LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Pisma

Ići dole 
AutorPoruka
Tool

Tool

Ženski
Broj poruka : 422
Datum upisa : 25.10.2012

Pisma Empty
PočaljiNaslov: Pisma   Pisma Icon_minitime3/11/2012, 6:14 pm

I,znaš li šta mi je u srcu posle svega?Jedna velika praznina i to sa velikim P.Ništa.Prah.Ništa me više ne pogađa,kao da mi je srce od kamena.Zamrzla sam sve svoje emocije,na sve sada gledam drugačije.Ne mogu da ti opišem moje sadašnje stanje.Kao da ga nema,kao da sam duh,kao da sam planeta u svemiru,ili drvo pored puta.Sve je stalo...Samo sedim u sobi,ne izlazim.Vrata spoljašnjeg sveta za mene su zatvorena.Mesecima nisam prošetala,nisam udisala svež vazduh i istrčala napolje.Nisam čak ni dnevne novine čitala,jer ne dotiču me se vesti iz spoljašnjeg sveta.Samo sedim,sama,u tami i ćutim.Ćutim i ne znam ni šta da mislim.Sve je drugačije,sve.Svejedno mi je.Ostala bih hladnokrvna i da se neko ubije pored mene.Ništa me ne može potresti,više me ništa ne dotiče.Ja sam mrtva,moja duša je mrtva,samo sam fizički pristuna.Čak i sada,dok gledam ovo more,dok gledam talase i obalu na drugoj strani i dok sediš tu kraj mene i govoriš mi da je gotovo.Da se rastajemo.Da daljina čini svoje.Da sam mlađa,da sam ona naivna 11-ogodišnja devojčica,sada bih plakala,teško bih ovo podnela.Ali sad?Zaboraviću te.Vreme će učiniti svoje.Polako ću zaboravljati tvoj glas,tvoje telo,tvoje oči,tvoje lice,dok te poptuno ne izbacim iz misli.Ti si samo još jedna velika greška koju sam napravila u životu.I zato idi.Vrati se kući,naći ćeš ti novu ljubav u školi.Možda neće biti na prvi pogled,kao što je bila naša,ali ćeš uživati u vezi.A ja ću nastaviti moj život utvara i ausajdera kao i do sada.Odlazi,ne mogu više da te gledam.Odlazi,olakšaj mi rastanak,jer već te zaboravljam.Trči,sviraju ti roditelji kolima,vi krećete,ja ostajem.Znaš li kako kažu?''Daleko od očiju daleko od srca''....I....seti me se nekad.Barem ti zapamti mene,kada ja ne mogu tebe.Seti se jednog leta,jedne navine,lakomislene ludače koja je došivela emotivni slom nedruštvenosti u mladosti,koja je izbubila volju za život....nemoj me zaboraviti,kao što su mene svi otpisali...
                                                                                                      Zbogom,nesudjena ljubavi!


[img]http://4.bp.blogspot.com/_B4KQmk4W2N8/TImzbcgTF2I/AAAAAAAAAHI/gXJG
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com/
Tool

Tool

Ženski
Broj poruka : 422
Datum upisa : 25.10.2012

Pisma Empty
PočaljiNaslov: Re: Pisma   Pisma Icon_minitime6/1/2013, 8:56 am

Dragi moj,
Konačno volim sebe.I dalje sam prokleta niska daskara sa budjavim licem ali pomirila sam se sa sudbinom.Ne mogu više da uništavam,sebe,nemam snage.Čitavu godinu sam patila i sad,kad sam sazrela shvatila sam kakva sam budala bila.Možda i nije tako loše biti najružnija u celoj generaciji?Znaš kako kažu,u svemu lošem ima i malo dobrog.Život ide dalje,sunce izlazi i zalazi,ništa se ne menja.Shvatila sam da su ružni i glupi austajderi kao ja u stvari najači.A kako si ti?Da li ti je lepo sa onom kurvom zbog koje si prekinuo kontakt sa mnom?Osvetiću se....svima vama koji ste mi uništili mladost...jednog dana.....kunem se....



Pisma Tumblr_meod7eO5RJ1ryvy3co1_250
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com/
Tool

Tool

Ženski
Broj poruka : 422
Datum upisa : 25.10.2012

Pisma Empty
PočaljiNaslov: Re: Pisma   Pisma Icon_minitime9/1/2013, 1:54 pm

Drži me črvšće.Zar sam tako grozna?Drži taj kaiš jače.Poleti.Odvedime sa sobom,samo da ne gledam ovaj svet.Ti si snažni galeb a ja jadna i preplašena golubica.Ti si lav a ja samo nesrećno jagnje.Ne boj se kiše,ona će sakriti naše tragove u blatnjavoj zemlji.Polako će,te rosne kapi da natope mesta i rupe preko kojih smo mi prelazili,koje smo prleleteli,kao u snu,poput mesečara.I zato budi jači.Obrgli me oko struka i prepusti se igri.Svi u kolu su u transu,kao da igraju na žici.Sigurno si gledao balerine na pozornici?One se magično napinju i stoje na vrhovima prstiju,na jednoj nozi,kao rode, i hvataju snene poglede gledalaca.Zato igraj,dragi moj,ovo nije san,već stvarnost.Možda će da otvore ovaj prozor i sva sparina će nestati.Možda se više neće čuti prodoran zvuk harmonike.Ovo je...samo igra leptirova,samo narodno kolo.A mi stojimo črvsto u večnosti.Niko nam ne može ništa.Ni vetar,ni kiša,ni ljudksa reč i glupost.Jer smo prah.Jer nas nema.Naši osmesi nam polako igraju na usnama i mi stojimo sami,poskakujemo,a mala,nedužna i naivna deca što izlaze na ulicu u ovoj mesečevoj noći,polako se krste,onako kako su ih učili u crkvi.Prolaznici sa nevericom gledaju u nas.Vidiš li one posmehe na njigovim poganim usnama?Smeju nam se,odmahuju rukom i ne znaju.Ovo nije igra.Ovo je više od obične igre.Bežimo od relanosti,skrivamo se pod senkama.Jer ovo je prološlost.Mi smo prošlost.Samo jedna crna mrlja u nebesima dobrote.
Pisma Love-street-girl-boy
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com/
Tool

Tool

Ženski
Broj poruka : 422
Datum upisa : 25.10.2012

Pisma Empty
PočaljiNaslov: Re: Pisma   Pisma Icon_minitime10/1/2013, 9:51 pm

Uveliko razmiljam

NE MOGU BEZ TEBE
SHVATI VEĆ JEDNOM
VOLIM TE

Uništio si me
Ubio si me
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com/
Tool

Tool

Ženski
Broj poruka : 422
Datum upisa : 25.10.2012

Pisma Empty
PočaljiNaslov: Re: Pisma   Pisma Icon_minitime18/2/2013, 2:10 pm

Dušo
Ja i ti,kao da smo stvoreni jedno za drugo.Ne želim da te ispustim iz svog vidokruga.Želim da stalno budeš kraj mene,da tvoje tople reči večno odzvanjaju u mojim ušima.Da,istina je,zaljubljena sam u tebe,u tvoju dušu.Nije to baš onako naivna,dečja zaljubljenost,već nekako,kao da sam jedna bakica koja je posle dugogodišnjeg života udovice našla jednu novu šansu.Sad se smeješ,misliš da sam poblentavila.Ali tako je.Naglo sam sazrela.Dešavaju mi se brojne promene sa kojima ne mogu da se uhvatim u vrtlog.Moje srce je tako željno ljubavi i pažnje,ti to uspevaš da mi daš.....
Možda sam ovaj trenutak sanjala kao mala devojčica.Sećam se,kao da je juče bilo.Sedim na podu svoje sobe i igram se sa lutkicama.A onda na trenutak pomislim,kako li je to imati 15 godina,ne biti više dete.Kakve li sam planove za budućnost tad smislila,čemu se sve nisam nadala.Kada je taj momenat došao,čini mi se da sam ja ista ta mala devojčica koja nije odrasla.Ponekad,tokom jutarnjih priprema pred školu,pomislim da ću opet doći pred vrata osnovne škole,u kojoj sam bila 8 godina.Pred očima mi izlazi slika koja se ponavljala svakog prvog septembra...i znam da više nikada neće biti tako...Toliko uspomena,čini mi se da se sve to desilo nekom dugom...
No,ubrzo zaboravim sve to,i krenem da živim za sadašnji trenutak.Treba biti surov prema sebi,ponekad.Pesimizam i nesreća nikom nisu pomogli.I zato,srljam napred,u susret sudbini,pa šta bude nek bude...
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com/
Tool

Tool

Ženski
Broj poruka : 422
Datum upisa : 25.10.2012

Pisma Empty
PočaljiNaslov: Re: Pisma   Pisma Icon_minitime17/3/2013, 11:50 am

Dragi moj,
Kako je lepo na potrovlju,na trećem spratu.Mi smo u ludilu,zar ne?Bolestan si,trese te groznica.Tako sam nemoćna kraj tebe,nemam ni snage ni volje da ti pomognem.Ruke su ti nepokretne,glava miruje,a pogled mračan.
-Prija mi mrak-kažeš odjednom-mojoj svesti prija ova tama.Zaboravljen sam,grešan sam,priznajem.Savest me grize.Osećam samo slab puls u rukama,ovaj plafon je tako daleko...
Počinješ da kašlješ.Dajem ti šolju čaja,i nastavljaš da spavaš...
-Odneću ga kod doktora...-mislim u sebi...
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com/
Tool

Tool

Ženski
Broj poruka : 422
Datum upisa : 25.10.2012

Pisma Empty
PočaljiNaslov: Re: Pisma   Pisma Icon_minitime31/3/2013, 7:57 pm

Putanja,koja vodi do tvog srca,popločana je vrelom beznađa i tišinom lirskih nota koje žele da odzvanjaju na klaviru.Svi jadi su bačeni u vodu,koja je od te nečistote,dobila neku blagu,sivu nijansu.Mesto koje si zauzimao u lepetima krila mog srca,sada je prazno.Zvruji i huči brojna praznina,koja mi snažno razdire um i telo.Katkad se,nesvesno,bacim na pod,i slopim umorne šake oko lica.Pokušavam da ne vidim,da ne čujem duh kraja.Kada sam sema,kada hladnoća drvene sobe preti da me proguta,da zarije kandže u mene,vidim tebe.Tako si realan u mojim vizijama kraja,mogu da namirišem tvoju krv koja tako brzo struji venama,mogu da vidim svaki pokret tvojih mišića lica.Tvoje ruke su mirne,oči gledaju u mene,a kosa talasa od vetra.Čini mi se,to nisi ti,već tvoj duh.Duh koji je pobegao,duh koji mi ne da spavam,osvetnik,koji preti da me zauvek proguta i odnese u nekim dugi,sumornim noćima,kada ne mogu da zaspim,kada se sve zvezde čine daleko.Ponavljam,ti nisi živ.Prah,obična prašina koja zvrji sakrivena u naletima prošlosti,zaključana u fiokama prošlosti i nekog boljeg,lepšeg života...
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com/
Tool

Tool

Ženski
Broj poruka : 422
Datum upisa : 25.10.2012

Pisma Empty
PočaljiNaslov: Re: Pisma   Pisma Icon_minitime25/4/2013, 10:27 pm

Prijatelju moj dragi,
Ispisaću na sitnim monogramima najsitnijih delova tvoje duše veliko ''hvala'',porebljanim i kosim slovima,možda times new roman varijantom.Hvala,to nije samo reč,pa ni igra.Deca se igraju,deca su devina,slatka,čista,samo ona shvataju suštinu igranja,samo se ona raduju malim stvarima.Ti i ja smo samo ubice u prolazu.Hladni.Kao vampiri željni krvi,željni tuđe nesreće.

Nestalo je struje.Sedimo u mraku.Čujem tvoje tihe otkucaje srca.Čeznja....sve u vazduhu miriše na čežnju.Travka cerekavka mi se ruga,zalutala crna mačka pokušava da me prokune.Aj,čak i vi,obične životinje bez duše,čak ste i vi s druge strane bojnog polja,čak i vi podižete prezrive poglede ka nama...

Prija mi tvoj blagi zagrljaj i žuborenje reke,čiji vodostaj je naglo i neočekivano narastao.Ova reka...podseća me na našu propalu vezu.Stavila sam povez preko očiju,u svakom kutku vidim-alegoriju.Život je jedna alegorija.Svi mi sadržimo crtu metaforičnosti u sebi...
Niko ne gleda unutrašnjost...
Ah,svi su ogrezli u spoljašnjost,prolaznost...a duša samo plače,želi našu pažnju,koja nikad neće biti dobijena...
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com/
Tool

Tool

Ženski
Broj poruka : 422
Datum upisa : 25.10.2012

Pisma Empty
PočaljiNaslov: Re: Pisma   Pisma Icon_minitime2/5/2013, 9:32 pm

Možeš li izbrisati gumicom sve one tajne putanje koje obitavaju u tebi?
Možeš li iscrtati olovkom sva osećanja svog uma,sve reči koje se bore u tebi,kao dobro i zlo?

Ne možeš.Ti si samo običan smrtnik,običan prolaznik.I to umoran prolaznik koji krije svoju masku pod crnom kapuljačom.Upale obraze,malo čelo,krvave plave oči dugih zenica,mekane usne i kratko podšišanu smedju kosu.Tvoje telo je snažno,mišićavo,ali pogrbljeno.Hodaš brzo,ne osvrćeš se iza sebe,to ti ne dozvoljava tvoja muška sujeta.Želeo bi da plačeš,ali ne možeš.Čezneš za zaboravom,ali stvarnost te podseća na grehove.Cela tvoja pojava krije zahtevnog,nezahvalnog i zlobnog čoveka koji gleda samo svoj interes,koji izdaje svoje prijatelje i zariva mač u neprijateljske trupe.

Gumica briše samo meku olovku,koja je vukla linije po papiru.
Nacrtao si moj portret,zar ne?Mesec ti nije dao mira,duboko si uzdisao u kancelariji,i crtao,kao nekad.I zaista,ta skica podsećala je na mene.Gledao si svoje malo remek delo,putanje srca,a onda ga pocepao i spalio.

Sjaj vatre neće spržiti tvoja osećanja prema meni.Nećeš me zaboraviti,gušićeš se u talasima,tražićeš me.Uzdisaćeš za mojom senkom,koja će uvek biti korak ispred tebe,spremna i brza,željna osvete....
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com/
Tool

Tool

Ženski
Broj poruka : 422
Datum upisa : 25.10.2012

Pisma Empty
PočaljiNaslov: Re: Pisma   Pisma Icon_minitime27/5/2013, 1:38 pm

Umorna sam.Umorna od svega.

Samo tražim neki kutak.Neki zabačeni,udaljeni kutak,gde nema nikoga.

Zatvorila sam se u svoju ljušturu,ali neprijatelji proviruju ispod nje.

Zaklapam oči u tom kutku.Tišina mi postaje jedini drug.

Kažu mi ''ti si luda,retardirana''

Kako te reči tako poduraju realu,stvaraju neki očaj i nemir u glavi.

I samo te prate,svuda,na svakom koraku.

''Luda si''-samo se to čuje svuda.

Ne vredi bežati,miš od mačke pobeći ne može.

Koliko samo žrtava je pokušalo pobeći od napadača,a on bi ih ubio,zadavio,nožem u trbuh.

Izlaza nema.

I sve se samo svodi na jedno,na jednolićan tempo,ni pomaka dalje ni nabolje.

Samo sve gore i gore.Kao da me je i priroda izdala.

Ruka drhti,oči peku-ostanem li i bez olovke,najbolje je leteti glavom kroza zid.


Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com/
Tool

Tool

Ženski
Broj poruka : 422
Datum upisa : 25.10.2012

Pisma Empty
PočaljiNaslov: Re: Pisma   Pisma Icon_minitime7/7/2013, 10:49 am

Kome pisati pismo kad besane noći su tu?
Kome se okrenuti,koga uhvatiti za ruku,kad prijatelji okrenuli su leđa?
Kome reći toplo reč,sa kime provoditi besciljne vrele dane?
Kao da je i bitno gde će završiti malo parče papira,ispisano nečitko.
Niko neće pročitati lomove srca.
Ostaće da zvrje,ispražnjeni,paljivi,smrt za srećne ljude.
A autor pisma će se samo hvatati za glavu,skrhan od sopstvene nemoći.


Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com/
Tool

Tool

Ženski
Broj poruka : 422
Datum upisa : 25.10.2012

Pisma Empty
PočaljiNaslov: Re: Pisma   Pisma Icon_minitime23/8/2013, 11:46 pm

Dragi niko,
Veruješ li,digla sam ruke od svega.Nema izlaza iz ovog mračnog tunela,večno sam zarobljena.Svuda oko mene tama.Vazduh mi ne dolazi do pluća,gušim se.Osetim krv u ustima.Možda sam postala i vampir.Ništa više ne mogu.Ni da pričam,ni da pišem,ni da osećam.Znaš šta je najgore?Ne osećati ništa,ni tugu ni sreću,ni radost ni žalost.Samo konstantan umor i želja za smrću.Beži i ti od mene.Pobegni kao ostali,kao da sam bolesna od kuge.Ostavite me samu,tako je najbolje.Koga briga za mene.Svet će nastaviti da postoji i kad moj skelet bude počivao u kovčegu,pod zemljom.Neće ostati ništa sem toga.Samo pepeo.Stajaće natpis,ispisan crvenim slovima-''Živela je,a nije živela.''Jadnica'' reći će neki.Neko će samo promrmljati ''budala''.Ljudi su tako predvidljivi.
Razmišlam kako da završim ovo pismo.Šta je ostalo u meni nakon svega.Ništa.Samo bolna praznina.
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com/
Tool

Tool

Ženski
Broj poruka : 422
Datum upisa : 25.10.2012

Pisma Empty
PočaljiNaslov: Re: Pisma   Pisma Icon_minitime27/8/2013, 8:53 pm

Ne zaboravljam dan kada je sve prestalo.Kada su svi neprijatelji,sva okolina zagrmela iz svojih srca,uzrujana materijalnim svetom i porušila jednu,tek nastalu kulu od karata.Kula je bila izgrađena brzo i kuso,neminovno,možda i sudbinski.Progovorili smo,postali verni i iskreni prijatelji u vremenu oluje i brodoloma.Izađi iz okvira svoje sobe,baci samo jedan pogled na sva ta lica na ulicama.Nema ništa do tuge,velike tuge i sete.Većina je krije,nosi sa sobom kao vekovnu tajnu.Samo retki ljudi čistog srca i iskreni,pomalo naivni,pričaju svima ono što zaista misle,slabi i nejaki da se nose pod naletom vetrova.Ta njihova slabost je njihova bit,ono što ih čini i razlikuje od okoline,uglavnom na njihovu štetu.Oni samo ćute,pate,i smeju se.Njihovo lice-to je samo maska duše.Lažne boje veselja,sreće i pomirenja pred radoznalim očima.Kada zađu u neki svoj mir,neku svoju oazu,kada poljube samoću u svoj svojoj veličini i obliku,sve se to sruši na njih.Na njihovu glavu.Ništa ne preostaje do dalekih potoka suza,i to onih najiskrenijih i tihih.Lome se,kidaju na sto sitnih delića.Oni su tada kao mala,smotana devojčica koja je,u igri,svesno ili nesvesno,polomila vazu svoje majke,i sad se silno kaje,čini joj se da nikada neće dobiti oprost za svoju,kako izgleda,nezamislivu grešku.Savijaju svoje galve ka zemlji i čini im se-gotovo je,sve je svršeno,leka za dušu nema.Večiti paćenici,usamljenici,ranjenici.Begaće svuda,glavom kroza zid,što dalje od okoline i  sveta koji nisu u stanju da razumeju u potpunosti.
I tada,kada njihovim telima nastupi obamrlost,bezvoljnost i ravnodušnost,baš tada se u njihov svet pomoli jedan mali tračak svetlosti,jedna nada bez temelja.Luda želja koja teče u venama i ispolji se samo u časovima najveće ambicije.Pojavi se neka osoba,obični putnik i prolaznik koji treba da ih vrati na pravi put,da ne završe kao robovi života.Putnik koji sluša,klima glavom i daje savete.Putnik koji se uvek pojavi u pravi čas,čije rame je uporište za plakanje i srdžbu.
Sedeće,pod drvećem,u najskrovitijim klancima šume,nedodirljivi.Sedeće na klupi,kao normalna i razumna bića u zagrljaju,u zlatnoj i preko potrebnoj tišini.Čemu reči i rečenice,kada štete pesmi srca i normalnom toku organizma?Celu tu noćnu scenu će remetiti samo jedna sova,senka noći,kojoj nema kraja,koja se čini kao uporište novog rođenja i neke svetlije budućnosti.
Najgore je buđenje,jutro.Onaj slabić od čoveka,davljenik,miljenik tuge,probudiće se na klupi,sam.Nema više prijatelja,samo sunce koje neumorno obasjava sve svojom toplotom.Krenuće u potragu za putnikom,jedinim prijateljem,kojeg nema.Odneo ga je vetar,razneo kao pupoljke cveta.Jedini dokaz postojanja te iznanadne nade,iznenadnog bleska u lavirnitu bez izlaza je-tišina.
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com/
Tool

Tool

Ženski
Broj poruka : 422
Datum upisa : 25.10.2012

Pisma Empty
PočaljiNaslov: Re: Pisma   Pisma Icon_minitime3/9/2013, 10:07 pm

I ostali su dani sreće iza nas,okamenjeni,stalni.Nešto tako snažno uklesano u svest više se ne može obrisati.Često gledam jasno te kratke filmove sećanja,i čini mi se-desili su se juče,a ne prošle ili pretrošle godine.
Postoje brojne legende o takozvanom vremeplovu,putovanju kroz vreme.I da postoji takva mašina,opet bih svesno počinila istu grešku,istu glupost.Opet bih otišla pogrešnim putem po mene,negde gde mi ne ide,gde sam unapred osuđena na propast sa obe strane.
Sela sam na početku,tik kraj stakla.Ništa nisam videla.Nisam osećala.Kao da je sve oko mene bio film,možda i san.Izašla sam.Samo prokleta gužva,gongola ljudi,u ovom slučaju stoke.
I tako polako koračam do svog konačnog odredišta,kao zatvorski osuđenik.Sporo,hromo,kao neko ko ide na vešanje-bez nade,ambijia i volje za životom.
Dolazak je neverovatno zamoran i besciljan.Počinje strah,pa nalet besa.''Greška'',čujem.
''Radiš pogrešno''.Da,opet te kratke rečenice izgovorene negde oko mene.Ja sam duh.Ne želim da čujem.
Sledeće čega se sećam je kratka šetnja sa lisicom.Lisica je ćutljiva u poslednje vreme,čak i mnogo mirna.Vanzemaljska sila je u njoj.Ili je prosto uradila ono što većinu promeni iz korena,da nova krila i zalet u životu.Ili me prosto mrzi,istinski,poznajući svaku poru moje naivne ličnosi.
Miris sendviča.Ne volim salamu.
Tada sretnemo krdo novih bikova.Moje ruke žele da mašu,ali mozak ne dopušta ludost.
A čemu i zdravlje kada je duša tužna,umorna,kao u zatvoru?
Eto,ponovo sam gladna.A pare,ko zna gde su.Zdravlje je važnije.
Čemu i zdravlje kada želim zagrljaj smrti?

Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com/
Tool

Tool

Ženski
Broj poruka : 422
Datum upisa : 25.10.2012

Pisma Empty
PočaljiNaslov: Re: Pisma   Pisma Icon_minitime5/9/2013, 11:03 pm

Drhtave ruke.Kuhinjski nož sa drvenom drškom.Seče sebi vene.Krv.Pada na pločice.Zatvara oči.

Ubila bih se baš ovog trenutka.Otiša bih u neki stari,smrdljivi klozet i skratila muke.Glupalvo,jadno,nezahvalno derište.
Zašto sam se uopšte rodila?Zašto ja od tolikih drugih,koji bi možda bolje iskoristili život?

Nedostaje mi oluja.Izliv oblaka.Da istrčim na ulicu.Mokra.
Da mi se neko nasmeje.Da me uhvati za ruku.A onda duga.Prestao je pljusak.
-Biće bolje-kaže.
Okrenem oko sebe.Nigde nikog.Ko li je to rekao?Možda je to samo jedan sat?

Ili večni san bez buđenja?
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com/
Tool

Tool

Ženski
Broj poruka : 422
Datum upisa : 25.10.2012

Pisma Empty
PočaljiNaslov: Re: Pisma   Pisma Icon_minitime22/9/2013, 11:03 pm

Pogorde se.Hrle ka visinama.Misle da su neko i nešto,u stvari su-jadnici.
Ne znam kako bih takve osobe drugačije nazvala.Ponekad mi se učini da ih ne bih trebala ni nazvati ljudima,materijalistima.
Prošlo je doba emocija.Sada je tu samo jedna hladnoća.Mržnja.Zima koja nikada da prođe.
Jedan dan mi  je uvek u mislima.Školsko dvorište,klupa,i te reči koje nikad ne zaboravljam.
Kao da su postale neki neraskidivi deo mene.Jedna celina sa mojim telom,sa mojom dušom.
Te uvrede su poput rana koje nikada ne zarastu.Ostaju tu gde su,negde samnom.
Prezirem ih,gnušam ih se.Kao malo i nezrelo dete,koje nije dostiglo graniu emocionalne zrelosti.

Kažu da su oči ogledalo duše.Šta se to vidi u mojim očima?Bol?Poniženje?Usamljenost?Ili prosto,samo još jedna u nizu koja je digla ruke od svega?
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com/
Tool

Tool

Ženski
Broj poruka : 422
Datum upisa : 25.10.2012

Pisma Empty
PočaljiNaslov: Re: Pisma   Pisma Icon_minitime19/11/2013, 11:14 pm

On,koji je pokušao da pobegne...

U njenom pogledu usnule lavande pronašao si svoje jedino i konačno prebivalište srca.

Možeš upravljati svojim umom,možeš naređivati,ali srce odlučuje dragi moj prinče.

Džaba su svi tvoji napori protiv hemije.

Protiv malih,sivih ćelija koje su se stvorile u mozgu.

Na fizici su nas učili o teoriji raznoimenih magneta.Pratim te u stopu.

Kuda ti kreneš,i ja ću.

Polako ću koračati za tobom,neprimetno.

Iako ćeš ti gledati ravno ispred sebe,osetićeš moj pogled uperen na tvoja leđa.

Iako trčiš brzo poput geparda koji juri stepom,od mene se nećeš sakriti.

Zmija ne napušta svoj plen.

Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com/
Sponsored content




Pisma Empty
PočaljiNaslov: Re: Pisma   Pisma Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Pisma
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Naša autorska dela- piše se i čita u temama ispod naslovne :: Ljubav, strast i greh-
Skoči na: