LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 O ljubavi na neki drugi nacin

Ići dole 
AutorPoruka
alter ego

alter ego

Ženski
Broj poruka : 5
Godina : 45
Datum upisa : 23.10.2012

O ljubavi na neki drugi nacin Empty
PočaljiNaslov: O ljubavi na neki drugi nacin   O ljubavi na neki drugi nacin Icon_minitime23/10/2012, 6:08 pm

Mozda sam pogresila temu. Ne znam. Ispravite me ako jesam.

Elem, oduvek imam problem sa iskazivanjem osecanja. Nekako mi se cini da kad mislima dam reci one gube smisao, postaju blede i otrcane. A gusim se. Guse me sopstvene misli, a usta su mi i dalje nema.
Pokusala sam mislima da dam oblik. Napisala sam sta osecam. Mislila sam da ce mi biti lakse da se odlucim na razgovor koji me ceka. Ali nije. Cak se donekle i stidim svojih reci. Da li je to normalno? Imam li pravo da budem iskrena prema samoj sebi a da pri tom ne osecam stid?
Presudite mi. Pomozite mi.



Osecam se kao Hari Haler. Nosim u sebi dve osobe, jednu divlju, koja zeli slobodu i vetar u kosi, i onu drugu punu gradjanskih obzira i normi, koja se boji i zazire od ove prve. Veciti sukob samog sa sobom. Nemam snage da prihvatim sebe kao komformistu niti snage da se oslobodim malogradjanstine. Taj sukob je najveca kazna i ponekad mislim da ce trajati vecno.
Vivijen je jedna od onih persona koje vole da skitaju, jedu dzenarike, preskacu tarabe. Nose velike sesire nadstresnice, ofucane bele ”starke”, biografske podatke ne ostavljaju nikome i ni na jednom mestu. Zvacu ”sport” i iskljucivo ”sport” zvake, krecu se u samostalnim krugovima, slusaju poeziju i neku samo njima znanu vrstu dzeza, imaju vasljive manire i crvoglave glave, obziljno bolni pred ”juce” i smrtno nervozni u ”danas”. Ipak se bore i odlaze ”svojima”, a da li postoje ”njihovi”? – Davno jednom bila sam Vivijen. Bilo je divno u tim teen godinama. Biti buntovnica, biti sebicna, manicna, psihoticna, biti svoja, biti drugacija. Bilo je divno proziveti ono sto je samo od sebe izbijalo iz mene. Obozavala sam sebe, obozavala sam Vivijen.
I onda, taman izadjoh iz teen-a, desi se ”ON”.
Zaljubljena, ne suvise tanka definicija. Opcinjena, omamljena, zastvorenih ociju, kao kakva mesecarka privucena magnetnom silom krenuh za njim. Nikakav savet me nije stizao, nikakav glas nije budio, isla sam bosa po trnju krvavih nogu, u susret plamenu koji ce me progutati. Ostavih sve svoje, i poricu i prijatelje i detinjstvo, i odoh sa njim u beli svet. Bilo mi je tesko ziveti taj novi zivot. Biti sama u tudjem svetu, bez prijatelja, samo sa Bogom kojeg sam sama stvorila. Plamen me je prozdrao. Postala sam sapeta zena i sve ono cega sam se gnusala. Uletela sam u kolotecinu porodicnog zivota, izrodila decu i prihvatila sa kutlace. Zabravila sam duboko u sebi svaku svoju zelju, svako svoje nadanje. Podredila sam se svome Bogu i nasoj porodici. Da li sam bila srecna? Ne znam, nisam tada razmisljala o tome. Zivela sam za njega i bio je vazan samo on i njegova sreca.
Zivot u bekstvu, sa druge, tamne strane zakona iscrpljuje i dusu i telo. Postao je bezosecajan, povrsan, nezainteresovan, bahat. Poceo je da pije. Postao je agresivan. Ne, nije nas fizicki maltretirao, nikada, ali samo saznanje da je mome Bogu draze drustvo i alkohol od nas koji ga cekamo, nekad i danima, bilo je porazavajuce. I pocela sam da se borim za nas, za nasu ljubav, za nasu decu. Ljubav me je bolela, pekla, ali gurala sam dalje. Bilo je dana kada sam zelela da pobegnem, da dignem ruke od svega i nestanem. Bude mi dosta pijanstva, afera, kocke, kafana, pevacica, bude me sramota od dece i od sebe, dokle bre, vise? I zasto? Okrenem ledja, krenem ka vratima i … osecam njegove oci na svom potiljku, oci koje me preklinju i mole. I stanem, zagrlim ga i kazem mozemo mi to, pobedicemo ako smo zajedno. I pobedili smo posle 15 godina duge borbe. Ko je jednom prosao takav oganj, u tome je on sagoreo zivot.
Sada smo mi srecna porodica. Deca su u ”Vivijen” godinama, mi smo sredovecni par koji se drzi za ruke cak i kad spava. Nasa deca uzimaju primer svojih roditelja kad sa drustvom pricaju o srecnom braku. Da, na kraju mi jesmo srecni. Imamo troje divne, vec odrasle dece, zdravi smo, uspesne karijere u poslovima kojima se bavimo. Zivimo mirno, povuceno i tiho. I … postali smo navika jedno drugom. Neko ce reci da je to dobro. Mozda i jeste, ne znam. Ali znam da vise ne razgovaramo kao pre, vise ne verujem u svog Boga. On vise nije u meni, ja vise ne vidim daljine u njegovim ocima, vidim samo dva crna oka koja me gledaju pomalo sa strahom. Gubim svoju veru dok nesigurno koracim ka njemu. Budim se i vidim da sam u vakuumu zivota, u nistavilu punom patnje i cemera, u postosi punoj bodlji i trnja. Razocarana, obmanuta, bez nade vidim svoja osecanja zgazena a svog Boga kao otelovljenje djavola. Volim li ga? Da li sam ga ikada volela ? Ili sam samo toliko dobro i tako dugo varala sebe? …. Ne, necu otici od njega, ne sad kad smo pri kraju puta. To ne bi bio fer prema nama.
I onda zasto onakav naslov?
Da, zasto? Zato sto sam ja i majka i supruga, ali ja sam i ”Vivijen”. Ma koliko sam je duboko zakljucavala u podrumima svoje duse ona je lupala sve jace i jace. Ona hoce napolje. Ona hoce slobodu. Ona hoce mene. Ja sam ona. I da li cu biti losa majka i losa supruga ako konacno Vivijen izadje iz mene? Imam li ja pravo da budem to sto jesam zapravo? Imam li ja pravo na ozivljavanje snova? Jer… neokusani u stvarnosti, snovi se hlade u pepeo otupele pomirenosti, pregorele zelje u razocarenja, neobelodanjene nade u malodusje, pritajenje zelje u bolnu rezignaciju. Neispoljene suzdrzavane zudnje u kajanje, suzbijana ljubav i sapeta snaga u samoubilacku grizu savesti…I ceo jedan ne prozivljen zevot izopacava se u promasen zivot.
Dragi moji, ja vas volim do smrti. Dala sam vam svu svoju ljubav, najbolje od sebe i vise od polovine svoga zivota. Sad je dosta.
ise nisam samo necija mama i necija supruga, sad sam opet Vivijen.


Imam li i ja pravo na svoj kutak iako sam necija mama, necija zena, necija cerka, necija sestra...
Nazad na vrh Ići dole
alter ego

alter ego

Ženski
Broj poruka : 5
Godina : 45
Datum upisa : 23.10.2012

O ljubavi na neki drugi nacin Empty
PočaljiNaslov: Re: O ljubavi na neki drugi nacin   O ljubavi na neki drugi nacin Icon_minitime2/11/2012, 7:15 pm

Volim jesen.
Volim kad hladoca uvede policijski cas na ulicama.
Volim kad mogu slobodno da hodam ulicom ususkana u sopstvenu samocu. Nema pozdravljanja, klimanja glavom...samo tisina, beskrajna tisina i ti u mojoj glavi.
Volim da pricam sa tobom. Volim da se smejem sa tobom. Volim da setam sa tobom. Volim da cutim sa tobom...
I...hvala ti sto postojis moja nepoznata saputnice...zbog tebe stvarnost izgleda podnosljiva...
Nazad na vrh Ići dole
alter ego

alter ego

Ženski
Broj poruka : 5
Godina : 45
Datum upisa : 23.10.2012

O ljubavi na neki drugi nacin Empty
PočaljiNaslov: Re: O ljubavi na neki drugi nacin   O ljubavi na neki drugi nacin Icon_minitime4/11/2012, 12:31 am

Ne brini, nisam te zaboravila iako se vekovima nismo culi.
Jos uvek zbog tebe pisem pesme. Izlaze iz mene neke rime, teraju mi osmeh na lice i oci mi pune zvezdicama.
Dogodi se tako budna da te sanjam. Lebdis oko mene, dodir ti osecam...Glas ti cujem kroz buku dok gradom setam, osecam tvoj vreli dah na svome vratu...Zazmurim, nestanem, odem...Otvorim oci, mislim nestaces...Ali ti si tu, sad si Sunce, sad si nebo, sad si prolaznik koji mi se smesi...
Milslim...Ma jednostavno te volim. Volim sve sto tvoj pogled dotakne, svaku stopu na koju tvoja noga kroci...I nije vazno gde si, svejedno je, vazno je da jesi. I nije vazno s kim si, u tvojoj senci svi su ljudi lepi...
I kako god okrenes, volecu te sve dok postojim...Iako se nismo culi vekovima...Iako si daleko...
Nazad na vrh Ići dole
alter ego

alter ego

Ženski
Broj poruka : 5
Godina : 45
Datum upisa : 23.10.2012

O ljubavi na neki drugi nacin Empty
PočaljiNaslov: Re: O ljubavi na neki drugi nacin   O ljubavi na neki drugi nacin Icon_minitime7/11/2012, 1:29 pm

A sta reci onima koji odlaze, koje ne poznajes, a ciji odlazak te boli?


Srecan put, ja sam tu kad god pozeliz da se vratis...
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




O ljubavi na neki drugi nacin Empty
PočaljiNaslov: Re: O ljubavi na neki drugi nacin   O ljubavi na neki drugi nacin Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
O ljubavi na neki drugi nacin
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Naša autorska dela- piše se i čita u temama ispod naslovne :: Proza-
Skoči na: