Kubanski pesnici

José Martí [Hose Marti] (1853 - 1895)
kubanski književnik, političar i revolucionar.



EMI

Ne osećaj se da ti dar nedostaje,
da govoriš kao da te otima nebo,
jer tvoja ukrasna lepota, ni duša čista
ne trebaju šira krila.

Ne gledaj u tvome ćutanju izvor bolova,
ne oplakuj ni reči koje kazuješ,
ni reči koje ti fale.

Ako na tvome licu sjaje divne oči
da zaljubljena duša u njih odlazi,
neka ih nikad ne zamagle tužne srdžbe,
jer sve reči na mojim usnama
nisu vredne pogleda tvojih očiju...





A EMMA

No sientas que te falte
el don de hablar que te arrebata el cielo,
no necesita tu belleza esmalte
ni tu alma pura más extenso vuelo.

No mires, niña mía,
en tu mutismo fuente de dolores,
ni llores las palabras que te digan
ni las palabras que te faltan llores.

Si brillan en tu faz tan dulces ojos
que el alma enamorada se va en ellos,
no los nublen jamás tristes enojos,
que todas la palabras de mis labios,
no son una mirada de tus ojos...

ГВАНТАНАМЕРА

Ја сам искрен човек
оданде где расте палма
и пре него што умрем желим
своје стихове из срца да избацим

Мој стих је светлозелен
и жарко црвен
Мој стих је рањени јелен
који тражи уточиште у горама

Гајим белу ружу
како у јулу, тако и у јануару
за искреног пријатеља који
ми пружа отворену руку

Са сиромашнима овог света
своју судбу да окушам желим
Потоку у горама
више него мору се радујем




GUANTANAMERA

Yo soy un hombre sincero,
de donde crece la palma
y antes de morirme quiero
echar mis versos del alma

Mi verso es de un verde claro
y de un carmín encendido
Mi verso es un ciervo herido
que busca en el monte amparo

Cultivo una rosa blanca
en julio como en enero
para el amigo sincero
Que me da su mano franca

Con los pobres de la tierra
quiero yo mi suerte echar
El arroyo de la sierra
me complace más que el mar

José Martí

Jesús Orta Ruiz [Hesus Orta Ruis] (1922 - 2005)


SATNICA DANA I NOĆI

U podne zenit je šešir
od plavih dijamanata.
Popodne pada
i zenit smrtno ranjen krvari.
Rađa se Mesec, taj bik noći
sa svetlucavim rogovima.
Zvezde su misteriozni
kapci koji trepte.
Laju psi preplašeni
od noći i tišine.
Petlovi pevaju, odmeravajući
snagu kljunovima u zoru.
Stiže i zora.
Sa zastorom magle, nestaje i tmina.





RAZMIŠLJANJE

Putem pored parka
gde se deca igraju
i vrapci skakuću,
prolaze ujutru i popodne
mrtvačka kola.
Nekad sam želeo da protestujem,
jer mrtvi ne smeju žalostiti decu,
ali sam se uzdržao.
Ipak, deca moraju
da vesele mrtve.





RAJ

Postoji, ali nikada za dugo,
nego za trenutak u kome zaboravimo sve:
kako smo umrli
i da nam ostaje samo želja
da se u par sekundi setimo
svih slasti sveta.



(preveo Milutin Stojanović)

Dulce María Loynaz [Dulse Marija Lojnas] (1902 - 1997)


AKO ME ŽELIŠ, ŽELI ME CELU

Ako me želiš, želi me celu,
ne po osnovu svetlosti i senke.
Ako me želiš, želi me crnu i belu.
I sivu, i zelenu, i zlatokosu i crnpurastu.
Želi me danju,
želi me noću.
I zorom na otvorenom prozoru.

Ako me želiš, ne deli me:
želi me celu ili me ne želi.






QUIEREME ENTERA

Si me quieres, quiéreme entera,
no por zonas de luz o sombra...
si me quieres, quiéreme negra
y blanca. Y gris, y verde, y rubia,
quiéreme día,
quiéreme noche...
¡Y madrugada en la ventana abierta!

si me quieres, no me recortes:
¡quiéreme toda... o no me quieras!

Marilyn Bobes [Marilin Bobes] (1955)

NOKTURNO BEZ ČAPLJI

Kuda će otići
kada nastupi tišina
i jato se smiri
u tmini samotnog sna.
Kuda će otići
drhtave
ponovo okupljene i same
tako identične.
Kuda će otići
a kuda ćemo ti i ja.

Mario Martinez Sorrino

BEG

Ludost koja se nastanjuje među nama
ne traži prilike.
Dovoljan je list koji padne
i drugi koji pupi,
nešto vode ili piva,
znak žagora i korak tišine,
da počne igra usana, let ptica, smena dana i noći.
Niko ne spava, ni zvezde.
Sve je samo san,
uključiv i svetlost što sija.

Pablo Armando Fernández (1930)


NORMA

Želeo sam da otkrijem ko si,
ali u tvojoj tajni nemam oslonac.
Vidim te kao malenu ruku nežnosti,
tako mirisavu i tihu.

Znam da postojiš,
jer te ptice i zvuci prepoznaju.
Zašto mi namećeš tvoj muk?

Mirta Aguirre (1912 - 1980)

STARA PESMA O CHE GEVARI

"Sans peur et sans reproche..."
("bez straha i prebacivanja...")

- Gde si vitezu Bajarde,
vitezu neustrasivi i bez mane?

- Na vetru, gospodjo, na rafalu
koji bljuje vatru u kojoj gorim.

- Gde si vitezu plemenitosti,
vitezu bez mane i neustrasivi?

- Na cvetu koji mi zivot dade:
na bodlji, gospodjo, na bodlji.

- Gde si vitezu sigurnosti,
vitezu izvesne sudbine?

- Na sablji kojom krcim put
u buducnost, gospodjo, u buducnost.

- Gde si vitezu posteni
najbolji medju vitezovima?

- Palim gerilski plamen
u mraku, gospodjo, u mraku.

- Gde si vitezu najjaci,
viteza svanuca?

- U krvi, u barutu, u rani,
u smrti, gospodjo, u smrti.

- Gde si vitezu vec nepokretni,
vitezu nepomicni i odlazeci?

- U onome koji me sledi,
u mojoj sudbini, gospodjo, u mojoj sudbini.

- Gde si vitezu slave,
vitezu prvi medju ostalima?

- Stvaram legendu sopstvenom smrcu:
stvaram istoriju, gospodjo, stvaram istoriju.






CANCION ANTIGUA A CHE GUEVARA

"Sans peur et sans reproche..."

- ¿Dónde estás, caballero Bayardo,
caballero sin miedo y sin tacha?

- En el viento, señora, en la racha
que aciclona la llama en que ardo.

- ¿Dónde estás, caballero gallardo,
caballero sin tacha y sin miedo?

- En la flor que a mi vida concedo:
en el cardo, señora, en el cardo.

- ¿Dónde estás, caballero seguro,
caballero del cierto destino?

- Con la espada aclarando camino
al futuro, señora, al futuro.

- ¿Dónde estás, caballero el más puro,
caballero el mejor caballero?

- Encendiendo el hachón guerrillero
en lo oscuro, señora, en lo oscuro.

- ¿Dónde estás, caballero el más fuerte,
caballero del alba encendida?

- En la sangre, en el polvo, en la herida,
en la muerte, señora, en la muerte.

- ¿Dónde estás, caballero ya inerte,
caballero ya inmóvil y andante?

- En aquel que haga suyo mi guante
y mi suerte, señora, mi suerte.

- ¿Dónde estás, caballero de gloria,
caballero entre tantos primero?

- Hecho saga en la muerte que muero:
hecho historia, señora, hecho historia.

Nicolás Guillén (1902 - 1989)

DOLAZAK

Evo, tu smo!
Do nas dopire vlažna riječ iz šume
I energično sunce sviće
U našim venama
Šaka je snažna
I drži veslo

U dubokom oku počivaju ogromne palme
I krik izlazi iz nas kao kaplja nevinog zlata
Naša noga, tvrda i široka
Gazi prašinu puteva opustjelih
I uskih za naše redove.
Mi znamo gdje se radjaju vode
I drage su nam, jer one ponesoše naše kanoe
Pod crvenim nebesima
Naša je pjesma
Kao mišić pod kožom duše,
Naša jednostavna pjesma

Nosimo dim u svitanje
I vatru iznad noći
I nož, kao tvrdi komad mjeseca
Stvoren za kože barbarske
Nosimo kaimane u blatu
I luk koji baca naše pomame
I pojas obratnika
I čisti duh

Prinosimo naš potez
Konačnom profilu Amerike

Drugovi, tu smo!
Grad nas očekuje sa svojim palačama
Mekanim poput saća šumskih pčela,
Ulice su njegove suhe
Kao rijeke kada ne kiši u brdima
I kuće nas gledaju plašljivim očima prozora

Med i mlijeko dat će nam drevni ljudi
I okruniti će nas zelenim lišćem
Tu smo, drugovi!
Naša će oznojena koža
Pod suncem odražavati
Vlažna lica pobijedjenih
A u noći
Dok zvijezde budu gorjele
Na vršcima naših plamenova
Naš smijeh će osvanuti
Nad rijekama i pticama

Cintio Vitier

RIJEČI RAZMETNOG SINA

Već je malo svjetlosti i duša
Prisvaja prognani vjetar,
Koji njiše ono što konačno posjedujem,
Brodove jednog dalekog mira.

Moje je vrijeme u zatišju,
Gdje sam katkada blago zaljubljen
A drevni se glas jedna majke
Prostire kao ploha bjeline.

Malo je svjetla, konačno, i andjeo sluša
Moje srce, mutno i kameno
Zbog izbubljene taštine, prazno
U boji godine.

Jer smrtni čovjek radi
I ushićuje se u tamnom odijelu
Ali katkada isto tako drhti i pjeva
Kao radnik, kada se s posla vraća.

*

Kad se budimo s tihim
Jaukom žudnje, tama još drhti
Kao vrata
Kojima je neko snažno zalupio.
Ko tada bježi kroz samotna polja?
Ko blago gleda mjesečevim okom
Koje se razlijeva po klupi i knjigama?
O, ko nam govori: dodji, ovo je
Prazna scena teatra; ti ćeš
U svojim snovima naći ono što tražiš.
O, ko počinje sricati sveta imena
Koja postaju raspjevane slike
Izmedju zaborava i sjećanja, ptice
Što lepršaju u svanuće.
Sve ovo je
Pitanjima protkalo moj život, i svaka me stvar
Svaka nit vremena iznenadjuje
Kao slijepca što stoji na beskrajnom pragu,
Potišten i pruženih ruku.

Dulce María Loynaz

SUTRA

Bilo je plavo i belo,
jedan cvet od zlata,
jedna ptica svetla,
jaka i jasna ljubav,
osmeh i suza,
siguran cvor njegovih ruku.
Bilo je novorodjeno,
cisto od uspomena i proslosti,
sa dusom ushicenom od nevinosti,
smesak njegovog srca.
Bilo je svetlost, sloboda,
bilo je vise nego zivot.

Dulce María Loynaz

OPKOLJENO MORE

More je plavi vrt kristalnog cvijeća

ali plaža je uvijek scena smrti.

Ti si moja plaža za umiranje...

to su tvoje oči koje me opkoljavaju,

koje za mene lome valove. I s morem

u mojim rukama pred otvorenim horizontom,

nestat ću u tebi, na zelenoj plaži tvojih očiju,

snaga jednog zrna sjedinjenog s drugim,

od mahovine zid, štit sačinjen od vjetra.



MAR CERCADO

El mar es un jardín azul de flores de cristal;

pero la playa es siempre para morir.

Mi playa de morir tú eres...

Son tus ojos que me cercan,

que me rompen la ola. Y con el mar

en los brazos y el horizonte abierto,

he de morir en ti, playa gris de tus ojos,

fortaleza de un grano y otro grano,

muralla de musgo, escudo de vientos.

Dulce María Loynaz

FATAMORGANA

Ti si iluzija na mome putu.
Ti si lazna voda
i senka u pustinji.
Moje oci te gledaju
i ne veruju ti.
Nisi na mom horizontu, ne svetlis,
iako to cinis svetloscu vode.
Ne gorcis, iako zagorcavas zivot.
Ne stizes, iako si tu.
Refleks u tvojim ocima
lazna je voda
Kroz njih stvaras iluziju
o srebrnom gradu,
zelenilu koje ne postoji,
svezini bez vetra,
vatrenoj reci koju niko
i nikada napisao na zidu.
I sama sam bila
projekcija noci u mome snu.
Ne zracis, iako se to cini.
Tvoj poljubac ne ljubi.

Luis Suardíaz

SAMOCA

Kada se sve krece,
kada se umorni obnavljamo,
kada se zvezde gase
i kada se budi sjaj
u ocima ljudi,
sto ne bih bio drvo
krcato rasirenih grana.

Iako sam ovog prepodneva
kao dno kamena hladan,
pijem u tisini.
Sakrivam u sebi glas,
ostajuci usamljen
po ko zna koji put.