LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Leconte de Lisle

Ići dole 
AutorPoruka
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

Leconte de Lisle Empty
PočaljiNaslov: Leconte de Lisle   Leconte de Lisle Icon_minitime24/12/2012, 3:14 am

Charles-Marie-René Leconte de Lisle [Lekont de Lil] (1818 - 1894), francuski pesnik.
Tražio je motive u antici i mitologiji.
Bio je vođa škole pesnika koji su o almanahu "Parnasse" prozvani parnasovci.



SLONOVI

Ulegnut u jari, nepomično sniva
Crven pesak golem ko pučina prava.
Talasanje mrtvo vidik ispunjava,
Pun bakarne pare, gde čovek prebiva.

Šum i život mrtvi. Sit lav spokoj ima
U dubokoj špilji koju beskraj krije,
A žirafa s plavog vrela vodu pije,
Tamo ispod urmi, znanih panterima.

Ni ptice nijedne da krilima reže
Gust vazduh po kojem žeško sunce brodi;
Katkad, kakva boa, u snu što joj godi
Leđa sva u sjajnoj krljušti proteže.

Tako prostor plamti u nebeskom sjaju.
Al, dok sve u tužnoj samoći se stani,
Slonovi rapavi, putnici lagani,
Kroz pustinju idu svome zavičaju.

Sa ruba vidika, ko gomila tmurna
Stižu; prašina se za njima koluta,
Vidiš gde se drže najprečega puta:
Ruši hrpe peska noga im sigurna.

Ispucala tela, ko dub od sto leta,
Onaj čelni – stari vođ im je u svemu;
Glave kao stena. Kičme luk na njemu
Ugiba se moćno od svakoga kreta.

Ne stajuć, ne žureć duž puta dugoga,
On izvesnom kraju vodi družbu prašnu;
I dubeć za sobom brazdu pozamašnu,
Div hadžije prate patrijarha svoga.

Lepezastog uva, sklopljenoga oka,
Pale surle, idu. Trbuh parom bije,
Znoj, kroz plamni vazduh, pušeć im se vije;
Oko njih se slegla mušica žestoka.

Ali, šta žeđ im smeta i zlih muva sila,
I sunce što crnu grbaču im žari?
Oni, iduć, sniju svoj zavičaj stari,
Šumu smokvi koja hladom ih je krila.

I reku poteklu sa gorskoga vrha,
Gde golemi nilski konj mučući pliva,
Gde će, kad zasija mesečina živa,
Sići da žeđ tole, dok se trska krha.

Tako, tromi, hrabri, idu kroz tišinu
Po beskrajnom pesku poput crte crne;
A pustinja opet mirom se ogrne
Kad putnici teški sa vidika minu.


(prepev: V. Košutić)




LES ELEPHANTS

Le sable rouge est comme une mer sans limite,
Et qui flambe, muette, affaissée en son lit.
Une ondulation immobile remplit
L'horizon aux vapeurs de cuivre où l'homme habite.

Nulle vie et nul bruit. Tous les lions repus
Dorment au fond de l'antre éloigné de cent lieues,
Et la girafe boit dans les fontaines bleues,
Là-bas, sous les dattiers des panthères connus.

Pas un oiseau ne passe en fouettant de son aile
L'air épais, où circule un immense soleil.
Parfois quelque boa, chauffé dans son sommeil,
Fait onduler son dos dont l'écaille étincelle.

Tel l'espace enflammé brûle sous les cieux clairs.
Mais, tandis que tout dort aux mornes solitudes,
Lés éléphants rugueux, voyageurs lents et rudes
Vont au pays natal à travers les déserts.

D'un point de l'horizon, comme des masses brunes,
Ils viennent, soulevant la poussière, et l'on voit,
Pour ne point dévier du chemin le plus droit,
Sous leur pied large et sûr crouler au loin les dunes.

Celui qui tient la tête est un vieux chef. Son corps
Est gercé comme un tronc que le temps ronge et mine
Sa tête est comme un roc, et l'arc de son échine
Se voûte puissamment à ses moindres efforts.

Sans ralentir jamais et sans hâter sa marche,
Il guide au but certain ses compagnons poudreux ;
Et, creusant par derrière un sillon sablonneux,
Les pèlerins massifs suivent leur patriarche.

L'oreille en éventail, la trompe entre les dents,
Ils cheminent, l'oeil clos. Leur ventre bat et fume,
Et leur sueur dans l'air embrasé monte en brume ;
Et bourdonnent autour mille insectes ardents.

Mais qu'importent la soif et la mouche vorace,
Et le soleil cuisant leur dos noir et plissé ?
Ils rêvent en marchant du pays délaissé,
Des forêts de figuiers où s'abrita leur race.

Ils reverront le fleuve échappé des grands monts,
Où nage en mugissant l'hippopotame énorme,
Où, blanchis par la Lune et projetant leur forme,
Ils descendaient pour boire en écrasant les joncs.

Aussi, pleins de courage et de lenteur, ils passent
Comme une ligne noire, au sable illimité ;
Et le désert reprend son immobilité
Quand les lourds voyageurs à l'horizon s'effacent.

____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7794
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Leconte de Lisle Empty
PočaljiNaslov: Re: Leconte de Lisle   Leconte de Lisle Icon_minitime14/9/2017, 9:22 pm

FIAT NOX

Sveprisutna smrt je kao morska plima
Mirna ili besna, bez žurbe, odmora,
S žala na žal grmi, valja se, nadima,
Gre visokim stenjem noću i za zora.    

Ako kratka sreća sveta je taštoga,
Ako dan zebnje je bez kraja stoleće,
Kad pred tim božanskim ponorom nam noga
Posrne – san sna su i zebnje i sreće.

O čovečje srce, mučeniče bedan,
Kog proždire ljubav i mržnja izjeda
Što ljubiš svoj lanac, a slobodu hoćeš!

Gledaj! val se penje, progutan ćeš biti!
Tvoj ad će zgasnuti, zaborav skoro će    
Crna plima na tvoj sveti sen proliti.

<1862>

Prev. Marko Vešović



____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7794
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Leconte de Lisle Empty
PočaljiNaslov: Re: Leconte de Lisle   Leconte de Lisle Icon_minitime14/9/2017, 9:24 pm

HJALMAROVO SRCE

Vedra noć. Crveni snijeg. Vjetar leden.
Spi tisuć junaka bez groba. Ne miče
Niko, mač u šaci, pogled oka smeten.
A gore u jatu gavranovi kriče.

Iz dalji, plam blijed hladne lune stiže.
Hjalmar, s obje šake o parče sječiva
Oprt, iz krvavih mrtvaca se diže,
Purpur bitke mu se niz bokove sliva.

– Hej! Ima li još ko daha među tako
Veselim i snažnim dječacima što su
Jutros smijali se i pjevali jako,
Svaki nalik usred gustog žbunja kosu?

Svak nijem. Šljem probit, oklop mi s rupama:
Od sjekire su mu klinovi ispali.
Oči mi krvare. Šum golem čuh namah
Urlicima mora il vukova nalik.

Dođi vrane, ti što jedeš ljude smjelo!
I željeznim kljunom grud mi raščetveri.
Sjutra ćeš nas naći gdje jesmo. Još vrelo
Nosi moje srce Ilmerovoj kćeri.

Upsali, gdje Jarli piju pivo pravo,
I, uz kucaj zlatnih čaša, njin hor poje,
Skitaču vrijeskom, odletjećeš pravo!
Nađi moju dragu, srce joj daj moje.

Vidjećeš na vrhu kule, kojoj jezde
Vrane, nju bijelu, s dugom kosom crnom,
Oči sjajne kao večernje zvijezde,
A o ušima joj prstenje srebrno.

Crn glasniče, reci da je volim puno,
I evo mog srca. Poznaće ga: nije
Plašno i blijedo, već čvrsto i rujno;
A kćer Ilmerova daće ti osmijeh!

Mrem. Duh kroz dvadeset rana će da ode.
Kraj. O, vuci, rujne pijte krvi ove.
Mlad, nasmijan, hrabar, bez ljaga, slobode
Pun, sješću u sunce, i među bogove.

Prev. Marko Vešović

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7794
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Leconte de Lisle Empty
PočaljiNaslov: Re: Leconte de Lisle   Leconte de Lisle Icon_minitime14/9/2017, 9:25 pm

MRTVOM PJESNIKU [1]

Oči, svjetla žedne, od božanske boje
Do obrisa što je vječan, lutahu ti,
I od sjaja neba pa do žive puti –
Spij, noć sad pečati mirom kapke tvoje.

Vidjet, čut, osjetit? Vjetar, dim, prah stari.
Voljet? Zlatna kupa samo žuč imade.
Ko Bog što s oltara bježi od dosade,
Vrati se, rasprši u beskraju tvari.

Na nijem grob, trošnu kost drugi će liti,
Ili ne, redovne suze i nek slavi
Vijek te banalni, il te zaboravi,

A ja ti zavidim: crn mir groba daje
Slobodu od žića i od znanja da je
Sramota misliti, užas čovjek biti!
<1886?>

Prev. Marko Vešović i Sunita Subašić-Thomas

[1] Téophileu Gautieru.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7794
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Leconte de Lisle Empty
PočaljiNaslov: Re: Leconte de Lisle   Leconte de Lisle Icon_minitime14/9/2017, 9:26 pm

NOX

Na padini brda stišani vjetrovi
Ka snu priklanjaju stabla talasava;
U rosi šutljiva ptica u san plovi,
A zvijeda zlati pjenu vala plava.

I u obrisima jaruga, u visju
Divljem, meka para sve puteve briše;
Tužno mjesec lije po crnome lisju;
U sluh ljudski glasi ne dopiru više.

No visoke šume moćnim glasom ječe,
I božansko more na pijesku pjeva,
I zrak zvučan u svod, ozaren uveče,
Nosi glase mora i uzdah gajeva.

Nadljudske riječi i sveti mrmori,
Penjite se, blago Zemlju s Nebesima
Podržite, i to zviježđe što gori
Pitajte ima li vječnog puta k njima.

O more, sanjarske šume, glasu svijeta
Smjerni, odvraćaste meni kada patih;
Od vas utiša se neplodna mi sjeta,
U mom srcu ćete vječito pjevati!


​ Prev. Marko Vešović

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7794
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Leconte de Lisle Empty
PočaljiNaslov: Re: Leconte de Lisle   Leconte de Lisle Icon_minitime14/9/2017, 9:27 pm



PODNE

Podne, taj kralj ljetā, ravnicom se ori.
Ko slojevi srebra s plavog visa palo.
Svud muk. Bez predaha zrak plamti i gori,
Vatreno je ruho Zemlju uspavalo.

Prostor je bezmjeran, polja su bez sjena,
Presahlo je vrelo gdje stoka je pila;
Daleka je šuma, ruba zatamnjena,
U teškom počinku nepomična spila.

Tek zrela se žita, kao pozlaćeno
More, u dalj steru, prema snu prezirna,
A kupu sunčevu, i ne uplašeno,
Iskapljuju svete Zemlje čeda mirna.

Kao uzdah vrele duše im, iz grudi
Teškog klasja što se sašaptava, spora
I veličajna se bibavica budi
Kašto, i mre tamo, sred prašnog obzora.

Tu blizu, bijeli volovi, sred trava
Leže, i niz gojne guše sporo bale,
I san unutarnji, što ne okončava,
Prate njine oči, gorde i sustale.

Ti, kom srce puni radost il gorčina,
Poljima što zrače ako ideš sada,
Bježi! Sunce žeže, Narav je praznina:
Tu sve je neživo, ni sreće ni jada.

Ali ako smijeh i plač slagaše ti,
Željan da taj svijet zaboraviš buran,
Hoćeš, ne znajući praštati ni kleti,
Da kušaš užitak, posljednji i tmuran,

Dođi! U uzvišen govor Sunca, u taj
Plam nesmiljen sav se upij, njim se nalij,
I vrati se u grad, pošto sedam puta
U božanskom Ništa srce si prekali.
<1852>

Prev. Marko Vešović


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7794
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Leconte de Lisle Empty
PočaljiNaslov: Re: Leconte de Lisle   Leconte de Lisle Icon_minitime14/9/2017, 9:28 pm

POKAZIVAČI

Nalik tužnom, prašnom i prebitom zvjeru
Na lancu, što urla u vrelini ljeta,
Pločnikom ti sramnim, puče-mesožderu,
Nek srce krvavo taj ko hoće šeta.

U tvom tupom oku da jalov plam sine,
Smijeh tvoj isprosi, prostačku mu dadeš
Samilost, nek razdre ko hoće haljine
Svjetlosne božanskog stida i naslade.

U grobu bez slave, gordosti nijemoj,
Nek crne vječnosti proguta me tama,
Svoj bol i pijanstvo neću ti prodati

Da s tvoje mi vike život bude ne-moj,
Ni u tvom banalnom cirkusu plesati
S lakrdijašima tvojim i kurvama.
<1862>​
Prev. Marko Vešović

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7794
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Leconte de Lisle Empty
PočaljiNaslov: Re: Leconte de Lisle   Leconte de Lisle Icon_minitime14/9/2017, 9:29 pm

POLARNI KRAJOLIK

Jedan mrtav svet s morskom beskonačnom penom,
Ponor neplodne sene i svetla spektralnog
Gejziri grčevitih stena što, spiralno
Izviti, tužnom maglom idu izgubljeno.

Hrapava nebesa se stenjem kotrljala –
S grobničkom grajom surov ad, sred punog leta,
I smeh, jecaje, oštre krike, hropce vetar
Koban trga iz svoje trube od metala –

Mnogi rt visok klimav, što ga grizu vali,
Gde bozi starih rasa, kruti i magleni,
U snu svom i bledoći sleđeni su stali;

I veliki medvedi, starim izbeljeni
Snezima, padavične šije su nihali:
Svaki pjan, čudovišan, od pohote bali.
<1862>

Prev. Marko Vešović i Sunita Subašić-Thomas

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Leconte de Lisle Empty
PočaljiNaslov: Re: Leconte de Lisle   Leconte de Lisle Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Leconte de Lisle
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Složeno na policama- piše se u temama ispod naslovne :: Biblioteka poezije-
Skoči na: