DOGADJANJA

Festival leskovačkog ajvara

Prvi
festival ajvara i zimnice održan je za vikend u Leskovcu. Pored
domaćeg, zaštićenog leskovačkog ajvara, predstavljeno je još četrdesetak
kiselih i slatkih proizvoda, koji su specifični za taj kraj.




Obilje
boja, ukusa i mirisa. Na tridesetak nanizanih štandova u dvorištu Šop
Đokićeve kuće bogata ponuda zimskih specijaliteta od paprike i
paradajza. Najviše je ajvara.

Ljut, neljut, mleveni ili cepkani
pravi domaći leskovački ajvar pripremljen je na tradicionalni način i,
kako kaž,u udruženi proizvođači zlata vredan. Tegla košta od 450 do 500
dinara.

"Toliko je rada i truda u njega uloženo, a njegov
kvalitet pokazuju boja, ukus i miris", kaže Gordana Petrović, proizvođač
ajvara.

Nezamnljiv ukus i kvalitet ovog proizvoda našli su put i do probirljivih evropskih kupaca.

Jelena
Antić iz preduzeća "Strela Klajić" kaže da planiraju da izvoze ajvara u
Češku, Ukrajinu i Holandiju, kao i da je njihova proizvodnja u porastu.

Od ajvara su napravljene razne đakonije. Sve, kažu, kao iz bakine kuhinje.

Beograd: Festival rakije i vina



Festival rakije i vina, na kojem će svoje proizvode predstaviti 40 proizvođača, biće održan 12. i 13. oktobra na Trgu Nikole Pašića u Beogradu








Festival rakije i vina, na kojem će svoje proizvode predstaviti 40 proizvođača, biće održan 12. i 13. oktobra na Trgu Nikole Pašića u Beogradu, najavio je danas organizator - Udruženje "Interfest".

Na festivalu će posetiocima biti na degustaciju ponuđene najbolje srpske rakije, vina srpskih, ali i italijanskih, portugalskih, hrvatskih I čileanskih proizvođača.

Proizvođači rakije iz Srbije tradicionalno predstavljaju svoje proizvode, promovišući rakiju kao nacionalni proizvod. Srbija je širom Evrope i sveta poznata po rakiji i želja proizvođača je da kroz tu tradiciju, Srbiju predstave u najboljem svetlu - kroz kvalitet svojih proizvoda.

Visokokvalitetne rakije od raznog voća -šljive, dunje, kajsije i kruške, proizvedenih u Srbiji, biće predstavljene u lepo dizajniranim pakovanjima, spremne za svetsko tržište.

Među proizvođačima vina posebno mesto zauzeće vinari iz istočne Srbije. Njih 10, zahvaljujući nemačkoj organizaciji za međunarodnu saradnju GIZ, predstaviće se vinima, proizvodenim od svetskih i autohtonih sorti grožđa iz negotinskog i knjaževačkog vinogorja, u kojem se vinova loza sadila još u doba starih Rimljana.

Posebnu turističku atrakciju tog vinogorja predstavljaju čuvene Rajačke pivnice - kompleks od 270 kamenih vinskih podruma iz 18.veka koji svedoči o dugoj tradiciji pravljenja vina u ovom kraju.

Specijalni gosti Festivala biće proizvođači maslinovih ulja i vina iz Istre. Grad Vodnjan poznat je po proizvodnji maslinovih ulja od kojih će nakvalitetnija biti predstavljena beogradskoj publici.

U Vodnjanu se svake godine organizuje festival mladih maslinovih ulja, na kojem će se ove godine, polovinom novembra, kao specijalni gosti, predstaviti i proizvođači srpskih rakija.

Posetioci će tokom dva festivalska dana, uživati i u celodnevnom muzičkom programu. Osim dobrog provoda na samom festivalu, posetiocima se pruža mogućnost da svoje rakijske i vinske barove obogate najkvalitetnijim pićima, po promotivnim cenama.

Organizator ovog festivala je udruženje Interfest, a suorganizatori su udruženje "Srpska rakija" i Privredna komora Beograda, uz podršku Turističke organizacije Srbije.

Ulaz na Festival je besplatan, a degustacije rakije i vina se plaćaju vaučerima u vrednosti od 50 dinara, koji se kupuju na blagajni Festivala. Na blagajni će se prodavati i vinske čaše, po ceni od 250 dinara. Radno vreme Festivala je od 11 do 22 časa.

Завршен десети јубиларни Campina Puddis Дечији сајам,који је посетило више од 40.000 људи

Успешно је завршен и десети јубиларни Campina Puddis Дечији сајам, који је одржан од 12. до 14. октобра у хали три Београдског сајма. Манифестацију је посетило више од 40 хиљада људи, који су уживали у расноврсном едукативно-забавном програму.



Највише посетилаца било је око бине и спортског терена, где су и малишани могли да учествују: певали су заједно са хоровима, играли са фолклорним ансамблима, балетским и осталим групама дечијег стваралаштва, такмичили се у наградним играма и пробали неке од спортова, које су многобројне школице спорта презентовале на терену. Велику пажњу привукле су и наше две најпопуларније спортисткиње и освајачице медаља на Олимпијским играма у Лондону, Милица Мандић и Ивана Максимовић.



Саобраћајна полиција и Ватрогасна бригада одушевили су децу, док су им припадници Жандермерије делили дипломе за успешно завршену обуку. Велико интересовање било је и за наградне игре, попут Campina Puddis фер плеј фудбалске лиге у којој је најбољи резултат постигла екипа „Душан Силни“, а такмичења која су привукла велики број гледалаца су и Идеа трка за бебе, у којој је прво место освојила двогодишња Нађа, као и такмичење тата у повијању беба, где су очеви доказали да се одлично сналазе у овој улози.



Са Пажљивком из Агенције за безбедност саобраћаја, деца су научила и основна правила понашања у саобраћају, док су родитељи, такође, на одређеним штандовима могли да добију све информације у вези са правилним развојем и растом деце.



Ову манифестацију подржале су следеће државне институције: Министарство омладине и спорта, Секретаријат за образовање и дечију заштиту, Скупштина града Београда и Привредна комора Србије.

Počinje Dečiji filmski festival - Kids fest

Osmi Dečiji filmski festival Kids fest počinje danas u dvorani Doma sindikata projekcijom španskog animiranog filma "Marko Makako", koji je sinhronizovan na srpski jezik.




Na svečanom otvaranju nastupiće članovi "UMS škole za talente" i kao svoj glumački debi izvesti performans u holivudskom stilu.

Tom prilikom biće proglašeni pobednici konkursa "Snimi svoj film: Moje školsko...", koji je izazvao veliko interesovanje učenika osnovnih škola, najavio je producent festivala, kompanija "Megakom film".

Program traje do 21. oktobra i obuhvata animirane 3D filmove, igrane filmove sa svetskih festivala za decu i mlade, dokumentarce o životu životinja, nežne priče o prijateljstvu, ljubavi i uzbudljive misterije.

Filmovi iz Francuske, Velike Britanije, Španije, Danske, Nemačke, Norveške, Švedske, Češke i Holandije prikazivaće se u više bioskopa u Beogradu, kao i u Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu i drugim gradovima širom Srbije.

Smederevo: Počela „Pesnička jesen“

Otvaranjem izložbe fotografija u Gradskom muzeju, pod nazivom “Festival u objektivu Radoslava Ranisavljevića”, sinoć je počeo Međunarodni festival poezije “Smederevska pesnička jesen”.





Večeras, u Narodnoj biblioteci u Smederevu, u 19 časova, biće otvoren dvanaesti Sajam poezije.

Tradicionalna nagrada Zmaj Ognjeni Vuk za 2012. godinu biće večeras dodeljena Đorđu Sladoju, ovogodišnjem dobitniku, za zbirku pesama “Zlatne olupine”.

O nagrađenoj knjizi čiji je izdavač “Srpska književna zadruga” govoriće Mileta Aćimović Ivkov, predsednik žirija.

1997. - Rano ujutru dotrajale električne instalacije izazvale su požar u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Radovi na obnovi ovog pozorišta počeli su već sledeće 1998. godine, ali su prolongirani zbog nedostatka novca, bombardovanja i sl, te je pozorište ponovo otvorilo vrata tek u prvoj polovini 2003. godine.

Чувају успомену на великана књижевности

Дани Милоша Црњанског“ почели су у недељу у Иланџи и трајаће до 26. октобра. За почетак одржана је Фијакеријада, смотра парадних коња и запрега, јер је Црњански волео коње, био је посетилац бројних хиподрома широм Европе, неки кажу да се и кладио.




На Фијакеријади у Иланџи у учествовали су познати одгајивачи липицанера и парадних коња из Долова, Сурдука, Кикинде, Банатског Новог Села, Новог Милошева, Новог Бечеја, Самоша и неколико запрега из Новог Козјака. Продефиловали су фијакерима кроз центар места, уручени су им пехари, а потом су се крај ражња дружили уз бећарце и свирку на хармоници Горана Рачића. На Фијакеријади је учествовала и ученица трећег разреда гимназије Марија Писаров из Новог Козјака. Рече да је љубав према коњима наследила од деде Живка о оца Златка који јој је набавио липицанера и сваког викенда долази да би га тимарила, хранила и јахала. Из Коњичког клуба „Кикинда“, овде је са фијакером ручне израде продефиловао Недељко Томић са липицанерима. Како каже коњи су му страст и освајач је бројних пехара. А од домаћих свакако је познат љубитељ коња Срђан Станков, који се са узгојем коња, али и оваца и крава и важи за једног од већих произвођача млека у овом крају.
- Мада се Милош Црњански родио у Чонграду у Мађарској његов отац је са породицом дошао, да живи овде у Иланџи, а Црњански је тада имао три годне, ту је провео детињство и младост. Одавде је пошао у бели свет, са студија се враћао, ту проводио ферије и у својим делима описао Иланџу и њене житеље. Зато му ми сваког октобра приредјујемо манифестацију „Дани Милоша Црњанског“- каже председник Савета месне заједнице Иланџе Сава Голубов.
На „Данима Милоша Црњанског“ биће одржане књижевне вечери, а играће се и фудбалске утакмице, јер је писац волео и ирао фудбал.

Чувају успомену на великана књижевности

Дани Милоша Црњанског“ почели су у недељу у Иланџи и трајаће до 26. октобра. За почетак одржана је Фијакеријада, смотра парадних коња и запрега, јер је Црњански волео коње, био је посетилац бројних хиподрома широм Европе, неки кажу да се и кладио.




На Фијакеријади у Иланџи у учествовали су познати одгајивачи липицанера и парадних коња из Долова, Сурдука, Кикинде, Банатског Новог Села, Новог Милошева, Новог Бечеја, Самоша и неколико запрега из Новог Козјака. Продефиловали су фијакерима кроз центар места, уручени су им пехари, а потом су се крај ражња дружили уз бећарце и свирку на хармоници Горана Рачића. На Фијакеријади је учествовала и ученица трећег разреда гимназије Марија Писаров из Новог Козјака. Рече да је љубав према коњима наследила од деде Живка о оца Златка који јој је набавио липицанера и сваког викенда долази да би га тимарила, хранила и јахала. Из Коњичког клуба „Кикинда“, овде је са фијакером ручне израде продефиловао Недељко Томић са липицанерима. Како каже коњи су му страст и освајач је бројних пехара. А од домаћих свакако је познат љубитељ коња Срђан Станков, који се са узгојем коња, али и оваца и крава и важи за једног од већих произвођача млека у овом крају.
- Мада се Милош Црњански родио у Чонграду у Мађарској његов отац је са породицом дошао, да живи овде у Иланџи, а Црњански је тада имао три годне, ту је провео детињство и младост. Одавде је пошао у бели свет, са студија се враћао, ту проводио ферије и у својим делима описао Иланџу и њене житеље. Зато му ми сваког октобра приредјујемо манифестацију „Дани Милоша Црњанског“- каже председник Савета месне заједнице Иланџе Сава Голубов.
На „Данима Милоша Црњанског“ биће одржане књижевне вечери, а играће се и фудбалске утакмице, јер је писац волео и ирао фудбал.

"Grin fest" od 14. do 16. novembra


Međunarodni festival zelene kulture "Grin fest" biće održan od 14. do 16. novembra u Domu omladine u Beogradu, saopšteno je iz Centra za unapređenje životne sredine, koji je organizator Festivala



Publika će, tokom tri dana imati prilike da vidi bogat filmski program savremene svetske produkcije, kratke i amaterske filmove u takmičarskoj kategoriji, program eko animiranih filmova, kao i retrospektivu "zelenih" festivala iz regiona.

Svi posetioci će moći da uživaju u izložbama na temu "Urbana ekologija i održivi razvoj", da se upoznaju sa "zelenim" inicijativama, umetnicima, organizacijama, proizvodima, i da se uključe u kreativne, filmske i ekološke radionice, predavanja i debate...

"Grin fest" se održava uz podršku Sekretarijata za zaštitu životne sredine grada Beograda, Samsung-a i drugih organizacija i institucija, a više informacija o ovogodišnjem Festivalu, programima može se naći na sajtu www.greenfest.rs.

Na konkurs za prijavu filmova za prikazivanje na tom festivalu pristiglo je 88 filmova iz 22 zemlje sveta, navodi se u saopštenju.

Autori i ljubitelji filmske umetnosti iz zemlje i sveta su imali priliku da u periodu od 1. juna do 10. oktobra prijave svoja ostvarenja u kategorijama kratki i amaterski film koja se odnose na temu Festivala "Urbana ekologija i održivi razvoj".

Lista izabranih radova će biti dostupna na zvaničnoj prezentaciji Festivala na sajtu od 5. novembra, dok će autori odabranih filmova biti u konkurenciji za neku od priznanja Festivala i Samsung nagrada.

Srpski vojnik bio voljan da pogine za slobodu

U Dvoru na Dedinju večeras se otvara izložba fotografija koje predstavljaju srpskog vojnika u Prvom balkanskom ratu.





Srpski vojnik je bio seljak čvrstih vilica i jako istaknutih grudi, brkat, voljan da ratuje i da pogine za slobodu svog naroda. Nosio je prteni gunj, opanke od svinjske kože i šajkaču. Zato su naše vojnike neprijatelji zvali gunjci. I strašno su ih se bojali!

Ovako fizički i psihološki lik srpskog vojnika opisuje mladi istoričar Vojin Maletković. On je jedan od tvoraca izložbe prvih srpskih ratnih fotografija iz 1912. godine, koja će večeras biti otvorena u Kraljevskom dvoru na Dedinju. Izložbu "Srpski vojnik u Prvom balkanskom ratu 1912-1913" priredili su Fond Kraljevski dvor i JP "Službeni glasnik" u čast stote godišnjice oslobađanja Srbije od turske okupacije. Autori postavke 50 fotografija su Nemanja Dević, Smiljana Čekarević i Vojin Maletković.

- Prikupljeno je više od 500 fotografija iz muzejskih kolekcija s područja Beograda, Niša, Kragujevca, Užica, Valjeva, Čačka, Vranja, Prokuplja... privatnih arhiva i u SANU - kaže Nemanja Dević.

- One prikazuje život srpskog vojnika od mobilizacije i polaska u rat do završetka ratnih dejstava. Autori fotografija, koje su dokumentovale uspehe srpske vojske i jačale borbeni moral naroda, su Aleksandar Samson Černov, Risto Marjanović, anonimni amateri... pioniri srpske fotografije. Mnoge fotografije se sada prvi put prikazuju javnosti.

Objektivom foto-aparata su zabeležene grupe srpskih seljaka prilikom mobilizacije, srpske jedinice u porti crkve Gračanice na Kosmetu, susret srpskih i crnogorskih oficira u Đakovici, bitka na Jadru i ulazak u grad, kralj Petar koga je u Skoplju dočekao gradonačelnik sa hlebom i solju. Prikazan je i jedini snimak Novog Pazara, dok general Živković oslobađa grad.

Simboli izložbe „Srpski vojnik u Prvom balkanskom ratu 1912-1913" su četvorica srpskih vojnika iz četiri užička sela, mobilisani u Prvi pešadijski puk. Pozirali su vojnom fotografu pre bitke. Na nogama su imali opanke od svinjske kože, koji su kako su Nemci kasnije pisali, bili najbolja ratna obuća, jača od cokula i čizama srpskih neprijatelja.

- Sa tim opancima stvorena je moderna Srbija.


Zadojeni željom za slobodom

- Srpski seljaci su činili gro naše vojske. Bili su zadojeni srpstvom i željom za slobodom. Želeli su da oslobode Staru Srbiju i pripoje je Šumadiji. Znali su napamet i pevali u stroju pesme kosovskog ciklusa i stihove Jovana Dučića - opisuje stare junake Vojin Maletković.

Sajam knjiga, 57. po redu, počinje u nedelju

Međunarodni sajam knjiga u Beogradu otvoriće u nedelju, 21. oktobra, jedna od najznačajnijih pesnikinja savremene srpske poezije Radmila Lazić, dok će u ime počasnog gosta Sajma - Mađarske - okupljene pozdraviti mlada književnica Noemi Seči.





Ovogodišnji Sajam knjiga, 57. po redu, trajaće do 28. oktobra i okupiće oko 800 učesnika, među kojima 489 direktnih izlagača od toga 60 iz inostranstva.

Kao počasni gost Sajma, Mađarska će prezentovati svoju bogatu književnu i izdavačku produkciju uz pomoć mladih autora, izdavača, prevodioca, distributera i stručnjaka iz oblasti izdavaštva.

Među gostima iz Mađarske osim Noemi Seči, stiže i Judita Berg, Peter Zilahi, Gabor Šain, Miljenko Jerkogić i Ante Tomić iz Hrvatske, Havijer Moro iz Španije, Amir Or iz Izraela i još mnogo autora iz Slovenije, Italije, BiH, Holandije, Rusije, Makedonije, Francuske, Češke...

Predsednik odbora Sajma knjiga Željko Ožegović izrazio je nadu i uverenje, u razgovoru za Tanjug pre konferencije za novinare, da će ovogodišnji Sajam - čiji je slogan "Od A do Š" i pored krize izazvati interesovanje čitalaca, barem u meri u kojoj je izazivao i prethodnih godina.

On je ukazao da je pripremljen bogat program, koji je za 30 do 40 posto bolji nego prethodne godine i naglasio da će ove godine učestvovati i 30-ak izdavača sa Kosova.

Kao novinu, Ožegović je najavio da će se prikupljati knjige za biblioteke u unutrašnjosti i pozvao posetioce da svaki ponese makar po jednu knjigu kako bi se popunili bibliotečki fondovi u unutrašnjosti.

Ako svako ponese jednu knjigu biće to 100.000 knjiga što nije malo, rekao je on uz osmeh.

Ožegović je na konferenciji izneo nekoliko "tehničkih" podataka zanimljivih za javnost. Prvog dana, u nedelju, Sajam će biti otvoren ceo dan, ali je svečano otvaranje zakazano za 18. časova - što znači da će Sajam trajati dan duže.

Školski dan tradicionalno je rezervisan za četvrtak, dok su ponedeljak i utorak porodični dani kada će porodicama biti omogućeno da posete Sajam knjiga uz posebne popuste.

Uručenje nagrada Sajma knjiga je u četvrtak, 25. okrobra kada će pored tradicionalnih nagrada - Izdavač godine, izdavački poduhvat godine, dečja knjiga, najlepša knjiga, biti dodeljena i nagrada "Dositej Obradović" koja se uručuje stranom izdavaču sa kontinuiranim doprinosom u objavljivanju i promociji srpske književnosti. Ove godine ta nagrada dodeljuje se slovačkoj kući "Kalligram".

Predaja Otvorene knjige biće održana poslednjeg dana Sajma, u nedelju i tada će predstavnik Mađarske predati Otvorenu knjigu predstavniku Poljske, zemlji koja će biti počasni gost 58. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga.

Ambasador Mađarske u Srbiji Oskar Nikovic izjavio je da je velika čast, odgovornost i izazov biti gost Sajma knjiga i ocenio da je kultura najbolje sredstvo približavanja dva naroda.

Nikovic je novinarima objasnio da se Mađarska zbog toga na svom štandu nije fokusirala samo na književnost već i za druge teme koje su zajedničke dvema zemljama - folkloru, šahu, sportu, filmu, dečjoj književnosti...

On je kao najbolji primer tog mosta naveo gostovanje poznate šahistkinje Judit Polgar koja će sa svojim učenikom, mladim šahistom iz Srbije odigrati revijalni meč i predstaviti svoju knjigu.

Nikovic je izrazio i zadovoljstvo što će se beogradska publika ovaj put upoznati sa mladim, mađarskim autorima i dodao da će od 15-ak gostiju iz Mađarske njih četiri do šest biti mlada generacija pisaca.

Urednica programa Olivera Stošić Rakić predstavila je bogat program Sajma knjiga koji će se fokusirati na nekoliko tema - položaj srpske književnosti u regionu, mađarska književnost druge polovine 20. veka, regionalna produkcija knjiga...

Biće obeležene i značajne godišnjice srpskih pisaca, strip sala će nastaviti sa svojim radom koji je prethodnih godina privlačio veliku pažnju posetilaca.

Tokom trajanja Sajma knjiga, na Beogradskom sajmu biće otvorene i dve srodne manifestacije - 43. Međunarodni sajam opreme i sredstava za savremenu nastavu "Učila" i 5. Sajam obrazovanja "Zvonce".

Sajam učila ponudiće posetiocima program za opremanje obrazovnih institucija različitih nivoa, predstaviće najnovija dostignuća domaćih i inostranih izdavača, predškolski i školski nameštaj, opremu, programe, učila, literaturu...

Sajam obrazovanja "Zvonce" posetiocima nudi promociju studija, inkluzivne radionice, edukativne radionice starih zanata...

Србија ове године обележава Дан сећања на српске жртве

Ове године Србија ће први пут обележити 21. октобар као Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату у знак сећања на дан када су немачке окупационе снаге извршиле масовни ратни злочин над цивилима у Крагујевцу.





Како се наводи у саопштењу из Кабинета потпредседника Владе Србије и министра рада, запошљавања и социјалне политике Јована Кркобабића, Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату обележиће се радно у складу са Законом о државним и другим празницима у Србији.

Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату је спомен на 21. октобар 1941. године и крваву јесен те године када су немачке окупационе снаге извршиле масовни ратни злочин над цивилима у Крагујевцу и широм Србије, подсећа се у саопштењу.

Скупштина Србије усвојила је децембра прошле године измене Закона о државним и другим празницима, којим је предвиђено обележавање три нова празника, а међу њима је и 21. октобар.

Тим изменама уведено је обележавање 22. априла као Дана сећања на жртве холокауста, геноцида и друге жртве фашизма у Другом светском рату, који је, такође, радни дан, као и 11. новембар као Дан примирија у Првом светском рату, који се обележава нерадно.