LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Vesna Parun

Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2  Sledeći
AutorPoruka
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Vesna Parun Empty
PočaljiNaslov: Vesna Parun   Vesna Parun Icon_minitime24/5/2009, 6:14 pm

Ti koja imas ruke nevinije od mojih

Ti koja imas ruke nevinije od mojih
i koja si mudra kao bezbriznost.
Ti koja umijes s njegova cela citati
bolje od mene njegovu samocu,
i koja otklanjas spore sjenke
kolebanja s njegova lica
kao sto proljetni vjetar otklanja
sjene oblaka koje plove nad brijegom.

Ako tvoj zagrljaj hrabri srce
i tvoja bedra zaustavljaju bol,
ako je tvoje ime pocinak
njegovim mislima, i tvoje grlo
hladovina njegovu lezaju,
i noc tvojega glasa vocnjak
još nedodirnut olujama.

Onda ostani pokraj njega
i budi poboznija od sviju
koje su ga ljubile prije tebe.
Boj se jeka sto se priblizuju
neduznim posteljama ljubavi.
I blaga budi njegovu snu,
pod nevidljivom planinom
na rubu mora koje huci.

Seci njegovim zalom.
Neka te susrecu ozaloscene pliskavice.
Tumaraj njegovom sumom.
Prijazni gusteri nece ti uciniti zla.
I zedne zmije koje ja ukrotih
pred tobom biti ce ponizne.

Neka ti pjevaju ptice koje ja ogrijah
u nocima ostrih mrazova.
Neka te miluje djecak kojega zastitih
od uhoda na pustom drumu.
Neka ti mirise cvijece koje ja zalivah
svojim suzama.

Ja ne docekah naljepse doba
njegove muškosti.
Njegovu plodnost
ne primih u svoja njedra
koja su pustosili pogledi
gonica stoke na sajmovima
i pohlepnih razbojnika.

Ja necu nikad voditi za ruku
njegovu djecu.
I price koje za njih davno pripremih
mozda cu ispricati placuci
malim ubogim medvjedima
ostavljenoj crnoj sumi.

Ti koja imas ruke nevinije od mojih,
budi blaga njegovu snu
koji je ostao bezazlen.
Ali mi dopusti da vidim
njegovo lice dok na njega budu
silazile nepoznate godine.

I reci mi katkad nesto o njemu,
da ne moram pitati strance
koji mi se cude, i susjede
koji zale moju strpljivost.

Ti koja imas ruke nevinije od mojih,
ostani kraj njegova uzglavlja
i budi blaga njegovu snu!
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Vesna Parun Empty
PočaljiNaslov: Re: Vesna Parun   Vesna Parun Icon_minitime24/5/2009, 6:14 pm

BILA SAM DJECAK

U mjesecinu me sakrila
vecer, utrnuvši svijece.
Svu noc sam zamišljena snila
u modroj šumi kroz drvece.

Bila sam zrno rumena grozda
u zubima sred poljubaca
lisica utekla iz gvozda
djecak, što prackom poklike baca;

i ujed pjesme nasred cela
šarena macka u košari igre.
Šta nisam bila, šta nisam smjela,
zrcalo ribe u zjenici vidre!
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Vesna Parun Empty
PočaljiNaslov: Re: Vesna Parun   Vesna Parun Icon_minitime24/5/2009, 6:15 pm

ZLATO

Ako je zivot rijeka sto tece,
ljubav je zlato natalozeno.
Ona ga u svom koritu njise
A zlato raste. I sto ga dalje
u sebi nosi sve zlatnija je.

Ja vec prevalih tri nizine
Daleko za mnom izvor sumi,
a usce ne znam gdje se krije.
A kad gledam na svoje dno
u sljunku sija zlato cisto.
I od visokog klasja ljeta
zlato je moje raskosnije.
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Vesna Parun Empty
PočaljiNaslov: Re: Vesna Parun   Vesna Parun Icon_minitime26/5/2009, 7:22 pm

Tajni zakoni naseg najintimnijeg zivota, ono sto nas podjednako upucuje na vecnost i na prolaznost, nigde niste tako prisutni kao u osecaju ljubavi.-Vesna Parun



ROPSTVO

Zena sam…
Moja ispovjest prastara i tuzna
drhtala je neizgovorena
pred nepomicnom savjescu planina.
Ostanite bezazleni
dok pjevam ovu himnu istinitu
o robinji i zeni i orlu
koji je uzletio u modrine.

Ljubila sam najljepse mladice
u ovoj dolini i u svim dolinama
kojima proticu necujne rijeke bezbriznosti.
Da znate kako sam ih ljubila vi bi plakali.
Da znate kako sam bdjela uz njih
vi nikad ne bi spavali spokojno
pokraj zene ili pokraj sume
ni pokraj ognja skitnica.

Ljubila sam ih kao istrazivac predio neznani
u koji se zaputi, ni od koga pracen.
Nema mocvare koju ne pregazih
ni stabla pred kojim ne klonuh
ni brda put kojeg ne dizah oci
trazeci spas.

Ljubav je bila jaca od mene.
Moje tijelo je strepilo.
Dodirujuci srecu, cestu otkritu
koja izmice u nedogled.
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Vesna Parun Empty
PočaljiNaslov: Re: Vesna Parun   Vesna Parun Icon_minitime26/5/2009, 7:23 pm

II Ropstvo - nastavak


O, vi koji trosite suze
za svaki rastanak, za svaki cvijet
za svaki krug koji nestaje na vodi.
Vi, koje bedra svoja cuvate za najvecu bol
i ostajete ponizene pred sudbinom.

Pomozite mi da izreknem nistavilo naseg sjaja
prasinu ljepote koja nas zasipa.
Breme ljubavi pod kojim smo se slomile noseci ga predano,
kao da nosimo neotklonivi plod svoje crne utrobe.
Kao da nosimo zapaljenu buktinju zivota.

Ja nisam nista mudrija od vas.
Moj put isti je kao put vodonose
koji ne moze izbjeci strminu izvora
i pocinkom ne umanjuje jaram svoj.
Gledajte moja ramena.
Oziljci na njima isti su kao i vasi.
I bore oko mojih usana
gorke su od godina strpljenja
i od pelina sutnje.
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Vesna Parun Empty
PočaljiNaslov: Re: Vesna Parun   Vesna Parun Icon_minitime26/5/2009, 7:23 pm

III - Ropstvo - nastavak


Ne zatvarajte prozore, djevojke!
Ovo je i vas glas,
ovaj glas preplasene noci
sto je prezrela svoje ropstvo,
i hoce da postane orao.
Izadite na ulice, i vidjet cete
kako klecim na svakom pragu
na kojem je klecala zena.

Nijedna od vas nije bila
tako pokorna kao ja.
I nijedna od vas nije tako prkosno
i gnjevno uspravila svoje lice,
i pogledala nad vrhove smreka
gdje su orlovi
i gdje je Ljubav.

O, sta je meni da izgubim jedno krilo, jednu zjenu,
sta mi je da pregorim nekoliko proljeca
nekoliko izvora, i zetve najljepse
koje se nece vratiti nikada!
Sta je meni da prebolim travu svog djetinjstva
i grad svoje mladosti.
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Vesna Parun Empty
PočaljiNaslov: Re: Vesna Parun   Vesna Parun Icon_minitime26/5/2009, 7:23 pm

IV - Ropstvo - nastavak


Bila sam odana miru ljubavi.
I plakala sam kada bi vjetar
zatresao njene krosnje u nevrijeme.

Ljubav je bila jaca od mene,
A muskarac je bio hram
s proceljem zlatnim od mojih sanja
na stupovima moje smjernosti.

Dok je spavao, na prstima sam silazila pred prag,
i legla na kamen pokrivsi se mokrim zvjezdama.
A kad je ustajao, zalila sam njegove ruke
jednako umorne kad stiscu hljeb
i kad nose oruzje i stjegove.

Govorila sam da moju mladost
jos nije dodirnula noc.
I skrivah suze da bi mi vjerovao.
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Vesna Parun Empty
PočaljiNaslov: Re: Vesna Parun   Vesna Parun Icon_minitime26/5/2009, 7:24 pm

V - Ropstvo - nastavak


I kad su prepoznali u mojim ocima osmijeh
kojim zena sebe dariva zauvijek
onome s kim ce podijeliti tajnu,
oni su odvrnuli svoje lice od mene
i gledali su nekuda u daljinu
ljubomorni na slobodu
visoko raskriljenih ptica,
sto su odabrale pustocu vidika
i odrekle se ljupke doline
koje se oni nisu mogli odreci.

I grlili su me odsutno i mrzovoljno.
I svlacili me kao krivca, ne kao zenu.
I te noge su me gazile,
te ruke su me bicevale,
ta usta narugala su se cjelovima.
Ali ja sam se smijesila i dalje
postojano i bezazleno.
Ja sam ih ljubila.
Govorila sam da su dobri i mudri
i skrivala suze, da bi mi vjerovali.

Zatim su me milovali
kao sto kraljevi miluju robinju najdrazu.
A ja sam u njihovim rukama osjecala
usplamtjeli zar bica.
I u njihovu glasu
zavijanje vukova u divljini.
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Vesna Parun Empty
PočaljiNaslov: Re: Vesna Parun   Vesna Parun Icon_minitime28/5/2009, 8:34 pm

Da si blizu

Da si blizu, naslonila bih čelo
na tvoj štap i nasmiješena
ovila bih ruke oko tvojih koljena.
Ali nisi blizu i moja ljubav za tobom nespokojna
ne može da usne ni u noćnoj travi
ni na valu morskom, ni na ljiljanima.
Da si blizu. Da si barem tako nestalno blizu
kao kišni oblak nad izgubljenom kućom u dolini.
Kao nad morem surim krik galeba što odlijeće
pred dolazak oluje u večer punu briga.
O da si barem tako tužno blizu
kao cvijet što spava zatvorenih očiju
pod bijelim pokrovom snijega u tišini
kamenih šuma, čekajući proljeće.
Da si blizu, o moj hladni cvijete.
Samo jednom kretnjom da si blizu
neveselim vrtovima mojim
što već sahnu, klonuli od bdijenja.
Ali, noć je i svijet je daleko
a ja ne znam mir tvoj. Ptice moje
s tvojih su grana sašle. I sjaj zore
iz mojih zjena odlazi zauvijek
u uvrijeđenu zemlju zaborava
u kojoj je neznano ime ljubavi.

Vesna Parun
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Vesna Parun Empty
PočaljiNaslov: Re: Vesna Parun   Vesna Parun Icon_minitime28/5/2009, 9:08 pm

Za sve kriva su detinjstva




Izrasli smo sami kao biljke
i sada smo postali istrazivaci
zapustenih predjela maste
nenavikli na poslusnost zlu.

Iznikli smo pokraj drumova
i sa nama zajedno rastao je strah nas
od divljih kopita koja ce nas pregaziti
i od kamena medjasnjih koji ce razdvojiti nasu mladost.

Nitko od nas dvije cijele ruke.
Dva netaknuta oka. I srce u kojem se nije zaustavio jauk.

Svijet je u nas ulazio neskladno
i ranjavao nasa cela zveketom svojih ubojitih istina
i bukom zvijezda zakasnjelih.

Starimo. A bajke idu uz nas
kao stado za ognjem u daljini.
I pjesme su nam takve kao i mi
otezale i tuzne.

Vesna Parun
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Vesna Parun Empty
PočaljiNaslov: Re: Vesna Parun   Vesna Parun Icon_minitime1/6/2009, 8:26 pm

VI - Ropstvo - nastavak


Tako mi mladosti moje, evo, imam svjedoke,
prah ove ceste i ovaj zdenac
kome zazvah vodu duboku.
Kad ih pogledah, to bjehu vukovi.
To bjese zaista divljina i noc,
a ja tek plijen, pred pecinu domamljen
u brlog pohotnika, pred noge osvajaca.

A oni su i dalje gledali spokojno
u neku zlatnu mrlju neba, koja se dizala uvis,
i za koju mislim da bijase orao
sto je kruzio nad dolinama.

I kad su vec sasvim vjerovali
u moju blizinu i moju postojanost,
ja sam pogledala onamo kud su gledali oni
u daljine modre i raskopane, u visine
put kojih se vinuse najsmjeliji.
I pozeljeh da sam ja ta zlatna ptica,
raskriljeni orao nasred neba.
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Vesna Parun Empty
PočaljiNaslov: Re: Vesna Parun   Vesna Parun Icon_minitime1/6/2009, 8:26 pm

VII - Ropstvo - nastavak


Tada stadoh da se smijem.
Otvarala sam vrata siroka i smijala se, smijala
mimo trave i plastova psenice,
do crne vjetrometne zemlje
kojom su mi snagu opasali.

I smijeh moj se budio u zoru
i prosipao do prvih zvijezda.
A onda sam zaspala umorna
kao od hoda kroz planinu.

Cudila sam se tom putniku podmuklom
koji je zaustavio konja
pod ovim brdom, na ovom pjesku.
I trazi nociste na pragu zene.
I zeli da mu pjevam uspavanku
ja, koja cu prezreti njeznost
da bih dosegla svoju istinu.
Ja, koja svoju sutrasnju ceznju
vec citam u lijetu ptice izgubljene.
I odvrnula sam svoje lice
da zelju na njegovu licu ne vidim.
I prestala se smijati.
I krisom placuci odoh.
Odoh posve sigurno.
Odoh na put zalosni da budem pjevac lutanja.
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Vesna Parun Empty
PočaljiNaslov: Re: Vesna Parun   Vesna Parun Icon_minitime1/6/2009, 8:26 pm

VIII - Ropstvo - nastavak


Ja vise ne trazim.
I ne vjerujem…

Ne vjerujem u vrlinu gospodara.
Pamtim kako ruke bicevi postaju,
i kako je zagrljaj muskarca strasan
kada se odmaraju osvajaci
i kad se u njihovu zahvalnu glasu
opet cuje zavijanje vukova.
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Vesna Parun Empty
PočaljiNaslov: Re: Vesna Parun   Vesna Parun Icon_minitime3/6/2009, 6:52 pm

NIKAD

Neznam gdje pocinje praznina mora
Ali slutim sto je taknuo u tebi ili meni glas
koji je blizu negdje rekao:
Nikad

To je rijeka koja se ne ,vise ne vraca
u svoj izvor
jer su joj obale dogovorene s nekim nepoznatim
koji ceka u daljini.

To je cvijet koji ne silazi vise
u svoj korijen
jer se ondje naselila buducnost

Nikad.
Sumna trava neizgazenih visoravni,
snijeg na planinama ,ljubicastim.

Osvrni se za sobom i gledaj svoje Nikad
u travi sluha i vida naraslo
u sjeni ruku sustalih,u sjaju zelje neugasle

Obazri se ,prepoznaj svoje Nikad
po iscezlim nizinama prostrto
I teska misao ,koju si zanjihao
postat ce blaga ,jer je kraj nje covjek nerazumljiv u svojoj samoci .

A kad se on pomakne u Noc
i u veliki uspavani prostor,
ispruzit ces za njim svoje ruke
i viknuti ;
Ne odlazi
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Vesna Parun Empty
PočaljiNaslov: Re: Vesna Parun   Vesna Parun Icon_minitime3/6/2009, 6:52 pm

TURISTICKI PLAKAT

Blago vremenu u kome ima
netko s tim vremenom nepomirljiv.
U kom je kao oseki plima
protivnik protivniku vidljiv

Blagoj velikoj Nepogodi
kojoj mir u njedrima klija .
I bitkama sto ih predvodi
junak -iluzija.

Al kad na povjest padne rda
i zidine se podno Srda
utvarna nasite sjaja,

godine ce se gladne rojiti ,
u gnjezdu gluh ce slavuj brojiti
kukavicja jaja.
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Vesna Parun Empty
PočaljiNaslov: Re: Vesna Parun   Vesna Parun Icon_minitime5/6/2009, 9:24 pm

UNIDJI POD NAS KROV

Unidji pod nas krov, pristupi k nama, ljepoto,
u nasem seljackom domu savij gnijezda svoja!
Rasvijetli pragove nase, nasu djecu, i potom
skini sa umornih cela pecat brige i znoja.

Neka se pjesma dojmi i radost neka gazdi,
neka je mir domacin koji nam postelju stere.
Neka je hljeba na stolu, i nek je zrnja u brazdi,
obilju ne bi bilo dna, na ribolovu mjere!

Udji, radosti, sestro, sirom ti otvaram vrata,
svoj nasmijanoj djeci da kumujes!
U nas je sijaset srca i alata,
ko mindjuse, seko, povijest da nam kujes.

I neka kroz nase oci, kroz tunel nasega gnjeva
prostruji dah planina i svjezi zubor rijeka.
Neka se slije u jednu, siroka kolosijeka,
sva radost kojom se zivi, i radost kojom se pjeva!

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Vesna Parun Empty
PočaljiNaslov: Re: Vesna Parun   Vesna Parun Icon_minitime5/6/2009, 9:24 pm

OBASJANE RUKE

. . .I najzad, svejedno
jesmo li razumjeli ili nismo
drvo koje nas dozivaše.
Ako ono zna neku rijec
i ako mi znamo neku rijec
koja je jedina ostala visoka
u toj poplavi, jedina poštedena
u zlu svakidašnjem.
Vjetar ce štititi drvo,
a drvo sacuvati rijec
da nam je preda jednoga dana,
da nam je vrati
cistu i visoku zauvijek. . .

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Vesna Parun Empty
PočaljiNaslov: Re: Vesna Parun   Vesna Parun Icon_minitime7/6/2009, 2:38 pm

ZAVJET

Ako mi srce ne prestigne ptice
Ako mi oci budu siromasi
Ako mi ruke budu udovice
Koje prisustvo ljubavi ne krasi
I ako nocu ne ceznem u snima
I ako danju ne žudim na javi
I ako venem u mocvarnim dnima
I u tjesnoci duša mi boravi
I ako nalijevam u svijecu
Uhodi tamno da pomognem djelo
I krivom ako vjerujem umijecu
I laži svoje pozajmljujem celo,
Neka mi jutro na prag ne stizava
Neka me zemlja iz milosti briše.
I ako živim k'o jalova trava
Neka me sunce i ne grije više.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Vesna Parun Empty
PočaljiNaslov: Re: Vesna Parun   Vesna Parun Icon_minitime7/6/2009, 2:38 pm

DJEVOJCICA

Više ti ne vidim, dijete,
u osmijehu jabuku crvenu.
Tuge ti pogledu prijete,
pjesmu ti otimlju grlenu.

Na mrki glas djecaka
stado se moje prenulo.
Ko mjeseceva zraka
poljem je srce krenulo.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Vesna Parun Empty
PočaljiNaslov: Re: Vesna Parun   Vesna Parun Icon_minitime9/6/2009, 9:51 pm

STIJENA U KOJI BI TREBALO ZAPISATI BALADU

Neka se zna da nismo oduvijek nesretni:
ima čas kad ljubav i život postanu jedno.
U crnom kamenu može se pročitati san zemlje.
U kapi kiše na listu mrke smokve
svečanost ljeta trajala bi stoljeća
i sunce nikad ne bi silazilo
iza golih smežuranih brda.
U jednom jedinom imenu kao u staroj molitvi
skriva se neveseli i mirni smisao svijeta.
S njegovim blijeđenjem i mir je zašao,
srce ga ne može graditi iznova.
I misao je nemoćna da ga traži
u mržnji stvari što jedna drugu poriču.
Vrijeme, zašto puštaš da te mjerimo
našim čelom koje je prestalo žudjeti.
Ljubavi, i tebe smo izmjerili
lažnom mjerom poljuljanog svijeta.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Vesna Parun Empty
PočaljiNaslov: Re: Vesna Parun   Vesna Parun Icon_minitime13/6/2009, 10:33 pm

Sto je duga?

Komadic neba isaran
nepoznatom rukom,
na brzinu
izmedu dva pljuska kise.
Kad bismo samo mogli dohvatiti
te cudne vrpce
prije nego se rasplinu,
taj sareni most
sto bljesne, i nema ga vise.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Vesna Parun Empty
PočaljiNaslov: Re: Vesna Parun   Vesna Parun Icon_minitime23/6/2009, 7:13 pm

SREBRNA RIBA

Srebrna riba plovila je nebom i sok kasnog ljeta kapaše povrh litica s kojih se isparavao zadah pustoši.

Sišla sam do mora da bih dotaknula Ništavilo. Ali ono bijaše s v u g d j e, a more je o njemu znalo isto koliko i ja i šaptalo je besmislena obećanja onima koji umiju snositi teret varke.

Okrenuh se. Kraj mene stajaše moja jeka prijeteći razbijenim staklenim vrčem noći, a na mjestu gdje malo prije zgasnu mjesec narasla bješe gusta voda i iščezla vukući sa sobom podivljali vjetar.

Nosila sam svoju ružu puteljkom.

Srebrna riba plovila je nebom, ne prepoznavši me, iako bijah sama.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Vesna Parun Empty
PočaljiNaslov: Re: Vesna Parun   Vesna Parun Icon_minitime12/7/2009, 7:32 pm

USNULI MLADIĆ



Prostrt na žalu sjenovitog zatona

leži kao ograđeni vinograd

usamljen i valovima okrenut.

Njegovo lice ljupko je i ozbiljno.

Ne znam je li ljepša grana šipkova

puna cvrkuta ptičjeg, ili pregib

njegova pojasa, gipkiji od guštera.



Slušam tutanj niske grmljavine

koja se izvija s mora, sve to bliže.

I skrivena u lišću stare agave

motrim kako grlo mladića postaje galeb

i odlijeće put sunca, klikćući sjetno

u žutim oblacima. A iz bronce

njegova raskošnog trbuha diže se mrko

cvjetna vrlet, na kojoj se odmaraju

prekrasne vile i kraljice iz bajkâ.



Šušti žalo i more je posivjelo.

Zlatne sjenke zasjeniše vinograd.

Stubovi oblaka penju se u daljini.

Munje dotiču šumovitu uvalu.



Udišem miris ljeta u nasadima

i puštam se da me opaja nagost bilja.

Zatim gledam svoje blistave ruke

i bedra pjenom morskom pozlaćena

iz kojih teče ulje maslinika.

I vraćajući mirne oči k njemu

koji spava, uronjen u huku

spore oluje, prastar kao agava,

mislim puna rasijane žudnje

koliko bijelih ptica raskriljenih

dršće u modrim gudurama oblačnim

tog tijela, koje tišinom zbunjuje

šumor mora i samoću trava.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Vesna Parun Empty
PočaljiNaslov: Re: Vesna Parun   Vesna Parun Icon_minitime19/7/2009, 10:05 pm

VECERNJA ZVIJEZDA


Nisko na nebu vecernja zvijezda sja.
Jos zamor ljeta u dolini traje.
Noc je, a mi idemo pustim krajem
zar prolaznosti obasjava nas put.

Kako je sutljivo more u daljini!
Beskrajnost njegova je samotna.
Tu blizu negdje u travama pognutim
glas zrikavca tuzit ne prestaje.

Noc je, a mi idemo golim krajem.
Mladost nasa zalazi za planinu.
Gasne zvijezda. Planina rastuc sja.
U tisini nestaje nas put.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Vesna Parun Empty
PočaljiNaslov: Re: Vesna Parun   Vesna Parun Icon_minitime26/7/2009, 7:39 pm

VESELE KOČIJICE



Ostavih srce u škrapama blizu mora,

neka ga paze smeđi rakovi

na zidiću ljušturastog dvorca

sa smaragdno zelenim terasama

u odsjevu zalazećeg sunca.

Pohranih ga u krunu mrkog čempresa

koju posjećuje jedan

vrlo muzikalni slavuj, čije mi

kasno i zvonko pjevanje u slavu

večernjoj zvijezdi toliko nedostaje.

Ostavih sebe na svim mjestima

na kojima cvate i miriše bilje

što ga ti svojim korakom prepoznaješ,

a ono što nisam ja

krenulo je duž nasipa zloćudnih

rijeka po plandištima, čije

užarene predjele ne kupaju slane

plime i ne rashlađuje vjetar s mora.

Kažem, nisam ja - jer ne vidim i

ne čujem ono što je preda mnom,

nego slušam i gledam što je u meni.

A u meni je slavuj, čempres

i vrijeme. U meni si ti, dragi moj,

lijep kao starinski suncobran

izgubljen u gradu mjesečevu.

Kočijice s modrim i crvenim

patuljcima kotrljaju se, veselo

poskakujući k moru. Ali ja ne

smijem onamo, jer je ondje ostalo

moje vrlo trijezno starinsko

srce, kojemu sam na odlasku

obećala četrdeset smiješnih

djetinjstava i četrdeset

i četiri zlatna oraha.

Dajte slavuju u mrkozelenoj krošnji

znak da otpjeva svečan

hvalopoj večernoj zvijezdi u

svom srcu, na kositrenom poklopcu neba.

Kotrljajte se vesele kočijice k moru!

Zbogom, dragi moj!

Doviđenja moja rasanjena dušo!

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Ptica

Ptica

Broj poruka : 524
Datum upisa : 17.04.2008

Vesna Parun Empty
PočaljiNaslov: Re: Vesna Parun   Vesna Parun Icon_minitime7/8/2009, 10:36 am

Sonet o naranči

Samo je miris, žeđ i plam,
kletva mornara, uspavanka juga.
Življahu u njoj u ono vrijeme, znam,
carevine tri, tri ljeta duga.

O, ako ima sunce ljepše kćeri
no što je zemlja, i zemlja ljepšeg čeda
od ploda stabla tog koji iz dveri
sunčevih raste i iz krošnje gleda

u vrt našeg srca, radostan,
kad narančasta jedra po njem plove
i sedef se u vatri mreža suši,

o, ako ima slađi samostan
od narančine sočne kule ove,
ne nađem li ga, smiluj mi se duši
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Vesna Parun Empty
PočaljiNaslov: Re: Vesna Parun   Vesna Parun Icon_minitime24/8/2009, 9:49 pm

Kasni sjaj


Trazim te
kao sto naglo valovi prispjeli
sa mracnih mora,
i vec sasvim umorni od huka noci,
istu uvalu zasjenjenu
modrim klisurama pocinka.

Ljubim te
mirno kao suma vecernja
svoje kosute, i kao zemlja
svoju snagu i svoj kasni sjaj,
zabrinuta pred tisinom vocnjaka
i pred polaganim odlaskom ruza.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Vesna Parun Empty
PočaljiNaslov: Re: Vesna Parun   Vesna Parun Icon_minitime5/9/2009, 1:39 pm

Pecina s izvorom i svijetom

Jesam li sjecanje u kamenu
ili patnja koja se odmara?

K meni stizu mnogi beskucnici
koji ne cuju godisnja doba,
jer u ovoj pustari raste
samo jesan bezimen cvijet
posrednik izmedju vas i mjeseca
i pokazuje zalutalima
tragove magarca u pijesku
a zednima raspuklinu
gdje se je stijena nekoc davno
sazalila nad putnicima.

Ovamo stizu sa cetiri strane svijeta
oni koji misle da su nesretni,
i drugi podjednako ubogi
koji ne znaju sto bi nazvali srecom.

Oni se napiju. Otpocinu
i krenu dalje pognuvsi ledja
kao da razgovaraju sa zlocincem.

A ja ostajem opet sama
i gledam sjenke kako se udaljuju
uznemirujuci obzorje.

Neke od njih zaboravljam odmah
a druge pamtim. Oni me ispunjaju
tamnom ceznjom nerazjasnjivo
kao sto je nejasno rastenje cvijeta
na bespucu između zemlje i neba.

I misleci na njih postajem
jos vise golet i jos vise stijena.
Sjecanje koje tjesi kamen
i patnja koja ne moze otpocinuti.



____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Vesna Parun Empty
PočaljiNaslov: Re: Vesna Parun   Vesna Parun Icon_minitime28/9/2009, 6:41 am

Mati čovjekova
Bolje da si rodila zimu crnu, o mati moja, nego mene.
Da si rodila medvjeda u brlogu, zmiju na logu.
I da si poljubila kamen, bolje nego lice moje,
vimenom da me je dojila zvjerka, bolje bi bilo nego žena.
I da si porodila pticu, o mati moja, bila bi mati.
Bila bi sretna, krilom bi ogrijala pticu.
Da si porodila drvo, drvo bi oživjelo na proljeće,
procvala bi lipa, zazelenio šaš od pjesme tvoje.
Do nogu bi ti počivalo janje, da si mati janjetu.
Da tepaš i da plačeš, razumjelo bi tebe milo blašče.
Ovako sam stojiš i sama dijeliš muk svoj s grobovima,
gorko je čovjek biti, dok nož se s čovjekom brati.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Vesna Parun Empty
PočaljiNaslov: Re: Vesna Parun   Vesna Parun Icon_minitime11/10/2009, 5:23 pm

Bol sto si covjek

To je isti onaj bol kojim se budi planina
i gleda na more.
Sve je dio mjegov. I zvijer, i drvo.
Kamen i njegova tisina.

To je bol lava koji gleda u ocean
odakle se je uspravio, a ne moze se vise
vratiti njemu. Bol stabla
koje je bilo zemlja, i zudi
svoju davnu nepomicnost. Bol stjene
koja pamti da je pripadala tijelu
neke druge zvijezde, ili da je mozda
bila Sunce. I stoji ovde
izgubljena u tudjini.

Mozda je njime prozeto sve sto mora da se odrzi.
To je nostalgija za snom izgubljenim.
Bol sto smo se uspravili.

Ali okrenimo taj bol, neka gleda
u drugo nebo, u drugu obalu.
Neka to ne bude vise bol kamena
sto se probudio, spavaca
koji se uspravio.

Neka to bude bol uspravljenog
kome jos nisu najdublje misli narasle
za gledanje svijeta. I hod njegov
jos nije slobodan kao lijet ptice
i kao misao okrenuta
u podne svijeta.

Podji gradom i budi gorak od bola
sto si medju ljudima, a sam si.
Sto si medju ljudima
a nisi im brat.

Samo pjevaj zemljom od bola
sto si covjek, a nisi covjek jos.
Sto si covjek, a nisi se uspravio.
Sto si covjek, a imas noz pod uzglavljem.

Sto si covjek, a nisi jos slobodan
od bola.


____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Vesna Parun Empty
PočaljiNaslov: Re: Vesna Parun   Vesna Parun Icon_minitime24/10/2009, 10:53 pm

Zaledjena cesma

Ima jedan planet zemlja
i na njemu cudan grad
rodjen prije 500 ljeta
poput teska zlatna cvijeta
vecernji klonuo je hlad
nadvio se nad njim
mjesec mlad, mjesec mlad

Sarajevo, grade vodonoso
nerasanjen kud si jutros pos'o
mi cekali smo dazd iz oblaka
proljece donije cemer rastanka
mi pruzali smo prijateljski dlan
al' tama pokri tvoj dan i nas san
tvoj dan i nas san

Sarajevo, jedrenjace
ti na neznan krenu put
oceani kad se smrace
crni val sto hridi place
neka ne da mrznji pod tvoj skut
vrati nam se cist i netaknut
cist i netaknut

Vratite se sva djetinjstva
iz kolijevke iscupana
kao zdrali lete pisma
rukom smrti napisana
mi cekali smo dazd iz oblaka
proljece donije cemer rastanka
cemer rastanka

Sarajevo, ti si cesma
zaledjena na sred grudi
mjesto vode tece pjesma
sto napaja srca ljudi
rodjen prije 500 ljeta
poput teska zlatna cvijeta
u vecernji klonuo je hlad
nadvio se nad njim
mjesec mlad, mjesec mlad

U vecernji klonuo je hlad
nadvio se nad njim
mjesec mlad, mjesec mlad
mjesec mlad

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Vesna Parun Empty
PočaljiNaslov: Re: Vesna Parun   Vesna Parun Icon_minitime9/4/2010, 1:59 am

Molitva

Molim za sunce u tvojim
očima,
za dodir koji budi
treptaj života,
za tebe jedina ljubavi
moja.
Molim da ruže ne venu
kao sećanje,
da nijednu suzu ne
puste više.
Molim za tvoje reči
satkane od želje,
za naše duše obojene
tugom.

Molim da samoća ne boli
više,
da dođes u moj svet,
da svaka nada postane
stvarnost,
da svaki tren sa tobom
bude večnost.
Molim da tvoje ruke
otope led moga života,
da vreme izbriše boli,
da srce zakuca još jače.
Molim da ne živim od
sećanja koja se gase,
da nikada postane ZAUVEK.
Molim,molim za LJUBAV.

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Vesna Parun Empty
PočaljiNaslov: Re: Vesna Parun   Vesna Parun Icon_minitime21/7/2010, 10:18 pm

Kad ptica prestane voljeti

Kad ptica prestane voljeti drugu pticu, ona joj ne kaže:
"Odleti sada tisuću milja daleko, da ne bi gledala
kako se gomila ravnodušnost u mojim zjenicama!"
Jer ptica nije troma kao čovjek; daljina je za nju
lepršanje slatke svjetlosti koja raspiruje ljubav.
Ne kaže joj: "Sada se sakrij tisuću
stopa duboko ispod zemlje,
da ne čuješ kako pjevam u predvečerje
nježnu uspavanku drugoj dragani,
koja leži s kljunom u mome krilu !"
Jer ptica nije površna kao čovjek;
ona zna da se otkucaji srca
pod zemljom propinju još snažnije,
i umjesto umirujućih zvukova
uspavanke cijela bi šuma morala slušati
tutnjavu podzemlja koju je izbacila bol.
Zato kad ptica prestane voljeti drugu pticu,
ostane pokraj nje da tu umre, u samoći.
A čovjek kad prestane voljeti drugog čovjeka,
od stida i pomutnje ne zna što bi i,
bježeći sve to dalje od njega,
ugnijezdi zauvijek u svome srcu njegovu tugu.
Nema malih boli. Ljudi vole male boli.
One su lijepe, a ne bole mnogo.
Izgube li ih, priskrbit će sebi lako druge,
još manje skupe i manje bolne -
jer bol iskustvom otupljuje,
a premnogo iskustva nudi se na vašaru u bescijenje.
Ljudi vole kratke susrete, kratka pisma,
male doživljaje za koje ne treba tražiti
smisao daleko u zvijezdama ni u odviše opasnim,
nepoznatim predjelima duše.
Ali te male boli uvlače se neopazice
u naše meso izvrgnuto oštrici dosade,
one postaju u njemu naša smrt.
I zbog tog bezbroja malih lešina -
što se nečujno u nama raspadaju -
zavijaju cijelog života oko naših kuća strvinari,
a oko našeg čela izranjenog od mnoštva
malih jauka igraju se mravi.
Tako neće imati što da propadne
u nama kad nas potresu iznenadno velike boli,
proizašle iz velikih stjecišta razloga,
netaknutih opomenom.
Gledat ćemo bezbrižno mrave kako se
približuju i golema jata bjeloglavih
lešinara kako kruže u sve to nižem
luku iznad naših pragova i šaputati im:
"Nemate što tražiti ovdje, prijatelji.
Tu nema ničeg više osim slike
prašnog kostura ogrnuta sjećanjima,
a taj - budite sigurni - nije za vas!
Meso i krv i slatki voćnjak srca
pojedoše nam male boli,
mrvicu po mrvicu - one oglodaše sve do kosti,
do ove luknje u prostoru, zar ne vidite ?"
Nema malih boli.
Nema malih boli pod ovim suncem.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Vesna Parun Empty
PočaljiNaslov: Re: Vesna Parun   Vesna Parun Icon_minitime24/7/2010, 4:23 pm

NE PITAJ VIŠE

Ne pitaj više zašto te ljubim. Pitaj
zašto raste trava i zašto je nemirno more.
Pitaj otkud stiže vjetar proljetni
i bijelom lađom snova tko krmani
kad noć nad svijetom hladne prostre sjene.

Ne pitaj zašto te voli moje čudno srce.
Znaš li odakle koralj na dnu oceana?
Valovi pričaju o zaspaloj ljepoti,
ali ti živiš daleko od glasa valova.
Tvoja je misao strma pećina
o koju se uzalud razbija moj život.

Ne pitaj zašto te ljubim.
Pristupi k meni! Tužno je moje srce.
Ti i mjesec: dva nedohvatna cvijeta
na viskoj planini zaborava.

Vesna Parun

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Vesna Parun Empty
PočaljiNaslov: Re: Vesna Parun   Vesna Parun Icon_minitime25/10/2010, 9:25 pm

Preminula Vesna Perun




Vesna Parun Parun_rodjendan1-100410


U STUBIČKIM TOPLICAMA je u 89. godini života preminula Vesna Parun. Parun je bila jedna od najistaknutijih hrvatskih pjesnikinja druge polovice 20. stoljeća.Po njenim vlastitim riječima, provela je vrlo težak život, od djetinjstva nadalje, te je okušala više patnje i stradanja nego radosti. Vesna Parun potpuno se predala književnom radu postavši prva žena u hrvatskoj književnosti koja živi isključivo od književnosti i za književnost.Do kraja ostala vjerna svojim idealimaU Stubičkim Toplicama proslavila je zadnjih nekoliko rođendana i napisala nekoliko knjiga. Samoću i "otpadništvo" od sadašnje kulture izabrala je sama, ne želeći se nikome klanjati. Neizvjesna i nesigurna sudbina velike poetese u 80-om godinama života sigurno nam ne služi na čast. Možda bismo odgovor na takvu nepravdu mogli pronaći u Vesninoj tvrdnji da se "u školi moglo naučiti mnogo, i u osnovnoj i, kasnije, u srednjoj, i o gramatici i o prirodopisu; manje o povijesti i o zvijezdama na nebu, a o čovjeku i životu - gotovo ništa". Stihovi Vesne Parun u posljednjih su desetak godina bili pretežito satirični i kritični prema društvenoj zbilji. Usto, u teškoj situaciji u kojoj se našla, na bolesničkoj postelji, napuštena gotovo od svih, Parun je i dalje, paralelno pisala i prkosne autobiografske pjesme, aforizme, i aforističke skice i portrete.Najistaknutije mjesto u suvremenoj hrvatskoj proziNajistaknutije mjesto u hrvatskoj suvremenoj poeziji Parun je zauzela svojom raskošnošću pjesničkog izraza, bogatstvom tema i motiva i stvaralačkom plodnošću. Iako se ponajviše istakla u poeziji, Parun je pisala i prozu i drame.Za svoje umjetničko stvaranje Parun je dobila niz priznanja i nagrada. Među njima valja istaknuti nagradu poeta oliveatus na manifestaciji "Croatia rediviva: Ča, Kaj, Što - baštinski dani" 1995. godine, nagradu "Tin Ujević" 2003. godine za zbirku soneta "Suze putuju", dvostruku "Nagradu Vladimir Nazor" 1959. godišnju nagradu i 1982. godine za životno djelo te povelju Visoka žuta žita 2002. na Pjesničkim susretima u Drenovcima za sveukupni književni opus i trajni doprinos hrvatskoj književnosti.Za zbirku "Pjesme" (1948.) dobila je Nagradu Matice hrvatske, za zbirku "Crna maslina" (1955.) dobila je Nagradu grada Zagreba, za stihovani dječji roman "Mačak Džingiskan i Miki Trasi" (1968.) dobila je Nagradu Grigor Vitez, 1972. dobila je kao najuspješniji dječji pjesnik Zmajevu Nagradu Matice srpske u Novom Sadu, a 1970. u Parizu je dobila Diplomu za poeziju.Bolesti, nesretne ljubavi i životne nedaćeVesna Parun rođena je 10. travnja 1922. na otoku Zlarinu blizu Šibenika, gdje joj je otac radio kao općinski činovnik koji je često bio premještan i ostajao bez posla, zbog čega je brojna obitelj (četvero djece) živjela u prilično teškim uvjetima. Zato je Vesna dobar dio djetinjstva i mladosti provela kod tete i tetka u Splitu, u Biogradu na Moru i u Šibeniku. Osnovnu školu je završila na Visu, a gimnaziju je pohađala u Šibeniku i Splitu gdje je 1940. maturirala. Bila je odličan učenik i već se od 14. godine uzdržavala podučavanjem.U jesen 1940. upisala je studij romanistike na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Onda je došao rat, bježanje u Split, povratak u Zagreb (1942.). U to vrijeme često je obolijevala. Poslije završetka rata nastavila je studij na Filozofskom fakultetu, ali je tada upisala čistu filozofiju. 1947. radila je na pruzi Šamac - Sarajevo, oboljela je od tifusa, a u isto je vrijeme doživljavala krize zbog nesretne ljubavi koja je trajala od 1938. Sve su to bili razlozi prekida studija. Od 1962. do 1967. boravila je u Bugarskoj gdje se udala, razvela i doživjela novi niz nedaća. Od tada je živjela uglavnom u Zagrebu i radila kao slobodni književnik.Umrla je Vesna Parun, no njeno stvaralaštvo činit če je vječno živom među nama, kratko je napisao na svojem Twitter profilu Nadan Vidošević te u samo jednoj rečenici iskazao umjetničku i ljudsku veličinu ove pjesnikinje.Brzojav sućuti ministra Biškupića povodom smrti Vesne ParunS tugom i nevjericom primili smo vijest da je umrla gospođa Vesna Parun, jedna od najvećih hrvatskih pjesnikinja ikada i svakako najistaknutija hrvatska pjesnikinja druge polovine 20. stoljeća.Iako već godinama nepokretna i teško bolesna, svojom zadivljujućom životnom i stvaralačkom svježinom i energijom prenosila je i djeci, i mladima i onim starijima svoje pjesme, prozu, aforizme, dramska djela - svoj život, fascinantni život koji je obilježio naše vrijeme i našu književnost.Do zadnjeg trenutka pisala je gotovo danonoćno u svom bolesničkom krevetu sa strašću, stvaralačkim poletom i energijom koja nas je sve, koji smo s njom bili u bliskom kontaktu, oduševljavala i fascinirala isto kao i njezin jedinstveni izraz koji nikada nije posustao u svojoj literarnoj snazi i poletu uvijek iznova pozivajući na otvoren i živ intelektualni dijalog.Od struke ovjenčana brojnim nagradama i priznanjima za svoje stvaralaštvo, Vesna je uvijek ostala na neki način izdvojeni otok, kao njen Zlarin, kao njen Prvić, Šolta, istovremeno i jaka i krhka. Otočanka s biljegom mora, masline i vjetra, intelektualka koja uvijek iznova propituje svako moguće egzistencijalno uporište, jedinstvena žena pjesnikinja čija će osobnost ostati u našim sjećanjima živa kroz jedne od ponajboljih redaka hrvatske književnosti.Kao vrsna pjesnikinja neumorna i živa duha i nepresušne poetske imaginacije koja ju je pratila do posljednjeg trenutka, ostavila je neizbrisiv trag u hrvatskoj književnosti, a njezinim će odlaskom ostati trajna praznina u suvremenoj hrvatskoj kulturi, stoji u brzojavu sućuti ministra.Pjesma Kosorici "koja nema muda, ali ima cice"Vesna Parun: DRŽAVA LUDA OSTALA BEZ MUDANeandertalci,
inače nemam
ništ’ protiv njih,
pola svog ljudstva
pobacali
u tavu,
ispekli ih,
proždrli,
i napravili
Državu.
Kako im je pošlo to
"za trbuhom", zna se.
To jest: ne zna se.
I nikom ništa.
Sad proračunske
popunjavaju rupe
kruhom.
Vuk sit,
i cijelo je dupe.
Susjedi vele:
ta Država je luda!
A Država im citira
Augustina
i Moniku.
“De civitate Dei”,
dakako.
Ali u toj
nezbiljskoj
Božjoj civitadi
nije li – od straha
da ne umre
od gladi –
premijer
nekom Cigi
ukro harmoniku?
I punih hambara
dao gordo se
u trk,
vičući:
htjeli ste
vi mandrili
muškarca,
koji nema
ni muda,
ni brk.
Pa sad ga
nemate.
Eto vam
Kosorčice!
Nema muda,
doduše,
al ima zato
cice
u koje bozi
dvaju vjetrova
pušu.
Pa prakamenu svoju
spašavaj dušu.
I sritno van bilo
pod štitom svetog Duje.
A meni se
od vas
povijesno podriguje.(iz knjige
TAJ DIVLJI KAPITALIZAM 2)

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Vesna Parun Empty
PočaljiNaslov: Re: Vesna Parun   Vesna Parun Icon_minitime26/10/2010, 7:42 pm

ZAGRLJAJ

Što šapću tvoje oči brzim pticama
s dalekih obala?
Nevidljiva u djetelini
na tvojim usnama treperi večer zvjezdana.

Pitaš me zašto rukom pokazujem na zapad.
Ja drhtim prozirna u ljepoti sumraka
i samo jasnim odronom koraka na nizbrdici
prikrivam tjeskobu golog cvijeta.

Ti me tješiš osmjehom
što blješteći baca tamnozelenu sjenku
na ostavljeno jezero.

Večer je crvenozlatna i tako bliska javi.
Ptice prelijeću nad nama
zamišljeno.
Dan se blagim žalima produljuje u nepoznato.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Vesna Parun Empty
PočaljiNaslov: Re: Vesna Parun   Vesna Parun Icon_minitime1/11/2010, 3:13 pm

Tajni zakoni naseg najintimnijeg zivota, oni sto nas podjednako upucuju na vjecnost i na prolaznost, nigdje nisu tako prisutni kao u osjecaju ljubavi. Moje saznanje ljubavi prolazilo je kroz razlicite faze, od srece do bola, od ushicenosti do rezignancije, ali nikada nisam pokusavala da tu najljepsu ljudsku sposobnost, sposobnost voljenja, ocrnim, osumnjicim ili ismijem. U godinama mladosti ljubav je pjevala kao ptica, brujala je u meni kao vjecna muzika; sada, zrele godine je jos dublje shvacaju i postuju. Ne znam sto bih jos mogla dodati kao uzgredno objasnjenje, osim da je iskustvo ljubavi sazeto iskustvo samoga zivota.


____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Vesna Parun Empty
PočaljiNaslov: Re: Vesna Parun   Vesna Parun Icon_minitime1/11/2010, 9:34 pm

Ropstvo
(27.1.2009)



Zena sam...
Moja ispovjest prastara i tuzna
drhtala je neizgovorena
pred nepomicnom savjescu planina.
Ostanite bezazleni
dok pjevam ovu himnu istinitu
o robinji i zeni i orlu
koji je uzletio u modrine.

Ljubila sam najljepse mladice
u ovoj dolini i u svim dolinama
kojima proticu necujne rjeke bezbriznosti.
Da znate kako sam ih ljubila
vi bi plakali. Da znate kako sam bdjela uz njih
vi nikad nebi spavali spokojno
pokraj zene ili pokraj sume
ni pokraj ognja skitnica.

Ljubila sam ih kao istrazivac predio neznani
u koji se zaputi, ni od koga pracen.
Nema mocvare koju ne pregazih
ni stabla pred kojim neklonuh
ni brda put kojeg ne dizah oci
trazeci spas.

Ljubav je bila jaca od mene.
Moje tjelo je strepilo.
Dodirujuc srecu, cestu otkritu
koja izmice u nedogled.
O, vi koji trosite suze za svaki rastanak,
za svaki cvjet
za svaki krug koji nedostaje na vodi,
vi, koji bedra svoja cuvate za najvecu bol
i ostajete ponizeni pred sudbinom;

Pomozite mi da izreknem nistavilo naseg sjaja
prasinu ljepote koja nas zasipa.
Breme ljubavi pod kojim smo se slomile
noseci ga predano, kao da nosimo neotklonivi plod
svoje crne utrobe.
Kao da nosimo zapaljenu buktinju zivota.
Ja nisam nista mudrija od vas.

Moj put je isti put kao vodonose
koji nemoze izbjeci strminu izvora
i pocinkom neumanjuje jaram svoj.
Gledajte moja ramena.
Oziljci na njima isti su kao i vasi.
I bore oko mojih usana
gorke su od godina strpljenja
i od pelina sutnje.

Ne zatvarajte prozore, djevojke!
Ovo je i vas glas, ovaj glas preplasene noci
sto je prezrela svoje ropstvo,
i hoce da postane orao.
Izadjite na ulice i vidjet cete
kako klecim na svakom pragu
na kojem je klecala Zena.

Nijedna od vas nije bila tako pokorna kao ja.
I nijedna od vas nije tako prkosno
i gnjevno uspravila svoje lice,
i pogledala nad vrhove smreka
gdje su orlovi
i gdje je Ljubav.

O, sta je meni da izgubim jedno krilo, jednu zjenu,
sta mi je da pregorim nekoliko proljeca
nekoliko izvora, i zetve najljepse
koje se nece vratiti nikada!
Sta je meni da prebolim travu svog djetinstva
i grad svoje mladosti.

Bila sam odana miru ljubavi.
I plakala sam kad bi vjetar zatresao
njene krosnje u nevrijeme.
Ljubav je bila jaca od mene,
A muskarac je bio hram
s proceljem zlatnim od mojih sanja
na stupovima moje smjernosti.

Dok je spavao, na prstima sam silazila
pred prag, i legla na kamen
pokrivsi se mokrim zvjezdama.
A kad je ustajao, zalila sam njegove ruke
jednako umorne kad stiscu hljeb
i kad nose oruzje i stijegove.

Govorila sam da moju mladost
jos nije dodirnula noc.
I skrivah suze da bi mi vjerovao.
I kad su prepoznali u mojim ocima osmijeh
kojim zena sebe dariva zauvjek
onom s kim ce podjeliti tajnu,
oni su odvrnuli svoje lice od mene
i gledali su nekuda u daljinu
ljubomorni na slobodu
visoko raskriljenih ptica,
sto su odabrale pustocu vidika
i odrekle se ljupke doline
koje se oni nisu mogli odreci.

I grlili su me odsutno i mrzovoljno.
I svlacili me kao krivca, ne kao zenu.
I te noge su me gazile,
te ruke su me bicevale,
ta usta narugala su se cjelovima.
Ali ja sam se smjesila i dalje
postojano i bezazleno.
Ja sam ih ljubila.

Govorila sam da su dobri i mudri
i skrivala suze, da bi mi vjerovali.
Zatim su me milovali
kao sto kraljevi miluju robinju najdrazu.
A ja sam se u njihovim rukama osjecala
usplamtjeli zar bica. I u njihovu glasu
zavijanje vukova u divljini.

Tako mi mladosti moje, evo, imam svjedoke,
prah ove ceste i ovaj zdenac
kome zazvah vodu duboku.
Kad ih pogleda, to bjehu vukovi.
To bjese zaista divljina i noc,
a ja tek plijen, pred pecinu domamljen
u brlog pohotnika, pred noge osvajaca.

A oni su i dalje gledali spokojno
u neku zlatnu mrlju neba, koja se dizala uvis,
i za koju mislim da bijase orao
sto je kruzio nad dolinama.
I kad su vec sasvim vjerovali
u moju blizinu i moju postojanost,
ja sam pogledala onam kud su gledali oni
u daljine modre i raskopane, u visine
put kojih se vinuse najsmjeliji.

I pozeljeh da sam ja ta zlatna ptica,
raskriljeni orao nasred neba.
Tada stadoh da se smijem.
Otvarala sam vrata siroka i smijala se, smijala
mimo trave i plastove psenice,
do crne vjetrometne zemlje
kojom su mi snagu opasali.

I smjeh moj budio se u zoru
i prosipao do prvih zvijezda.
A onda sam zaspala umorna
kao od hoda kroz planinu.
Cudila sam se tom putniku podmuklom
koji je zaustvio konja pod ovim brdom,
na ovom pijesku.

I trazeci nociste na pragu zene.
I zeli da mu pjevam uspavanku
ja, koja cu prezreti njeznost
da bih dosegla svoju istinu.
Ja, koja svoju sutrasnju ceznju
vec citam u ljetu ptice izgubljene.

I odvrnula sam svoje lice
da zelju na njegovu licu ne vidim.
I prestala se smijati.
I krisom placuci odoh.Odoh posve sigurno.
Odoh na put zalosnih da budem pjevac lutanja.

Ja vise ne trazim. I ne vjerujem...
Ne vjerujem u vrlinu gospodara.
Pamtim kako ruke bicevi postaju,
i kako je zagrljaj muskarca strasan
kada se odmaraju osvajaci
i kad se u njihovu zahvalnu glasu
opet cuje zavijnje vukova.

Zato, mladici iz moje doline,
ne vjerujte mi kad lezim pored vas u travi
krotka i pokorna kao srna.

Ni kad vas napajam i tetosim,
ni kad istem vasu vjernost
u zamjenu za proljetni oblk u visini,
za oluje mog promjenljivog srca.

Jer, jao onom ko mi povjeruje
i ko dovede svoje stado pred moj sator, da ga othranim.
Ja cu ga napustiti
u cas kad tama obavije polja.

Uspravit cu svoje lice
i stresti cvijece kojim ste me okitili.
I drhtat cu, jer je stablo u daljini velicanstveno,
a vasa ljubav nistavna.
I vasi ognjevi pred ognjem zore krzljavi i turobni.
Idite svojim putem zaljubljeni!

Moja svirka nije za vase uho!
Ljubav je bila jaca od mene.
Ali pjesma postade orao i napusta svoju dolinu.
Put modrih gora lete orlovi i ne okrecu se.
To je ispovjest zene i robinje.
Himna ponizene ljubavi.
To je pjesma o mojoj istini
sto je istina ostavljenih...

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Vesna Parun Empty
PočaljiNaslov: Re: Vesna Parun   Vesna Parun Icon_minitime1/11/2010, 9:39 pm

Ljubomor

Znam orkane koji iz korijena čupaju
stabla stara tisuću godina.
Znan rđu koja izjeda bokove
orijaša na oceanima.
Znam divljanje razlivenih rijeka
i riku lavova uoči potresa.

Znam termite u Australiji
koji su raskopali naselja ovčarska.
I vojske skakavaca što kretahu put sjevera
učinivši da potamni sunce.

Ali ima jedno zlo pod nebom
strašnije od nepogoda orkanskih,
od urlanja razlivenih voda
i od čopora skakavaca.

Ima u našem srcu jedan oganj
koji čuvaju dva vrlo stara
rogožinom pokrita đavola.
I na tom ognju u bakrenom kotlu
čarobnica zelenih očiju
miješa najljući od otrova
što ga je iznašla očajna mašta ljubavi.

To je ljubomor.
Bojim se izreći tu riječ
krcatu jeka grobnih i daha truleži.

Kao kukavica uzrasla u gnijezdu
nježne ptice,tako je ljubomor,
nastanivši se u gnijezdu ljubavi,iz moga srca prognao sve pjevice
i učinio me nesretnom.

Ne slijedite me,
zaobiđite taj put!
Ondje vreba na nas u klupko savijena kobra.
Ne pijte iz one česme!
To je zagađeni izvor

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Vesna Parun Empty
PočaljiNaslov: Re: Vesna Parun   Vesna Parun Icon_minitime1/11/2010, 9:41 pm

LICE U SJENI

Zaboravih mu ime, ali znam da milo bjese pticama;
i ljubak bjese osmjehom, pamte moje oci.

I sada idu ljudi pristanistem;
Ja ne okrecem lice,
Zadubena u sapat zaostalih oluja.

Nije li galeb zaboravio mrtva druga, zasto tuzis?
Hrid je svoju zaboravio galeb, ne zna ni jug ni sjever.

Jos nisam zastrla prozor, jos nije utisalo more.
Ne kori me, sumo, krosnjama; ne plasi me, vodo, dubinom!

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Vesna Parun Empty
PočaljiNaslov: Re: Vesna Parun   Vesna Parun Icon_minitime1/11/2010, 9:42 pm

Sonet o odbachenim tugama

Nije ipak sve tako, moj prijatelju vjetre, rekoh
kad smo se obazreli u nocci, ja i on, za onim strnishtima.
I vidjeh neshto kao humak pjeshchani, ponjavu gdje zima
rishe za svoje vrapce sjen pejzazha. Potekoh

za odbjeglim vjetrom samocce i ruke pruzhah za njim,
za tom primamljivo blagom prazninom, shto odasvud
poneshto dobro i poneshto spasonosno u vechernjim
krhkim satima sluti, na zhici obzorja, gdje sprud

sazdan od preboljelih tonova daljina i jata jos mozhe
dozvan da nam odsvira shto nismo htjeli chuti
ili se nismo smjeli za zvukom tim osvrnuti.

I eto nas vec na sjeveru gdje se ognjevi lozhe
usred ravnice, uokrug. A iz poznatog skrovishta
izlaze tuge, jedna po jedna, ne govorec' nishta.


(Vesna Parun)

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Vesna Parun Empty
PočaljiNaslov: Re: Vesna Parun   Vesna Parun Icon_minitime1/11/2010, 9:43 pm

Sama s ovim cvjetovima

Dan je bio, kao i obicno, svaciji.

Svi su imali u njemu dio sebe
najskrovitiji osmijeh izbio je poput klice,
dovabljen svjetloscu, na mirnu povrsinu
predjela koji ga je ocekivao
oduvijek.

Dan je, kao i obicno, skupljao s nasih lica
razbaruseni sljunak, ostatke nijeme
davniih rijeci u zuborenju sna

mozda namijenjenih nekome u sumi

tko nam je odjednom postao tako blizak
i neuhvatljiv. Potok sto hita
pun srebra zavrzlih ptica, odbacenih glasova
staroga lisca, kroz tanani sumrak
ususret drugom brdu
i drugom curliku vjetra
umotanom u nase tvrde
sjene.

Dan je bio, kao i obicno, svaciji.
I bilo je lako prepoznati u njemu
ono sto nam pripada, po srodnosti
izmedju leprsavog tkanja unutarnjeg
i vanjskog neba.

Taj sjaj kretanja
vremena, buduci da smo prisvojili za sebe
i od njega nacinili svoju dusu, buduci da smo
svoju dusu pohranili u sutnju
odlaska cvijeca, eto nas sada
pred tobom, neshvatljivo
nistavilo.

Ja, sama s ovim cvjetovima
i svijet s onu stranu dodira modrih voda
nepomiren sa sobom, bez prestanka
tudj nasim ocima. I nevin.

Ljubav.
Iz cela sumraka izlaze ranjene ptice.
Ja sama s ovim cvjetovima veceri.

Ljubav: samo seobe, seobe

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Vesna Parun Empty
PočaljiNaslov: Re: Vesna Parun   Vesna Parun Icon_minitime1/11/2010, 9:44 pm

Zbog tebe

Zbog tebe, ne zbog mene, dogadja se sada u meni
ovo cvetanje kristalnih latica. Zov
nigdje necut a posvuda prisutan.
Zaustavljena krila samoce
polegla su izmedju nas i cekaju
trenutak da se opet rasklope.

Poljubac: ostar ubod u srce. Kao okus
ananasa divljeg. Tama i starice
sto kamenim stepenicama silaze
sa zavezljajem godisnjih doba pod pazuhom

i ne gledaju ima li koga na putu.

A mi uz zimzelen stojimo i znamo
da je neponovljiva ova zalosna
vecer.

Gle, labud bijeli na vodi. Zagonetka.
Samo je okrzne oko, samo je spremi
u svoje mracne riznice
zbog tebe.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Vesna Parun Empty
PočaljiNaslov: Re: Vesna Parun   Vesna Parun Icon_minitime1/11/2010, 9:45 pm

Na raskrscu slucajno biram put
i dospijem uvijek onamo gdje me ocekuju.

Volim ljeto.

Kao ruke mladica koji ozdravlja
i polako ustaje iz zute sjete soba -
ruke ljeta za suncem ispruzene,
nudeci mu zanesene obrise naseg tijela,
libido ptica i med hladovine.

I jesen volim.

Ima dobrote u gustom sjaju rujanskih
perivoja, u broncanoj vazi listopada dok
se puni crvenom zvonjavom veceri i boja.

I zima katkad posjeduje mekocu prve ljubavi
u dugoj tajni trulog djecjeg sna,
sa zebnjom bjeline koja sve oprasta
i sve je kadra da zapocne iznova.

Ali, masta bilja bila je okrutna
kada je dodala jedno godisnje doba koje zivi
samo od prozracnog rasula snijega,
od njezne smrti sviju pocetaka.

Daljino puna nesporazuma!

Blizino lisena slatke groznice cekanja!
Paucino poljupca, prag srca si mi oplela.

Proljece, kako si u svemu sto
nam nudis nemilosrdno!

Na raskrscu slucajno biram put
i dospijem uvijek onamo
gdje je upravo izdahnulo proljece
na usnama zednih ljubicica.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Vesna Parun Empty
PočaljiNaslov: Re: Vesna Parun   Vesna Parun Icon_minitime1/11/2010, 9:46 pm

Сјенке прољећа и безимени град

Знам да је прољеће ту по томе што се звијезде размичу
и небо постаје шире, растворено као купола неупоредиве модрине.
Вечер је најпре обишла ливаде и брегове, а онда чиста свратила овамо
још загледана с тугом некуд преко кровова, као да тражи
најљепшу голубицу, ишчезлу за тамним рубом свијета.

Младићи, брезе тек пролистале, и ружичасте дјевојке
ви стојите у парковима загрљени и не видите нас, залутале
што обилазимо као пси закључане златне рибњаке
и као мјесечари пењемо се прозирним степеницама прољећа
носећи у сваком длану по једно ишчупано стабло памћења.

С нас су стргли дјетињство као раздерано једро с лађе
што се у олују запутила: и били смо на силу морепловци
на мору тмастом и прљавом, сањајући велико Сунце.
Али већ за трен скинули смо са себе младост
као крваву кошуљу, и видјели смо да лежимо у трави.

Видјели смо да су нам груди рањене, а крај нас
стоји човјек непознат и гледа нам у очи.
Тај непознат човјек била је наша охлађена мисао
што је у мраку недоречена остала. Самоћа
с којом смо друговали као просјаци, и љубав коју више нисмо разумјели

Јер ми смо, не занјући то, рођени у тврди час
када је море почињало расти, а сунце тонуло у валове
да би се истражило коријен земље, с којим је заувијек прогнана тишина.

И сада смо старији од вас за један вијек несна, за један рудник гвожђа.
За брдо неспокоја, оцеан смисла, планину смрти.

Ми још имамо руке на цестама, а очи на обзорјима
и душу врелу од сјаја и таме скритих треперења.
На нашем лицу не гасне жар. У нашим очима
град бола још није довршен. И зато ћемо увијек
у ово доба крхке свјетлости, у ово доба влажних сјена

дрвећа, дуж голих зидова повијени, немирно
и упорно дизати очи ка оној измишљеној звијезди
измишљенг прољећа, које над нашим раменима
одавно погнутим, носи нагорјелу биљку
безименог надања. Језгру лепоте што се обнавља

заједно с нама, с дозивима птица у предвечерје
с бојама што се расипљу око нас и изнад ствари
и чине да препознајемо небо и његове пламенове.
Све док нас не затвори опет, клонуле и саме, као у опсједнуту тврђаву,
у нашу душу уморну од сјаја сутрашњих снова.

Јер оно што је остало у свијетлу била је наша самоћа
која нам је гледала у очи. Био је крик из наших вена
што су одлазиле с кишама, да се на трговима скамене.
Била је истина: мала зрака сунца
у тајни великог простора. И љубав коју више нисмо разумјели.

Љубав коју нисммо више разумјели, а она нам је прва открила свијет.
Због ње смо постали храбри, препливали ријеке и прегазили мочваре.
Њу смо као бијело јагње мира кроз понижења на рукама понијели
да би је спасили, њу једину, и да би је изгубили, посљедњу.
Због ње сам, ево, скитница и песник.

И знам да је прољеће ту по томе што се звијезде размичу
и небо постаје шире, растворено као купола неупоредиве модрине.
Вечер је обишла ливаде и брегове, а затим чиста свратила к нама
још загледана с тугом некуд преко кровова, као да тражи
најљепшу голубицу ишчезлу за тамним рубом свијета.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Vesna Parun Empty
PočaljiNaslov: Re: Vesna Parun   Vesna Parun Icon_minitime1/11/2010, 9:47 pm

OKUPAJ ROSOM

Okupaj rosom oci snene,
i vatrom zvijezda celo umij.
Ljubis li noc, il´ljubis mene?
U tamnoj noci suma sumi.
U tamnoj noci vjetrovi viju,
tvoj konj je mlad i zjene mu gore.
Sad neba zlatni dazdevi liju,
dazdevi zlatni grud mi more.
Jesi li bunar, jesi li jeka,
da su ti kapci kise puni?
Dize se oblak izdaleka,
dunje i pahulje potiho runi.
I da mi taknes budnu granu,
srce bi prslo od gustoce.
Prisloni uho da ti sanu
usne moje rijec kao voce

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Vesna Parun Empty
PočaljiNaslov: Re: Vesna Parun   Vesna Parun Icon_minitime1/11/2010, 9:48 pm

PRVA LJUBAV

U sustavoj travi blizu raskrsca
sjedim nemirna srca i cekam onog
kojemu nocas dadoh, bezazlena,
preplasenu pticu svoje ljubavi.

U zarko crvenoj mahovini brijega
vec se zaplice jesen.
Zatisje jezera raste iz polusjena.

Sto cu ciniti ako ne dodje onaj
kojemu dadoh svoje srce?
( A ja mu dadoh srce kao pticu
ne misleci nista, zacudjena )

S tamnih polja dopire sapat noci.
O, srce moje! Ne slusaj sum trava.
U tugu ce te odvesti.
Pogledaj:
voda je nestalna.

A ptice odlaze daleko preko brijega
za hladnim suncem.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Vesna Parun Empty
PočaljiNaslov: Re: Vesna Parun   Vesna Parun Icon_minitime1/11/2010, 9:50 pm

Epilog

Ja nikada necu biti
bodljikava trava
i nece me gaziti
crni razbojnici.
Sve sto sam nekoc
ovom nebu dala
vracat ce mi vrijeme
u svakoj svojoj
ptici.
Ja nikad necu biti
zgazena trava
i sustat cu jasno
da me razumiju
djeca.
Tko prodje kraj mene
bit ce radostan.
I zvono, stari gresnik,
prestat ce da brenca.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Vesna Parun Empty
PočaljiNaslov: Re: Vesna Parun   Vesna Parun Icon_minitime1/11/2010, 9:51 pm

* * *

O, kasno je sada kovati zvona
za pratnju gorke sumorne svite
i plesti od zutih anemona
i potocnica blijedih kite.

Iz vatre gleda nas bezimena
dosada duse, carolija mrtva.
Samoca bjese postelja njena
a nada mucitelj i zrtva.

Al ti si znala ubrati cvijet
i nestati s njime, kao da rece:
pustite ljubav, pustite dijete!

O, ti sto nisi ni vjecan, ni svet
ljubav nam spasi, jer i ti si dijete -
kad bi to znao i htio, o svijete!

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Vesna Parun Empty
PočaljiNaslov: Re: Vesna Parun   Vesna Parun Icon_minitime1/11/2010, 9:52 pm

USHIT

Tvoje su oci za me
lisnata topla streha.
Nasla sam biser-kamen
u skoljci tvog osmijeha.

U grlu mi je srce,
u srcu mi je ptica.
Sva sam zvucno zrnce
bistra vecernjica.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Vesna Parun Empty
PočaljiNaslov: Re: Vesna Parun   Vesna Parun Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Vesna Parun
Nazad na vrh 
Strana 1 od 2Idi na stranu : 1, 2  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Složeno na policama- piše se u temama ispod naslovne :: Biblioteka poezije-
Skoči na: