O BOLU

Naslov: O BOLU 16/9/2012, 10:41 am

Moja prva i jedina supruga ,
slikala je
i govorila mi
o tome:
"Sve je to tako bolno,
svaki potez je
bol...
Jedna greška i
čitava je slika
upropašćena...
Ti nikad nećeš razumeti taj bol... "

"Slušaj, dušo",
rekao sam joj,
"što ne šljakaš nešto lakše ,
nešto što će da ti
godi ?!"

Samo me pogledala
i mislim da je to bila prva njena
spoznaja
tragedije što nas dvoje živimo
zajedno.

Takve stvari obično
započnu
negde.

C.Bukowski

Naslov: Re: O BOLU 8/6/2020, 12:19 am

Po rastanku

I

Reci mi sad, kada već prošlo je sve:
časi bolni i dani dragi, lepi;
kad novi bol se starom bolu smeje;
od reči tvojih kad duša ne strepi, –
reci, da l’ te je moja
tuga bolela
nekad, kad sam te mnogo,
mnogo volela?

Reci mi sad, kada me ne voliš više;
kad ti se prošloj ruga nova sreća;
i kad se dani koji nekad biše
duša ti samo, kad me vidiš, seća –
reci, da l’ te je moja
radost bolela
jednom, kad nisam više
tebe volela?

II

Nekad sam bila dobra i mlada
i poverljiva i puna nada,
nekada pre,
ti si mi tada reći mog’o
beskrajno mnogo, o kako mnogo
sa reč i dve.

Spokojni bili su dani moji,
a ti si srcu mi prvi koji
beše drag,
pa iza svega što si mi rek’o
katkad surovo, kadkad meko,
ostao je trag.

Sad srce moje bije tiše:
već manje volim, a znam više
nego pre;
već sad mi ne bi reći mog’o
onako dosta, onako mnogo
sa reč i dve.

I kad bi danas prišao meni
i hteo reči davno rečeni’
buditi draž,
u srcu mome šaptao bi neko:
da sve što si mi ikada rek’o,
bila je laž.

III

O, kad bi znao ti kako je meni
što neću više smeti
ni u proleće kad trava zeleni,
ni kada cveta leti,
doći ti sutonom dok tuga raste.

O, kad bi znao ti kako je duši
kad zadnje drveće mre
i zadnje lišće žalosno pevuši
što neće moći kao pre
reći ti svoje jesenje plašnje.

O, kad bi znao ti šta srce skriva
kad oko zalud traži.
O, kad bi znao ti kako jednolik biva,
bez boje i bez draži,
svaki dan kad te videla nisam

Desanka Maksimović

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...

Naslov: Re: O BOLU 8/6/2020, 12:21 am

PESMA

Nikad ne znam kud će nova pesma hteti,
Novoj sreći ili bolu stare rane;
Da kao molitva u nebo poleti,
Ili kao kaplja otrova da kane.
Samo čujem poklič u dnu duha svoga,
Kao vest proročku, kroz noć, s brega pusta;
I ja čujem blage reči večitoga
Kako mi prolaze kroz srce i usta.
Tad sve kanda znadem pojmiti i reći,
I pogađam tajnu skrivenu od sviju:
Da pretvorim u stih bol od svega veći,
I jad u molitvu i u harmoniju.
I ljubav što čezne, i jed što se gnuša,
Sve je samo pesma; dok mre u dubini
Sva u čudnu svetlost obučena duša –
Kao zvezda što se raspada u tmini.
I dok se u miru tka večito tkivo,
Huji glas stvaranja i ritam rasula,
I dok u te sate još strasno i živo
Sve saznaju moja opijena čula –
Ja znam da nestajem u šumu što bludi,
Sa svakim korakom kojim noga kroči:
Stran za pravu sreću i pravi bol ljudi –
Upirući k nebu začuđene oči.

Jovan Dučić

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...

Naslov: Re: O BOLU 30/6/2020, 10:13 pm

Svaka koju napisah je njegovo dete.

Valjda ja dodjem majka onda.

Pa da ga pomenem

................

Lutam...
A znam gde sam.
Lupam glavom gde i ranije...
Boli...
Kao da do sad nije.
Putujem kroz davni san.

.........................

PS
Kukalice tipa, infarkt ... mozga ... srca...
Igračke u odosu na pravi.
Znam, probao.

Naslov: Re: O BOLU 25/7/2020, 1:59 pm

Once your heart is broken...
It never gets better.
Every night promises,
And every morning lies,
It will die... later...

But it doesn’t.

You are awoken by the dream
Ten years after,
Remembering the smell,
The laughter...
And you know...
The pain remains the same.

Naslov: Re: O BOLU 28/7/2020, 4:09 pm

Pita cerka majku crnogroku...
koliko moze da se izdrzi
Ne dao ti bog da saznas