad i vas umor svlada.







GREEN

Voici des fruits, des fleurs, des feuilles et des branches
Et puis voici mon coeur qui ne bat que pour vous.
Ne le déchirez pas avec vos deux mains blanches
Et qu'à vos yeux si beaux l'humble présent soit doux.

J'arrive tout couvert encore de rosée
Que le vent du matin vient glacer à mon front.
Souffrez que ma fatigue à vos pieds reposée
Rêve des chers instants qui la délasseront.

Sur votre jeune sein laissez rouler ma tête
Toute sonore encor de vos derniers baisers;
Laissez-la s'apaiser de la bonne tempête,
Et que je dorme un peu puisque vous reposez.

____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

Paul Verlaine Empty
PočaljiNaslov: Re: Paul Verlaine   Paul Verlaine Icon_minitime11/6/2012, 3:43 am

JESENJA POPIJEVKA

Plač umilan
s violina
jeseni
srce kradom
rani jadom
ledenim.

Sat odbija,
mene svija
težak dah.
Tad se sjetih
dana sretnih
i plakah.

Tako bludim
s vjetrom ludim
što me svud
tamo-amo
nosi samo
ko list suh.







CHANSON D`AUTOMNE

Les sanglots longs
Des violons
De l'automne
Blessent mon coeur
D'une langueur
Monotone.

Tout suffocant
Et blême, quand
Sonne l'heure,
Je me souviens
Des jours anciens
Et je pleure

Et je m'en vais
Au vent mauvais
Qui m'emporte
Deçà, delà,
Pareil à la
Feuille morte.

____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

Paul Verlaine Empty
PočaljiNaslov: Re: Paul Verlaine   Paul Verlaine Icon_minitime11/6/2012, 3:47 am

BIJELI MJESEC

U šumi blista
mjesec bijeli,
od svakog lista
glas se seli
kroz snene grane..

O moje lane.

U dno zrcala
smirene bare
sjena je pala
vrbe stare
gdje vjetar zove...

Čas je za snove.

Beskrajna sada
meka tišina
kao da pada
ozgo s visina
gdje zvijezda sja se..

To divan čas je.







LA LUNE BLANCHE


La lune blanche
Luit dans les bois ;
De chaque branche
Part une voix
Sous la ramée...

Ô bien-aimée.

L’étang reflète,
Profond miroir,
La silhouette
Du saule noir
Où le vent pleure...

Rêvons, c’est l’heure.

Un vaste et tendre
Apaisement
Semble descendre
Du firmament
Que l’astre irise...

C’est l’heure exquise.



____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

Paul Verlaine Empty
PočaljiNaslov: Re: Paul Verlaine   Paul Verlaine Icon_minitime11/6/2012, 3:50 am

DRAGE RUKE

O, nekad moje, drage ruke,
toliko divne i malene,
poslije zablude nesmiljene
i svih bezdušja i sve muke,

poslije svih luka i gradova,
i pokrajina i zemalja,
otmjene ko u kakva kralja,
o drage ruke mojih snova.

Ruke u snu, na mojoj duši,
znadem li što ste izvoljele
u doba podle buke vrele
reći toj duši što se ruši?

Zar lažu moje slutnje čedne,
pune duhovnog srodnog stanja
i materinskog pomaganja,
ljubavi prisne, nepregledne?

O patnjo dobra, grižnjo naša,
sni blagi, ruke posvećene,
o ruke drage i čašćene,
pružite kretnju koja prašta!








LES CHERES MAINS QUI FURENT MIENNES

Les chères mains qui furent miennes,
Toutes petites, toutes belles,
Après ces méprises mortelles
Et toutes ces choses païennes,

Après les rades et les grèves,
Et les pays et les provinces,
Royales mieux qu'au temps des princes,
Les chères mains m'ouvrent les rêves.

Mains en songe, mains sur mon âme,
Sais-je, moi, ce que vous daignâtes,
Parmi ces rumeurs scélérates,
Dire à cette âme qui se pâme ?

Ment-elle, ma vision chaste
D'affinité spirituelle,
De complicité maternelle,
D'affection étroite et vaste ?

Remords si cher, peine très bonne,
Rêves bénis, mains consacrées,
Ô ces mains, ces mains vénérées,
Faites le geste qui pardonne !

____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

Paul Verlaine Empty
PočaljiNaslov: Re: Paul Verlaine   Paul Verlaine Icon_minitime11/6/2012, 4:00 am

SENTIMENTALNI RAZGOVOR

U starom parku, samotnom i lednom,
Dva stvora prođoše stazicom jednom.

Njine su oči mrtve i usne meke,
A riječi jedva čujne poput jeke.

U starom parku, samotnom i lednom,
Dvije sjeni spominju što bješe jednom.

— Na našu strast davnu sjeća l te bar malo?
— Da se toga sjetim, zašto vam je stalo?

— Kuca l ti srce kad ime mi se spomene?
Da l dušu moju još u snu vidiš? — Ne.

— Ah, ti dani kad spajasmo usne vruće
U neizrecivoj sreći! — Da, moguće!

— Nebo bje plavo, a nada tako moćna!
— Sad slomljenu nadu skriva tama noćna.

I tako idu kroz travnjake puste
I samo noć čuje kada što izuste.








COLLOQUE SENTIMENTAL


Dans le vieux parc solitaire et glacé
Deux formes ont tout à l'heure passé.

Leurs yeux sont morts et leur lèvres sont molles,
Et l'on entend à peine leurs paroles.

Dans le vieux parc solitaire et glacé
Deux spectres ont évoqué le passé.

— Te souvient-il de notre extase ancienne?
— Pourquoi voulez-vous donc qu'il m'en souvienne?

— Ton cœur bât-il toujours à mon seul nom?
Toujours vois-tu mon âme en rêve? — Non.

— Ah ! Les beaux jours de bonheur indicible
Où nous joignions nos bouches ! — C'est possible.

— Qu'il était bleu, le ciel, et grand l'espoir!
— L'espoir a fui, vaincu, vers le ciel noir.

Tels ils marchaient dans les avoines folles,
Et la nuit seule entendit leurs paroles.

____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

Paul Verlaine Empty
PočaljiNaslov: Re: Paul Verlaine   Paul Verlaine Icon_minitime11/6/2012, 4:04 am

PJESNIČKA UMJETNOST

Muzika nek te prva brine
i zato Nepar nek ti pjeva
što mutan lakše se prelijeva,
a sve bez poze i težine.

Kad biraš riječi, nek ti godi
da ih ne biraš bez prezira:
siva nas pjesma više dira,
kad se Nejasno s Jasnim vodi.

To su za velom oči krasne,
sjaj dana kada trepti zrakom,
il na jesenskom nebu mlakom
u plavoj zbrci zvijezde jasne.

Nek nam je još i Preljev dan,
jedino preljev, a bez Boje!
Samo preljevi lako spoje
flautu s rogom, san uz san.

Od Dosjetke ti bježi smjele,
od kruta Duha, Smijeha gnjila;
s njih plaču oči Plavetnila;
sve je to luk iz proste zdjele!

Rječitost zgrabi, vrat joj stezi!
Pri radu ti se često sjeti
i Rimu malko opameti,
jer pustiš li je, ona bježi.

Za grijehe Rime nema riječi!
Zar gluho dijete, Crnac ludi
taj jeftin nakit nama nudi
što pod turpijom prazno zveči?

Muzike još i sveđ i dugo,
da stih ti kao smion važi
leteć iz duše koja traži
druge ljubavi, nebo drugo.

Nek stih ti bude avantura,
u hitrom vjetru jutra rasut,
od kog metvica i smilj cvatu...
Sve drugo je - literatura.









ART POETIQUE

De la musique avant toute chose,
Et pour cela préfère l'Impair
Plus vague et plus soluble dans l'air,
Sans rien en lui qui pèse ou qui pose.

Il faut aussi que tu n'ailles point
Choisir tes mots sans quelque méprise :
Rien de plus cher que la chanson grise
Où l'Indécis au Précis se joint.

C'est des beaux yeux derrière des voiles,
C'est le grand jour tremblant de midi,
C'est, par un ciel d'automne attiédi,
Le bleu fouillis des claires étoiles !

Car nous voulons la Nuance encor,
Pas la Couleur, rien que la nuance !
Oh ! la nuance seule fiance
Le rêve au rêve et la flûte au cor !

Fuis du plus loin la Pointe assassine,
L'Esprit cruel et le Rire impur,
Qui font pleurer les yeux de l'Azur,
Et tout cet ail de basse cuisine !

Prends l'éloquence et tords-lui son cou !
Tu feras bien, en train d'énergie,
De rendre un peu la Rime assagie.
Si l'on n'y veille, elle ira jusqu'où ?

O qui dira les torts de la Rime ?
Quel enfant sourd ou quel nègre fou
Nous a forgé ce bijou d'un sou
Qui sonne creux et faux sous la lime ?

De la musique encore et toujours !
Que ton vers soit la chose envolée
Qu'on sent qui fuit d'une âme en allée
Vers d'autres cieux à d'autres amours.

Que ton vers soit la bonne aventure
Eparse au vent crispé du matin
Qui va fleurant la menthe et le thym...
Et tout le reste est littérature.

____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

Paul Verlaine Empty
PočaljiNaslov: Re: Paul Verlaine   Paul Verlaine Icon_minitime11/6/2012, 4:25 am

ZAVJET

Dragane nam prve, mlade oariste!
Kose zlatne, oči plave, cvjetna čela,
U mirisu, zatim, dragih mladih tijela,
Mnoge igre plahe, spontane i čiste!

Je li već daleko tih radosti doba
I nevinost naša? Avaj! već su plačne
Proljeću pokajnom stigle zime mračne
Nevolja mojih, gadosti, tjeskoba.

Evo me sad sama, sama i sumorna,
Sjetna poput pretka, hladna i umorna,
Ili ko siroče bez sestre starije.

Gdje je žena neka, blaga, nevesela,
Da ljubavlju maznom moje srce zgrije,
I ponekad da me poljubi sred čela!






VOEU

Ah! les oaristys! les premières maîtresses!
L'or des cheveux, l'azur des yeux, la fleur des chairs,
Et puis, parmi l'odeur des corps jeunes et chers,
La spontanéité craintive des caresses!

Sont-elles assez loin toutes ces allégresses
Et toutes ces candeurs! Hélas ! toutes devers
Le printemps des regrets ont fui les noirs hivers
De mes ennuis, de mes dégoûts, de mes détresses!

Si que me voilà seul à présent, morne et seul,
Morne et désespéré, plus glacé qu'un aïeul,
Et tel qu'un orphelin pauvre sans soeur aînée.

Ô la femme à l'amour câlin et réchauffant,
Douce, pensive et brune, et jamais étonnée,
Et qui parfois vous baise au front, comme un enfant!

____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

Paul Verlaine Empty
PočaljiNaslov: Re: Paul Verlaine   Paul Verlaine Icon_minitime11/6/2012, 4:39 am

KLONUĆE

Ja sam kao carstvo, kasno, blizu kraja,
što barbare bijele kako idu gleda,
Akrostihe kujuć lijene stihe reda,
Sloga zlatna, bolna od sunčeva sjaja.

U osami duša od dosade pati.
Krvave su bitke, kažu tamo dolje,
O, nemoćni što smo, slabi i bez volje,
Bez želje da radost života se vrati!

O, ne moći htjeti, o, čak niti htjeti!
Oh, ispili sve smo! Bathil, smij se tiše!
Oh, ispili sve smo, riječi nema više!

Samo pjesma jedna vatri namijenjena,
Jedan rob nehajni, što sveđ nekud leti,
I dosada neka, bol nepreboljena.







LANGUEUR

Je suis l'Empire à la fin de la décadence,
Qui regarde passer les grands Barbares blancs
En composant des acrostiches indolents
D'un style d'or où la langueur du soleil danse.

L'âme seulette a mal au coeur d'un ennui dense.
Là-bas on dit qu'il est de longs combats sanglants.
O n'y pouvoir, étant si faible aux voeux si lents,
O n'y vouloir fleurir un peu cette existence!

O n'y vouloir, ô n'y pouvoir mourir un peu!
Ah! tout est bu ! Bathylle, as-tu fini de rire?
Ah! tout est bu, tout est mangé! Plus rien à dire!

Seul, un poème un peu niais qu'on jette au feu,
Seul, un esclave un peu coureur qui vous néglige,
Seul, un ennui d'on ne sait quoi qui vous afflige!

____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

Paul Verlaine Empty
PočaljiNaslov: Re: Paul Verlaine   Paul Verlaine Icon_minitime11/6/2012, 4:51 am



Ame, te souvient-il, au fond du paradis,
De la gare d’Auteuil et des trains de jadis
T’amenant chaque jour, venus de La Chapelle?
Jadis déjà! Combien pourtant je me rappelle...
Après les premiers mots de bonjour et d’accueil,
Mon vieux bras dans le tien, nous quittions cet Auteuil
Et, sous les arbres pleins d’une gente musique,
Notre entretien était souvent métaphysique.
O tes forts arguments, ta foi du charbonnier!
Non sans quelque tendance, ô si franche! à nier,
Mais si vite quittée au premier pas du doute!
Et puis nous rentrions, plus que lents, par la route
Un peu des écoliers, chez moi, chez nous plutôt,
Y déjeuner de rien, fumailler vite et tôt,
Et dépêcher longtemps une vague besogne.
Mon pauvre enfant, ta voix dans le Bois de Boulogne!

____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

Paul Verlaine Empty
PočaljiNaslov: Re: Paul Verlaine   Paul Verlaine Icon_minitime11/6/2012, 12:26 pm

IZ TAMNICE

Nebo je evo, tu, nad krovom,
plavo i sve tiše.
A stablo jedno tu, nad krovom,
granama njiše.

I zvono evo, na nebu ovom,
tihano zvoni.
I ptica neka na stablu ovom
tugu romoni.

O moj Bože, životom tamo
sklad i mir vlada.
A ta smirena buka tamo
stiže iz grada.

Što li učini, ti, kome samo
suze se roje,
što li učini, reci samo,
od mladosti svoje?









Le ciel est, par-dessus le toit,
Si bleu, si calme !
Un arbre, par-dessus le toit
Berce sa palme.

La cloche dans le ciel qu'on voit
Doucement tinte.
Un oiseau sur l'arbre qu'on voit
Chante sa plainte.

Mon Dieu, mon Dieu, la vie est là,
Simple et tranquille.
Cette paisible rumeur-là
Vient de la ville.

- Qu'as-tu fait, ô toi que voilà
Pleurant sans cesse,
Dis, qu'as-tu fait, toi que voilà,
De ta jeunesse ?

____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

Paul Verlaine Empty
PočaljiNaslov: Re: Paul Verlaine   Paul Verlaine Icon_minitime11/6/2012, 12:33 pm

ZABORAVLJENI NAPJEVI I

To je zanos i čeznuće,
ljubavno je to klonuće,
to su šume u drhtanju
pod dodirom od lahora,
to su sitni glasi zbora
što pjeva u sivom granju.

O šumore svježi, boni!
To žubori i romoni,
slično ko da plače trava
kad lahori kroz nju hode...
il se to pod virom vode
šljunak nijemo odronjava.

Ova duša što se čuje
kako sneno jadikuje,
to je naša, je li tako?
Duša moja, duša tvoja,
pune tiha, čedna poja
što bruji kroz veće mlako?





ARIETTES OUBLIEES I

C’est l’extase langoureuse,
C’est la fatigue amoureuse,
C’est tous les frissons des bois
Parmi l’étreinte des brises,
C’est, vers les ramures grises,
Le chœur des petites voix.

Ô le frêle et frais murmure !
Cela gazouille et susurre,
Cela ressemble au cri doux
Que l’herbe agitée expire ...
Tu dirais, sous l’eau qui vire,
Le roulis sourd des cailloux.

Cette âme qui se lamente
En cette plainte dormante
C’est la nôtre, n’est-ce pas ?
La mienne, dis, et la tienne,
Dont s’exhale l’humble antienne
Par ce tiède soir, tout bas ?

____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

Paul Verlaine Empty
PočaljiNaslov: Re: Paul Verlaine   Paul Verlaine Icon_minitime11/6/2012, 12:39 pm

ZABORAVLJENI NAPJEVI VII

O kako moja duša vene
zbog jedne, zbog jedne žene.

Ne nađoh mira ni slobode,
premda mi srce od nje ode,

premda mi srce, duša, zjene
daleko bjehu od te žene.

Ne nađoh mira ni slobode,
premda mi srce od nje ode.

A bolno srce, uzdišuć,
duši mi reče: Je l' moguć,

je l' zbilja moguć - poslije sveg -
taj gordi bijeg, taj tužni bijeg?

A duša srcu reče: zna li
da smo u čudnu zamku pali,

te smo prisutni, njoj odani,
premda daleki i prognani.






ARIETTES OUBLIEES VII

Ô triste, triste était mon âme
À cause, à cause d'une femme.

Je ne me suis pas consolé
Bien que mon coeur s'en soit allé,

Bien que mon coeur, bien que mon âme
Eussent fui loin de cette femme.

Je ne me suis pas consolé,
Bien que mon coeur s'en soit allé.

Et mon coeur, mon coeur trop sensible
Dit à mon âme: Est-il possible,

Est-il possible, - le fût-il, -
Ce fier exil, ce triste exil?

Mon âme dit à mon coeur: Sais-je
Moi-même que nous veut ce piège

D'être présents bien qu'exilés,
Encore que loin en allés ?

____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

Paul Verlaine Empty
PočaljiNaslov: Re: Paul Verlaine   Paul Verlaine Icon_minitime11/6/2012, 12:47 pm

ZABORAVLJENI NAPJEVI II

Plače u srcu mome
ko što nad gradom kiši;
kakve me tuge lome
rujuć po srcu mome?

O slatki šume kiše
vrh zemlje i krovova!
Za srce što izdiše
o pjesmo tihe kiše!

Kako bez smisla plače
sred srca koje grca.
Zar prevara se zače?...
Taj bol bez smisla plače.

O, jad me teški ubi
jer ne znam zašto srce
nit mrzi niti ljubi,
a ipak jad ga ubi.


____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

Paul Verlaine Empty
PočaljiNaslov: Re: Paul Verlaine   Paul Verlaine Icon_minitime11/6/2012, 3:08 pm

Sve jače srce plače,
Ko kiša povrh grada;
to bol i sjeta znače
Što muče me sve jače?

O blagi šume kiše
Po zemlji i po krovu!
Sve dosade je više,
O tiha pjesmo kiše!

Razlog plaču nema,
U srcu što se trza!
Zar izdaja se sprema?...
Toj tuzi razlog nema.

To najviše me boli
Da ne znam, čemu srce
Nit mrzi niti voli,
A teške pati boli!





ARIETTES OUBLIEES II

Il pleure dans mon coeur
Comme il pleut sur la ville;
Quelle est cette langueur
Qui pénètre mon coeur?

Ô bruit doux de la pluie
Par terre et sur les toits!
Pour un couer qui s'ennuie
Ô le chant de la pluie!

Il pleure sans raison
Dans ce coeur qui s'écoeure
Quoi! nulle trahison?...
Ce deuil est sans raison.

C'est bien la pire peine
De ne savoir pourquoi
Sans amour et sans haine
Mon coeur a tant de peine!

Paul Verlaine
(1844 - 1896)





____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

Paul Verlaine Empty
PočaljiNaslov: Re: Paul Verlaine   Paul Verlaine Icon_minitime12/6/2012, 2:56 pm

MOJ INTIMNI SAN

O ženi nepoznatoj san mi se čudan vraća,
O ženi što me voli i što je meni mila,
koja nikada nije kakva je prije bila,
a nije ni drukčija, i voli me i shvaća.

I jer me shvaća, ona jedina može ući
u moje srce - jao! - koje za nju samo
nije zagonetno, a znojno čelo tamno
jedina ona zna mi osvježit plačući.

Ne znam je l' crna, plava, riđa ta ljepota.
Ime joj? Samo pamtim: zvoni milo i meko
kao imena dragih prognanih iz života.

Kao pogled kipa pogled je njen usnuli,
a u glasu joj tihom, teškom i dalekom
glasovi drhte dragi koji su umuknuli.








MON REVE FAMILIER

Je fais souvent ce rêve étrange et pénétrant
D'une femme inconnue, et que j'aime, et qui m'aime,
Et qui n'est, chaque fois, ni tout à fait la même
Ni tout à fait une autre, et m'aime et me comprend.

Car elle me comprend, et mon cœur transparent
Pour elle seule, hélas ! cesse d'être un problème
Pour elle seule, et les moiteurs de mon front blême,
Elle seule les sait rafraîchir, en pleurant.

Est-elle brune, blonde ou rousse ? - Je l'ignore.
Son nom ? Je me souviens qu'il est doux et sonore
Comme ceux des aimés que la Vie exila.

Son regard est pareil au regard des statues,
Et, pour sa voix lointaine, et calme, et grave, elle a
L'inflexion des voix chères qui se sont tues.



____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7790
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Paul Verlaine Empty
PočaljiNaslov: Re: Paul Verlaine   Paul Verlaine Icon_minitime29/6/2019, 1:11 am

Ars poetica



Muzika nek te prva brine
i zato Nepar nek ti pjeva
što mutan lakše se prelijeva,
a sve bez poze i težine.

Kad biraš riječi, nek ti godi
da ih ne biraš bez prezira:
siva nas pjesma više dira,
kad se Nejasno s Jasnim vodi.

To su za velom oči krasne,
sjaj dana kada trepti zrakom,
il na jesenskom nebu mlakom
u plavoj zbrci zvijezde jasne.

Nek nam je još i Preljev dan,
jedino preljev, a bez Boje!
Samo preljevi lako spoje
flautu s rogom, san uz san.

Od Dosjetke ti bježi smjele,
od kruta Duha, Smijeha gnjila;
s njih plaču oči Plavetnila;
sve je to luk iz proste zdjele!

Rječitost zgrabi, vrat joj stezi!
Pri radu ti se često sjeti
i Rimu malko opameti,
jer pustiš li je, ona bježi.

Za grijehe Rime nema riječi!
Zar gluho dijete, Crnac ludi
taj jeftin nakit nama nudi
što pod turpijom prazno zveči?

Muzike još i sveđ i dugo,
da stih ti kao smion važi
leteć iz duše koja traži
druge ljubavi, nebo drugo.

Nek stih ti bude avantura,
u hitrom vjetru jutra rasut,
od kog metvica i smilj cvatu…
Sve drugo je – literatura.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7790
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Paul Verlaine Empty
PočaljiNaslov: Re: Paul Verlaine   Paul Verlaine Icon_minitime29/6/2019, 1:15 am

Fifi se probudio

Fifi se probudio.U zoru si mi dala
celov za dobro jutro,a jadna ptica mala
jedanput zacrvknuta i glavu skri pod krilo
te utihnu na časak pevanje njeno milo.
Tada ti za tvoj celov je celov svoj uzvratih
mnogostruk,posvudašnji,koji te celu prati,
sve dole od stopala do kose raspletene
stajući na mestima gde su bljesci i sene.
Bilo je to veselo i tebe smeh osvoji,
a ja kolena naglo tisnuh između tvojih,
opreh se na njih,nagnut,usta ti zgrabih živo,
i tada postah surov,a ne je krivo,
čak mi tvoj pogled vlažni kao da reče hvala.
Tada se Fifi prenu,nemirna ptica mala

I kao veran drugar,veseo svakog časa
što ne zavidi sreći niti zlo kakvo snuje,
on pozdravi moj trijumf salvama svoga glasa
kao da hoće da ga i samo nebo čuje.

Skakutaše ponosno ko momče što se diže
da slavnom pobedniku uzvikuje i maše
a zora što tad rujna na stakla sobe stiže
bila je,ne lažući,svedok ljubavi naše.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7790
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Paul Verlaine Empty
PočaljiNaslov: Re: Paul Verlaine   Paul Verlaine Icon_minitime29/6/2019, 1:16 am

Gaspar Hauser pjeva

Tiho siroče, ja sam pao,
noseći samo oči snene,
u grad, međ ljude nebrojene,
i vidješe da nisam zao.

U dvadesetoj, kao slijep,
sav planuh, duše zaljubljene;
tad spoznah da su lijepe žene,
no za njih ja ne bijah lijep.

Bez kralja i bez domovine,
a niti hrabar nisam bio,
u ratu ja sam umrijet htio,
no smrt ne htjede da me skine.

što će jadni Gaspar na svijetu?
Rođen je kasno ili rano?
O, srce mu je otrovano:
molite za njeg molitvu svetu!

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7790
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Paul Verlaine Empty
PočaljiNaslov: Re: Paul Verlaine   Paul Verlaine Icon_minitime29/6/2019, 1:19 am


Jesenja pjesma

Plača pune
Bruje strune
jesenje;
Mene tuge
Tište duge,
Čemerne.

Kad je mukla,
Ura tukla
Gušeć sve,
Plač me prenu
I spomenuh
Prošle dne.

Lutam samo;
Jer me zao
Vjetra ćuh
Amo,tamo
Nosi kao
List već suh.


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7790
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Paul Verlaine Empty
PočaljiNaslov: Re: Paul Verlaine   Paul Verlaine Icon_minitime29/6/2019, 1:19 am



Kaledioskop

U ulici jednoj, sred sanjana grada,
bit će ko kad prođe ovaj život strašan:
trenut istodobno žestok i nejasan…
O sunce u magli koja se raspada!

O krik s mora, zvuči što ih šuma lije!
Bit će kao da nam ništa nije znano;
iz metampsihoza buđenje lagano:
stvari bit će iste više nego prije.

U ulici posred grada začarana
orgulje u suton napjeve će mljeti,
mačke će se na sve šankove popeti,
limene će glazbe ići sa svih strana.

Bit će tako kobno kao da se mrije,
na licima suze od slatkoga plača,
smijeh prepun jecaja u lomu kotača,
dozivanje smrti da dođe što prije.

Neke drevne riječi ko uvelo cvijeće,
od plesova čut ćeš buku uzavrelu,
udovice nose cekine na čelu,
roj se prostakuša med kurvama kreće,

koje se muvaju, strašni klapci s njima
i lišajni starci, bez obrva, bijeli,
dok na drugom kraju narod se veseli
uz bljesak raketa i miris urina.

Bit će kao onda kad se od sna budi
i ponovno zaspi i ponovno sniva
te ukrase čudne, pune cara živa,
ljeto što nam travu i zuj pčela nudi.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7790
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Paul Verlaine Empty
PočaljiNaslov: Re: Paul Verlaine   Paul Verlaine Icon_minitime29/6/2019, 1:21 am

Mesečina


Pejzaž bez premca, to je vaša duša
Gde idu ljupke maske, plešu krinke,
A svi, dok zvonka lauta se sluša,
Ko da su tužni ispod čudne šminke.

Premda u pesmi setno im trepere,
Pobedna ljubav, život dnevnog sjaja,
U sreću kao da nemaju vere,
A pesma im se s mesečinom spaja,

Sa mesečinom i tužnom i lepom
Od koje ptice sanjaju u borju
I vodoskoci u zanosu slepom
Jecaju, vitki, u svome mramorju.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7790
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Paul Verlaine Empty
PočaljiNaslov: Re: Paul Verlaine   Paul Verlaine Icon_minitime29/6/2019, 1:23 am

Malaksalost



Ja sam Carstvo koje siđe sa vrhunca,
Koje motri golem hod belih Varvara;
Zlatotkane, lenje akrostihe stvara
U kojima igra malaksalost sunca.

U dosadu gustu jad duše ugranja.
Kažu, tamo negde krvavo se bori.
O, bez moći, slabi, željom tako spori,
O, bez htenja za lepotom postojanja!

O bez moći, o bez htenja: malo smrti!
Sve je popijeno. Batil, smeh uglasi!
Sve je pojedeno. Ništa da se glasi!

Tek luckasta pesma bačena sred vatre,
I rob koji sporo oko vas se vrti,
I jad neznan koji hoće da vas satre.

__________________________________

Moj svakodnevni san



Često sanjam čudni san što me osvaja
o neznanki koja ljubit bi me htela,
i koja me, večno drugačija i vrela,
voli i svu dušu s mojom dušom spaja.

Jer ona mi shvata srce puno vaja,
shvatila je, avaj, mene čim me srela.
Samo ona moče, s moga bledog čela,
otkloniti setu i dati mu sjaja.

Ne znam je li smeđa, crna ili plava.
Ime joj zvučnošću svojom očarava
kao ime onih koje život ubi.

Kao pogled kipa i njen pogled drema,
a njen glas, ozbiljan, i tih, dok se gubi,
seća na glas dragi onih kojih nema.

__________________________________

Moj Gospod mi reče



Moj Gospod mi reče : ”Mene ljubi, dete!
Gledaj moje sjajno srce koje strada,
moje stope koje Magdalena mlada
spra suzom, i moje ruke koje svete

sve grehove tvoje. Gledaj čavle klete,
krst, gorčinu, spužvu, sve nalaze sada
da mene tek voliš na svetu gde vlada
moja Krv i Meso, moje reči svete.

Ne ljubih li tebe do zadnjeg trenutka,
po Ocu moj brate, po Duhu moj sine,
i zar ne podnesoh jad tvoje sudbine?

Ne jecah li zebnju što se u te utka,
ne mučih li muku u tvom veku tamnom,
prijatelju plačni koji tragaš za mnom?”

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7790
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Paul Verlaine Empty
PočaljiNaslov: Re: Paul Verlaine   Paul Verlaine Icon_minitime29/6/2019, 1:24 am

Pero



Ne više iz stare pesme sanjar strašan
Čiji smeh za pretke porugom se ori;
veselost, ko sveća, više mu ne gori,
I sad duh nas njegov goni, tanak, jasan.

I kad užas duge munje sevne blizu
Na hladnome vetru haljine mu liče
Na pokrov, a usta zjape, ko da viče
Jaucima jer mu crvi meso grizu.

Šumom krila ptica u noćnome zraku
Beli se rukavi pokreću u znaku
Jednog ludog saopštenja bez otklika.

U očima zjapi rupa crna, strašna,
Gde sja fosfor, a još groznije zbog brašna
Oštre su, beskrvne crte samrtnika.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7790
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Paul Verlaine Empty
PočaljiNaslov: Re: Paul Verlaine   Paul Verlaine Icon_minitime29/6/2019, 1:24 am


Romace bez riječi

Sve jače srce plače,
Ko kiša povrh grada;
Što bol i sjeta znače
Što muče me sve jače?

O blagi šume kiše
Po zemlji i po krovu!
Sve dosade je više,
O tiha pjesmo kiše!

Razlog plaču nema,
U srcu što se trza!
Zar izdaja se sprema?…
Toj tuzi razlog nema.

To najviše me boli
Da ne znam, čemu srce
Nit mrzi niti voli,
A teške pati boli!



____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7790
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Paul Verlaine Empty
PočaljiNaslov: Re: Paul Verlaine   Paul Verlaine Icon_minitime29/6/2019, 1:25 am



San mračan i težak

San mračan i težak
na život mi pade:
spavajte: sve želje,
spavajte: sve nade!

Već ne vidim ništa,
ni lijepa ni ružna
ne sjećam se više…
O prošlosti tužna!

Koljevka sam samo
koju ruka njiše
u podrumu tamnom:
tiho, samo tiše!

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7790
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Paul Verlaine Empty
PočaljiNaslov: Re: Paul Verlaine   Paul Verlaine Icon_minitime29/6/2019, 1:27 am

Sentimentalni razgovor

U starome parku, usamljenom, lednom,
Dve senke se srele u trenutku jednom.

Oči su im mrtve, govore sve tiše:
Ta ni reči njihove ne čuju se više.

Dve seni, po mraku, u parku se srele
Pa rečima prošlost oživet bi htele:

- Sećaš li se onih divnih uspomena?
- A što da se sećam tih prošlih vremena!

- Da li tvoje srce još za mene bije?
I da li je u tvom snu još moj lik?
- Nije!

- Ah, ti divni dani! Ljubavno čeznuće,
Pa susreti, poljupci…
- Moguće.

- Pa velike nade! Nebo uvek zračno…
- Nade su otišle, sad je nebo mračno!

Tako koračaše sred noćne tišine.
I samo je noć čula razgovore njine.

__________________________________

U taj najsvjetliji čas

U taj najsvetliji čas u mom životu
Plameno će letnje sunce, puno zlata,
Istaći između svile i brokata,
Još jače svu vašu tu milu lepotu.

Kao plavi čador nebesa daleka
Raskošne velove svje raskrilice
Nad čelima našim, koja bleda biće,
Uzbuđena bliskom srećom što nas čeka.

A kad padne veče, povetarac zračni
Milovaće blago u igri vam skute,
Dok će tihe zvezde po nebu rasute
Smesiti se prisno na mladi par bračni.

__________________________________

Zaboravljeni napjevi

1.

To je zanos i čeznuće,
ljubavno je to klonuće,
to su šume u drhtanju
pod dodirom od lahora,
to su sitni glasi zbora
što pjeva u sivom granju.

O šumore svježi, boni!
To žubori i romoni,
slično ko da plače trava
kad lahori kroz nju hode…
il se to pod virom vode
šljunak nijemo odronjava.

Ova duša što se čuje
kako sneno jadikuje,
to je naša, je li tako?
Duša moja, duša tvoja,
pune tiha, čedna poja
što bruji kroz veče mlako?

2.

Nazirem evo u tom žamoru
glasova drevnih obrise fine,
a kroz sjaj glazbe iz daljine,
blijeda ljubavi, buduću zoru!

Srce i duša, puni nemira,
sada su poput dvostrukog oka
gdje kroz dan mutni, iz duboka,
drhturi arija sviju lira!

Ljubavi plaha, umrijeti nijemo
od smrti što se samotna klati
s njihanjem starih i novih sati!
Ah, od zibanja da poginemo!

3.

Plače u srcu mome
ko što nad gradom kiši;
kakve me tuge lome
rujuć po srcu mome?

O slatki šume kiše
vrh zemlje i krovova!
Za srce što izdiše
o pjesmo tihe kiše!

Kako bez smisla plače
sred srca koje grca.
Zar prevara se zače?…
Taj bol bez smisla plače.

O, jad me teški ubi
jer ne znam zašto srce
nit mrzi niti ljubi,
a ipak jad ga ubi.

4.

Vidite, treba nam oproštenje dati,
tako ćemo sreću osjetiti jaču,
pa nek nam je život pun sumornih sati,
bit ćemo bar dvije duše koje plaču.

Mi, duše sestrinske, o da pomiješamo
s nejasnim željama dječja uživanja:
pobjeći od ljudi i žena nekamo
u zaborav novi sveg što nas proganja.

Nek smo dva djeteta il djevojke dvije,
opijene ničim, svime začuđene,
koje idu da ih mlado hrašće skrije,
čak ne znajuć da su grijeha oproštene.

5.

Klavir što ga ljubi jedna ruka mila
sja se sred sutona sivkasto-rumena
dok nečujno, kao laki lepet krila,
arija starinska, dražesna i snena
odajom tumara kao zaplašena
kroz miris što ga je Ona ostavila.

Što li znači ova zipka iznenadna
koja moje jadno biće ljulja samo?
Što hoćeš, ti Pjesmo vesela i skladna?
Što si htio, nježni, neodlučni poju,
koji ćeš sad zamrijet u prozoru tamo
odškrinutom prema malom perivoju?

7.

O kako moja duša vene
zbog jedne, zbog jedne žene.

Ne nađoh mira ni slobode,
premda mi srce od nje ode,

premda mi srce, duša, zjene
daleko bjehu od te žene.

Ne nađoh mira ni slobode,
premda mi srce od nje ode.

A bolno srce, uzdišuć,
duši mi reče: Jel l’ moguć,

je l’ zbilja moguć – poslije sveg -
taj gordi bijeg, taj tužni bijeg?

A duša reče srcu: Zna li
da smo u čudnu zamku pali,

te smo prisutni, njoj odani,
premda daleki i prognani?

8.

Beskraj čame puca
u pustoj ravnici,
snijeg sakrit u tmici
ko pijesak svjetluca.

Posve su u tmini
bakrene visine,
a mjesec se čini
da živi pa gine.

Gle sive hrastove
gdje iz šume blize
ko oblaci klize
i kroz maglu plove.

Posve su u tmini
bakrene visine,
a mjesec se čini
da živi pa gine.

O vrano sipljiva
i mršavi vuci,
u toj zimskoj muci
što li s vama biva?

Beskraj čame puca,
u pustoj ravnici,
snijeg sakrit u tmici
ko pijesak svjetluca.

9.

Slavuj koji s visoke grane gleda dolje
misli da je pao u vodu. Na vrhu je hrasta pa
ipak se plaši da će se utopiti.
CYRANO DE BERGERAC

Poput dima mru sred rijeke zamagljene
od stabala sjene;
a grlice gore sred stvarnoga granja
pune su jadanja.

Često, o putniče, kraj taj što siv biva
tebe vidje siva,
a u lišću plačuć tvoje su se čule


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7790
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Paul Verlaine Empty
PočaljiNaslov: Re: Paul Verlaine   Paul Verlaine Icon_minitime29/6/2019, 1:27 am

Zavjet

Dragane nam prve, mlade oariste!
Kose zlatne, oči plave, cvjetna čela,
U mirisu, zatim, dragih mladih tijela,
Mnoge igre plahe, spontane i čiste!

Je li već daleko tih radosti doba
I nevinost naša? Avaj! već su plačne
Proljeću pokajnom stigle zime mračne
Nevolja mojih, gadosti, tjeskoba.

Evo me sad sama, sama i sumorna,
Sjetna poput pretka, hladna i umorna,
Ili ko siroče bez sestre starije.

Gdje je žena neka, blaga, nevesela,
Da ljubavlju maznom moje srce zgrije,
I ponekad da me poljubi sred čela!
__________________________________

Zelenilo

Evo cveća, evo lišća, voća, svega,
I evo mog srca. Samo za vas bije.
Tim rukama belim ne kidajte njega,
Nek vam lepom oku dar taj mrzak nije.

Stigoh sav pokriven od rosne svežine
Koju na mom celu vetar je zamrzo.
Dajte da moj umor kraj vas otpočine,
Jer će ovaj dragi trenut proći brzo.

Nek mi glava klone na prsa vam mlada,
Sva prepuna vaših poljubaca strasnih;
Nek joj mine bura ta prijatna sada,
I da zaspim uz vas, pošto čas je kasni.
__________________________________

Zar ne?

Zar ne? I u mržnji pakosnika koji
zavidni će biti, sjaju naše sreće,
ponosna će blagost pored nas da stoji.

Zar ne? Krenućemo skromnim putem gde će
presresti nas Nada u svom svome sjaju.
srećni što nas niko prepoznati neće.

Sama u ljubavi, ko u pustom gaju,
dva će naša srca, ispunjena setom,
biti dva slavuja u tom divnom kraju.

Možda ćemo mržnju sresti među svetom,
ili možda blagost. Ostaćemo svoji
i ako nas ljudi stvore svojom metom.

Udruženi dragom vezom što nas spoji,
štićeni oklopom kome ravna nema,
mi ćemo se smešit svemu što predstoji.

Ne misleći na to šta nam sudba sprema
poći ćemo skupa, puni sreće stvarne,
držeći se čvrsto rukama obema,

kao čedna deca voleći se, zar ne?

__________________________________

Colloque Sentimental

Dans le vieux parc solitaire et glacé
Deux formes ont tout ŕ l’heure passé.

Leurs yeux sont morts et leurs lčvres sont molles,
Et l’on entend ŕ peine leurs paroles.

Dans le vieux parc solitaire et glacé
Deux spectres ont évoqué le passé.

—Te souvient-il de notre extase ancienne?
—Pourquoi voulez-vous donc qu’il m’en souvienne?

—Ton coeur bat-il toujours ŕ mon seul nom?
Toujours vois-tu mon âme en ręve?—Non.

—Ah! les beaux jours de bonheur indicible
Oů nous joignions nos bouches!—C’est possible.

Qu’il était bleu, le ciel, et grand l’espoir!
—L’espoir a fui, vaincu, vers le ciel noir.

Tels ils marchaient dans les avoines folles,
Et la nuit seule entendit leurs paroles.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7790
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Paul Verlaine Empty
PočaljiNaslov: Re: Paul Verlaine   Paul Verlaine Icon_minitime29/6/2019, 1:29 am



Oštre su, beskrvne crte samrtnika.
(Paul Verlaine)


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Paul Verlaine Empty
PočaljiNaslov: Re: Paul Verlaine   Paul Verlaine Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Paul Verlaine
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Složeno na policama- piše se u temama ispod naslovne :: Biblioteka poezije-
Skoči na: