LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Shelley

Ići dole 
AutorPoruka
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

Shelley Empty
PočaljiNaslov: Shelley   Shelley Icon_minitime17/6/2012, 6:15 pm

Percy Bysshe Shelley [Persi Biš Šeli] (1799 - 1822), engleski pesnik

Shelley, Percy Bysshe, engleski pjesnik; r. 4. VIII 1792. u Field Placeu, u. 8. VII 1822. u zaljevu La Spezia. Nemirna, osjetljiva narav, dolazi u sukob s ocem autokratom, sa školom (Eton, Oxford) i svojim vršnjacima. Zanima se za književnost, studira logiku, čita franc. Enciklopediste i ispovijeda otvoreno ateističke nazore. Zbog brošure "Nužnost ateizma" (1811) bio je isključen sa sveučilišta. Buntovno raspoložen, pod utjecajem engl. filozofa Williama Goldwina, neprijatelj »krvave vlasti« zlata, Shelley zagovara ideje Francuske revolucije, društvo slobodno od tirana, svijet u kome neće biti ni porobljivača ni porobljenih. Romantik, koji umjesto boga traži sveobuhvatnu »dušu svijeta«, izrazit lirik u čijem se djelu zrcali sukob dobra i zla, Shelley je odlučan negator tradicije, konvencija, crkve, društvenih ustanova. Njegov kratki život ispunjen je čestim seobama i neizbježnim sukobima. God. 1818. napustio je zauvijek Englesku i nastanio se u Italiji. Stradao u brodolomu (1822), a tijelo mu je spaljeno na obali u Byronovoj prisutnosti. Pepeo pjesnikov sahranjen je na protestantskom groblju u Rimu.

Njegova muzikalna poezija, puna dinamičkih metafora, sadržava slobodarsku simboliku čak i kada je na izgled najdalja od društvenih zbivanja. Autor nadahnutih lirskih pjesama "Oblak" ("The Cloud"); "Oda zapadnom vjetru" ("Ode to the West Wind"); "Ševi" ("To a Skylark"); proznog djela o naravi pjesništva "Obrana pjesništva"; lirske drame "Oslobođenje Prometeja" ("Prometheus Unbound"); tragedije "The Cenci", polit. satire "Krinka bezvlađa"; polit, brošura, melankoličnih stanca "Strofe napisane u sjetnom raspoloženju pokraj Napulja" i buntovnih poema "Kraljica Mah", "Pobuna Islama". Shelley je ostao do kraja slobodar i romantik, i po Marxovim riječima žalosno je što je Shelley umro u tridesetoj godini, jer je bio cijelim bićem revolucionar i uvijek bi pripadao avangardi socijalizma.

Shelley Percy_Bysshe_Shelley_by_Alfred_Clint

____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

Shelley Empty
PočaljiNaslov: Re: Shelley   Shelley Icon_minitime17/6/2012, 6:19 pm

Ja cjelova se tvojih bojim,
Ti mojih se ne boj;
Pod teškim duhom jedva stojim,
I što da mučim tvoj.

Tvoj glas me plaši, kretnje, lice,
Ti mojih se ne boj;
Nevinim srcem, djevojčice,
Ja slavim drhtaj tvoj.







I fear thy kisses, gentle maiden,
Thou needest not fear mine:
My spirit is too deeply laden
Ever to burthen thine.

I fear thy mien, thy tones, thy motion,
Thou needest not fear mine:
Innocent is the heart's devotion
With which I worship thine.

____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

Shelley Empty
PočaljiNaslov: Re: Shelley   Shelley Icon_minitime17/6/2012, 6:31 pm

OZYMANDIAS

Putnika ja sam sreo s dalekih drevnih strana
Koji mi reče: Dvije kamene krupne noge
Stoje u pijesku. Kraj njih, napola zatrpana,
Počiva glava lica smrskanog, čije stroge
Nabrane usne, hladna zapovijed gdje je zdana,
Govore da bje dobro kiparu sva strast znana
što iz tih beživotnih stvari i dalje sijeva,
Dlan što im rugaše se, srce što bje im hrana:
Na postolju se mogo ovakav natpis brati:
"Ja Ozymandias sam imenom, kralj kraljeva:
Pogledaj moja djela, o Moćniče, i pati!"
Ništa tu drugo nema. Nijemo na suncu bljeska
Oko tog silnog trupla i u beskraj se prati
Prostranstvo golog pustog i razasutog pijeska.










OZYMANDIAS

I met a traveller from an antique land
Who said: Two vast and trunkless legs of stone
Stand in the desart. Near them, on the sand,
Half sunk, a shattered visage lies, whose frown,
And wrinkled lip, and sneer of cold command,
Tell that its sculptor well those passions read
Which yet survive, stamped on these lifeless things,
The hand that mocked them and the heart that fed:
And on the pedestal these words appear:
"My name is Ozymandias, king of kings:
Look on my works, ye Mighty, and despair!"
Nothing beside remains. Round the decay
Of that colossal wreck, boundless and bare
The lone and level sands stretch far away.

____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

Shelley Empty
PočaljiNaslov: Re: Shelley   Shelley Icon_minitime17/6/2012, 6:38 pm

Shelley Ancient+Egyptian+-+Tutt%2527Art%2540+-+%252815%2529

____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

Shelley Empty
PočaljiNaslov: Re: Shelley   Shelley Icon_minitime18/6/2012, 3:15 am

TUGOVANKA

O svete, živote, o dani –
Moji su koraci već odbrojani,
Drhte mi noge koje snažne biše –
Kad ćete mi doći opet nasmejani?
O, nikad, nikada više.

Moje su noći i moji su dani
Bezradosni, teški, tugom umotani;
Proleća i leta, snegovi i kiše
Bol u srcu bude, a život razdragani –
O, nikad, nikada više.








A LAMENT

O world! O life! O time!
On whose last steps I climb,
Trembling at that where I had stood before;
When will return the glory of your prime?
No more—Oh, never more!

Out of the day and night
A joy has taken flight;
Fresh spring, and summer, and winter hoar,
Move my faint heart with grief, but with delight
No more—Oh, never more!


____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

Shelley Empty
PočaljiNaslov: Re: Shelley   Shelley Icon_minitime18/6/2012, 3:17 am

NEVOLJA

Tek dvije tri riječi izrekli smo bili
Slučajno u vrevi taštog svijeta,
I gle, kakav žar već ćutim u svakoj mi žili!
Zašto mi se um toliko tebi preda?

Vani već sviće, dan stiže već šumno,
A ja još bdim, sve više mir svoj gubim,
Bacam se u vatri i šapćem bezumno:
„O kako si draga, koliko te ljubim!“

____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

Shelley Empty
PočaljiNaslov: Re: Shelley   Shelley Icon_minitime21/6/2012, 3:13 am

POSVEĆENO

Ta pogledaj me - ne krij oči svoje
nek ljubavlju se iz mog oka hrane;
ona je slika te lepote tvoje
što k'o odblesak u mom umu grane.
Ta prozbori mi - tvoj je glas k'o jeka
iz srca moga, pa mi uho čuje
da već me ljubiš. K'o gospa si neka
kraj ogledala što o sebi snuje,
o svome licu koje u njem' gleda.
Ja crpem život dok te okom pratim,
a slatko to je. O, kako si nežna
kad žališ mene što toliko patim.







TO...

Yet look on me — take not thine eyes away,
Which feed upon the love within mine own,
Which is indeed but the reflected ray
Of thine own beauty from my spirit thrown.
Yet speak to me — thy voice is as the tone
Of my heart's echo, and I think I hear
That thou yet lovest me; yet thou alone
Like one before a mirror, without care
Of aught but thine own features, imaged there;
And yet I wear out life in watching thee;
A toil so sweet at times, and thou indeed
Art kind when I am sick, and pity me...

____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7790
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Shelley Empty
PočaljiNaslov: Re: Shelley   Shelley Icon_minitime24/5/2019, 1:32 am



Indijska serenada



Prenuh se iz sna o tebi,
prvog sna u blagoj noći,
kad vjetrovi tiho šapću
i zvijezda sjaj se toči.
Prenuh se iz sna o tebi
i tad duh koraka mojih
odvede me ko zna kako
pod prozore soba tvojih.
Lutajući vjetri blijede,
kroz maglu tek tiho cvile,
miris čampaka se gubi
kao u snu misli mile.
Slavujeva tužbalica
na srdašcu njemu mrije –
– tako ljubav prema tebi
u sebi moj konac krije.
Podigni me sad iz trave –
ja umirem, ginem, venem;
spusti cjelov kao kišu
s ljubavlju na usne, zjene.
Lice mi je hladno, blijedo;
srce brzo, glasno bije;
prije nego što se slomi
neka uz tebe se svije.


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7790
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Shelley Empty
PočaljiNaslov: Re: Shelley   Shelley Icon_minitime24/5/2019, 1:33 am

Njoj


Ja cjelova se tvojih bojim,
Ti mojih se ne boj;
Pod teškim duhom jedva stojim,
I što da mučim tvoj.

Tvoj glas me plaši, kretnje, lice,
Ti mojih se ne boj;
Nevinim srcem, djevojčice,
Ja slavim drhtaj tvoj.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7790
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Shelley Empty
PočaljiNaslov: Re: Shelley   Shelley Icon_minitime24/5/2019, 1:35 am



Ona

ona
moja radost
priprema se :-)
da ljubnem je
ja
njena sreća
u krilo moje pada
sa osmijehom
gleda me
polako
prati
svaki
moj mig
želi da zna
što je to
vuće
ka meni
približava se
njena
pametna glavica
ljubiti želi me
zauvijek
želim je
zauvijek
polako
nježno
da mazim je
ljubim
dovjeka

ona
zove se



____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7790
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Shelley Empty
PočaljiNaslov: Re: Shelley   Shelley Icon_minitime24/5/2019, 1:36 am

Poredbe za dva politička lica

Kao s kakva starodnevna hrasta
dva gavrana glasna grakću
kriješte, pište poput prazne mješine
zadah u podne osjetivši gadni
najsvježije ljudske lešine-

Blebetave noćne ptice što izlete
iz skrovišta smrtonosne tise
kroz noć, da noć sama preplaši se,
dok oblaci mjeseni prijete
i njihova zvijezda ne vidi se-

Dva morska psa što vrebaju stojeć
pod kakvom hridi na Atlantiku
na brod crnog roblja, o teretu kojeg
raspravljaju, pripremajuć taktiku,
mršteć stalno rujne škrge svoje-

Dva lešinara na ratište što sjednu
dva škorpiona pod isti vlažni kamen,
dva suha vučja grla u riku krvoždernu,
na bolesnoj stoci dvije strpljive vrane
dvije otrovne zmije spletene u jednu.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7790
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Shelley Empty
PočaljiNaslov: Re: Shelley   Shelley Icon_minitime24/5/2019, 1:37 am


Ševa


Vedri duše, zdravo!
Od ptice ti ne poteče,
Kraj neba il´ s njega pravo
Iz srca tvog teče
U bujnim potocima nagonsko umijeće.

Sve više u visine
Od tala se dižući
Prolijećeš dna modrine
Ko oblačić gorući;
I lebdeć pjevaš, a lebdiš pjevajići.

Po zlatu obasjanu
Suncem što zahodi
Dok na njima oblak planu,
Jurnjava tvoja vodi;
Ti! netjelesna radost, koja tek se rodi.

Tali se grimiz bljeska
Večernjeg kraj tvoga lika,
Ko zvijezda si nebeska
I svjetlima vidika
Nevidljiv, ali čujem radost tvoga krika.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7790
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Shelley Empty
PočaljiNaslov: Re: Shelley   Shelley Icon_minitime24/5/2019, 1:38 am





“Ustajem iz snova o tebi. U prvom znoju noćnog sna, kad vetrovi tiho struje, i blistave zvezde sjaju.”
(Percy Bysshe Shelley)




____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7790
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Shelley Empty
PočaljiNaslov: Re: Shelley   Shelley Icon_minitime24/5/2019, 1:41 am

Shelley Seli10




OBLAK



Nosim u letu svom cvetu ižednelom
kišu sa mora plava;
i laku senu lišću zelenu
kad u podne spava.
Krilo mi stresa rosu s nebesa
na pupoljke grana,
dok ih mati njiše grudima sve tiše,
suncem razigrana.
Polja dotičem ja grada bičem,
beleć njim zelen kraj,
a kad se smorim, daždom ga stvorim,
smejuć se kroz groma sjaj.


S visine sneg sejem, na brda vejem
dok borje stravno ječi;
na uzglavlju belu noć spavam celu
uz huk vetrovih reči.
Vrh dvora znana, mog višnjeg stana,
munja, moj vodič bdi,
dokle poda mnom u bezdanu tamnom
urla grom sputan, zli.
Po tlu i vodi brod moj provodi
vodiča ruka žurna;
mamljenog strasnim dusima vlasnim
s dna mora purpurna;
iznad potoka, stenja visoka,
jezera dubokog,
tražeć pod rekom il stenom nekom
voljenog duha log,
dok daždom biva, plavet preliva
smeh preko lica mog.

Hitra zora s očima meteora
žar perja svog razgrne,
seda na mene, dok zrake snene
zornjača nebom trne;
ko na rub stene kad odronjene,
trus koju s vrha zbaci,
orao sleti za tren, poleti,
krila mu zlate zraci.
Kad suton svijen sa mora pije
ljubav i čari sna,
kad plašt grimizne večeri sklizne
sa neba sve do dna,
krila podvijem, ko golub spijem
sred gnezda vazdušna.


Devica obla tela od ognja bela,
mesečinom je zvana,
klizi mi zgodom vunastim podom,
ćuvom ponoći gnana.
I gdegod sjajne stope joj tajne
- anđeli samo ih čuju -
provale krov mog čadora tananog,
tu zvezde probliskuju;
smejem se milo, jer beže čilo
ko pčela zlaćan roj,
tad otvor raspredam i kroza nj gledam
reka, jezera sloj,
ko parčad mala neba, tlom pala
sa zvezda neizbroj.
 
Prestolje sunca slavno ovijem plamno,
na mesec biser lijem,
vulkane tama stere, zvezde trepere,
kad vijor steg moj vije.
Od rta do rta poput rastrta
mosta nad morem burnim,
štit neproziran visim, krov miran,
brda mi stubovi tmurni.

Slavoluk nežan, kud grem kroz snežan,
oluj i blistaj žara,
vazdušne sile preda mnom svile -
dugu od bezbroj šara;
njom boje veje nebo, dok smeje
vlažna se zemlja stara.


Mezimče svoda ja sam kog voda
i zemlja sazda;
lapim iz pora žala i mora;
menjam se, trajuć vazda.
I posle kiše kada se zbriše
sa svoda mrlja svaka,
kad vazduh, sunce, grade vrhunce
plavetna doma laka,
smejem se tajno grobu svom vajnom,
pa iz pećina kiše,
ko dete rođen, duh oslobođen
vinem se, raku zbrišem.


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7790
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Shelley Empty
PočaljiNaslov: Re: Shelley   Shelley Icon_minitime24/5/2019, 1:43 am

ŠEVI




Ej, zdravo duše vedrine!
Ti si od ptice više,
kad s neba, il s visine,
sipaš pesama kiše
što ti se lako same u srcu uskladiše.


Sa zemlje hitro se dižeš
ko požar se razgaraš,
i uvis daleko stižeš,
plav bezdan krilom paraš,
pa pevajući kružiš, kružeći pesmu stvaraš.


Kad sunce, što oblak grli,
s bleskom na zapad mine,
čitavo biće ti hrli,
u grimiz koji sine,
ko bestelesna radost kad prvi put se vine.

Večer se rumena, rana,
topi oko tvog leta;
kao u svetlosti dana
zvezda što nebom šeta
nevidljiv si, al poj tvoj stiže do našeg sveta,


taj kliktaj, britak ko strele
srebrnih meteora
koje se izgube bele
čim grane bela zora,
pa ne vidi ih čovek, al osetit ih mora.


Ti glasom nadvladaš tvojim
tišinu zemlje, zraka,
ko mesec zrakama svojim
što svlada carstvo mraka
kad usred noći mrkle provali iz oblaka.


O, da l si ko stvari druge?
Šta ti je najsličnije?
Čak ni iz oblaka duge
kaplja kanula nije
sjajna ko pljusak što je te tvoje melodije.


Ko pesnik si što, u svoje
misli skriven sjajne,
bezbrižnim ljudima poje
stihove veličajne,
pa osećati počnu nemir i nade tajne;


ko deva gospodskog soja
koja na kuli gore
u noći nedra svoja
leči od ljubavne more
svirkom, slatkom ko ljubav, što plavi njene dvore;


ko svitac ti si od zlata
koji, kad dolja miri
rosom što noću se hvata,
prozračnu svetlost širi
kroz travu što ga štiti da iz nje ne proviri;


ko ruža u žbunu svome
koju su vetri svili
pa se u igranju tome
do besvesti opili
slatkim mirisom njenim lopovi teškokrili.


Zvuk pljuska što s premaleća
sav travin rasvetli soj,
bokore rosnoga cveća
i drugo na zemlji toj -
vedro, blistavo, cveće - tvoj je prevazišo poj.


Kakve su radosti silne
u to srce ti stale?
Zemaljske pesme umilne,
što vino i ljubav hvale,
takav božanski zanos još nikad nisu znale.


Pevanja pobedna razna
il hor što svadbu prati
hvalisanja su tek prazna
ne mogu uz tebe stati;
nedostaje im nešto, al šta - teško je znati.


Gde li se napev tvoj rodi?
Ko li mu izvore znade?
U gori, polju il vodi?
Il ti ga nebo dade?
Il ljubav tvoje vrste? Zar ti ne znaš za jade?


Ta radost žarka i čedna
ne pozna opadanja:
ne tišti tebe ni jedna
bol mučnih osećanja:
ljubiš - al ne znaš tugu sitog ljubavnog stanja.


Kada ti budne il snene
misli o smrti sude,
za te su istine njene
lepše no za nas ljude,
zato tvoj napev može ko kristal čist da bude.


Dok kraj nas godine teku,
duh za nestvarnim žudi;
osmeh nam uvek bol neku
krije što tišti grudi;
najslađom pesmom našom najveća tuga bludi.


pa i da možemo lako
strah, mržnju da prezremo,
da smo se rodili tako
da suze ne prospemo,
ipak ne bismo mogli tu radost da stignemo.


Više neg svirka draga,
ritma punog miline,
više od knjiškoga blaga
bile bi te veštine
pesniku svakom, ptico, što gledaš tle s visine!


Kada bi meni ti rekla
pola radosti svoje
skladna bi ludost potekla
s obadve usne moje,
i svet bi mene slušo ko ja te pesme tvoje.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7790
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Shelley Empty
PočaljiNaslov: Re: Shelley   Shelley Icon_minitime24/5/2019, 1:44 am

Ljubavna filozofija



Potočići put reka hrle,
reke put okeana,
zauvek nebeski vetri se grle
uz slatka osećanja;

samo na svetu nije ništa,
svim bićima zakon kaže
da jedno u drugom utočista -
ko ja u tebi - traže.

Gle, nebo ljube sve planine,
gle, talas talas hvata;
greh težak sestrinski cvetovi čine
ako li prezru brata;

gle, Sunce celu Zemlju obliva
i Mesec valove snene -
šta vredi što se sve to celiva,
ako ti nećeš mene?

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7790
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Shelley Empty
PočaljiNaslov: Re: Shelley   Shelley Icon_minitime24/5/2019, 1:45 am

POSVEĆENO






Ta pogledaj me - ne krij oči
nek ljubavlju se iz mog oka hrane;
ona je slika te lepote tvoje
što k'o odblesak u mom umu grane.

Ta prozbori mi - tvoj je glas k'o jeka
iz srca moga, pa uho mi čuje
da već me ljubiš. K'o gospa si neka
što pred ogledalom snove snuje.

O svome licu koje u te gleda.
Ja crpem život dok te okom pratim,
a slatko to je. O, kako si nežna
kad žališ mene što toliko patim.
1815

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7790
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Shelley Empty
PočaljiNaslov: Re: Shelley   Shelley Icon_minitime24/5/2019, 1:46 am

PROŠLOST



1.
Hoćeš li sreće zaboravit 'dane,
Ljubavi na dnu srca zakopane;

Leševe njine da li cveće kiti
Ili će ih lišća zelenilo skriti?

Cveće beše radost - naša srca mlada
A lišće nam samo preostala nada.

2.
Hoćeš li prošlost zaboravu dati?
Ali zbog toga će srce da ti pati.

I sećanje može srce da sahrani
Da nas muči, mori u kajanja rani.

I šapatom groznim reći će nam da je
Propala radost - bol što večno traje.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7790
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Shelley Empty
PočaljiNaslov: Re: Shelley   Shelley Icon_minitime24/5/2019, 1:47 am



ODA SLAVUJU
1

Srce boli, muči utrnulost snena
Moje čulo ko da kukute sam pio,
Il iskapih mutan opoj, pre trena
Kada sam u Letin zatvor uronio:
To ne zbog zavisti na tvoj udes srećan,
Već što me presrećnim čini sreća tvoja -
Kad ti, lakokrila Drijado drveća,
U nekom melodičnom spletu
Zelenila bukvi, i senki bez broja,
Lako, punim grlom, pevaš pesmu letu.

2

O da gutljaj berbe, što u dubinama
Zemlje hlađena je dugo, i što daje
Okus Flore, selske zeleni, pesama
Provansalskih, plesa, veselja pod sjajem
Sunčanim, da pehar, toplog juga što je
Pun, sa hipokrenskim* rumenilom pravim,
S bisernim mehurjem što iskri uz sami
Rub i usta purpurne boje,
Ispijem i svet, nevidiljv, ostavim
I s tobom u šumskoj da nestanem tami.

3
Nestanem, iščilim, posve zaboravim
To što ti u lišću nikad nećeš znati:
Klonulost, groznicu, brigu što se javi
Tu gde jedan drugog slušamo stenjati,
Gde kljenut sede, zadnje vlasi hude
Trese, mladi blede, ko avet se tanje
I mru, i gde misliš - da pun tuge budeš,
Očaja s okom od olova,
Gde oko Lepote brzo gubi sjanje,
Za njim tek do sutra čezne ljubav nova.

4
Beži! jer tebi će donet me sila
Ne s panterama Bahove kočije
Nego poezije nevidljiva krila,
Premda tupi mozak smeta i koči je.
Već sam s tobom! Noć je blaga, i na tronu
Možda je Kraljica Luna, i sve njene
Zvezdane je vile okružile, ali
Tu nećeš nać svetlost, sem onu
Kojom, s neba, lahor mrakove zelene,
Krivudavih staza mahovinu, žali.
5
Ne mogu cveće videt pod nogama,
Ni kakav blag tamjan lebdi oko granja,
Ali svu slast slutim, sred mirisnih tama,
Koju u to doba godišnje poklanja
Mesec travi, česti, i gloga belog
Grmu, divljoj voćki, šipku pastoralnom,
Ljubicama čija svenuća su laka,
Prvome čedu maja zrelog:
Mošus-ruži, s rosnim vinom, zujnom stalno
Stecištu kukaca za letnjih sumraka.

6
Ja u tami slušam; i često beh pre
Napola zaljubljen u smrt-olakšanje,
I imenom nežnim u mnogoj pesmi je
Zvah da uzme u zrak mirno mi disanje;
Sad više no ikad čini se da mrenje
Raskoš je: u ponoć izdahnuti lišen
Svih bolova, dok se sve u tvojoj duši
Izliva s takvim ushićenjem!
Još bih ti pevao, no zalud mi uši -
Bus postaše za tvoj rekvijem uzvišen.

7
Za smrt se, besmrtna Ptico, ti ne rodi!
Nema naraštaja gladnih da te guše;
I glas što ga slušam, dok ova noć hodi,
U stara vremena car i luda čuše:
Možda taj poj k srcu tužnom put napravi
Rutinom, kad čežnjom za domom morena,
Stajaše, sred tuđeg žita, u suzama;
Taj što čarna okna zatravi,
U peni pogubnih mora otvorena,
U izgubljenim vilinskim zemljama.

8
Napušten! ko zvono već je sama reč:
Otrgnu od tebe i sebi me vrati.
Zbogom! Mašta tako, kakav glas je bije,
Vilenjače varljiv, ne može varati.
Zbogom! Tužna himna gine svrh livada
Blizih, nad potokom tihim, uz bregove
Strme, put susednih dolinskih dubrava
Duboko se zagnjuri sada:
Je li to vizija, il san budan? Ove
Muzike je nestalo: - bdim li ili spavam?


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7790
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Shelley Empty
PočaljiNaslov: Re: Shelley   Shelley Icon_minitime24/5/2019, 1:48 am



Oda grčkoj urni




Ti večno nevina, nevesto spokoja!
Odojče tišine i sporih časova,
navire poj lepši od naših stihova:
kakva bajka cvetna oko tvojeg boka
ovi u dolini Arkadije zlatne
bogove i smrtne ljude u isti mah?
Ljudi i bogovi ko su? Nepodatne
device te ko su? Beg, bitka žestoka?
Kakve su to frule? Kakav zanos plah?

Pesme što čujemo drage su, al draže
još su nečuvene i stoga nek zaječi,
frule, ne za uvo već što može blaže,
svirka duhu našem sa pesmom bez reči.
Pod stablima nećeš, o mladiću lepi,
stati s pesmom, kao što nikad i nisi,
niti stabla mogu ikada da mru:
smeli ljubavniče, blizu svrhe ti si,
a ne ljubiš dragu, no zato ne strepi,
volećeš večito večno mladu nju.


Srećne, srećne grane! Nikad lišće vedro
neće vam proleću reći zbogom žalno:
o sviraču srećni, nesmoren i štedro,
sviraćeš na fruli nove pesme stalno:
večna ljubav, večna, srce nek prevlasti,
uvek strasno i za uživanje orno!
Večno zadihana, večno mlada žud,
slobodna od iga svake ljudske strasti
kad nam srce klone gorko i umorno
a orosi čelo grozničava stud.

Ko su ti ljudi što u hram idu trajno?
Kojem žrtveniku, žrecu tajanstveni,
vodiš tu junicu što muče očajno,
svilenih bokova cvećem okićenih?
Gradić pokraj reke il na žalu što je
il na bregu s mirnim zamkom u samoći,
tog smernog jutra što napušten bi?
O gradiću, večno uličice tvoje
biće tihe... niko nikad neće doći
da nam kaže zašto pust ostade ti.

Grčko remek-delo! Sa jasnim držanjem
devica i ljudi koji mramor diče,
s ugaženom travom i sa šumskim granjem:
mučiš misli naše, ćutljivi obliče,
kao večnost. Hladna pastoralo, traješ, -
kao svedok večni slušajuć tuđ vaj –
da čoveku kažeš prijateljski da je
lepota istina, istina lepota,
i to je na zemlji sve, čoveče, znaj.



____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Shelley Empty
PočaljiNaslov: Re: Shelley   Shelley Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Shelley
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Složeno na policama- piše se u temama ispod naslovne :: Biblioteka poezije-
Skoči na: