LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Boris Staparac

Ići dole 
AutorPoruka
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Boris Staparac Empty
PočaljiNaslov: Boris Staparac   Boris Staparac Icon_minitime15/1/2013, 6:54 pm

O KAKO ...





Kako samo umeš izdvojiti sebe
iz učmalog grada gde se gase nade,
i kako se samo išunjati znadeš
pa pasti u snove prepune brokata.
i livadu sebe rascvetati dahom
moje puste noći umorne od tuge,
o kako se samo izjutriti umeš
iz pustoga grada ovenčanog mukom
i spasti me sebe umorenog sobom
tom malenom, nežnom i milosnom rukom..

O kako se umeš izneti iz plača
iz jauka sjete koja mrtve budi
da krenu ka sebi dok im kolo tuge
na točku samoće uspomene budi
i satkati novu osobu u meni
u zenicu duše spustiti mi telo
o kako se umeš ukrasti u snove
kao mazno mače, bezbrižno i smelo..

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Boris Staparac Empty
PočaljiNaslov: Re: Boris Staparac   Boris Staparac Icon_minitime15/1/2013, 6:54 pm

TI SI MOJE JUTRO



dišem tvoje reči u oblake boja

u grudima tuče srce puno tebe

molim te od neba, od anđela tražim

i za uzvrat nudim

celog smrtnog sebe.



Jata ptica klešu

Po oblačnom nebu

Portret te lepote što ko zlato sjaji

I usnice tople crvene od strasti

Što rečicu ljubav

Kao tajnu taji.



Magično se spuštaš

Sa lestava neba

I u ruci nosiš stručak vrelog jutra

Molim se za tebe

I šapućem nežno

Volim te i ljubim

I novo si sutra.



Nad uvelom noći zvezde se u ptice

Pretvaraju snene od poeme tebi

Na dlanove hvatam kapi rose tvoje

Što sa maglom sivom oplođava jutra

A nad gradom oblak iskovan od tebe

Prepliće se zorom u dugine boje

O kako je lepo ustati u svitaj

I pasti pod sjajem

Svete slike tvoje.


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Boris Staparac Empty
PočaljiNaslov: Re: Boris Staparac   Boris Staparac Icon_minitime15/1/2013, 6:55 pm

IZ INATA



Duvaju čudni vetrovi puni labudova crnih pera

kroz bolom sklopljene oči.

Sanjam te budan i lutam oazama zgaženog sveta

Dobošari rata raznose

zvuke cokula umotanih u slavu

sopstvene svoje časti.

Pišem pesmu inata noktima po vrelinama neba,

Diktiram je u kiše

u mećave mrzovolje je sipam,

Otkidam dlanom tišinu sa zakrpljenih ušiju sveta

I vičem tihim glasom.

Podižem po vreloj zemlji buru nošenu suzom

Za promašenim ciljevima letača

Kroz gustu maglu sebe.



Sviram uzbunu tebi

i glasno vičem u srce,

otvoreno na dubu neba,

I u poslednjem zovu svetu

Dovikujem ime tebe.

A tragačima osmeha

na zamrznutim licima od blata

ucrtavam bore smeha

poslednje karme kroz ništa

kroz bezglavo jurišanje

u nutrinu zlatnu od čiste laži.



Ne raduj se sestro draga,

Jednom običnom danu,

jer nije pisano tebi

Da prespavaš pola veka..



Pišem pesmu inata.

Najbesniju što slova znaju,

grcati u valove nada

Dižem apel na one što

psuju,

grizu

i laju!

I našu kožu daju za trenut svoje slave

pa naše glave moče u odaje

svoga ne znanja

A našu decu šalju

U iluzije svoga doba

Prepuni svojih nada

Da će diktirati i iz groba

U naša uvela čula….







Neću više da ćutim!

Na ratove, nesreću, bedu,

za decu bez dečijih snova

bez sutra bez igre bez sreće

probudi se uveli klone

mi nismo tvoje smeće!!

I nismo tvoji ludaci

Sigurni samo uz tebe

I u tvojoj gvozdenoj šaci.



Bole me naše tuge.

Ne mogu vise da ćutim,

Za ljubavnike zaboravljene na kiši

Sa uvelim buketima sebe

Koji otresaju osmehe memle

od ne ljubljenja

od čekanja,

od nade

da će ih neko možda

videti pod svojom senkom..



Gledam sa tugom junake,

obešene

o kapije grada

vise ko' krpene lutke

i otresaju glavama ćutke

dok im šakali razvlače seme

i pune svoje vene

izdajom ljudske časti.



Pišem pesmu inata,

Eskimima i Erutreji

Ne čuju me moji bližniji

ostali gluvi od slave

od slave zamisli sebe

gde stoje na vrhu sveta

i ceo svet im se divi

dok ispod njih gmižu

ljudi i oblaci sivi

i naše malo pleme

što pod senkom velikih

vene.



Za tebe sam isklesao slova

na sazvežđu velikog mede

Da me se uvek setiš kad ti sećanja izblede

I pokrije ih slana od suza za tamo nekim

Koji ti ne zna ni ime,

ni kako se ljubiš dok sanjaš..

I kojim perom pišeš

Dok nove ljubavi ganjaš

Da u njima pronađeš sebe…



Protestujem zbog jada

Boli i tuge,

Zbog samoće vezane lancem

Za ždrelo velikog brata

i zbog dužine reda

U kojem se čeka za milost

jedinog dana života

U kojem će ti ljubav biti'

melem protiv rana

Samoće tuge i sebe.



Proklinjem zdrobljene noći

Kad kiša pada od dole

Od naroda nebu kad pada

Od nada i čežnja i snova

U veliko nebo i duge…



Protestujem zbog kamikaza što naše glave nude

Za svoje bolje sutra i svoja velika blaga.

Pišem za tebe pesmu,

kujem je u tvoja vrata

Da razvalim tišinu ovim

rukama od blata

što užareno srce nose.

U meni bije ljubav sa imenom tebe na sebi.



Pišem pesmu inata, tebi i celom svetu

Protestujem zbog gladi,

zbog vulgarnosti pisaca i baba

Koji za uštrb sebe

Vešaju mene i tebe

I našu decu daju

Da za njih

Umiru,

laju

I naše duše nude

na otkup od tame

slave. .



Pišem i za one dame

Što sebe prodaju noću

Jer znaju da mala bića

Čekaju kada će doći

Majka sa koricom hleba.

Pišem i za moje drugare

Što osmeh im zgrči tane

I što odavno ih nema

Nego ostade sena

Na zidu našeg plača..



Pišem sestro zbog tebe

Što čekaš svoga dragog

Palog u vreži laži

I za ono nejako dete

Što samo jedno traži..

Da mu se vrati tata

Pao na frontu tuđem

Za medalju od lažnog zlata.



Zbog pera što pišu ništa

Sa poprišta svetskoga rata u kojem svako gubi

Što nema nebeskog ata

da ga u Carstvo ponese.



Pišem pesmu inata po utrobi crnog mraka

Da izbušim nemu tišinu i pustim svetlašce zraka

Sa neba što nas posmatra s' tugom

Dok molimo se bogu drugom

A ne verujemo ni onom prvom.



Protestujem i protiv tebe

što sklapaš oči pred nebom

Na kojem otkose zvezda

pesmama žanjem za tebe

Protestujem i protiv sebe

I javni si ukor dajem

Što pišem pesme inata, ljubim te

i što trajem.




____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Boris Staparac Empty
PočaljiNaslov: Re: Boris Staparac   Boris Staparac Icon_minitime15/1/2013, 6:56 pm

NAZDRAVLJAM



Noćas, nazdravljam tebi

U tami kosmosa pusta

Razlivenog po ulici noći.

Pijem rumeno vino

Bahus me u stradanja zove,

Dok kuca u ponoć zvono

I tašti pijanac skriva

U senku sebe od ljudi,

Noćas nazdravljam tebi

O, mila srećna budi.





Noćas je ono vreme,

Kada te preplave tuge

I vidari rana te uzmu

U usta puna pene.

Noćas nazdravljam za tebe

I one tvoje zene

U kojima sam našao spasenje

Od bola i tihe tuge.

Noćas nazdravljam tebi

Kad odem ljubav ne traži

U vina i tužnih ljudi

Samo su draga, laži..





Noćas ti nazdravljam vinom

Od ceđene duše i plača,

Pa ne podiži glavu

I ne gledaj krvave zore,

Što sjaje kroz magle i tamu.

Noćas ću pasti sasečen

Od Bahusovog mača

U svitanje kad violine zagude

Ostaviću te nebu

Samu.


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Boris Staparac Empty
PočaljiNaslov: Re: Boris Staparac   Boris Staparac Icon_minitime15/1/2013, 6:56 pm

PREPUNJEN SAM TOBOM



Oči me tvoje pune

Milinom proletnog žara

Kad žuti maslačak baci

Iskre po mekoj travi

I nebo ispune ptice

Cvrkutom izbuše zvuke

Ja samo imam tebe

Jedinu sliku u glavi.



Prepunjen sam od tebe

Zuba, osmeha strasti

I vrelog daha i ruku

Bokova,

meke kože

Prepunjen sam od tebe

Noge me tvoje nose

Kroz puste ulice neba

Gde samo tvoje lice

Sija na mome putu.

Prepunjen sam od tebe

Reči me tvoje vode

Kroz tihe ulice sebe

I nemam više ime

Prepunjen imam

Tebe.


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Boris Staparac Empty
PočaljiNaslov: Re: Boris Staparac   Boris Staparac Icon_minitime15/1/2013, 6:57 pm

SAN



Sanjaš rascvale trešnje,

Na kaldrmi iznad grada

da sipaju pahulje bele,

Latice mirisnog snega,

Na tvojem jastuku suza

Smaragdna od tihe tuge,

Istkana od sećanja pusta..

*

..Niz Banat, košava cepa,

I čuju se potkove vranca

Što odbija krpe bele

Od smetova promrzlog neba

a sanke kroz prtinu vuče

i grivom šiba kroz vazduh

dok praporci cvrkuću tiho,

U sepete srebrnih zvezda.



Po vetru dok snegom njišu,

Krila od belih lati,

Treperi anđela jato

Žele ti u oči stati.



U kaminu pucketa vrba,

Stojiš kraj prozora tamnog

I čekaš ljubljenog,

dragog.

Propara nebom kometa

Tek na čas dotakne mesec

Pao u smrznutu baru

I strese sa njega srmu

Protkanu žutim zlatom,

Ledenice ispod strehe

Uzječe od huke ata

I dok ti lupa srce

Košulju belu gužvaš,

Dragi,

bane na vrata.

Beli se njegove kosa

Po bundi smrzlo inje,

Ljubi te vrelim dahom

Te davne prelepe zime.

A ti ga gutaš okom

Po sobi odeću baca

I grli te rukama snažnim

Uz sebe privija,

mazi,

Drhtiš ko mlada srna

Kosu ti mrsi dlanom

I nežne šapuće reči,

Poskakuju ti niz grudi,

usne vrele od strasti.

Kroz staklo vranac duva

Pregršte bele zime

I grivom svojom skriva

Mesec ko zlatnik žuti

Dok vatra iz peći slaže,

Plamičke po goloj puti…





*



Ne cvatu više trešnje

Banatom ne jure ati,

Vreme ko' olovni žrvanj

Poslednja sećanja melje.

Noćas na krevet pod peći

palo i beli se

inje

u kaminu užarak crni

po koju iskru baci.



Stojiš u haljini crnoj

Obraza vlažnih od tuge

Niz banatsku blatnu ravnicu

Košava razvlači smeće

I nakrivljen mesec se slama

Uz kaljave barice puta.



Ne cvatu više trešnje,

U Božića vesele dane

I nema više sjaja

Nebeskih sveća u ponoć

Dok vetar sonate huči,

U bisera pune grane.

I sanke vranac više

ne vuče kroz smrznute noći,

ne čekaš više kraj okna

dragog što neće doći.



..

Raspuštaš kosu

Sedu,

I dlanom brišeš lice,

Tamno je nebo bez zvezda.

Na Tisu mutnu od mulja

Sletele crne

ptice.


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Boris Staparac Empty
PočaljiNaslov: Re: Boris Staparac   Boris Staparac Icon_minitime15/1/2013, 6:57 pm

ŽIVIM





Sve nam je bilo

Ko' da se znamo

Vekova nekolko il' trenut srama

A dok su galebi bućkali rekom

I skrila lili prelive duge

Ote te život u žaru bola

Ti posta ljubav

Za neke druge..



Lutam sad gradom i skrivam lice

Ruke ti traže kroz jesen kosu

I tvoje prste, usne i oči

Al samo s neba

Kapljice prosu

Tišina tuge..



Hodam kroz život

Padam i trpim,

po nekad stih dva bacim iz sebe

Niz hridi sunca bele se ždrali

A u dno sebe ja živim

Tebe.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Boris Staparac Empty
PočaljiNaslov: Re: Boris Staparac   Boris Staparac Icon_minitime15/1/2013, 6:57 pm

DOBRO JUTRO



U ovo tužno jutro

kada su zamrzle ptice

sletele sa tvoga lica

i kada su osmesi vedri

pali u prošle dane

naslanjam lice na tvoje

i oke ti tužne gledam

nosim ti snove u prstima

da ti ih snene predam.



Želim te dotaći uzdahom

primiti u zagrljaj šala

kaputom te skopčati u sebe

da mi promzlom i tužnom

proleće sebe dala..



Želim te dirnuti snovima

onim o letu i moru,

na usnama ponovo zaspati

izbrisati malenu boru..

i osmeh tvoj ti ukrasti

onaj što satire tuge

postati novi u tebi

i ne vidljiv za sve druge




____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Boris Staparac Empty
PočaljiNaslov: Re: Boris Staparac   Boris Staparac Icon_minitime15/1/2013, 6:58 pm



NOĆAS



Noćas vetrovi razvlače zvezde,

kroz modre oči dobuju kiše

i zvone praporci

kamenih suza

o tvoje slike.



Niz krovove grada padaju lati

svilenih žutih orhideja

ti negde sama uz okno

stojiš

u ruci držiš knjigu od stakla

dok ati praskaju kroz vrele magle

od tvoga daha,

bežim u tvoje zenice nežne

od svoga

pakla...



Osećam tvoje treptaje oka..

Daleko negde uz Dunav snevam

kormila tvojih reči i tuge

znam da si negde tek kaplja sveće

i luča sveta

za neke druge..,

al' ipak noćas kad inje stavi

niz tvoja stakla

čopore ata

sa vetrom silnim

i srmom tuge

kucnuću tiho

na tvoja vrata.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Boris Staparac Empty
PočaljiNaslov: Re: Boris Staparac   Boris Staparac Icon_minitime15/1/2013, 6:59 pm

AKO SE SLUČAJNO..





Ako se slučajno zaljubiš, u moje sanjive oči

I tuge tvoje budu, noći što čekaju kiše

ako se slučajno zaljubiš u moje nežne ruke

i ne budeš mogla zaspati od čežnje što srce slama..

pogledaj ispod oblaka..

videćeš nisi sama.



Svi moji putevi, od davno, vode kroz tvoje vreme

I oči tvoje poznajem bolje od sebe sama

Ako se slučajno zaljubiš u usne što drhte ti ime

Samo mi mahni ručicom

I nećeš biti sama.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Boris Staparac Empty
PočaljiNaslov: Re: Boris Staparac   Boris Staparac Icon_minitime15/1/2013, 6:59 pm

TVOJ GLAS



Prelepo moje tvoj glas zvuci ko'
harfa
i lice tvoje sjaji kroz tamnice noći
poznam te dugo i znam da bdiješ uz prozor
i čekaš sa kojim zvezdama ću ti doći..

Prelepo moje tišine zvukove nose
i srme zlatne vezu kroz valove lune
jahači magle otkivaju po dunavskom keju
a moje puteve razgrće mir tvoga daha
čekaj me doći ću kada se skovitlaju ptice
i iskre zvezda raspu u srebrne vali
čekaj me doći ću da ti dodirnem lice
i vratim ljubav sto su nam anđeli dali..

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Boris Staparac Empty
PočaljiNaslov: Re: Boris Staparac   Boris Staparac Icon_minitime15/1/2013, 7:00 pm

TRAŽIM



Od prošlosti tražim,da te na čas spusti

U grubu stvarnost koja s tobom diše

Niz Dunav pale sasušene lati

Kestena starog, jer te nemam više.



Molim od čežnje da ti satka konce,

Pa da mi siđeš sa oblaka snova,

I dahom silnim odmrzneš mi osmeh…

Kol'ko te snažno žeđa ljubav moja.



Šetam se tako obalama reke

Krajičkom oka kroz suzu u tami

Sećam se kako držah te za ruku

dok pričali smo izgubljeni, sami..



…Šapati tvoji na licu mi pali

A kesten beli svoje lati baca

Po stazi šljapka tvoja noga mala

A kroz maslačke moja troma gaca..



Na nebu bubre galebova cvati

U suton neba Dunav pljuska vali

Stojimo jedno na suprotu drugom

a celu ljubav pogledom smo dali…



Sada se rekom pračakaju grane

Bujica nosi sa obala blato

Od kad te nema pomuti se nebo

I pade s njega anđelčića jato.



Hodam uz reku, korak mi je težak

Sakrivam lice od vedrih šetača

Na kraju puta u senci pod vrbom

Na našoj klupi dva cvrčka gudača..



I prođe naše i poslednje leto

Uzdasi nose srca tužnog jade

Jesen se vuče kroz opalo lišće

Sa vetrom hladnim pale naše nade.






____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Boris Staparac Empty
PočaljiNaslov: Re: Boris Staparac   Boris Staparac Icon_minitime15/1/2013, 7:00 pm

MOJA JE LJUBAV



Moja je ljubav sva putanja tebe
rasute misli po poljani nade
i nema cveta koji može dati
viŠe i lepše muzike i note.

Moja je ljubav čar tvojega bića
lepota samo kad u tebe gleda.
Moja je ljubav tebi radosnica
i sve Što imam, osmeh tvoj je s' lica..

Ja nisam stara orluština sto čeka
kraj tela mladog da se sa njim sladi
nisam ni jastreb sto kidiše sa kandžom
nateran besom sa neba, pun gladi..

Ja sam ti prosjak, maleno deranče
ispružih ruke i molim od tebe spasenje
pa samo jedan poljubac na mene stavi
da i ja smrtan doživim vaskresenje..

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Boris Staparac Empty
PočaljiNaslov: Re: Boris Staparac   Boris Staparac Icon_minitime15/1/2013, 7:02 pm

DA TEBE NEMA


Da tebe nema
ne bi cvale trešnje
i kad' bi pao sa obala mraka,
da tebe nema
ne bi bilo jutra,
u ponoć tihu kad se tvoja ruka
promoli kroz kozmu
i pregršte zvezda
gurne mi u oči.

Da tebe nema
ne bi bilo sunca
i mesec žedni
iz valova reke
odavno bi skapo'

Bez tvojega glasa.

Da tebe nema
usahle bi ptice
po pahulju snega
razbacanog nebom
i pesme ne bi
sadržale note
i zvučnost tebe
sto kroz mene ploviš.
Da tebe nema...
Ali tebe ima
i hvala Bogu
da takva postojiš.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Boris Staparac Empty
PočaljiNaslov: Re: Boris Staparac   Boris Staparac Icon_minitime15/1/2013, 7:02 pm

ORHIDEJE



Jutros su sa tmurnog neba umesto hladne kiše,

I grmljavina silnih na zemlju padale lati

Crvenih orhideja.

Poput iskri od vatre padale su mi u ruke vrele

Znao sam da ih šalješ da obraduješ moju tugu

I da me islikaš sobom

Izljubiš mirisom kiše, znao sam da me voliš

Sve više i još više…



Jutros su u cik zore dok su po oblacima bubnjale ptice

I svlačile sa njega miris tvog tela od porcelana

Na zemlju umesto kiše

Padale tvoje reči ko' latice orhideja.

I osetih te tada u dubu svojeg tela gde sijaš muzikom sebe

Jutros si umesto kiše i gromova sa nebesa

Po jednoj orhideji

Poslala celu sebe…

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Boris Staparac Empty
PočaljiNaslov: Re: Boris Staparac   Boris Staparac Icon_minitime15/1/2013, 7:03 pm

POEZIJA OKA



Oćima pišeš nove poeme

Između kišnih olovnih kapi

U vreme snova liju se reči

Dok pegaz juri znojavih sapi

Kroz uzdah tvoj.



Na usni titraj od moje strasti

Ostao dahom skovan na tebe

U kišu hučeš uzdahe vrele

Da tamo nađem muziku sebe..

A jato lasta kroz huku vetra

Otresa staklene perle od kiše

Sa obraza ti kanu suza

Jer mene nema, ni tebe više

Pod starom lipom..



Trčiš kroz vetar i širiš ruke

Poletet hoceš u ono vreme

Kad' sam te grlio u sred kiše

I pričao ti znane teme

a ti si me gutala okom

Ispunjena do zadnjeg daha

Rukama koje leteti znaše

Kroz ljubav svetlu od kišnog praha…



Sve se raspalo poput groma

Što žutu reku preplavi bljeskom

I sve se raskida jednim

''zbogom''

I raspade se jednim treskom

Uzdaha koji drugi uze

Ote i zgrabi poput rata

Sve se razbi, nesta i presta

Zalupiše se nebeska vrata

I pade smlavljen anđeo naš…

Samo da znaš..



Večeras pišeš novu poemu

Okom u magle sive od tuge

Noćas ćeš biti princeza nekom

I uporno širiti olovne ruke

Da letiš slobodno kroz modre kiše

Al' draga moja ti krila nemaš

I nema anđela ni tebe više..



Sve se raspalo sa jednim

''zbogom''.

Sa jednim strahom da leteti možeš

Kroz pelud neba i sjajne kiše…



Ni meni više nije krila

Slomljeno lutam kroz tmine noći

Po telu dobuju modre kiše

I svlače sa mene mirise tvoje

Stiskam uz sebe otiske tebe

Ugrize vrelog drhtavog daha

I hodam slomljen kroz žute magle

Prepun mučnine, bola i straha.



Poemu novu okom pišeš

Sa tvrđave stižu zvuci gudača

Neko se drugi ljubi uz kiše

I nekog drugog skrivaju lipe,

A korak tvoj sve teže pada

U put života prepun bola,

Pod senkom neka druga širi

Anđelska krila kao tvoja..

A mi se skrivamo sami od sebe

Ko senke lutamo kroz prepun grad

Za nama spiraju tragove kiše

Dok mutan Dunav nosi poeme

u njima uzdah, tebe i mene


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Boris Staparac Empty
PočaljiNaslov: Re: Boris Staparac   Boris Staparac Icon_minitime15/1/2013, 7:04 pm

KROZ OKOVE

Kroz okove neba prosula si osmeh
u iglice kiše glas od srme stkala
i nisi mi dala da ti vidim lice
kada si sa tugom ručicu mi dala.

Znao sam da zadnji otkucaše sati
i da već će sutra vreme da nas smlavi
i nećemo znati kome smo se dali
prepuni od jada sto duše nam plavi.

Ali čak ni vreme, ni olovne boli
ma ni tuga koja po utrobi kida
neće moći da te pomuti u strasti
da skine sa duše i sa njenog vida..

Još u ruci nosim stisak tvoga dlana
nad gradom se muče oblaci i kiše
već te sada nema i već si daleko
a u duši živiš sve više i više..


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Boris Staparac Empty
PočaljiNaslov: Re: Boris Staparac   Boris Staparac Icon_minitime15/1/2013, 7:04 pm

JUTROS SU ME.......



Jutros su me tvoje dotaknule ruke

Kroz latice sunca otkinute tame

Gledale me zene tvoga milog oka

Bila si ko srna iz nebeske čame...



Jutros si me takla svojim nežnim dlanom

Kao kaplja rose sa oblaka spala

I nežne mi reči rekle tvoje usne

Dok si mi se dahom potpuno predala.



Jutros, kada krikom sa litice ptice

Raskivaju zvezde, prišla si mi vilo

I spustila glavu na umorno rame

Kao malo dete bezbrižno i milo.



Jutros si me takla sećanjem što boli

I za tobom cepti i polako slama

Nad Dunavom galeb procepljuje jutro

Krikom punim tebe a nad zorom,

Tama.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Boris Staparac Empty
PočaljiNaslov: Re: Boris Staparac   Boris Staparac Icon_minitime15/1/2013, 7:04 pm

ZIDOVI



Zidovi razbacuju tvoje sene

Ugriza mojih u prazna platna

Ti znaš da si zacvala jutra

Mojih tokata od zlata zlatna..



A jesen sipa staklene kiše

U umor koraka vrelih od tuge

Igrom se igraš u zaru boja

Sipajuć boje nebeske duge..



Još samo jedno imamo veče

Ljubi me mila tobom sam ranjiv

Već sutra biće zemljano jutro

I biću opet tužan i sanjiv..



Ljubi me ljubi… kidaj mi misli

Ugrizom tvojim staklenih čari

Sutra ću biti opet tek sanjar

Za kojeg na svetu niko ne mari..



Neka se zidovi tvojih vokala

O nebo raspu vriskom od strasti

Ljubi me mila još samo noćas

Usnama možeš od tuge spasti..



Ovo je veče gde dahom kidaš

Zidove između duše i tela

U mene milost očiju saspi

I budi noćas hrabra i smela..



Znam sutra biće već staro jutro

I zid će pasti od kristala

Ostaće za nama od strasti stope

Uzdasi naši od vokala..



Ljubi me silno, celog me smlavi

U prste usisaj sve moje tuge

Noćas me ljubi kao da sanjam

I da sam boja nebeske duge…



Sutra u zoru krećemo negde

U nova jutra na nove strane

I bićeš cela samo u meni

Sa tvojim dahom krpiću rane..



I možda novo donese veče

Kroz kosmos želje dah tvoje duše

I usne tvoje budu za mene

Stihije koje zidove ruše.








____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Boris Staparac Empty
PočaljiNaslov: Re: Boris Staparac   Boris Staparac Icon_minitime15/1/2013, 7:05 pm

DRAGA MOJA





Milo moje…

Sunce kida reke,

sa nebesa što nam maglom stižu,

na staklo se naslonile kapi,

od sećanja što za tobom gmižu

po daljini koja prošlost skriva,

iza noći i nebeskih njiva

a nad poljem sunce kida lati,

od makova i od žutih lala

skida pesme sa nebesa ptica

kako bi ti moja duša dala

buket cveća što od tebe buja..





Tužne vrbe po Dunavu pale,

kroz šibe im pevaju slavuji,

rekom plove srebrnkasti vali,

a od tebe moja duša bruji

i sa tebe izviru lepote,

nežnih reči koje si mi dala,

da ih nosim spasenjem od sebe,

k'o česticu iz svetoga grala,

kojom ću se spasiti od sveta,

I od muke što iz njega kulja..



Sve prolazi koje vreme ima..

I tek začet cvet se brzo suši,

samo večnost žar je tvoga oka,

u kojem se moja duša muti

I u kojem moje vreme ište,

od nebesa večno da te prati,

i da ljubi tvoje nežne usne

što ti dade nebesnica mati,

da me sa njih napojiš sa plamom,

od nebeskih zvezdanih tokata

I da moje sve ispuniš dane

Svojim glasom nežnom od brokata..



Kad se raspu sve vremenske note,

i kad kreneš carstvu da se vratiš,

stani na čas i uzmi me s' sobom

nemoj tamo zbog mene da patiš

jer i tada moja duša ište

U tvom dlanu večno konačište.




____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Boris Staparac Empty
PočaljiNaslov: Re: Boris Staparac   Boris Staparac Icon_minitime15/1/2013, 7:06 pm

ZAMISLIO SAM



Zamislio sam da imam krila

Kao ti od duge i setena

I da umem ploviti nebom

Po tvojim brazdama snova

Zamislio sam da sam od zlata

Od kojeg ti tkana kosa

I da sam s' tvoga nosa

Mala kapljica znoja

Zamislio sam da si ..

Zamislio sam

Da si moja.



Uuu, lepote u mome srcu

Obale Lete se dižu

I srme bacaju zlatne

Po obalama mlečnoga puta

A na hridini orla

Cvrkuću šarene ptice

I gnezdi se zraka sunca

U moje veselo lice…



..I da me svuda nosiš

U predele iza mora

I iza zvezdanog neba

Tamo gde košute trče

Kroz staklene cvetove kala

Zamislio sam da sam tvoja

čestica sasvim mala

Koja ti u duši titra

I svetli najlepše boje..

Zamislio sam da si

Jedino, najlepše

Najdraže

moje…

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Boris Staparac Empty
PočaljiNaslov: Re: Boris Staparac   Boris Staparac Icon_minitime15/1/2013, 7:07 pm

POTONUO SAM

Potonuo sam u tvoje oči..
nosiš me celog u sebi
na usnama ti snevam
poljubac strasan i smeo
na dlanovima sam ti kaplja
od znoja sa vrele kože
i samo sam ti dašak
vetra što večno može
raznositi tvoje note
po muzici pustoga sveta..
U oku sam ti osmeh
na dahu oluj stari
i sve ti mogu biti
i istog trena ništa
samo me jednom stavi
u šapat nežnih reči
da oplodjen tobom budem
spasenje sebe,
kroz tebe
i sutra neka me nema
nek' liju proklete kise
samo mi jednom budi
i neka me nema više..

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Boris Staparac Empty
PočaljiNaslov: Re: Boris Staparac   Boris Staparac Icon_minitime15/1/2013, 7:11 pm

ELEGIJA



Nije me briga za tvoje ime

Kako se sada zoveš u zore

Ni kako kosu češljaš i vežeš

Nije me briga dal imaš bore,

Il mantil kišni uz sebe stežeš

u ovo doba gluvo od jada

Kad kasne sate razvlače kiše

Nije me briga ni da li strada

Uvelo cveće od tvoga daha

Kojem u trenu cvetavaš lati

Ni da li možda vozove čekaš

Da ti se vratim da možeš dati

Poslednji poljubac na moje lice

Ni da li sanjaš još uvek jata

I one naše nebeske ptice

Koje smo zorom kroz plavne sveće

Brojali iznad krovova grada

Ni da li stojiš ispod balkona

Dok zveče silne jesenje kiše

Jer draga moja

Umirem tobom

Jer tebe nema…

Nas nema više.



Prošli su dani vriska od strasti

Kada u okna plamen tvoj zvoni

I kada sivi mesec nam sjaše

U maloj sobi prepune strasti

Prošlo je doba kada si znala

Sa samo jednim poljupcem spasti

Od jada sveta.



Iza nas sad samo sećanja plave

Kroz sive magle i hladne kiše

I nas već nema al u mom oku

Sjaji ti lice, sve više, više

I prsti moji diraju kosu

Rasutu na uzdahu što ječi sobom

I dok te njušim u praznoj sobi

Opijen sanjam ispunjen tobom…..



….Niz okna padala svetla grada

I crven mesec kroz oblak ludi

A na mom dlanu još tvoja suza

I uz vrat crveni tvoji zubi..

Šopen se čuje niz vetar grada

Negde u senci svirači gude

O mila moja u veče ovo

Držiš me strasno uz snove lude.

Držiš me strasno uz svoje puti

Uz glasić koji šapuće rime

Znam da ćeš skoro kad list zažuti

Košava silna zaledi inje

I kad u okna golube bele

Poslaže dahom ladnim od tuge

Ti biti nekom nova sreća

I nekom nova ispod duge..



Ne, nemoj više pod naše vrbe

Ni ispod strehe od zgrade stati

Prođi kraj moga prozora mračnog

Kad ideš nekom novome dati

Dah srca svoga

Prođi kraj mene

Kao kraj groba.




____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Boris Staparac Empty
PočaljiNaslov: Re: Boris Staparac   Boris Staparac Icon_minitime15/1/2013, 7:19 pm


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
Zar ptica

Zar ptica

Ženski
Broj poruka : 0
Godina : 45
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

Boris Staparac Empty
PočaljiNaslov: Re: Boris Staparac   Boris Staparac Icon_minitime21/7/2014, 3:48 pm

U OSMEHU

U osmehu tvome, sve se zvezde zbraše
i tajna se sveta po kosmosu prući
zavejana soba od uzdaha tvoga
procvetala lati od crvene lune
a sivilo neba zauzdao plamen
sa onog što u snu šapnu tiho
tiše,
pa se osmeh kradom
izopštio sobom
da budemo bliže,
još bliže
i više.

U magiji tela, ljubavi i sreće,
mazno si se svila uz drhtaje grudi
uzdahom mi srce prisvojila
sebi
dok uz damar tela prohujala slutnja
da poljupcem jednim
podarim se tebi.



Uzdrhtale senke erozije daha
i uz zveket zuba usna usni reče
poemu života
večnosti i slasti.
Dok niz okna tamna uskovitla osmeh
kapljice od znoja koja ispra tuge
pa uz glasni uzdah zaplete u mesec
sa postelje strasne
srebrnkaste boje
od ljubavi plamen što izgori vreme
da istopi zvezde sa nebeske čoje.

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Boris Staparac 185499fkwlunybl0
https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Zar ptica

Zar ptica

Ženski
Broj poruka : 0
Godina : 45
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

Boris Staparac Empty
PočaljiNaslov: Re: Boris Staparac   Boris Staparac Icon_minitime21/7/2014, 3:49 pm

Budjenje

Kao slap reci duse koja ima gudalo u sebi.. i predivnu notu na usni sto posti svoje pobudjenje. Ni reci ne reci samo dati sebi da te utka dusa sva prepuna slada od ove divote. Pesme kooaj curi u zenice daha. Raspustiti uzdah u pepo svih nada i skoliti se u prepunu casu Dame koja ljubi rascepljenog tela. Maestralnog sklada i ne samo boje meseca sto zace u pelud svih nada... Ovo je pesma koja treba naviek da budi u nama svh pegaza stada.. A da manje boli kad nauci covek, ko' covek da voli.
Sa najdubljim postovanjem pesnikinji koja me je odusevila neprolaznom melodijom duse.

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Boris Staparac 185499fkwlunybl0
https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Zar ptica

Zar ptica

Ženski
Broj poruka : 0
Godina : 45
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

Boris Staparac Empty
PočaljiNaslov: Re: Boris Staparac   Boris Staparac Icon_minitime21/7/2014, 3:51 pm

БОЖИЋ МЕТОХИЈСКЕ ТИШИНЕ


Бадње вече 2009. љета Господњег. Низ пусту равницу Космета спустила се хладноћа и туга. Смрзнуту земљу прекрио снег и тишина. Само по кад кад ветар зањише гране шуме па оне разбацају сенке по залеђеној земљи као да се цео један народ раширио по белилу и као да се креће у дугачким литијама према цркви која се срушена и тамна црнином згаришта пробија кроз белину снега који је звери сакрио трагове. У шуми се чује ретко завијање вукова и тихи штропот људских корака, па онда опет завлада тишина. Метохију прекрила магла па се на час чини да ће из ње изјурити војска коњаника у сјајним оклопима и исуканим мачевима пресећи време које је ноћи силно раздужило да су се дани претворили у тек кратак стручак светлости. Кроз снег шкрипе људски кораци и дахтање одбија ретке пахуљице које вијоре кроз ноћ. Човек умотан у дугачки капут и са подигнутим реверима на тренутак изађе из шуме а онда се опет изгуби у сенку. Иза њега остаје шума уоквирена у тешку таму из које у даљини, трепери једно мало и шкиљаво светло. Хода тихо и опрезно. Креће се само себи познатим путем између рушевина покривених снегом. Застаје крај срушеног и изломљеног гробља. Немо се крсти. Мраморне излупане плоче на гробницама провирују кроз снег па му личе на широм отворена врата неке куће кроз које су домаћини изашли и отишли неком новом пребивалишту остављајући оно пређашње празно и мистично. Час гледа у мрачно и изломљено гробље са поотвараним гробницама, час ка звезданом небу па се крсти и осмехује.
- Воскресеније.- Шапуће и пажљиво креће даље. – Мислили сте да ће те нас сатрати, убити, уништити. Да ће те нам кости разбацати и тако укинути. Избрисати. Е па варате се. Што нас више мучите и сатирете ми се више уписујемо у књигу живих на небу и више и јаче саборујемо у славу Бога.- Шапуће и стиска чесницу испод капута.
- Ви сте мислили да ће те нам рушећи цркве и манастире, паливши нам куће и огњушта, срушили и Бога и успоставили вашег шејтана? О како сте у лажи настали тако у њој, живите и надате се. Наше душе нисте срушили и спалили јер наше душе нису земљане као ваше. Оне су небеске и ни једним злоделом ни једном паљевином ни раном ви наше душе не можете дохватити.-
Из војног логора крај којега се прикрада, чује се звецкање метала и шкрипа на коју, се он скрива у дугачком капуту и нестаје у сенци дрвета па чак и дахтање зауставља хукћући испод ревера капута.

- Ето и ваши су се помагачи жицама оградили и наоружали у страху. Од кога? Од вас нису јер су вама благослова донели да нас палите и прогањате. Од нас? Па ми смо толико мали да ни да хоћемо не можемо им зверство учинити. Па кога се онда боје на светој Метохији? Од кога се наоружавају и стражаре. Од кога се скривају по бункерима између врећа песка и жице? Од Бога, исто као и ви. И колико год вам благослова давали да нам рушите богомоље и манастире, куће и села, више се и страхом наоружавају. Свесни су да небо зна за трговину начињену са вама. Трговину нашим телима и нашим органима које сте нем чупали и вадили. Да. Можда није видео човек то черечење али видео је СУДИЈА и тога вас је спопао страх. Знају, као што знате и ви да нам рушећи цркве и манастире подижете нове на небесима. Новије и још величанственије у којима наша браћа и сестре изгинули од ваше паганске руке већ саборују у име Христоса који је наш једини месија и исцелитељ. Ој јадници слепи колико су ваше науке плитке када још нисте сазнали да сте нас сваки пут разапете уз Христоса свезали за Њега и да вам Он долази са платом.-

Тек када се шкрипа смирила хода даље. Хода све пажљивије и опрезније. Провлачи се испод срушеног зида и нагорелих греда. Провлачи се испод војне бодљикаве жице и накривљених лунета и пиластара па кроз срушене бифоре улази у црквени храм разрушен и сагорео. Стоjи у пола грађевине кроз чија изгорела и срушена окна светлуцају звезде. Стоји и подиже главу ка небу цркве које су срушили вандали и успоставили светлуцаво небо свемира директно у храму, не знајући да су рушилачким бесом и вандализмом помогли једном народу да лађу свога спасења уплови у луку небеса и спаса. Човек стоји подигнуте главе и изговара тиху молитву док му се у зеницама мешају сузе са ретким ситним пахуљицама. Тек неке се речи искраду кроз уздах док оне друге које шапће ковитлају кроз искрице пахуљица и буше рупе кроз зиму попут трубе кроз коју човек хучи своју бол кроз срушено небо храма.
- Боже свесилни, који седиш на престолу вечне славе, који си невидљив а све видиш, и нечујан а све чујеш, с анђелима Ти се поклањам и са свецима молим: не одбаци створење твоје због греха, но опрости, помилуј и спаси.-
Његов глас ковитла срушеним храмом. Удара у зидове црне од чађи и одбија комаде малтера са којих светлуцају фрагменти уништених фресака. Иза срушених ахеиропита подиже се танак стубић дима и човек подиже главу. Осећа мирис паљевине али и мирис тамјана и удише дубоко у плућа. Она бол коју је унео у храм преплавља га и свакога тренутка прети да га савлада и сруши. Седа на једну изваљену колонету и вади из груди чесницу умотану у салвету:
- Ја ти Господе немам са киме преломити ову чесницу. Немам са киме унети ни бадњак у кућу ни положајника дочекати. Немам Љубави моја са киме ни Рождетство запевати ни молитву исказати. Остао сам сам у срушеном и пустом селу, па ко велим да дођем овде у храм свети и са Тобом преломим чесницу и са Тобом Рождетство теби отпевам. Са Тобом би ето у Твојој срушеној кући бадњак прославио. Јер веруј ми још ми је горе у кући где ме са зидова гледају слике деце моје што по свету лутају и траже свој смисао и што ме са зида гледају слике родитеља што пресече мука и прогон, па се Теби упутише прије времена да траже утеху и спас.-
У дно једнога зида он угледа улубљен и затрпан лахан, па га подигне и обриса рубом кошуље. Из џепа извади политру вина па полако наспе у онај улубљени лехан и стави на салвету која истога часа поче светлети као царска трпеза. У срушеном чираку, пронађе комад догореле свеће па и њега упали и крстом се осени:
- Ако су греси наши велики, милост је Твоја већа; опрости и спаси нас. Погледај милостиво на страдалну мајку, на сироту удовицу, на децу њену и све сроднике, и не допусти да страдање њихово премаши снагу њихову. Услиши Господе и молитве свих сиротих мајки, које само у тебе гледају и од Тебе помоћ очекују; једини заштитниче и утешитељу малих и остављених.-
Онај стуб дима изџикљао из рушевине и згаришта подиже се још више. И искре почеше из њега изницати према срушеном небу цркве и према спуштемом небу неба.
- Свети Саво, оче наш и молитвениче пред Господом, благослови твој српски народ и избави из невоље све српске страдалнике. Боже помози и спаси. Амин.-
Изговори човек и зачуђено погледа. Из онога стуба дима изникну силуета монаха са кандилом у руци. Риза му бејаше дуга и исцепана са сто педесет крвавих рана на себи. Стајао је висок и колосалан. Ноге му бејаше на земљи а глава промакнута између лунета у звезданом небу. Срушену богомољу испуни његов глас:
- Устани, мили мој.- Речи узбунише ветар и звезде уздрхташе од његове силине.
- Знам ја, верни мој колико је тешка наша судбина заломљена између чељусти двију звери. Знам јер сам и сам искусио ту бесомученост. Али и сам спаљен знам да колико год нас више рушили и спаљивали ми се више и снажније уз Бога везујемо и више и богомилије уз веру прихваћамо. Ето на мени је цело тело од рана, од срушених и спаљених храмова српских, вере којој сам и сам калем био и остао. Знам да те боле самоће и збегови. Што хероји по робијама и сиротињству муку мучи а поган слави себе и аждаху. Видим ја и прогнане како комада хлеба траже и како се испред њихових руку врата затварају. Видим како се родитељи скривају од деце и јецају молитве. Знам да дозивате своје нестале, силоване, убијене, поклане. Чујем им имена овде на небесима. Хуче као слапови по царству небеском ваше сузе. Мили мој роде. Свака суза за њих је једно свето више на небу. Свака свећа за њих је једно више кандило на небу. Свака ноћ у молитви на земљи, једно је веће сведаније на небу. Свака ваша рана једна је више степеница у Царство небеско. Добро погледај Космет и видећеш. У гробовима не леже жртве него их џелати испустише у небо а душе своје у земљу и муљ настанише па тамо ричу и урлају од бесомучеништва. Још само мало. Још колико мало и доћи ће на земљу сатирач. Доћи ће суд и Судија да суди и живима и мртвима. Али до тада звер ће напасти звер и кидаће месо и утробу једна другој.. и свуда ће бити погром и рат.. И свуда ће мртви лежати мртви. Ево већ почињу пљачке и терори. Ратови и паљевине. Силовање и обиље блуда. Али почињу и поплаве и кише, вулкани и врелине. Почиње и природа да најављује крај зверству и зверињу, а Бог почиње да пере земљу од нечастивог и да му сатире траг. Многи ће народи уништити себе сами и са звери се смакнути у ад. Вас? Вас који верујете и љубите Бога, као што рече Свето писмо звер неће моћи ни дотаћи. Ви, племе моје освећено који сте крвљу плаћени на небу звер ће обићи јер ће само у звери сличној себи пронаћи храну и жртву.. Вас и спаљене и побијене узеће живе Бог у своју нову Цркву . -
Човек паде на земљу и виде на трен лик Светога Саве како закриљује тело пуно рана и како из сваке ране провирује по једна срушена богомоља па јекне од бола.
У срушено небо цркве удари силна светлост и прах снега се подиже а са срушеног звоника зазвони стотине звона. Човек подигне главу и виде да кроз ону процепину и ускомешано небо пуно светлости испламсава у белини жена, отмене, царске лепоте. Виде је како лебди између звезда и осмехом раскива таму око себе. Белу хаљину јој бацакаше ветар па се час исијавала као здробљена звезда а час беласала као да је од морске пене. Беле хаљине јој је ткао месец а низ руке је текла тиха херувимика. Њено лицe препуно лепоте сјало је као ново сунце. Дуго је лебдела изнад Метохије како да купи у себе сву јад и бол и у себи је чисти у срећу и благостање. А онда, када је човек већ мислио да ће за увек тако остати, она полако почне да се спушта махајући рубовима хаљине како крилима. Видео ју је како корача по храму и подиже иконе па их целива и слаже по нагорелим зидовима. Виде како се иконе археиропите и како из њих у храм блеснуше ликови живих светитеља. Када је све послагала по срушеном храму и када овај засија у свој својој пређашнјој лепоти она легне испред жртвеника и полако се воздигне све до половине храма. Лезала је тако између неба и земљe док јој је ветар бацакао белу хаљину. Човек угледа мноштво народа како долази у храм и како са неба нахрупи сијасет светлости, и како се исправише чираци и засијаше кандила. Виде и богомоље по Метохији срушене и спаљене како засијаше светлом и како из њих широм Космета потече из хиљаде грла:'' Рождетство твоје Христе Боже наш..''
Обузе га силна радост и срећа. Дуго је ломио своју чесницу и делио сав озарен и срећан. Дуго се чуло појаније и молитва а онда човек коначно ухвати даха и јекне:'' Христос се роди.'' Хиљаде гласова натиснутих људи у храму над којим се измешало небо са земљом и у којем су светлели живи светитељи са фрески цркве и фреске неба, одјекне: '' Воистину се роди.'

Иза војне бодљикаве жице, зарежаше две звери. Она, наоружана и моћна са подозрењем и страхом погледа у излегло чедо своје.

На Божић љета Господњег 2009.
Раб Божији Борис С Стапарац

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Boris Staparac 185499fkwlunybl0
https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Zar ptica

Zar ptica

Ženski
Broj poruka : 0
Godina : 45
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

Boris Staparac Empty
PočaljiNaslov: Re: Boris Staparac   Boris Staparac Icon_minitime21/7/2014, 3:53 pm

SUD

PROSTORIJE SEBE
Velšebne dvorane oslikanog stropa
Uz doksate vrata anđeli od gline
Natusnuti ljudi pred vratima srca
Čekaju u redu da ih u njih prime.
Na usnama tenor tišine od kraha
Olovan trenutak od kuršuma sliven
Napastvuje sivu hartiju života
Da pogodi onog što se trese skriven.
I cela parada ćoravog života
mesija što noktom zvone u sto tona
Zvona koji ječi od molitve tihe
Miliona onih sto ih slomi kob
zlome dakle vašar obilje života
A čoveku roblje i pre veka grob.
I dok smrad se širi sa ukislih reči
Govornika koji tuđu kožu nude
Podiže se roblje i za milost ište
klekli pred đželate koji sabljom sude..
I tako se opet pred srcem života
Protegnula duga kolona i muka
A uz doksat vrata s' anđelom od gline
Zabravila vrata čovečija ruka.

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Boris Staparac 185499fkwlunybl0
https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Zar ptica

Zar ptica

Ženski
Broj poruka : 0
Godina : 45
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

Boris Staparac Empty
PočaljiNaslov: Re: Boris Staparac   Boris Staparac Icon_minitime21/7/2014, 3:54 pm

VOLIM

I zaspim tako sav ispunjen tobom
pod kapljom noći sto preleva tugu
sa čiraka neba punog crnih ptica
i uzdrhti duša dok kadnu me ljubav
sa tvog milog, nežnog i prelepog lica.
Zaiskri plamen tvog garavog gleda
u oči moje dade vrelo strasti
da me tobom žeže preplavi i mnozi
u uzdahe ine
ka tvojoj divoti,
i prostruji telom užareno inje
kad mi ruku stavi na obraze vrele
pa se stisnuh tebi, rasplamsao tobom
od požara duše
uz grudi ti bele.
Pod muslinom svile zazorila put ti
i uzdahu mome otkinula lati
sa reči što pljusnu na ustašca tvoja
i još samo snage da ti šapnem:
'' Volim''
ispovedi duša iz ljubavnog boja
a onda me prekri tvoj uzdah i želja
i sa vriskom strasti razbila si ptice
sa nebeske čoje
dok me kosom prekri nestadoh u tebi
i ponovo nastah
od divote tvoje.

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Boris Staparac 185499fkwlunybl0
https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Zar ptica

Zar ptica

Ženski
Broj poruka : 0
Godina : 45
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

Boris Staparac Empty
PočaljiNaslov: Re: Boris Staparac   Boris Staparac Icon_minitime21/7/2014, 3:55 pm

NE PREZRI

Ne prezri ruke knjeginice ženo,
ubogog ovog što te silno ljubi
sakriven senom podnebljenog hrama
u kog mi Gospod sve sakri sem tebe
da mi sreću sijaš sa svoje krasote.
Ne prezri dušu što ka tebi peni i drobi mrve zatamljena sveta
što se sasu zlobom niz dvorac tvoj beo,
pa primi zrno sa moje sirote
i jadne duše što sva tebi ište da te pesmom slavi u vetar i kišu
iz kog niču leta
suncokreta polja i zlaćano klasje
za tvoje divote.
Ne prezri ljubav što se tobom kiti
da mračnom veku odoli i zbriše u tvoje visine
i svete milote,
uzmi tek stručak uzrhtaja moga
pa da me nema neka tebe više
za spasenje sreće, ljubavi i soja
i nek me samo na trenutak taknu
ta lepa, nežna, meka usta tvoja.
Eh da me neće prezret' tvoje lice
što u čeznuću uz njega mi bdije sva duša i telo
sav život i vreme
i da mi neće zabraniti tako ponosni zakon tvoje svete časti
da budeš za me raj, ljubav il' pako'
i da umem samo kroz ljubav ti kasti'
sve svoje divote, sve nade i želje
i da ću biti rob, carević, prosjak
što prima mrvu sa ruke vam bele
kojom mi date da vas nežno volim
i da vas ljubim vulkanima duše
da budem suza što se za vas moli
da nećete prezret' pesme što se guše
u grcaju zelja, ljubavi i strasti
pa da će te dušu što vas nežno ljubi
sa poljupcem čednim
od prokletstva spasti...

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Boris Staparac 185499fkwlunybl0
https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Zar ptica

Zar ptica

Ženski
Broj poruka : 0
Godina : 45
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

Boris Staparac Empty
PočaljiNaslov: Re: Boris Staparac   Boris Staparac Icon_minitime21/7/2014, 3:56 pm

ĆUTIM

Kada ćutim najviše govorim tebi
Postanem stecište nota
Sa pojata pastorala
gde tera konje bele
čopor šarenih ždrala
Da tebi prenesu trepet
Duše što muči i moli
Da dobije samo trenutak
Sa tobom
I da te voli
Kao jedinstvo sebe.
A napolju kidišu ljudi
I sabljama seku žice
Nad ulogom smušenih glava,
Otkose slažu duša
Po mulju pastorala.
Do sapi u peni ati
Na pojatama se grče..,
I čekaju bele zore
Da ih raspustiš suzom
Niz svoje bledo lice.

Pa ćutim,
Pa ćutim
samo sam vetrić blagi
u pesku pod hukom žala
Što šara tvoje stope
Kroz bahuse vremena pjana
Od svoje lične golgote.
Ćutim, samo sam ulje i žižak
Expresija jurtenja sunca
i tvoje žute nagote
Što polja suncokreta
Tera da saviju glave
Od stida pred tobom kneginjo
divlja
Tobom što misao sape u svoje nezne prste
I uvojke kose crne
Što kao griva sa vranca
Šiba o moje zene..,
I ćutim
Pa šapnem suzom
Po neko slovo bede
Oplakujem prošlo vreme i perfekat
Gluve samoće
U kojoj je muzika svaka
Uzdah mučne
Gluvoće-
Ćutim vrisak svog straha
Da nikad te neću sresti
I da će razneti ptice
etidu ranjena srca
a iz sebe istačem ljubav
izniklu iz tvoga daha
i evo fagot sam vetra
Što buja od arije večne
Prepune strasti i nada
Divljine otmene tvoje
Koja po miru mog lika
Umata dugine boje.
I
I ćitim, samo sam plavi mesec
Trag strele što komet luči
Po grivama besčudne noći.
Kad ćutim samo sam aura tebe
Sa pojate gde uz divlje konje
Čekam kada ćeš doći.
A znam da će moja ćutnja
Biti za navek
I vazda
I da će te moje rime
Stići tek kad budeš zvezda nova
Pa rosom kupim miris
Sa bokora bulki i rada
Da budem jedno tvog tela
Da budeš samo moja.
Moja.

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Boris Staparac 185499fkwlunybl0
https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Boris Staparac Empty
PočaljiNaslov: Re: Boris Staparac   Boris Staparac Icon_minitime21/7/2014, 4:33 pm

ОРЛОВИ НАД ”СВЕТОМ”




Орао сломљених крила лебди над светом земљом,

милион пута до сада Царство је платила главом,

Сада се жуте вране сладе са њеним телом,

Распродаја је у току због шаке безвредне славе.

Све српски светци на небу, метаније чине пред Христа,

И звекет симандра њише уздахе пуне бола,

Негде тамо на земљи продају земљу свету

Душмани своје деце, крај крвавог ћошкастог стола.

А Србија се стисла ко’ шака збуњеног соја,

Док младост напушта села и јури у земље стране,

Тражећи вредност у ничем, без корена и почетка,

Не знајућ’ да тако сече, дечици својој гране.

Свуда мук и тишина, мрак нам сапео очи,

Не видимо над собом небо, ни јунаке Царства што јашу,

Нас земљи нови вуци прождиру стада бела,

А евнуси уместо сабље за појас пера пашу.

По земљи вождова газе наказе срамног знања,

И распродају СВЕТУ за шаку пролазне славе,

Више не јашу јунаци по земљи Христовог Царства,

тамо се настрани блудом и срамотама хвале.

Са Метохије хуче звона, препуна молитве тихе,

Мук светиње ветрови носе у глуве бесчасне ноћи,

Док црни орлови кљују у јуначке косовске груди,

Српкиња мајка чека, јединца што неће доћи.

Клечим пред Тобом Христе, мука ми усахла речи,

Гледам где ратници просе за мрвицу скривајућ’ ране,

Празне им очи од јада, без руку милости моле,

Док Савино свето семе развлаче жуте вране.

Оно што видех кроз сузе кида ме мучи и пече,

У Србију јањичар нови довлачи блудна весеља,

Кад згасне пред иконом жижак, то није само вече,

Нег’ нова припрема Христос за грешнике распела.

Нека ме браћо, првог разапну на ране СВЕТОЈ

И нека ме бичују, туку наносе боли и муке,

Мање ме тако боли него сломљен да гледам,

Како Србију СВЕТУ развлаче паганске руке.


Раб Борис Стапарац

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Boris Staparac Empty
PočaljiNaslov: Re: Boris Staparac   Boris Staparac Icon_minitime21/7/2014, 4:38 pm


ЈУНАК

Pisano 12. 11. 2009. u 8:17 pm

Низ дуге сјајне шине клопарао је воз. Испод сивих облака чуло се пискутање локомотиве серије тридесет три која је вукла неколико расклиматаних путничких вагона. Седећи уз прозор мастан од машинске чађи старији господин, у павом оделу је гледао поља кукуруза и зрелога жита које је мирисало на хлеб. Неколико пута је уздахнуо, сећајући се тужног погледа сина који му је махао, стојећи на перону у војничкој униформи а онда прошапутао користећи слободу празног купеа:

- Ех, војниче мој. Како би мајка била поносна да те може видети. Милице моја, да видиш само колико је леп и стасит наш поносни војник, та шта војник, јунак. Ма замисли само, еј, замисли,,. Онај наш дечачић, војник. Чувар своје домовине. Да га може видети ђед и прађед Тимотије, та од радоси би још три пута прегазио Брегалницу. Гледам га Милице моја, гледам а очи ми пуне суза. Колико јуче си га носила у наручју. Ти млада,румених образа, а он ко векница хлеба. Даде и мени Бог несретноме да се надишем среће гледајући у плод наше љубави, живота који нам прође као трен и остави ране које ми неће зацелити док једнога дана не станем теби сучелице тамо негде на небесима. Али знаш мила, сада када сам га видео, некако ми је лакше на души. Ма задатак свој родитељски смо испунили. И веруј ми нисам испустио ни једну сузу пред њим. Знам ја, не сме се то. Пред војником да отац плаче. Па то ти је као издаја. Ја нисам био војник због ових равних табана, али чуо сам колико је то значајно да се пред војником не плаче и нисам. Јесте да сам касније када он не види пустио сузу, а све оно сунце ме заслепило,,,.-

На великој пољани уз пругу косачи су косили жито повијених леђа забацујући оштре косе у страну чији се челик сјајио на сунцу. Човек устане, наслони лице на прозорско стакло масно од сагореле чађи и шапне: – Биће хлеба. Родило ко ко зна када. Мирише дах Божији ко корица хлеба у зрелом класју.- На кратко је гледао за косачима који су остајали иза воза, а онда седне и опет проговори, тихо али предано као да говори неком сапутнику који је цело време седео на супрот њега.

- Мој син војник. Чувар домовине, јунак, еј, јунак!-

Облак дима из локомотиве застре природу крај које је јурио путнички воз као да је неком магичном руком избрисао пејзаж. У купе кроз прозор груне облак дима и човек се закашља. Бечећи се са руком на устима зачуђено је гледао у лик који се промаљао из облака дима.

- Прађеде! Од куда ти?-

- Од куда ја?-

Пресече га глас каплара са Брегалнице.

- Ма слушам те како говориш о херојству, војсци, отаџбини, а знаш ли ишта о томе? Е видиш ја ћу ти рећи. Ја, твој ђед Тимотије Симендић каплар прве колубарске дивизије. Еј, чујеш ли? Прва колубарска. Али ја ти нећу причати о подвизима, већ о ономе што се незна. О ономе што се као зна, више нико незна колико је истине у томе, па када би се упустио у причу, ко зна дали би и ја испричао праву истину јер се прича надодала и одузела од силног причања. Причаћу ти о Радовану који је оставио девојку крај плота и потрчао за војском да брани домовину, да осветла част куће и оца, имена и славе.. Чекала га она и када је престао рат, и када смо се вратили и када је пао плот и када јој је старост саломила леђа, и ако је знала да га никада неће дочекати. Чекала а нико није имао храбрости да јој каже да он никада неће доћи, и да је онога што ју је оставио крај плота сасекао швабски митраљез. Одскочио је као да га је нешто подигло и зауставило а онда пао. Био сам му близу и притрчао. Погледао ме је изненађеним погледом, стиснуо за руку и рекао: -Шта ме то погоди Тимотије Симендићу?- Шшшш, ћути. Шапутао сам, раскопчавајући му војничку блузу која се брзо натапала крвљу. Бићеш добро, ево иде санитет. Он подигне лице дечака са по тек којом длачицом у наусници и рече: – Ех мој Тимотије, готово је. Више ме ни не боли. Већ, слушај наредниче, па реци Радојки да ме више не чека. Нека заборави да сам јој рекао да ме чека. Можда једном, негде тамо горе можда… Капларе, поздрави ми мајку и оца и реци им да ми је жао што сам их изневерио и што им нисам потомке довео у кућу. Како би се отац веселио да га има ко потегнути за бркове, овако,,. Реци мајци да пали кандило и да се Богу моли да нађем пут Ка Господу Богу гроз овај мрак од барута и смрад од рана и смрти. Оцу реци да ми опрости што нисам донео слободу и барјак победе у наше село, и моли га капларе мој да опрости ако икако може што се самном угаси и огиште у нашој кући. А секи мојој, Тимотије, секи не реци ништа. Умолићу Господа да ми да да сваки пут када пада киша спустим са неба једну сузу и саперем пут кроз живот испред њених ногу.» Кажу војници не плачу, навикну, огуглају. Лажу. Када је рекао: « Тимотије реци санитету нек иде да превија рањенике. Ја ево предајем тело мајци земљи а душу Господу Богу.» И Забацио лице дечака, мало се протегао, окренуо се према истоку и испустио душу,. Душу не окаљану грехом чедну, готово дечију. Ангели небески би заплакали, а не војник и сам исчекујући смрт. Стајао сам у ставу мирно и салутирао изнад хероја, и ако су око мене звиждали куршуми, и ако је јурила смрт увијена у оловно зрно. Стајао сам у ставу мирно и молио Бога да и мени узме живот да не морам пренети ту вест. Четрдесет дана ме је чувао Радована од смрти све у нади да ћу пренети вест о његовој смрти а онда га нестаде и мене погоди шрапнел и одбије ми ногу. Неко сам време провео у стационару близу фронта, а онда су ме натоварили на воловску запрегу, са још неколико рањеника да нас пребаце у болницу. Волови су ишли полако кроз разровану земљу а ми смо јечали од болова. Наједном, војник који је водио волове стаде. Подигао сам главу и угледао чудну поворку људи са воловским запрегама које су вукле мртвачке сандуке. Би ми јасно да траже своју децу, своје мртве хероје да их сахране. Прође колона и ми кренусмо, но не дуго затим, војник поново заустави волове. Подигао сам главу и јекнуо од бола. Пар метара од нас ишао је Радованов отац савијен до земље са мртвачким сандуком на леђима. Од оне људине остали само дуги бркови, повијени нос и чупаве веђе које су скривале очи. Гледам у његове шаке а из душе ми излази туга да само могу да цвилим као рањена животиња. Држи мртвачки сандук са великим жуљевитим шакама на којима су поискакале жиле дебеле као прст. Одело му нарасло а кожа му виси са упалих голих груди. Изнад њих јато врана гракће и шири канџе, а испод њих црна разрована земља од војничких ногу и хаубица. Иза њега на удаљености од неколико метара, корача мајка дечака хероја повијених леђа, сакривеног лица у црну мараму са огромном тугом на себе, тугом која није имала гласа, само црнину. А иза ње је ишла Радојка коју скоро нисам препознао јер је од јада отцекла своју дугу косу, и остригала се до главе. Радованов нас отац примети и не испуштајући сандук приђе.

nastavak...

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Boris Staparac Empty
PočaljiNaslov: Re: Boris Staparac   Boris Staparac Icon_minitime21/7/2014, 4:38 pm

nastavak...

- Помаже Бог јунаци, – прословио је гласом сломљеним од туге.                             -  Јавише ми да ми је погинио син па идем да га нађем и сахраним. Знате ли мога Радована? Та њега морате знати, увек је насмејан и ведар. Ех какав је то момак, какав је то момак био,,,.- Махнем из кола и старац приђе, све онако носећи сандук на леђима. Ваш син је погинуо тамо на оној коти. Рекао сам и показао му руком на брдо прекривено крстовима од грања.              -Погинуо је као херој јуришајући на непријатеља. На крсту му је урезано име.- Рекао сам осећајући два не издржива бола од једном. Бол душе и бол тела. Старац рече не препознавајући ме од бола који ми је искривио лице: – Срећне ти ране јуначе, – и не знајући ко сам крене даље повијен под мртвачким сандуком.      Мајка нас није ни погледала. Прошла је мимо нас застрта тамом жалости. Задња је пролазила остригана Радојка, овлаш је погледала у нас и препознавши ми поглед стаде.

- Тимотије Симендићу, јеси ли то ти?- Упитала је а као да је знала да немам храбрости да одговорим, рекла:

- Реци ми молим те шта ми је поручио Радован? Кажи ми Тимотије да си му скинуо заручнички прстен са руке да га не развлаче вране по пољима.- Подигао сам се на лактове, погледао остригану девојку која се нагло претварала у старицу и нисам могао рећи ништа. Њене црне крупне очи, сасвим су нестале у тамним подочњацима, а лице јој је још више побелело.Немо сам је гледао осећајући да сваки лелек који је долазио са узвисине застрте крстовима удара у моје груди као куршум и наноси ми рану сто пута већу него оне које сам носио. Са муком сам из џепа на блузи извадио заручнички прстен који сам му скинуо и пружио јој. – Знаш, – рекла је поверљиво се нагињући. – Они траже Равована да га сахране али га неће наћи међу мртвима. Он је жив, жив је Тимотије Симендићу. Такав се јунак не може убити. Знаш, обећао ми је још док сам дете била и док смо скупа овце чували да ће да ме жени. Па не може то тако, да он сада погине када сам одрасла и могу да му будем жена и децу изродим. Јел да Тимотије да не може? Па наравно да не може! Видећеш Тимотије, нарашће теби нога и ти ћеш играти на нашој свадби. Даће Бог. И кум ћеш да будеш а сину нашем даћемо дедино име. А ја, ја ћу га звати Вук да се нечастиви уплаши и да несме да му приђе. Даће милостиви Бог. Јунаци његови не могу умрети. Иди ти сада да те оперу и да ти зашију ту покидану ногавицу, и тамо ме чекај па ћемо поћи моме Радовану. Знам ја, чека нас он. Ти ћеш нам свирати у двојнице као некада када смо овце чували а ми ћемо играти и смејати се. Еј, еј, сећаш ли се како се он само смејао. У брдима још увек озвања ехо његовог смеха.  Пођи сада Тимотије Симендићу и промени униформу. Нека ти дају онаку белу као што носи мој Радован. Заслужио си Тимотије Симендићу. Заслужио си због рана својих и херојства. Идем ја горе за мајком и оцем да им кажем да џаба Радована траже међу мртвима. Неда њега Христос наш, неда он хероја свога што пострада за крст часни и слободу златну. Тамо је он иза овога неба, « показала је руком у прозирно небо иза јата црних врана. « Тамо је херој мој са ангелима Господњим.» Учини ми се на тренутак да Радојка одлази носећи колевку на леђима, колевку празну и крваву и да се кроз јато врана помаља Радованов насмешени лик, а онда ми се, хвала Богу помути свест.

То ти је јунаштво и рат моје пра унуче. То је истина. Рат је река црних људи у жалости на земљи и река мртвих на небесима која чека Господњи суд, опрост греха и вечни живот у Исусу Христосу. Тако да знаш. Мене су неко време звали каплар, причали су разне измишљене приче о моме херојству, а онда ме деца прозваше ћопо. Са тим именом су ме и сахранили, а све оно из рата је замео ветар. Знаш, беше ми драго када је смрт дошла по мене. Досадило ми да мртав ходам између људи који су живили неки другачији живот који ја нисам разумео. Очисти ме Господ смрћу од рана које сам добио за живота и од муке што сам морао да живим са људима са којима нисам имао ништа заједничко. Овде ме је дочекао Радован, баш онако како је Радојка рекла. Дочекао ме је у белој униформи, леп као сан о њему који је Радојка сањала педесет година. И она је са њим, сачекала ме је насмешила се и рекла ми гласом који је имала као девојка која је чувала овце: – Свирај нам у двојнице, куме и брате Тимотије Симендићу.-  За Радојку су говорили да је луда, али веруј ми све што је говорила за живота је истина. Оваквих прича из првога светског рата чуо сам овде два милиона. Већ ти моли Господа Бога да се народ опамети и престане ђавола служити. Моли Свевишњега да у срца човечија љубав и доброту спусти а изагна бес и мржњу. Једно је важно. Каква је слава војника који земљи служи? Слава је ономе војнику који Христу службу врши. Његово слављење је на вијеке вјекова у Царству којем је службу вршио, у Царству Небеском!- Рече старац и нестаде са димом од локомотиве који се извукао кроз одшкринути проозор празног купеу.

Човек удахне последњи дим од локомотиве, уморно се спусти на седиште и прошапута користећи самоћу:- Свемилосрдни Боже, спаси нас од себе самих. Поведи нас стазама Својим, путевима љубави и мира и одагнај од нас ратове, страсти, смрт и беду. Одагнај болести, бесове и несрећу што истог оца имају а није име Твоје. Дај нам Свебеспрекорни да теби јединоме служимо и само Твоје војске војници будемо. Амин.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Boris Staparac Empty
PočaljiNaslov: Re: Boris Staparac   Boris Staparac Icon_minitime21/7/2014, 4:41 pm

PRINCEZA U ZLATNOJ HALJINI


Stidiš se biti princeza uzvišena u vremenu laži
kad sudba traži od tebe maske i lažne slike
stidiš se biti što jesi nebeska severna zvezda
i osmeh ljubavi tihe bez psovki, bola i vike...

Stidiš se onog što jesi, prelepa u slavi neba
i otsjaj reke što nosi uzdahe tvoje strasti
stidiš se što si nam dana kao vodilja spasa
i što nas treptajem oka od samih možeš spasti?

Nemoj nikada više skrivati svoje oči
neka nam pustinje neba kroz tebe rascvatu lati
i daj nam ruke svoje da se dignemo spasom
i dostojni budemo tebe i kraj tebe umemo stati...

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Boris Staparac Empty
PočaljiNaslov: Re: Boris Staparac   Boris Staparac Icon_minitime21/7/2014, 4:47 pm

KONDOR EL PAS



Nad dolinu se spustila magla. Tri senke, koračajući korak po korak po krpama oblaka, spuštenih glava i ramena natovarenih torbama. Jasno im se vide, tek na trenutke uglancane kožne cipele kako probijaju pulpu magle i uranjaju u čudnu svetlost koja im stalno izmiče. Onaj prvi, najvišlji staje. Njegovo zaustavljanje usleđuje naletanje žene iza njega a na nju naleće onaj zadnji i tako stoje dok im u spojenim telima kucaju razdvojena srca.



- Moram vam saopštiti dragi moji, da smo se izgleda izgubili. Šapuće onaj prvi i kreše šibicu da osvetli put zastrt maglom.



- Tako je to kada si nas uverio da trebamo pratiti guske u ovoj seobi.



Po malo nostalgično će žena u haljini od vezene svile koju je obasjavao slabi odblesak plamena sa šibice.



- A šta si ti mislila? Pa zar smo trebali poći za kondorom? Amerika je draga moja daleko. Veoma daleko a njihov san je nama nedostižan.- Bunio se Narcis glasom savijajući plamičak na drvcetu.



- Narcise. Jedino dobro je krenuti u taj obećani svet. Znam da je kondor ta ptica za kojom trebamo krenuti jer ona nas vodi kroz zvezde kroz ispunjenje moći sna u bogatstvo u raskoš u sjaj..- Samouvereno je govorila Dijarda nadjačavajući sjaj plamena sa šibice, plamenom u očima.



Onaj ispred nje opeče prste na plamenu koji je zgašnjavao, malo se protrese, stavi palac u usta i dahne.



- Misliš li Dijadra da ćeš tamo naći sebe? A vidiš ja sam mislio da se ispod toga sjaja krije beda mnogih koji se rađaju, žive na ulicama i umiru tamo ako nisu imali tu sreću da brane nečiju zemlju od samih sebe i tako postanu nacionalni heroji, stubovi onima koji su u međuvremenu stekli neprebrojivo bogatstvo.



- Možda? Ali naši koji su tamo već otišli pišu da je tamo lepo i da su se svi obogatili. Nastavila je mlada dama koju je osvetljavao jedan zračak svetlosti što je u magli probušio Narcis prstom pokazujući u pravcu zvuka lepetanja krila divljih gusaka.



- Da. Tako mi je pisao i sin sa severa. Reče:''Kupio sam odmah auto, i kuću sa bazenom.'' Eh. Nisam mu mogao reći da su se svi naši slikali kraj istog bazena, i da će za taj kredit biti doživotni rob lukavog robovlasnika. – Mumljao je Narcis pridržavajući Dijadru na natovarenim leđima. Ona se nasloni na njegovu torbu punu papira i knjiga i dahne:



- Govorila mi je majka da tamo treba da krenem, da mi je tamo mesto pod suncem. Gledala je na Američkim filmovima kako se oni voze avionima i raznim limuzinama…Znaš Narcise ja ću kada dođemo do raskrsnice krenuti kondorom el pas.



- Ja ću ipak za guskama. Kažu mudri Rimljani da je najbolje ići za guskama kada se spusti magla i kada izgubiš svoj put. One imaju najbolju navigaciju koja ih ne pogrešivo vodi od severa do juga. Mislim se ako budem išao za njima zime ću provesti na jugu a leta na severu. – Brundao je Narcis ponovo paleći drvce šibice. Krpe magle za čas je propalio plamen drvceta. Negde u daljini ispred njih videle su se divlje guske u letu kako mahanjem krila razgrću oblake magle i mešaju se sa njenom belinom.



- Vidiš kao su guske pametne i humane. One najjače lete prve pa one mlade a na kraju stave stare kojima su dovoljno prosekle maglu i hladne vetrove da mogu leteti. Ja ću sa njima. Eh da je moj sin bio tako pametan kao guska i mene bi možda stavio u svoju seobu a ne ostavio ni sebi ni svome. Nego Zlatousti gde ćeš ti? Hoćeš li za guskama ili za kondorom?.

Onaj zadnji pogleda preko devojkinog ramena, otrese sa sebe hladnoću i raširi ruke.



- Kada sam bio dete u našu je štalu doletela lasta. Bila je drugačija nego sve ostale. I kada je lovila mušice u vrhu neba znao sam koje je ona u jatu. Bila je posebna, imala je tamne oči pune sjaja. Brzo je u jaslama isplela gnezdo od pruća i zemlje, i položila jaja. Ne dugo za tim iz blata njenoga gnezda čuo se veseli cvrkut njenih ptičića. Moja lasta je postalo majka. Svaki dan je jurila po nebu, hvatala insekte i hranila svoje ptiće koje su iz gnezda zemlje upravljali gladne kljunove u njena puna usta. Bilo ih je milina gledati.- Šaputao je Zlatousti gledajući kroz plamen palidrvceta za jatom gusaka koje ih je vuklo nekom neobičnom silom kroz dubinu oblaka i magle.



- Šta je bilo sa tvojom lastom Zlatousti? – Pitala je Dijadra gledajući ispod nogu u komade crnih oblaka koji su se pomicali.



- Pa došla je jesen i ptice su se spremale za let na jug. Moja lasta-majka je izvela svoje tri male laste iz gnezda od zemlje. Nisam u prvi mah mogao da verujem. Jedna je bila bela kao sneg. Bila je najveselija. Cvrkutala je kao slavuj i činilo mi se da mi priča sve neke zaostale priče iz prethodnih ptičijih života. U jutrenje sam je čuo kao da poja. Imala je glas kao monahinja Jefimija. Bilo ju je čarobno slušati. Slušao sam je srcem. Zvao sam je Jagnje. Sletala mi je u kosu, spavala mi u dlanu, pratila me do škole i čekala na žicama ispred nje… Dođe jesen i ona ode sa drugim lastama. Dugo sam patio za njom. Često odlazio i zagledao u gnezdo. Možda se vratila? Mislio sam. Zima se izdužila u svojoj silini mraza i snega.. Napokon je došlo proleće. Sa zebnjom sam gledao u prve laste koje su se vraćale. Nisam hteo da im dozvolim da mi sa cvrkutom uđu u dušu. Na vratima svoje duše postavio sam vrata od tuge. Kada jednoga dana. Kada jednoga jutra uđoh u štalu i vrisnuh od sreće. Iz glinenog gnezda provirivalo je moje Jagnje. Cvrkutala mi je direktno kroz suzu u dušu. U dubinu zbivanja svih svetskih događaja.



Šaputao je Zlatousti dok se ispod njih onaj crni oblak sve više njihao.



- Gospode.- Začudio se Narcis gledajući preko ramena u lice prijatelja.



- I ona je preletela ceo svet i ponovo došla kući u svoje gnezdo.



- Jeste. Godinama je tako dolazila i odlazila. Jednom, kada je otišla na jug, u njeno gnezdo se useliše vrapci. Koliko god da sam ih terao oni su stalno dolazili izbacivali perje kidali gnezdo, uništavali dok ga nisu srušili. Iduće godine ponovo se vratilo moje Jagnje i uletelo u štalu. Čuo sam njen pev kako se pretvorio u vrisak. I verujte mi video sam u njenom oku suzu i video sam tugu za srušenim domom. Neko vreme je stajala na žici ispred kuće i nije htela sleteti. Više nije pustila ni glasa. Jedno jutro, dok sam polazio u školu našao sam je mrtvu u travi. Njeno malo srce puklo je od tuge za svojim domom..-

Završio je Zlatousti i obrisao oči dlanom.



- Uh, baš tužna priča,- promrsi Dijadra u čije su se reči zaglavile suze.



- Hej. Mili moji. Čini mi se da dolazimo na raskrsnicu puteva. Jeste li se odlučili kojim ćete krenuti?



Pitao je Narcis ponovo paleći šibicu. Ispod njihovih nogu onaj tamni oblak kao zemlja pokrene se i oni videše da stoje na leđima kondora što ih je na svojim krilima odnosio u svet. Oblaci ispod njih se razmakoše i oni videše Kosovo. Videše kako iz gradova i sela odlazi mnoštvo ljudi u dugim kolonama. Videše kako im vandali kidaju crkve i manastire. Videše kako im lome krstove i oltare i kao im pale kuće i oranice. Videše zemlju crnu od likova ljudi i nebo načičkano anđelima i pravednicima. Videše svoje roditelje kako kidaju ruke i plaču i molitvi. Videše potoke i reke kako crnu vodu nose preko crne zemlje…



- Ja ću za kondorom. – Reče Dijadra pokušavajući da strašnu sliku Kosova zatamni sjajilom zlata i kadife koji je dolazio preko Atlantika. -Kada mi je umirala majka reče mi da idem tamo gde je slava novca i zabave, gde je zemljano blago jer nebesko se ne vidi a što se ne vidi možda i ne postoji.-



I otrže se Dijadra od Narcisa i Zlatoustog i pođe za kondorom koji je zlatnim kljunom probijao oblake a iza sebe ostavljao gar od crnih krila kojima je presecao njihovu belinu.



- Kamarate. Ode Di-jad-Ra. Ja ću za guskama. Znaš u njih imam najviše poverenja. One ne ostavljaju svoje ptiće i svoje stare u nevolji kao ljudi. A ti?



Zlatousti uzdahne. Njegov tihi glas utiša mumlanje neba, brujanje monaha u molitvi i zvonjavu zvona sa manastira Metohijskih.



- Brate moj. Ja ću za mojim Jagnjetom. Odoh nazad na Metohiju jer gde god išao mene će srce vući tamo gde sam se izlegao, gde mi je gnezdo zemljano. Vidi mili. Tamo me je majka mlekom podojila i deda mi pričao o knezu Lazaru. Tamo me je Milica vodom napojila.. Jug Bogdan mi prvu sliku velikana predstavio… Tamo su moje mošti. Moja duša je tamo. Znam da ću zateći uništenu kuću i spaljene njive i oranice. Znam da ću možda pronaći spaljen manastir gde su me krstili i grob roditeljski raskidan i srušen.. Ali moje srce tamo stanuje. Tamo je moj svet, moje bogatstvo, moja domovima.. Brate Narcise. Gledam te i slušam. Zar je moguće da je moja lastica teška tek nekoliko grama pametnija od čoveka i ona zna svoj dom i svoju kuću gde se izlegla a čovek zaboravlja? Zar je moguće da je njen mozak veličine zrna graška pametniji od Srbinovog. Ili joj je duša veća od naše koja se izgubi u ovom metežu seoba i lažnih puteva. Ja idem nazad.



Odlučno reče Zlatousti i sklizne sa oblaka. Narcis se nagne za njim i dovikne kroz vetar koji je razlamao nebo:



- Kamarate umrećeš od tuge za svojim srušenim gnezdom kao Jagnje.



- Neka kamarate moj. I onda ću opet biti sa svojom braćom, sa svoji dedom i Jug Bogdanom, sa svojom majkom i Ljubostinjkama, sa Jagnjetom mojim a ne tamo u svetu sa nekima kome neznam ni jezika ni pesme ni radosti ni plača.



- Reče Zlatousti i spusti se na zemlju u meteže ljudi koji su vikali nekim neznabožačkim jezikom.



Za letom gusaka nastavi da hoda Narcis, putevima kojima su mu otišla deca u svet. Zastade na trenutak da otrgne suze iz očiju pa se okrene i vide preko neba kojim je išao iza sebe, veliki krst koji se načini na raskrsnici na kojoj su se rastali. I pogleda još jednom dole Kosovo na kojega se spuštao mrak i vide svoga kamarata Zlatoustog kako svetli likom kao upaljena sveća. I vide u daljini još jednu i još jednu i iz manastira oganj sa likova svetaca i monaha, pa krene dalje grcajući od bola za svojom decom i domovinom, vukući na leđima knjige i uspomene. Oko vrata mu zazvecka ugašeno kandilo..


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Boris Staparac Empty
PočaljiNaslov: Re: Boris Staparac   Boris Staparac Icon_minitime21/7/2014, 4:49 pm

JUTROS SU ME.......


Jutros su me tvoje dotakle ruke
Kroz latice sunca otkinute tame
Gledale me zene tvoga milog oka
Bila si k'o srna iz nebeske čame...

Jutros si me takla svojim nežnim dlanom
Kao kaplja rose sa oblaka spala
I nežne mi reči rekle tvoje usne
Dok si mi se dahom potpuno predala.

Jutros, kada krikom sa litice ptice
Raskivaju zvezde, prišla si mi vilo
I spustila glavu na umorno rame
Kao malo dete bezbrižno i milo.

Jutros si me takla sećanjem što boli
I za tobom cepti i polako slama
Nad Dunavom galeb procepljuje jutro
Krikom punim tebe a nad zorom,
Tama.


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Boris Staparac Empty
PočaljiNaslov: Re: Boris Staparac   Boris Staparac Icon_minitime21/7/2014, 5:00 pm

LJUBAV

Draga,
šta je ljubav nego zov života
erozija tame koju cepa zora,
kad te šapnem sebi i celome svetu
kad rasplašim zvezde uzdahom od žudnje
i zadremam tako uz tik tvoga bila
pa postanem zračak pun tvoje divote
to je ljubav
mila.

Možda ne potrebna
Celom svetu strana
Al' nama je svetost, smisao živa
hram nebeski s' kojeg odzvanjaju zvona
i sa kojeg sveti sva naša lepota.
Ljubav to su zvezde
Iz neba tvog oka
Arije anđela tvoga mekog glasa
Ljubav, to je draga
Kad ti taknem ruku
I u dlan ti spustim srce željno spasa.

Do juče te nisam ni poznao,
Draga,
A danas me tvoja impresija hrani
dok ceo grad spava zavaljen u suton
Preko moga tela žudnja, ljubav mlavi
I uzdah treperi sliku tvoju bledu
Što uznosi tihu harmoniju tebe
Pa uzdahnem
Ljubav
Kroz naprslo okno
Da svuče sa svoda svetu svetlost sebe.

Ljubav tobom sviće kroz smetove misli
Da se krilim tvojom lepotom
O Bella
Da mi kažeš:
''mili'',
I da sav se dadem
Da postanem lahor preko tvoga
tela..

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Boris Staparac Empty
PočaljiNaslov: Re: Boris Staparac   Boris Staparac Icon_minitime21/7/2014, 5:04 pm


METOHIJA



Šta se to zbiva, neverni brate moj da jeftino prodaješ najvredniji deo sebe, za šaku krvavog sjaja paganske nagrade, zlata? Šta se to zbiva da daješ ćoravom da te vodi, mutavom da te zastupa, gluvom da sluša za tebe i prenosi ti poruke koje nemaju logos reči već blejenje kako već biva kod onih bez sluha duhovnog? Šta se sa tobom događa Srbine da ostavljaš majku i oca i zemlju i ikonu, i veru i crkvu i sebe i ideš u svet da prosiš ne bi li postao bogat? Sve ono što je Sveti knez Lazar Hrebeljanović podigao i postavio u Nebesku Srbiju, ti sada skidaš i lomiš pobesneo od besomučeništva veseleći se zlatnom teletu zapada. Ko si ti? Ko te je učio da je telo pretežnije od duše? Ko te je učio da je smrt krajnji cilj života? Da su satanske pesme izlaz u svet bogatstva. Ko, ako ne zmije adske koje se vesele tvome dolasku na kolodvor Zo sa kojega ćeš poći u svoju propast. Danas su velike seobe naroda serpskog. Sva vrata sveta su širom otvorena i hrupi Srbin bez vodstva velikog Arsenija Čarnojevića i vere Pravoslavne no vođen na ularu kao zver ne znajući za krst časni i slobodu zlatnu. Sela ostadoše pusta, jedino majke još uvek stoje kraj plotova i čekaju svoju decu koja su ih zaboravila. Sutra se izdaje Metohija. Sutra se izdaje i srce tvoje Srbine pred Gospodom Isusom Hristosom. Sutra sudite da nam ne treba Nebeska Srbija. Sutra ta ista Nebeska Srbija sudi TEBI. Tebi kojem je ovo možda zadnji čas života i možda već sutra staneš pred sud Hristosov. Šta ćeš reći? Kako ćeš se odbranit? Hoće li te na sudu Hristovom zastupati Hartmund ili Alija. Možda koju reč kaže Ante ili Jure? Neće. Neće te zastupati nego ti se smejati kao što ti se i danas smeju u lice.Vodiš svoj narod u kataklizmu ne znajući ništa sem blebetanja: „Ja, ja, ja.“ Celo svemudrenije sveta si satvorio u ljubljenje sebe. Jesi li čuo za Inke? Znaš li kako su nestali? Prestali su da veruju i više nisu imali smisao življenja. Jesi li čuo za Asteke? I oni su isto tako nestali. I mnogi pre njih i mnogi posle njih. Pa što ne bi i TI. TI Srbine koji juriš da tuđu veru primiš kako bi u slasti proživeo tren života na zemlji ne hajući što tako izvlačiš stolicu ispod nogu svojoj deci i u mesto da postanu svetlost vere i duhovnog preobraženija, oni će postati skitnice sveta, narkomani koji u satanskom traže smisao života. Smisao sebe i tebe koji si ih prodao. U krajini nema više ljudi, no ni ptica. 150000 pravoslavnih Srba je prešlo na katoličku veru u Hrvatskoj. Kako su Srbi stvorili bošnjake u Bosni tako sada stvaraju Hrvate u Hrvatskoj ne verujući ni veri Alahovoj ni veri Katoličkoj kao ni svojoj. Pašnjaci pusti, sela ogoljena, vera napuštena. Hiljade izbeglica hoda po Srbiji bez cilja. Hiljade Srba luta po svetu bez smisla. Neko je ugasio kandilo Srpsko i zatamnio vidjelo vere. Metohija zvoni. Zvoni na uzbunu molitvama monaha koji neprestano jecaju Hristosu za TVOJ spas. Ti se držiš za ular zlatnog teleta. Možda si ipak čuo za viteštvo velikana srpskih. Kralj Vukašin nije vojevao na Marici za sebe, no za Krst i veru i nije bio sam već sa Hristosom. Tako je ratovao i Stevan Sinđelić na Čegru i kralj Milutin protiv Huna. Danas ti menjaš istoriju samo svojim neznanjem vere. Hoćeš li i ovaj put napuniti vagone svojim telima i ići da braniš ZLATNO TELE na Galiciju? Izgleda da hoćeš. Na Metohiji danas odzvanjaju zvona pravoslavna. Svetli Metohijom glava Svetog Lazara kao kandilo. Ne boj se nego se boj. Pogledaj u nebo večeras ako smeš. Pogledaj oči sa nebesa koje te gledaju kao zvezde. Znaš li da je Nebeska Srbija otvorila vrata nebeska. Znaš li da te gleda i Milutin i Lazar… a bogami i tvoj deda i pradeda i čukundeda i plaču jer te bez plača ne mogu gledati. Otvorio je i svet vrata i mami ti decu zlatnim teletom da bi imao ko da im tamo na zapadu čisti nužnike i ulice. Da im bude smeće i da trguju sa njim kao robljem. Hoćeš li se naučiti pameti ili ćeš krenuti u svoju propast odluči sam. Danas su nahrupili Janjičari Srbi iz sveta da spašavaju Srbiju i da je uvedu u blagostanje zapada. Pitam se znaju li ti nesretnici koliko je teška ta zemlja natopljena krvlju? Sigurno ne znaju jer da znaju ne bi posedali u Trojanskog konja i dogalopirali da joj isčupaju srce. METOHIJU. I šta će biti taj novi Srbin bez srca? Veseli zapadnjak? Pokažite mi jednog koji je srećan na zapadu. Pokažite mi i jednog koji ima smisao. Porodicu, veru, ljubav. Sutra se izdaje Metohija i Tvoje srce brate Srbine. Ali što izdade decu svoju i proda kao roblje da po svetu zarađuje koricu hleba proseći? Hoće li se i tvoja Milica sutra zvati Franka ili Stevan- Josip odluči sam. Ja te pak pozivam da okačiš klepalo Metohijsko oko vrata i zvoniš na uzbunu srcu svome. Ceo se svet urotio protiv nas. Hoćeš li se i ti urotiti sa zmijom protiv sebe, ne znam. No jedno te molim, klekni sa mnom i molimo Gospoda Isusa Hristosa da nam oprosti i spase od sebe samih. Kada izgubimo Metohiju izgubili smo i sebe i jedinu vezu sa Carstvom Nebeskim koje će od nas okrenuti glavu. A onda je tu kraj jednoga naroda. Naroda Pravoslavnog Serpskog.


Rab Božiji Boris S Staparac


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Boris Staparac Empty
PočaljiNaslov: Re: Boris Staparac   Boris Staparac Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Boris Staparac
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Složeno na policama- piše se u temama ispod naslovne :: Biblioteka poezije-
Skoči na: