LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

  NA SRPSKI NACIN

Ići dole 
AutorPoruka
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

 NA SRPSKI NACIN Empty
PočaljiNaslov: NA SRPSKI NACIN    NA SRPSKI NACIN Icon_minitime12/1/2013, 2:59 pm

Na srpski nacin


Gost je u Srbiji svetinja

 NA SRPSKI NACIN FBL40


Srbija je oduvek bila poznata po sjajnoj hrani i ukusnim specijalitetima

 NA SRPSKI NACIN RdJmF


Odlika Srbije je bogatstvo različitih narodnih nošnji - svaki kraj zemlje ima sopstveni stil

 NA SRPSKI NACIN BQ7lg


Srpski folklorni plesovi spadaju među najatraktivnije na svetu

 NA SRPSKI NACIN Pgapw


Muzika je veoma značajan deo svakodnevnog života u Srbiji pa nije čudo što su neki instrumenti dobili gotovo kultni status

 NA SRPSKI NACIN SHhJM



tekst i fotografije preuzete sa serbiacom




____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

 NA SRPSKI NACIN Empty
PočaljiNaslov: Re: NA SRPSKI NACIN    NA SRPSKI NACIN Icon_minitime12/1/2013, 2:59 pm

Gostoprimstvo u Srbiji

Gostoprimstvo
je u Srbiji svetinja, a osmeh, srdačnost i dobro raspoloženje glavna su
karakteristika domaćina i garant dobrog provoda i uživanja.



Kada
u nekom nepoznatom gradu, potpuni stranac na ulici presretne čoveka,
izljubi ga tri puta i odvuče u prvu kafanu, gde ga nahrani, napoji i
posle naravno plati račun, jedno je sigurno – ova scena, dešava se u
Srbiji!

Ovo je zemlja ljudi čija je srdačnost postala legendarna –
od juga do severa, od Amerike do daleke Kine, Srbija je postala sinonim
za gostoprimstvo, otvorenost i pomoć koja se, ako je potrebna, ukazuje
svakome. U Srbiji važi izreka poznata još iz davnina – "Gost je
svetinja!" Zbog toga, ovde su svi uvek dobrodošli!


 NA SRPSKI NACIN FBL40

Gost će se obavezno počastiti vinom, a ako je još iz domaćeg podruma, biće to prava gozba

Prema
priči, jednom se grupa turista iz inostranstva našla na nekom lokalnom
putu u Srbiji. Odjednom, auto im je stao i ma koliko se oni trudili,
nisu uspevali da ga ponovo pokrenu. A onda se pored njih zaustavio
automobil. Njegov vlasnik je, videvši putnike u nevolji, zastao da
pomogne jer: "zar da tako na ulici ostavi ljude?"

Popravio je
kvar, ali to nije bio kraj – kako se smrkavalo, ovaj potpuni neznanac je
iznenađene putnike pozvao u svoju kuću gde su večerali, prenoćili i tek
sutradan nastavili put. Na rastanku, domaćin im je rekao da kada budu u
prolazu OBAVEZNO ponovo svrate i budu njegovi gosti, "sad kada su
postali prijatelji".

Ova priča je čudna?! Neverovatna?! Istinita
je! Tako se prema gostu postupa u Srbiji! Ovde žive srdačni ljudi koji
vole da se druže i upoznaju nove ljude. Nema boljih gostiju od
nenajavljenih, a priča i druženje će se, uz domaću kuhinju i piće,
nastaviti do kasno u noć. Ako ovakvi gosti reše da ostanu i po nekoliko
dana, biće im ispunjen svaki prohtev, a svi ukućani će želeti da im
ugode ne bi li se osećali što prijatnije.

Narodno verovanje u
Srbiji kaže da je svaki gost koji se nađe na vašem pragu, bio on
prijatelj ili potpuni stranac - ili đavo ili umrli predak. U svakom
slučaju, potrebno ga je što bolje ugostiti da se ne uvredi ili naljuti.

Ipak,
ovo je samo deo objašnjenja tradicionalnog gostoprimstva ljudi u
Srbiji. Većinu stranaca iznenadi topao i srdačan doček i prisnost iznad
uobičajne u drugim krajevima Evrope, a koja je ovde deo svakodnevice.
Ljudi koji se na ulicu ljube ne jednom, nego tri puta, naizmenično u
obraze, nisu susreli najboljeg prijatelja ili bliskog rođaka. To su
često samo poznanici kojima je drago što se ponovo vide!

Ako
posle ovog srdačnog susreta novostečeni prijatelji završe u restoranu
ili dobroj srpskoj kafani, domaćin će insistirati da plati račun.
Tradicionalno u Srbiji, sve troškove boravka gosta snosi domaćin ili
onaj koji je na druženje pozvao. Iz sličnog razloga ni podela računa
nije uobičajena.

A kako se iz ovakvih poznanstava često razvije i
pravo i dugo prijateljstvo, posle kafanskog, druženje se nastavi i u
kući domaćina. Tada će se do duboko u noć nazdravljati novom
prijateljstvu i dobrom provodu, sve uz pesmu i tradicionalno srpsko:
"Živeli!"





____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

 NA SRPSKI NACIN Empty
PočaljiNaslov: Re: NA SRPSKI NACIN    NA SRPSKI NACIN Icon_minitime12/1/2013, 3:00 pm

Plaćanje računa


Plaćanje
zajedničkog računa, posle burne noći provoda po splavovima i kafanama, u
Srbiji je deo gostoprimstva koji se podrazumeva.



 NA SRPSKI NACIN Beograd-Belgrade012
Uz dobro društvo i pravi ambijent, važno je samo uživanje

Ko
nije bio u srpskoj kafani, kao da nije bio ni u Srbiji! Iz boravka u
ovoj "instituciji" sazna se podjednako o narodu ovdašnjem, njegovim
običajima, mentalitetu i beskrajnoj srdačnosti i gostoprimstvu, kao i
prilikom posete bilo kom muzeju u Srbiji. A možda i više!

U
Srbiji se oduvek znalo - dobar domaćin snosi sve troškove boravka gosta
koji je kod njega došao. Zbog ovoga je i "plaćanje računa" važan deo
lokalnih običaja.

Kada, obično negde pred zatvaranje kafane,
pristigne račun, domaćin ili onaj koji je na druženje pozvao, obično
insistira da ga plati sam. Ovo uglavnom veoma iznenadi goste iz
inostranstva navikle na "čiste račune".

U Srbiji, domaćin ovim
iskazuje poštovanje, koliko mu je drago što je prijatelje video i
ugostio, ili ima dobar "razlog da časti". A razlog se uvek i lako nađe!

Poreklo
ovog običaja teško je pronaći. Jedino što je sigurno je da je on u
neposrednoj vezi sa već legendarnom srpskom gostoprimljivošću i
sdračnošću.

U Srbiji i danas žive ljudi koji umeju da se raduju
malim stvarima, prijateljima koji nenajavljeni svrate u goste ili
poznanicima koje slučajno sretnu na ulici i odmah pozovu da u najbližoj
kafani taj susret "zaliju". Zbog ovoga ne treba insistirati na podeli
računa kada neko želi da ga plati sam.

Deljenje kafanskih
troškova u Srbiji nije uobičajno, a domaćin može i da se uvredi. On je,
po običaju, zadužen za to da učini da njegovim gostima bude što
prijatnije i lepše. Ako gost insistira da sam plati račun, to je kao da
delimično odbija ponuđeno gostoprimstvo. A ono se, naročito u kafanama
koje su mesta koja slave prijateljstvo i susretanja, ne odbija.

Prve
kafane na ovim prostorima otvorili su turski trgovci i u njima se u
prvo vreme točila samo kafa. Ipak, ove "institucije" veoma su brzo
preuzeli Srbi koji su u njih uneli i alkohol, a ubrzo i hranu.

Iako
tome ima više od četiri veka, kafane se od tog doba nisu mnogo
promenile. One su i danas mesta sastajanja, rastajanja, i ponovnog
sastajanja. Tu se, kao nekada, još uvek viđaju stari prijatelji,
skriveni ljubavnici, poznanici koji su slučajno naleteli jedno na drugo,
pa žele da taj susret "zaliju"... svi koji se ovako ili onako "sretnu".

Nije
problem ni ako je društvo veće – stolovi će se za nekoliko minuta
spojiti, a stolice doneti. Gosti niti čekaju, niti traže pomoć osoblja
da urade ovo, već sami prave razmeštaj. Ipak, ovo im niko ne zamera –
kafane u Srbiji su mesta spontanosti i opuštenosti gde se ne mari mnogo
za protokole i bonton. Najvažnije je da svima bude lepo.

Gostoprimstvo
je veoma važan deo srpske tradicije. Vrata doma otvorena su svima sa
dobrim namerama, a domaćini će se potrpuditi da posetioce ugoste
najbolje što mogu.

Zbog ovoga ne čudi što u Srbiji nije neobično
da gosti dođu nenajavljeni ili da ih domaćin jednostavno sretne na ulici
i svrati u obližnju kafanu. Tada, iako oni faktički nisu u njegovoj
kući, ipak i dalje jesu "njegovi gosti". Zbog ovoga je običaj da i račun
i sve druge troškove u kafani, plaća onaj koji je na druženje pozvao.

A
kako u dobrom društvu vreme leti, popodnevni susreti se u Srbiji lako
mogu pretvoriti u večere, posle kojih u kafani obično zasviraju i
tamburaši, a onda se peva i veseli do zore. I sve to bez nekog posebnog
povoda! Tek zato što je život lep, što su prisutni zdravi i što u Srbiji
ljudi još uvek umeju da se lako i iskreno raduju! A u takvoj računici,
novac ne igra previše važnu ulogu
!

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

 NA SRPSKI NACIN Empty
PočaljiNaslov: Re: NA SRPSKI NACIN    NA SRPSKI NACIN Icon_minitime30/1/2013, 8:40 pm

Srpska tradicionalna kuhinja

Tradicionalna srpska kuhinja, nastala mešanjem različitih uticaja, nudi magiju dobrih ukusa i mirisa kojima je teško odoleti.

 NA SRPSKI NACIN RdJmF

Tajne tradicionalne kuhinje očuvane su do današnjeg dana kroz domaće specijalitete

Srpska
kuhinja nastala je pod uticajem različitih nacionalnih, kulturnih i
geografskih uticaja i mešanja naroda. To je veoma raznovrsna, jaka i
začinjena hrana, kombinacija grčke, bugarske, turske i mađarske kuhinje.
Ipak, iako nekada jela imaju iste sastojke kao jela iz kuhinja ovih
naroda, u Srbiji su ona poprimila nešto što ih čini različitim i
posebnim. Zbog ovoga je neke specijalitete teško opisati - za neke ni ne
postoji pravilna reč u rečnicima stranih jezika. Najbolje je doći i
isprobati ih.

Spremanje hrane je poseban deo srpske tradicije i
kulture. U srpskim selima kuhinja se naziva još i „kuća“, a centralni
deo je bilo ognjište, koje je predstavljalo važno, kultno mesto, pored
koga se odigravao svakodnevni život i okupljala cela porodica.

Iako
možda nisu originalno srpski, burek i ćevapčići ovde imaju sasvim
jedinstven ukus, a na jelovniku restorana domaće kuhinje obavezno će se
naći i sarma, kačamak, popara, proja, čorbast pasulj, prebranac,
pljeksavica, teleća glava u škembetu, jagnjeća sarmica, gulaš, đuveč,
karađorđeva šnicla, musaka, mućkalica, paprikaš, pihtija, čvarci i mnoga
druga jela.

Za nacionalno voće se u Srbiji smatra šljiva, a za piće rakija, a mnogo se se pije i "srpska kafa", takozvana "obična".

Pripazite
ako naručite "šumadijski čaj", može da Vas obori sa nogu jer je reč o
kuvanoj rakiji koja u Srbiji važi za kućno "grejno telo". Najbolje je,
ipak, da se sami uverite u magiju dobrih mirisa i ukusa.




____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

 NA SRPSKI NACIN Empty
PočaljiNaslov: Re: NA SRPSKI NACIN    NA SRPSKI NACIN Icon_minitime19/2/2013, 8:36 pm

Bermet, omiljeno vino evropskih dvorova

Jedinstveno
u svetu, desertno vino bermet iz Sremskih Karlovaca očaralo je
najslavnije dvorove srednjevekovne Evrope toliko da je na njima
korišćeno za podmićivanje. Nisu mu odoleli ni na čuvenom tragičnom
Titaniku


 NA SRPSKI NACIN Bermet

Bermet, simbol Sremskih Karlovaca i Fruške gore

Kada
su, 73 godine nakon potonuća Titanika, iz njegove olupine izvađene
flaše sa nalepnicama iz Sremskih Karlovaca, mnogi su se zapitali nije li
bermet te kobne aprilske noći daleke 1912. godine opio kapetana
nesrećnog broda kao što je vekovima ranije opijao evropske plemiće i
dvorjane.

To verovatno nikada nećemo saznati, kao ni dobiti
odgovor na pitanje ko je na Titanik doneo flaše čarobnog vina sa
obronaka Fruške gore.

Postoje pretpostavke da je ovo izuzetno
vino trebalo da se nađe u vinskoj karti Titanika, ali je moguće i da je
neki vešt sremski trgovac pokušao da ga otpremi na američko kopno.

Još
pre pet vekova, Karlovčani su u podrumima svojih kuća po tajanstvenim
receptima pravili čudesan mirisni napitak koji je osvojio habzburšku
caricu Mariju Tereziju.

Pričalo se da su, kada god je trebalo
rešiti neki nesporazum ili izboriti neku povlasticu, iz Karlovaca u
Bečki dvor putovali paketi bermeta. A kada je Marija Terezija želela da
obraduje londonski dvor, ona bi takođe slala flaše mirisnog karlovačkog
vina spravljanog od oko 27 vrsta lekovitih biljaka.

Legenda kaže
da je carica bila toliko oduševljena ovim napitkom, da je Karlovčane
oslobađala vojske kako bi na miru mogli da prave bermet.

A
karlovački vinari sa osmehom pričaju o snalažljivosti svojih predaka
koji su na veoma lukav način uspeli da ispišu ime ovog desertnog vina na
vinskim kartama bečkih hotela.


 NA SRPSKI NACIN Commons.wikimedia.org%20-%20sremski%20karlovci

Sremski Karlovci

Naime, oni su lepo obučene srpske studente slali u Beč da u hotelima pre ručka ili večere od konobara zatraže bermet.

Nakon nekoliko njihovih poseta, vlasnici hotela su, ubeđeni u važnost ovog vina, naručivali bermet iz karlovačkih podruma.

U
arhivu Srpske akademije nauka i umetnosti mogu se naći vinske karte
bečkih hotela iz tog vremena kao i podaci o ideji karlovačkih
vinogradara da zajedno, kao neka vrsta asocijacije, otvore u Beču
restoran u kome će se služiti samo bermet.

Iako svaka porodica
ima poseban recept čiju tajnu dobro čuva, poznato je da se ovo vino
pravi tako što se poređa grožđe, pa se preko njega stave aromatične
biljke, pa opet grožđe i tako do vrha bureta, da bi se sve to na kraju
prelilo vinom od prošle godine.

Biljka pelin je jedan od
najvažnijih sastojaka bermeta koji mu daje gorčinu, dok mu cvetovi
drugih biljaka daju miris, a njihovi plodovi sladak ukus.

Bermet se služi kao aperitiv koji „otvara“ apetit. Međutim, Karlovčani kažu da ga je lepo piti i uz vanilice ili sladoled.
Postoji
beli i crni bermet, a najpoznatiji proizvođači ovog pića danas su
karlovački podrumi vina Kiš, Dulkin, Merc, Aleks, Kosović, Došen,
Živanović, Marija Benišeka...




____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

 NA SRPSKI NACIN Empty
PočaljiNaslov: Re: NA SRPSKI NACIN    NA SRPSKI NACIN Icon_minitime7/6/2013, 9:22 pm

Sarma, jelo koje nikada ne dosadi

Posebno kulinarsko uživanje nezaobilazno na svim slavljima, sarma ima kultni status na gastronomskoj karti Srbije


 NA SRPSKI NACIN RpgsQ


Najvatreniji
obožavatelji ovog jela kažu da sarmu mogu da jedu više od deset dana za
svaki obrok. Kaže se da što duže stoji i što se više podgreva postaje
sve bolje.

A sa ovako vernim „fanovima“, nije ni čudo što je
sarma postala nezaobilazan deo svih srpskih svetkovina u zimskom periodu
i jelo bez čije degustacije ne bi trebalo da odete iz ove zemlje.

Sarmu,
ili bar neku njenu varijantu, na ove prostore su doneli Turci. I sam
naziv ovog jela potiče od turske reči „sarmak“ što znači „uvijati“.
Ipak, dok se u Turskoj ovim nazivom označava i posebna vrsta slatkiša,
sarma je u Srbiji ostala isključivo slano jelo. I to kakvo jelo!

Sarma
se pravi najčešće od kiselog kupusa, mlevenog mesa i pirinča. Smesa
mesa, pirinča i začina se uvija u listove kupusa koji se uredno slažu u
lonac u kome će se posle dugo krčkati.

Iskusne srpske domaćice na
tihoj vatri sarmu mogu kuvati satima, a ona tako samo može postati još
ukusnija. Specijalitet su i komadi dimljenog mesa ili slanine koji se
stavljaju u sarmu, pa na taj način ona bude još slasnija. Pravi gurmani
je jedu sa renom ili belim lukom i uz nju obavezno piju vino.

Zbog
jačine, sarma je postala tradicionalno zimsko jelo u Srbiji, a
najomiljenije je kada dođe vreme slava. Tada se služi obično pre glavnog
jela, a posle predjela.

Naravno, može se jesti i samostalno, pa
vam preporučujemo da je naručite u nekoj od kafana u Srbiji i uživate u
njenom ukusu. Ako ste sladokusac, ako volite jaku hranu, sočnu i bogatu
raznim ukusima, srpska sarma će vam se sigurno svideti. Samo, ne
zaboravite da naručite i proju! Sa njom, ugođaj će biti potpun!

Iako
ne jedete meso, ne znači da ne možete uživati u ovom izuzetnom jelu! U
vreme posta, u Srbiji se pravi i varijanta sarme bez mesa, samo sa
pirinčem ili krompirom.

Poseban specijalitet ovih krajeva je
jedna drugačija vrsta sarme. Srbi toliko vole ovo jelo da ga se teško
odriču u letnjem periodu.

Zbog ovoga, iako leti boravite u ovoj
zemlji, nećete ostati uskraćeni za sarmu. Samo, od vinove loze! Umesto
kiselog kupusa, pirinač i meso se uvijaju u listove vinove loze, a
dodaje se i luk. I ovaj specijalitet moguće je praviti i bez mesa, za
vreme posta. Slava, venčanje ili dobar nedeljni ručak, ne mogu se
zamisliti bez sarme.

O pripremi i varijacijama ovog jela ne vredi
samo govoriti. Ni činjenica da je sarma ušla u pesme, ni da je prema
istraživanjima većina Srba navodi kao svoje omiljeno jelo, nisu
dovoljne. Sve ove priče ne mogu vam ni približno opisati ukus i
jedinstvenost prave, domaće sarme.

Jedino što preostaje je da,
kada dolazite u Srbiju, obavezno svratite u neku od kafana i i sami je
probate. A onda, prosudite sami!





____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

 NA SRPSKI NACIN Empty
PočaljiNaslov: Re: NA SRPSKI NACIN    NA SRPSKI NACIN Icon_minitime16/8/2013, 9:48 pm

Gibanica, pita kakve nigde nema


Pita sa sirom, čiji se sastojci i količina određuju po želji, gibanica je znak prepoznavanja ovih prostora i nezaobilazna kulinarska ponuda Srbije



 NA SRPSKI NACIN LVEkJ



Srpska kuhinja mešavina je raznih svetskih kuhinja i uticaja. Ipak, iz svega ovoga, izašla je nova i originalna, a bogati ukusi lokalnih specijaliteta postali su nadaleko poznati.

Ako se za neko jelo može reći da ga nigde, osim u Srbiji nema, onda je to gibanica – pita koja svoje srodnike ima širom regiona, ali se BAŠ ovakva može jesti samo u Srbiji. A ukus joj je u skladu sa jednom srpskom izrekom - prste da poližeš!

Prvo, gibanica je vrsta pite koja se pravi isključivo sa sirom. Ipak, nije u pitanju tek bilo koji sir! Sir "sa pijace, seljački" koji tradicionalno ide u ovo jelo, takođe je specifičnost ovih prostora.

Reč je, po pravilu, o kravljem siru veoma specifičnog ukusa koji je često nepoznat ljudima koji žive van Balkanskog poluostrva i koji je i sam specijalitet koji morate probati. Dakle, prava gibanica se pravi sa ovim "pijačkim" sirom, korama koje su malo deblje od kora za pitu, jajima, vodom i uljem.

Način "pakovanja" sira u kore varira, ali specijalitet ovih krajeva je gibanica "gužvara". Osim prve kore, sve ostale se dobro natapaju u nadev od sira, jaja i vode, "gužvaju" i tako ređaju u tepsiju u kojoj se posle dobro peku. Ovaj specijalitet možete isprobati u skoro svakom restoranu u Srbiji, a ako ste od onih koji vole testa i pite, garantujemo da će vam se dopasti.

Da li je gibanica predjelo, glavno jelo, prilog? Jede li se za doručak, ručak ili večeru? U Srbiji je odgovor na sva ova pitanja potvrdan. Srbi gibanicu mogu jesti uvek!

Ujutru, ona je dobar i ukusan doručak koji će vam ulepšati početak dana. Tada, odlično ide sa jogurtom. U vreme ručka, jede se kao predjelo i odlično otvara apetit za glavno jelo. Tada, uz nju baš dobro "legne" hladno svetlo ili tamno pivo. A posle dugog i napornog dana, kada se iscrpljeni vratite kući, vruća gibanica će vas opustiti i sigurno popraviti raspoloženje.

Ako ste od onih koji nemaju vremena da sede i odmaraju, već biste samo nešto da pojedete „s nogu“, gibanica je rešenje i za to! Ovaj specijalitet možete kupiti u pekari i uz čašu jogurta u jednoj i parče gibanice u drugoj ruci, nastaviti šetnju. Naravno, u ukusu ovog jela možete uživati i ako sednete u neku od tradicionalnih srpskih kafana.

Gibanica je u Srbiji jedno od najomiljenijih jela. Sprema se brzo i lako, pa je postala spas za sve one situacije kada gosti iznenada dođu, a vi nemate ništa već pripremljeno. Uz malo veštine, za manje od sata, vruća gibanica se može naći na vašem stolu, a garantujemo da će gosti biti više nego zadovoljni, jer se gibanica svidi svima.

Osim ovoga, ona je obavezni deo trpeze skoro svakog slavlja na ovim prostorima, a naročito srpskih slava. Kao predjelo, dok se gosti još okupljaju i pozdravljaju sa domaćinom, miris vruće gibanice svakome će otvoriti apetit.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

 NA SRPSKI NACIN Empty
PočaljiNaslov: Re: NA SRPSKI NACIN    NA SRPSKI NACIN Icon_minitime10/10/2013, 9:45 pm

Prase na ražnju

Neizbežan specijalitet na svim slavljima, okupljanjima u prirodi i slavama je prase na ražnju koje se okreće iznad vatre i preliva pivom.


 NA SRPSKI NACIN OJxAt

Stara narodna izreka u Srbiji kaže: "Nema ’tice do prasice". Od svih jela sa mesom i svih vrsta mesa, Srbi nekako najviše vole prase na ražnju.

Ovaj poseban specijalitet postao je simbol svih, manjih i većih slavlja u Srbiji, okupljanja pod vedrim nebom i tradicionalnih slava.

Koliko je prase na ražnju ukusno, govori i činjenica da većina gostiju iz inostranstva u kafanama i restoranima Srbije prvo naručuje upravo praseće pečenje. Ako ste bili u Srbiji, znate zbog čega. Ako niste, ovo morate da probate!

Prase se na ovim prostorima na ražnju okretalo od davnina. Legenda kaže da su se hajduci, uskoci i svi odmetnici s proleća okupljali u šumama i viđenje proslavljali upravo ovim jelom.

Danas, ovo je specijalitet pre svega Šumadije, ali ga je moguće naći i u ostalim krajevima Srbije.

Jede se u svako doba godine, iako je zbog jačine preporučljivije u zimskom periodu. Od starosti svinje zavisi koliko će meso biti tvrdo i masno, pa se kao najbolje preporučuje meso što mlađe životinje.

Reč je o veoma kaloričnoj hrani, pa je većina građana Srbije doživljava kao svoj "slatki greh". Uglavnom se jede kao zasebno jelo uz salatu od kupusa ili ren, a i kada su u pitanju veća slavlja sa mnogo jela, ono je "glavno". Uz svinjsko pečenje se pije vino, mada će vam pravi obožavaoci reći da uz njega dobro ide bilo koje piće, jer je pečeno prase samo sebi "dovoljno".

Kao dobri domaćini kakvi stanovnici Srbije jesu, pečeno prase se preporučuje svim gostima koji u ovu zemlju dođu. A može se naručiti svuda – u kafani, restoranu, bilo kom vašaru, čak i muzičkoj manifestaciji.

Koliko god to strancima koji prvi put dolaze u Srbiju može izgledati neobično, ovde se veoma često mogu videti ražnjevi na kojima se peku prasići, kako postavljeni stoje ispred ulaza u kafanu, a gosti okupljeni sede i čekaju da pečenje bude gotovo. Posle toga, naručivaće ga "na kilo", a gošćenje će često potrajati i do duboko u noć.

Pokazalo se da se ukus pečenog praseta sviđa svima, bez obzira na godine, poreklo i način života. Od Guče do EXIT festivala, hiljade turista svake godine otkrije ukus ovog specijaliteta. Većina ga posle toga uvek rado jede.

Reč je o specijalitetu koji u Srbiji, uprkos raznim varijacijama ima u osnovi veoma jednostavan recept – očišćeno i pripremljeno prase se okreće iznad vatre i preliva raznim mešavinama da ne zagori. Ovakvo pečenje može da potraje satima, dok se opojni mirisi šire nadaleko pozivajući goste i mameći vodu na usta.

Kada je jednom gotovo, prase se skida sa ražnja i seče na komade, a srpski gurmani će vam preporučiti da ga probate dok je vruće jer je tada najlepše. A goste uglavnom ni ne treba mnogo nagovarati!


____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

 NA SRPSKI NACIN Empty
PočaljiNaslov: Re: NA SRPSKI NACIN    NA SRPSKI NACIN Icon_minitime12/12/2013, 12:00 pm

Etno nasleđe Srbije, rituali od pre Hrista

Srpski običaji, praćeni stotinama godina starim ritualima i obredima, uz izvesne izmene i danas imaju gotovo istu snagu i važnost.


 NA SRPSKI NACIN PPizs

Vekovima stari uskršnji običaji očuvani su do današnjeg dana


Srpski narodni običaji potiču iz davnih vremena i iz starih, prehrišćanskih verovanja koja su opstala do danas. Narodne običaje često prate razni obredi i rituali koji se izvode u određenim prilikama i iz različitih namera, uz verovanje da će to doneti pomoć i korist.

Namena narodnih običaja je različita i može biti zaštita zdravlja ukućana, očuvanje i uvećanje poroda i imovine, prizivanje kiše, suzbijanje gradonosnih oblaka, pridobijanje voljene osobe, izlečenje bolesnika... Običaji su vezani za određene događaje, praznike, prilike i neprilike i u narodu su se dosta množili, menjali i dopunjavali.

Velike seobe naroda kroz vekove, osvajački pohodi, brojni ratovi, i sve to praćeno voljnim ili nevoljnim mešanjem krvi, učinili su da su se i narodi i njihovi običaji prilično izmešali. Međutim, malo je naroda koji su imali toliko seoba kao što je srpski narod. Od dolaska na Balkansko poluostrvo, pre mnogo vekova, pa sve do seoba u poslednjoj deceniji 20. veka, pritisnuti raznim nevoljama, Srbi su se selili sa svojih ognjišta, ali su sa sobom uvek nosili i svoje običaje.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

 NA SRPSKI NACIN Empty
PočaljiNaslov: Re: NA SRPSKI NACIN    NA SRPSKI NACIN Icon_minitime4/2/2014, 9:08 pm

Slava, srpska posebnost od davnina


Kao najvažniji porodični praznik, okosnica porekla i identiteta, slava je univerzalna, ali pre svega verska i tradicionalna odrednica Srba



 NA SRPSKI NACIN NMb2r

Lomljenje slavskog kolača

Stranac koji se zadesi u Srbiji početkom jeseni, a ne poznaje srpske običaje, sigurno će pomisliti da se sprema vanredno stanje ili iznenadna nestašica hrane. Gužve u prodavnicama, prepuni supermarketi i kolone ljudi koji nose ogromne količine hrane, samo su znak da u Srbiji počinje sezona slava.

Taj narodno-crkveni običaj je za Srbe, posle Božića, najvažniji porodični praznik i najkarektirističnija osobina duhovnog i porodičnog života.

Srbi su, naime, jedini hrišćanski narod koji slavi slavu. Kada slave krsnu slavu, Srbi slave hrišćanskog sveca-zaštitnika kuće i porodice.

Reč je dakle, o porodičnom prazniku kada se uz molitvu i obrede ukućani sećaju svojih predaka koji su proslavljali istog svetitelja.

Za razliku od većine običaja koji su zajednički za ceo narod, svaka porodica odvojeno slavi svog sveca.

Sveca sinovi nasleđuju od glave porodice - obično oca, dok kćerke nasleđuju slavu samo ako ostanu u kući, dok udate žene obično slave muževljevu slavu.

Glavni elementi slave su ikona, sveća, slavski kolač, žito i vino. Slavski obred u najvažnijem smislu predstavlja crkvena molitva uz svećenje slavskog kolača, žita i vina.

To su darovi koji predstavljaju beskrvnu žrtvu spremljenu u slavu boga, u čast sveca, zatim za pokoj duša umrlih članova porodice i za zdravlje i napredak onih koji su slavu spremili.

Kod Srba postoji čak 78 slava, a najveći broj porodica slavi Svetog Nikolu 19. decembra, - Nikoljdan (oko polovina).

Zatim, po broju svečara koji ih slave, dolaze: Sveti Georgije (Đurđevdan, 6. maj, i Đurđic, 16. novembar), Sveti Arhanđel Mihailo (Aranđelovdan, 21. novembar), Sveti Jovan (Jovanjdan, 20. januar), Sveti Dimitrije (Mitrovdan, 8. novembar), Sveta Petka (Petkovača, 27. oktobar), Sveti Luka (Lučindan, 31. oktobar), Sveti Trifun (Trifundan, 14. februar), Sveti Kuzma i Damnjan (Vračevi, 14. novembar), Sveti Andrija (Andrijevdan, 13. decembar) ...

Pretpostavlja se da je slava u Srba ostatak slovenskog paganizma koji je imao veliki broj bogova pre usvajanja hrišćanstva. Pošto su Sloveni imali razvijen kult predaka, običaj slavljenja slave najverovatnije predstavlja zamenu porodičnog, odnosno rodovskog, paganskog zaštitnika, hrišćanskim svetiteljem zaštitnikom.

U to vreme politeizma, svaka porodica ili kućna zajednica imala je svog božanskog zaštitnika kome je pridavala posebnu važnost.

Obred slave u praksu je uveo osnivač srpske pravoslavne crkve Sveti Sava, od čijeg vremena se taj obred i običaji koji ga prate postepeno širio i formirao dok nije dostigao današnju formu koju je konačno uobličio mitropolit Srbije Mihailo 1862. godine.

Slavski običaji variraju u zavisnosti od kraja do kraja Srbije, ali u osnovi za slavu se uvek priprema žito, slavski kolač i pali se slavska sveća. Na svečani ručak ili, u novije doba, večeru, dolaze rođaci i prijatelji, a hrana na stolu može biti posna ili mrsna, u zavisnosti od toga da li slava pada u vreme crkvenog posta ili van njega.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

 NA SRPSKI NACIN Empty
PočaljiNaslov: Re: NA SRPSKI NACIN    NA SRPSKI NACIN Icon_minitime5/3/2014, 8:18 pm

[size=19.5]Narodna nošnja, oznaka identiteta i pripadnosti[/size]


Narodna nošnja, nekada svakodnevna odeća, glavna je oznaka etničke pripadnosti kojom su se Srbi razlikovali od stranaca i moćnih osvajača



 NA SRPSKI NACIN TEhhC


Lepote narodnih nošnji iz različitih krajeva Srbije danas se mogu videti na brojnim manifestacijama

Srpska narodna nošnja zauzima istaknuto mesto u kulturi i tradiciji srpskog naroda. Njena uloga kroz istoriju je veoma bitna kao simbol etničkog identiteta, a ističe se i po likovnim i estetskim vrednostima. Do danas su uglavnom sačuvane odevne celine iz 19. i prve decenije 20. veka, sa raznolikim oblicima i ukrasima kako u ženskim, tako i u muškim nošnjama.

Svaku oblast koju su nastanjivali Srbi kroz istoriju, karakterisala je posebna nošnja. Po načinu odevanja prepoznavalo se ne samo odakle je ko nego, naročito u mešovitim etničkim sredinama, i kojoj etničkoj, odnosno nacionalnoj zajednici pripada.

U svom istorijskom razvoju, raznovrsne narodne nošnje imale su višestruka značenja u životu naroda, ali su bile izložene i mnogobrojnim uticajima između različitih etnosa, tako da su, osim obeležja vremena u kome su rukotvorene i nošene, u njima sadržani i drugi elementi iz proteklih vremena.

Na formiranje odevnih osobina, pored kulturno-istorijskih činilaca, znatno su uticali priroda tla i klimatski uslovi koji su pružali određene pogodnosti za razvoj jednog ili više načina privređivanja, čiji su proizvodi činili osnov života i svih pratećih elemenata.

Prema ustaljenoj podeli rada, osim pojedinih odevnih oblika i nakita koji su bili proizvod zanatlija, odeću su gotovo u potpunosti rukotvorile žene za svoje ukućane.

Njihov posao obuhvatao je radove oko gajenja i obrade tekstilnih sirovina, bojenje, tkanje platnenih i vunenih tkanina, pletenje, krojenje, šivenje, ukrašavanje vezom, čipkom i drugim apliciranim ukrasima. Iskustvo, tradicija i umeće prenosilo se sa starijih na mlađe, s kolena na koleno.

Delovi odeće koji se nosili u 19. veku u Srbiji, a danas su uglavnom deo folklornih igara i nastupa su: šajkača, anterija, zubun, tkanica (vrsta pojasa), čakšire, dolama, džemadan, jelek, libade, fistan, šalvare, čarape i opanci.

Opanak, koji je vremenom postao jedan od zaštitnih znakova srpske tradicije i čest suvenir koji turisti sa sobom nose iz Srbije, predstavlja tradicionalnu obuću korišćenu u srednjovekovnoj Srbiji.

Izrađuje se od kože, bez mnogo vezica ili pertli, dugo traje, šiljatog je oblika, koji se završava na prstima. Oblik šiljatog završetka opanka označava deo Srbije iz koga potiče, a naziv datira od rumunske reči "apinci".

Po ulozi u svakodnevnom životu i značenju etničkog identiteta, kao i po likovnim i estetskim vrednostima, nošnje su poznate uglavnom na osnovu sačuvanih odevnih celina iz 19. i početka 20. veka.

Odeća je pokazivala i razliku između gradskog i seoskog stanovništva, pa se tako građanska odeća razvijala pod tursko-orijentalnim, ali i pod evropskim uticajima, dok su seoske nošnje bile pretežno proizvod domaće, kućne i seoske radinosti.


____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

 NA SRPSKI NACIN Empty
PočaljiNaslov: Re: NA SRPSKI NACIN    NA SRPSKI NACIN Icon_minitime12/4/2014, 10:02 pm

Folklor, vekovna narodna umetnost


Folklor, kao umetnost koja je od davnina prenošena "sa kolena na koleno", slikovito predstavlja duhovnu i kulturnu prošlost srpskog naroda



 NA SRPSKI NACIN H6sMI

Za veoma dinamične folklorne plesove iz Srbije potrebno je mnogo veštine

Folklor je uopšteno ime za umetnost koja, u ustaljenim tradicionalnim oblicima, živi u narodu i, kao posebna forma se prenosi sa generacije na generaciju, sa starijih na mlađe. Kroz folklor se može rekonstruisati duhovna i kulturna prošlost jednog naroda.

Tokom vekova, srpski folklor je evoluirao što je uticalo i na prenošenje originalnosti narodnih tvorevina. Ovo se u muzici lako uočava na pesmama sa istim tekstom koje se u udaljenim krajevima pevaju na različite načine.

Isto se dešava i sa narodnim igrama - narodna kola danas i ona od pre pedeset godina, iako sa istim imenima i nazivima, pokazuju primetne razlike. Narodni duh, najsnažniji pokretač svih ideja u umetnosti, nikada ne miruje. Narod obavezno i uvek stvara svoju umetnost, sa svojom etikom i posebnom karakteristikom.

Ne može se sa sigurnošću utvrditi iz kojeg perioda datiraju određene igre i pesme, ali njihovo prikupljanje počinje krajem 19. veka, pa se može pretpostaviti da neke od njih potiču i iz 18. veka.

Narodne igre i pesme nemaju kompozitora već su zapisane direktno od ljudi iz naroda koji su znali ili su se sećali starih pesama i igara. Srpski folklor je veoma raznolik po pitanju ritma, koraka, načina igre, muzike, ali i po pitanju narodnih nošnji.

Muzički folklor prenosi se predanjem i pokazuje narodno stvaralaštvo prošlih epoha. Srpska narodna muzika se deli na vokalnu, vokalno-instrumentalnu i instrumentalnu.

Kao najstarija, vokalna muzika je naučno najzanimljivija, vokalno-instrumentalna nalazi svoju primenu u epsko-poetskoj kategoriji, dok se čisto instrumentalna muzika upotrebljava uglavnom kao pratnja narodnih igara, mada se praktikovala i nezavisno od njih.

Epske pesme su se najčešće pevale uz gusle, veoma stari slovenski instrument, dok se najviše igralo uz pratnju pesme, uz gajde ili svirale. Dvojnice su pastirski ili putnički instrument, a orkestarsko muziciranje u Srbiji je sasvim novijeg datuma.

Tipičan oblik srpskog narodnog igranja je igranje u kolu. To je lanac međusobno povezanih igrača koji se kreće po kružnoj, a ređe po krivudavoj liniji. Posle kola javlja se lesa — lanac igrača postavljenih u pravoj liniji ili u dve naspramne vrste sa pravcem kretanja levo i desno, napred i nazad.

Solo igranje ili igranje u parovima retkost je u središnim delovima Srbije. Javlja se uglavnom u obrednim igrama (dodole, lazarice, kraljice). Te su igre veoma stare i trag su paganskih obreda za plodnost, kišu ili predstavljaju trag starinskih obreda sa igrom povodom rođenja, inicijacije, svadbe ili smrti.

Igre i pesme spadaju među najstarije narodne umetnosti i zauzimale su istaknuto mesto u životima ljudi. Mnogi važni događaji kao što su rođenje, svadba, smrt, pobeda u borbi, uspeh u lovu ili obavljanje obreda, bili su praćeni igrama i pesmama. Nastanak igre se ne može tačno odrediti ali nema nikakve sumnje da se ona javlja još u najdubljoj prošlosti.

Najstariji likovni izvori dokumentuju igru još u pećinskom slikarstvu starijeg kamenog doba. Od tada su se igre stalno usavršavale, doterivale i menjale, sve dok dugim hodom kroz vekove nisu dospele do svojih sadašnjih oblika.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

 NA SRPSKI NACIN Empty
PočaljiNaslov: Re: NA SRPSKI NACIN    NA SRPSKI NACIN Icon_minitime16/5/2014, 9:43 pm

Muzika kao zaštitni znak


Srbi sebe smatraju muzikalnim narodom, a pokriće za to nalaze u vekovnom muzičkom nasleđu, nastalom iz uticaja zapada i istoka



 NA SRPSKI NACIN 2LZMi

Sviranje frule u Srbiji ima tradiciju dugu vekovima

U Srbiji se od davnina kaže da "ko peva zlo ne misli", a slično se gleda i na igranje. Koreni ovdašnje narodne muzike mogu se pratiti više od hiljadu godina unazad, a Srbija je i mesto nastanka turbo folk muzike koja je danas zaštitni znak ovih prostora.

Zato, ako uživate da se opustite, volite da zapevate, a nije vam stran ni ples ili ludo đuskanje, ovo je pravo mesto za vas! Srbi se generalno smatraju veoma muzikalnim narodom. U ovo se možete uveriti ako izađete u bilo koju kafanu ili restoran u Srbiji. Čak iako nema muzike, nemojte se začuditi ako neko od gostiju zapeva, a drugi mu se odmah pridruže.

Istorijski gledano, na tradicionalnu ili "izvornu" muziku sa ovih prostora, uticala je naročito turska, ali i muzika Zapadne Evrope u poslednja dva veka. Pevalo se uvek i u svim prilikama, a pesme nastale u dalekoj prošlosti, u polju pri radu ili na svetkovinama, prenosile su se od grla do grla uz zvuke svirala, truba, doboša i gajdi i neke su se sačuvale i do današnjih dana.

Karakteristični narodni instrumenti u Srbiji su od davnina bile gusle i frula, u Vojvodini tambura. Harmonika i violina, danas nezaobilazne na narodnim veseljima, došle su mnogo kasnije. Takođe, u Srbiji je veoma popularna i truba, a naročito takmičenje trubačkih orkestara. Najmasovnije se odigrava na Saboru trubača u Guči i nešto je što ne bi trebalo propustiti ako u avgustu dolazite u Srbiju.

Beograd je 2008. bio domaćin pesme Evrovizije, a Novi Sad je već više od decenije grad Exit festivala koji je godinama proglašavan za mesto najboljeg provoda u Evropi. Dođite i proverite zašto!

Mesto rađanja svetovne, popularne muzike u Srbiji oduvek je bila kafana. Ovde se okupljala umetnička i kulturna elita, ali ni generali ni ministri nisu bili retki gosti. Uz piće i dobre srpske specijalitete tako su nastajale legendarne starogradske pesme, balade i šansone koje se i danas mogu čuti ako posetite neki od ovih objekata.

Radio, a onda i televizija ove prve "hitove" preneli su na veliku scenu, a Srbija je u godinama koje su sledile pratila sve svetske muzičke tokove, pa tako danas ovde postoje svi muzički žanrovi – od narodne, starogradske, preko popa, roka, jedinstvenog turbo folka do repa, hip hopa, elektro i haus muzike.

U Srbiji će svako naći muziku koja odgovara njegovima ušima. Potrebno je samo se opustiti i pažljivo slušati. U muzičkoj raznolikosti koja ovde postoji, baš vaša pesma se možda upravo sada svira na nekom beogradskom splavu, poznatom novosadskom klubu ili dobroj staroj niškoj kafani. I čeka na vas!


____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

 NA SRPSKI NACIN Empty
PočaljiNaslov: Re: NA SRPSKI NACIN    NA SRPSKI NACIN Icon_minitime25/6/2014, 9:19 pm

Srpska muzika kroz vreme


Nastala iz obrednih pesama, srpska narodna muzika danas je prepoznatljiva kao turski melos, dok zabavna muzika u stopu prati svetska dešavanja



 NA SRPSKI NACIN YcDSx


Muzika se prenosi s kolena na koleno

Kod Srba se oduvek pevalo i sviralo u svim prilikama, a neke od pesama iz davnina sačuvale su se i do današnjih dana. Tako se u vreme suše u nekim srpskim selima i danas mogu videti dodole – devojke ukrašene lišćem i cvećem koje pevaju obredne pesme dozivajući kišu. Još u srednjem veku vizantijski istoričari su ostavili zapise o muzičarima, pevačima i sviračima na trubama i žičanim instrumentima kod Južnih Slovena.

Tragovi ove tradicije verovatno su ono što danas poznajemo kao dodolske pesme i igre. U sušno doba godine, u selima Srbije i danas je moguće videti devojke koje, kao gorske vile, odevene u lišće i cveće, pevaju i igraju moleći boga za kišu. One su dodole – devojke koje postaju deo prirode ponovo oživljavajući stari slovenski običaj da se kroz ples i pesmu obraća bogovima i moli za pomoć.

Istorijski gledano, na tradicionalnu ili "izvornu" muziku regiona Balkana uticala je naročito turska, ali i evropska muzika. Neki srpski kraljevi krunisani su uz zvuke bubnjeva i gusala, dok su drugi dočekivani trubama. Većina tragova o muzici tog doba sačuvana je u delima likovne umetnosti – Miroslavljevom jevanđelju, freskama u Hilandaru, Dečanima ...

Kao narodna igra Srbije poznato je kolo, čija se izvedba razlikuje od regiona do regiona, a najpoznatija su Užičko kolo i Moravac. Nezaobilazna su na svadbama i većim veseljima. Na svim lokalnim grupnim manifestacijama i turisti su pozvani da se oprobaju u preplitanju nogu uz zvuke harmonike. Kažu da je jednom davno, na Kalemegdanu, kolo igrao i tadašnji američki predsednik Džimi Karter.

Zvuci narodnih pesama i šlagera u Srbiji su se začuli sa nastankom građanskog društva, a centri okupljanja počinju da budu srpske kafane. Tu su, do duboko u noć pevali i stvarali umetnici koji će kasnije postati kultna imena srpske narodne muzike.

Otvaranjem Radio Beograda 1929. godine zvuci ovih pesama preneti su iz kafana na radio, najveći majstori svog zanata stali su pred mikrofone radio studija, a Srbija je dobila prve, prave "zvezde". Sofka Nikolić - "kraljica Skadarlije", kako su je još zvali, obeležila je zlatno doba srpske narodne muzike i postala najtraženija pevačica u dotadašnjoj istoriji. Njen glas se čuo u svim tadašnjim evropskim centrima – Berlinu, Budimpešti, Beču, Parizu…

Kasnijih godina, neke od najvećih hitova narodne muzike otpevale su Silvana Armenulić, Lepa Lukić i Predrag Cune Gojković. Sećanja na narodnu muziku i dalje žive u Srbiji i gosti iz inostranstva je mogu čuti na koncertima i nastupima Bilje Krstić, braće Teofilović ili Gorana Bregovića.

Zabavna, pop i rok muzika u Srbiji nastaje pedesetih godina 20. veka, a veliku popularnost i orginalnost stiče 30 godina kasnije. U muzičku "ekstazu" pri svakom susretu sa publikom prvi je padao Đorđe Marjanović – najveća ikad zapamćena zvezda sa ovih prostora. Sa publikom je plakao, bacao sako i u zanosu padao na kolena, a broj njegovih obožavatelja merio se stotinama hiljada.

Preokret u razvoju muzike obeležilo je osnivanje legendarne grupe "Bijelo Dugme" 1974. godine. Zasigurno jedna od najvećih grupa u istoriji srpske muzike pokrenuće i jedan novi talas koji su kritičari nazivali "pastirskim rokom" – spojem folk i rok muzike.

Član grupe bio je i Goran Bregović koji je posle odlaska iz benda postao jedna od najvećih zvezda sa Balkana. Iako "Bijelo Dugme" više ne postoji, njegove pesme i dalje se mogu čuti na skoro svim žurkama u Srbiji, a danas ih pevaju i oni koji nisu bili ni rođeni u vreme njihovog nastanka.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

 NA SRPSKI NACIN Empty
PočaljiNaslov: Re: NA SRPSKI NACIN    NA SRPSKI NACIN Icon_minitime4/10/2014, 9:20 pm

Narodni instrumenti






Srpski narodni instrumenti, napravljeni od prirodnih materijala, danas širom sveta plene svojim zvucima nostalgije i slobode









 NA SRPSKI NACIN PSdHm






Tajna tradicionalne izrade frule očuvana je do danas

Da bi se napravila dobra svirala, u nekim krajevima Srbije govorili su da je neophodno nabaviti "jednu granu u jesen isečenu da bi se tokom zime dobro osušila, i jedan oštar nož za skidanje kore".

Prema istoj tehnologiji, za pravljenje lepka bilo je potrebno "jedno belance, tri do četiri čena utucanog belog luka i smola veličine jajeta sa šljivinog drveta".

Kad se grana pripremi, prelije se mlekom i dobro osuši tokom zime, zatim se više puta premaže uljem i sirćetom, a onda stavi u ovčije pečenje da se natopi masnoćom i tako impregnira.

Ovakve drvene svirale, takozvane frule, širom Srbije uglavnom su pravili pastiri koji su, osim na seoskim skupovima, najčešće svirali za sebe i svoju dušu.

Reč frula potiče od rumunskog izraza "fleur", sviraljka, sviralče, a izrađivali su ih najčešće pastiri od pravih, bočnih grana određenog prečnika, nikad od stabla ili panjeva.

Naziv za još jedan tradicionalni srpski instrument - gajde, je stranog porekla i potiče od arapskog "gaida", "kaida", što znači "melodija". Harmonika je jedan od najomiljenijih instrumenata i od vremena kad se pojavila, oko Prvog svetskog rata, pa do danas, prodrla je i u najudaljenija sela, potisnuvši mnoge tradicionalne muzičke instrumente.

Gusle su najpoštovaniji i najpopularniji narodni instrument srpske tradicije i one ne služe da bi se na njima sviralo, niti se na njima svira da bi se igralo, već je najvažniji ep koji guslar kazuje. Kao i pastiri svirale, i gusle najčešće izrađuju sami guslari i to od jednog komada drveta, obično suvog, sabijenog javora ili oraha, a ređe od hrasta i drugih vrsta drveta, ali i od tikava.

Za izradu dobrih gusala, prema uobičajenomi receptu, potrebna je grana javora koji je rastao na sunčanoj strani. Strune gusala se sastoje od 60 konjskih dlaka iz repa ili grive, najčešće belog konja, po mogućstvu pastuva, a gudalo je od tvrđeg drveta sa strunama od oko četrdesetak konjskih dlaka.










 NA SRPSKI NACIN HI8i9

Truba je postala jedan od simbola Srbije

U muzičkoj tradiciji srpskog naroda instrument predstavlja važan element i javlja se u bezbroj oblika, ponegde je autohton, a negde usvojen iz drugih kultura.

Starinski muzički instrumenti u praksi su potpuno podređeni sviraču.

Instrument je u početku bio sve što je moglo da prouzvede zvuk ili šum sa ciljem da se pospeši komunikacija čoveka sa višim silama kojima je određeni obred bio posvećen.

Za proizvodnju zvuka u te svrhe koristili su se list, trava ili pero od crnog luka.

Kasnije, instrument postaje signalno sredstvo, da bi posle godina ljudskog razvoja on postao muzička sprava u pravom smislu reči.

Tradicionalni muzički instrumenti srpskog naroda na kojima se izvodila izvorna muzika su još i šargija i tambura, instrumenti koji su na ove prostore došli sa Istoka.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded


Poslednji izmenio Beskraj dana 29/1/2016, 1:32 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

 NA SRPSKI NACIN Empty
PočaljiNaslov: Re: NA SRPSKI NACIN    NA SRPSKI NACIN Icon_minitime29/1/2016, 1:31 pm

Srpska muzika pod uticajem Istoka i Zapada


Od obredne muzike preko kafanskog lumpovanja do žurki do zore, srpska muzika danas prati svetske trendove i nudi uživanje za sve ukuse



 NA SRPSKI NACIN RLIP5

Zvuk trube je verovatno jedna od prvih asocijacija na srpsku muziku

Od dodola, gusala i obrednog pevanja, preko kafana i sevdalinki, bacanja sakoa u publiku i Evrovizije, pa sve do EXIT festivala i žurki po splavovima i klubovima do zore - srpska muzika je prešla dug i zanimljiv razvojni put.

Srpska narodna muzika se razvijala u okviru Vizantijske muzičke kulture, posebno za vreme srpske srednjovekovne države od 12-15. veka.

Na nju su dalje uticale turska muzika, kao i muzika Zapadne Evrope u poslednja dva veka.

Oslobođenjem od Turaka sredinom 19. veka u Srbiji se formira građanska klasa a u gradovima počinje aktivniji muzički život.

Stecišta takvog života postaju kafane, i danas kultne "institucije" u Srbiji, u kojima su do duboko u noć pevali i muzicirali raznorazni izvođači.

Pop i rok muzika u Srbiji nastaje sredinom 20. veka, u skladu sa trendovima na Zapadu, a najveću popularnost dobijaju osamdesetih godina.

Danas se u Srbiji sluša sve! To i jeste jedan od razloga zbog kojih su žurke i noćni provod u našoj zemlji visoko kotirani na listama međunarodnih turoperatera – ovde svako može pronaći muziku za sebe! U tome je samo jedna naša tajna!

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




 NA SRPSKI NACIN Empty
PočaljiNaslov: Re: NA SRPSKI NACIN    NA SRPSKI NACIN Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
NA SRPSKI NACIN
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: MOJA ZEMLJA-
Skoči na: