ЈА НЕМОЋНИ И ЈОШ УВЕК ЖИВ

ЈА НЕМОЋНИ И ЈОШ УВЕК ЖИВ

Вољом моћника сахрањен
Ја, немоћни и још увек жив
Додуше, не баш у првој цвасти
Обећавам, земљом нахрањен
Да нећу да гребем из укованог сандука
Да ћу у лицу бити жут, ил' сив
Ил' како већ нареде надлежне власти
Што ме земљом засу баш њихова рука.

Обећавам, такође,
Да нећу ничим нарушити урлик пука
Ни уснулу савест пресретати ноћу
Мртав бићу како већ нареде вође
Што ме земљом засу баш њихова рука
За њихово добро мртав бити хоћу.

Одричем се жеље, и ево не желим
Да у ноћ младине кад се тару жеље
Огрнутим духом под чаршавом белим
Из гроба изађем на сусрет недеље
Притегнућу гроб да не пукне брука
Оних што ме засу баш њихова рука
Земљом што притиска до гушења крика
Сачуваћу миром сан тих праведника.


ДУХОВНИ САБОР


Даљине имају власт над просторним заробљеницима
Над заробљеницима времена време
Ослобођење од свих граница изненада се деси
Кула времена у прах се распе а просторна међа пукне
Да се духови слободе саберу.

Духови се деле на добре и зле, на истините и лажне
Праведне и неправедне, слободне и свезане
Између ове две групе стоји ваздушни зид
Изнад овог зида сви се језици сливају у један, језик љубави
Испод влада неразумни гнев и шкргут зуба.

У сваком од нас ваздушни зид држи вечну границу
Истоветно као што је држи у свету око нас
Свако од нас слободном вољом бира где ће
Нико не може и тамо и овамо, мало горе мало доле
Али коме ово данас говорити, коме чулу и којим језиком.


ПРИНОС ИСПОВЕСТИ


Младост ми је злочин била
Старост казна строга
Младићка ме слуде сила
Па прогневих Бога.

Младост бујна, сила кипи
У природној грешној моћи
По безумљу жеља сипи
Ко кад киши по поноћи

Демон блуда и пијанства
Гонио ме преко брда
Од изгнанства до изгнанства
Бунтовна и грехом луда.

Волех лудо, наопако
Ватром црном разгореван
А мрзео баш опако
Па мрзитељ бејах реван.

Ватром лудом препотопском
Свим чулима грех славио
Бунтовао душом ропском
Грешне руке крвавио.

У безумље кад ми кану
Божје росе чиста свест
Грех оставих и кафану
Да послушам Благу вест.

Из греховних умирања
Он ме диже кроз савест
Да на олтар покајања
Принесем му исповест.

Кајањем ми песме дишу
И не жуде славе сјај
Нек за славу други пишу
Ја пишем за опроштај.

Ова гроза није поза
Песника што себе пише
Баук греха што ме сроза
Још у мени смрадом дише.

Грех остављам Бога срећем
Младенца у старца примам
Победника над распећем
У којему опрост имам.

Нит почиње нит пролази
Живот с нама ни ми с њиме
Син стопама оца гази
Породично носи име.

Крстоноше од рођења
Презимена Крст вучемо
За спас нових поколења
Ил њим лозу дотучемо.


КАД ОН СИЂЕ


Кад Он сиђе у глобално село
Да нареди бербу винограда
Изаћиће дело на видело
И човека и људскога гада.

Кад Он сиђе у глобално село
Да пшеницу од кукоља дели
У тренућу поцрнеће бело
И у трен ће црно да побели.

Кад Он сиђе у глобално село
Да Каину братску крв заиште
Закукаће све песмом понело
Срушиће се светско позориште.

Кад Он сиђе да по правди суди
Ватром вере земљу да испита
Дал ће веру пронаћи у људи
Ил неверни савез каинита.


НЕДЕЉА ЉУБАВИ


Беше то у једној балканској крчми на друму
Пре но што Загреб по стоти пут постаде Еуропа
Укрстише ми се возови у момачки разроком уму
Рушећи устаљени ред вожње окошталог менталног склопа.

Ти млада, ја млад и луд а једно другом кротки
Огледала око нас, твој лик око мене свуда,
Пијан од тебе потражио сам спас у вотки
Ал спаса ниоткуда,
И последњи дамар ватра ми љубавна проже
Два изгубљена странца приљубљена у средишту чуда
Па завапих, заустави време Боже.

Али време, по старој навици текло, на катедрали испуњавало уру
А ја, радио све да нам се умноже очарани дани и сати
Водио те да реазгледамо тисућлетну културу
Што би рекла наша браћа по ножу, Хрвати.

Бејах ко никад пажљив и фин
Ја чије су ноћи биле сирови пир а сви дани губави
Не беше фебруар ни њихов свети Валентин
А ми у сред Загреба прослависмо недељу љубави.


СРЕТАЊЕ ГРЕШНИКА


Кад у себи нађох све грешнике худе
Свим гресима земним умрљаног лика
Тад спознах и живот и све грешне људе
И једног јединог Сина Праведника.

Сретањем грешника ја и Бога примих
Да тајанством светли у срдачном храму
Па главу приклоних и руке поднимих
Да светлост разгарам и одгоним таму.

Он за мене умре на крсту распећем
Носећи свој крст ја ћу за Њим ићи
Пред Њим ћу на Цвети пут посути цвећем
У Царство Духова за Њим ћу отићи.

Рођење и смрт, две супротне стране
Истих двери рајских чедних као млечност
Кроз једну се вечност снизује у дане
А кроз другу дани узносе у вечност.

Колико је пута рајски дар од Бога
Грехом раскопаван до дна пакла сведен
Рукама грешника и шапатом злога
Род људски на земљи до конца доведен.

Колико је пута Бог обнављ'о лице
Испод само њему знаног вела тајне
Грехом упрљане земаљске блуднице
У лик јој улив'о невиности сјајне.


ПЕШЧАНИК ЦУРИ


Времену лажи пешчаник цури
Мерице пуцају духом слободе
Устаје кљасти, сиромах жури
Ношени извором живе воде.

Трговци! бацајте мерице лажне
У бег пред бичем трком из храма
Долазе слаби да посраме снажне
Да живот потече улицама

Самртним грчем стегнутих руку
Редова првих фарисеји
Столице стежу, кроз јао и куку
Народног стада а стадо блеји.

Вихор с небеса земљу походи
Пале да дигне моћне да скруши
Бог се човеком кроз Дјеву роди
Да спас донесе покајној души

Домаћин куће на гозбу зове
У свету моћних неважне мале
Скрушене кћери и синове
Чија се срца љубављу пале

Ево га старо за ново мења
Десницом својом учини силу
Творац и цар сваког створења
Пре века чуван у Очевом крилу

Охоле разби у мислима срца
Владаре с престола у прах да свали
Да Истине пожар јачи од сунца
Радост донесе нишчим и малим.

Добрима гладне храни до сита
Богате празне пушта у студ
Он што све зна а ништа не пита
Он Љубав, Милост, и Страшни Суд.



ЗАПЕВАШ ЛИ ПЕСМУ ГОМИЛЕ
ЗАПЕВАШ ЛИ ПЕСМУ ГОМИЛЕ

Запеваш ли песму језиком гомиле она ће те окитити ловором,
Јер гомила воли да слуша оно што наслути кратком мисли а још не изрази говором.
Гомила је женског рода и ужива кад је партнери лажу,
Кад јој се дрско удварају, једно мисле а друго кажу.
Гомила расте нестанком својих највернијих чланова.
Подељене у разне интересне сфере гомиле сачињавају скуп истородних кланова,
Који се за превласт међусобно боре и ратују.
Кад интересно примирје склопе у Каиновом братству братују.
Организоване гомиле под управом политичких партија,
Уређују друштвени живот парламентарних демократија.



ВЕКОВИ ПРОЛАЗЕ


Док купујеш злато у огњу искушења жежено,
Тужних очију гледаш како се о камен спотицања
Спотичу они што Ти потпаљују огањ под табанима.
Ти богаташ који ништа немаш,
Ти сиромах који друге обогаћујеш.
Самилостиво јечиш док се о стену саблазни
Саблажњени саблазњивачи у ништа разбијају.
Милост слави победу над судом,
Скрушеним, готово плачним гласом
Изговараш њима који у камен затворише срце.
Векови пролазе а Ти остајеш, увек исти
Да сведочиш истину коју њих све мање хоће.



ПЕСМА БЛАГОДАРНА


Благодарим Богу кроз Исуса Христа
За хлеб и одело и заштиту свету
Благодарим Теби Девице пречиста
Што нам Бога роди у светом детету.

Благодарим Оцу Кроз Сина Господа
На речи живота свете, слатке хране
Благодарим Теби реко живе воде
Што ме укрепљујеш кроз пустињске дане.

Благодарим Теби Сине живог Бога
Што оружје Божје од мене начини
Што ми учиш руке боју против злога
Ево, руке пружам, Ти силу учини.



ШТА ТО СУТРА СПРЕМА


Спољњом муком стиснут
Унутрашњом стешњен
Да л смерно пресвиснут
Ил громко, разбешњен.

Под шамаре вреле
Мој образ подмећу
Па шамаре деле
Мој образ окрећу.

А иста нам мука
Истим телом стоји
Ал њина је рука
А образи моји.

Батине два краја
У две су им руке
Њима сласти раја
Мени адске муке.

Шта то сутра спрема
Сутра ће се знати
Знам, тад ће да лема
Ко кога ухвати.



ДАНИ ЋЕ ТИ БИТИ РАМ


Ако хоћеш врлински
Засметаћеш пуку
Ако волиш истински
Пољубићеш муку.

Дани ће ти бити рам
Живот пејзаж сињи
Ил у њему тврдуј сам
Или се усвињи.

Ако кренеш искрено
Узбунићеш кварне
Ако мислиш виспрено
Глуп ће да те џарне.

Дани ће ти бити рам
Живот пејзаж сињи
Ил у њему тврдуј сам
Или се усвињи.

Ако време користиш
Трошаџији сметаш
Ил да с њиме време листиш
Ил да га здеветаш.

Дани ће ти бити рам
Живот пејзаж сињи
Ил у њему тврдуј сам
Или се усвињи.



ЗА ПРОГУН КАМИЛЕ ЈЕДНЕ


Блаженство оног света не извире из земне среће
И не долази кроз уживања него кроз распеће
Иза блажене позе и змија зна да се умота
Бог испитује срца човека заведе лепота.

Од лагодног живота земног и лице светлије буде
Бог кроз човека сиђе и змија вара кроз људе
За један оброк тама три светла века поједе
За прогун камиле једне комараца јата се цеде.



СВЕТИ САВА


Цркву србску сазидао
Богом душе извидао
Небом земне освештао
Завет вечни завештао.

Свети Сава србска слава
Божјег Сина србска глава

Вечитом нас научио
Од времног нас одлучио
Часним Крстом прекрстио
Христом грехе отпустио.

Свети Сава србска слава
Божјег Сина србска глава

Светом књигом просветио
Тајни Божјој посветио
Небом земљу проходио
Род на небо узводио.

Свети Сава србска слава
Божјег Сина србска глава

Постио се злопатио
Србље Богом печатио
Крст иконе целивао
Земне Духом умивао.

Свети Сава србска слава
Божјег Сина србска глава

Кад се с Христом целивао
Са неба нас дозивао
И дозиво и дозива
СветоСавска срца жива.

Свети Сава србска слава
Божјег Сина србска глава

Да наслеђе сачувамо
Да за душе тело дамо
Да будемо свој у своме
Пролазни у Вечитоме
И Вечни у пролазноме .

Свети Сава србска слава
Божјег Сина србска глава.



СЛОБОДА ИЗБОРА


С ким си онакав си, кад си сам никакав си.
Чланство у удружењу палих и покварених
Обећава ти изузеће од мрења у самоћи.

Слобода избора припада теби.

Утопити се у лажљивом мору
И умирати у бесмисленом кружењу празним данима
Кроз празне речи, празним срцем,

Или се усудити подићи главу
И изнети своје ја на висину човека.

Изговориш ли реч истине пљунуо си у лажљиво море
Учинио себе непријатељем буре.

Носиш ли Победника у срцу
Пред Њим у теби бура ће као умиљато псето зашенити и пред тобом
Тако да ћеш у миру гледати осеку мора које ти плића до чланака.



СТАКЛЕНО ЗВОНО


Простор омагљен илузијом затворен
Кроз који се путује из слике у слику
Из слике прве у којој си створен
До слике последње у новчанику.

Стајаћа прљава бара времена
Телеса мртваца без речи плутају
Без искре, без жара, без чела и темена
Жабокречину у самртном ропцу гутају.

Звоно стаклено испод звоника
Простору без даха не квари тишину
У месту летећи без птичјег крика
Стрвинар уморен надлеће стрвину.

Господе Христе помилуј и спаси
Са звоника живих срца се огласи
И распи у срчу зид стакленог звона
Ко некад зидове древног Јерихона.



НЕВОЉНИ ПУТНИЧЕ


Невољни путниче кроз себе и свет
С оловом у крви ти створен за лет
Из себе не можеш, свет из себе неће
Из себе у себе путуј кроз распеће.

С оловом у крви ти створен за лет
Олово растопи и расплети сплет
Корак што ти свеза пре часа рођења
Умиј се од греха прошлих поколења.

Из себе не можеш, свет из себе неће
Он ти душу тражи за мрвице среће
Дарове му презри па с Христом пострадај
Ка Голготи ступај храбро и не падај.

Из себе у себе путуј кроз распеће
Избор Божји злоби светској одолеће
Христос врата неба а кључ васкрсење
Слободан узлети у ток васељене.

SVAKA CAST

БОГА РАСПИЊУ ТРГОВЦИ

Намамљен на нешто сласти
И мрвице ропског хлеба
Закопани талант један
Противбожјој служи власти
У завери против Неба.

Испод земље закопани
Ноћном тамом труле дани
Умном тамом тела гњиле
Пламичци последњи чиле.

Укидање личног плама
Законски и каматама
Кртичњаком испод земље
Неко трчи неко дремље.

Ако ниси преиначен
Чешљај таму упросјачен
Буди веран и потлачен
Он прихваћен ти одбачен.

Ђаволу ли будеш враћен
Бићеш с њим и ти прихваћен
Суноврат морала зове
Легионе Каинове.

Варајуће варалице
Сваки дан под новим лицем
Плету мреже србској души
Ратни поход пара врши.

Ил на трону ил у блату
Све кроз закон и камату
Испод жита кад се крије
Твоје право моје није
Кад све светско врше новци
Бога распињу трговци.

ФИНЕС ИЗРАИЉАЦ

Финес Израиљац син Елеазара
Свештеника Божјег у времена стара
Одврати гнев Божији од народног збора
Ревнујући врло против Велфегора.

Вечни Завет мирни од Господа доби
Што ревнујућ копљем злу Хазвију проби
Семену свештенство заслужи до века
Ревнујућ за Бога и Божјег човека.

Узмите се на ум Светог Саве чеда
Па не дајте телу да вам заповеда
Очевина ваша чува Завет стари
Тело Духу служи а Дух господари.

БОЖЕ СВЕГ МИРА

Богоодступништво је увод у рат
Рат је ђавољи крвнички брат
По дрској лажи и по злој вољи
Који командује пуцај и кољи.

Пошаљи Боже Царе Свег Мира
Анђела кајања на гнусног и жбира
На покајње све да се диже
Све што још седи и чанкове лиже.

На позив Анћела ко се одзове
И пође да бели хаљине нове
Росом са неба у ревној страсти
Њега, с лукавим не упропасти.

Духове људске себи вазнеси
У Град Свег Мира где вазнет јеси
На дан данашњи пред Анђелима
И Твојим Светим Апостолима.

Боже Свег Мира сатану сатри
И његово крдо што мрзошћу снатри
Сатри и ратне профитере
Оне што лажући по злу сијере.

ОЧЕ ОРИГИНАЛА

Нека ме води невидљивим нитима
Светлост Твоја света што држи Небеса
Да се не сагубим сам у лавиринтима
Изгубљених душа и мртвих телеса.

Дубоко кроз шпалир Иштариних кћери
Салома, Далида, дрских Језавеља
Проведи ме целог крај престола звери
Кроз тамни вилајет свих белих недеља.

Сачувај, саклони испод сјајног штита
Од гнуса безумља и погледа тупих
Унакрсне ватре незрелих бандита
Лицемерских крда и крпица скупих.

Кроз клановски рат свих партијских боја
Кроз мржњу ломаче и завист вешала
Благодаћу нек ме води рука Твоја
Непобедни Царе оче оригинала.

ПУТУЈ ПИЈАНИ СВЕТЕ

Путуј пијани свете својим делиричним снима
Путуј до пакла и назад ако ти повратка има
Путуј од себе што даље нестани сасвим у свима
Пратим те мртав за тебе изван твог опојног дима

Путуј па шта ти буде стигао си карту више
Место изборио себи број ти у карти пише
Путуј у себи крцат сав зајапурен и знојан
Пратим те мртав за тебе, мртав и прекобројан

Путуј просто ти било знања отровног дело
Путуј док касно ти није већ ти се хлади чело
Путуј под окриљем ноћи док месец уморно дремље
Пратим те мртав за тебе, и посипам шаком земље.

ЂАВО ДИЖЕ

Ђаво диже и државе и ратове
Да свој јарам натакне нам на вратове
Бесном земљом противнике Божје ствара
Да Небеског кроз земаљске сруши Цара.

Ђаво диже интересне земне клике
Посланике, премијере, председнике
Разређује Богом дано вино, уље
Тамом влада мађијњем слепе руље.

Ђаво диже на истину сву лаж гони
Са дна мора, из дна земље покуљаше легиони
Против Христа, против Крста, против Речи
Братсво лажи сребрњачке хорски јечи.

Празне речи обећањем празним јече
Сви лажљивци његове су зле претече
Језичине што полижу све што пљуну
Што се лажно моле дуго, Богом куну.

Зли грабљивац и убица застрашује
Зло посланство по ђавољем плану трује
Истина се свуд обара да лаж влада
Поклоњење изнуђује од поклеклог људског јада.

НОЋ ДУГИХ УЗДАХА

На јастуку меком спљесканом клонућем
Обамрле главе одлажу свануће
Ноћ дугих уздаха никако да прође
Да још мало бесне проргијају вође
И забасало по свом док не сломе пруће
Под тучаним кровом раскопане куће
Мноштво у својој вакумираној опни
Без истинског даха затворено копни
Вакуум неповратно гута усисане у себе
Тек негде негде помери се ћебе
То се мноштво отима од досадног врага
Векови прошли нестају без трага
Нађени се скривају место да се траже
Живот се још једном до свитања одлаже.

ИЗА ЗАВЕСЕ

Звездама окићено небо, мисао мами дубоку,
Душа лети у вечност, желећи да види
Истину недогледну телесном оку,
Не осврћи се душо на свет, већ иди

Многе су душе жуделе да завире
Иза завесе живота, која крије тајну,
Кад пређеш завесу видици се шире,
Иди, прођи душо васиону сјајну.

Иди до почетка, ма до Речи саме
Не мисли на правац Реч ће те одвући,
На свету те лако одвоји од таме
Препусти се само, одвешће те кући.

КО ПРЕУМИ

Ко преуми па помисли да је бољи
Од чокота Божјег светог, онај црни, зли, ђавољи
Нек га мутна ваља Дрина и Марица
С мача на мач осветника и убица.

Преумљењем ко се смами па се даде
Под плаћене светске звери и номаде
Нек му Сава и Морава рђу спира
Кроз векове без светлости и без мира.

За издајом ко се срамном полакоми
Нек му ветар, вода, земља кости ломи
Нек му лелек мрви плеву рода сненог
У пламену себе нашо изгубљеног.

НА НАСЛЕЂЕ БОЖИЈЕ

На наслеђе Божје бесни чопор режи
Победни јахачу хитрог белца прежи
Да размахне крила од неба до земље
У Србију слети што у мраку дремље.

У Виноград свети Божанског наслеђа
Што посади Сава све с Крстом на леђа
Да с оца на сина Божја лоза листа
Са чокота светог Божјег Сина Христа.

Бог Анђела посла да Балканским брдом
Божју лозу сади Светог Саве чудом
Да наслеђе чува кроз свештене тајне
Кроз векове дуге и мрачне и сјајне.

Србска Света лоза из Божијег тела
У небеса расте црвена и бела
Крвљу Сина Божјег и надсуштним хлебом
Наслеђе Савино вазноси на небо.

АРХАНГЕЛЕ МОЋНИ

Док Жика мотика с првог програма Р.Т.С.-а
Вредно окопава тај содомски чокот
Свод плави притеже зла сатанска преса
А око ногу ми се врзма бесни зверски окот.

По електронском ритму црног вуду мага
Центрифуга подсвести демоне покреће
Архангелски мач севну изнад прага
Дадоше се у бег бештије вриштеће.

Архангеле моћни Михаиле Војводо
Ти што с неба збаци мрске легионе
Мачем их разагнај и земљом и водом
Док им смрад демонски у ад не потоне.

ЛУКАВА САБРАЊА

Кроз тмушину црну
И светила дања
Незвана нагрну
Лукавих сабрања.

Језичине злобне
Свезане у мреже
Из дубине гробне
За човеком реже.

Од оштрих путања
Уклонивши корак
Ехом им одзвања
Змијски језик горак.

Многогласјем трају
Сливени у један
Док из њих ригљају
Злих демона седам.

Грешној жељи служе
Кроз лавиринт пакла
Да сенку продуже
Под звоном од стакла.

Сваког Божјег дана
Лавеж им одзвања
Почну још од рана
Лукава сабрања.

Па претрес изврше
Човечјег живота
Јадне мртве душе
Сведене до скота.

КРОЗ ДВЕ ЛОЗЕ

Кроз две лозе живаљ кружи
На земљици црној овој
Прва Божја Богу служи
Друга лажи ђаволовој.

Са Небеса Љубав своди
Чокот Свети кроз Тројицу
Њом од Оца Син исходи
Па се спушта не земљицу.

Њом на земљи Љубав влада
Њом се живот вечни рађа
Божја Љубав, Вера, Нада
Грешних уза ослобађа.

Све до Рајских води двери
Свети чокот Божјег Сина
Над пролазним царством звери
Листа лоза свих суштина.

Побуњеник с неба први
Зли мрзитељ и убица
Вазда жедан људске крви
Звер из пакла зли Деница.

ДРВО ВЛАСТИ

Дрво власти слатког плода
Бира ком ће да се пода
Седамдесет дугих лета
Са оца на сина шета.

Темељ руше подводачи
С одметничког тог дрвета
Белосветског зла викачи
Војска штета са буџета.

Дрво власти кад је жега
Поливачи заливају
Затезачи људских стега
Док ход штетом окивају.

Штеточине птичјим летом
У злу јату непрегледну
Партијом и факултетом
Круже штетом над дрветом
Док на дрво не заседну.

МЕЂ ДВЕ БОЖЈЕ ДУШЕ

При сусрету сваком двеју Божјих душа
Бог Богу говори и Бог Бога слуша
Предајнику Божје речи реч се даје
Да их Богопримцу од Бога предаје.

Бог отвара срца пријемницу речи
Па Духом развеже језик којим лечи
Међ две Божје душе Бог столује трећи
Слушајући мало, мало говорећи.

У ДУБИНУ ЖИВОТ ЗОВЕ

Роћењем се талант прима
Ал диплома примат има
Над несрећно рођенима
С вишеструким талентима.

Дипломе су зло покриће
За главице оне плиће
Па венемо у плићаку
Са жабама у злом мраку.

У дубину живот зове
Ал плићак продаје снове
Углачане површине
Житке жабље маховине.

Посустали свет се креће
Од несреће до несреће
Претворен кроз зло умеће
У погребно предузеће.

КО ЛИ ТО РЕЧ ПРЕПЕЧЕ

Ко ли то Реч препече
У пећи адске пресије
Кад мужеви посташе претече
А жене њихове месије.

Ко ли то ребром отклони
Главу живога Бога
Пред жену мужа поклони
У прошњу од идола свога.

Мир свемира ко то ремети
Ко се то Богу подсмева
И дал ће Небо занемети
Док Адам постаје Ева.