LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Srbi koji su pomerali granice

Ići dole 
AutorPoruka
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Srbi koji su pomerali granice Empty
PočaljiNaslov: Srbi koji su pomerali granice   Srbi koji su pomerali granice Icon_minitime29/7/2012, 8:46 pm

RUĐER BOŠKOVIĆ

Slika


RUĐER (Josip) BOŠKOVIĆ rođen je u Dubrovniku 1711. godine, u veku procvata Dubrovačke republike. Kroz ceo 18. vek, Dubrovačka republika se snažno razvijala bazirajući se na zanatskoj manufakturnoj radinosti, još više na moreplovstvu i trgovini. U takvim uslovima jedan moćni dubrovački trgovac uzeo je iz sela Orahova u Hercegovini Josip Boškovića da mu u Novom Pazaru drži trgovinu, prvo kao trgovački momak, a zatim kao ortak. Iz Novog Pazara, Josip Bošković je došao u Dubrovnik kao bogati trgovac i oženio se iz ugledne trgovačke i književne porodice. U braku mu se rodilo osmoro dece, među kojima kao sedmo dete, sin Ruđer.

Ruđer se školovao na jedini mogući način u njegovo doba, u Dubrovniku, u školi Isusovačkog kolegijuma, gde je stekao klasično obrazovanje i znanje latinskog jezika. U desetoj godini Ruđer ostaje bez oca, no po preporuci svojih učitelja, sa 14 godina majka ga šalje u Rim na dalje školovanje, gde u isusovačkom "Collegium Romanum" menja svoje ime i nastavlja školovanje. Tu je tri godine izučavao filozofiju, matematiku i fiziku, što mu je omogućilo da ispolji svoj talenat za prirodne nauke. U Rimu je studirao i logiku, Aristotelovu fiziku i metafiziku, euklidsku matematiku, nešto astronomije i etiku. Bila je očigledna njegova sklonost ka matematici i fizici.

Njegovi rani radovi iz "infinitezimalnog računa" imaju u sebi vredne rezultate za oblast primenjene matematike. Mnogo se bavio geometrijom pa je uveo "svernu geometriju" matematičke metode, bavio se osnovnim pitanjima kao što su neprekidnost, beskonačno male i beskonačno velike veličine, izveo osnovne formule diferencijalne geometrije itd. Svoje matematičke studije i rezultate ovekovečio je u više knjiga, udžbenika i mnoštvo naučnih radova.

Nakon završenog studija Bošković je vršio nastavničku službu u nižim zavodima Isusovačkog kolegija, nastavljajući studije teologije. Kada je njegov bivši profesor Borgondio 1740. primio dužnost Bošković je preuzeo na Rimskom kolegijumu lektorat matematike. Po završetku studija teologije zaređen je za sveštenika, ali je i dalje ostao na Kolegijumu da predaje matematiku i da bi se mogao posvetiti naučnom radu.

Godine 1747. posetio je svoj rodni Dubrovnik, gde je pomišljao da proživi starost, no on više nije dolazio kući, ali je bio stalno u vezi sa svojim zavičajem. Na mnogim mestima u pismima sestri Anici pisana "naški", svedoče da je u Boškoviću uvek bio živ duh našeg jezika. Za Republiku svršavao razne diplomatske poslove u drugim zemljama.

Iako je svojim obrazovanjem Bošković stekao široko znanje iz nauke, filozofije i teologije, u suštini je njegov naučni rad uvek bio okrenut praktičnim ciljevima. Godine 1742. radio je u timu matematičara koji su se bavili problemom pukotina na kupoli bazilike Sv. Petra u Rimu, a godinu dana kasnije istraživao je čvrstoću apside u istoj crkvi. Marija Terezija tražila je njegov savet u vezi sa statističkim problemima bečke dvorske biblioteke. U Parizu su od njega tražili da ispita novivost stubova u crkvi Sv. Genoveve. Bavio se i problemima hidraulike i davao savete pri obnavljanju luka u Riminiju i Savoni.

Raznolikost problema kojima se Bošković uspešno bavio zaista je zadivljujuća i svedoči o univerzalnosti ovog velikog pedagoga i naučnika. Značajne rezultate ostvario je u geodeziji baveći se proučavanjem oblika i veličine Zemljine kugle. Merio je dužinu meridijana između Rima i Riminija, ispitujući i gravitaciju na raznim mestima. Izradio je novu kartu papske države. O navedenim istraživanjima objavio je pet knjiga. Izradio je i niz instrumenata za precizna geodezijska merenja.

Kao stručnjak za geodeziju pozvan je u Beč za savetnika u sporu oko pograničnih voda između Luče i Toskane. Bošković je rešio spor u korist Luče i zato je od njih dobio "plemićku titulu". Boravak u Beču Bošković je iskoristio i okončao pisanje svog glavnog dela "Teorija prirodne filozofije" (1758). Bez obzira što je u svom delu Bošković jasno istakao svojstvoduha i materije kao osnove prirode, njegova teorija nije bila u skladu sa učenjem crkve, pogotovu neprihvatljiv za isusovce.

Da bi se sklonio od napada, Bošković prihvata ponudu markiza Romanjolija i s njim putuje kao savetnik u Italiju, Francusku, Holandiju i Nemačku. Ovo putovanje i posete raznim naučnim institucijama bilo je ono što je oduvek želeo. U Francuskoj je boravio šest meseci i bio je čest gost Akademije nauka u koju je bio izabran za dopisnog člana. Posle Francuske odlazi u Englesku gde boravi u Griniču, vršeći razna geodetska merenja, Oksfordu i Kembridžu. Nešto kasnije izabran je za člana Kraljevskog društva. Da bi se odužio ovom učenom društvu, posvetio im je knjigu o pomračenju Meseca. Interesantno je pomenuti da je većina zemalja koja je posećivao bila neprijateljski raspoložena prema isusovcima, ali to Boškoviću nije ni najmanje smetalo jer su ga shvatili i primili kao naučnika, a ne kao isusovca.

U junu 1761. godine, astronomi su se spremali da prate prolaz Venere pored Sunca. Na podsticaj londonskog Kraljevskog društva, Bošković je odlučio da otputuje u Carigrad odakle bi posmatrao ovaj fenomen. Sticajem raznih okolnosti u Carigrad nije stigao na vreme, ali je obavio taj put i na povratku prošao kroz Bugarsku i Moldaviju do Poljske. Hteo je da ode i do Petrograda, gde je bio izabran za člana Akademije. Njegov "Dnevnik sa puta iz Carigrada" (1762. godine) preveden je na više jezika. U ovoj knjizi opisao je dramu Balkana, naroda koji govore skoro isti jezik, kojim je i on govorio u rodnom Dubrovniku i koji je bio njegov maternji jezik.

Vrativši se u Italiju, Bošković dobija mesto profesora u Pavi i ulogu glavnog organizatora izgradnje astronomske opservatorije u Breri kraj Milana. S velikim oduševljenjem se prihvatio ovih poslova i kada je opservatorija počela sa radom dobio je Katedru za optiku u Breti i preselio se u Milano. U međuvremenu, 1773. godine dolazi do ukidanja isusovog reda i to iz osnova menja njegov opšti status. O Ruđera Boškovića su se otimali univerziteti, dvorovi i države.

Na poziv prijatelja Bošković prelazi u Pariz gde dobija visoko plaćeno mesto direktora marinske optike. Tada je on poprimio i francusko državljanstvo. Radio je vrlo intezivno, ali je imao problema sa nekim kolegama, što ga je navelo da posle izvesnog vremena zatraži odsustvo koje provodi u Italiji, gde je izdao pet knjiga o istraživanjima u Parizu. Godine 1784. dobio je produženje odsustva na dalje dve godine, a zatim i do 1788. Pošao je na put po Italiji, došao je u Milanu i u Breru, gde je u biblioteci mmislio zavšriti neke radove. Tu su se kod njega pojavili prvi znaci bolesti, zdravlje se postepeno pogoršavalo, te je 1787. godine umro u Milanu, gde je sahranjen u crkvi Sv. Maria Podone.

Piše: Dr Mihajlo Mlinar
glas javnosti

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded


Poslednji izmenio Beskraj dana 4/2/2014, 9:24 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Srbi koji su pomerali granice Empty
PočaljiNaslov: Re: Srbi koji su pomerali granice   Srbi koji su pomerali granice Icon_minitime8/8/2012, 8:09 pm

MILUTUN MILANKOVIĆ



Srbi koji su pomerali granice IWX9A

MILUTUN MILANKOVIĆ (1879 – 1958.)



Milutin Milanković, astronom, geofizičar, klimatolog, matematičar,
inženjer pronalazač, doktor tehnike, univerzitetski profesor,
književnik, rođen je u Dalju 28. maja 1879. u uglednoj porodici. O
svojim precima, u rodoslovu koji je sastavio za period od 1690. do 1940.
godine, Milanković kaže:

«Milankovi potomci, koji se po njemu nazvaše Milankovićima, živeli
su u Dalju dva i po veka. Svojim sposobnostima i težnjom ka višem popeše
se u rang intelektualaca i fakultetlija već svojim trećim kolenom,
mojim pradedom Todorom, koji je svršio pravne nauke, a školovao i svoje
sinove». (Uspomene, doživljaji i saznanja, 1879 – 1909., Detinjstvo i
mladost, str. 10.)

Milutinov otac Milan i majka Jelisaveta, iz ugledne osječke porodice
Muačević, izrodili su šestoro djece, od kojih je troje umrlo u
djetinjstvu i ranoj mladosti, a dugovjeki su bili samo Milutin, njegova
sestra bliznakinja Milena i mlađi brat Bogdan, poznati romanista i
muzikolog. Milan Milanković držao je radnju s kolonijalnom robom koja je
dunavskim lađama pristizala iz Beča, Požuna i Pešte. Milutinov otac
umro je vrlo mlad, kada je Milutinu bilo samo šest godina, tako da je
brigu o djeci i imanju od preko pedeset hektara oranica i vinograda,
pored majke, preuzeo njihov ujak Vasa Muačević, koji će voditi brigu o
Milutinu sve dok ovaj ne počne samostalno da privređuje kroz inženjersku
praksu.

Milutin nije redovno pohađao osnovnu školu, nego je imao privatne
učitelje i sva četiri razreda osnovne škole položio je odjednom1889.
godine. Veliki uticaj na formiranje Milankovićeve ličnosti imala je
rodna kuća i njezino okruženje, posebno veličanstveni Dunav koji je
proticao pored njihove bašte.

«Kada je pala noć, a na nebu se pojavile zvezde u onom bezbroju koji
se viđa samo u slobodnoj prirodi, Dunav je izgledao lepši,
tajanstveniji i veličanstveniji no preko dana. A kada ga obli mesečina,
bio je čaroban. Bilo je uživanje sedeti u našoj bašti, posmatrati
njegove srebrne talaščiće i slušati njihov šum. S one strane njegove
mešala se sa tim šumom pesma hora bezbrojnih pevača. To su bile žabe…
Rado smo slušali tu muziku. Ona je bila himna životu, prirodi i večnom
zvezdanom nebu nad našim glavama.» (Nav. djelo, str.78.)


Godine 1889. Milutin se upisuje u realnu gimnaziju u Osijeku. Ovdje
će presudnu ulogu u njegovom životnom opredjeljenju imati profesor
matematike Vladimir Varićak, docniji poznati matematičar, član JAZU i
SANU.

«Već mi je Varićak govorio da u carstvu nauka ima negde nenaseljenih
i neobrađenih krajeva izvan ili između gustih naučničkih naselja.
Stadoh da razmišljam gde se nalaze ti sasvim ili nedovoljno obrađeni
krajevi da bih onde mogao steći svoj skromni naučnički posed, a možda i
celo vlastelinstvo.»


Godine 1896. upisuje se Milanković na studije građevinske tehnike,
gdje za 6 godina stiče zvanje diplomiranog inženjera, a 1904. godine
postaje doktor tehničkih nauka. Od 1905. do 1909. radi kao građevinski
inženjer u nekoliko bečkih firmi, a afirmaciju stiče kao projektant
armirano – betonskih građevina. Prijavljuje šest patenata čijom
primjenom će biti izgrađeni brojni objekti na području tadašnje
Austro-ugarske monarhije.


Na poziv poznatih naučnika Jovana Cvijića, Mihaila Petrovića i
Bogdana Gavrilovića, Milanković napušta unosni posao i prihvata mjesto
vanrednog profesora primjenjene matematike na tek osnovanom Univerzitetu
u Beogradu. Na ovoj dužnosti ostaće sve do penzionisanja 1955. godine.


U međuvremenu izabran je za redovnog člana SANU i dopisnog člana
JAZU, proveo je prvi svjetski rat u internaciji u Budimpešti, objavio
svoja najznačajnija djela, učestvovao na međunarodnim naučnim skupovima.


Umro je u Beogradu 12. decembra 1958. godine, a po vlastitoj želji,
njegovi posmrtni ostaci preneseni su u Dalj, 1966. godine, gdje počiva u
svojoj porodičnoj grobnici s roditeljima, sestrom, braćom i brojnim
precima među kojima je bilo i seljaka i ratnika, oficira i generala,
dvorskih savjetnika i narodnih tribuna, pronalazača i filozofa.

Povjerio je svojim mještanima, Daljcima, da vode brigu o njegovim
zemnim ostacima, a njegov duh i djelo odavno su dio svjetske baštine.


Milanković se bavio krucijalnim kosmičkim i ljudskim pitanjima,
suncem i ledom, od čijeg međusobnog odnosa zavisi pojava i opstanak
života u svemiru. U skromnim uslovima, uz pomoć papira i olovke,
matematički je objasnio uzroke, nastanak i trajanje ledenih doba na
Zemlji, dokazao vezu između nebeske mehanike i klime na Zemlji, postavio
teoriju pomjeranja sjevernog Zemljinog pola.


Najznačajnija Milankovićeva djela su O primeni matematičke teorije
sprovođenja toplote na probleme kosmičke fizike i Kanon osunčavanja
Zemlje i njegova primena na problem ledenih doba.

Pored toga, Milanković je značajan i kao književnik. Njegova knjiga
popularne nauke Kroz vasionu i vekove jedna je od najboljih u svom
žanru, kao i trotomni memoari Uspomene, doživljaji i saznanja, gdje su
sjećanja na rodnu kuću, Dalj i njegovu okolinu ispisani izuzetnim
lirskim tonovima.


Milanković je tvorac dosad najpreciznijeg kalendara, u kojem je
kalendarska godina svega 2 sekunde duža od sadašnje tropske godine.
Milankovićev kalendar zahtijevao bi korekciju tek za 28.000 godina. Ovaj
kalendar zvanično je prihvaćen na Vaseljenskom saboru u Carigradu 1923.
godine, ali nikada nije primijenjen u praksi.


Kao i svi vizionari, Milanković nije doživio da njegove teorije
steknu punu afirmaciju. Tek od 1976. godine kada su emprijska
istraživanja dokazala preciznost Milankovićevih teorija, njegov ugled u
svjetskoj nauci vrtoglavo raste.


Njegovo kapitalno djelo Kanon osunčavanja i njegova primena na
problem ledenih doba svrstano je u najznačajnija naučna djela 20.
vijeka. Milutina Milankovića svjetska nauka uvrstila je među 5 najvećih
naučnika 20. stoljeća, a NASA, agencija za svemirska istraživanja, među
15 najvećih naučnika svih vremena koji su se bavili planetom Zemljom.

U Milankovićevu čast jedan krater na Mjesecu, jedan na Marsu i jedan
planetoid nazvani su njegovim imenom. Jedna od budućih ekspedicija na
Mars nosiće Milankovićevo ime. UNESCO je 2009. godinu, povodom 130.
godišnjice naučnikovog rođenja, proglasio Milankovićevom godinom. U
svijetu se održavaju međunarodni naučni simpozijumi posvećeni
Milankoviću, a globalna promjena klime na Zemlji čini njegovo djelo
trajno aktuelnim.


wikipedia

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Zar ptica

Zar ptica

Ženski
Broj poruka : 0
Godina : 45
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

Srbi koji su pomerali granice Empty
PočaljiNaslov: Re: Srbi koji su pomerali granice   Srbi koji su pomerali granice Icon_minitime9/8/2012, 12:28 pm

Јован Жујовић


Srbi koji su pomerali granice Nz4hO



Јован Жујовић (1856—1936) оснивач геолошке науке у Србији, професор Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије.
Гимназију је завршио у Београду, а затим Природно-математички одсек Велике школе (1877). После тога је завршио Факултет наука - природњачки одсек у Паризу, студирао је и на Антрополошкој школи у Паризу.
Као први школовани геолог у Србији, изабран је 1880. године за суплента на Катедри за минералогију са геологијом на Великој школи у Београду. Овим је зачета савремена геолошка школа у Србији. Осим минералогије и геологије, почео је и предавања из палеонтологије. Из Париза је донео први поларизациони микроскоп и увео микроскопска испитивања наших стена. Редовни професор Велике школе постао је 1883. За релативно кратко време (1880-1900) израдио је геолошку карту Србије и написао основне уџбенике из геологије. Основао је Геолошки завод Велике школе (1889), покренуо први геолошки часопис у Србији „Геолошки анали Балканскога полуострва“ (1889), основао Српско геолошко друштво (1891). И све што је тада Жујовић основао постоји и данас. Он је један од оснивача Музеја српске земље (данашњи Природњачки музеј у Београду). Увео је агрогеологију на Пољопривредном факултету, за чије оснивање је такође веома заслужан. Предавао је примењену геологију на Техничком факултету после Првог светског рата. Своје научне радове штампао је у многим иностраним и домаћим публикацијама.

Активно се бавио политиком. Био је члан Сената (1901). Министар просвете и црквених дела био је у два наврата, од 16. маја до 30. јула 1905. и 11. октобра 1909. до 12. септембра 1910. године. Министар иностраних дела Србије био је од 30. јула до 2. децембра 1905. године.
Приликом оснивања Српске краљевске академије краља Милан Обреновић је 5. априла 1887. указом именовао првих 16 чланова академије. Међу њима је био Јован Жујовић, као најмлађи. Према тадашњим обичајима постао је секретар академије. После смрти Стојана Новаковића постао је 2. априла 1915. председник Српске краљевске академије. Ову функцију је обављао шест година, до 1921. године.
Приликом оснивања Београдског универзитета 1905. изабран је за редовног професора, једног од осам који су затим бирали цео остали наставни кадар универзитета. Такође, приликом свечаног отварања универзитета, држао је говор у име Српске краљевске академије.
Био је специјални изасланик српске владе у Паризу за време Првог светског рата у мисији организовања српских школа за избегле ђаке и скупљање помоћи.
Умро је 19. јула 1936. у Београду.
Првих осам редовних професора Београдског универзитета, 1905. године: Седе, с лева Јован Жујовић, Сима Лозанић, Јован Цвијић, Михаило Петровић Алас; стоје, с лева Андра Стевановић, Драгољуб Павловић, Милић Радовановић и Љубомир Јовановић.


Међу његова најзначајнија дела убрајају се:
Geologische Uebersicht des Knigreiches Serbien, 1886, Wien;
Петрографска минералогија, 1887;
Петрографија I-III, 1889, 1895;
Основи за геологију Краљевине Србије, 1889;
Sur les roches éruptives de la Serbie, 1893, Paris;
Sur les terrains sédimentaires de la Serbie, 1893, Paris;
Геологија Србије I-II, 1893, 1900;
Геолошка грађа околине села Бољетина, 1921;
Поуке из геологије, 1922;
Општа геологија, 1923;
Les roches eruptives de la Serbie, 1924;
Постање земље и наше домовине I-II, 1927, 1929;
Снабдевање села водом. Извори и бунари, 1931.
Његово дело „Камено доба“ осим свог значаја које је до сада имало, добило је на важности тиме што је постало прва књига на српском језику која је у електронском облику постављена на пројекат Гутенберг.

Радови из антропологије

Уз чланке о геологији и палеонтологији, познати су и његови радови из области антропологије. У свом делу „Камено доба“, које је објављено 1893. године, цитирајући претежно француске научнике, дао је преглед оновремених најсавременијих знања и из палеоантропологије од најстаријих почетака до краја неолитске епохе. Нешто касније, између 1927. и 1929. године, у делу „Постање Земље и наше домовине (I - II)“, обрађена је и биолошка прошлост Земље почев од раздобља у ком је настао прачовек. - У овом делу је значајно његово велико интересовање за простор Балканског полуострва


izvor net)

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Srbi koji su pomerali granice 185499fkwlunybl0
https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Zar ptica

Zar ptica

Ženski
Broj poruka : 0
Godina : 45
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

Srbi koji su pomerali granice Empty
PočaljiNaslov: Re: Srbi koji su pomerali granice   Srbi koji su pomerali granice Icon_minitime9/8/2012, 12:35 pm

Михајло Пупин


Srbi koji su pomerali granice Michael_Idvorsky_Pupin



Mihajlo Pupin ili punim imenom Mihajlo Idvorski Pupin (4. oktobar 1854 — 12. mart 1935) je bio naučnik, pronalazač, profesor na Univerzitetu Kolumbija, nosilac jugoslovenskog odlikovanja Beli orao Prvog reda i počasni konzul Srbije u SAD. Bio je i jedan od osnivača i dugogodišnji predsednik Srpskog narodnog saveza u Americi. Takođe je dobio i Pulicerovu nagradu (1924) za autobiografsko delo „Od pašnjaka do naučenjaka“ (eng. From immigrant to inventor).

Mihajlo Pupin je tokom svog naučnog i eksperimetalnog rada dao značajne zaključke važne za polja višestruke telegrafije, bežične telegrafije i telefonije, potom rentgenologije, a ima i velikih zasluga za razvoj elektrotehnike. Njegovo najvažnije, najslavnije otkriće su bili Pupinovi kalemovi zbog čega se njemu u čast proces korištenja tih kalemova u telefonskim razgovorima na velikim razdaljinama nazvan pupinizacija.

Dobitnik je mnogih naučnih nagrada i medalja, bio je član Francuske akademije nauka, Srpske kraljevske akademije, predsjedniuk New Yorkške akademije nauka, predsjednik američkog saveza za napredak nauke i počasni doktor 18 univerziteta. Po njemu je pored ostalog dobio ime i beogradski institut koji se od 1946. godine zove Mihajlo Pupin.

Biografija [uredi - уреди]

Mihajlo Pupin je rođen 4. oktobra 1856. godine, po gregorijanskom kalendaru, ili 27. septembra 1854. godine po julijanskom kalendaru, u selu Idvor (danas u opštini Kovačica) u Banatskoj vojnoj krajini (tada Austrijsko carstvo). Otac mu se zvao Konstantin, a majka Olimpijada. Po odlasku u Ameriku, promenio je svoje ime u Mihajlo Idvorski Pupin (eng. Michael Idvorsky Pupin), čime je naglasio svoje poreklo. Imao je četvoricu braće i pet sestara.

Pupin se 1888. godine oženio Amerikankom Sarom Katarinom Džekson iz Njujorka sa kojom je imao ćerku Barbaru. U braku su bili samo 8 godina kada je ona preminula nakon teške upale pluća.

Celoga života pamtio je reči svoje majke koje navodi u svom autobiografskom delu:

"Dete moje, ako želiš da pođeš u svet, o kome si toliko slušao na našim poselima, moraš imati još jedan par očiju — oči za čitanje i pisanje. U svetu ima mnogo čega o čemu ne možeš saznati ako ne umeš da čitaš i pišeš.Znanje, to su zlatne lestvice preko kojih se ide u nebesa; znanje je svetlost koja osvetljava naš put kroz život i vodi nas u život budućnosti pun večne slave."


Umro je 12. marta 1935. godine u Njujorku i sahranjen je na groblju Vudlon (eng. Woodlawn) u Bronksu.



Obrazovanje

Osnovno obrazovanje Mihajlo je sticao najpre u svom rodnom mestu, u Srpskoj veroispovednoj osnovnoj školi, a potom u Nemačkoj osnovnoj školi u Perlezu. Srednju školu upisao je 1871. godine u Pančevu prvo u Građanskoj školi, a potom u Realki. Već tada se isticao kao talentovan i darovit učenik, i bio odličnog uspeha, zbog čega mu je dodeljena stipendija. Stipendiju je dobio i zahvaljujući zalaganju prote Živkovića koji je u njemu prepoznao talenat vredan ulaganja.

Zbog njegove aktivnosti u pokretu Omladine srpske koja je u to vreme imala sukobe sa nemačkom policijom morao je da napusti Pančevo. Godine 1872. odlazi u inostranstvo, u Prag, gde je, zahvaljujući stipendiji koju je primao iz Pančeva, nastavio šesti razred i prvi semestar sedmog razreda.

Nakon očeve iznenadne smrti, u martu 1874, u svojoj dvadesetoj godini života doneo je odluku da prekine školovanje u Pragu zbog finansijskih teškoća i da ode u Ameriku.

"Kada sam se iskrcao pre četrdeset i osam godina u Kasl Gardenu, imao sam u džepu svega pet centi. I da sam umesto pet centi doneo pet stotina dolara, moja sudbina u novoj, meni potpuno nepoznatoj zemlji, ne bi bila ništa drukčija. Mladi doseljenik, kao što sam tada bio ja i ne počinje ništa dok ne potroši sav novac koji je poneo sobom. Ja sam doneo pet centi i odmah sam ih potrošio na jedan komad pite od šljiva, što je u stvari bila nazovi pita. U njoj je bilo manje šljiva, a više koštica! A da sam doneo i pet stotina dolara, trebalo bi mi samo malo više vremena da ih utrošim, verovatno na slične stvari, a borba za opstanak koja me je očekivala ostala bi ista. Za mladog doseljenika i nije nesreća da se ovde iskrca bez prebijene pare u džepu; za mladog čoveka uopšte nije nesreća biti bez novaca, ako se odlučio da sam sebi krči put samostalnom životu, pod uslovom da u sebi ima dovoljno snage da savlada sve teškoće sa kojima će se sukobiti

Studije u Americi i doktorat

U SAD je sledećih pet godina radio kao fizički radnik i paralelno učio engleski, grčki i latinski jezik. Nakon tri godine pohađanja večernjih kurseva, u jesen 1879. godine položio je prijemni ispit i upisao studije na Kolumbija koledžu u Njujorku.

Na studijama je bio oslobođen plaćanja školarine zato što je bio primeran student, a na kraju prve godine dobio je dve novčane nagrade za uspeh iz grčkog jezika i matematike. Tokom školovanja uglavnom se izdržavao držanjem privatnih časova i radeći fizički teške poslove.
Datoteka:Pupinovadisertacija.jpg
Najava odbrane doktorske disertacije

Studije je završio 1883. godine sa izuzetnim uspehom iz matematike i fizike, pri čemu je primio diplomu prvog akademskog stepena. Potom se vratio u Evropu, i to najpre u Veliku Britaniju (1883—1885) gde je nastavio školovanje na Univerzitetu Kembridž zahvaljujući dobijenoj stipendiji za studije matematike i fizike.

Nakon školovanja u Kembridžu, Pupin je studije eksperimentalne fizike započeo na Univerzitetu u Berlinu 1885. godine kod čuvenog profesora Hermana fon Helmholca, nakon čega je 1889. godine odbranio doktorsku disertaciju iz oblasti fizičke hemije, na temu: "Osmotski pritisak i njegov odnos prema slobodnoj energiji".


Akademska karijera i naučno-istraživački rad

Tokom boravka u Berlinu, 1887. godine, održana je čuvena sednica Društva za fiziku na kojoj je prvi put objavljeno istorijsko Hercovo otkriće oscilatora i dipola koji emituje elektromagnetne talase. Sednicom je predsedavao fon Helmholc, tadašnji Pupinov mentor. Pupinov savremenik je takođe bio i čuveni naučnik Kirhof, zaslužan za otkriće dva osnovna elektrotehnička zakona (Prvo i drugo kirhofovo pravilo), a koji je živeo i radio u Berlinu. Još tokom prve godine studija Pupin je pohađao Helmholcova predavanja iz eksperimentalne fizike, zatim predavanja o teoriji elektriciteta i magnetizma kod Kirhofa i izvodio praktične radove u laboratoriji pod Helmholcovim i Kuntovim rukovodstvom, profesorima koji su u to vreme bili izvanredan naučan kadar.

Pupin je započeo svoju karijeru nastavnika na Univerzitetu Kolumbija 1889. godine gde je radio punih četrdeset godina (do 1929). Postao je redovni profesor 1901. godine. Njegov položaj profesora teorijske elektrotehnike usmerio je njegovo interesovanje na proučavanje elektromagnetnih fenomena.

Električna rezonanca, kao predmet izučavanja, privukla je Pupinovu pažnju 1892. Kao rezultat toga, Pupin je pronašao električno strujno kolo sa podešavanjem u rezonancu, koji je našao primenu u radio-vezama. Ovaj patent je kasnije prodao kompaniji Markoni.

Godine 1896, nakon što je Rendgen 1895. objavio svoj pronalazak H-zraka, Pupin je otkrio sekundarne rendgenske radijacije, a ubrzo nakon toga razvio je brzu metodu rendgenskog snimanja koja se sastoji u tome što se između objekta koji se snima i fotografske ploče, umeće fluorescentni ekran, čime je skraćeno vreme ekspozicije sa trajanja od oko jednog časa na svega nekoliko sekundi. Taj metod je našao široku primenu i još uvek se primenjuje.


Pupinovi kalemovi



Srbi koji su pomerali granice SPwZr

Pupinov najznačajniji pronalazak je u svetu poznat pod imenom „Pupinova teorija“ (1896) kojom je rešio problem povećanja dometa prostiranja telefonskih struja. Ovo otkriće omogućilo je otklanjanje štetnog dejstva kapacitivnosti vodova koje je predstavljalo glavnu smetnju prenosa signala na dužim rastojanjima, a manifestovalo se pojavom šuma. Problem je rešen postavljanjem induktivnih kalemova na strogo određenim rastojanjima duž vodova.

"Da ne bi mestimično opterećeni vod dao rđave rezultate u telefoniji, treba da relativna čestoća kalemova iznosi najmanje desetak kalemova po talasnoj dužini, računatoj za srednju telefonsku učestalost."


Pupin je, rešavajući problem, krenuo od matematičkog Žozef Luj Lagranz Lagranžeovog rešenja za vibracije zategnute žice. Razradio je novu matematičku teoriju prenosa oscilacija kroz žicu sa raspoređenim masama i na osnovu ovog rešenja došao do potrebnih veličina u analognom električnom modelu voda sa periodično umetnutim induktivnostima. Ti induktivni kalemovi, u njegovu čast, nazvani su Pupinovi kalemovi, a proces uključivanja u liniju pupinizacija. Ovaj patent mu je doneo svetsku slavu i bogatstvo (Telefonska kompanija Bel kupila je pravo korišćenja Pupinovih kalemova 1901, kao i Kompanija Simens i Halske u Nemačkoj[7]), a zahvaljujući njegovim pronalascima u analognoj telefoniji funkcioniše međugradski i međunarodni telefonski saobraćaj.

Nacionalni institut za društvene nauke odlikovao je Pupina zlatnom medaljom za ovaj izum.

Rešavajući mnoge probleme koji su se javljali u primeni pupinizacije, Pupin je pronalazio nova rešenja u oblasti primene naizmeničnih struja. Godine 1899. razvio je teoriju veštačkih linija na kojima se zasniva matematička teorija filtera. Pupin je sugerisao i ideju negativne otpornosti i prvi je napravio indukcioni motor sa većom brzinom od sinhrone. Dokazao je da se mogu dobiti neprekidne električne oscilacije ako se negativna otpornost unese u induktivno-kapacitivno kolo. Armstrong, njegov student u laboratoriji, proizveo je negativnu otpornost primenom troelektrodne elektronske cevi-triode. Koristeći ovaj svoj rad, Armstrong je kasnije pronašao visokofrekventni cevni oscilator, na kome se zasniva savremena radiotehnika.


Istraživanja tokom Prvog svetskog rata

Kada su SAD ušle u Prvi svetski rat 1917. godine, Pupin je na Univerzitetu Kolumbija organizovao grupu za istraživanje tehnike otkrivanja podmornica. Zajedno sa svojim kolegama, profesorom Vilsom i profesorom Morkroftom, izvršio je brojna ispitivanja u cilju otkrivanja podmornica u Ki Vestu i Novom Londonu. Takođe, vršio je i istraživanja za potrebe uspostavljanja telekomunikacije između aviona. Tokom rata, Pupin je bio član Državnog saveta za istraživanja i Državnog savetodavnog odbora za aeronautiku. Za ovaj rad dobio je posebnu zahvalnicu američkog Predsednika Hardinga koju je Pupin objavio u svom autobiografskom delu na 386. strani.


wikipedia


____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Srbi koji su pomerali granice 185499fkwlunybl0
https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Srbi koji su pomerali granice Empty
PočaljiNaslov: Re: Srbi koji su pomerali granice   Srbi koji su pomerali granice Icon_minitime14/8/2012, 8:59 pm

Književna delatnost


Pored patenata objavio je više desetina naučnih rasprava i 1923.
godine svoju autobiografiju na engleskom jeziku From Immigrant to
Inventor za koju je 1924. godine dobio Pulicerovu nagradu. Na srpskom
jeziku objavljena je prvi put 1929. godine i to pod naslovom Sa pašnjaka
do naučenjaka. Pored ove knjige objavio je još dve:


Nova reformacija: od fizičke do duhovne stvarnosti (eng. The New Reformation : from physical to spiritual realities) (1927)

Romansa o mašini (eng. Romance of the Machine) (1930)


Ostali radovi koje je samostalno objavio:


Thermodynamics of reversible cycles in gases and saturated
vapors: Full synopsis of a ten weeks undergraduate course of lectures
(1902)

Serbian orthodox church, (South Slav, monuments) (1918)




Doprinos određivanju granica Kraljevine SHS


Godine 1912, Kraljevina Srbija imenovala je Pupina za počasnog
konzula u SAD. Ovu dužnost je obavljao sve do 1920. godine. Sa te
pozicije on je mnogo doprineo uspostavljanju međudržavnih i širih
društvenih odnosa između Kraljevine Srbije, a kasnije Kraljevine
Jugoslavije i SAD.


Pupin je po završetku Prvog svetskog rata kao tada već poznati i
priznati naučnik ali i politički uticajna figura u Americi uticao na
konačne odluke Pariske mirovne konferencije kada se odlučivalo o
određivanju granica buduće Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.


Pupin je boravio dva meseca u Parizu u vreme pregovora o miru (april — maj 1919), na poziv vlade Kraljevine SHS.


"Moje rodno mesto je Idvor, a ova činjenica kazuje vrlo malo jer
se Idvor ne može naći ni na jednoj zemljopisnoj karti. To je malo selo
koje se nalazi u blizini glavnog puta u Banatu, koji je tada pripadao
Austro-Ugarskoj, a sada je važan deo Kraljevine Srba, Hrvata i
Slovenaca. Ovu pokrajinu su na Mirovnoj konferenciji u Parizu 1919.
godine tražili Rumuni, ali njihov zahtev
bio je uzaludan. Oni nisu mogli pobiti činjenicu da je stanovništvo
Banata srpsko, naročito u onom kraju u kome se nalazi Idvor. Predsednik
Vilson i g. Lansing poznavali su me lično i kada su od jugoslovenskih
delegata doznali da sam rodom iz Banata, rumunski razlozi izgubili su
mnogo od svoje ubedljivosti.[3]"



Po Londonskom ugovoru iz 1915. godine bilo je predviđeno da Italiji
nakon rata pripadne Dalmacija. Nakon tajnog Londonskog ugovora
Francuska, Engleska i Rusija zatražile su od Srbije da nakon rata načini
teritorijalne ustupke Rumuniji i Bugarskoj. Tako je Rumuniji po tome
trebao pripasti Banat, a Bugarskoj deo Makedonije do Skoplja.


U vrlo teškoj situaciji na pregovorima po pitanju granica
Jugoslavije Pupin je lično uputio Memorandum 19. marta 1919. predsedniku
SAD, Vudrou Vilsonu, koji je na osnovu podataka dobijenih od Pupina o
istorijskim i etničkim karakteristikama graničnih područja Dalmacije,
Slovenije, Istre, Banata, Međimurja, Baranje i Makedonije svega tri dana
kasnije dao izjavu o nepriznavanju Londonskog ugovora potpisanog između
saveznika sa Italijom.



Zadužbine Mihajla Pupina


Pupin je 1914. oformio „Fond Pijade Aleksić-Pupin“ pri SANU, u znak
zahvalnosti majci Olimpijadi na podršci koju mu je tokom života pružala.
Sredstva fonda su se koristila za pomaganje školovanja u staroj Srbiji i
Makedoniji, a stipendije su dodeljivane jednom godišnje na praznik
Sveti Sava. U znak zahvalnosti još 1930-ih godina jedna ulica u Ohridu
dobila je ime Mihajlo Pupin.


Osnovao je poseban „Fond Mihajla Pupina“ od svoje imovine u
Kraljevini Jugoslaviji, koji je dodelio „Privredniku“ za školovanje
omladine i za nagrade za „vanredne uspehe u poljoprivredi“, kao i Idvoru
za nagrađivanje učenika i pomoć crkvenoj opštini.


Zahvaljujući Pupinovim donacijama, Dom u Idvoru je dobio čitaonicu,
stipendiralo se školovanje omladine za poljoprivredu i finansirala se
elektrifikacija i izgradnja vodovoda u Idvoru.


Osnovao je zadužbinu pri Narodno–istorijsko-umetničkom muzeju u
Beogradu. Fondovi Zadužbine koristili su se za kupovinu srpskih
umetničkih dela za muzej i izdavanje publikacija „srpskih starina“. U
imovinu Zadužbine, Pupin je uložio milion dinara.


U Americi je 1909. osnovao jednu od najstarijih srpskih iseljeničkih
organizacija — Savez zajedničkih Srba - Sloga — koja je imala za cilj
okupljanje Srba u dijaspori i pružanje uzajamne pomoći, kao i očuvanje i
negovanje etničkih vrednosti i kulturnog nasleđa. Ova organizacija se
potom udružila sa još tri druge iseljeničke organizacije u Srpski
narodni savez (eng. Serbian national fondation), a Pupin je bio jedan od
njenih osnivača i dugogodišnji predsednik (1909—1926).


Organizovao je i Kolo srpskih sestara, koje su sakupljale pomoć za
Srpski crveni krst, a pomagao je i okupljanje dobrovoljaca 1914. godine
za ratne operacije u domovini preko srpske patriotske organizacije
Srpska narodna odbrana (eng. Serbian National Defense) koju je predvodio
i koju je takođe on osnovao. Kasnije je ovu organizaciju tokom Drugog
svetskog rata ponovo aktivirao Jovan Dučić sa istim zadatkom. Ličnim
sredstvima garantovao je isporuke hrane Srbiji, a bio je i na čelu
Komiteta za pomoć žrtvama rata.


Pupin je takođe bio aktivan u osnivanju Srpskog društva za pomoć
deci koje je nabavljalo lekove i odeću i nalazilo domove za ratnu
siročad.



Počasti



Mihajlo Pupin je bio:


Predsednik Instituta radio inženjera 1917, SAD

Predsednik Američkog instituta inženjera elektrotehnike 1925-1926.

Predsednik Američkog društva za unapređenje nauke

Predsednik Njujorške akademije nauka

Član Francuske akademije nauka

Član Srpske akademije nauka


Titule:


Doktor nauka, Kolumbija Univerzitet (1904)

Počasni doktor nauka, Džons Hopkins Univerzitet (1915)

Doktor nauka Prinston Univerzitet (1924)

Počasni doktor nauka, Njujork Univerzitet (1924)

Počasni doktor nauka, Mulenberg Koledž (1924)

Doktor inženjerstva, Škola primenjenih nauka (1925)

Doktor nauka, Džordž Vašington Univerzitet (1925)

Doktor nauka Union Koledž (1925)

Počasni doktor nauka, Marijeta Koledž (1926)

Počasni doktor nauka, Univerzitet Kalifornija (1926)

Doktor nauka, Rudžers Univerzitet (1926)

Počasni doktor nauka, Delaver Univerzitet (1926)

Počasni doktor nauka, Kenjon Koledž (1926)

Doktor nauka, Braun Univerzitet (1927)

Doktor nauka, Ročester Univerzitet (1927)

Počasni doktor nauka, Midlburi Koledž (1928)

Doktor nauka, Univerzitet u Beogradu (1929)

Doktor nauka, Univerzitet u Pragu (1929)[15]



Medalje


Medalja Eliot Kreson instituta Frenklin 1902.

Herbertova nagrada Francuske akademije 1916.

Edisonova medalja američkog instituta inženjera elektrotehnike 1919.

Počasna medalja američkog Radio instituta 1924.

Počasna medalja instituta društvenih nauka 1924.

Nagrada Džordža Vošingtona zapadnog udruženja inženjera 1928.

Beli orao Prvog Reda, Kraljevina Jugoslavija 1929.

Beli lav Prvog Reda, najviše odlikovanje za strance Čehoslovačke Republike 1929.

Medalja Džona Frica[16] četiri američka nacionalna udruženja inženjera elektrotehnike 1931.


U Beogradu je 1946. godine osnovan Institut Mihajlo Pupin.


Jedan manji krater na Mesecu, u Pupinovu čast, nazvan je njegovim imenom


Fizičke laboratorije Univerziteta Kolumbija još uvek nose njegovo
ime. Godine 1927. na Univerzitetu Kolumbija, Njujork sagrađena je zgrada
Odseka za fiziku pod imenom Pupinova laboratorija. U ovoj zgradi, još
za života Pupina, 1931. godine Harold C. Ureu je otkrio teški vodonik,
što je bilo prvo veliko otkriće u Pupinovoj laboratoriji. Tu je otpočela
i izgradnja prve nuklearne baterije. Ureu je dobio Nobelovu nagradu
1934. godine. Od velikih imena nauke Pupinovi studenti su bili Miliken,
Langmur, Armstrong i Tornbridž. Prva dvojica su dobitnici Nobelove
nagrade.


Snimljen je i film o Mihajlu Pupinu prema njegovom autobiografskom delu u saradnji sa Kolumbija Univerzitetom




Posebno priznanje



U Americi je 1958. godine ustanovljeno odličje Medalja Mihajla
Pupina koja se dodeljuje svake godine za posebne zasluge, za doprinos
nacionalnim interesima Amerike. Na listi nosilaca ovog priznanja nalazi
se i Edgar Huver (1961) nekadašnji direktor američkog Federalnog
istražnog biroa


wikipedia

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Zar ptica

Zar ptica

Ženski
Broj poruka : 0
Godina : 45
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

Srbi koji su pomerali granice Empty
PočaljiNaslov: Re: Srbi koji su pomerali granice   Srbi koji su pomerali granice Icon_minitime29/8/2012, 1:51 pm

Ко је био Ђорђе Станојевић?

Ђорђе Станојевић рођен је у Неготину 7.априла 1858.године где је завршио основну школу и нижу гимназију, а затим више разреде гимназије и Велику школу завршава у Београду. На високој школи студирао је на Природно-математичком одсеку где је показао ванредну склоност и надареност према природним наукама, због чега га је након завршених студија 1881. године тадашњи угледни професор Коста Алковић задржао за асистента приправника на катедри за физику. Ту је остао и радио до 1883. године, а по положеном професорском испиту из физике, механике и астрономије, Министарство просвете поставило га је за професора физике у Прву београдску гимназију.

Због својих резултата које је постигао, од стране Париске опсерваторије добио је позив да учествује у научно-истраживачкој експедицији ради проучавања Сунца и то у Петровску где је учествовао у проучавању потпуног помрачења сунца, а две године касније и у другој научно-истраживачкој експедицији ради проучавања Сунца и термичког спектра у Сахари.
По повратку у земљу 1887. године постављен је за редовног професора физике и механике на Војној академији, а 1893. године за редовног професора експерименталне физике на Великој школи у Београду. У бурним ратним годинама 1913. постао је ректор Београдског универзитета и на том положају остао је све до своје смрти 24.децембра 1921. године.
Станојевићево интересовање за електронику и успостављено тесно пријатељство са Николом Теслом приликом његове посете Србији 1892. год. дало је два крупна резултата: прво-написао је у много чему до данас непревазиђено дело о овом гиганту науке (Никола Тесла и његова открића, Београд,1894.године), друго- што се изборио за увођење електричног осветљења у Београду, уместо предлога који је ишао од хемичара да се Београд осветли гасом.
Ђорђе Станојевић, вођен идејом и мислима да економски и културно заосталој Србији, треба помоћи у њеном развоју и модернизацији, одпочео је да у пракси спроводи огромно Теслино научно дело из области електричне енергије. Латио се ни мало лаког посла да пројектује и гради хидроелектране по Србији. Прве хидроелектране урадио је у Ужицу на Ђетињи и Лесковцу на Вучју, а затим у Нишу на Нишави, Великом Градишту на Пеку, Власотинцу на Власини, Ивањици на Моравици, Зајечару на Тимоку.
Урадио је пројектни задатак и за изградњу хидроелектране у Чачку.Изградњом ових хидроелектрана, Ђорђе Станојевић, по некима је био пионир електрификације у Србији, по некима отац, али сигурно да је први у Србији увео највеће цивилизацијско достигнуће од појаве ватре до ел. енергије и увео Србију у ред првих земаља у коришћењу ел. енергије и њхових предности у модернизацији индустрије и култури живљења.
Имао је велики број пријатеља и сарадника, међу којима треба поменути Стевана Стојановића Мокрањца, великог српског копозитора, Пају Јовановића, великог српсог сликара, Јована Јовановића Змаја, великог српског песника, велике српске научнике: Михајла Петровића-Аласа, Јована Цвијића, Симу Лозанића, од политичара Николу Пашића и велики број професора са Велике школе и Војне академије.
При крају живота целокупну непокретну имовину у своме родном граду Неготину, завештао је као легат Неготинској гимназији, да би се од прихода школовао један талентован и један сиромашан ученик.
Начин на који је радио, велико познавање струке, озбиљност и честитост у раду, оставили су трајни траг на рад Ђорђа Станојевића, а његов допринос развитку Србије, означава нову еру не само у привредном већ и опште културном погледу.


Srbi koji su pomerali granice Djs

izvor
http://fizikapress.wordpress.com/category/%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%B0-%D1%84%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0/page/3/

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Srbi koji su pomerali granice 185499fkwlunybl0
https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Srbi koji su pomerali granice Empty
PočaljiNaslov: Re: Srbi koji su pomerali granice   Srbi koji su pomerali granice Icon_minitime2/10/2012, 10:21 pm

Stevan Dedijer




Srbi koji su pomerali granice NOdcJ


Stevan Dedijer (Sarajevo, 1911 - Dubrovnik, 2004) je bio nuklerani
fizičar, socijalni teoretičar i jedan od najpoznatijih svjetskih
stručnjaka iz područja poslovnog obavještavanja (business intelligence).


Dedijer je bio redovni profesor na Lundskom Univerzitetu u Švedskoj,
i predavač, saradnik i gost mnogih drugih uglednih svjetskih
univerziteta i instituta.


Tokom raspada SFRJ, javno se protivio velikosrpskoj ideologiji, u
kojoj je video glavni uzrok jugoslovenskih ratova. Pred kraj života je
predlagao raspuštanje SANU, smatrajući je jednim od glavnih nosilaca
nacionalizma.



Biografija


Rođen je 25. juna 1911. godine u Sarajevu u srpskoj porodici. Još u
mladosti, od svoje majke Milice je stekao vaspitanje da su svi ljudi
jednaki i da poštuje svačije običaje.[2] Njegov otac Jevto Dedijer bio
je docent geografije na Beogradskom univerzitetu i velikosrpski ideolog
kome se Stevan snažno protivio, a brat Vlado poznati istoričar i biograf
Josipa Broza Tita.


Od 1924. do 1929. godine pohađao je Internacionalni koledž „Monte
Mario“ u Rimu. Godine 1929. otišao je u Ameriku gde je završio Taft
School u Watertown, Connecticut 1930. Diplomirao je fiziku na
Univerzitetu u Prinstonu 1934. godine. Stevan je radio kao novinar u
Pittsburghu i New Yorku. U narednim godinama otkriva marksizam, a 1936.
postaje član tada ilegalne Komunističke partije, zbog čega je mesec dana
proveo u američkom zatvoru. Krajem 1937. pomaže Mustafi Golubiću, koga
je tražio FBI, da napusti SAD.


Kada je počeo Drugi svetski rat, Stevan je pozvan u američku
obaveštajnu službu (OSS). Bilo je planirano njegovo prebacivanje u
Jugoslaviju, u štab Draže Mihailovića, ali nakon što je izjavio: "ako me
pošalju Draži, ubit ću ga", izbačen je iz obaveštajne službe. Kasnije
je kao padobranac prebačen u 101. američku vazduhoplovnu diviziju, u
kojoj je bio jedan od najboljih redova. Bio je u ličnom obezbeđenju
američkog generala Maxwella D. Taylora. Učestvovao je u savezničkom
iskrcavanju u Normandiji, juna 1944. godine i u poslednjoj Hitlerovoj
ofanzivi na Rajni. Na njegov zahtev,
sam Dvajt Ajzenhauer mu je dozvolio da se početkom 1945. godine prebaci
u Jugoslovensku armiju. Sleteo je u Beograd, februara 1945.


Posle rata je bio novinar u „Borbi“, ali isprva nije uživao
poverenje komunističkih vlasti koje su Engleze i Amerikance gledale kao
klasne neprijatelje, a on je bio američki vojnik. Međutim, nakon test
članaka o Rooseveltu i četnicima, stekao je poverenje. Potom je izvesno
vreme bio urednik u „Politici“ i TANJUG-u. U to vreme je izveštavao o
tršćanskoj krizi, i intervjuisao Dražu Mihailovića i Alojzija Stepinca u
zatvoru. Nakon rezolucije Informbiroa, poslat je 1949 da mijenja imidž
Jugoslavije u Americi.


Od 1950. do 1957. godine bio je direktor Instituta za nuklearna
istraživanja u Beogradu i Instituta „Ruđer Bošković“ u Zagrebu. Zajedno
sa Pavlom Savićem radio je na jugoslovenskom nuklearnom programu, sa
ciljem pravljenja atomske bombe. Za bezbednost je bio zadužen general
UDBE Jovo Kapičić. Dedijer je u svojim izveštajima otvoreno ukazivao na
probleme ("ništa se ne radi, rude nemamo, uran ne pravimo, moderatora
nemamo) te je nakon njegovog članka objavljenog 1957. je izbačen iz
"Boškovića"



Tito nikad nije shvatio šta razvija zemlju, stimulisati mlade
talente da izmišljaju nove stvari, jer svi su narodi isto obdareni, nema
nekih obdarenijih. Ali, daj mu skolu, stimuliši ga, kaži djetetu da
izmišlja... To sam ja pokušao Titu da dokažem, ništa nije razumio.




Neko vreme nije mogao da napusti zemlju, jer je odbijan za pasoš.
Nakon što je Niels Bohr došao u Zagreb da ga izvuče, 1961. godine Stevan
je napustio FNRJ i otišao u Švedsku. Zalagao se za aktivno učešće vlade
u razvitku nauke, gajenju kadrova i ulaganju u inovacije. Na Lund
univerzitetu je formirao, prvu u svetu, katedru za obaveštajnu delatnost
u društvu i privredi. 1972. godine je osnovao istraživački institut na
švedskom Lund University, kojim je počeo njenog pionirski rad u oblasti
Business Intelligence-a, u kojoj je objavio više od 250 akademskih
radova. Od 1973. nadalje se bavio izučavanjem kolektivne pameti
organizacija, preduzeća i država. Na Univerzitetu u Lundu je zbog svog
rada stekao počasni doktorat.


1970-ih dr Stevan Dedijer dolazi u Jugoslaviju i predlaže Dobrici
Ćosiću da Akademija nauka počne da se bavi svojom osnovnon funkcijom,
nalaženjem talenata. On je navodio primere raznih jugoslovenskih
talenata (Lavoslav Ružička, Nikola Tesla, Vladimir Prelog) koji su
"slučajno nicali" i koji su morali da napuste sopstvenu zemlju da bi se
bavili ozbiljnim naučnim radom.


Krajem 1980-ih i početkom 1990-ih godina je otvoreno kritikovao
politiku Slobodana Miloševića, SANU i srpsku nacionalnu elitu, dovodeći
ih u vezu sa ideologijom Velike Srbije.



Šta je srpska buržoazija naučila kad se oslobađala od Turaka?
Budi gazda i natjeraj sve druge da budu samo raja, da se imaju
poturčiti, posrbiti. To je bila osnovna ideja velike Srbije.


Miloševićev govor na Gazimestanu 28. juna 1989, koji je "najavio
napade na Sloveniju, Hrvatsku, Bosnu i Kosovo", Dedijer je doživeo kao
"najgoru tragediju u svom burnom životu". On smatra da je
nacionalistička ideologija unesrećila srpski narod:



I što je Srbiji donijela ideja o stvaranju Velike Srbije u doba
Slobodana Miloševića? Ideja koju su nastojali ostvariti izvan svih
tokova svjetske povijesti. Donijela je Srbiji ekonomsku katastrofu s
embargom i sankcijama, donijela joj je socijalnu bijedu i rasulo,
donijela joj je državno vodstvo koje poput kriminalaca tjera Interpol i
Haški sud


Početkom 2003. godine poslao je otvoreno pismo tadašnjem srbijanskom
premijeru Zoranu Đinđiću, u kome je predlagao raspuštanje i potpunu
reorganizaciju Srpske akademije nauka i umetnosti, jer se „ne bavi
razvitkom kreativne moći srpskog naroda u nauci, tehnologiji, u izumima i
inovacijama“ već „nazadnim idejama nacionalizma, šovinizma, mržnje i
gluposti“. Posebno je kritikovao srpske akademike zbog podržavanja ideje
Velike Srbije.



Glavna i najgora glupost rukovodilaca SAN-a je da su se bavili
svime osim onim čime se svaka akademija nauka treba baviti: razvitkom
kreativne moći svog naroda u nauci, tehnologiji, u izumima i
inovacijama.


Dedijer je smatrao da je raspuštanje SANU deo neophodne politike za
razvitak Srbije uopšte i njene nauke i tehnologije posebno.[6] On je od
Đinđića očekivao da temeljnom reorganizacijom ove najviše naučne
ustanove stavi Srbiju na put dinamičkog razvitka. Prema sopstvenim
rečima, Đinđića je izabrao zato što je "civilizovan i moderan političar"
a Koštunica je "dio mafije koja jos uvjek jaše na ideji Velike
Srbije".Đinđić je ubrzo nakon toga ubijen 12. marta 2003. tako da njegov
odgovor na ovaj predlog nikada nije stigao.


Dedijer je umro 13. juna 2004. godine, u 93. godini, u Dubrovniku, u kome je proveo poslednje godine života.


wikipedia

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Zar ptica

Zar ptica

Ženski
Broj poruka : 0
Godina : 45
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

Srbi koji su pomerali granice Empty
PočaljiNaslov: Re: Srbi koji su pomerali granice   Srbi koji su pomerali granice Icon_minitime23/11/2012, 10:00 am

Naš veliki naučnik bio je ubeđen da mu je samo Proviđenje već na rođenju podarilo izuzetnu sudbinu i natprirodne moći. Postoji legenda, draga Tesli, po kojoj je izumitelj naizmenične struje, rođen u jednoj zastrašujućoj, olujnoj letnjoj noći kada su sevale munje i udarali gromovi. Babica koja je porađala njegovu majku, preplašena tim sevanjem, protumačila je ove nebeske pojave kao znamenja izuzetne sudbine novorođenčeta i rekla je porodolji da će ono biti „dete groma”. Kako piše jedan Teslinog biograf, ova neobrazovana žena iz naroda „nije mogla ni pretpostaviti koliko je bio tačan ovaj njen opis čoveka koga će sudbina učiniti kreatorom veštačkih munja, dovoljno jakih da prodrmaju ceo svet” (Lomas, Čovek koji je izumeo dvadeseti vek, DN Centar, 2000). Tesla kaže da se kao dečak davio desetak puta, te da su ga gotovo „živog skuvali i jedva je izbegao da ga spale”. Ali i to nije sve: „Bio sam živ zakopan, izgubljen i smrznut. Za dlaku sam izbegao besnim psima, veprovima i drugim divljim životinjama. Preživeo sam strašne bolesti i prolazio kroz raznovrsne čudnovate nezgode, a to što sam danas zdrav i krepak - pravo je čudo”, seća se slavni pronalazač (Nikola Tesla, Moji pronalasci).

Prosto je neverovatno koliko ovi Teslini opisi vlastitih čudesnih doživljaja liče na opise inicijastičkih bolesti i smrti kroz koje su prošli šamani pre nego što su zadobili svoje izuzetne sposobnosti! Šaman je, po Elijadeu, vrač, gatalac, prorok, mag, psihopomp, iscelitelj, naučnik, pronalazač, pesnik, vidar i vidovnjak (Istorija verovanja i religijskih ideja, tom III, Prosveta, 1991). Šamani se prepoznaju po svojom karakterističnom, neobičnom ponašanju, skloni su usamljivanju, sanjarenju, imaju čudesne vizije, napade, nesvestice itd. Ali i oni, odabrani, moraju da prođu kroz inicijastička iskušenja (snovi, bolesti, vizije, komadanja i mistična smrt) i da tako steknu sposobnost za ekstatička putovanja izvan ovog sveta, u Podzemlje ili na Nebo.

Idila ostarelog naučnika

Jedan od verovatno najčudnijih Teslinih doživljaja, zbio se u njegovoj poznoj starosti. To je, zapravo, bio kraj već slavne idile ostarelog naučnika - osobenjaka i njegove bele golubice, koju je nežno voleo. „Golubija ljubavna priča” Teslinog života, kao i mnoge slične, završila se tužno. Ekscentrični naučnik godinama je brinuo o „hiljadama golubova”, među njima je bila golubica, „divna ptica”, bele boje, drukčija od svih ostalih. Na grčkom „leukos” ??znači - beo, ali i svetao, čist, jasan, srebrnast. ??Belo je drevni simbol svetlosti, prosvetljenja, očišćenja, preobražaja, otkrivenja. U hrišćanskoj likovnoj umetnosti Sveti duh se prikazuje kao beli golub. Ali, vratimo se beloj golubici: „Ma gde da sam se nalazio, golubica bi me pronašala; kada bih poželeo da je vidim, samo sam pozvao i ona bi doletela do mene. Razumela me je i ja sam razumeo nju”, ispovedao se Tesla. Voleo ju je i to nije krio. „Da, voleo sam je kao što čovek voli ženu, i ona je mene volela. Kada je bila bolesna znao sam i razumeo sam; došla bi u moju sobu i tu ostajala danima. Lečio bih je dok ne bi ozdravila. Taj golub je bio radost mog života. Ako sam joj bio potreban, ništa drugo mi nije bilo važno. Dokle god sam je imao, bila je to svrha mog života”.



Ali, ovo ne bi bila prava ljubavna priča, da ne sledi dramski obrt, koji nagoveštava tragični završetak. „Onda, jedne noći dok sam ležao u krevetu, rešavajući probleme kao i obično, doletela je kroz otvoren prozor i stala na moj sto. Znao sam da sam joj potreban; želela je da mi saopšti nešto važno tako da sam ustao i otišao do nje”. I tada se zbio taj najčudesniji, najmističniji događaj u dugom i neobičnom životu naučnika - sanjara, zanesenjaka i vidovnjaka. „Kada sam je pogledao znao sam da želi da kaže da - umire. A onda, kada sam primio njenu poruku, pojavila se svetlost iz njenih očiju - snažni mlazevi svetlosti. Da, bila je to prava svetlost, snažna, bleštava, zaslepljujuća svetlost, svetlost daleko jača nego što sam ja ikada proizveo najsnažnijim lampama u svojoj laboratoriji. Kada je taj golub umro, nešto je otišlo iz mog života. Do tog vremena zasigurno sam znao da ću dovršiti svoje delo, bez obzira na ambicioznost svog programa, no kada je to nešto otišlo iz moga života, znao sam da je moj posao okončan”, završio je s tugom svoju priču Tesla (Margaret Čejni, Tesla: čovek izvan vremena, Kodeks, Beograd 1991).

Mada slavni istraživač kao racionalista nije priznavao da je religiozan, ovde je očigledno u pitanju jedan izvorni numinozni, mistički doživljaj u čijem je središtu simbol goluba, simbol koji sam Tesla izgleda nije sasvim dobro razumeo, mada je osetio njegovu snagu. Kao ptica, golub je simbol uzdizanja, sublimacije nagona i prevlasti duha.

Mlaz mistične svetlosti

Za ovaj mistični doživljaj bele golubice, važno je ono što Tesla kaže o „snažnim mlazevima svetlosti” koji su izbijali iz njenih očiju. Ono što Tesla nije znao, već je samo slutio, o smislu tajanstvene svetlosti, mi danas znamo. U mnogim mitologijama i religijama, svetlost je univerzalni, arhetipski simbol duha, božanstva i mistične spoznaje. Svetlost simbolizuje prosvetljenost, dobrotu, božansku prirodu i život nasuprot tami koja simbolizuje neznanje, zlo i smrt.

U Starom zavetu Bog rečju stvara svetlost i odvaja svetlost od tame. I u hinduizmu, budizmu i drugim religijama svetlost simbolizuje istinu, spoznaju i apsolutnu, onostranu realnost. U drevnom indijskom spevu Bhagavad-gita uzor teofanije je „blistava bujica svetlosti”. Viđenje neobične svetlosti je dakle, numinozni doživljaj, susret sa božanskom snagom i onostranom, apsolutnom stvarnošću. U poglavlju „Doživljaj mistične svetlosti”, slavni istoričar religije piše: „Onaj ko je upoznao takav doživljaj (mistične svetlosti) pretrpeo je ontološku mutaciju: stekao je drugi način bivstvovanja koji mu omogućuje pristup svetu duha” (Elijade, Mefistofeles i Androgin, Gradac, 1996).

Susret sa tajanstvenom svetlošću je za Teslu bio tako upečatljiv zato što je izazvao u njemu radikalnu unutrašnju promenu, tačnije, duboki i trajni duhovni preobražaj.


Dete groma

Srbi koji su pomerali granice 552420_469777449739291_250732794_n

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Srbi koji su pomerali granice 185499fkwlunybl0
https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Srbi koji su pomerali granice Empty
PočaljiNaslov: Re: Srbi koji su pomerali granice   Srbi koji su pomerali granice Icon_minitime12/1/2013, 2:35 pm

Srbi koji su pomerali granice 8j3vnkcosm



Jovan Dučić - Knjizevnik



Jovan Dučić
(Trebinje, 17. februar 1871. — Geri, Indijana, SAD, 7. april 1943.) bio
je srpski pesnik, pisac i diplomata. O godini rođenja Dučića postoje
sporovi i nejasnoće. Pero Slijepčević navodi da je Dučić rođen,
najverovatnije, 1872. u Trebinju. Veći broj istraživača tvrdi da je
rođen 1874. Svetozar Ćorović u svojim sećanjima navodi (prema
M.Miloševiću, Rani Dučić) da je Dučićeva godina rođenja 1872. Datum
rođenja bi mogao da bude 15.jun ili 15.jul.


Dučićev otac Andrija bio je trgovac. Poginuo je u Hercegovačkom
ustanku 1875. godine, a sahranjen u Dubrovniku. Majka Jovanka pored
Jovana i Milene imala je dvoje dece iz prvog braka sa Šćepanom Glogovcem
(Ristu i Soku). Osnovnu školu učio je u mestu rođenja. Kada se porodica
preselila u Mostar, upisuje trgovačku školu. Učiteljsku školu pohađa u
Sarajevu 1890 -1891. godine i Somboru gde maturira 1893. Učiteljevao je
kratko vreme po raznim mestima, između ostalog u Bijeljini, odakle su ga
austro-ugarske vlasti proterale zbog patriotskih pesama „Otadžbina“
(„Ne trza te užas b’jede, nit’ te trza užas rana/Mirno spavaš, mila
majko, teškim sankom uspavana“) i „Oj Bosno“. Zbog njih Dučić biva
stavljen pod istragu, a zatim, u maju 1894. godine ,vlasti ga protjeruju
iz grada. Odmah nakon progonstva, pesnik nije mogao naći učteljsku
službu gotovo nigde, pa se upošljava u manastirskoj školi u Žitomisliću.
Kao učitelj radi u Mostaru od 1895. do 1899. Član je društva Gusle. U
društvu sa Šantićem stvorio književni krug i pokrenuo časopis Zora.
Poslednje godine boravka u Mostaru, zajeno sa prijateljem piscem
Svetozarom Ćorovićem, uhapšen je i otpušten sa posla. Iste godine odlazi
na studije u Ženevu, na Filozofsko-sociološki fakultet. Proveo je skoro
deset godina na strani, najviše u Ženevi i Parizu . Za to vreme održava
veze sa prijateljima piscima iz Mostara, upoznaje Skerlića u Parizu,
sarađuje sa mnogim listovima i časopisima (Letopis, Zora, Srpski
književni glasnik). Na ženevskom univerzitetu je svršio prava i potom se
vratio u Srbiju. Godine 1907. u Ministarstvu inostranih dela Srbije
dobija službu pisara. Od 1910. je u diplomatskoj službi. Te godine
postavljen je za atašea u poslanstvu u Carigradu, a iste godine prelazi
na isti položaj u Sofiji. Od 1912. do 1927. službuje kao sekretar,
ataše, a potom kao otpravnik poslova u poslanstvima u Rimu, Atini,
Madridu i Kairu (1926-1927), kao i delegat u Ženevi u Društvu naroda.
Potom je privremeno penzionisan. Dve godine kasnije vraćen je na mesto
otpravnika poslova poslanstva u Kairu. Biran je za dopisnog člana Srpske
kraljevske akademije, a za redovnog člana izabran 1931. Sledeće godine
postavljen je za poslanika u Budimpešti. Od 1933. do 1941. prvo poslanik
u Rimu, potom u Bukureštu, (gde je 1937. godine postavljen za prvog
jugoslovenskog diplomatu u rangu ambasadora u Bukureštu), a do raspada
Jugoslavije poslanik u Madridu.


Uoči nemačke invazije i kasnije okupacije Jugoslavije 1941. godine
Jovan Dučić odlazi u SAD u grad Geri, Indijana, gde je živeo njegov
rođak Mihajlo. Od tada do svoje smrti dve godine kasnije, vodi
organizaciju u Ilinoisu (čiji je osnivač Mihajlo Pupin 1914. godine),
koja predstavlja srpsku dijasporu u Americi. Za to vreme piše pesme,
političke brošure i novinske članke pogođen razvojem situacije u
Jugolsaviji i stradanjem srpskog naroda, te osuđuje genocid nad Srbima
koji vrši hrvatska ustaška vlada.


Umro je 7. aprila 1943. u Geri. Njegovi posmrtni ostaci preneseni su
iste godine u portu srpskog manastira Svetog Save u Libertvilu, SAD.
Njegova želja je bila da ga sahrane u njegovom rodnom Trebinju. Ova
poslednja želja Jovana Dučića ispunjena je 22. oktobra 2000.


Prvu zbirku pesama objavio je u Mostaru 1901. u izdanju mostarske
Zore, zatim drugu u Beogradu 1908. u izdanju Srspke književne zadruge,
kao i dve knjige u sopstvenom izdanju, stihovi i pesme u prozi – Plave
legende i Pesme. Pisao je dosta i u prozi: nekoliko literarnih eseja i
studija o piscima, Blago cara Radovana i pesnička pisma iz Švajcarske,
Grčke, Španije itd.


Kao i Šantić, Dučić je u početku svoga pesničkog stvaranja bio pod
uticajem Vojislava Ilića; ali kad je otišao na stranu, on se toga
uticaja sasvim oslobodio i izgradio svoju individualnu liriku prema
uzorima francuskih parnasovaca, dekadenata i naročito simbolista. U doba
opšteg kulta prema modi sa Zapada, njegova je poezija odista značila
novinu i osveženje, i u motivima i u izražaju.


Mesto snova, patnji, čežnji i draži na svom tlu, u idealima svoje
rase, on čudnom i sjajnom gipkošću uzima tuđi, zapadni i latinski ideal
lepote i života, zapadni estetizam, otmen i virtuozan ali hladan, lišen
dubokih zanosa i uzvišene etike. On otkriva sasvim nove motive u našoj
poeziji, dotle neslućene, retka osećanja, bizarna, prefinjena. Čak i
lična raspoloženja, svoju erotiku na primer, on neće reći jednostavno
niti će dozvoliti da izgleda obična. On ima dvostruki strah: od
vulgarnosti misli i osećanja i vulgarnosti izraza. Snaga i lepota
njegove poezije je u izražaju. On je pesnika shvatio kao „kabinetskog
radnika i učenog zanatliju na teškom poslu rime i ritma“.




Srbi koji su pomerali granice Yl7ow6cnbp



Naći
najsavršeniji izražaj, to je vrhovno načelo njegove poezije. U obradi,
on je odista nadmašio sve što je do njega stvarano u našoj lirici,
toliko je on jak u izrazu, — otmen, diskretan, duhovit i ljubak. Njegova
poezija blešti slikovitošću i melodičnim ritmom. Ona je toliko
neodoljiva svojim oblikom i toliko je suvereno vladala, da su se
najmlađi pesnici počeli buniti protiv nje, osećajući i sami njen čar i
njen pritisak ujedno.


U jesen 1893. godine, na balu u tek sagrađenom hotelu „Drina“ u
Bijeljini, mladi i ambiciozni učitelj Dučić susreće tek svršenu učenicu
Trgovačke škole Magdalenu Nikolić. S njom se tajno verio 5. novembra
1893. godine, a njihova prepiska će se nastaviti i nakon Dučićevog
odlaska iz Bijeljine i prelaska u Mostar na učiteljovanje od 1895. do
1899. godine. Jedan deo te korespodencije je sačuvan, kao i pismo koje
je Dučićev prijatelj i pesnik Aleksa Šantić uputio Magdaleni 6. aprila
1901. godine moleći je da pomogne u prikupljanju pretplate za svoje
„Pesme“. Ljiljana Lukić, profesor u penziji, čuva u ličnom vlasništvu
prepisku između Dučića i Magdalene.


Profesorica Lukić navodi da je Dučić kratko stanovao u kući
Magdalene Nikolić koja je stanovala sa sestrom. Posle raskida sa Dučićem
Magdalena se zarekla da nikada više neće izaći iz kuće. „Kao kakva
romaneska heroina živela je od uspomena i jedine srećne trenutke
nalazila je u čitanju pisama i pesama čoveka koga je volela“, zaključuje
profesorica Lukić. Dučićeva tajna verenica u amanet je ostavila da joj
nakon smrti na spomenik uklešu sledeće reči, koje i dan danas stoje
uklesane na bijeljinskom groblju: „Maga Nikolić-Živanović, 1874-1957,
sama pesnik i pesnika Jove Dučića prvo nadahnuće“.


Dvadeset godina pre Magdalenine smrti, Dučiću je, dok je bio
opunomoćeni ministar Kraljevine Jugoslavije, stigla molba koja svedoči o
dubokom tragu koji je Dučić ostavio u Bijeljini. Pevačko društvo
„Srbadija“ tražila od ministra pomoć za izgradnju doma za potrebe
društva. „Na prvom mestu, u ovome idealnom poslu, društvo je slobodno da
Vam saopšti da bi želelo i da bi bilo srećno, ako vidi da vaš dom
’Srbadije’ bude sazidan i nazvan Zadužbina pesnika Jovana
Dučića-Srbadija“, stoji između ostalog u pismu poslatom 1937. upućenog
ministru Dučiću. Na margini pisma stoji stoji Dučićev rukopis: „Poslao
6. decembra 1937. godine prilog od 1000 din. Molio da neizostavno nazovu
svoj dom imenom velikog pesnika Filipa Višnjića, njihovog najbližeg
zemljaka“.


Bibliografija:


* Pjesme, knjiga prva, izdanje uredništva Zore u Mostaru, 1901.

* Pesme, Srpska književna zadruga, Kolo XVII, knj. 113. Beograd, 1908.

* Pesme u prozi, Plave legende, pisano u Ženevi 1905. Beograd, 1908.

* Pesme (štampa «Davidović»), Beograd, 1908.

* Pesme, izdanje S.B.Cvijanovića, Beograd, 1911.

* Sabrana dela, Knj. I-V. Biblioteka savremenih jugoslovenskih
pisaca, Beograd, Izdavačko preduzeće «Narodna prosveta» (1929-1930).

o Knj. I Pesme sunca (1929)

o Knj. II Pesme ljubavi i smrti (1929)

o Knj. III Carski soneti (1930)

o Knj. IV Plave legende (1930)

o Knj. V Gradovi i himere (1930)

* Knj. VI Blago cara Radovana: knjiga o sudbini, Beograd, izdanje piščevo, 1932.

* Gradovi i himere, (Putnička pisma), Srpska književna zadruga, Kolo XLII, Knj. 294. Beograd, 1940.

* Federalizam ili centralizam: Istina o “spornom pitanju“ u bivšoj
Jugoslaviji, Centralni odbor Srpske narodne odbrane u Americi, Čikago,
1942.

* Jugoslovenska ideologija: istina o “jugoslavizmu“, Centralni odbor Srpske narodne odbrane u Americi, Čikago, 1942.

* Lirika, izdanje piščevo, Pitsburg, 1943.

* Sabrana dela, Knj. X Jedan Srbin diplomat na dvoru Petra Velikog i
Katarine I – Grof Sava Vladislavić – Raguzinski, Pitsburg, 1943.

* Sabrana dela, Knj. VII-IX (Odabrane strane). Rukopise odabrali J.
Đonović i P. Bubreško. Izdanje Srpske narodne odbrane u Americi, Čikago,
1951.

* Sabrana dela, (uredili Meša Selimović i Živorad Stojković), Svjetlost, Sarajevo, 1969.

* Sabrana dela, (uredili Meša Selimović i Živorad Stojković.
Pregledao i dopunio Živorad Stojković), BIGZ, Svjetlost, Prosveta,
Beograd-Sarajevo, 1989.


Literatura:


* „Istorija jugoslovenske književnosti“, Đorđe Anđelić, 1938. godine.




Neki od stihova J. Ducica



Deo iz pesme "Jednoj zeni"



"Ti ne postojis,nit' si postojala

rodjena u mojoj tisini i tami.


Na suncu moga srca ti si samo sjala,

jer sve sto ljubimo,stvorili smo sami."




________________________________________________________


"Tвоје сунце носе сад на заставама,

Ти живиш у бесном поносу синова;

Твоје светло небо понели смо с нама,

И зоре да зраче на путима снова.


Још си уз нас, света мајко, коју муче;

Све су твоје муње у мачева севу,

Све у нашој крви твоје реке хуче,

Сви ветри у нашем осветничком гневу.


Ми смо твоје биће и твоја судбина,

Ударац твог срца у свемиру. Вечна,

Твој је удес писан на челу твог сина,

На мач његов реч ти страшна, неизречна.


Млеком своје дојке нас си отровала,

У болу и слави да будемо први;

Јер су два близанца што си на свет дала -

Мученик и херој, кап сузе и крви.


Ти си знак на небу и светлост у ноћи,

Колевко и гробе, у одећи сунца;

Ти си горки завет страдања и моћи,

Једини пут који води до врхунца.


Ми смо твоје трубе победе, и вали

Твог огњеног мора и сунчаних река:

Ми смо, добра мајко, они што су дали

Свагда капљу крви за кап твога млека."

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Srbi koji su pomerali granice Empty
PočaljiNaslov: Re: Srbi koji su pomerali granice   Srbi koji su pomerali granice Icon_minitime12/1/2013, 2:36 pm

Srbi koji su pomerali granice Ln5nmzqfsv



Branislav Nušić - Knjizevnik



(8. oktobar 1864 - 19. januara 1938 )




„Moj humor izazivajući smeh na usnama ublažava surovost života."

(Branislav Nušić)




Krajem XIX veka u Srbiji se vodila bitka između starog doba, koje je
nestajalo i novog, koje je tek nadolazilo. Stari sistemi su se
urušavali, a novi tek formirali. Borba se vodila na svim frontovima, pri
čemu su tradicionalisti ostajali u defanzivi, odbijajući da se
prilagode novim vremenima koja su nezaustavljivo dolazila, a novi ljudi,
sa novim pogledima i idejama, bez ustručavanja težili su osvajanju
novih vrhova i rušenju starih i nepodesnih metoda. Politička i društvena
uzavrelost trajala je više decenija, a čini se da ni danas nije
okončana.




Na polju književnosti, realizam je počeo da zamenjuje romantizam.
Trojica najpopularnijih ruskih pisaca u ovom periodu, Černiševski,
Turgenjev i Gogolj, jasno su oslikavala i sveukupne podele tadašnjeg
društva. Černiševskog je sledio i poštovao krug oko Svetozara Markovića,
Turgenjev je predstavljao omiljeno štivo intelektualnih krugova, a
Gogolj je bio jedan od idola celokupne srpske omladine. Najpopularniji
pisac tog vremena, a ujedno i najneposrediniji Gogoljev sledbenik u
Srbiji bio je Milovan Glišić.




„Kako bi onda komediograf, sa pretenzijama da bude hroničar svoga
doba, mogao ili smeo izbeći da se ne potčini toj opštoj pojavi, a kako
tek, kao što je slučaj kod Sumnjivog lica, gde pisac, pod neposrednim
uticajem Gogoljevim, hoće da ismeje našu tadašnju birokratiju?"

(Branislav Nušić)




Osamdesetih godina XIX veka, gotovo svi radovi mladog pisca,
Branislava Nušića, našeg najvećeg komediografa, bili su pod Gogoljevim
uticajem: „Narodni poslanik", „Protekcija", a naročito „Sumnjivo lice",
koje je nastalo pod direktnim uticajem „Revizora".




Branislav Nušić se rodio 8. oktobra 1864. godine u Beogradu kao
Alkibijad Nuša, u cincarskoj trgovačkoj porodici, od oca Đorđa i majke
Ljubice. Porodica se ubrzo preselila u Smederevo, gde je Nušić završio
osnovnu školu i prve dve godine gimnazije, ali je maturirao u Beogradu.
1882. godine, kada je napunio osamnaestu, zakonski je promenio ime u
Branislav Nušić. 1884. godine je diplomirao prava u Beogradu.




Nušićevo stvaralaštvo neki dele na tri razdoblja: period vladavine
Milana i Aleksandra Obrenovića, zatim period između 1903. i 1918. godine
i period od kraja Prvog svetskog rata do njegove smrti. Drugi ga,
međutim, smatraju piscem dve epohe realizma: klasičnog (osamdesete
godine XIX veka, sa istaknutim delima - „Narodni poslanik"i „Sumnjivo
lice") i socijalno angažovanog (tridesetih godina XX veka, sa delima -
„Pokojnik", „Ožalošćena porodica").




Sa devetnaest godina napisao je svoju prvu komediju - „Narodni
poslanik", koja je naišla na pohvale i podršku najuglednijih
književnika, ali je ipak trinaest godina ležala u fioci i nije
postavljana na repertoar, jer se nije dopala Aleksandru Obrenoviću, koji
je ocenio da predstavljala „ruganje borcima za parlamentarizam." U njoj
je verno opisao izbornu borbu u kojoj se ne biraju sredstva: koriste se
kaži, intrige, klevete, uhođenja, kupovina glasova... Glavni junak je
pro-vladin kandidat, gazda Jevrem, koji ne mari za interese naroda, već
se kandiduje radi lične koristi. Jedna od najupečatljivijih scena jeste
ona u kojoj Sreta uči Jevrema kako da se ponaša u Narodnoj skupštini:




„SRETA (jednim glasom): Tako je! (drugim glasom) Nije tako! (prvim)
Jeste! (drugim) Nije! (prvim) Vi, dok ste bili na vladi, upropastili ste
ovu zemlju! (drugim) Ćutite vi, izdajnici. (prvim) Ko je izdajnik?
(drugim) Ti! (prvim) A ti si lopov i hulja! (svojim glasom) Pljus!
Pljus! (šamara po vazduhu dok i samog Jevrema ne ošamari. (zatim zvoni
silno) Mir, mir, gospodo! Molim, čuvajte dostojanstvo ovoga doma!
Umoljava se gospodin poslanik koji je opalio šamar ovome drugome
gospodinu poslaniku da trgne šamar natrag. Skupština prima k znanju ovaj
šamar i prelazi preko istoga na dnevni red!




JEVREM (za sve vreme sa čuđenjem ga posmatra): Šta ti je?




SRETA: Pa hoću brate, da ti potpuno predstavim Skupštinu. Posle
svakog značajnijeg govora mora da se larma. Jedni viču: "Tako je!"
drugi: "Nije!" Pa onda jedni viknu: "Ti si izdajnik!" A drugi: "Ti si
lopov!" Pa onda jedan poslanik opali drugome šamar, i onda se pređe na
dnevni red."




Nušić već u svojoj prvoj drami pokazuje određene postavke kojih će
se držati i u ostalim delima: iako je reč o komediji, neki likovi nisu
komični (to je obično mladi, zaljubljeni par prema kojima pisac pokazuje
blagonaklonost i postavlja ih kao neki vrstu ideala); delo se zasniva
na komediji zabune, a likovi potiču iz patrijahalnog ambijenta u maloj,
malograđanskoj sredini.




„Ako ste kadgod pažljivije posmatrali sve što biva oko vas, ako ste
se pogdekad upustili i udubili u odnose koji regulišu život jednoga
društva i pokrete koje izaziva taj regulator - vi ste morali zapaziti da
se, kroz život svakoga društva, jasno beleži jedna jaka i ravna linija.
Tu liniju ispisali su obziri, tradicije, malodušnost, duhovna nemoć i
sve one druge negativne osobine čovekove pod kojima se pojedinci guše, a
društvo nemoćno predaje učmalosti." (Branislav Nušić)




Nušić je smatrao da se samo izuzetni pojedinci uzdižu iznad ili
spuštaju ispod te linije. Iznad se dižu oni koji ne čekaju da se
društveni termometar zagreje, već se greju sami, iznutra, pomoću svojih
duševnih moći. Među ove ljude Nušić smešta istaknute državnike,
finansijere, vojskovođe, umetnike, naučnike... koji u svojim delima
pronalaze velike pokrete duše, velika uzbuđenja i velike emocije. Ali,
isto tako, ove duboke emocije pronalaze i oni koji se spuste ispod
zamišljene društvene linije: „Razbojnik preživljuje najveću meru
uzbuđenja kad zariva krvav nož u grudi svoje žrtve; provalnik dršće i
strepi pred sudijom; bludnica pati pod žigom prezrenja, a odmetnik pod
vešalima preživljuje celu gradaciju od bola i griže pa do samoodricanja i
apatije."




Ovim obrazlaganjem Nušić pokazuje svoje malo poznato lice, a to je
pronicljivo shvatanje ljudske psihologije i društvenih odnosa. On,
dalje, navodi da su osobe iznad i ispod linije najčešći junaci pisane
reči, jer pisci lako pronalaze inspiraciju u ovako bogatom materijalu
koji obiluje emocijama, mislima, uzbuđenjima.




Nušić se opredelio za drugi izvor. On pronalazi nadahnuće upravo u
maloj sredini i među onim ljudima koji robuju zastarelim tradicijama i
čije je biće sazdano iz malodušnosti, jer nemaju ni snage ni hrabrosti
da se odvoje od ravni života. To je ona sredina u kojoj je događaj kada
se sazna da je „Mila čika-Stevina napustila muža. Ju, ju, ju, - gruva se
cela familija u grudi - šta će svet kazati!. I eto, to je emocija koja
uzbuđuje celu jednu porodicu, no toj uzbuđenosti ne leži toliko razlog u
tome što je Mila napustila muža, koliko u onome - šta će svet kazati."




„NINKOVIĆ: Ima li gospođa ljubavnika?


ŽIVKA (iznenađena i uvređena): Kako? Ja, pa za kakvu vi mene držite?


NINKOVIĆ: Ja sam vam unapred rekao da je pitanje vrlo delikatno,
ali, ako želite da budete otmena dama, in fam di mond, vi morate imati
ljubavnika.


ŽIVKA: Ali ja sam poštena žena, gospodine!


NINKOVIĆ: Ekselan! Pa to je baš ono što je interesantno, jer kad nepoštena žena ima ljubavnika, to nije više interesantno.


ŽIVKA: No, samo mi još to treba.


NINKOVIĆ: Ja vas uveravam, gospođo, da samo tako možete biti otmena
dama, dama od položaja, in fam di mond, ako igrate bridž, ako pušite, i
ako imate ljubavnika..." („Gospođa ministarka")




Život sredine ogleda se u postupcima, navikama, načinu mišljenja,
specifičnosti govora. Nušić je odabirao one karaktere koji najbolje
oslikavaju sredinu iz koje dolaze. Pored toga, koristeći se
karakterističnostima glumaca, on se dodatno pomagao u oblikovanju
likova, čineći ih tako ukorenjenijim i realističnijim. Tako je lik
Jovanče Micića („Put oko sveta") formirao prema tada popularnom komičaru
Iliji Stanojeviću, lik Živke („Gospođa ministarka") je kreirao prema
čuvenoj glumici Žanki Stokić, a lik Tome („Svet") je stvoren prema Savi
Todoroviću, koji se isticao kao graditelj sugestivnih patrijahalnih
ličnosti. Nušić je nalazio u ovim glumcima ono što je kod njih
najistaknutije i davao im u svojim komedijama upravo onakve karaktere u
kojima će njihove osobine i talenat naći svoj najpotpuniji izraz, a sami
likovi dobiti na uvrljivosti.




1885. godine Nušić se nalazio na redovnom služenju vojnog roka i
tako kao član redovne jedinice učestvovao u Srpsko-bugarskom ratu.




Revoltiran što u pogrebnoj povorci Mihaila Katanića, heroja iz
Srpsko-bugatskog rata, nije bio ni jedan državni zvaničnik, napisao je
satiričnu pesmu „Dva raba" za tadašnje opoziciono glasilo „Dnevni list" i
bio osuđen na dve godine robije. U zatvoru piše komediju „Protekcija",
podstaknut sopstvenim slučajem, kada je zahvaljujući svojoj
dovitljivosti slagao upravnika da je ministrov rođak i tako sebi
obezbedio povlašćen tretman.




Po izlasku iz zatvora dobio je konzularnu službu, koju će obavljati
oko desetak godina i tokom koje će boraviti u Bitolju (gde se i oženio),
Serezu, Solunu, Skoplju, i Prištini.




1888. godine je završio komediju „Sumnjivo lice". Tekst je odneo
tadašnjem upravniku „Kraljevskog srpskog narodnog pozorišta" u Beogradu,
Miloradu Šapčaninu.




„Čitaocima ne može biti poznato osećanje mladog pisca kad pođe da
čuje sudbinu svoga komada... Jedno neodređeno i nejasno uzbuđenje nosilo
me je uz mnogobrojne stepenike u Narodnom pozorištu, u kancelariju
upravnikovu, koja je tada bila gore, pod krovom, iza današnje treće
galerije. Ja sam, preskačući po tri stepenika, zamišljao svoj komad već
podeljen, video sam već probe, mnogobrojne probe, glavnu probu, video
sam publiku u ložama i parteru i očekivao sam sa strepnjom da se da prvi
znak i da se digne zavesa. Sve sam ja to preživeo penjući se uz sto i
dvadeset i sedam stepenika, koliko ih je upravo bilo odozdo pa do
upravnikovih vrata. Ovaj tačan broj stepenika su utvrdili zajedničkom
saradnjom mladi i beznadežni pisci."

(Branislav Nušić)




Iako se upravniku delo veoma svidelo, on ga je očinski posavetovao
da ga spali! Dva ili tri puta u komadu se spominje reč - dinastija, i to
ne mnogo pažljivo i lojalno. Nušić se vratio kući i stavio rukopis u
fijoku, čekajući neka povoljnija vremena.




Kada je 1893. godine na mestu upravnika Narodnog pozorišta Šapčanina
smenio Nikola Petrović, Nušić je ponovo ponudio „Sumnjivo lice". S
obzirom da je Petrović bio istaknuti član Napredne stranke, koja se
zalagala za slobodu javnog izražavanja, čime je udahnula svež dah
celokupnom društvu, koje se iznenada pokenulo i živnulo, Nušić je
očekivao da će njegova komedija naići na povoljniji prijem nego kod
prethodnog upravnika. Petrović je bio oduševljen delom, pričao je Nušiću
kako se po ceo dan smejao sećajući se pojedinih delova i posavetovao je
pisca da svoje delo - spali! „Znate, ne volim da se nađe u mojoj fioci;
mator sam da idem u apsu."




1900. Branislav Nušić smenjuje Petrovića na mestu upravnika Srpskog
narodnog pozorišta. Želeo je da omogući piscima da na scenu postave
smelija dela, verujući da će to dati maha izvornoj drami i da će slabiji
pisac izvući konsekvence iz svoga neuspeha, a bolji i jači se ohrabriti
i podstaći. Ako ikad, sad je bilo vreme za „Sumnjivo lice". Ali, Nušić
kao upravnik, sledi stope svojih prethodnika i ne stavlja delo Nušića
kao pisca, na scenu.




Od vatrenog opozicionara postao je čovek režima, više se nije bavio
društvenom kritikom već se okrenuo niskoj, vulgarnoj i lakoj zabavi.




Od 1905. godine pisao je tekstove za „Politiku", pod pseudonimom Ben Akiba.




1913. godine organzivao je pozorište u Skoplju, da bi 1915. godine,
zajedno sa srpskom vojskom prešao Albaniju. Pre polaska, napravio je
selekciju i pobacao jedan deo nedovršenih rukopisa i beležaka, a sve što
je dovršeno ili bar detaljnije skicirano, poneo sa sobom. Do Prištine,
dokle se bežalo železnicom, sa sobom je nosio rukipise teške gotovo
petnaest kilograma. Ali, pošto se od Prištine do Prizrena moralo ići
pešice, bio je prinuđen da napravi novu selekciju. Među odbačenim
rukpisima našlo se i „Sumnjivo lice". Sa sobom je poneo rukopise koje je
smatrao najdragocenijim, dok su oni odabečni ostali u Prištini, u kući
arnauta kod kojeg je stanovao. Ipak, stigavši u Prizren, on shvata da su
mu rukopisi prveliki teret i zato ih skirva na tavanu, kod neke
srpkinje.




Kada se završio Prvi svetski rat, Nušić je odmah otišao u Prizren po
svoja dela, gde saznaje da su Bugari, premećući srpske kuće u potrazi
za oružjem, otkrili rukopise, skrivene pod patosom na tavanu, i spalili
ih. Pošto mu je za vreme izbeglištva umro otac u Prištini, poslao je
svoju suprugu u ovaj grad da potraži njegov grob. Prolazeći kroz
prištinske ulice, ona se sretne sa onim arnautom u čijoj su kući kratko
boravili tokom povlačenja srpske vojske, koji joj je rekao da je sakupio
rukopise koje je Nušić pobacao i sačuvao ih. Tako je preživelo i
„Sumnjivo lice", delo koje je napisano 1888, ali je na scenu postavljeno
tek 29. maja 1923. godine.




U poslednjoj deceniji svog života, Branislav Nušić ponovo postaje
opozicionar, a kao pripadnik Narodnog fronta javno govori protiv
fašizma. 10. februara 1933. godine postao je redovni član Srpske
kraljevske akademije, a pristupnu akademsku besedu posvećuje Sterijinom
radu.




On je žarko želeo da bude dramski pisac, ali njegove drame nisu dugo
opstajale na sceni. Drame kao „Knez Ivo od Semberije" i „Hadži-Loja"
odigrale su svoju nacionalnu ulogu u svom vremenu, dok je „Danak u krvi"
bila popularna samo na kratko i to kod najzaostalijeg dela
stanovništva.




Nušić će ostati upamćen kao vrhunski komediograf koji je u svojim
delima oslikao sve mane društva u kojem je živeo. On u nekim bitnim
segmentima ne sledi tradiciju starijih pisaca, njegova Srbija nije
seljačka već građanska i birokratska. Iako je porodica centar zbivanja,
ona nije toliko okrenuta prošlosti, ona se bavi sadašnjošću i praktičnim
pitanjima. Dve centalne teme, sile koje pokreću njegove likove su vlast
i novac. „Narodni poslanik", „Sumnjivo lice", „Pokojnik", „Ožalošćena
porodica", „Gospođa ministarka"... i danas se nalaze na redovnom
repertoaru pozorišta.




Iako se trudio da postane ozbiljni dramski pisac, baveći se
tragičnim i velikim temama, njegov genije se krio na drugoj strani.
Verovatno otuda što je komedije pisao brzo i lako, nije ih dovoljno
cenio. I na njegovom primeru još jednom vidimo kako se životni i lični
smisao ne moraju poklapati.


19. januara 1938. godine, umro je u Beogradu u 74. godini života.






Srbi koji su pomerali granice V7ovxrot1p



Srbi koji su pomerali granice A976e70a55c71bc102956e3

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Srbi koji su pomerali granice Empty
PočaljiNaslov: Re: Srbi koji su pomerali granice   Srbi koji su pomerali granice Icon_minitime4/2/2014, 9:23 pm

Srbi koji su pomerali granice Ipii3lwkon


NIKOLA PASIC - Politicar


Никола Пашић (Зајечар, 18. децембар 1845—Београд, 27. новембар 1926), српски политичар, дугогодишњи председник владе Краљевине Србије и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, оснивач и вођа Народне радикалне странке.


[b]Пашић се школовао у Швајцарској, где је дошао под утицај идеја Светозара Марковића. Био је велики противник краља Милана Обреновића. После неуспешна Тимочке буне емигриграо је у Бугарску, а у Србију се вратио тек након што је помилован после абдикације краља Милана. Био је премијер Србије од 1891. до 1892. и посланик у Русији. Из политике се повукао након Ивањданског атентата на бившег краља Милана, а политици се вратио након доласка на престо краља Петра Карађорђевића. До Првог светског рата био је премијер Србије у 4 наврата. Током његових мандата Србија изашла као победник у Царинском рату са Аустро-Угарском, Балканским ратовима и у Првом светском рату. У својој политици ослањао се на Русију, а после Октобарске револуције на Француску. Учествовао је у стварању југословенске државе, коју је заступао ма мировној конференцији у Версају. Од 1921. до 1924. био је премијер Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Рођен је 18. децембра 1845. у Зајечару у пекарској породици. Његов отац је родом из Рогачева, српског села у данашњој Македонији. Бугарски извори редовно наводе да је Пашић био Бугарин и са очеве и са мајчине стране, јер му је мајка била Бугарка из Видина, а отац Бугарин из Габрова. Тек је мајчином преудајом за г. Пашића мали Никола био усвојен и добио своје садашње презиме. Тиме се објашњавају и његове родбинске везе и избеглиштво у Бугарску у једном периоду. Школовао се у време честих пресељења зајечарске гимназије, тако да је због школовања као ђак боравио у Неготину и Крагујевцу. Гимназију је завршио у 21. години, углавном одличним успехом.

Уписао је 1866. Технички факултет Велике школе у Београду. Српска влада га је као одличног студента 1868. упутила на школовање у Цирих. Студирао је на Политехничкој школи у Цириху техничке науке као државни стипендиста. За време боравка у Швајцарској био је близак Светозару Марковићу, али се касније разишао са њим. У марту 1872. завршио је студије у Цириху. После једногодишње праксе на изградњи пруге Будимпешта-Беч вратио се у земљу. У марту 1873. Пашић је дошао у Београд, а у мају исте године постављен је за подинжињера у министарству грађевина. Иако је по образовању био инжењер, најмање се бавио својом струком. 30. јуна 1875. године распуштена је Народна скупштина и наређени нови избори за 3. август. Тада је Пашић поднео оставку на државну службу, да би се могао кандидовати за народног посланика, јер по уставу од 1869. године, државни чиновници нису могли бити бирани за народне посланике. Оставка му тада није била примљена.

Политичку каријеру отпочео је 1878. године као народни посланик, изабран у Зајечару. У идеолошком смислу, прошао је кроз неколико фаза: у младости је био социјалиста и револуционар, у зрелим годинама борац за парламентарну демократију, док је у касним годинама постао конзервативац.

Године 1881. кад је званично основана Радикална странка, Пашић је био први председник Главног одбора. По избијању Тимочке буне напушта земљу, а децембра 1883. је у одсуству осуђен је на смрт. После абдикације краљ краља Милана (1889), био је амнестиран, вратио се у земљу и поново преузео вођство Радикалне странке.

Два пута је био градоначелник Београда - од 30. децембра 1889. до 14. јануара 1891. и од 10. јануара 1897. до 13. новембра 1897. Расписао је велики зајам и калдрмисао главне улице.

Председник српске владе постао је први пут 11. фебруара 1891. Председник владе је био 1891-1892. и министар иностраних послова Србије од 21. марта 1892. до 9. августа 1892. У периоду 1893-1894 био је дипломата, представник српске владе у Петрограду. Због неслагања са унутрашњом и спољном политиком краља Александра Обреновића, убрзо се разишао и са њим.

После неуспелог Ивањданског атентата на бившег краља Милана 1899, као радикалски првак осуђен је на 5 година затвора, али је одмах помилован и пуштен. Следећих неколико година, до Мајског преврата 1903, био је ван политичке сцене. Укључује се у политички живот 1901, а после убиства краља Александра Обреновића и повратка на власт династије Карађорђевић (1903), Пашић је поново преузео вођство Радикалне странке.

Два пута је био градоначелник Београда - од 30. децембра 1889. до 14. јануара 1891. и од 10. јануара 1897. до 13. новембра 1897. Расписао је велики зајам и калдрмисао главне улице.

Председник српске владе постао је први пут 11. фебруара 1891. Председник владе је био 1891-1892. и министар иностраних послова Србије од 21. марта 1892. до 9. августа 1892. У периоду 1893-1894 био је дипломата, представник српске владе у Петрограду. Због неслагања са унутрашњом и спољном политиком краља Александра Обреновића, убрзо се разишао и са њим.

После неуспелог Ивањданског атентата на бившег краља Милана 1899, као радикалски првак осуђен је на 5 година затвора, али је одмах помилован и пуштен. Следећих неколико година, до Мајског преврата 1903, био је ван политичке сцене. Укључује се у политички живот 1901, а после убиства краља Александра Обреновића и повратка на власт династије Карађорђевић (1903), Пашић је поново преузео вођство Радикалне странке.

Никола Пашић се оженио Ђурђином Дуковић, ћерком богатог тршћанског трговца житом, Србина. Венчали су се у Фиренци, у руској цркви, а не у Трсту, у српској, јер је тако желео младожења, да се не би многобројни Срби који живе у Трсту сјатили на дан венчања. Никола Пашић је имао сина Радомира и ћерке Дару и Паву.

Његов син Радомир био је познат по разним корупцијским аферама и загорчавао је Пашићу живот. Раде је имао два сина Николу (завршио права на Оксфорду, рођен 1918) и Владислава (архитекта, умро ' 80. година у Женеви). Никола Пашић Други живи у Торонту где је основао и дуго година водио Српску националну академију.

Било је и у његово време и касније разних критика на рачун Николе Пашића. Пера Тодоровић, ранији саборац из Радикалне странке, дао је следећи опис: „Пашић је до века био страшан сметењак, шепртљан и оклевало. Вечито шепртљање и кубура - то је најбитнија карактерна црта Пашићева. При свакој мало озбиљнијој ствари он се устумара, вије се као душа грешника, и не знаш да ли се више ускубурио пред мишљу или пред делом. Он никада не зна јасно ни шта хоће ни шта неће. Он хоће све и неће ништа. Он догађајима не излази у сусрет, он увек гегуца за њима“. Арчибалд Рајс у својој књизи „Чујте Срби!“ замера Пашићу на превеликој попустљивости према свом сину Радету који је под изговором болести био ослобођен учешћа у рату и банчио је по Паризу. О Пашићевој великом богатству Рајс каже: „Погледајте, син обичних и сиромашних сељака оставља једно од највећих богатстава у овој земљи. ... Рећи ћете ми да је жена Пашићу донела леп мираз. Шта је, међутим, тај мираз у поређењу са оним што је он оставио после смрти? Сламчица и ништа више.“


Био је познат као духовит човек и иза њега су остале многе анегдоте.

* На питање новинара приликом једног изласка из скупштине, после заседања, „Шта има ново?“ одговорио је: „Не знам. Нисам још читао Политику“.
* Приликом једног заседања изнервиран употребио је неке „јаче“ речи. Један посланик из клупе је добацио „Овако нешто Гледстон (тадашњи председник енглеског парламента) никад не би рекао у скупштини!“. Баја је одговорио „Какви сте ви Енглези, такав сам Гледсон!“


Srbi koji su pomerali granice Vspmmavvkp
Nikola Pašić i Živojin Mišić

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Srbi koji su pomerali granice Empty
PočaljiNaslov: Re: Srbi koji su pomerali granice   Srbi koji su pomerali granice Icon_minitime16/3/2014, 8:36 pm

Srbi koji su pomerali granice Aczbqwhltf



[size=19.5]Josif Pancic - Botanicar [/size]



Botaničar svetskog glasa, jedno od najvećih imena naše nauke i kulture, osnivač mnogih naučnih disciplina, Josif Pančić - naučnik koji je najbolje poznavao i opisao floru Srbije.
Lekar po pozivu a botaničar po naklonosti.
Rođen 5. aprila 1814. godine u Bribiru (kod Senja), osnovnu školu završio u Gospiću, gimnaziju u Rijeci, a medicinu 1842. u Budimpešti. U Beču se upoznaje sa Vukom Karadžićem, po čijem nagovoru dolazi u Srbiju 1846. godine, gde ostaje do kraja života.
Posećivao je i istraživao mnoge planine tadašnje Kneževine Srbije, a najviše se oduševljavao Kopaonikom, na kome je bio 16 puta. Prvi put 1851, a poslednji put 1886, u 72. godini života.
Po povratku sa Kopaonika gde je bio sa "licejcima", obratio se studentima:
"Dopustite mi de se ovom prilikom poslužim lepom osobinom čovečijeg duha i da vas odvedem u jedan prekrasni kraj Srbije u kome sam često i rado boravio da mu proučim prirodu, u kome sam svaki put nahodio što god novo da vidim ili o čemu da se divim, koji nisam nikad ostavljao a da ne bi poželeo, da se još jednom tamo povrnem, a to je - Kopaonik i njegovo podgorje".

Kao univerzitetski profesor (od 1853. godine kada je postavljen za profesora liceja) Pančić se posvetio i naučno-istraživačkom radu, posebno iz oblasti botanike, zoologije i geologije. Za 42. godine proučavanja prirode Srbije, objavio je 42 naučna dela iz navedenih oblasti.
U naučnom svetu Josi Pančić, proslavio se otkrivanjem endemske vrste omorike na planini Tari 1875. godine u selu Zaovinama. Naučni naziv ove omorike je "Picea omorika Pancic" (iz tercijera).
Svojim delom "Flora Kneževine Srbije", Pančić je Srbiju svrstao u, za to vreme, zemlje sa relativno visokim stepenom istraženosti flore. Najlepši opis Kopaonika da sada, Pančić je dao u radu: "Kopaonik i njegovo podgorje" - objavljenom 1869. godine.
Biran je za prvog rektora Velike škole u Beogradu 1866. godine, a zatim još 6 puta. Kraljevska-srpska akademija nauka osnovana je 1. novembra 1866. godine, a za prvog predsednika postavljen je Josif Pančić 5. aprila 1887.
Na Kopaoniku Pančić je prvi put boravio 1851, a poslednji, osamnaesti, put 1886, u 72. godini života. Pančić je bio začetnik planinarstva u Srbiji i prvi planinarski vodič.
O životu i delu Josifa Pančića, objavljeno je preko 100 naučnih radova i rasprava, a Zavod za udžbenike i nastavna sredstva 1997. godine je izdao celokupna dela Josifa Pančića u 10 tomova.
Veliku ljubav prema srpskom narodu i nauci, Pančić je iskazao u svojoj želji da bude sahranjen na Kopaoniku.
Želju su mu ispunili planinari Srbije i SANU - 7. jula 1951. godine, kada su zemne ostatke njegove, i supruge Mileve, sahranili u kovčegu od Pančićeve omorike u mauzoleju, na vrhu Kopaonika koji od toga vremena nosi ime Pančićev vrh (2017 m/nv) - dotle je bio Milanov vrh (po kralju Milanu Obrenoviću koji je na vrhu Kopaonika bio 1882. godine).

Sagledavajući uslove pod kojima se Josif Pančić bavio istraživanjima i na koji način je putovao po Srbiji bez železnice i sa slabom putnom mrežom, izražavamo poštovanje i divljenje velikanu naše nauke.



Srbi koji su pomerali granice Bawuufz4di

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Srbi koji su pomerali granice Empty
PočaljiNaslov: Re: Srbi koji su pomerali granice   Srbi koji su pomerali granice Icon_minitime16/5/2014, 9:36 pm

Srbi koji su pomerali granice 1hjybo7kdr









Mileva Einstein Maric









zanima me koliko bi ljudi znalo odgovoriti na pitanje ~ tko je Mileva Maric..!?

mozda Mileva Maric - Ajnshtajn ipak zvuci poznatije..

procitala sam interesantnu knjigu o zivotu Mileve Maric, o njenom braku sa Albertom Ajnstajnom i o njihovoj tajanstvenoj kcerki, za koju se ni dan danas ne zna sta se tacno desilo s njom.

smatram da se danas malo zna o Milevi Maric.. pa bi bio red da i njoj posvetimo jednu temu, posto je ona ipak jedna od nasih izuzetnih znanstvenika, kojoj je posveceno pre malo paznje..



Rodjeni genije, Naucnik, Srpska Marija Kiri, Plemenita majka

Mileva Maric, istinski tvorac Teorije Relativiteta, zasluzeni, a nesudjeni Nobelovac, pored Nikole Tesle, je ime koje je poput zvezde Danice najsvetlije obasjalo nebo Srbije. Rodjena je 19 Decembra 1875. u Titelu, gradicu u Vojvodini. Gimnaziju je ucila u Novom Sadu, a studirala matematiku i fiziku na Svajcarskom Politehnickom Institutu ('ETH') u Zurichu 1896.-1900., kao jedina zena u generaciji u to vreme. Kao supruga Alberta Einsteina, idejni je tvorac Teorije Relativiteta, koja je proslavila Alberta a ne nju, i donela mu Nobelovu nagradu iz fizike 1921. Njen suprug, proslavljeni Albert Einstein, koga je Mileva izdigla medju zvezde, prisvojio je Milevine izume a njeno ime izbrisao iz svih mogucih dokumenata, kao da nije ni postojala. Genijalna Srpkinja otvorila je naucni prozor u svemirska prostranstva, a propatila kao retko ko. Na nama Srbima i nasim generacijama koje ce doci ostaje da Milevino ime vratimo iz anonimnosti i izdignemo ga na pijedestal velikana koji ona istinski zasluzuje i da je se sa najvecim ponosom i divljenjem secamo u svim pogodnim prilikama.



Iz Biografskih podataka

Albert Einstein je bio mladji od Mileve tri i po godine. Rodjen je 14 Marta 1879. u Ulmu, Wurttemberg, Nemacka. U Cirihu se sreo sa Milevom na Svajcarskom Politehnickom Institutu, kao student fizike i matematike. Albert nije iz prvog pokusaja prosao na prijemnom ispitu na Politehnikumu. Anonimni autor navodi da je na prvom testu pao iz francuskog jezika. On tvrdi da je Einsteinov esej iz francuskog cak bio veoma dobar ali ne toliko dobar da bi zadovoljio veoma izbirljivog profesora. On je tada imao svega 16 godina, a uslovi za upis zahtevali su 18. Ipak, prosao je na drugom pokusaju i upisao se na Politehnikum sa 17 godina.

Mileva je u Svajcarsku otputovala 1894., da zavrsi dva poslednja razreda srednje skole i studije na pomenutom univerzitetu. Iz novosadske gimnazije, gde je takodje bila 'usamljena lasta' medju muskim kolegama, ponela je nadimak 'Svetica', muzicku obdarenost i naklonost prema fizici i matematici kao i zelju da se bavi naukom, smatrajuci to svojim pravom.

Na pocetku studija i profesori su imali predrasuda o Milevi kao Srpkinji i zeni. Medjutim, ubrzo Mileva ih je razuverila u njihovim pogresnim shvatanjima. Pokazala je izvanrednu darovitost i druzeljubivost. Kolege su je ubrzo prihvatile ravnopravnom, a u mnogo cemu i daleko boljom. Cak je pocela da organizuje studentske skupove na kojima je i sama svirala. To je zapravo bio onaj prelomni momenat kada su je kolege shvatile izuzetnom i otimali se ko ce joj biti blizi u druzenju. Imala je tada 21 godinu, kada se srela sa sedamnaestogodisnjim kolegom Albertom Einstein, sa kojim se ubrzo sprijateljila a potom i zavolela. U pocetku su delili knjige, razmenjivali ideje, radili zajedno zadatke, a potom je dosla ljubav ona istinska, mladalacka. U slobodno vreme svirali su takodje zajedno, ona klavir, a on violinu.Tih godina ostvarena su velika naucna otkrica u svetu, koja su zaokupljala Milevinu mastu. Roentgen je otkrio x-zrake 1895. Zatim je Mihajlo Pupin napravio snimak sake pomocu sekundarnih x-zraka 1896. Hanrey Backerel je ustanovio da uranijumova ruda zraci. U prvo vreme nije im bilo poznato, a shvatili su da neka vrsta energije izlazi iz materije. Nakon dve godine 1898 Maria i Pierre Curie otkrivaju radium i polonium. Fantasticno, kroz Milevinu glavu vrzmaju se misli kako pretvarati materiju u energiju. Seca se i svitaca na Titelskom bregu i trulih panjeva pored Tise koji svetlucaju u noci. Svoja razmisljanja i ushicenja sa zanosom je objasnjavala Albertu. Ideja o pretvaranju materije u energiju zagolicala je njegovu mastu. Osetio je da tu moze biti necega. A kad je video kako to Mileva znalacki pretvara u matematicke formule, znao je da saradjuje sa genijem. Tada su vec bili dovoljno bliski jedno drugome. Albertova majka Paulina protivila se toj vezi, smatrajuci da Srpkinja pravoslavne vere ne moze uci u njihovu 'pristojnu porodicu'. Izrazavala je prema Milevi znake patoloske mrznje. No, na njihovu tadasnju srecu Albert je to ignorisao, nastavljajuci intenzivnu saradnju i intimnu vezu sa Milevom.

Na Politehnikumu, medju prvim predavanjima iz matematike kod profesora Hermanna Minkowski, Mileva i Albert su se zainteresovali za cetvoro-dimenzionalnu geometriju 'prostor-vreme', sto ce im kasnije postati osnova za matematicko definisanje teorije relativiteta. Zatim, Mileva provodi zimski semestar 1897./98. na Univerzitetu Heilderberg u Nemackoj kod profesora Phillipe Lenarda, dobitnika Nobelove nagrade za fiziku, gde proucava fotoelektricni efekat. Tom prilikom Mileva je bila fascinirana odnosom brzine atoma i rastojanja na kojima dolazi do njihovog sudara, sto ce kasnije biti prikazano u Einsteinovom radu o Braunovom kretanju.

Prisnije veze izmedju Mileve i Alberta datiraju od 1897., od vremena kada su poceli zajednicki rad na matematickom definisanju elektromagnetne teorije svetlosti, a od 1901. datira njihov zajednicki rad na teoriji relativiteta.

Postoje navodi da Mileva, mada je bila odlican student, nije polozila zavrsne ispite na Politehnikumu 1900. godine ( 3,8 ), zbog intimnih veza sa Albertom sto su tada morali kriti kako isto ne bi naskodilo Albertovoj karijeri. To su inace vremena kada se na te stvari gledalo drugacijim ocima, utoliko vise ukoliko je neko poticao iz 'pristojne porodice'. Podaci dalje ukazuju da je Mileva otputovala kod roditelja i da im se u Novom Sadu rodila kcerka Lieserl. Navodi se da je dete rodjeno 1901. a po svoj prilici otac Albert je nikada nije ni video. Dete je dato na usvajanje u Kacu i podataka o njenoj sudbini nema. Neki navodi tvrde da je umrla vrlo rano od sarlaha.

Evidentno je ipak da je Mileva zavrsila Politehnikum, jer je kao izvanredan student dobila mesto kod profesora Friedricha Webera, kao kandidat za izradu doktorske disertacije. Za Alberta se navode podaci da je bio dosta slab student, pa ga professor Weber nije hteo primiti da radi zajedno sa Milevom, mada je ona cak svoju poziciju uslovljavala Albertovim prijemom. No i pored svih insistiranja Mileve professor Weber nije primio Alberta, smatrajuci ga nedovoljno sposobnim. U to vreme ziveli su dosta skromno. Mileva je davala casove matematike i klavira zbog potreba kucnog budzeta. Od 1902. do 1909. Albert je radio u Patentnom birou u Bernu, pa su im se materijalne prilike u kuci nesto poboljsale. Vencali su se 6 Januara 1903. u Zurichu, veoma skromno u prisustvu dva svedoka Maurice Solovine i Conrada Habicht. Albert je njihov brak dozivljavao kao intelektualno partnerstvo, a Mileva, kao tipicna srpska zena cinila je sve sto bi zadovoljilo njenoga muza i pomoglo mu u karijeri. Kada su je jednom zapitali zasto je teoriju relativiteta poklonila muzu, Mileva je odgovorila 'nas dvoje smo ein-stain' (ajn-stajn=jedna stena, na nemackom). Albert je dobio svajcarsko drzavljanstvo 1905. Od 1909. bio je professor teorijske fizike u Zurichu, a 1911. i 1912. u Pragu. Gotovo svakog vikenda dolazio je kuci da bi mu Mileva radiala matematicke zadatke, posto su mu kolege primecivale koliko je bio 'tanak iz matematike' (3,4). Biran je 1913. za clana Pruske Akademije nauka i 1914. ponovo postao nemacki drzavljanin. Od tada pa do emigracije u Sjedinjene Drzave bio je direktor Kaiser-Wilheim-Physical Instituta u Berlinu. U Sjedinjene Drzave emigrirao je 9 Decembra 1930. i americko drzavljanstvo dobio 1940. Umro 18 Aprila 1955. u Princetonu.

Nakon zvanicno sklopljenog braka izmedju Mileve i Alberta Einstein rodjena su im jos dva sina, prvi sin Hans Albert rodjen je 14 Maja 1904. koji je kasnije postao profesor na hidraulickom inzenjeringu, Univerziteta u Berkliju, California. Drugi sin Edward rodjen je 28 Avgusta 1910. godine, sa znacima sizofrenije. Bolest sina Edwarda bila je tezak udarac za Milevu, koja je posedovala veoma izrazen majcinski instinkt. Preduzimala je sve sto je tada bilo moguce pa cak bila i u poseti kod Sigmunda Frojda, a nauku je morala sve vise zapostavljati. To vreme za Milevu je pretstavljalo tesko porodicno breme, dok je u isto vreme Albert poceo sve vise da zanemaruje porodicu. Bio je to period kada je on radio u Bernu u Patentnom birou, odakle je samo povremeno slao novac Milevi. Albert je prema Milevi bivao sve okrutiji i cak je nazivao 'odvratnom'. Neke pogrde koje joj je upucivao neprijatno je i navoditi. Sve ce to tako potrajati do 28 Decembra 1918. godine, kada ce doci i do zvanicnog razvoda (cesto se kao godina razvoda Eisteinovih navodi Februar 1919). Milevin zivot bez Alberta bio je izuzetno tezak, izjavio je njihov sin Hans Albert u Julu 1971. koji dugo sa ocem nije govorio. Ona ga je istinski volela i sama je podizala decu uz veoma teske materijalne prilike. Njihovom sinu Edwardu posle Milevine smrti dato je starateljstvo, a umro je 1965.










Srbi koji su pomerali granice X6iipios5s
Mileva i Albert






Tokom godina plodne saradnje Eisteinovi su dolazili u Beograd i Novi Sad (Kisacka ulica 20) gde su ziveli 1905. - 1907. Sa malim Hansom cesto su boravili kod Milevinih roditelja, gde je malisanu odgovarao ambijent kod bake koja mu je pruzala ono plemenito sto u 'pristojnoj porodici' Pauline Einstein nije postojalo, bakina istinska ljubav za malog Srbina.

Inace, Dr. Laza Markovic, cuveni lekar i dobrotvor novosadski, veoma ucen i obrazovan covek bio je kum Milevi i Albertu Ajnstajnu i krstio je njihova oba sina 1913. godine u praoslavnoj Nikolajevskoj crkvi. Iz porodicnog dogovora poznato je da je dr. Laza organizovao starateljstvo za malu Lesel, uz uslov da se o istome ne prica niti pise. Detalji neki postoje u knjizi Ajnstajnova Kcerka' (Einstein's Daughter, od Michele Zackheim, 1999).

Neki autori na zapadu opisuju Milevu sa tendencijom njene ljudske diskreditacije, zbog cega, navodno, takodje nije zelela da se pojavljuje u javnosti vec je to umesto nje cinio Albert. I mada je Mileva sve svoje radove licno potpisivala zajedno sa Albertom on ju je sa svih eliminisao i na istima publikovao samo svoje ime. Time je uspeo da bude proglasen za najveceg naucnika dvadesetog veka. A Mileva, Srpkinja darovitog uma i nacionalne naivnosti pala je u zaborav i napustila ovaj svet gotovo anonimna. Ellen Goodma navodi reci dr Stachela koji kaze: “Imali smo mit o Ajnstajnu kao o svetoj figuri, a sada sve vise kao o demonu. Imali smo mit o njegovoj supruzi kao ni o kome, a sada nam se nudi mit zene mucenice”. Na Srbima je da Milevin lik ilustruju istinskim bojama i da je u njenom pravom svetlu pretstave svojim sledbenicima. Za Srbe lik Mileve Maric sija poput zvezde Danice, koja je zasijala nebom Srbije i ozarila nas energijom svemira iskazanom cuvenom formulom E = m c2.

Milevin brat je nestao u Prvom svetskom ratu, otac Milos umro je 1922. zatim majka Marija 1935. i sestra Zorka 1938. u Novom Sadu, gde je Mileva tom prilikom boravila poslednji put. Mileva je umrla 4 Avgusta 1948. i sahranjena na groblju Nordheim u Zurichu. Kamo srece da je sahranjena na Titelskom bregu, odakle se pruza velicanstven pogled ka uscu Tise u Dunav i blagorodnu Vojvodjansku ravnicu. Tu bi joj grob grejalo sunce toplijeg podneblja i mladalacka srca ekskurzijskih djaka.Takav ambijent Mileva je istinski zasluzila. Od 1994. Univerzitet u Novom Sadu ustanovio je nagradu 'Mileva Maric' za najbolje studente matematike, a i jedna ulica u Novom Sadu nosi njeno ime. Najvece zasluge za to pripadaju profesorki dr. Svenki Savic, istinskom pregaocu za delo Mileve Maric.

Mileva u senci Alberta, u mnogim radovima egzistira samo kao 'prva supruga genija'. Iz svih radova koje je zajednicki radila sa Albertom i iste svojerucno potpisala tragovi njenog imena potpuno su izbrisani, kao da nikada nije ni postojala. Otuda danas imamo veoma brojne knjige o Albertu Einsteinu u kojima se Milevino ime apsolutno ni ne spominje. Takve su: 'The Einstein Paradox' i 'Ideas and Openions'. Pored toga, a sto je jos tragicnije, na svajcarskom Politehnikumu je nestala disertacija Mileve Maric Einstein. Indikacije postoje da je bas njena disertacija bila 'Teorija Relativiteta', pa je najverovatnije zato i 'nestala' (sklonjena). Tuzno je, takodje da na primer u knjizi velikog enciklopedijskog formata 'Znameniti Srbi XIX veka', u izdanju Kulture Beograd 1990. takdje nema ni pomena o imenu Mileve Maric. Ako nas brisu na Zapadu, nebi to smelo da se desava u Beogradu. Srecom, danas imamo nesto bolju situaciju. Objavljena su njihova ljubavna pisma, iz kojih se saznaje sve vise i sve je vise zainteresovanih za naucne istine. Priblizava se vreme kada ce se utvrditi pravi znacaj Mileve Maric–Einstein u naucnom doprinosu za teoriju relativiteta. Ruski fizicar dr. Abraham Joffe ostavio je iza sebe pisani trag kao svedok koji je svojim ocima video potpise Mileve Maric na originalnim papirima koje je Albert Einstein dostavio 1905. casopisu 'Annalen der Physik' na objavu, samo pod svojim imenom. Dr. Abraham je u to vreme bio urednik Anala Fizike. On takodje tvrdi da je Mileva svoje devojacko prezime potpisivala kao Marity, sto je madjarizovani oblik prezimena Maric, u tadasnjoj Austro-Ugarskoj. Istovetni potpisi Mileve nadjeni su na njihovim vencanim dokumentima. Albert je, medjutim, sve njihove zajednicke radove publikovao samo pod svojim imenom, a Milevino ime znalacki je uklonjeno kao da nikada nije ni postojalo. Slicno potvrdjuju profesor E.H. Walker i Desanka Trbuhovic-Djuric.

Carol Barnett poredila je rad Mileve Maric i Marie Sklodowski Curie (Kiri), obe iz slicnih socialnih sredina i slicnog obrazovanja. Marie Curie mogla je raditi i publikovati naucne radove zajedno sa svojim suprugom Pierre Curie i za isto dobila Nobelovu nagradu i medjunarodno priznanje. Mileva Maric, iako veoma obrazovana i inteligentna zena, imala je drasticno razlicit profesionalni zivot. Milevin suprug Albert Einstein iskoristio ju je maksimalno, a zatim joj ime uklonio sa svih njenih radova i iznad svega tretirao je krajnje ne humano. A o priznanju Mileve u naucnik krugovima tada nije bilo ni reci. O tragicnosti Milevinog zivota detaljno je pisala Desanka Trbuhovic-Djuric. Pojedinosti iz Milevinog zivota zabelezila je na filmskoj traci Alane Cash. Supruga Hansa Alberta Einstein Frieda Knecht, spremajuci Milevin stan u Zurichu posle njene smrti, nasla je pisma Mileve i Alberta. Zelela je da ih publikuje 1958. godine kako bi donekle sanirali troskove Albertove sahrane, ali su joj to zabranili detektivi Otto Nathan i Robert Schulmann, bojeci se nezeljenih detalja. Ipak pisma su kasnije objavljena. Spominju se takodje i Einsteinova pisma, koja su deponovana u Jerusalemu, ali nikada nisu izneta pred svetsku javnost.*
Steta, mozda bi se i iz tih pisama saznalo nesto sto ide u prilog Milevi. Ima se utisak da naucni svet sve vise prihvata stvarnu istinu da je Mileva zasluznija, ili bar jednako zasluzna, za sve naucne doprinose koji su pripisani samo Albertu Ajnstajnu. Pijedestali srpskih velikana Mileve Maric i Nikole Tesle vec postoje i niko ih vise ne moze srusiti u srcima srpskoga roda.

Kada je americki fizicar dr Evan Harris Walker na godisnjem skupu Americkog udruzenja za unapredjenje nauke u New Orleansu 1990. postavio pitanje ko je utemeljivac teorije relativiteta, isto je uskovitlalo naucne duhove. Nemacki lingvista Troemel-Ploetz je pretostavio da je Albertova mogla biti ideja za teoriju relativiteta, ali kaze da ju je sigurno matematicki definisala Mileva. Ona je u matematici bila superiorna. Kako navodi Ellen Goodman 'u svom zivotu Albert ipak nije bio Einstein'.

Poznato je da je Albert Einstein 1905. godine publikovao tri fundamentalna rada iz tri razlicite oblasti fizike, sto je jedinstven slucaj u domenima nauke u ljudskoj istoriji. Svi su objavljeni u nemackom naucnom casopisu 'Annalen der Physik' (Anali Fizike) i svi samo pod njegovim imenom, sto ce kasnije definisati i tri nove grane u fizici. U svojim radovima Einstein je postavio hipotezu da su materija i energija uzajamno zamenljive velicine, po cemu je dobio najveca svetska priznanja i sto je postala osnova za razvoj atomske energije. Zakon odnosa masa-energija izrazio je cuvenom formulom E = m c2.


*Pisma koja se trenutno nalaze u Jeruzalemu cuvaju se zatvorena do 2oo6. nakon toga se moraju dati u javnost. Mozda bi se moglo saznati nesto vise o braku izmedju Alberta i Mileve, i o njihovoj tajanstvenoj kcerki.


Mileva Marić – Ajnštajn sahranjena je 1948. godine na ciriškom groblju Nordhajm u aleji zaslužnih građana. Izdržavanje grobnog mesta niko nije plaćao, pa je, prema pravilim agroblja, trebalo da se preore kada se navrši 25 godina od sahranjivanja. Međutim, zahvaljujući Petru Stojanoiću, članu Teslinog memorijalnog svetskog udruženja, koji je pet godina tragao za Milevinim grobom, mesto je ipak otkriveno 23. juna 2004. Na parceli 9, kraj groba broj 9357, 29. avgusta 2004. održan je prvi parastos ženi koja je toliko zadužila svetsku nauku. Međutim, nadgrobna ploča još uvek nije podignuta. Vlasti grada Ciriha dale su dozvolu za njeno postavljanje, ali niko u Srbiji izgleda nije zaslužen za to. Mileva i dalje čeka.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Srbi koji su pomerali granice Empty
PočaljiNaslov: Re: Srbi koji su pomerali granice   Srbi koji su pomerali granice Icon_minitime25/6/2014, 9:25 pm

Srbi koji su pomerali granice Uhboh2utnt



Mihajlo Pupin



Rođen je 9 Oktobra 1858 u Idvoru, Banat. Sam sebi je dao nadimak ''Idvorski'' po rodnom mestu. Majka Pupinova, mada nepismena, upućivala ga je od najranije mladosti da ide u svet i bavi se naukom. Govorila mu je da je znanje svetlost koja osvetljava kroz život i da ne sme ostati slep kod očiju. I otac mu je bio uman čovek, biran je za seoskog kneza. Tokom dugih zimskih noći u njihovoj kući održavala su se seoska sela, koja je mali Mihailo doživljavao kao skupove mudraca. Opisima svojih zemljaka u autobiografiji, svetu je pružio sliku Srbije u svoje doba. Na početku školovanja nije bio najbolji đak, ali se ubrzo popravio, pa je i njegov učitelj rekao da se ''desilo čudo'' Od 1869 odlazi u gimnaziju u Pančevo, gde je imao dobre nastavnike iz prirodnih nauka. Tokom letnjih igara na pašnjacima, gde je sa dečacima čuvao goveda, vežbali su se dozivanja kroz zemlju i u noćnoj orjentaciji prema zvezdama, što će mu tokom životnih otkrića postati osnova za telefoniju na velikim udaljenostima.


Nakon gimnazije, iz Pančeva odlazi 1872 u Prag, uz materijalnu pomoć crkvene opštine, koju mu je izdejstvovao nastavnik Kos, uočivši Pupinovu darovitost. Opraštajući se sa svojima ispred broda za Peštu, prvi put je video očeve suze. Na putu za Peštu, sa broda je video Beograd. Od Budimpešte do Praga putovao je vozom. Odmah po upisu u skolu u Pragu došao je u sukob sa nemačkim studentima, koji su se odnosili veoma surovo prema Srbima. Nakon prve godine studija umre mu otac, a Mihailo saopšti majci da će otputovati u Ameriku. Prodao je svoje knjige i odelo za čega je kupio brodsku kartu od Hamburga do Njujorka za 12 Mart 1874. Parobrod je do Njujorka plovio 14 dana i 13 noći, za koje vreme je Mihailo provodio noći ležeći na palubi uz dimnjak, gde mu je bilo toplije. A tek kada je ugledao Njujork sa njegove duše otopio se nakupljeni led.

Prvih dana u Njujorku je gladovao, slabo je znao engleski i nije imao nikakav posao. Prvo zaposlenje našao je u Filadelfiji, gde je čuvao stoku, za to je imao iskustvo iz Idvora. Od toga posla uspeo je uštedeti nekoliko dolara, a kada je došla zima u Njujorku je ubacivao ugalj u podrume. Odlazo je često u Kuperovu biblioteku, gde se grejao i učio engleski. Sledeće godine pomogao mu je jedan drugar, Nemac, da se zaposli kao pomoćni ložač parnih kotlova i smestio ga u hotelsku sobu svoga oca. Uporedo se upisao u Kuperovu večernju školu. Najviše se interesovao za elektricitet, a od literature privlačile su ga biografije uspešnih ljudi. Bio je vredan i čestit radnik, pa je ubrzo unapređen u redovnog službenika, a u Kuperovoj školi se istakao kao dobar matematičar i crtač mašina. Zainteresovao se za Kolumbija univerzitet, ali mu je za prijemni ispit trebalo položiti latinski i grčki, koje do tada nije učio u školi. Ipak, odlučio se i za to, za čega se pripremao dve godine. Prijemni je položio odličnim uspehom i tako postao akademski građanin 1879 godine.
Na koledž je došao iz fabrike, gde je sam sebi zarađivao za hleb, imao je ušteđevinu od 311 dolra, bio bez dugova i uveren u sopstveni uspeh. Već prvu godinu završio je odličnim uspehom, što mu je donelo dve nagrade od po 100 dolara. I naredno leto radio je na poljskim poslovima, uštdevši dodatnih 75 dolara. Još u Idvoru je stekao iskustvo u hrvanju, pa mu je ta sportska disciplina tokom druge godine studija donela više priznanja od uspeha u matematici i fizici. Svojim kolegama davao je dopunske časove i već time obezbeđivao novac za sopstvene životne troškove, a preko njih upoznavao viđene poslovne ljude Amerike. Vodio je brigu i o očuvanju zdravlja, pravilno se hranio, redovno vežbao, bavio se boksom, nije pušio, ali ni u čemu nije preterivao. Forsirali su ga i profesori, čak i predsednik Bernard. Završetkom redovnih studija dobija univerzitetsku stipendiju od 500 dolara godišnje, sa kojom odlazi u Evropu 1883. Primivši diplomu Kolumbja univerziteta,.lično iz ruku predsednika Bernarda, istovremeno je postao i američki državljanin. Nakon dolaska u Evropu odlučio je da poseti majku, koju nije video 11 godina.



Srbi koji su pomerali granice E5uljsfi7q



Povratak u Evropu



Pupin je u Evropu doputovao dvet godina nakon dolaska u Ameriku, za koje vreme je postao zreo čovek i u zemlji Franklina i Linkolna ostvario svoj prvi san, na Kolumbija univerzitetu bio je najbolji student. Putujući za Evropu, ovoga puta, nije se smrzavao na palubi uz dimnjak, ali je ipak u svemu ostao skroman. U Kembridž je došao sa najboljim preporukama Kolumbije, a njegova majka u Idvoru jedva je čekala da ga vidi. Za Idvor je putovao preko Francuske i Švajcarske, do Budimpešte, vozom, a odatle brodom, kojim je i otišao pre jedanćst godina. Kada je u idvorskim atarima ugledao dečake sa volovima činilo mu se da sanja. Zagrlivši majku i sam se zaplakao, a tako zagrljeni otišli su do očevog groba, gde je majka rekla Kosti da mu je dovela sina koga je više voleo od svoga života i čije mu je ime bilo poslednja reč koju je izgovorio kada je umirao. Tog leta, uz majku je ostao dva meseca u Idvoru.


U Kembridžu se divio zdanjima u kojima su predavali proslavljeni Njutn, Maksvel, Ravli, Džon Adams, Stoks, Ser Viliam Tomson - Kalvin, a evo sada tu je stigao i Mihailo Pupin. Tu je došao po preporuci Oskara Bravninga, nameravajući da izučava Maksvelovu teoriju svetlosti. A kako je Maksvel neposredno pre toga umro Pupinovi planovi morali su biti promenjeni. Počeo je da izučava eksperimentalnu fiziku kod Ravlija i Stoksa, a od 1885 prelazi u Kevendiševu laboratoriju. Kolumbija univerzitet je tražio da Pupin studira kod Džona Tindala, koji je nasledio proslavljenog Faradeja, a sam se bavio istraživanjima brzine zvuka kroz različite materije. Za Tindala je već svet u to vreme saznao po njegovom efektu rasipanja svetlosti na velikim koloidnim molekulima. I tog leta 1886 Pupin je otputovao u Idvor. Tada nije slutio da mu je to njegovo poslednje viđenje majke, koju je najvise voleo. Nakon njene smrti sam je sebi dao zavet da će njenu dobrotu ovekovečiti na najbolji mogući način, a dvadesetsedam godina kasnije, 1913 Srpska Akademija Nauka ustanovila je Pupinovu zadužbinu za školovanje siromašne dece Srbije. Tindal i Pupin su napravili plan po kome je Pupin otputovao u Berlin kod profesora Helmholca. Kao dobro pripremljeni student iz matematike i eksperimentalne fizike Pupin je pristupio izradi doktorske disertacije, a slušao je i predavanja Kirhofa iz spektralnih analiza. No ni Helmholc ni Kirhof nisu pridavali veći značaj Faradejevim elektromagnetnim pojavama niti Maksvelovoj elektromagnetnoj teoriji svetlosti, što je Pupinu ostalo kao nedovršeni san. Oženio se sestrom svoga druga sa Kolumbije Katarinom Džekson, venčavši se u grčko-praoslavnoj crkvi u Londonu. Doktorsku disertaciju ''Osmotički pritisak i njegov odnos prema slobodnoj energiji'' Pupin je odbranio kod profesora Helmholca 1889 odličnim uspehom i za te četiri godine usavršio eksperimentalne metode i matematičke analize, osposobivši se za uspešno rešavanje naučnih problema.

Profesor na Kolumbija Univerzitetu

Mesto profesora Pupin je dobio na predmetu matematičke fizike. Odmah je požurio sa opremanjem laboratorije za naučna istraživanja. Sredstva je obezbeđivao održavanjem predavanja u industriji, kojom prilikom je upoznavao poslovne ljude Amerike. Jedno od značajnijih predavanja bilo je pred Američkim udruženjem elektroinženjera u Bostonu 1890, kada je propagirao primenu naizmeničnih struja i kada se prvi put lično sreo sa Nikolom Teslom. Bilo je to veoma smelo, pošto su protivnici naizmeničnih struja napravili električnu stolicu 1889, da bi svetu skrenuli pažnju na njenu štetnost. Na sreću tih godina desili su se značajni napretci u tehnici: otvorena je Svetska izložba u čikagu 1893, koju je osvetlio Tesla, a na samoj izložbi pretsedavao je Helmholc, a na Niagarinim vodopadima proradila je Teslina hidrocentrala. Teslin polifazni sistem primenjen je u prenosima energije na velike razdaljine i primenjeni su Teslini transformatori. I sam Lord Kalvin je promenio svoje mišljenje prihvativši gradnju hidrocentrale na Niagari po Teslinom projektu, primenom polifaznih sistema naizmeničnih struja. I na kongresu elektroinženjera tokom izložbe u čikagu prihvaćena je odluka da Teslin polifazni sistem postane osnov budućeg razvoja elektrifikacije i industrijalizacije Amerike. Time je nastala nova epoha u elektrotehnici. A kako je Pupin čvrsto zastupao naučno-stručne činjenice zapretila mu je opasnost od Edisonovih pristalica da izgubi profesorsku poziciju na Kolumbiji. Od 1891 Pupinu su dodeljeni predmeti teorija toplote i hidraulika, a od naredne godine i dinamika. Tih godina Pupin je posećivao Teslu u njegovoj laboratoriji, a 1891 objavio je svoj rad o višefaznim generatorima, kojim je potvrdio ispravnost Teslinih pronalazaka, mada su njihovi poznavaoci primetili da među njima nisu bile čvrste prijateljske veze. O tome opširno piše Seifer (2), navodeći da je Pupin podržao Markonija, koji je potsvoio Tesline pronalaske iz oblasti radia, za čega je čak dobio Nobelovu nagradu.

U aprilu 1898 Pupin je dobio zapalenje pluća. Brinući o njemu dobila ga je i njegova supruga, koja je uskoro zatim umrla. Pupin se uspeo odbraniti samo snagom volje da mora na životni put izvesti njihovu kćerkicu.
Pupin se angažovao i na mirovnom planu. Učestovao je na Mirovnoj konferenciji u Parizu 1919, na raspolaganju jugoslovenskoj vladi Stojana Protića. Kao lični prijatelj predsednika Vilsona, tokom konferencije u Parizu doživeo je njegovo priznanje. Tada je Rumunija tražila ceo Banat, tvrdeći da pripada njima. Na to ih je predsednik Vilson zapitao: ''Poznajete li Vi profesora Pupina, ja znam da je on iz Banata, a poznajem ga kao vatrenog srpskog rodoljuba''. Time je status Banata bio rešen. Konferencija u Parizu je trajala 50 dana, nakon čega je Pupin otputovao u Idvor, Novi Sad i Pančevo. Tokom Maja 1919 posetio je i Beograd, Zagreb i Ljubljanu i svuda dočekivan veoma srdačno. I tom prilikom ostao je u domovini dva meseca.

Pupin je na Kolumbia univerzitetu bio profesor punih 40 godina (1889-1929), a za vreme od 1894 do 1924 dobio je priznanja za svojih 24 patenata (1,4). Zapamćen je kao izvanredan predavač, fenomenalan matematičar, izvanredno sposoban za sažimanje problema i njihovo uspešno rešavanje. Dobio je mnoga priznanja i odlikovanja: Franklinovu zlatnu medalju 1902, Herbertovu zlatnu medalju 1916, Edisonovu medalju 1920, Vašingtonovu medalju 1928 i Fricovu zlatnu medalju 1931. Time je potvrdio da je njegovo delo doprinelo unapređenju nauke i tehnike u svetu. Ocenjeno je da Pupin spada u red najvećih duhova XIX i XX veka. Umro je u Njujorku 12 Marta 1935 na 61-godišnjicu kada je krenuo iz Hamburga za Ameriku.



Srbi koji su pomerali granice Mftdgpbgsu



Pronalazak Telegrafije i Rezonatora



Pupin se opredelio za izučavanja telegrafije i telefonije u okviru svojih predavanja studentima. Već 1893 skrenuo je na sebe svetsku pažnju primenivši svoje kondenzatore i princip rezonancije kod podmorskih kablova, čime je rešio problem primene naizmenične struje u višestrukoj telegrafiji. Svojim patentima broj 519346 707007, 707008 i 640515 ostvario je telegrafisanje više poruka preko jedne žice (1). Bilo je sporova oko priznavanja Pupinovog prioriteta, ali njegova je prednost bila u činjenici što je nakon podnošenja patentnih prijava o istima držao javna predavanja sa eksperimentima, a stručni časopisi u Americi i Evropi donosili su komentare o istima. Pupinovi kalemovi svestrano su prihvaćeni u svetu, po čemu je Pupin poznat i dan danas. Pupin je uspešno prodao svoj patent 640616 Markonijevom društvu, iako je isti primenjen mnogo kasnije.


Prvi pupinizovani podvodni kabel postavila je firma Simens 1906 na Bodenskom jezeru, na dužini od 20 km, a 1924 na Bermudskoj obali u dužini od 200 km. Uskoro, zatim, postavljen je kabel na dužini 4500 km, kojim je prenošeno 1700 znakova/min. Pupin je svoje podvodne kablove zaštitio patentom br. 652230 od 14 Decembra 1899, a već 19 Juna 1900 isti je priznat i otkupila ga je nemačka firma Simens, prema kome je postavila liniju Berlin-Postdam na dužini 32.5 km i Berli-Magdeburg 150 km. Tokom 1915 godine izgrađena je linija Njujork-San Francisko 5000 km na kojoj su prvi razgovarali Aleksandar Graham Bel i njegov pomoćnik. Tako je počeo Pupinov uspeh (1). Tokom Prvog svetskog rata usavršio je telefonske veze za komuniciranje sa avionima tokom letenja, za čega mu je priznanje uručio lično predsednik Sjedinjenih Država Harding 14 Oktobra 1922.

Sekundarni Rentgenski Zraci

Otkriće Rentgenskih zraka objavljeno je u decembru 1895. Pre toga sa istima je eksperimentisao Nikola Tesla, ali im nije pridavao značaja, načinio je snimak svoje šake i ostavio ga u fioku, nije mu se žurilo da isto patentira. Pupin se odmah zainteresovao za njihovu primenu i već u Februaru 1896 načinio svoje snimke na šaci jednog pacijenta, čija je ruka bila puna sačme. Doktor je odmah izvršio operaciju i izvadio svu sačmu. Tako je počela njihova primena u medicinske svrhe. U svojim eksperimentima Pupin je postavio fotografsku ploču iza fluoroescentnog zastora i time skratio rentgensko snimanje sa tadašnjih sat vremena na svega nekoliko sekundi. Potvrdio je i postojanje sekundarnih rentgenskih zraka. Pupin je tvrdio da iz ozračenog tela izlaze novi zraci, koji nisu reflektovani ''h-zraci'' i isto publikovao već 6 Aprila 1896 dopisom Akademiji nauka. Kasnije su sekundarni h-zraci našli ogromnu primenu kako u medicini tako i u atomistici. Svaki element ozračen ovim zracima reflektuje zrake određene talasne dužine, karakterističnog spektra, pa se time određuje sastav ozračenog materijala. Danas data metoda nalazi primenu i u vasionskim istraživanjima.

Pupin je u svojoj 43-ćoj godini 1901 promovisan za redovnog profesora, a mnoge svetske akademije nauka biraju ga za svoga redovnog ili dopisnog člana i univerzieti mu dodeljuju počasne doktorate nauka.

Odnosi izmedju Pupina i Tesle

O odnosima između Pupina i Tesle dokumentovano i detaljno piše Mark Seifer (Marc J. Seifer) u svojoj knjizi ''Wizard, The Life and Times of Nikola Tesla, Biography of a Genius", Carol Publishing Group 1999 (2). 21 Januara 1890, prilikom izbora Tesle za potpredsednika Američkog udruženja elektroinženjera, u diskusiji je učestovao i Pupin. Zastupao je primenu naizmeničnih struja i stekao Teslino priznanje. Kako se upravo bio vratio iz Evrope nije bio informisan o nesporazumuma između Edisona i Vestinghausa. Nešto kasnije, istražujući ko je stvarno autor polifaznih sistema, po Tesli, vezao se za pogrešne ljude i ''zapetljao se'' (2). Predavanjem u Bostonu podelio je slušaoce na pristalice i protivnike naizmeničnih struja. Na njegovu sreću među pristalicama se našao Elihu Tomson, koji će ga kasnije spasiti kada su ga protivnici pokušali izbaciti sa univerziteta. Pupin je jedne prilike tvrdio da ga je Tesla pogrešno shvatio, kojom prilkom je došlo do razmimoilaženja pobratima. Pupin je Teslu pozivao na svoja predavanja, ali ih je Tesla izbegao. Govoreći pohvalno o Tesli Pupin je, u jednom svom govoru, pohvalio i Dobrovolskog i Brauna za praktičnu primenu Teslinih izuma, ali je na to Tesla kasnije reagovao da su ta dvojica pokrali njegove izume. Tesla je Pupinu zamerao i za njegovo slabo znanje maternjeg srpskog jezika. Za Teslu se znalo da je bio izuzetno osećajne prirode, a Pupinu je zamerao i za širenje pogrešnih informacija.


U svojoj autobiografiji Pupin je detaljno opisao naizmenične struje, pomenuvši Teslino ime samo jednom na 396-oj strani (2). Kada je Tesli dodeljivan počasni doktorat na Kolumbia i Jel univerzitetima Pupin je izrazio svoje neslaganje sa istima (2). Ipak, data priznanja su Tesli dodeljena. I kada je Tesla 1892 najavio mogućnost slanja visokofrekventnih struja na neograničene udaljenosti i isto patentirao, a istovremeno potvrdio mogućnost slanja telefonskih poruka posredstom transatlantskog kabla, Pupin se takođe ovome protivio. Tada je Pupin počeo da istražuje američke patente i 10 Februara 1894 i sam podneo patentni zahtev iz višelinijske telegrafije, napisavši: ''Tvrdim da sam ja prvi koji čini praktični pokušaj primene višelinijske telegrafije''. Negativan odgovor na svoj patentni zahtev dobio je nekoliko meseci kasnije od Džona Sejmura, navodeći odbijanje prema prikazu iz Teslinog članka o eksperimentima sa naizmeničnim strujama. Sejmur je u daljem prikazu naveo da je Pupin samo multiplicirao nekoliko Teslinih kola, što se ni u kom slučaju nije moglo prihvatiti za patent. Pupin je za svoju tvrnju angažovao advokata i vodio spor sa Patentnim biroom punih 6 godina, sve dok se Sejmur nije penzionisao.

Mark Seifer (2) navodi, na strani 168 svoje knjige, da je Tesla eksperimentisao sa h-zracima nekoliko godina pre Rentgenovog otkrića, ali im nije pridavao značaj. Nazvao ih je šedougraf (shadowgraphs), imenom koje je uzeo od Sorena Kirkegarda, koji ih je opisao u svom eseju "Eather / Or" (2). Pupin je pronalazak h-zraka primio kao najznačajniji pronalazak u njegovom životnom veku i odmah je pristupio njihovom istraživanju, o čemu je bilo reči napred.

Po povratku Tesle iz Kolorada, u Njujorku je boravio Markoni i tražio da održi predavanje o bezžičnom prenosu. Teslin komentar bio je: ''Kada sam ja poslao talase oko sveta iz moje laboratorije u Koloradu Markoni je eksperimentisao sa mojim uređajima i to neuspešno''. Još jednom je Markoni boravio u Njujorku tvrdeći da je on prvi poslao signale oko sveta, na čega je Tesla komentarisao:''Kada sam otišao da vidim Markonija on je saznao da sam tu, razboleo se i odložio predavanje''. Ipak, posredovanjem Pupina Markoni je predstavljen Tesli u naučnom klubu, kojom prilikom je Pupin bio veoma raspoložen zbog penzionisanja Džona Sejmura iz Patentnog biroa. Boraveći u Teslinoj laboratoriji Markoni je izrazio sumnju u rad transformatora, a Tesla mu je odgovorio: ''Vreme će pokazati gospodine Markoni''. Tom prilikom Pupin se ponudio Markoniju za konsultanta, a Markoni je od njega tražio i susret sa Edisonom, kako bi od njega izvukao saznanje o slanju poruka iz voza tokom kretanja. Pupinu je data uloga posrednika odgovarala, a baš tih godina počeo je dobijati materijalna sredstva za svoje patene. U Junu 1900 dobio je od AT&T $3000, a dogovoreni iznos bio je $200,000. Time se Pupin materijalno obezbedio za dugi period vremena, za čega je Mark Seifer rekao da je Pupin bolje razumeo Tesline principe od samoga Tesle (2). On takođe navodi da je Tesla bio svestan piratskih delatnosti Markonija i Pupina i Markonija je nazvao parazitom i mikrobom opake bolesti. Kada je Markoni pripremao odašiljač na Nju Faundlendu pitali su Pupina da li veruje u uspeh, on je odgovorio: I most certainly do" (svakako da). I pored svih nesuglasica sa Teslom Markoni je čak došao da vidi njegov toranj u Vardenklifu, sa koga je Tesla nameravao slati energiju od 10 miliona konjskih snaga, što je dvostruko više od snage celokupnih Niagarinih vodopada. A kada ni Morgan nije mogao da poveća troškove dovršetka tornja, pošto je i sam bio zapao u finansijske teškoće, Tesla je napisao Šerfu: ''Kombinacija Edison-Pupin-Markoni zadali su mi ogromne teškoće''. A kada je Pupin pozvan da svedoči u sporu Tesla-Markoni, Pupin je napisao: ''Ja sam pronašao bezžičnu telefoniju pre Tesle i Markonija'' (2). Prema Teslinoj tužbi kod ''Druri Kuper'' dokazano je da je Tesla još 1897 izvršio eksperiment prenosa poruke od Hjustona do Vest Pointa (oko 30 milja) pred oko 3000 zvanica, svih struka, a da je Markoni podneo patent br. 763772 tek 10 Novembra 1900. Teslini pateni nose brojeve 645576 i 649621 od 2 Septembra 1897. Zaštitu Teslinih patenata izvršio je lično Džon Sejmur, zbog čega je odbio Pupin zahte za isto, a Markonijev patent priznat je tek 1904, nakon što je Sejmur bio penzionisan (2). Odlukom Vrhovnog suda Sjedinjenih Američkih Država br. 6369 od 21 Juna 1943 Markonijev patent je oboren, u korist prvenstva Teslinog pronalaska, kome je data prednost. Na žalost, za Teslu je ova odluka došla suviše kasno, on je preminuo 7 Januara 1943.

Stanko Stoiljković, Ambasador Jugoslavije u Americi, sećao se Tesle, koga je prvi put sreo u parku iza biblioteke, gde je hranio dva bela goluba sa dlana. Od tada su održavali prijateljske odnose tokom narednih 10 godina. Kao i mnogi Srbi Stoiljković je bio nesrećan zbog razlaza između Tesle i Pupina. Nastojao je da ih približi, ali je stekao utisak da to nisu želeli ni jedan ni drugi. Mark Seifer, na strani 437 svoje knjige, piše da je Pupin čak brisao Teslino ime sa njegovih pronalazaka i upisivao svoje (2). A kada se Pupin razboleo 1935 godine, zamolio je Stoiljkovića da privoli Teslu da ga poseti, kako bi se pomirili pre njegove smrti. Tesla je molbu prihvatio, ali samo u prisustvu Stoiljkovića i kada je ušao u bolesnikovu sobu uzeo je Pupina za ruku i upitao ga: ''Kako ste moj stari prijatelju''? Pupinova poslednja želja je bila ispunjena, ostao je bez reči, bio je veoma emotivan i tiho je plakao. Ostali posetioci su ih ostavili nasamo, a uskoro zatim Pupin je umro. Bilo je to 12 Marta, na 61-u godišnjicu Pupinovog polaska iz Hamburga za Ameriku. Tesla je takođe prisustovao Pupinovoj sahrani. Dva srpska velikana oprostili su jedan drugome za sve nesuglasice oko ovozemaljskih pronalazaka da bi im duše počivale mirno u besmrtnom nebeskom raju, večnosti. Neka je obojici veliko hvala i večna slava za doprinose čovečanstvu i ugled koji su podigli srpskom narodu.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Srbi koji su pomerali granice Empty
PočaljiNaslov: Re: Srbi koji su pomerali granice   Srbi koji su pomerali granice Icon_minitime16/9/2014, 9:17 pm

Mihajlo Pupin



Priznanja


Pupinov rad je priznat od strane mnogobrojnih univerziteta, koji su mu dodelili pocasne diplome. On je posedovao sesnaest takvih diploma. Dodeljeno mu je:

* The Elliot Cresson Medal of the Franklin Institute (1902)
* The Hobort Prize of the French Academy (1916)
* The Edison Medal of the American Institute of Electrical engineers (1920)
* The Medal of Honor of the Radio Institute of America
* The Gold Medal of the American Institute of Social Sciences
* The Washington Award of the Western Society of Engineers (1920)

Bio je predsednik:

* The Radio Institute of America
* The New York Academy of Sciences
* The American Institute of Electrical Engineers
* The American Association for the Advancement of Science

Bio je clan mnogih akademija i naucnih drustava. Bio je pocasni doktor mnogih univerziteta u svetu. Proglasen je za pocasnog doktora Beogradskog univerziteta i Zagrebackog univerziteta.



Patenti

Pupin je patentirao ukupno 24 svoja pronalaska. Prvi 1894. godine, a poslednji 1923. godine. Pronalasci su mu, uglavnom, iz oblasti telefonije, telegrafije i radiotehnike. Svetsku slavu je dobio pronalaskom postupka pupinizacije, koji je omogucio prenos pisanog ili govornog signala na vrlo velike daljine, sto pre Pupinovog pronalaska nije bilo moguce. Sam postupak nazvan je po Pupinu.


Spisak Pupinovih patenata objavljenih u S.A.D.

1. Br. 519 346
Apparatus for telegraphic or telephonic transmission
(Aparat za telegrafske i telefonske prenose) Objavljen 8.V 1894.

2. Br. 519 347
Transformer for telegraphic, telephonic or other electrical systems
(Transformator za telegrafske, telefonske ili druge elektricne sisteme) Objavljen 8. V 1894.

3. Br. 640 515
Art of distributing electrical energy by alternating currents
(Tehnika razvodjenja elektricne energije pomocu naizmenicnih struja) Objavljen 2. I 1900.

4. Br. 640 516
Electrical transmission by resonance circuits
(Elektricni prenos pomocu rezonantnih strujnih kola) Objavljen 2. I 1900.

5. Br. 652 230
Art of reducing attenuation of electrical waves and apparatus therefore
(Tehnika smanjenja slabljenja elektricnih talasa i aparati za to) Objavljen 19. VI 1900.

6. Br. 652 231
Metohod of reducing attenuation of electrical waves and apparatus therefore
(Metod smanjenja slabljenja elektricnih talasa i aparati za to) Objavljen 19. VI 1900.

7. Br. 697 660
Winding-machine
(Masina za namotavanje) Objavljen 15. IV 1902.

8. Br. 707 007
Multiple telegraphy
(Visestruka telegrafija) Objavljen 12. VIII 1902.

9. Br. 707 008
Multiple telegraphy
(Visestruka telegrafija) Objavljen 12. VIII 1902.

10. Br. 713 044
Producing asymmetrical currents from symmetrical alternating electromotive process
(Proizvodjenje asimetricnih struja pomocu simetricnog elektromotornog procesa) Objavljen 4.XI 1902.

11. Br. 768 301
Wireless electrical signalling
(Bezicno prenosenje elektricnih signala) Objavljen 23. VIII 1904.

12. Br. 761 995
Apparatus for reducing attenuation of electric waves
(Aparat za smanjenje slabljenja elektricnih talasa) Objavljen 7. VI 1904.

13. Br. 1.334 165
Electric wave transmission
(Prenosenje elektricnih talasa) Objavljen 16. III 1920.

14. Br. 1.336 378
Antenna with distributed positive resistance
(Antena sa raspodeljenim pozitivnim otporom) Objavljen 6.IV 1920.

15. Br. 1.388 877
Sound generator
(Zvucni generator) Objavljen 3. XII 1921.

16. Br. 1.388 441
Multiple antenna for electrical wave transmission
(Visestruka antena za prenosenje elektricnih talasa) Objavljen 23. XII 1921.

17. Br. 1.415 845
Selective opposing impedance to received electrical oscillation
(Selektivna impedancija koja se suprostavlja primljenim elektricnim oscilacijama) Objavljen 9. V 1922.

18. Br. 1.416 061
Radio receiving system having high selectivity
(Radioprijemni sistem visoke selektivnosti) Objavljen 10. V 1922.

19. Br. 1.456 909
Wave conductor
(Talasni provodnik) Objavljen 29. V 1922.

20. Br. 1.452 833
Selective amplifying apparatus
(Aparat za selektivno pojacavanje) Objavljen 24. IV 1923.

21. Br. 1.446 769
Aperiodic pilot conductor
(Aperiodicni pilotni provodnik) Objavljen 23. II 1923.

22. Br. 1.488 514
Selective amplifying apparatus
(Selektivni aparat za pojacavanje) Objavljen 1. IV 1923.

23. Br. 1.494 803
Electrical tuning
(Elektricno podesavanje) Objavljen 29. V 1923.

24. Br. 1.503 875
Tone producing radio receiver
(Radiofonski prijemnik) Objavljen 29. IV 1923.



Srbi koji su pomerali granice Jop1tf1e3r



Dobitnik Pulicerove Nagrade

Pupin je 1923. godine objavio svoju autobiografiju "Sa pasnjaka do naucenjaka" (u originalu From Immigrant to Inventor). Za tu knjigu 1924. godine dobio je Pulicerovu nagradu. Prvi put na srpskom jeziku, u prevodu M. Jeftica, knjiga je objavljena 1929. godine. Ona se i danas smatra jednom od najzanimljivijih autobiografija. Predlazemo Vam da je procitate, a pocinje poglavljem:

STA SAM DONEO AMERICI

Kada sam se iskrcao pre cetrdeset i osam godina u Kasl Gardenu, imao sam u dzepu svega pet centi. I da sam umesto pet centi doneo pet stotina dolara, moja sudbina u novoj, meni potpuno nepoznatoj zemlji, ne bi bila nista drukcija. Mladi doseljenik, kao sto sam tada bio ja i ne pocinje nista dok ne potrosi sav novac koji je poneo sobom. Ja sam doneo pet centi i odmah sam ih potrosio na jedan komad pite od sljiva, sto je u stvari bila nazovi pita. U njoj je bilo manje sljiva, a vise kostica!. A da sam doneo i pet stotina dolara, trebalo bi mi samo malo vise vremena da ih utrosim, verovatno na slicne stvari, a borba za opstanak koja me je ocekivala ostala bi ista. Za mladog doseljenika i nije nesreca da se ovde iskrca bez prebijene pare u dzepu; za mladog coveka uopste nije nesreca biti bez novaca, ako se odlucio da sam sebi krci put samostalnom zivotu, pod uslovom da u sebi ima dovoljno snage da savlada sve teskoce sa kojima bi se sukobio.

Doseljenik koji je vican raznim vestinama i zanatima, a telesno je sposoban da izdrzi naporan rad, s pravom zasluzuje posebnu paznju. A sta moze pruziti mladi doseljenik koji nema para u dzepu, nije vican bilo kakvom poslu, nema zanat i ne poznaje jezik zemlje u koju je dosao? Ocigledno nista. A da su pre cetrdeset osam godina postojali ovi sadasnji propisi o useljavanju, ja bih verovatno bio vracen natrag. Medjutim, ima izvesnih stvari koje mlad doseljenik moze doneti ovoj zemlji, a koje su mnogo dragocenije od svih onih koje danas propisuje zakon o useljavanju. A sta sam ja, kada sam se 1874. godine iskrcao u Kasl Gardenu, doneo? Pokusacu da odgovorim na ovo pitanje pricom o svom zivotu pre iskrcavanja u ovu zemlju.

Moje rodno mesto je Idvor, a ova cinjenica kazuje vrlo malo jer se Idvor ne moze naci ni na jednoj zemljopisnoj karti. To je malo selo koje se nalazi u blizini glavnog puta u Banatu, koji je tada pripadao Austro-Ugarskoj, a sada je vazan deo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Ovu pokrajunu su na Mirovnoj konferenciji u Parizu 1919. godine trazili Rumuni, ali njihov zahtev bio je uzaludan. Oni nisu mogli pobiti cinjenicu da je stanovnistvo Banata srpsko, narocito u onom kraju u kome se nalazi Idvor. Predsednik Vilson i g. Lansing poznavali su me licno i kada su od jugoslovenskih delegata doznali da sam rodom iz Banata, rumunski razlozi izgubili su mnogo od svoje ubedljivosti. U Idvoru nijedna nacija, osim srpske, nije nikada zivela. Stanovnici Idvora bili su oduvek zemljoradnici, a vecina od njih bila je nepismena u doba moga detinjstva. Pa ni moj otac ni moja majka nisu znali citati ni pisati. Tu se namece pitanje: sta je mogao decak od petnaest godina, rodjen i odgojen pod takvim okolnostima, bez ikakvih sredstava doneti Americi ako bi se nasle zakonske mogucnosti da mu se dozvoli useljavanje? Ali ja sam tada verovao da nosim Americi takve vrednosti da ce mi se dozvoliti useljavanje, pa sam se prilicno iznenadio kada sam primetio da na mene niko ne obraca posebnu paznju kada sam se iskrcao.

Od kada se pamti, idvorski Srbi su se smatrali bracom Srba u Srbiji, koji su se nalazili samo na nekoliko puskometa dalje od Idvora, na juznoj strani Dunava. Vedrih dana iz Idvora se jasno moze videti Avala, planina u blizini Beograda. Ova plava planina, koja je za mene u to doba bila nesto posebno, izgledala je kao da uvek podseca Srbe u Banatu, kako ih Srbi iz Srbije motre okom punim nezne paznje...

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Srbi koji su pomerali granice Empty
PočaljiNaslov: Re: Srbi koji su pomerali granice   Srbi koji su pomerali granice Icon_minitime29/1/2016, 1:43 pm

Srbi koji su pomerali granice Kstu7fkgls



Feliks Mileker



Feliks Mileker (Felix Milleker)
(1858-1942)
Prvi i dugogodišnji kustos muzeja u Vršcu (1894–1942)



Feliks Mileker je rođen u Vršcu 14. januara 1858. godine u zanatlijskoj porodici kovača - ekseričara. Osnovnu i Građansku školu završio je u Vršcu. Godine 1873. odlazi u Segedin i upisuje se u Učiteljsku školu.Po završetku ostao je još godinu dana kao pripravnik. Sledeće 1878. godine zaposlio se u Beloj Crkvi kao učitelj. Ovde se upoznao sa Leonhardom Bernom koji je presudno uticao na njega, upućujući ga na proučavanje prošlosti Banata. Mnogo kasnije, 1925. godine, objavljujući Bemovu biografiju, Mileker ga naziva svojim učiteljem kome duguje veliku zahvalnost.

U Beloj Crkvi je do 1883. godine, kada prelazi u Vršac za učitelja. Pored Ritingera brine se o prikupljanju materijala za Muzej koji treba osnovati. Godine 1885. povereno mu je vođenje Biblioteke, a 1894. postavljen je za kustosa Gradskog muzeja u Vršcu. Godine 1899. pozvan je u Budimpeštu na tečaj za rukovodioce muzeja, prvenstveno za rad u arheološkim zbirkama. Tečaj organizuje Glavno zemaljsko nadzorništvo za muzeje i biblioteke, koje po završetku daje apsolventima pravo na zvanje kustos muzeja. Tri godine kasnije, 1902. Mileker je ponovo u Budimpešti, ali ovoga puta na tečaju za bibliotekare.

Proputovao je Austriju, Nemačku, Italiju, Švajcarsku, Francusku i Rumuniju, stičući tako novo i veliko iskustvo. Sa Karoljem Tormom (Karoly Torma), profesorom univerziteta u Budimpešti, bio je na tri studijska putovanja, a za Jožefa Hampela sam Mileker kaže da mu je bio veliki uzor i istovremeno neka vrsta pokrovitelja. Mileker je sa puno truda upotpunjavao svoje znanje, oslonjen na razmerno dobro snabdevenu biblioteku Muzeja, a studijskim putovanjima i čestom korespondencijom sa mnogim istaknutim naučnicima izgradio je svoju ličnost u značajnog istraživača. Neumoran, višestruko zainteresovan u svojim proučavanjima Banata, kao svog zavičaja, sa preko 200 objavljenih radova, zaslužio je trajno priznanje. Koliko god da se ističe njegov značaj kao publiciste, jer je mnogo pisao i objavljivao, ne srne se zanemariti i sav njegov ostali rad u kojem je isto tako postigao veliki uspeh. Naime, može se slobodno reći da je skoro sam sakupio bogate zbirke Muzeja, koje su u momentu njegove smrti imale blizu 135 hiljada predmeta, prikupljenih sa jednog prostranog područja, gde on skoro pionirski deluje. Ni u jednom gradu Banata, izuzev Temišvara, nije se istrajalo, niti je muzej doveden do takvog nivoa, bilo da se radi o bogatstvu fondova ili pak približavanju stručnoj, pa i široj javnosti.

Godine 1921. Mileker počinje sa objavljivanjem serije malih monografija o prošlosti Banata i njegovoj kulturnoj istoriji pod nazivom Banater Bücherei. Ove sveske su izdavane sve do 1942, a ukupno je objavljeno 73 broja, od kojih je sam Mileker napisao 59.

Milekerov literarni rad skoro da bi se mogao vremenski podeliti, s manjim iznimkama, na dva dela: rad na arheologiji i istoriji srednjeg veka, a posle I svetskog rata, rad na istoriji Banata u XVIII i XIX veku i to najčešće kulturnoj istoriji Nemaca - Banater Heimatkunae, pa je zbog toga visoko cenjen kao Heimatsforscher. Ova prekretnica skoro da se poklapa sa početkom izdavanja svezaka Banater Bücherei.

Mileker je svoj prvi rad objavio 1879. godine pod naslovom Werscnetz im letztem Tiirken Kriege una Jakob Hennemann (Vršac za vreme poslednjeg turskog rata i Jakob Heneman). Od važnijih i ujedno obimnijih radova njegovih treba svakako istaći sledeće:

- Povesnica slobodne kraljeve varoši Vršca (1886). Knjiga je objavljena u dva toma, istovremeno na tri jezika: srpskom, nemačkom i mađarskom, a izašla je povodom milenijuma Ugarske.

-Délmagyarország régisegleletei a Honjoglalás elotti idökböl ( Starine Banata do vremena zauzeća zemlje ). To je ustvari iscrpan arheološki katastar, objavljen prvo u nastavcima u časopisu Történelmi és régészeti értesitö u vremenu od 1896. do 1906. godine. Kasnije posebni otisci su skupljeni u veoma skromnom tiražu kao posebna publikacija i to u 3 toma. Ovo opsežno delo predstavlja dragocen izvor za arheološka proučavanja Banata.

- Vattinai östelep (Praistorijsko naselje u Vatinu ) objavljeno je 1905. godine. Takođe je prethodno publikovano u nastavcima u časopisu Tört. és rég. ért. Ova knjiga ima i danas znatnu vrednost, premda je objavljena "prerano", tj. 20 godina kada je Mileker završio sa nizom iskopavanja, ovaj fond je bio utrostručen. Otud se danas ne bi mogla u potpunosti prihvatiti ni tipološka podela keramike niti kronološka ocena.

-Délmagyarország középkori fölarajza (Srednjovekovna geografija Banata). I ovo delo je prethodno objavljeno u nekoliko nastavaka u Tört és rég. ért. a kao posebna knjiga u dva toma 1915. g.

-Letopisi opšina Podunavske oblasti - II banatski deo. Pančevo, 1929. str. 103-183.

- Vorgescnicnte aes Banats (Praistorija Banata). Ova studija predstavlja sintezu Milekerovog rada na arheologiji. Objavljena je u četiri nastavka, u Starinaru od 1937. do 1940. godine. Poslednji deo o gvozdenom dobu je nedovršen u rukopisu. Veoma su velike teškoće oko izrade potpune Milekerove bibliografije. Podaci koje pre svega on sam pruža o svojim radovima nepotpuni su i često netačni u navodima pojedinih bibliografskih jedinica. Sada je naročito teško ustanoviti skraćenice kojima je potpisivao svoje radove, prvenstveno one u novinama. Čak u vreme kada je on sam sastavljao popis svojih radova, nije se više mogao setiti na koji je sve način skraćenicama potpisivao svoje priloge. Nezadovoljan već objavljenim radovima, često ih ponovo publikuje uz manje izmene, ili ih prebacuje iz jednog u drugi časopis, u prevodu na drugi jezik.

Rezultati Milekerovih radova, mora se to reći, su na nivou svoga vremena i u skladu sa tadašnjim normativima i dostignućima nauke. Muzej kojeg je osnovao i vodio od samog početka pa do svoje smrti izgradio je kao izvanrednu istraživačku ustanovu, sa bogatim zbirkama, naročito arheološkom koja zauzima značajno mesto na jugu Karpatskog basena, pa je stoga često u središtu pažnje arheologa širom Evrope. Poslednji Milekerov biograf K. Vilfonzeder očekuje od pozvanih stručnjaka da u potpunosti vrednuju njegove zasluge, u prvom redu objavljena dela, uz mogućnost ponovnog izdavanja, bar nekih važnijih, dakako propracenih dopunama u onim delovima ade sada ima novih rezultata ili tamo ade su otvoreni novi izvori. Pružiti mogućnost da se sagleda domet Milekerovog napisanog dela kroz jedan izbor napisa u osavremenjenoj zaokruženosti bilo bi u stvari najveće priznanje za njegove zasluge.

Mileker je bio aktivan i veoma angažovan čovek na više strana. Navodim samo neka značajna udruženja u kojima je radio i bio član.

Godine 1880. izabran je za redovnog člana Banatskog istorijskog i arheološkog društva u Temišvaru (Dél - magyarországi Történelmi és Regeszeti Társulat).

Godine 1901. izabran je za redovnog člana Mađarskog numizmatičkog društva (Magyar Numizmatikai T á rsulat).

Literarno društvo iz Temišvara, Arany János Társaság, izabralo je Milekera za svog člana zbog radova iz toponomastike, a on je iz ove oblasti održao pristupnu besedu.

Takode je bio član Prirodoslovnog društva Banata u Temišvaru (Dél magyarországi Természet tudom ányi Társulat). Član Mađarskog društva za antropologiju i arheologiju, Mileker je suosnivač Nemačkog udruženja za praistoriju (Deutsche Gesellschaft für Vorgeschichte) u Berlinu, čiji je direktor bio Georg Kosina (Georg Kossina).

Suosnivač je Nemačkog učiteljskog udruženja u Temišvaru, koje je osnovano 1909. godine. Za svoj rad Mileker je dobio i više priznanja: Upravni odbor Gradskog muzeja i biblioteke u Vršcu 1923. godine izdaje Milekeru "Pismeno priznanje za uloženi trud oko uređenja Gradske srpske bilbli-oteke."

Iste godine je odlikovan i Ordenom Svetog Save IV reda, a 1928. dobija počasnu povelju Deutsches Ausland - Institut-a u Štutgartu za uspešan razvoj Muzeja i Biblioteke, za arheološka i kulturno-istorijska istraživanja i objavljivanje radova o Banatu, kao i za publikovanje monografija mnogih mesta i pokretanje edicije Banater Bücnerei. Deutsche Akademie u Minhenu odlikovala je Milekera 1934. godine srebrnom medaljom za zasluge.

14. januara 1937. godine svečanu proslavu Milekerovog 80-tog rođendana, koja je održana u svečanoj sali Gradske kuće.

Na predlog Muzejskog odbora Senat grada Vršca proglasio je Milekera za doživotnog kustosa Gradskog muzeja i biblioteke u Vršcu, a Geteova zadužbina (Die Johann Wolfgang Goethe - Stifung) u Vajmaru posmrtno mu je dodelila 1942. godine Princ - Eugen nagradu.

Mileker je rođen u Vršcu i sem nekoliko godina školovanja i početka radnog veka, u svom rodnom gradu proživeo je čitav svoj život, a može se slobodno reći posvetio mu je ceo život. Imao je samo jednog sina Rudolfa Milekera, koji je postao poznat vulkanolog i profesor univerziteta u Debrecenu.

Iako svestrano stručno i društveno angažovan, Mileker je živeo prilično povučeno i svoj dugi usamljenički vek proboravio je u Muzeju, gde je imao jednu sobu u kojoj je stanovao i koja je bila i njegova radna prostorija.

Možda bi trebalo na kraju ovog kratkog Milekerovog životopisa navesti ove dve maksime, izvađene iz njegovih zabeležaka, koje je napisao o sebi pred kraj života, a koje najbolje odslikavaju ovog velikog čoveka:

"Ja sam kroz prikupljanje spasao važne nalaze za nauku kao i za opštu svojinu".

"Uvek sam bio za pozitivan rad. Polemika nije bila po mom ukusu, jer se najčešće svodila na lične momente ".

Celokupna Milekerova dela se mogu sagledati iz bibliografije koju je sastavio R. Rašajski (izdata je povodom petogodišnjice smrti R. Rašajskog pod naslovom "Bibliografija radova Feliksa Milekera 1995. godine).

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Srbi koji su pomerali granice Empty
PočaljiNaslov: Re: Srbi koji su pomerali granice   Srbi koji su pomerali granice Icon_minitime13/2/2017, 2:22 pm

Стеван Мокрањац


Стеван Мокрањац

Стеван Мокрањац је рођен 1856.год. у Неготину. Он је најзначајнија личност српске музичке историје. Његова улога у развоју српске музике с правом се пореди и изједначава са местом које Вук Караџић има у српској књижевности. Он је синтетизовао сва претходна искуства српских композитора на изградњи националног стила и својим делима - посебно руковетима и духовном музиком - поставио сигурне темеље за његов даљи развој.

Био је врсни познавалац фолклора и учинио је много за његово проучавање, али што је значајније, он је својим наследницима указао на пут спајања изражајног и садржајног богатства традиционалног народног музицирања с европским уметничким искуством. Како су прилике у музичком животу тадашње Србије налагале да централна област стваралаштва српских композитора буде хорска, Мокрањац се прилагодио тим могућностима, и у њиховим оквирима постигао изузетне стваралачке домете. Поред тога значајан је као диригент, организатор и педагог. Београдско певачко друштво је захваљујући његовој делатности (организаторској, педагошкој) достигло високи артиститички ниво и за то добило признања у многим крајевима у којима је гостовало (Црној Гори, Аустро - Угарској, Турској, Бугарској, Русији, Немачкој). Мокрањац је радио као наставник певања у Првој београдској гимназији а потом и у Богословији. Био је члан првог гудачког квартета у Србији. Са Цветком Манојловићем и Станиславом Биничким основао је 1899.год. Српску музичку школу у Београду (данас музичку школу "МОКРАЊАЦ") - прву сталну стручну школу у Србији. Сам је био њен наставник, веома заслужан за постављање темеља савремене музичке педагогије.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Srbi koji su pomerali granice Empty
PočaljiNaslov: Re: Srbi koji su pomerali granice   Srbi koji su pomerali granice Icon_minitime13/2/2017, 2:22 pm

STEVAN STOJANOVIC MOKRANJAC


Srbi koji su pomerali granice 860461

Petnaest rukoveti STEVANA MOKRANJCA kamen je temeljac nase umetnicke muzike.

Zato se od vremena postanka pa do danasnji dana nalazi u žiži interesovanja izvođačkih ansambala , publike drugih kompozitora i muzičkih pisaca. Naziv RUKOVET označava kompoziciju pisanu u obliku horske rapsodije sačinjene od niza pesama za koje je kompozitor inspiraciju našao u folkloru.Naziv za svoja dela Mokranjac je,dakle,potražio u jednoj lepoj reči narodnog jezika ,i time sam ukazao na tesnu povezanost svog muzičćkog mišljenja sa muzičkom tradicijom narodne umetnosti.On je tipičan predstavnik romantičara-utemeljivača nacionalne tradicije ,poput Glinke kod Rusa,Šopena kod Poljaka,Lista kod Mađara i drugih. Kao i oni ,folkloru je pristupio sa estetskog,umetničkog aspekta,stilizujući ga ,prilagođavajući svojim umetničkim zamislima.Mokranjac je bio izvanredan profesionalac (on je đak škola iz Minhena,Rima i Lajpciga),izuzetan znalac horskog stava . Pokazivao je široko interesovanje za folklor ,ne samo srpski (kao uostalom i drugi romantičari) već i za makedonski ,bosanski ,primorski,čak i turski. U folkloru je našao podsticaj za razvoj izražajnih sredstava, tako da se u poznim rukovjetima pojavljuju elementi pozornoromantičarskog harmonskog jezika koji se bazira na modalnosti (poput sličnih pristupa u delima ruskih kompozitora druge polovine XIX veka - Petorice, pre svih). Mokranjac je ispoljio izvanredan osećaj za realnost trenutka u kojem se nalazila naša umetnička tradicija, u svojim horskim kompozicijama dao je dela izvanredne umetničke snage i uverljivosti izraza (posebno u PETOJ I DEVETOJ rukoveti).Zato je naslednicima poslužio kao inspiracija - uzor; njegovo delo imalo je pravu motornu snagu za pokretanje novih ideja, ono je trajalo kroz neprekidan osporavanja i reafirmacije. Opus Petra Konjovića izrastao je iz Mokranjčevih temelja, srpski najpoznatiji balet, Ohridska legenda Stevana Hristića, poput hrasta izrasta iz malenog, genijalnog žira-Mokranjčeve DESETE rukoveti - SA Ohrida.Znatan deo Mokranjčeve kompozitorske aktivnosti posvećen je pravoslavnoj duhovnoj muzici. On je zapisivao beogradsku varijantu crkvenog pojanja (za razliku od Kornelijeve karlovačke) i te zapise izdao u OSMOGLASNIKU. Po ovim zapisima komponovao je niz veoma uspelih dela: LITURGIJA; DVE PESME NA VELIKI PETAK, TRI STATIJE, AKATIST, TEBE BOGA HVALIM, OPELO. povrat

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Srbi koji su pomerali granice Empty
PočaljiNaslov: Re: Srbi koji su pomerali granice   Srbi koji su pomerali granice Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Srbi koji su pomerali granice
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: MOJA ZEMLJA-
Skoči na: