LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Slike u oku i trag u duši

Ići dole 
AutorPoruka
Alfama

Alfama

Ženski
Broj poruka : 5
Datum upisa : 15.09.2012

Slike u oku i trag u duši Empty
PočaljiNaslov: Slike u oku i trag u duši   Slike u oku i trag u duši Icon_minitime16/9/2012, 10:09 am

Autobus. Daleki grad. Nepoznat predeo koji se voli na prvi pogled. Ljudi drugačiji, govore nepoznat jezik. Bliski ipak.
Beba, jedva godinu dana, u naručju majke, preko puta. Gleda te ispitivački. Ne odvaja oči od tebe. Ja joj se smejem ali ona gleda tebe.
Osećam trenutak. Znam da ću ga zapamtiti.
Majka mlada, opuštena, nežna. Vadi iz torbe plastičnu kutijicu sa zrnima groždja. Stavlja mu portiklicu. Bebac čas gleda u grožđe, vadi zrno po zrno svojim malim prstićima i stavlja u usta, čas diže pogled ka tebi. Mljacka najslađe na svetu.
Kakav običan i čaroban prizor!
U meni spokoj. Tu si. Sve je kao ta beba i ta majka.
Pojeo je sve. Začudjeno okreće činijicu, još bi. Briše ga, on i dalje gleda u tebe.
Ustajemo, naša stanica je blizu. Oboje se smejemo i mahnemo mu.
Ne sećam se je li nam uzvratio osmeh.
Neka i nije, nema veze, naša srca su pevala.
Nazad na vrh Ići dole
Alfama

Alfama

Ženski
Broj poruka : 5
Datum upisa : 15.09.2012

Slike u oku i trag u duši Empty
PočaljiNaslov: Re: Slike u oku i trag u duši   Slike u oku i trag u duši Icon_minitime16/6/2013, 9:44 pm

Šta je vreme? Mislim da je Ajnštajn mnogo o tome znao...jbg nisam nikada imala strpljenja i volje da to stvarno pročitam, ali evo, danima mislim o istom koje je opet tako različito. 

Vreme se meri časovnikom. Uglavnom.

Ja imam svoj unutrašnji sat, a jedan sasvim obični nosim na ruci. Imam dva ustvari, ručna. Jedan lep, moderan, mnogima se sviđa, i jedan drugi. Eh taj drugi, stari, izguljenog stakla. A kad ga stavim na ruku, sve mislim "eto, sad će nam vreme biti isto". A znam da neće. Uh. To je valjda očaj.
To isto vreme je moje vreme. Naše. To je vreme kada izađem iz sebe, vreme koje leti, koje stalno pokušavah da zadržim. Dva vremena ustvari: ono koje nam je isto i ono koje žuri, kasni, kako god.
Šta je bre to? Kako se zove, kako se objašnjava pojava? Šta se dešava i zašto čim se ugledamo odjednom nisam svesna vremena koje je prošlo u razdvojenosti? Zašto se svaki put, ali baš svaki, zašto se sve između susreta obriše tako lako? I samo nastavimo tamo gde smo stali. Kako je moguće da me to isto vreme oživi tako? Sva izađem iz sebe. Sve moje je vani i svaka čestica mi je spokojna. 
Isto vreme je mir.
Jesam li sada živa? Jesam sigurno, evo, osećam, boli. Pobedila sam i današnji dan. Život je i ovo. Hej jbt, preguram dan i mislim kako sam uspela! U čemu sam uspela? Grrrrr. Udahnem duboko, obrišem kap sa obraza, progutam knedlu, uzdahnem. Dobro sam ja bre. Uh kako sam jaka, kako umem kao velika da pobedim sebe. Samo me ovaj nemir u meni zeza. Krene, dođe do grla, pravim se nevešta, kao ne primećujem ga, smejem se, čak se zacenim od smeha. Mislim pobeći će. Ma kakvi, kad grune, razvali. Ali naučiću i to. Sve se nauči i na sve svikne. Jer kad mora, mora.

Kakvo je i ovo sad vreme? Ovo vreme kad se ćuti, kad se niti silom kidaju? 8 dana. Jbnih samo 8! Večnost. Svaki dan sam pobednik, pobedim a nisam srećna. Kakva je to pobeda? Hoću li sve dane do kraja života pobeđivati? 
Neću da pobeđujem. Hoću da budem malo zblanuto tele. Znaš šta hoću da ti kažem? 
Javi se krmku. Da znam bar da si dobro. Da bar tog jednog dana prestanem da pobeđujem.
Da izgubim bar tu jednu bitku, jer ću na kraju svakako dobiti rat.
Nažalost.
Nazad na vrh Ići dole
 
Slike u oku i trag u duši
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Naša autorska dela- piše se i čita u temama ispod naslovne :: Proza-
Skoči na: