LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 François Villon

Ići dole 
AutorPoruka
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

François Villon Empty
PočaljiNaslov: François Villon   François Villon Icon_minitime15/6/2012, 3:52 am

François Villon [Fransoa Vijon]

Франсоа Вијон (рођен 1431 или 1432 - нестао 1463) је био први модерни француски песник и представник последње фазе у развоју средњовековне француске књижевности.


Франсоа Вијон (право име Francois de Montcorbier) рођен је у Паризу, у време енглеске окупације, при крају стогодишњег рата. Сиромашна и необразована мајка рано га је поверила ученом и угледном црквеном човеку Гијому Вијону, чије је презиме наследио. Уписује студије и стиче све предвиђене универзитетске степене, али већ тада показује склоност ка разузданом и немирном животу. Због једне жене, изазван, 1455. године убија неког свештеника и бежи. Следеће године, користећи се амнестијом француског краља Шарла Седмог, враћа се у Париз и учествује у провали у Наварски колеж, заједно са групом калуђера и клерика. Отада лута широм Француске и пише поезију. Опет га хапсе 1461. у месту Meung sur-Loire, али због проласка новоизабраног краља Луја Једанаестог ослобађају га. Крајем 1462. године, због учествовања у неком окршају, осуђен је на смрт. Врховни суд га ослобађа у јануару 1463. и протерује на десет година из Париза. Отада му се губи сваки траг, али настављају да круже приче о његовом каснијем животу.

Дела су му обjављена постхумно. "Тестамент" 1489. представља приказ њeговог живота написан са великом емоционалном и поетском дубином. Франсоа Виjoн, несрећни песник XV века, своjим животом и своjом поезиjoм - jедном oд наjлепших у францускоj и светскоj поезиjи - биo je песник црног хумора, трагични песник гротескног стила. У готово сваковоj њeговоj песми гротескно се сукобљава сa сублимним, и свака je песма оличење изванреднe контроле рима и дисциплиноване композициjе.

____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

François Villon Empty
PočaljiNaslov: Re: François Villon   François Villon Icon_minitime15/6/2012, 4:05 am

GLAS LJUDI S VJEŠALA

Braćo ljudi, koji živite za nama,
ne budite srca kamenog!
Smilujte se na nas, pa dušama
vašim bit će milosniji Bog!
Gle, pet, šest nas visi s drva tog,..
Put, što preveć gojili smo prije,
odavno je proždrta, izgnjije,
prah i pepel bivamo mi kosti...
Našem zlu nek nitko se ne smije!
Molite da Bog nam svima prosti!

Zovemo l' vas braćom, zazor vama
ne budi, što od suda pravednog
smaknuti smo ... Ta u svim glavama
nema, znate, uma sređenog.
Branite nas, kad života svog
lišeni smo, pred Sinom Marije,
milost svoju da nam ne odbije
i da pakla brani nas pakosti!
Mrtvi smo, nek psovka nas ne bije!
Molite da Bog nam svima prosti!

Pareni smo, isprani kišama,
suhi, crni od žara sunčanog,
oči ispi gavran sa vranama,
bradu, obrve skube sa svakog.
Ne sjedamo ni trena jednog,
vjetra mijeni kako se prohtije,
amo tamo baca nas i vije...
Ko naprstak ptice sve će izbosti,..
Nek u krug naš nitko ne dospije!
Molite da Bog nam svima prosti!

Kneže Kriste, vlast nad svima ti je,
ne daj da nas pakao dobije!
S njim nemali posla ni dužnosti!
Ljudi, sprdnji ovdje mjesta nije!
Molite da Bog nam svima prosti!






L'ÉPITAPHE DE VILLON
OU "BALLADE DES PENDUS"

Frères humains, qui après nous vivez,
N'ayez les coeurs contre nous endurcis,
Car, si pitié de nous pauvres avez,
Dieu en aura plus tôt de vous mercis.
Vous nous voyez ci attachés, cinq, six :
Quant à la chair, que trop avons nourrie,
Elle est piéça dévorée et pourrie,
Et nous, les os, devenons cendre et poudre.
De notre mal personne ne s'en rie ;
Mais priez Dieu que tous nous veuille absoudre !

Se frères vous clamons, pas n'en devez
Avoir dédain, quoique fûmes occis
Par justice. Toutefois, vous savez
Que tous hommes n'ont pas bon sens rassis.
Excusez-nous, puisque sommes transis,
Envers le fils de la Vierge Marie,
Que sa grâce ne soit pour nous tarie,
Nous préservant de l'infernale foudre.
Nous sommes morts, âme ne nous harie,
Mais priez Dieu que tous nous veuille absoudre !

La pluie nous a débués et lavés,
Et le soleil desséchés et noircis.
Pies, corbeaux nous ont les yeux cavés,
Et arraché la barbe et les sourcils.
Jamais nul temps nous ne sommes assis
Puis çà, puis là, comme le vent varie,
A son plaisir sans cesser nous charrie,
Plus becquetés d'oiseaux que dés à coudre.
Ne soyez donc de notre confrérie ;
Mais priez Dieu que tous nous veuille absoudre !

Prince Jésus, qui sur tous a maistrie,
Garde qu'Enfer n'ait de nous seigneurie :
A lui n'ayons que faire ne que soudre.
Hommes, ici n'a point de moquerie ;
Mais priez Dieu que tous nous veuille absoudre !

(pr.: Vojmil Rabadan)

____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

François Villon Empty
PočaljiNaslov: Re: François Villon   François Villon Icon_minitime15/6/2012, 4:14 am

БАЛАДА НА УТАКМИЦИ У БЛОА

Крај самог врела- жедан свискавам
Горим у ватри – шкљоца ми зуб,
У завичају- туђин сам груб,
Мангал ме греје – све подрхтавам,
Го сам ко црвак- кићен ко пуб!
Смејем се кроз плач,због свог удеса,
Очај ме теши и слашћу стреса,
Радошћу кличем: - снаге скрхан ми стуб!
Добро дочекан, свак се отреса.



BALLADE DU CONCOURS DE BLOIS

Je meurs de seuf auprès de la fontaine,
Chaud comme feu, et tremble dent à dent ;
En mon pays suis en terre lointaine ;
Lez un brasier frissonne tout ardent ;
Nu comme un ver, vêtu en président,
Je ris en pleurs et attends sans espoir ;
Confort reprends en triste désespoir ;
Je m'éjouis et n'ai plaisir aucun ;
Puissant je suis sans force et sans pouvoir,
Bien recueilli, débouté de chacun.

____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

François Villon Empty
PočaljiNaslov: Re: François Villon   François Villon Icon_minitime15/6/2012, 4:18 am

РОНДО

Смрти, жалост срце стеже
Јад и туга да га скроте:
Узе драгу! Што ме жеже!
Дођи Смрти, и грозоте
Ти ме спаси. Сни ме јеже.
Снаге немам шта да свеже.
Смрти?
Бесмо једно, куд ум сеже,
Ми два срца кад се сплоте,
Мој животе - неживоте!
Смрти!




RONDEAU

Mort, j'appelle de ta rigueur,
Qui m'as ma maîtresse ravie,
Et n'es pas encore assouvie
Si tu ne me tiens en langueur :

Onc puis n'eus force ni vigueur ;
Mais que te nuisoit-elle en vie,
Mort ?

Deux étions et n'avions qu'un coeur ;
S'il est mort, force est que dévie,
Voire, ou que je vive sans vie
Comme les images, par coeur,
Mort !

____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

François Villon Empty
PočaljiNaslov: Re: François Villon   François Villon Icon_minitime15/6/2012, 4:29 am

GDJE SU GOSPE IZ DAVNIJEH DANA?

Recite mi, gdje, u kraju kome
Flora sad je, rimska ljepotica,
Tais i Arhipijada s njome,
što joj bje ko rođena sestrica,
Eho, što s jezera i rječica
jek žagora vraća svačijeg,
a nadljudska bješe krasotica?
Jao, gdje je, gdje je lanjski snijeg?

Gdje je umna Heloiza, svome
Abelardu kobna? (Zbog nje ubica
muškost mu uze, te monah svetome
bje Denisu, ljubav zlu mu klica.)
Gdje je Buridanova kraljica?
(U vreći ga u Seinu baci, al' bijeg
lukavcu ne spriječi razvratnica!)
Jao, gdje je, gdje je lanjski snijeg?

Blanche, kraljica krinu par bijelome,
glas sirenski, pa Dugostopica
Berta, Alix, Bletrix, očinskome
Maineu Haremburga baštinica,
Jeanne d'Arc, vrla Lorenka ratnica,
spaljena u Rouanu uz Engleza stijeg?
Gdje su one, Kruno svih djevica?
Jao, gdje je, gdje je lanjski snijeg?

Kneže, tih ne pitajte sedmica,
gdje su one, ni godišta sveg,
da ne vraćam pripjev tih kitica:
Jao, gdje je, gdje je lanjski snijeg?







BALLADE DES DAMES DU TEMPS JADIS

Dites-moi où, n'en quel pays,
Est Flora la belle Romaine,
Archipiades, ne Thaïs,
Qui fut sa cousine germaine,
Echo, parlant quant bruit on mène
Dessus rivière ou sur étang,
Qui beauté eut trop plus qu'humaine ?
Mais où sont les neiges d'antan ?

Où est la très sage Héloïs,
Pour qui fut châtré et puis moine
Pierre Esbaillart à Saint-Denis ?
Pour son amour eut cette essoine.
Semblablement, où est la roine
Qui commanda que Buridan
Fût jeté en un sac en Seine ?
Mais où sont les neiges d'antan ?

La roine Blanche comme un lis
Qui chantait à voix de sirène,
Berthe au grand pied, Bietrix, Aliz,
Haramburgis qui tint le Maine,
Et Jeanne, la bonne Lorraine
Qu'Anglais brûlèrent à Rouen ;
Où sont-ils, où, Vierge souvraine ?
Mais où sont les neiges d'antan ?

Prince, n'enquerrez de semaine
Où elles sont, ni de cet an,
Que ce refrain ne vous remaine :
Mais où sont les neiges d'antan ?

(pr.:Vojmil Rabadan)


____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

François Villon Empty
PočaljiNaslov: Re: François Villon   François Villon Icon_minitime15/6/2012, 4:56 am



Булат Окуджава "Молитва Франсуа Вийона"

Пока Земля еще вертится,
       пока еще ярок свет,
Господи, дай же ты каждому,
      чего у него нет:
мудрому дай голову,
      трусливому дай коня,
дай счастливому денег...
      И не забудь про меня.

Пока Земля еще вертится —
      Господи, твоя власть! —
дай рвущемуся к власти
      навластвоваться всласть,
дай передышку щедрому,
      хоть до исхода дня.
Каину дай раскаяние...
      И не забудь про меня.

Я знаю: ты все умеешь,
      я верую в мудрость твою,
как верит солдат убитый,
      что он проживает в раю,
как верит каждое ухо
      тихим речам твоим,
как веруем и мы сами,
      не ведая, что творим!

Господи мой Боже,
      зеленоглазый мой!
Пока Земля еще вертится,
      и это ей странно самой,
пока ей еще хватает
      времени и огня,
дай же ты всем понемногу...
      И не забудь про меня.





Dok se jos Zemlja okrece,
        dok je jos jarko svetlo
Gospode,
        daj ti svakome ono cega nema.
Mudracu daj glavu,
        plasljivcu konja,
daj sretnom novac
        i ne zaboravi na mene.

Dok se jos Zemlja okrece,
        Gospode — tvoja je vlast.
Daj castohlepnom da se nauziva vlasti,
        daj predah darezljivom do kraja dana,
Kainu daj pokajanje
        i ne zaboravi na mene.

Ja znam — ti sve mozes
        i vjerujem u tvoju mudrost.
Kao sto vjeruje mrtav vojnik
        da ce zivjeti u Raju
Kao sto vjeruje svako uho
        tvojim tihim rijecima
Kao sto vjerujemo i mi sami
        bez obzira sto cinili.

Gospode, moj Boze,
        zelenooki moj,
Dok se jos Zemlja okrece
        a cudno je to i njoj,
dok je jos vremena
        i vatre,
daj svakom po malo
        i ne zaboravi na mene.



____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

François Villon Empty
PočaljiNaslov: Re: François Villon   François Villon Icon_minitime15/9/2017, 12:50 am

Balada lepe Slemarke mladim curama

Čuj lepa Rukavičarko
šta saveta mog bi rada
i ti Blanso Obućarko
vreme je da znate sada
muzite od celog grada
nek muškarce svaka vara
jer starost je slaba nada
kao islužena para.
Ti ljupka Kobasičarko
koja igraš s puno sklada
Gijemeto Tapetarko
postuj gazdu dok si mlada
brzo neće biti rada
kad ostaneš svela stara
pop biće ti sva nagrada
kao islužena para.
Zanko premila Kaparko
nek te dragan ne ovlada
Katarino ti Klesarko
ne odbijaj muška stada
nek se smeje s puno slada
i ta koja nema cara
u starosti ljubav strada
kao islužena para.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

François Villon Empty
PočaljiNaslov: Re: François Villon   François Villon Icon_minitime15/9/2017, 12:51 am



Balada o tricama i kučimana


Znam po mleku muvu dobro,
Znam čoveka prema nošnji,
Znam spram ružnog vreme vedro,
Znam jabuku prema krošnji,
Znam rod drveta po smoli,
Znam, sve se na isto svede,
Znam ko rinta, ko hlad voli,
Znam sve, samo ne znam sebe.
Znam za grudnjak po koliru,
Znam monaha kukuljicu,
Znam po slugi gazde meru,
Znam po velu redovnicu,
Znam satrovce čim reč spletu,
Znam zdere što razum gube,
Znam sva vina po buretu,
Znam sve, samo ne znam sebe.
Znam i konja i znam mulu,
Znam im tovar, znam im muku,
Znam Bjeatrisu, Izabelu,
Znam kockari gde car vuku,
Znam šta ima u snovima,
Znam jeres što Česi slede,
Znam koliku moć Rim ima,
Znam sve, samo ne znam sebe.
Kneže, znam sve kad se zbere,
Znam rumene, jedre, blede,
Znam smrt koja sve proždere,
Znam sve, samo ne znam sebe.


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

François Villon Empty
PočaljiNaslov: Re: François Villon   François Villon Icon_minitime15/9/2017, 12:52 am



Balada za nevernu prijateljicu



Faličan skup je tvoj umilni zbor
Rusi me tvoja neiskrena car
Amore tvrđi neg čelični čvor
Nazivam te sluteć sreće kvar
Crna lepota smrt srcu na dar
Opsena kola što kosi u žir
I oči čiji ne da kobni žar
Siromah ovaj da nađe svoj mir.
Možda mi drugi može pomoć stvor
Al’ ja kod tebe uložih sav mar
Rad spasa svoga uvek bejah spor
Tapkam na mestu k’o prezrena stvar.
Hej daj poskoči razdrmaj se bar
Eh nisam plivo al’ uze me vir!
O da li Milost želi pomoć zar
Siromah ovaj da nađe svoj mir?
Jednom ćeš biti kao spaljen bor
kao cvet kome sav uvenu šar
smejaću se al’ uzalud sav zor
jer zubi biće crni kao gar;
star bled i ruzan mi bićemo par!
Napij se zato zadovolji hir
i patnje ove ne razjaruj jar
siromah ovaj da nađe svoj mir.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

François Villon Empty
PočaljiNaslov: Re: François Villon   François Villon Icon_minitime15/9/2017, 12:54 am



Balada dobrog nauka


Da si pop, te oprost tražiš, varaš kockom, novac kuješ,
u paklu ćeš da se pržiš ko zločinac, ko da truješ,
varaš sud i huliš sveto; varaj, kradi milodare:
što mislite, na što sve to? Sve na cure i krčmare.
Budi svirac, rimozborac, igrač, lutkar, zezo, luda,
glumac, frulaš, čudotvorac, gradu, selu kazuj čuda,
farse i pasionate, kockom, kartom zgrči pare,
sve će k jednom – vi to znate! – sve na cure i krčmare.
Koji za to sve ne mare, neka oru, prirod beru,
mazge, konje nek timare, ako nisu vješti peru!
Bit će slasno da se gojiš; al’ ma kako lan se tare,
zašto mučiš se i znojiš? – Sve za cure i krčmare.
Hlače, prsluk, kopče s halja, odore i dronjke stare,
prodaj brzo, dok što valja, – Sve za cure i krčmare.
Vama, druzi u razvratu dragom tijelu, al’ zlu duši!
Nauk dajem, ko brat bratu: grk je žar, što mrtve suši.
Zla mu zuba čuvajte se, utecite još za rana;
i, zaboga, sjetite se, umrijet će te jednog dana.


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

François Villon Empty
PočaljiNaslov: Re: François Villon   François Villon Icon_minitime15/9/2017, 12:55 am

Dobre želje jezicima zlim


U arsenu, auripigmentu, realgaru,
u salitri stopljenoj s vapnom živim,
u vrelu olovu da se cmare u žaru,
u čađi i smoli sa cjeđem ljepljivim
mOkraće s đubrom Židovke smrdljivim,
u otoci, što kraste ispra gubavca,
u krvi zmije, u drogam’ što otrov drže,
u žuči vuka, lisice, jazavca
nek zavidne se jezičine sprže!

U mozgu mačke, stare krezubice
crne ko noć, od vode što se štedi
u sluzi i pjeni scurjeloj s gubice
psa stara, bijesna, što jednako vrijedi,
u slini, mazga hripava što cijedi,
a škarama se sitno isjceka i smrvi,
u vodi, gdjeno štakor gnjuri i vrvi
žaba i krastača i živine najmrže,
gušteri, zmije i njima slične strvi,
nek zavidne se jezačine sprže!
U sublimatu za dodir opasnom,
na pupku žive bjelouške zmije,
u krvi, što se suši o satu kasnom,
tu crnje boje, tamo zelenije,
s plitica brice, kada uštap sije,
u gnoju, što u raku zre i čiru,
u koritu, gdje pelene ispiru,
u kupki onih, koje ljubav trže,
(Shvatit će svi što od drolja ne zaziru!)
nek zavidne se jezične sprže!
O Kneže, nek se ta slatka pašteta
procijedi. Nema l’ sita ni rešeta,
kroz gaće smradne sipajte je brže,
al’ prije u smjesi prasećega smeta
nek zavidne se jezičine sprže!

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

François Villon Empty
PočaljiNaslov: Re: François Villon   François Villon Icon_minitime15/9/2017, 12:57 am

Molitva



Dok Zemlja još se kreće
I postoji njezin sjaj
Ono što netko nema, Ti mu to, Gospode, daj!
Mudromu podaj glavu, plašljivom konja — da krene,
Sretniku daruj novca…
I — ne zaboravi mene!
Dok Zemlja još se vrti — Gospode, Tvoja je vlast
Onome tko vlasti teži, nek mu bude u slast;
Tko drugome ne krati novca, nek predahnu oči mu snene,
Kainu kajanje daruj…
I — ne zaboravi mene!
Vjerujem u Tvoju mudrost i Svemoći poznajem sjaj,
Kao sto ubijen vojnik u vječni vjeruje raj;
Kao što vjeruje uho u tihog Tvog govora šum,
Ko čovjek što vjeruje srcem, a djela mu ne shvaća um.
Gospode, moj Bože, zelenooki moj,
Dok Zemlja još se vrti i sve to čudno je njoj;
I dok još vremena ima i vatre da je pokrene
Svakomu ponešto daruj…
I — ne zaboravi mene!

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

François Villon Empty
PočaljiNaslov: Re: François Villon   François Villon Icon_minitime15/9/2017, 12:58 am

Odbrus rataru što bijedu veliča


Na meko perje tust Kanonik liježe
uz žar, sred sagom zatrpana stana,
gospa Sidonia uza nj se proteže,
bijela i nježna. Čista, dotjerana,
hipokras piju cijele noći i dana.
Smiju se, šale, maze, cjelivaju,
goli, da tijelom jače uživaju.
Kroz rupu jednu vidjeh ih sirota
i spoznah: da se jadi rastjeraju,
nema ti blaga do udobna života!

Kmet Franc Gontier i Helena mu druga
taj slatki život da su vodit smjeli,
češnjak i luk, s čeg smrdi dah ko kuga,
prismočit ne bi crnoj kriški htjeli.
Za kašu i mlijeko sve, što kmet kiseli,
bob šuplji ne dam, rijeh bez svađe jasno!
Pod ružom leže i tim se hvale glasno!
Je l’ bolje to il’ kreveta toplota?
što kažete? Zar pričat dugočasno?
Nema ti blaga do udobna života!

O kriški crna, od zobi i ječma hljeba
ti žive, vodu piju ljeti, zinu.
Svih ptica poj otud do južnog neba
uz tu me hranu dan jedan jedini
ni jutro ne zadrža u blizini.
Nek samo Franc Gontieru radost stvara,
s Helenom kad pod lijepim glogom šara.
Je l’ dobro njima, meni briga stota!
No kako bilo s radom tih ratara,
nema ti blaga do udobna života!
Sudite, Kneže, da se mnijenja slože!
Ja velim: nikom nek nije grehota,
al’ Čedom čuh, što amo pristat može:
Nema ti blaga do udobna života!

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

François Villon Empty
PočaljiNaslov: Re: François Villon   François Villon Icon_minitime15/9/2017, 12:59 am



Popijevka o debeloj Margi


Ljubim li, dvorim dragu dobre volje,
zar podlac, glupan da sam sudu vašem?
Vrline u sebi nosi ponajbolje,
za ljubav njoj štit hvatam, sablju pašem,
Kad gosti dođu, zgrabim. vrt, otkašem
po vino, ali tiho, bez galame,
još nudit sir, kruh, voće spada na me.
“Čast!” kličem im, kad dobre plaće kanu,
“dobrodošli”, kadgod vas strasti mame,
u našem stanu, ljubavi dućanu.

No zlovolja i svađa plane burna,
bez novca dođe l’ Marga, da s njom liježem.
Gledat je neću, srcu je odurna,
halju joj, prsluk, pas, sebi potežem,
da sve ću uzet za trošak prisežem.
Podboči se sočna, vrišti u jaru
i zaklinje se Kristom na oltaru,
da ne da. Ščepam treščicu valjanu,
pod nosom joj izgrebem dugu šaru
u našem stanu, ljubavi dućanu.

Izmirimo se tad, vjetar mi pusti
naduta ko balegar, gnoj što brlja
šaku mi u smijehu na kobasu spusti,
“De, de!” mi veli i počne da trlja.
Usnemo, pjani kao klade drvlja.
Kad probudi se, crijevo joj klokoće,
zajaši me, da ne kvarim joj voće,
stenjem pod njome, spljošten u tananu
dasku, izmoždit pohotom me hoće
u našem stanu, ljubavi dućanu.
Vjetar, led, tuča meni kruh ne krati,
i bludnik sam i bludnica me prati.
Ljudskiji tko je? Jedno drugog plati!
Lijep par: loš mačak, loš mu miš za hranu!
Odabrali smo smet, smeće nas blati,
ne znamo čast, ni čast nas neće znati
u našem stanu, ljubavi dućanu.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

François Villon Empty
PočaljiNaslov: Re: François Villon   François Villon Icon_minitime15/9/2017, 1:00 am

Starka mladost oplakuje


Pričinja mi se, čujem, gdje tuguje
Ljepotica, što šljemarka je bila,
Te djevojaštvo svoje priželjkuje,
Ovako kuka od bola nemila:
“O nesmiljena starosti, ja patim …
Što tako rano shrva me sirotu?
Tko priječi mi, tko, da se noža latim
I kraj učinim takovu životu?
Ti vlast mi uze, što s moći velikom
Ljepota meni pružala je prije
Na đakom i trgovcem, duhovnikom!
Živ čovjek tada našao se nije,
Da krzmo bi sve svoje mi darovat,
Pa okajao ljuto taj čas sreće,
Da onim njega htjedoh obradovat,
Što sad ni ološ ni badava ne će.
Uskratih ja to mnogome muškarcu,
Premda to ne bje jako mudro od mene,
Zbog ljubavi spram lukavu dječarcu,
Kom slasti pružih rasipno ljuvene.
Pretvarah li se drugom da ga ljubim,
Zavoljeh zbilja njega, bog i duša!
Uzvratio mi zlostavljanjem grubim
I ljubio me tek da me peruša.
Što više me je mučio i tuko,
Gazio nogom, ljubljah ga sve veće,
Na krstima po podu da me vuko,
Da cjelov hoće, neka samo reče,
Ja sve bih boli zaboravit znala.
Razvratnik gadni, gori od svakog skota,
Tad grlio me … Velika mu hvala!
Što od toga mi osta? Grijeh, sramota.
Sad mrtav on je, trideseta teče,
A ja još tu sam, ostarjela, sijeda.
U lijepu prošlost, jao, miso lijeće,
Kakva li bijeh, a kakva sad sam bijeda!
Promatrat sebe kad stanem gola,
Koliko se promijenih, kad prosudim,
Skvrčena, jadna, suha, tad od bola
Daleko nisam od tog da poludim.
Ta gdje je sad ono glatko čelo,
Pram plavi, ko luk obrvice dvije
Među očima put širok, oko vrelo,
Sa kojim lovljah i najlukavije?
Gdje nos je ravni, ni velik ni sitan,
Dva uha mala, priljubljena glavi,
Jamica u bradi, obraz bijel, ko slikan,
A usta rujna kao grimiz pravi?
Gdje ljupka su ramena, mala i bijela,
Laktovi dugi, ručica dražesna
I grudi sitne, boka dva debela,
Ispupčana, ko snijeg čista, podesna
Da ljuvenim odole dvobojima,
I široke slabine, gdje se krio
Bunarić slasti međ’ jakim bedrima,
A gaj se mali oko njega vio?
Sad nabrano je čelo, kose sive,
Obrve spale, zgasle oči svježe,
Što sipale su smijeh, poglede žive,
Ženskara bezbroj kojima podleže.
Nos savio se, ode mu ljepota,
Klapaju uši, dlakom obraštene,
Lice je blijedo, bez boje, života,
Smreškana brada, usne okorene:
Ljepota ljudska tako završava!
Skrati se lakat, ruke se skvrčile,
Ramena u grbu zguriše se prava,
A grudi su se sasvim osušile.
Jednako splasnu bok kao i njedra,
Bunarić – fuj ! … Bedara što se tiče,
Bedarca to su, a ne više bedra,
Pjegava tako, te kobasi sliče.
Međusobno za lijepim časovima
Žalimo tako bijedne stare blune,
Kad zasjednemo čučeći na tlima,
Stisnute u hrpu kao klupka vune,
Kraj vatre od konoplje, malog plama,
Što lako plane, al’ i trne lako,
A nekada smo bile dražest sama! …
Mnogi i mnoge prolaze ovako!”

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

François Villon Empty
PočaljiNaslov: Re: François Villon   François Villon Icon_minitime15/9/2017, 1:01 am

Tuga


Dok mlad i lud bejah, Bože moj!
Da sam barem neko znanje steko,
I vek mudro proživeo svoj,
Dom bih imo i uzglavlje meko!
Al’ od škole bezo sam daleko
Ko što deca to rđava čine,
I sad pišuć ovo sam dočeko
Da mi srce puca od gorčine.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

François Villon Empty
PočaljiNaslov: Re: François Villon   François Villon Icon_minitime15/9/2017, 1:01 am

Ballade de merci


A Chartreux et à Célestins,
A Mendiants et à Dévotes,
A musards et claquepatins,
A servants et filles mignottes
Portants surcots et justes cottes,
A cuidereaux d’amour transis,
Chaussant sans méhaing fauves bottes,
Je crie à toutes gens mercis.
A fillettes montrant tétins,
Pour avoir plus largement hôtes,
A ribleurs, mouveurs de hutins
A bateleurs trayant marmottes,
A fous, folles, à sots, à sottes,
Qui s’en vont sifflant six à six
A vessies et mariottes,
Je crie à toutes gens mercis,
Sinon aux traîtres chiens mâtins
Qui m’ont fait ronger dures crôtes,
Mâcher maints soirs et maints matins,
Qu’ores je ne crains trois crottes.
Je fisse pour eux pets et rottes ;
Je ne puis, car je suis assis.
Au fort, pour éviter riottes,
Je crie à toutes gens mercis.
Qu’on leur froisse les quinze côtes
De gros maillets forts et massis,
De plombées et tels pelotes.
Je crie à toutes gens mercis.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




François Villon Empty
PočaljiNaslov: Re: François Villon   François Villon Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
François Villon
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Složeno na policama- piše se u temama ispod naslovne :: Biblioteka poezije-
Skoči na: