LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Cezare Paveze

Ići dole 
AutorPoruka
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Cezare Paveze Empty
PočaljiNaslov: Cezare Paveze   Cezare Paveze Icon_minitime20/5/2009, 10:00 pm

DOCI CE SMRT I IMACE TVOJE OCI

Doci ce smrt i imace tvoje oci -
ta smrt sto nas salece
od jutra do veceri, besana
i gluva, kao stara griza savesti
ili besmislena mana. Tvoje oci
bice uzaludna rec,
prigusen krik, muk.
Vidis ih tako svakog jutra
kada se nadnosis nad sobom
u ogledalu. O draga nado,
tog dana i mi cemo znati
da jesi zivot i nistavilo.

Za svakoga smrt ima pogled.
Doci ce smrt i imace tvoje oci.
Bice poput ispravljanja mane,
kao zurenje u ogledalo
iz koje izranja mrtvo lice,
kao slusanje zatvorenih usta.
Sici cemo u bezdane nemi.
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Cezare Paveze Empty
PočaljiNaslov: Re: Cezare Paveze   Cezare Paveze Icon_minitime20/5/2009, 10:00 pm

PROĆI ĆU ŠPANSKIM TRGOM

Nebo će biti vedro.
Ulice će se otvoriti
do obronka pod borjem i kamenom.
Ulicni metež neće
pomutiti taj ustajali vazduh.
Cveće poprskano bojama
u fontanama
namigivaće nalik veselim
ženama. Stepeništa,
terase i lastavice
pevaće na suncu.
Rasiriće se ta ulica,
kamenovi će pevati,
srce će damarati šikljajuci
kao voda u fontanama -
taj glas
popeće se uz tvoje stepenište.
Prozori će upoznati
miris kamena i jutarnjeg
vazduha. Vrata će se otvoriti.
Nemir ulica
postaće nemir srca
u usplahirenoj svetlosti.

A ti ćes biti tu - vedra i nepomična.
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Cezare Paveze Empty
PočaljiNaslov: Re: Cezare Paveze   Cezare Paveze Icon_minitime21/5/2009, 9:48 pm

Beskrajna pesma

U ovoj veceri tvoj profil nema preciznih linija,
jer na tvom licu nema granice gde bi poceo tvoj osmeh;
al' on je odjednom u tvojim ustima i ne zna se kako tece
i kad odlazi, nikad se ne moze reci da li je jos ovde,
isto kao i tvoja rec, od koje nikad ne cujem prvi slog
i nikad da prestanemo slusati ono sto govoris,
jer ti si tako bliska u ovoj udaljenosti
te je uzalud pitati kada je dosao tvoj dolazak,
jer nam se cini da si bila ovde celog zivota,
s tim vecnim glasom, s tim stalnim pogledom,
s tim nepromjenjivim obrisom svoga lica.
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Cezare Paveze Empty
PočaljiNaslov: Re: Cezare Paveze   Cezare Paveze Icon_minitime24/5/2009, 6:04 pm

THE NIGHT YOU SLEPT* (Noc u kojoj si spavala)

I noc je nalik tebe,
daleka noc sto place,
bezglasno, u dubokom srcu,
a zvezde potamnele promicu.
Obraz dotice obraz -
javlja se drhtaj leden,
neko se muci i preklinje te,
u tebi izgubljen, sam, u tvojoj groznici.

Noc pati i cezne za svitanjem
siroto srce koje ceptis.
O smrknuto lice, potajna muko,
groznico koja zalostis zvezde,
neki cekaju zoru poput tebe
cutke motreci tvoje lice.
Pocivas u noci
kao vidik mrtav i zatvoren.
Siroto srce koje ceptis,
davnog jednog dana ti si bilo zora.

Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Cezare Paveze Empty
PočaljiNaslov: Re: Cezare Paveze   Cezare Paveze Icon_minitime24/5/2009, 6:05 pm

SUSRET

Ovi tvrdi obronci koji su sazdali moje telo
i potresaju ga tolikim secanjem otkrili su mi cudo
te zene koja ne zna da je zivim, a ne mogu je
razumeti.

Jedne sam je noci sreo: sikara svetlija
pod nejasnim zvezdama u letnjoj magli.
Uokolo se sirio miris tih brezuljaka,
dublji od tame, i najednom se razleze,
kao da iz bregova izbi, glas cistiji
i oporiji istovremeno, glas zaboravljenih doba.

Ponekad je vidim, zivi preda mnom,
konacna, nepromenjiva, kao secanje.
Nikada nisam mogao da je shvatim: njena mi
stvarnost

vazda izmice i nosi me u daljine.
Ne znam je li lepa. Mlada je medju zenama:
kad mislim na nju, prene me secanje davno
na detinjstvo provedeno medju ovim bregovima,
toliko je mlada. Nalik je jutru. Njene oci
nagovestavaju mi sva daleka nebesa onih davnih
jutara.

U ocima ima tvrdu odlucnost: najcistiju svetlost
koja se ikad rasula u zoru po ovim obroncima.

Sazdao sam je od svih najdrazih stvari,
a ne uspevam da je razumem.

Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Cezare Paveze Empty
PočaljiNaslov: Re: Cezare Paveze   Cezare Paveze Icon_minitime26/5/2009, 7:16 pm

Noćna uživanja

Zastajemo i mi da udahnemo noć
U trenu kada vjetar najžešće briše:
ulice su od njega hladne a svi mirisi nestali;
Nosnice se dižu prema lelujavoj svjetlosti.

Svi mi imamo neku kuću koja u mraku čeka
Da se vratimo; neka žena nas čeka u mraku
Ništa ne zna o vjetru žena koja spava
I diše; toplina njenog tijela
To je toplina krvi koja šapuće u nama..

Umiva nas ovaj vjetar što stiže s kraja
Ulica zinulih u noći; lelujava svjetlost
I naše stisnute nosnice
Glože se gole. Svaki miris je jedno sjećanje
Izdaleka kroz mrak došao je ovaj vjetar
Što se obrušava na grad: preko brda i livada
Gdje je i trava topla od sunca
A zemlja pocrnjela od vlage. Naše sjećanje
Opor je miris, neznatna blagost
Rasporene zemlje koja zimi ispušta
Dah svojih bezdana. Svaki je miris
Izvjetrio u noći, a u gradu samo nas oplakuje vjetar.

Vratit ćemo se noćas ženi koja spava,
Prozeblim prstima tražit ćemo njeno tijelo,
A neka toplina iznenadit će nam krv, toplina zemlje
Pocrnjele od vlage: dah života.
I ona je topla na suncu i sada otkriva
U svojoj nagosti najugodniji život,
Koji danju nestaje, a ima ukus zemlje…
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Cezare Paveze Empty
PočaljiNaslov: Re: Cezare Paveze   Cezare Paveze Icon_minitime1/6/2009, 8:28 pm

...
Tvoj lagani hod
obnovio je bol.
Studena bese zemlja
pod kukavnim nebesima,
nepomicna i utonula
u snenu otupelost,
kao neko ko vise ne pati.
Ugodan bese i mraz
u dubokom srcu.
Izmedju zivota i smrti
cutala je nada...
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Cezare Paveze Empty
PočaljiNaslov: Re: Cezare Paveze   Cezare Paveze Icon_minitime7/6/2009, 2:34 pm

Jednostavnost


Osamljen čovjek – koji je bio u zatvoru – vraća se u zatvor
svaki put kad zagrize komad kruha.
U zatvoru je sanjao zečeve kako bježe
po zimskom zemljištu. U zimskoj magli
čovjek živi među uličnim zidovima, pijući
hladnu vodu i grizući komad hleba.

Neko vjeruje da se poslije obnavlja život,
da se smiruje dah, da se vraća zima
s mirisom vina u toploj krčmi
i dobra vatra, staja i večera. Neko vjeruje,
vjeruje dok je unutra. No izađe jedne večeri,
a zečeve su drugi uhvatili i jedu ih
u toplom, veseli. Preostaje da ih se gleda kroz stakla.

Osamljen se čovjek odvaži da uđe i popije čašu
ako se baš smrzava, pa promatra svoje vino:
zadimljenu boju, težak okus.
Grize komad kruha koji je u zatvoru
odisao zecom, ali sada ne odiše hlebom
nit ičim. I vino odiše tek maglom.

Osamljen čovjek ponovo misli na polja, zadovoljan
što su već preorana. U praznoj sali
pokušava da zapjeva tiho. Ponovo vidi
duž nasipa ogoljeli pramen kupina
koji je u septembru bio zelen. Zazviždi kuji.
I pojavi se zec i više nije hladno.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Cezare Paveze Empty
PočaljiNaslov: Re: Cezare Paveze   Cezare Paveze Icon_minitime13/7/2009, 10:14 pm

STVARANJE


Ziv sam i iznenadio sam u svitanje zvezde.
Prijateljica nastavlja da spava i ne zna
Spavaju svi, prijatelji. Svetli dan stupa
preda me, cistiji od uronjenih lica.

U daljini prolazi starac, sto ide da radi
ili da uziva u jutru. Nismo razliciti,
obojica disemo isto blestavilo
i pusimo mirni da zavaramo glad.
I starcevo telo mora da je neiskvareno
i drhtavo- moralo bi biti golo pred jutrom.

Ovoga jutra zivot klizi povrh vode
i na suncu. Uokolo je blesak vode,
uvek mlade, tela sviju bice otkrivena,
Bice veliko sunce i gorcina sirine
i teski zamor sto slama na suncu
i nepokretnost. Bice prijateljica
tajna tela. Svako ce dati svoj glas.

Nema glasa koji bi prekinuo sirinu vode
u svitanje. Niti se ista moze prenuti pod
nebom. Ima samo topline sto topi zvezde.
Covek zadrhti oseti li jutro sto titra
posve nevino, kao da niko od nas nije budan.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Cezare Paveze Empty
PočaljiNaslov: Re: Cezare Paveze   Cezare Paveze Icon_minitime20/7/2009, 7:11 pm

Svaki put je razdor
svaki put je smrt,
uvijek se borimo.
Ko pristane na udarce
okusio je smrt
i u krvi je nosi.
Poput ljutih neprijatelja
koji se više ne mrze
imamo isti glas, istu bol
živimo pod jadnim oblacima.
Nema nepotrebnih stvari,
borit ćemo se uvijek, i dalje
jer tražimo san.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Cezare Paveze Empty
PočaljiNaslov: Re: Cezare Paveze   Cezare Paveze Icon_minitime26/7/2009, 9:49 pm

Prolaze jutra vedra
i pusta. Tako su se tvoje oci
nekad otvarale. Jutro je
proticalo sporo, vrtlozila se
svetlost nepomicna. I muk.
Cutala si ziva: stvari
su zivele pod tvojim pogledom
(bez muke bez nemira bez senke)
kao bistro jutarnje more.

Gde su tum svetlosti, i jutro je tamo.
Ti bese zivot i stvari.
U tebi smo budni disali
pod nebom sto je jos u nama
Bez muke, bez nemira tada,
bez te tmaste senke
krcatog i drukcijeg dana. O svetlosti.
daleka bistrino, mucni
uzdahu, svrati na nas oci
svetle i nepomicne.
Tmurno je jutro koje prolazi
liseno svetlosti tvojih ociju.

30.mart 1950.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Cezare Paveze Empty
PočaljiNaslov: Re: Cezare Paveze   Cezare Paveze Icon_minitime27/9/2009, 9:38 pm

PRECI

Bio sam iznenađen svetom,
u dobi kad sam mahao
pesnicama po vazduhu i plakao sam od sebe.
Slušati razgovore muškaraca i žena,
a nemati odgovor, slaba je uteha.
Ali i to je prošlo: nisam više sam
i, ako nemam odgovor, umem biti bez njega.
Našao sam prijatelje nalazeći samog sebe.

Otkrio sam da sam, i pre rođenja,
oduvek živio
u čvrstim ljudima, sopstvenim gospodarima,
i niko nije imao odgovor a svi behu mirni.
Dva zeta otvorili radnju - prvi uspeh
u našoj porodici - stranac beše ozbiljan,
račundžija, surov, sitničav: prava žena.
Drugi, naš, u radnji bi čitao romane
- u selu beše dugo -
i klijenti koji bi dolazili
dobijali bi samo kratke odgovore,
da šećera nema, ni sumpora,
da je sve rasprodato. Docnije je ovaj drugi
pomogao zetu koji beše bankrotirao.
Kada mislim o ovim
ljudima osećam se jačim
nego kad se prsim
pred ogledalom i pravim važan.
Nekada davno, bio jedan moj predak
koji se dao prevariti od svog seljaka,
i onda je okopao sam - leti - vinograde
da bi vidio dobro urađen posao. Tako
sam oduvek živio, čista obraza,
i plaćao vlastitim znojem.

A žene se ne računaju u porodici.
Mislim, žene su kod nas u kući
i donose nas na svet i ne govore ništa,
uopšte se ne računaju i ne pamtimo ih.
Svaka žena ulije nam u krv nešto novo,
ali se sve poništavaju u radu i u nama,
obnovljeni tako, jedini smo koji trajemo.
Puni smo poroka, ćefova i strahova
- mi, ljudi, očevi - neko se od nas i ubio,
nikada nećemo biti žene, nikada senke drugom.

Našao sam jednu zemlju, nalazeći prijatelje,
rđavu zemlju, gde je povlastica
ne raditi ništa, i misliti na sutra.
Jer, sam posao nije dovoljan meni i mojima;
mi umemo da se satremo, ali najveći san
mojih očeva uvek je
bio znati ne raditi ništa.
Rođeni smo da lutamo ovim brežuljcima,
bez žena, s rukama na leđima.

Čezare Paveze:



____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Cezare Paveze Empty
PočaljiNaslov: Re: Cezare Paveze   Cezare Paveze Icon_minitime13/1/2010, 9:21 pm

LJETO

Jest svijetao vrt, okružen niskim zidom,
pun suhe trave i svjetla, vrt koji lagano iskuhava
svoju zemlju. A to svjetlo nosi okus mora.
Ti udišeš tu travu. Dodiruješ kosu
i stresaš joj uspomene.

Vidjeh gdje padaju
mnogi plodovi slatki, u jednu tamo moju travu,
uronjajući. Tako se i ti preneš
na trzaj krvi. Mičeš glavom
kao da se naokolo događa čudo zraka
a čudo si ti. Jednaka je aroma
i u tvojim očima i u toploj uspomeni.

Slušaš.
Riječi koje slušaš jedva te se dotiču.
Na mirnom licu imaš jasnu misao
koja ti na ramenima hini svjetlost mora.
Na licu ti je šutnja koja tišti srce
uronjujući, a iz nje se cijedi stara patnja
kao sok plodova koji su onda pali.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Cezare Paveze Empty
PočaljiNaslov: Re: Cezare Paveze   Cezare Paveze Icon_minitime1/2/2012, 6:52 pm

Ти, такође, љубави
Из земље и крви
Као и други. Идеш
Као неко ко не може
Далеко од куће.
Изгледаш као неко ко чека
И не види. Ти Земља
Која пати у тишини.
Ти - драж и умор,
У теби су речи. Идеш
У чекању. Љубав
Ово је твоја крв и ништа друго.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...


Poslednji izmenio meseceva rosa dana 1/2/2012, 7:44 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Cezare Paveze Empty
PočaljiNaslov: Re: Cezare Paveze   Cezare Paveze Icon_minitime1/2/2012, 6:53 pm

27. avgusta 1950.godine u jednom torinskom hotelu ubija se Cezare Paveze.
Rodjen 9.septembra 1908.godine u selu Santo Stefano Belbo, nedaleko od Torina. Neko vreme radio kao profesor. Neslaganje s fasizmom ga je stajalo godinu dana tamnovanja u logoru Brankaleone Kalabro 1935.godine. Prva knjiga pesama - Raditi je zamorno - izasla je 1936.godine, a zatim slede niz romana i pripovedaka. Posmrtno su objavljeni knjiga pesama Doci ce smrt i imace tvoje oci, dnevnik i pisma.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Cezare Paveze Empty
PočaljiNaslov: Re: Cezare Paveze   Cezare Paveze Icon_minitime1/2/2012, 7:01 pm

Agonija

Lutaću ulicama dok ne padnem mrtva umorna,
znaću živeti sama, zuriti netremice
u oči prolaznika i opet ostati sama.
Ova svežina što se širi tražeći mi vene
to je buđenje koje izjutra nisam nikada
doživela tako stvarno: samo, osećam se jača
od svog tela, a hladniji drhtaj prati jutro.

Daleko su jutra kad sam imala 20 godina.
A sutra 21: sutra ću izaći na ulice,
sećam se svakog kamena njihovog i nebeskih pruga.
Od sutra će me ljudi ponovo viđati,
koračaću uspravna, moći ću zastati
i oglednuti se u izlozima. U nekadašnja jutra
bila sam mlada, a da nisam to znala, nisam čak znala
da to prolazim ja - žena, svoja sopstvena
gospodarica. Mršava devojčica kakva sam bila,
probudila se iz višegodišnjeg plača:
a sada je kao da tog plača nikada nije bilo.

Žudim za bojama. Boje ne plaču,
one su kao buđenje; sutra
boje će se povratiti. Svaka žena sići će na ulicu,
svako telo jedna je boja-čak i deca.
To telo odeveno u svetlocrvenu
povratiće život posle tolikog bledila
Osetiću kako oko mene vrcaju pogledi
i znaću da jesam: osvrćući se časak
videću sebe u gomili. Svakog sledećeg jutra
izlaziću na ulicu i tražiti boje.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Cezare Paveze Empty
PočaljiNaslov: Re: Cezare Paveze   Cezare Paveze Icon_minitime1/2/2012, 7:01 pm

x x x


Jedne večeri koračasmo pristankom brega,
ćutke. U senci poznatog sumraka
moj rođak je ljudeskara, odeven u belo,
spokojnog hoda, preplanuo u licu,
ćutljiv. Ćutanje je naša odlika.
Mora da nam je neko od predaka bio silno usamljen
-veliki čovek među mozgovima ili jadna luda-
Kada je bližnje naučio tolikom ćutanju.......

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Cezare Paveze Empty
PočaljiNaslov: Re: Cezare Paveze   Cezare Paveze Icon_minitime1/2/2012, 7:03 pm

STRASNE ŽENE

U suton devojke silaze u vodu
kada iščezava more, prostrano. U šumi
svaki list drhti, dok one izlaze
oprezno na pesak i sedaju na obalu. Pena
nemirne igre igra niz vodu što seže u daljinu.

Devojke se plaše algi što su utonule
u talase i pletu se oko ramena i nogu:
tamo gde im je telo obnaženo. Hitro izlaze na obalu
i dozivaju se po imenu, osvrćući se uokolo.
I senke na dnu mora, u pomrčini,
goleme su i vidi se kako nejasne plutaju,
kao da ih privlače tela što promiču. Šuma je
mirno sklonište, pri zalasku sunca,
više nego žalo, ali ove preplanule devojke
vole ostati na čistini, uvijene u ogrtač.

Sve su šćućurene i stiskaju ogrtač
među nogama, zureći u more pruženo
kao livada u sumrak. Da li bi se neka usudila
da se pruži gola po livadi? Iz mora bi
iskakale alge, koje dotiču stopala,
da zgrabe i ogrnu drhtavo joj telo.
Ima u moru očiju koje katkada svetlucaju.
Ona nepoznata strankinja što se, gola i sama,
kupala u moru, u noći mladog meseca,
jedne je noći nestala i više se nije vratila.
Bila je krupna i mora da je bila blistavo bela
jer su oči, sa morskog dna, do nje doprle.


Preveo sa italijanskog Milan Komnenić
Iz knjige Doći će smrt i imaće tvoje oči



____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Cezare Paveze Empty
PočaljiNaslov: Re: Cezare Paveze   Cezare Paveze Icon_minitime1/2/2012, 7:07 pm

Kao da me ne cujes

Doci ce smrt i imace tvoje oci -
ta smrt sto nas salece
od jutra do veceri, besana
i gluva, kao stara griza savesti
ili besmislena mana. Tvoje oci
bice uzaludna rec,
prigusen krik, muk.
Vidis ih tako svakog jutra
kada se nadnosis nad sobom
u ogledalu. O draga nado,
tog dana i mi cemo znati
da jesi zivot i nistavilo.

Za svakoga smrt ima pogled.
Doci ce smrt i imace tvoje oci.
Bice poput ispravljanja mane,
kao zurenje u ogledalo
iz koje izranja mrtvo lice,
kao slusanje zatvorenih usta.
Sici cemo u bezdane nemi.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Cezare Paveze Empty
PočaljiNaslov: Re: Cezare Paveze   Cezare Paveze Icon_minitime1/2/2012, 7:11 pm

Перевод с итальянского Михаила Сухотина


Из цикла «Земля и смерть»


* * *

Ты как земля, о которой
никто еще не сказал.
Ты ждешь только слова,
вырастающего из глубин,
как плод средь ветвей.
Тебя достигает
лишь ветер,
несущий с собой
безжизненный сор.
Античное тело и древняя речь.
Ты дрожишь даже летом.

29 октября 1945 г.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Cezare Paveze Empty
PočaljiNaslov: Re: Cezare Paveze   Cezare Paveze Icon_minitime1/2/2012, 7:12 pm

Перевод с итальянского Михаила Сухотина


Из цикла «Земля и смерть»



* * *

Ты не знаешь холмов,
где пролилась кровь.
Все мы бежали,
бросив оружие
и забыв свои имена.
Только женщина видела это.
Один из нас
сжал кулак, остановился,
глянул в небо пустое,
уронил голову и принял
молча смерть над стеной.
Стал он тряпкой кровавой,
но имя его не забыто.
Женщина ждет нас на тех же холмах.

9 ноября 1945 г.


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Cezare Paveze Empty
PočaljiNaslov: Re: Cezare Paveze   Cezare Paveze Icon_minitime1/2/2012, 7:13 pm

Из цикла «Придет смерть и у нее будут твои глаза»


* * *

Придет смерть, и у нее будут твои глаза.
Эта смерть, что нас сопровождает
неусыпно с утра до ночи, глухая,
как стыд или скверная привычка,
как абсурд . Глаза твои будут –
немой крик, несказанное слово,
тишина.
Так ты видишь их каждое утро,
наклоняясь над своим отраженьем
в зеркале. О, дорогая надежда,
в этот день узнаем и мы:
ты – ничего, и ты – жизнь.

На каждого смерть по-своему смотрит.
Придет смерть, и у нее будут твои глаза.
Это будет как порвать с привычкой,
как увидеть в зеркале все то же,
но только мертвое лицо,
как услышать сомкнувшиеся губы.
Мы сойдем в водоворот немыми.

22 марта 1950 г.


* * *

Ты жизнь и смерть.
Ты приход марта
на дрожащую
голую землю.
Кровь весны –
анемоны и облака –
твой легкий шаг
возвращает земле
ее боль.

Он приносит страданье,
твой шаг.
Долго
земля цепенела
в бесчувственном сне
под небом холодным
и безмятежным.
Нежен был
в сердце мороз.
Между жизнью и смертью
молчала надежда.
Теперь у всего, что живет.
есть голос и кровь.
Земля и небо
дрожат, как в ознобе;
их утро тревожит,
томит надежда,
их попирает твой шаг.
Дыханье зари,
кровь весны,
все в мире объято
трепетом древним.

Ты приносишь страданье.
Ты жизнь и смерть.
Над голой землей
ты проносишься легче
ласточек и облаков.
Сердце очнулось
и бьется взволнованно,
отражаясь в небе
и все в небе отразив.
Все страдает и корчится
в небе и в сердце,
ожидая тебя.
Утренняя заря,
кровь весны,
ты землю тревожишь.

Надежда томится,
ждет тебя и зовет.
Ты жизнь и смерть.
Легок твой шаг.

25 марта 1950 г.




Ч.Павезе
М.Сухотин, 29.05.2006

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Cezare Paveze Empty
PočaljiNaslov: Re: Cezare Paveze   Cezare Paveze Icon_minitime1/2/2012, 7:16 pm

Noć u kojoj si spavala

I noć je nalik tebe,
daleka noć što plače,
bezglasno, u dubokom srcu,
a zvezde potamnele promiču.
Obraz dotiče obraz -
javlja se drhtaj leden,
neko se muči i preklinje te,
u tebi izgubljen, sam, u tvojoj groznici.

Noć pati i čezne za svitanjem
siroto srce koje ceptiš.
O smrknuto lice, potajna muko,
groznico koja zalostiš zvezde,
neki čekaju zoru poput tebe
ćutke motreći tvoje lice.
Počivać u noći
kao vidik mrtav i zatvoren.
Siroto srce koje ceptiš,
davnog jednog dana ti si bilo zora.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Cezare Paveze Empty
PočaljiNaslov: Re: Cezare Paveze   Cezare Paveze Icon_minitime1/2/2012, 7:21 pm

Cesare Pavese (9.9. 1908 – 27.8. 1950) bio je italijanski pjesnik, romanopisac, književni kritičar i prevoditelj; smatra se jednim od najznačajnijih italijanskih pisaca 20. vijeka. Rođen je u mjestu Santo Stefano Belbo, u provinciji Cuneo, gdje su mu roditelji svake godine provodile ljetne praznike. Živio je u Torinu, gdje je na Univerzitetu studirao englesku književnost, a nakon toga živio prevodeći djela engleskih i američkih autora na italijanski. 1930-ih se Pavese počeo kretati u antifašističkim krugovima, zbog čega ga je Mussolinijev režim prognao u Južnu Italiju 1935. godine. Nakon godine dana se vratio u Torino i počeo raditi za izdavačku kuću Einaudi. Nakon izbijanja rata je mobiliziran u italijansku vojsku, ali je zbog astme mjesece proveo u vojnoj bolnici. Kada su njemačke snage okupirale Torino 1943. godine, većina njegovih prijatelja je pobjegla u šumu i priključila se partizanima. Pavese se također sklonio iz grada, ali nije sudjelovao u borbama. Nakon rata Pavese se priključio Komunističkoj partiji Italije i radio za njeno službeno glasilo L’Unità. U isto vrijeme se intenzivirala depresija, i ranije prisutna u njegovim radovima, a pogotovo nakon što je američka glumica Constance Dowling odbila njegovo udvaranje. Godine 1950. je počinio samoubistvo prevelikom dozom barbiturata u hotelskoj sobi – u okolnostima identičnim onima kakve je opisao u svom djelu ‘Tra Donne Sole’.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Cezare Paveze Empty
PočaljiNaslov: Re: Cezare Paveze   Cezare Paveze Icon_minitime1/2/2012, 7:41 pm

Zemlja jesi i smrt jesi.
Tvoje godišnje doba je mrak
i ćutanje. Od tebe
ništa na svetu nije
dalje od svitanja.

Kada izgleda da se budiš
jesi sušta bol,
bol ti je u očima i krvi,
ali ti ne osećaš. Živiš
kao što živi kamen
ili tvrda zemlja.
I oblače te sni,
kretnje, jecaji
koje ne poznaješ. Bol
poput vode jezerske
drhti i opasuje te.
Po vodi su krugovi.
Puštaš ih da iščeznu.
Zemlja si i smrt.

3. decembra 1945.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Cezare Paveze Empty
PočaljiNaslov: Re: Cezare Paveze   Cezare Paveze Icon_minitime1/2/2012, 7:46 pm

Imaš krv…

Imaš krv, dah.
Sazdana si od puti,
kose, pogleda
čak i ti. Zemlja i bilje,
martovsko nebo, svetlost,
trepere i nalikuju ti -
tvoj smeh i korak
kao vode što drhture -
tvoja bora među obrvama
kao nagomilani oblaci -
tvoje nežno telo
nož na suncu.

Imaš krv, dah.
Živiš na ovoj zemlji.
Znaš joj sokove,
doba, rasvite,
igrala si na suncu,
govorila s nama.
Prozirna voda, prolećni
izdanak, zemlja,
tišina nabujala,
kao dete si igrala
pod drukčijim nebom,
u očima ti se sleže tišina,
oblak koji šiklja
kao živa voda iz dubine.
Sada se smeješ i drhtiš
iznad te tišine.

Slatki plode koji živiš
pod vedrim nebom,
koji dišeš i živiš
ovo naše doba,
u tvojoj zgusnutoj tišini
tvoja je snaga. Poput
treperave trave na vetru,
drhturiš i smeješ se,
ali ti, ti si zemlja.
Svirep si koren.
Zemlja si što čeka.

21. marta 1950.

Preveo: Milan Komnenić

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Cezare Paveze Empty
PočaljiNaslov: Re: Cezare Paveze   Cezare Paveze Icon_minitime1/2/2012, 7:47 pm

Cesare Pavese:

“Vjerujemo samo u onu privrženost koja staje žrtve;
sve ostalo je, u najboljem slučaju, obično fraziranje.”

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Cezare Paveze Empty
PočaljiNaslov: Re: Cezare Paveze   Cezare Paveze Icon_minitime1/2/2012, 7:48 pm

Не познајеш брежуљке
где се пролила крв.
Сви смо побегли,
сви смо бацили
оружје и част. Нека жена
гледала је како бежимо.
Само је један од нас
стао стиснутих пести,
смотрио празна небеса,
сагнуо главу и погинуо, ћутке.
Сада је дроњак крвав
и своје име. Нека нас жена
на брежуљцима чека.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Cezare Paveze Empty
PočaljiNaslov: Re: Cezare Paveze   Cezare Paveze Icon_minitime1/2/2012, 7:54 pm

Čezare Paveze:

POEMA O NEPOZNATOJ

(Izbor iz zbirke:

"Doći će smrt i imaće tvoje oči", Rad, 1977 )



...

Imaš lice od brušena kamena

krv od opore zemlje,

došla si od mora.

Sve primaš i prebiraš

i sve od sebe odbacuješ

kao more. U srcu

slegla ti se tišina, slegle se

reči progutane. Mračna si.

Svitanje je za tebe tišina.

Jesi poput glasova

zemaljskih - udar

vedra u bunaru,

napev vatre,

potmuli pad jabuke;

reči setne i pomirene

na pragovima,

cik detinji - stvari

koje večito traju.

Ne menjaš se. Mračna si.

Pivnica si zatvorena

s nabojem od zemlje,

gde je jednom kročio

dečak bosonog

i o tom večno misli.

Mračna si odaja

na koju se misli vazda

kao na dvorište drevno

gde se rađala zora.

...

Od soli i zemlje

pogled ti je. Jednog dana

ceđaše se od mora.

Bilje se pripijalo

uz tvoj bok, toplo,

i još odiše tobom.

Agava i oleander.

Sve upijaš u oči.

Od soli i zemlje

vene su ti i dah.

Lahor toplog vetra,

senke na pripeci -

sve to upijaš u se.

Promukao si glas

polja, cik

šćućurene prepelice,

vrelina kamena.

(...)

Tišina si polegla

koja ne uzmiče, usna si

i mračne oči. Vinogad si.

(...)

Kao hrid i trava,

kao zemlja si posuvraćena u se;

razbijaš se kao more.

Ne postoji reč

koja te može posedovati

ili zaustaviti. Primaš

udare kao zemlja,

i od njih stvaraš život, dah

koji miluje, ćutanje.

Opaljena si kao more,

kao plod s grebena

i ne progovaraš reči

i niko ti ne zbori.

...

Zemlja jesi i smrt jesi.

Tvoje godišnje doba je mrak

i ćutanje. Od tebe

ništa na svetu nije

dalje od svitanja.

Kada izgleda da se budiš

jesi sušta bol,

bol ti je u očima i krvi,

ali ti ne osećaš. Živiš

kao što živi kamen

ili tvrda zemlja.

I oblače te sni,

kretnje, jecaji

koje ne poznaješ. Bol

poput vode jezerske

drhti i opasuje te.

Po vodi su krugovi.

Puštaš ih da iščeznu.

Zemlja si i smrt.

...

Imaš krv, dah.

Sazdana si od puti,

kose, pogleda

čak i ti. Zemlja i bilje,

martovsko nebo, svetlost,

trepere i nalikuju ti -

tvoj smeh i korak

kao vode što drhture -

tvoja bora među orvama

kao nagomilani oblaci -

tvoje nežno telo

nož na suncu.

...

Slatki plode koji živiš

pod vedrim nebom,

koji dišeš i živiš

ovo naše doba,

u tvojoj zgusnutoj tišini

tvoja je snaga. Poput

treperave trave na vetru,

drhturiš i smeješ se,

ali ti, ti si zemlja.

Svirep si koren.

Zemlja si što čeka.

(...)

Život jesi i smrt jesi.

Korak ti je lak.

...

I noć je nalik tebi,

daleka noć što plače

bezglasno, u dubokom srcu,

a zvezde potamnele promiču.

Obraz dotiče obraz -

javlja se drhtaj leden,

neko se muči i preklinje te,

u tebi izgubljen, sam, u tvojoj groznici.

Noć pati i čezne za svitanjem,

siroto srce koje ceptiš.

O smrknuto lice, potajna muko,

groznico koja žalostiš zvezde,

neki čekaju zoru poput tebe

ćutke motreći tvoje lice.

Počivaš u noći

kao vidik mrtav i zatvoren.

Siroto srce koje ceptiš,

davnog jednog dana ti si bilo zora.

...

Doći će smrt i imaće tvoje oči -

ta smrt što nas saleće

od jutra do večeri, besana

i gluva, kao stara griža savesti

ili besmislena mana. Tvoje oči

biće uzaludna reč,

prigušen krik, muk.

Vidiš ih tako svakog jutra

kada se nadnosiš nad sobom

u ogledalu. O draga nado,

toga dana i mi ćemo znati

da jesi život i ništavilo.

Za svakoga smrt ima pogled.

Doći će smrt i imaće tvoje oči.

Biće poput ispravljanja mane,

kao zurenje u ogledalo

iz koga izranja mrtvo lice,

kao slušanje zatvorenih usta.

Sići ćemo u bezdane nemi.

...

PS:

Opet ćeš naći reči

s onu stranu kratkog

i noćnog života igara,

s onu stranu užarenog detinjstva.

Biće divno ćutati.

Zemlja si i vinograd.

Užagreno će ćutanje

spržiti polje

kao kresovi veče.

*

Pesme nastale u periodu od 30. oktobra 1945. do 4. aprila 1950.

(Prepev: Milan Komnenić)

Priredio P.Šumski

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Cezare Paveze Empty
PočaljiNaslov: Re: Cezare Paveze   Cezare Paveze Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Cezare Paveze
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Složeno na policama- piše se u temama ispod naslovne :: Biblioteka poezije-
Skoči na: