Poucne i interesantne price

Manipulacija

Manipulator govori, ali ne komunicira autentično. Bolje rečeno, svoje
poruke iznosi jednostrano i ironično. Izobličuje i interpretira ono što
ste rekli, a da se i ne savjetuje s vama kako bi provjerio je li tačno
prenio vaše namjere i misli.
Izbjegava rasprave koje ga zamaraju, bilo fizički, bilo verbalnim
izvrtanjima (smisla i značenja) koja vam ostaju tajnovita. Ne postavlja
jasno svoje zahtjeve i više voli postaviti obrnuto pitanje zaključujući
sam na osnovu vašeg odgovora. U istom nizanju misli, njegovi su odgovori
daleko od toga da budu jasni. Tokom kakve rasprave, pravi je umjetnik u
zavlačenju, što u raspravi ne dopušta drugima samo da na kraju bude u
pravu. Ne podnosi nikakvu napomenu, nikakvu kritiku, nikakvo vaše
odbijanje. Ako šuti, sigurno nešto smišlja, ili računa! Kritike, pa i
blage, izazivaju u njemu tjeskobu koju nastoji prikriti tako što vam
upućuje zajedljive primjedbe.
Osjeti li se izdanim ili pomisli li da neće postići svoj cilj, može i
prijetiti. U obitelji ili u ljubavnoj vezi, manipulator pribjegava
prijetnjama o samoubistvu. Prisiliće vas da mu iskažete ljubav.
Sve veća sumnja, s dolaskom novog člana (manipulatora) u društvu,
porodici ili među grupom prijatelja mogla bi vas natjerati da začepite
uši i zatvarate oči. Manipulator je „uznemiren“ među ljudima koji se
dobro slažu. Trsi se da pobudi sumnju, nesporazume u nekoj grupi, drugim
riječima, sije razdor. Nesuglasje se javlja malo po malo i vrlo često
niko ne može shvatiti šta mu je uzrok. Je li manipulator hirovit?
Svakako. Svim je manipulatorima zajedničko to da vrlo lako mijenja
ponašanje, govor i mišljenje, čak i odluke, u zavisnosti od toga s kojom
su osobom. Mimika, osmijeh, čak i intonacija u manipulatora mogu se za
tren promijeniti. Samo njegovi najbliži mogu shvatiti tu čudnu i
iznenadnu promjenu. Kao da nikakvi osjećaji i emocije što pokreću te
reakcije nemaju nikakve veze sa stvarnošću. Takođe, manipulator jedan
dan može izlagati o nečemu, a za tri dana o istoj temi iznijeti potpuno
suprotne prijedloge. Objavite li da je proturječan u svojim iskazima,
očekujte od njega kategorično poricanje promjene mišljenja, a osobito
budite spremni na to da će vam prigovarati kako ga prvi put niste pomno
slušali. Bez svjedoka, izraziće i sumnju u vaše sposobnosti da nekoga
uopšte i slušate. Manipulator je pravi čarobnjak u laganju. Čini se da
ni sam nije svjestan o čemu sve i koliko laže i glumata. To pak ne znači
da on nije nikada svjestan što zapravo čini!
Prema mnogim istraživanjima, većina je manipulatora svjesna svoje moći i
uticaja na druge. Ali svi nisu svjesni posljedica, često razornih
psihičkih posljedica za sve koji ih okružuju. Kad su odsutni,
manipulatori ne mogu ni zamisliti što se sve može reći o njihovu
paradoksalnom djelovanju. Oni i ne pomišljaju da bi njihove ubojite
primjedbe, njihove laži, iznenadne promjene ponašanja i mišljenja mogli
donijeti tolike posljedice. Nije im ni na kraj pameti da zbog njih
pojedine osobe pate od nesanice, često plaču, previše su tjeskobne i
boležljive. Zbog svoje egocentričnosti, tog snažnog hendikepa, ne mogu
sebe zamisliti na mjestu drugih i shvatiti ih. Često govore jedno, a
rade nešto posve drugo. Djeluju kao da vjeruju u ono što govore. Ta
potreba da o sebi stvore najpozitivniju moguću sliku pokreće ih u
njihovom djelovanju. Pritom su sva sredstva dopuštena. Da bi bili što
uvjerljiviji, prvi će braniti moralne i socijalne principe, služeći se
pritom aforizmima i svakovrsnim citatima te etikom koja im naročito
nedostaje.
Čini se da su manipulatori svjesni svojih djela i njihovih posljedica na okolini.

SNAGA MISLI

U Chicagu, tri covjeka su bila greskom zatvorena u kamion-hladnjacu.
Nisu mogli iznutra otvoriti vrata, niti ih je itko mogao cuti. Znali su
da ce se u roku tri sata smrznuti ne uspiju li izaci. Bili su obuceni u
laganu ljetnu odjecu i njihove mogucnosti za prezivljavanje bile su
jednake nuli. Slijedeceg dana pronadjeni su mrtvi i svi su pokazivali
znakove smrzavanja. Zapanjujuce u cijeloj prici bilo je to sto hladnjaca
tog dana uopce nije bila ukljucena.
Jedan asmaticar dozivio je tijekom noci snazan napad bolesti. Mislio je
da ce se ugusiti. Doteturao je do vrata balkona, otvorio ih i nekoliko
puta duboko udahnuo. To mu je pomoglo i stanje mu se brzo smirilo. Kada
se slijedeceg jutra probudio, ustanovio je da te noci nije otvorio vrata
balkona nego vrata ormara.

TOPLI KAMEN

Prema jednoj legendi, kada je izgorjela čuvena Aleksandrijska biblioteka
u Egiptu, sačuvana je jedna knjiga. Pošto nije bila posebno vrijedna
knjiga prodata je nekom siromašnom čovjeku za nekoliko novčića. Knjiga
nije bila ni posebno zanimljiva, ali je između njenih stranica bilo
umetnuto nešto veoma zanimljivo. Bio je to veoma tanak papirus na kojem
je bila zapisana tajna “toplog kamena”.

Topli kamen je mali oblutak koji je mogao pretvoriti bilo koji metal u
čisto zlato. Na papirusu je pisalo da je topli kamen negdje među
hiljadama drugih sličnih kamenčića koji su skoro istog oblika. Tajna je
bila u sljedećem: topli kamen širi toplotu, dok su svi ostali hladni.

Odlučivši da krene u potregu za toplim kamenom, čovjek je prodao svoju
skromnu imovinu, kupio osnovne namirnice, preselio se na obalu mora i
krenuo da pretražuje oblutke.

Znao je da bi se moglo desiti da – dok bude tražio svoj magični kamen –
uzme jedan isti oblutak mnogo puta. Zato je sve one koji su bili hladni
bacao u more. Cijeli dan je proveo tražeći ali nije našao topli kamen.
Ipak nije odustajao. Uzmi kamen. Hladan – baci ga u more. Uzmi sljedeći.
Baci ga u more.

Tako su se dani nizali u nedjelje, nedjelje u mjesece. Jednog dana je,
međutim, uzeo kamen koji je bio topao. Bacio ga je u more prije nego što
je shvatio šta je uradio. Razvio je tako snažnu naviku bacanja kamenja u
more da nije ni primijetio onaj koji je mjesecima tražio.

Tako je i sa prilikama u životu. Ako nismo dovoljno obazrivi lako se
može desiti da uopšte ne primijetimo priliku koja nam se pruža i da nam
izmakne iz ruku.

ČETIRI SUGESTIJE ZA SVAKI DAN

Uvijek budi prijatan prema svakome koga upoznaš; što više prijatelja imaš, bolji će ti biti život.

Uvijek više slušaj nego što pričaš; previše ljudi smatra da su njihovi stavovi ispravni a da su svi ostali u krivu.

Drži se onoga u šta vjeruješ i ne dozvoli da te povrijedi ono što drugi
ljudi pričaju; na kraju krajeva, to su samo riječi. Život je suviše
kratak da bi se nervirao oko toga šta drugi misle.

Najvažnije od svega, smij se svaki dan. Ne propusti da svima koje voliš kažeš koliko ti znače prije nego što odeš u krevet.

Džef Ruk

USLUGA SA OSMJEHOM

Neki čovjek uputio je pismo jednom malom hotelu u gradu na srednjem
zapadu, koji je namjeravao da posjeti tijekom odmora. Glasilo je:

„Veoma bih voljeo sa sobom povesti i svoga psa. On je veoma njegovan i
lijepo odgojen pas. Da li ste spremni dopustiti da noću spava u mojoj
sobi?“

Odmah je od vlasnika hotela primio odgovor, u kome piše:

“Vodim ovaj hotel već dugi niz godina. Za sve to vrijeme, nikada mi
nijedan pas nije ukrao ručnik, posteljinu, srebreno posuđe, niti sliku
sa zida. Nikada nijednog psa nisam morao izbaciti usred noći iz hotela
zato što je pijan ili se ne ponaša pristojno. Nikad mi se nije dogodilo
da pas pobjegne, a da ne plati hotelski račun. Prema tome, vaš pas je
stvarno dobrodošao u moj hotel. A, ako vaš pas može garantirati za vas, i
vi ste isto tako dobrodošli.”

Kako televizor nije radio, bračni par je pozvao majstora. Majstor je otvorio televizor kako bi pogledao šta nije u redu. Kada je otvorio televizor, vidio je sitne komadiće hljeba. Roditelji su odmah znali ko ih je ubacio tu, njihova četvorogodišnja ćerka. Bez obzira koja porodica bila u pitanju, svi bi roditelji reagovali ljutito na to, ali majka ove djevojčice nije tako postupila. Pitala je djevojčicu tihim glasom zašto je to uradila? Nakon što je saznala razlog, majka je zaplakala.
Objasnila je:
- Vidjela je na TV-u gladnu afričku djecu, pa je otrčala u kuhinju, uzela hleba i isjeckala ga toliko sitno da može da prođe kroz rupice, u nadi da će taj hleb stići do gladne dece.

LOVCI NA SREĆU

Jednoga dana vidješe dječaci nekog starca kako ide ulicom sa velikom
korpom na ramenu, prepunom blistvaih zvijezda. Laganim zamahom ruke on
bi s vremena na vrijeme zagrabio iz korpe i zavitlao kao da sije. Tada
bi mnogo prekrasnih zvjezdica zalepršalo oko njega kao jato varnica.
- Šta to radite? – upitaše dječaci goreći od znatiželje.
- Sijem sreću! – odgovori čovjek i mirno nastavi svoj posao dok su mu se
među prstima caklili prekrasni dragulji iz kojih su dječake gledale
tople dugine boje.
Osvojeni tom ljepotom mališani smjesta pojuriše da uhvate sreću, ali uzalud.
I oni najhitriji i najokretniji ostajali bi praznih ruku.
- Uzalud je to što činite – osvrnuo se tajanstveno starac. Tako je nikada nećete uloviti.
- Zašto? – upitaše začuđeno dječaci.
Nasmiješivši se, starac im odgovori:
- Tek kad se naučite sijati radost i ljepotu oko sebe, bićete pozvani na žetvu

Jogi je sjedio ispod drveta uronjen u meditaciju, kad mu ptičica sjede na koljeno. Jogi otvori oči i ugleda jadnu životinjicu koja se tresla od glave do repa. ''Malena ptico, čega te tako strah?'' upita je jogi. Ptičica odgovori: ''Pogledaj onoga velikog sokola koji sjedi tamo preko, on me proganja s namjerom da me ubije. U svojoj sam nevolji kod tebe potražila utočište, i preklinjem te da mi spasiš život! '' Jogi je uvjerio ptičicu da će je zaštititi i da se više ne mora bojati. Tada se približio soko i obratio se jogiju: ''Preklinjem te, molim te, vrati mi moj plijen. Nijesam jeo već nekoliko dana i zadnjim sam atomom snage proganjao ovu pticu. Ako je ne pojedem, umrijeću.'' Jogi je ispred sebe gledao dva očajna bića koja su mu se obratila kao zadnjoj nadi. Tada je uzeo nož, odrezao komad vlastitog tijela, koji je bio jednako velik kao ta ptičica, i bačio ga sokolu. Zatim su obije ptice nestale jednako naglo kao što su se pojavile, a rana koju je sebi jogi sam nanio zatvorila se ne ostavljajući ožiljak. Tada je jogi shvatio da ga je Bog samo stavio na probu.

Ako covjek

Ako čovjek juri za novcem, zvaće ga pohlepnim;

ako ga pokuša zadržati, zvaće ga kapitalistom;

ako ga bezbrižno troši, zvaće ga rastrošnim;

ako ga nikad ne uspije steći, zvaće ga besposličarem;

ako ga ni ne pokuša steći, zvaće ga neambicioznim;

ako ga stekne bez rada, zvaće ga parazitom;

a ako će ga steći nakon što je cijeli život pošteno radio za njega, zvaće ga budalom koja nikad nije imala ništa u životu.

Nikada se ne suocavaj sa nevoljom polovicno.Nervoza je rdja zivota;kada
dodas sutrasnji teret na danasnji,njihova tezina postaje
nepodnosljiva.Izbegavaj klupu za oplakivanje i zahvaljuj se,umesto
toga,za svoje poraze.Ne bi ih dobio da ti nisu bili potrebni.Uvek uci od
drugih.Onaj koji uci od sebe ima budalu za nastavnika.Budi oprezan.Ne
preopterecuj svoju savest.Upravljaj svojim zivotom kao da ga provodis u
areni punoj glodara.
Izbegavaj preterivanje.Ako primetis nesto u sebi sto te ispunjava
ponosom,pogledaj bolje i naci ces vise nego sto je potrebno da se
postidis.Budi mudar.Shvati da nisu svi ljudi stvoreni jednaki,jer nema
jednakosti u prirodi,pa ipak,nijedan covek nije rodjen sa kojim nije
rodjeno i njegovo stvaralastvo.Radi svakog dana kao da ti je prvi,ali
ipak nezno postupaj sa zivotima koje dodirujes,kao da ce se svi zavrsiti
u ponoc.
Voli svakog,cak i one koji te odbijaju,jer mrznja je luksuz koji ne mozes sebi da priustis.
Potrazi one kojima je potrebna pomoc.Nauci da onaj koji pruza iz jedne ruke,uvek dobija u obe.
Budi dobrog raspolozenja.Iznad svega,zapamti da je vrlo malo potrebno da
bi se stvorio srecan zivot.Pogledaj gore.Pruzi ruke.Prosto ostani veran
Bogu i putuj tiho svojim putem ka vecnosti sa milosrdjem i osmehom.Kada
odes,svi ce reci da si u nasledstvo ostavio bolji svet od onog koji si
zatekao.


Odlomak iz knjige "Akabarov dar"

Neki je mladić imao savršeno srce. Nije bilo ožiljaka ni zareza na
njemu. Svi su se slagali da je njegovo srce najljepše. Mladić je bio
jako ponosan i sve se više i glasnije hvalio svojim prelijepim srcem.
Iznenada se pojavio starac i rekao:
- Zašto tvoje srce nije tako lijepo kao moje?
Starčevo srce je snažno udaralo, ali je bilo puno ožiljaka. Na nekim
su mjestima komadići bili premješteni a na druga stavljeni, ali nisu
potpuno odgovarali. A bilo je puno mjesta gdje su cijeli komadi
nedostajali.
Ljudi su pogledavali starca s nepovjerenjem: kako može i pomisliti da mu je srce ljepše od mladićeva.
Mladić je pogledao u starčevo srce i nasmijao se.
- Mora da se šališ, rekao je.
- Usporedi svoje srce s mojim, moje je savršeno, a tvoje je prepuno ožiljaka.
- Vidiš, svaki ožiljak predstavlja osobu kojoj sam darovao ljubav –
izvadio sam komadić srca i dao joj ga. Najčešće su i oni meni poklonili
komadić svoga srca koji nije baš savršeno pristao na prazno mjesto u
mojem. Kadikad sam poklonio komadić srca, a da nisam dobio drugi
zauzvrat. Tu su nastale velike praznine i udubljenja. Iako su otvorene
praznine bolne, podsjećaju me na ljubav koju smo dijelili. I za te
ljude gajim nadu da će se jednoga dana vratiti i ispuniti ih. Mladiću,
vidiš li sada što je istinska ljepota?
Mladić je neko vrijeme uronio u misli. Prišao je starcu, posegnuo za
svojim mladim, savršenim srcem i otrgnuo komadić te ga drhtavim rukama
pružio starcu.
Starac je prihvatio komadić mladićeva srca, odlomio komadić svoga i smjestio ga na ranu mladićeva srca.
Mladić pogleda u svoje srce, ne više tako savršeno, ali ljepše nego ikada.

Ostavljena kuca

Cini se da ona usamljena kuca tamo, na kraju sela kod one velike
raskrsnice, razbira samo sapat jesenjeg lisca i onaj iskricavi razgovor
vrabaca sto su se ugnezdili ispod vec ostarelih streha. Istina, kuca
nije tojiko stara, ali kao da je oronula od usamljenosti i neke cudne
tisine koja se skriva po avliji koja retko kad pokazuje bat ljudskih
koraka.

Okolo samo jos na vetru pokatkad titraju vecno zeleni simsiri i stari
orah u cijoj krosnji se jos uvek gnezde gugutke, a tamo pored lipe koja
je odavno izgubila miris i hladovinu, jer nema kome da podari svoje
cvetove i krosnju, skrivaju se sove.

Ko god da je minuo putem, bilo od mestana ili putnika namernika,
zagledao bi se u kucu. Kuca je lepa po izgledu i nacinjena na lepom
mestu, ali bi svakome pogled zastao na prozorima koji behu zaprljani,
bez zavesa i vise nalik mutnom pogledu bolesnih ociju nego pravim
prozorima vedre kuce.

Zasto je kuca takva i cija je, svakome je cesto lebdelo pitanje na
usnama ili bar trenutno proletelo kroz misli. A odgovor kao da se gubio u
susednom vocnjaku prepunom voca prosutog po pozuteloj travi i jesenjem
liscu. Odgovor tesko da je ko mogao da pronadje, jer skoro da ga i nije
bilo. Jedino su bliznji znali nesto vise o toj kuci i avliji, o vocnjaku
i kotaru,i bunaru koji behu tu pored kuce.

A mnogi se secaju da to bese jedna od najlepsih avlija u kraju kad je
Radoje doso u kucu na miraz. Cim je dosao, prionuo je na rad, jer bese
iz siromasne kuce pa je bio zeljan i rada a i dobrih njiva., livada i
vocnjaka, dobre stoke i imetka.

Vrednocom i strpljenjem imetak se uvecavao, bese to jedno od najboljih
domacinstava u selu. I sve tako dok mu deca ne stasase i odose svojim
putem. A onda, kao grom iz vedra neba, jednog jesenjeg dana Radoju stize
glas da mu je brat, u selu preko reke, stradao od groma!

Nesto od brige za ostarelim roditeljima, ali i zbog neke cudnovate tuge
za rodnim njivama, livadama, livadama, vocnjacima i rodnom kucom koju
vec bese zaboravio, Radoje poce sve vise da biva u toj svojoj kuci.
Razapet izmedju dva imanja i dva sela jedva je uspevao da posvrsava sve
poslove, cesto je u jednom selu osvanjivao, a u drugom omrkavao.

Trajalo je to neko vreme dok i on ne poce da poboljeva, a kako u selu
gde bese dosao u kucu ostadose samo on i zena, odlucise da se ipak vrate
Radojevoj rodnoj kuci. Od tog dana kad se Radoje sa zenom posle toliko
godina vratio svojoj rodnoj kuci, kao da mi je pao teret sa srca. Ali
vec posle prve noci prespavane u svojoj kuci, kao da ga skolise nove
nevolje, san postade za njega nesto daleko.

A i cim bi sklopio oci, dolazio mu je nepoznati covek, duge sede brade,
zaleci se sto su ga ostavili samog, bez kuce i kucista, podsecajuci
Radoja da nije smeo da ostavi onu kucu u kojoj je proveo najlepsi deo
zivota. Uzalud se Radoje opirao okretao na drugu stranu, menjao krevet i
sobu, san se ponavljao iz noci u noc.

Svi pokusaji da nesto promeni bili su uzaludni. Obilazio je Radoje i
vracare i sve druge za koje je cuo ili pomislio da mogu da mu pomognu,
ali bez nekog uspeha. Ponekad je uspevao da se smiri molitvom i odspava
koji minut, ali to je bilo dosta retko.

Trajalo je sve to tako dok se pri slucajnom susretu ne pozali jednom
starom monahu iz manastira pod planinom. Monah ga saslusa pazljivo i
dade savet da jedino moze da se izbavi iz nevolje ako u bivsoj avliji
sagradi novu kucu. Ne mora biti velika, ali mora da bude bar kakav takav
kucerak.

I zaista vec posle nekoliko dana pocela je gradnja kuce, a posle
nekoliko meseci i krov se zacrveneo. Kad kuca bese gotova i osvestana,
Radoju se vrati pravi san. U kuci niko ne boravi, ali Radoje ponekad
navrati, posedi i odluta nekud mislima.

Postoje duhovi proslosti koji budu vecno vezani za jednu kucu, jedno
mesto, jednu porodicu i kada ta porodica ode odatle, on je izgubljena
dusa i salje opomene kroz nase snove ili javu, vapi za onim sto mu je
potrebno da bi nasao svoj mir i vratio ga drugima.

Veliki talasi

U ranim danima Meiđi ere živio je dobro poznati hrvač po imenu Onami,
Veliki talasi. Onami je bio veoma snažan i odlično je poznavao vještinu
hrvanja. Nasamo, pobjeđivao je čak i svog učitelja, ali je na javnim
takmičenjima imao takvu tremu da su ga obarali čak i sopstveni učenici.

Onami je u sebi osjećao da bi valjalo da se obrati za pomoć nekom zen
učitelju. Hakuđu, lutajući učitelj, boravio je nakratko u obližnjem
hramu, pa je Onami odlučio da ode do njega i ispriča mu za svoju muku.

"Tvoje ime je Veliki talasi", stade učitelj da ga savjetuje, "stoga
ostani noćas u ovom hramu. Zamisli da jesi talas. Više nisi uplašeni
rvač. Ti si taj ogromni talas sto briše i guta sve pred sobom. Učini
tako i bićes najbolji rvač u ovoj zemlji".

Učitelj se povuče na spavanje. Onami je sjedio i meditirao, nastojeći da
zamisli sebe kao talas. Misli su mu skretale na mnoge druge stvari.
Potom je postepeno sve više i više počeo da osjeća talase.

Kako je noć odmicala, talasi su postajali sve veći i veći. Raznijeli su
svo cvijeće u saksijama. Preplavili su čak i Budu na svom oltaru. Do
zore, na mjestu gdje je bio hram bjehu samo plime i oseke beskrajnog
mora.

Ujutru je učitelj našao Onamija kako meditira, s osmjehom na usnama.
Potapšao je hrvača po ramenu. "Sada te vise ništa ne može poremetiti",
rekao je. "Ti si taj talas. Počistićeš sve pred sobom".

Istog dana, Onami se prijavio za takmičenje u hrvanju i pobijedio. Od tada, više niko u Japanu nije mogao da ga pobijedi.

Snaga volje je zaista veoma moćna sila u nama.

Pouke Oca Nikolaja Vladimirovica: "Da ljudi prime ovo k srcu i da zive po tome":

1) Da nauce da nikoga ne mogu prisiliti da ih voli,
mogu samo voleti.

2) Da nauce da nije najvrednije ono sto poseduju,
nego ko su u svom zivotu.

3) Da nauce kako se nije dobro uporedjivati s drugima,
neko da budu svesni svojih vrednosti.

4) Da nauce oprastati,
i ne misliti vise na oprosteno.

5) Da nauce, da se novcem moze kupiti sve,
osim srece i ljubavi.

6) Da nauce da dve osobe mogu promatrati istu stvar,
a videti je razlicito.

7) Da nauce kako mogu reci i napisati mnogo toga,
ali da su bez dela te reci samo prazno zvono.

Da nauce da je pravi prijatelj onaj koji zna sve o njima,
a ipak ih voli i postuje.

9) Da nauce kako nije uvek dovoljno da im drugi oproste,
moraju i sami sebi oprastati.

10) Ljudi ce zaboraviti sta si rekao,
ljudi ce zaboraviti sta si ucinio,
ali nikada nece zaboraviti –
kakve si osecaje u njima probudio.

7 LOGIČNOSTI


1. Pomiri se sa PROŠLOŠĆU kako ti ne bi uništila SADAŠNJOST.

2. Šta drugi misle o tebi, TO nije tvoja briga.

3. Vrijeme liječi sve, DAJ VREMENU vremena.

4. Niko nije razlog tvoje sreće OSIM tebe samog.

5. Ne upoređuj svoj život sa životima drugih, NEMAŠ POJMA kako je njima.

6. Ne razmišljaj previše, sasvim je u redu da NE ZNAŠ sve odgovore.

7. Smij se, i ne uzimaj na sebe sve probleme ovog SVIJETA.

Voz zivota

Zivot je poput putovanja vozom. Ljudi ulaze i silaze. Prilikom
zaustavljanja voza desavaju se prijatna iznenadjenja. Covek prozivljava
srecne trenutke ali ima i nezgoda, nesreca i zalosti.

Kad se rodimo zakoracimo u voz. Susrecemo se s ljudima za koje mislimo
da ce nas pratiti tokom celog naseg putovanja. Npr. nasi roditelji.
Nazalost, istina je sasvim drugacija. Kad-tad, oni ce sici s voza i
ostaviti nas bez svoje ljubavi, naklonosti, neznosti, prijateljstva i
drustva. Medjutim, u voz ce uci druge osobe koje ce nam biti jako vazne.
To su nasa braca i sestre, nasi prijatelji i ljudi koje cemo sresti i
zavoleti u svom zivotu.

Mnoge osobe koje ulaze gledaju na putovanje kao na kratku setnju. Drugi
pak u svojoj voznji kroz zivot nalaze samo zalost i tugu. Ali u vozu ima
i onih koji su uvek pri ruci i spremni su da pomognu onim ljudima
kojima je potrebno pomoci.

Mnogi nakon svog silaska s voza ostavljaju iza sebe trajnu ceznju. Mnogi
nas sunovracuju u duboku nevolju. Mnogu ulaze i silaze a da ih nismo ni
zapazili.

Cudi nas sto su mnogi putnici koji su nam najdrazi negde u nekom drugom
vagonu. Ostavljaju nas same u tom delu naseg putovanja. Naravno , to nas
ne sprecava da na sebe preuzmemo teskoce putovanja i samoce i da ih
potrazimo i da pokusamo da se smestimo u njihov vagon. Desava se i to da
ne mozemo da se smestimo blizu njih jer je mesto vec neko drugi zauzeo .


I takav je zivot. Prepun izazova, snova, mastanja, nadanja, sastanaka,
rastanaka, bez ponovnih sastanaka i nikad se ti trenuci nece vratiti.
Pokusajmo od svog putovanja kroz zivot da ucinimo najbolje sto mozemo.
Pokusajmo da se svima iz voza budemo u miru. Pokusajmo u svakom od njih
da vidimo najbolje sto je u njima. Setimo se toga da na svakom delu
zivotnog koloseka, neko od saputnika moze "skliznuti" i
da su mu potrebne nase simpatije i razumevanje. I nama se moze desiti
da "skliznemo" s koloseka. I nadamo se da ce se naci
neko ko ce da nas razume.

Najveca misterija putovanja je ta sto ne znamo kad cemo tacno izaci iz
voza isto kao sto ne znamo ni kada ce da sidju nasi saputnici, cak ni
oni koji sede pored nas.
Bicu veoma tuzna kad budem morala da sidjem iz voza. Verujem da ce
veoma boleti rastanak s nekim prijateljima koje sam sretala za vreme
putovanja i koji su mi postali dragi. Medjutim gajim nadu da ce doci
glavini kolosek. Tada cu videti kako svi oni pristizu sa svojim
prtljagom koji na ulasku u voz nisu imali. To ce me silno obradovati.
Bicu srecna i zbog cinjenice da sam im pomogla da povecaju svoj putni
prtljag polozivsi u njemu prave sadrzaje.

Pokusajmo da pri silasku iz voza ostavimo prazno sediste koje ce u
ostalim putnicima, koji nastavljaju putovanje, buditi ceznju na lepe i
prijatne uspomene.
Svima zelim srecno i prijatno putovanje.

Šetao gradom jedan imućan gospodin, beše zima, jača nego inače. Njemu krenu u susret siromah slabo obučen i kaže:
-"Gospodine dal' biste mi dali kaput, hladno mi je?!"
Čovek se sažali i pomisli, vratiću se kolima, imam kući drugi, a ovaj čovek nema ništa, dade mu svoj kaput i reče;
-" Da te dobro posluži!"
Sutradan taj gospodin prođe istom ulicom i ugleda svoj kaput u izlogu,
uđe da proveri dal' je zaista njegov kaput. Trgovac mu reče da je kupio
od nekog čoveka i dao mu pozamašnu svotu novca. Uvređen, začuđen, obrati
s Bogu i reče:
- "Ja sam Bože skinuo kaput sa sebe da mu dam, a on ga prodao!"
Odgovara njemu Bog:
-"Sinko, ne razmišljaj, ti si učinio svoje a ostalo prepusti meni".

SNAGA MISLI

U Chicagu, tri covjeka su bila greskom zatvorena u kamion-hladnjacu. Nisu mogli iznutra otvoriti vrata, niti ih je itko mogao cuti. Znali su da ce se u roku tri sata smrznuti ne uspiju li izaci. Bili su obuceni u laganu ljetnu odjecu i njihove mogucnosti za prezivljavanje bile su jednake nuli. Slijedeceg dana pronadjeni su mrtvi i svi su pokazivali znakove smrzavanja. Zapanjujuce u cijeloj prici bilo je to sto hladnjaca tog dana uopce nije bila ukljucena.

Jedan asmaticar dozivio je tijekom noci snazan napad bolesti. Mislio je da ce se ugusiti. Doteturao je do vrata balkona, otvorio ih i nekoliko puta duboko udahnuo. To mu je pomoglo i stanje mu se brzo smirilo. Kada se slijedeceg jutra probudio, ustanovio je da te noci nije otvorio vrata balkona nego vrata ormara.

PRIČA O DVA SMIJEHA


Veliki i mali smijeh započeli su svoje priče. Veliki smijeh ulazio je u dvorane, cirkuse, škole i teatre, a mali smijeh igrao se kamenčićima i kotrljao s loptama na livadi.

Veliki smijeh postao je umišljen pa se širio, širio, širio – dok nije puknuo kao neki preveliki balon, a mali smijeh trčao je ulicama i brao cvijeće za razne tužne mame. O velikom smijehu pisalo se u novinama, pojavljivao se na naslovnim stranicama u novom kaputu, a mali smijeh oprezno je dijelio poljupce prolaznicima, pa ga zato nisu ni primjećivali.

Kažu da veliki smijeh treba dvorac, palatu ili bar neko igralište, a da mali smijeh može stanovati i u loncu za cvijeće ili u tatinom starom šeširu. Neki tvrde da su mali smijeh zapazili u mačjem oku i u lelujanju trave, a drugi misle da su ga otkrili u ptičjem cvrkutu.

Ako nikad ne upoznate veliki smijeh, biće vam žao, ali još ćete više žaliti ako ostanete bez malog smijeha. On je i sad pokraj vas, zar to ne osjećate? Pritajio se, nestaško, sakrio u uglu usnica, pa se smješka, gotovo nevidljiv.

Kad odem sutra u šetnju, povešću sa sobom i mali smijeh. Moliću ga da mi otkrije busen tratinčice, gnijezdo malih kosova, zeleno pramenje šume.

Oh, nadam se da me mali smijeh neće nikada napustiti. Ako se i spotaknem o neki kamen na putu, on će mi pružiti svoju sitnu, prozirnu ruku. Tako ćemo zajedno koračati po svjetlosti.

OPRAŠTANJE


Nakon dugo godina susrela se dva prijatelja – nekadašnja zatočenika koncentracionog logora.

“Je si li oprostio nacistima?”, upita prvi.

“Da.”, odgovori drugi.

“E pa, ja nisam! I nikada i neću! Mrzim ih iz dna duše i tako bih se rado osvetio samo kad bi mi se pružila prilika za to.”, pun bijesa na to odvrati prvi.

“Onda si ti još uvijek njihov zatočenik.”, s tugom izgovori drugi.

***

“Slabići nikada ne mogu oprostiti. Opraštanje je karakteristika jakih.” – Mahatma Gandi

Idi smireno kroz buku i užurbanost i seti se mira koji
možeš naci u tišini.
Koliko je moguce, budi
u dobrim odnosima sa svim ljudima.
Govori svoju istinu smireno i jasno i slušaj druge,
cak i glupe i neuke;
i oni imaju svoju pricu.
Izbegavaj bucne i nasilne osobe,
one su teret duhu.
Ako uporediš sebe s drugima, možeš postati
ogorcen ili ponosan; jer ce uvek biti vecih i manjih od tebe.
Raduj se svojim dostignucima i planovima.
Održi zanos za svoj licni poziv, ma koliko on skroman bio;
to je prvo blago u promenljivim vremenima
Budi oprezan u svojim poslovima; jer svet je pun prevara,
ali neka te to ne ometa da vidiš vrline koliko je ima.
Mnogi ljudi teže za visokim idealima i svuda je život pun heroizma.
Budi ono što jesi. Budi svoj!
Pogotovu nemoj glumiti ljubav.
A nemoj biti podrugljiv prema ljubavi,
jer uprkos ogorcenosti i razocarenjima, ona je vecna kao trava.
Spokojno primi iskustvo godina, skladno napustajuci stvari iz mladosti.
Ali nemoj sam sebe žalostiti izmišljotinama. Mnoga strahovanja nastaju od umora i usamljenosti.
Osim održavanja zdrave stege, budi blag prema sebi.
Ti si dete svemira, ništa manje nego sto je drvece i zvezde.
Imaš pravo biti ovde.
I bilo ti to jasno ili ne, nema sumnje da se svemir razvija kako treba.
Dakle budi u miru s Bogom, ma kako ga zamisljaš, i bez obzira kakav ti je posao i cemu težiš u bucnom komešanju života, zadrži mir u svojoj duši.
Pored sve prljavštine i jadikovanja i porušenih snova, ovo je ipak divan svet.
Budi pažljiv!

Teži da budeš srecan!

Tekst je pronadjen krajem
prošlog veka u napuštenoj crkvi.
Autor je nepoznat.....

Izbio je rat izmedju dviju susjednih kraljevina. Vojskovodja jedne vojske izazvao je drugog vojskovodju na dvoboj. Nakon teskog boja, savladao ga je, zarobio i okovao u lance, te ga odveo u zatvor. Vojska porazenog vojskovodje se raspala a vojnici se razbjezali po pustinji, bojeci se da ih neprijatelj ne sustigne i ne baci u zatvor.

Dogodilo se nesto neocekivano! Porazeni vojskovodja uspio je pobjeci iz zatvora, te kad je stigao do nekog izvora usred pustinje, sjeo je da se odmori. Poceo je razmisljati o svom sramotnom porazu, i smisljati nacin na koji bi se izvukao iz te teske situacije.

U tom trenutku njegovu paznju privuce jedan sicusni mrav, koji je prolazio pokraj njega vukuci golemog kukca, desetak puta obimom i tezinom veceg od njega...
Ali, mrav je bio uporan u svom poslu!

Odjednom padne mrav s kukcem u jednu rupu. Pokusavao se izvuci sa svojim plijenom. Kukac se oslobadjao nekoliko puta iz njegovih celjusti, ali mrav ga je uvijek ponovo scepao i s njim se pokusavao izvuci iz rupe - sve dok mu to konacno i ne uspije. I tako, pobjedonosno i ponosno, zajedno s plijenom, mrav je nastavio svoj put.

Dojmila se ta upornost i strpljivost porazenog vojskovodje. Kako je taj mrav, bez gubitka nade, ali srcano, uspjesno obavio svoju zadacu.

Zaplakao je nad svojom sudbinom; pokajao se sto nije bio uporniji i srcaniji. Poceo je razmisljati kako da ponovno pozove svog protivnika na megdan.

Sakupio je svu svoju snagu i odlucnost i vratio se sam protivnickom vojskovodji, te ga ponovno izazvao na dvoboj. Nakon nevidjene i mukotrpne borbe, njegov je protivnik pao mrtav na zemlju!

Tako je nas vojskovodja pobijedio i ponosno se vratio u svoju kraljevinu. I tako je jedan mali mrav svojom upornoscu utjecao da vojskovodja izvuce korisnu pouku - BUDI UPORAN........

Cetiri svece

Cetiri svece su polagano gorele ...
Bila je tisina i mogao se cuti njihov razgovor.

Prva sveca je rekla:
"Ja sam MIR ... ljudi me ne uspevaju sacuvati ... nema potrebe
da gorim, mislim da cu se ugasiti." I odmah se ugasila.

Druga sveca rekla je:
"Ja sam VERA ... nazalost mnogi ljudi imaju povrsnu veru i
ja ih ne zanimam ... nema smisla da gorim i dalje ... "
Tek sto je to izgovorila, dunuo je lagani povetarac i ugasio je.

Treca sveca je zalosno progovorila:
" Ja sam LJUBAV ... nemam vise snage ... ljudi cesto
zaboravljaju na mene ... I istog momenta se ugasila.

Nedugo zatim u sobu je uslo dete ...
" Sta je to ... ?" upitalo je dete. "Trebalo je da gorite do kraja."
I rekavsi to, pocelo je plakati.

Tada se oglasila cetvrta sveca:
" Ne boj se ... dokle ja gorim, moci cemo da upalimo ostale
svece ... ja sam NADA."

EHO

Jedan čovek i njegov sin su jednog dana išli šumom. Odjednom,
dečak zape i osećajući bol kriknu: "Ahhh!" Iznenada, ču glas
koji je dolazio s planine: "Ahhh!" Znatiželja ga obuze pa dreknu:
"Ko si ti?" Ali, odgovor koji dobi beše: "Ko si ti?" Ovo ga naljuti,
pa ponovo dreknu: "Kukavico!" Glas odgovori: "Kukavico!" De-
čak pogleda oca i upita ga: "Tata, šta se ovo dešava?"

"Sine", reče otac, "obrati pažnju." Tada otac viknu: "Divim ti
se!" Glas odgovori: "Divim ti se!" Otac ponovo uzviknu: "Predi-
van si!" Glas reče: "Predivan si!" Dečak je stajao iznenađen, ali
još uvek ne shvatajući šta se dešava.

Otac mu objasni: "Ljudi ovo zovu 'eho'. Ali, to je ustvari 'život'.
Život ti uvek vraća ono što ti daješ. Život je ogledalo tvojih de-
la. Želiš li više ljubavi, podaj više ljubavi. Želiš li više dobra, po-
dari više dobra. Želiš li razumevanje i poštovanje, tada razume-
vaj i sam poštuj. Ako želiš da ljudi budu strpljivi s tobom i da te
respektuju, tada i ti budi strpljiv s ljudima i respektuj ih. Ovo
pravilo odnosi se na svaki aspekat života. Život ti uvek vraća
ono što daješ. Tok tvoga života nije slučajnost, on je ogledalo
tvojih dela."

KARAKTER NAJBOLJE KOMUNICIRA

Jeste li ikada razmišljali o tome koliko bi bio smiješan pokušaj
zabušavanja na farmi – zaboravite da zalivate biljke u proljeće, onda se
cijelo ljeto igrate i u jesen zabušavate kada treba da požanjete? Farma
je prirodni sistem. Cijena za nerad mora da se plati. Uvijek žanjete
ono što ste posijali; prečica ne postoji.

Princip je isti u ljudskom ponašanju i međuljudskim odnosima. Ljudi su,
takođe, prirodni sistemi utemeljeni na zakonima žetve. Na kratke staze, u
vještačkom društvenom sistemu poput škole, možete da se provučete
ukoliko naučite kako da manipulišete izmišljenim pravilima, odnosno
ukoliko „igrate igru.” U većini kratkotrajnih ljudskih odnosa možete da
koristite etiku ličnosti kako biste se provukli i ostavili dobar utisak
uz pomoć šarma i pretvaranja da ste zainteresovani za hobije drugih
ljudi. Takođe možete da odaberete brze, lake tehnike koje podmiruju
kratkoročne situacije. Međutim, sekundarne osobine nemaju permanentnu
vrijednost u dugoročnim odnosima. Naposljetku, ukoliko nema dubljeg
integriteta i osnovne snage karaktera, životni izazovi uzrokuju
isplivavanje pravih motiva na površinu i pad ljudskog odnosa će
zamijeniti kratkoročni uspjeh.

Mnogi ljudi sa sekundarnim veličinama – uglavnom oni društveno priznati
zahvaljujući svojim talentima – u svom karakteru ne posjeduju primarne
veličine niti dobrotu. Prije ili kasnije će to uvidjeti u svakom
dugoročnom odnosu koji ostvare, bilo da je u pitanju poslovni saradnik,
supružnik, prijatelj ili pubertetlija koji prolazi kroz krizu
identiteta. Karakter je taj koji najbolje komunicira. Kao što je Emerson
jednom rekao: „Ono što jesi tako mi glasno zvoni u ušima da ne mogu da
čujem to što govoriš.”

Stiven K. Kavi

UČITELJ I KONJ


Ispred dućana u jednoj tijesnoj kineskoj uličici stajao je privezan
jedan konj. Svaki put kada bi neko pokušao da prođe pokraj njega, konj
bi se ritnuo zadnjim nogama. I niko od straha nije imao smjelosti da
prođe. Uskoro se pored dućana okupi poveća grupa seljaka, svi u glas
raspravljajući koji je nasigurniji način da prođu pokraj konja
nepovrijeđeni.

Odjednom neko dotrča vičući: „Evo ide stari učitelj. On će sigurno znati
kako da prođe pokraj konja.“ Gomila je čekala sa uzbuđenjem da vidi šta
će stari učitelj učiniti. Utom se i on pojavi iza ugla, i vidjevši
situaciju, okrenu se i izađe na drugu stranu sporednom ulicom.



POUKA: Princip opuštenog (neusiljenog) djelovanja možemo naučiti
posmatranjem vode. Kada vodeni tok stigne do kamena na svome putu, on
se ne bori sa njim da ga prevrne i skloni…on ga naprosto zaobiđe. I
tako nesmetano teče dalje.

RABINOVA SKROMNOST


Jedan stari rabin se razbolio i učenici su, sjedeći u istoj sobi, šaputali među sobom o njegovim neprevaziđenim vrlinama.
“Još od Solomona nije bilo takvog mudraca!” rekao je jedan.
“A njegova vjera! Ista je kao Avramova!” dodao je drugi.
“Njegovo strpljenje je kao u Jova!” izjavio je treći.
“Samo je Mojsije tako intimno razgovarao sa Bogom!” oglasio se četvrti.

Rabin kao da se uznemirio. Kada su učenici otišli, žena ga je upitala: “Jesi li čuo kako hvale tvoje vrline?”
“Jesam”, rekao je rabin.
“Zašto si onda tako nezadovoljan?”
“Moja skromnost”, pobunio se rabin. “Zašto niko nije pomenuo moju skromnost?!”

***

Mora da je bio sveti čovjek onaj koji je rekao: “Ja sam samo četiri prazna zida, bez ičega unutra.”
Nema veće ispunjenosti.

Antoni de Melo

Ako počnemo da posmatramo sebe uvidećemo da posedujemo unutrašnju
mudrost koja ima odgovor na sva naša pitanja i dileme. Trudeći se da
učini sebi život udobnijim i lagodnijim, čovek je učinio da prirodni
procesi ne teku po redu i otupio svoja čula, svoje sposobnosti. Često on
svoje mišljenje smatra za mudrost koja mu daje odgovore, a to ne može
da bude pogrešnije! Čovek je naučio da ignoriše svoje želje zbog obaveza
svakodnevnog života. Naučite da posmatrate sebe! Naučite da verujete
svojoj unutrašnjoj mudrosti! Dok obavljate svakodnevne obaveze,
zastanite, duboko udahnite i dopustite vašem unutrašnjem glasu da vas
vodi. Vaša unutrašnja mudrost je uvek uz vas. Vaše je samo da pitate i
dobićete odgovor, kroz događaje, ljude, možda neku knjigu ili pesmu.
Budite budni i ne zaboravite da posmatrate sebe i svet oko sebe. Jer
odgovor je uvek tu, samo ga treba primetiti!

Subiputram

INDEKS SREĆNE PLANETE

Da li ste se nekada zapitali šta je potrebno da budete srećni? Šta je to
što stvara najdraže i najneophodnije osjećanje koje struji ljudskim
organizmom? Ne pričamo samo o prividnoj instant sreći, nego o iskonskom
trajnom ‘hroničnom’ osjećanju sreće.
Na TED 2011. dodjeli nagrada, grupa ljudi sa jedinstvenom vizijom o
svijetloj budućnosti ima priliku da pošalje svijetu prijeko potrebnu
poruku. Nik Marks (Nic Marks) u ime organizacije kojoj pripada – New
Economics Foundation, iznio je potpuno nov pogled na prosperitet jedne
zemlje i načine njegovog mjerenja.
Nik Marks je na svom predavanju predstavio ‘Indeks Srećne Planete‘. On
predstavlja odnos sreće kod ljudi i utrošenih resursa planete da bi ti
ljudi bili srećni. To praktično znači da nečija sreća ne treba da zavisi
od trošenja prirodnih resursa. Samo na taj način, ovo je održiv koncept
koji zaista može da promijeni kako očekivanja od budućnosti, tako i
stremljenje u pravom smjeru u istoj.
Ono što će vas učiniti stvarno srećnim su sljedećih pet aktivnosti koje morate uključiti u svoj život:

1. Njegujte prijateljstva i odnose sa bliskim ljudima. Gradite te odnose, ulažite u njih.

2. Budite aktivni. Izađite, prošetajte se. Uključite radio i zaplešite, trčite, trenirajte. Mrdajte se!

3. Primjećujte stvari. Posmatrajte život. Ne u špijunskom smislu, već se
zainteresujte. Budite u toku sa stvarima koje vas okružuju.
Posmatrajte, osjetite vrijeme u kojem živite.

4. Učite. Učite cijeli život. Obnovite vještinu sviranja instrumenta iz
rane mladosti. Spremite neko novo jelo. Ne radi se o učenju zasnovanom
na znanju, već na interesovanju.

5. I najmanje ekonomski orijentisana od svih aktivnosti je davanje. Naša
velikodušnost, altruizam i saosjećanje su povezani sa davanjem u našoj
svijesti. Ljudi koji daju su mnogo srećniji i ispunjeniji. Osjećamo se
dobro kada dajemo.

Jedna sretna obitelj živjela je u kući na rubu grada. jedne je noći u
kuhinji izbio požar. Dok se vatra rasplamsavala, roditelji i djeca
istrčali su iz kuće. Iznenada su u paničnom strahu otkrili da nema
najmlađeg člana obitelji, petogodišnjeg dječaka. On se, uplašen vatrom i
zbunjen gustim dimom popeo na kat.

Što da rade? Otac i majka ...su se očajnički gledali, dvije su sestre
počele vikati. Vratili su se u kuću zahvaćenu vatrom bilo je nemoguće...
Vatrogasci još ne bijahu stigli. Iznenada, gore u potkrovlju, otvori se
prozor. Dječak proviri i stade vikati: "Tata! Tata!" Otac priđe i
poviče: "Skoči!"

Dječak je pred sobom vidio samo vatru i crni gusti dim, a kad je čuo glas odgovorio je: "Tata, ja te ne vidim..."
"Vidim ja tebe, slobodno skoči!" vikao je otac. Dječak je skočio i začas se, živ i zdrav, našao u snažnom očevu zagrljaju.

Priča ističe pouzdanje koje treba imati naša molitva. Dijete na prozoru
kuće koja gori - zar to nije slika Covjeka pred Bogom? Kad se nađe u
opasnosti, on može čuti kako mu se Bog obraća: "Pouzdaj se u mene, baci
se u moje ruke." Covjek je često u napasti da odgovori:"Oče, ja te ne
vidim..." Naš hod zemljom je zamracen, no Bog nas vidi i to je
najvažnije. Bog nas nikad ne ostavlja, ni na trenutak. On nas drži za
ruku i onda kada mi toga nismo svjesni.

Bruno Ferrero

Ima jedna stara priča o kralju u Africi koji je imao bliskog prijatelja sa kojim je proveom ceo svoj život. Prijatelj je imao jednu čudnu naviku, da bez obzira na ishod nekog događaja kaže “Ovo je dobro.”
Jednog dana su kralj i njegov prijatelj krenulu u lov. Prijatelj mu je, kao po običaju punio i pripremao puške za lov.Međutim ovaj put je negde pogrešio. Kada je kralj opalio punjenje je eksplodiralo i raznelo kralju palac. Prijatelj je kao i obično rekao:“Ovo je dobro“,na šta je kralj odgovorio ,“Ovo NIJE dobro!“Nakon toga je posloa svog prijatelja u zatvor.
Godinu dana nakon toga kralj je ponovo išao u lov. U togu lova je upao u zasedu kanibala koji su ga zarobili. Kada je doveden u selo gde je trebalo da ga serviraju plemenu, poglavica je primetio da mu fali palac. Pošto su bili sujeverni, i nisu želeli da jedu osrnavljena tela, odlučili su da ga puste.
Kada se vratio kući , kralj je odmah otišao do zatvora da oslobodi svog prijatelja. ispričao mu je priču i na kraju rekao:”Bio si u pravu, bilo je dobro što si mi razneo prst. Izvini što sam te poslao u zatvor.”
“Nema potrebe da se izvinjavaš”,odogovrio je prijatelj”Dobro je što si me poslao u zatvor!”
Kralj je bio malo iznenađen, ali mu je prijatelj ubrzo pojasnio:”Da me nisi poslao u zatvor bio bi sa tobom, dakle sada bi bio pojeden.”

Ja u stvari nikada nisam shvatio zasto se seksualne potrebe muskaraca i zena toliko
razlikuju. I nikada nisam shvatio sve to sa Venerom i Marsom. Takode, nikada nisam
shvatio zasto muskarci razmisljaju glavom, a zene srcem. I na kraju, nikada nisam
shvatio zasto gen seksualne zelje toliko oslabi kada cuje reci "Da, uzimam".

Na primer: jedne veceri, prosle nedelje, moja zena i
ja smo bili u krevetu. Strast je pocela da se rasplamsava... kad je ona rekla:
- Ne mogu sada, nisam raspolozena... Htela bih da me samo malo drzis u narucju.
Rekoh:
- STA??... Sta je sad pa to?
I onda je rekla reci kojih se boji svaki muz na planeti:
- Ti jednostavno ne razumes moje emocionalne potrebe koje imam kao zena, da bih zadovoljila tvoje fizicke potrebe koje imas kao muskarac. Na moj zbunjeni pogled je odgovorila:
- Zar ne mozes da me vo lis zbog onoga sto jesam, a ne samo zbog onoga sto radim s
tobom u krevetu?
Shvativsi da to vece nece biti nista, okrenuo sam se i zaspao. Iduceg dana sam nazvao sefa i rekao da uzimam slobodan dan, da bih proveo vreme sa njom. Otisli smo na rucak, a onda sam
je odveo u jednu robnu kucu sa ogromnim odsekom za zensku garderobu. Pratio sam je okolo, dok je isprobavala nekoliko veoma skupih kompleta. Nije mogla da se odluci koji da uzme, pa sam joj rekao da cemo ih sve kupiti. Htela je i cipele, koje bi se slagale sa tim kompletima, pa sam joj rekao da uzme
po jedan par za svaki komplet. Stigli smo i do dela sa nakitom gde sam joj uzeo par dijamantskih mindjusa. Da vam kazem... bila je taakoo uzbudjena.
Mora da je mislila da sam na korak do bankrotstva. Pomislio sam da me testira kada je zatrazila i znojnice za tenis, iako nikada u zivotu nije uzela reket u ruke. Mora da sam je bacio u razmisljanje kad sam joj rekao:
- Naravno, draga.
Skoro da je bila blizu seksualnog zadovoljstva od silnog uzbudjenja.
Smeseci se, konacno je rekla:
- Mislim da bi ovo bilo sve, hajdemo do kase.
Jedva sam se suzdrzavao kad sam joj odgovorio:
- Ne mogu sada, nisam raspolozen.
Lice joj je poprimilo bled izgled kada je spustila
vilicu i izustila:
- STA??
Onda sam joj rekao:
- Samo sam hteo da DRZIS ove stvari u narucju neko vreme... Ti jednostavno ne razumes moje finansijske probleme koje imam kao muskarac, da bih zadovoljio tvoju zelju za kupovinom koju imas kao zena.
I bas kad je imala taj pogled (kao) da zeli da me
ubije, dodao sam:
- Zar ne mozes da me volis zbog onoga sto jesam, a ne
samo zbog stvari koje ti kupujem?
Ocigledno, ni veceras nece biti nista .

Izvor net)

BITI JEDNO


Ponekad ne mogu da odredim granice između sebe i ljudi koje volim: gde završavam ja, a gde počinju oni. Kao da smo svi mi jedno, kao da smo isti – ista duša, želja koja traži nešto… zajedničko svima nama.
Svi smo u istom čamcu. A opet, svi smo različiti i posebni, izrazito individualni.

Postoji jedna posebna, retka vrsta ljudi koje ja zovem moji ljudi. To su ljudi koje puštam u svoj prostor, u sebe. Svi moji ljudi su u nečemu isti:

Njihovo traženje je stvaralačko. Oni ne ruše, već nešto grade. Ne žele da vladaju, jer vladanje gubi sjaj u očima…

Moji ljudi imaju isto osećanje života. Nije više bitno kako ćemo nazvati naše odnose i koji će oblik oni imati. Forme naših odnosa se mogu menjati, ali to osećanje povezanosti nečim iznad nas, većim od nas, što nas zove i spaja, ostaje.

Mi nekako nabasamo jedni na druge i naše se sudbine pomešaju zauvek, čak i ako nismo zajedno. Kao da smo neke boje koje se lako mešaju međusobno, a mnogo teže sa drugom vrstom. Boje koje se stvaraju pomoću svetla…

Nebojša Jovanović

BITI JEDNO


Ponekad ne mogu da odredim granice između sebe i ljudi koje volim: gde završavam ja, a gde počinju oni. Kao da smo svi mi jedno, kao da smo isti – ista duša, želja koja traži nešto… zajedničko svima nama.
Svi smo u istom čamcu. A opet, svi smo različiti i posebni, izrazito individualni.

Postoji jedna posebna, retka vrsta ljudi koje ja zovem moji ljudi. To su ljudi koje puštam u svoj prostor, u sebe. Svi moji ljudi su u nečemu isti:

Njihovo traženje je stvaralačko. Oni ne ruše, već nešto grade. Ne žele da vladaju, jer vladanje gubi sjaj u očima…

Moji ljudi imaju isto osećanje života. Nije više bitno kako ćemo nazvati naše odnose i koji će oblik oni imati. Forme naših odnosa se mogu menjati, ali to osećanje povezanosti nečim iznad nas, većim od nas, što nas zove i spaja, ostaje.

Mi nekako nabasamo jedni na druge i naše se sudbine pomešaju zauvek, čak i ako nismo zajedno. Kao da smo neke boje koje se lako mešaju međusobno, a mnogo teže sa drugom vrstom. Boje koje se stvaraju pomoću svetla…

Nebojša Jovanović

Pismo nesuđenog mladoženje
Nažalost, nisam oženjen, doduše bio sam veren, ali do svadbe nije došlo.
Evo zašto:
Samo zbog toga što sam za Novu godinu morao da radim pa je moja verenica trebalo da dočeka Novu godinu kod roditelja.
Verenici sam hteo da poklonim rukavice, koje bih joj poslao zajedno sa pismom. Međutim, u prodavnici sam sreo koleginicu sa faksa koja je kupovala gaćice. Nespretna prodavačica je zamenila pakete, tako da je koleginica uzela rukavice, a ja sam verenici poslao gaćice. Sad zamislite moju verenicu kako pod novogodišnjom jelkom, dok otvara poklon, čita "moje" pismo! Evo sadržaja pisma:

Dugo sam razmišljao kako da te razveselim i dokažem ti svoju ljubav. Zadnji put sam konačno primetio šta ti nedostaje, pa ti to šaljem u paketu. Želim ti da u njima provedeš ugodne trenutke. Želeo sam da ti kupim vunene, ali u njima bi se znojila, što sam zapazio kod koleginice i prodavačice. Probao sam ih i na jednoj i na drugoj, pa sam ih jedva skinuo. Ali, ubrzo će proleće, a ti ih onda, koliko mi je poznato, ne nosiš. Hteo sam da ti kupim kožne sa narodnim vezom, ali sam se u poslednji čas setio da u njima ne bi mogao da opipam ono zbog čega želim da te zaprosim. Kupio sam namerno ove koje se lako skidaju, ako se žuri tebi i drugima. Ne zaboravi da ih poneseš kada ideš u fino društvo. Neće dugo biti čiste jer ljudi imaju prljave ruke, a ti s mnogima kontaktiraš. Ako želiš da ih očistiš, idi do mog prijatelja, znaš onog o kojem sam ti već pričao, jer je on iskusan sa tim stvarima.
Voli te tvoj ljubljeni!"

izvor net)

JEDNA SALJIVA PRICICA

Kad sam imao četrnaest godina, nadao sam se da ću jednog dana imati devojku.
Sa šesnaest godina imao sam devojku, ali nije imala strasti, pa sam zaključio da mi treba strastvena devojka sa životnim žarom.
Na koledžu sam se zabavljao sa strastvenom devojkom, ali je bila suviše emotivna. Sve je bilo dramatično, bila je kraljica drame, sve vreme je plakala i pretila samoubistvom. Tada sam zaključio da mi je potrebna stabilna ličnost.
Sa 25 našao sam veoma stabilnu devojku, ali je ona bila dosadna. Bila je potpuno predvidljiva i nikad se nije uzbuđivala ni oko čega. Život je postao toliko dosadan da sam zaključio da mi treba malo uzbudljivija devojka.
Sa 28 godina našao sam uzbudljivu devojku, ali nisam mogao da držim korak sa njom. Jurila je od jedne stvari do druge, nikad se nigde ne zadržavajući. Činila je lude iznenadne stvari i činila me je isto toliko jadnim koliko i srecnim. U početku je bila zabavna i vrlo energična, ali nije imala nikakav pravac. I tako sam odlučio da nađem devojku koja ima jasne ciljeve.
Kad sam napunio 31 godinu, našao sam pametnu, ambicioznu devojku, koja je stajala čvrsto na zemlji i nju sam oženio. Ona je bila toliko ambiciozna da se razvela od mene i uzela mi sve što sam imao.
Sad sam stariji i mudriji i tražim devojku sa velikim grudima!

11 ljudi visi na sajli helikoptera: 10 miškaraca i jedna žena. Pošto sajla nije dovoljno jaka da izdrži 11 ljudi jedna osoba mora da odustane i skoči, jer će u protivnom svi da nastradaju. Niko nije hteo da se žrtvuje, sve dok nije jedina žena održala potresan govor i dobrovoljno se prijavila, jer su žene naviknute na zrtvu, sve za muža i dete, žrtvuju se ceo život i ne dobijaju ništa za uzvrat... Kada je završila sa govorom, svi muškarci krenu da aplaudiraju...

Poenta: Nikad ne podcenjuj žensku pamet.

izvor net)

BOJE


Jednom davno sve boje sveta su zapocele svadju, svaka je tvrdila da je bas ona najbolja, najvaznija, najkorisnija, najomiljenija.

Zelena rece: «Jasno je da sam ja najvaznija. Ja sam znak zivota i nade. Izabrana sam za travu, drvece, lisce, bez mene uginule bi sve zivotinje. Bacite pogled na prirodu i videcete da men…e ima najvise.»
Plava je prekine: «Ti samo mislis na zemlju, ali uzmi u obzir nebo i more. Voda je izvor zivota, pomocu oblaka iz plavog mora. Nebo daje prostor, mir i vedrinu (spokojsto). Bez mog mira vi biste bili mahnita tela.
Zuta se zakikota: «Vi ste tako ozbiljne. Ja donosim smeh, radost i toplinu u svet. Sunce je zuto, mesec je zut, zvezde su zute. Svaki put kada pogledas suncokret, celi svet pocinje da se smesi… Bez mene nebi bilo zabave.»
Narancasta je bila sledeca koja je zasvirala svoju pesmu: «Ja sam boja snage i zdravlja. Mozda sam retka, ali sam dragocena, jer sluzim unutrasnjim potrebama ljudskog zivota. Ja nosim sve najvaznije vitamine. Setite se samo sargarepe, narandzi, dinja, ploda manga… Ja se ne povlacim celo vreme okolo, ali kada ispunim nebo za izlaska ili zalaska sunca, moja lepota toliko bljesti da niko ni na jednu od vas ne pomisli.»
Crvena vise nije mogla da izdrzi. Viknula je: «Ja sam vladar svih vas, krv zivota. Ja sam boja opasnosti i hrabrosti. Voljna sam boriti se s razlogom. Mogu zapaliti krv. Bez mene bi zemlja bila pusta kao mesec. Ja sam boja strasti i ljubavi, crvene ruze i maka.»
Purpurna se digla do svoje pune visine. Bila je visoka i govorila je sa velikom pompom: «Ja sam boja vladanja i moci. Kraljevi, celnici, vladike – uvek su me birali, jer ja sam boja autoriteta i mudrosti. Ljudi me ne pitaju, nego slusaju i pokoravaju se.»
Indigo je govorila najtise od svih, ali vrlo odlucno: «Zamislite mene. Ja sam boja tisine. Jedva da me primete, ali bez mene sve ste vi suvisne. Ja zracim refleksiju i misao, sumrak i dubine. Trebate me za ravnotezu i kontrast, za molitvu i unutrasnji mir.»
I tako su se boje nastavile hvaliti, svaka uverena da je ona najbolja.
Njihova svadja postajala je sve glasnija i glasnija. Odjednom bljesne sjajna bela svetlost, zacuo se grom i prasak. Pocela je jaka kisa. Sve su se boje skupike od straha i stisnule jedna uz drugu.
Kisa progovori: «Vi glupe boje, borite se medju sobom, svaka pokusava vladati nad ostalimZar ne znate da vas je sve Bog stvorio? Svaku za svoju posebnu svrhu, jedinstvenu i razlicitu. On voli sve vas. Uhvatite se za ruke i podjite sa mnom. On ce vas prostrti preko neba u velikom luku boja kao podsetnik da vas sve voli i da mozete ziveti zajedno i u miru.»I obecava da je On sa vama, znak nade za sutra.
I tako svaki put kada Bog koristi jaku kisu da opere svet, on stavlja na nebo dugu. Kada je vidimo, setimo se da trebamo ceniti jedni druge.

Izvor net)

JEDNOSTAVAN ZIVOT


Grupa bivših studenata, sada već uspešnih poslovnih ljudi, okupila se i posetila jednog starog profesora s fakulteta. Razgovor je ubrzo
prerastao u pritužbe o umoru, iscrpljenosti, stresu na poslu, u porodici i na svakom životnom koraku. Profesor ih je slušao s punom pažnjom i saosećanjem.
“Čini mi se da vam treba šoljica dobre kafe”, rekao je i povukao se u kuhinju. Vratio se s velikim loncem iz kojeg se pušila kafa i celim
asortimanom šoljica. Svaka je bila drugačija. Bilo je tu porcelanskih, plastičnih, staklenih, papirnih, kristalnih, keramičkih… Neke su izgledale skupoceno, kao da su stigle s dvora poslednjeg kineskog cara, druge su izgledale sasvim obično, treće su bile okrnjene i polupane…
“Poslužite se.”
Kad su svi bivši studenti imali šoljicu u ruci, profesor je primetio:
“Lepe i skupocene začas su planule. Na stolu su ostale, nedirnute,
ružne, obične i jeftine šoljice. Za sebe želite samo najbolje, što vam je ujedno i izvor stresa. A ipak, izgled šoljice ne doprinosi ukusu. Lepša posuda obično je samo skuplja, a katkad i zamagljuje ono što ispijamo. Svima vam je u stvari trebala dobra kafa, a ne šoljica. Ipak ste posegnuli za najboljom. A onda ste nastavili merkajući tuđe šoljice. Kad se uhvatite u vrtlog stresa i nezadovoljstva, setite se da je kafa poput života. A posao, novac i položaj u društvu… poput šoljice.
Šoljica ne definiše, niti menja kvalitet života koji živimo
Ponekad, koncentrišući se samo na šoljicu, propustimo uživanje u kafi.
Pijete kafu, a ne šoljicu. Najsrećniji ljudi nemaju sve najbolje, oni
izvuku . Žive jednostavno.”

Izvor net)

-------

https://poezija.darkbb.com/viewtopic.forum?t=5115