LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Dragana Konstantinović

Ići dole 
AutorPoruka
tisina snega

tisina snega

Ženski
Broj poruka : 837
Godina : 28
Location : ...tamo gde ljubav stanuje...
Datum upisa : 16.02.2012

Dragana Konstantinović Empty
PočaljiNaslov: Dragana Konstantinović   Dragana Konstantinović Icon_minitime26/11/2013, 1:31 am



Tebi ljubavi

1.

Volela bih da mogu
da te prelijem osmehom...
Da ti u oko pretočim
ovaj moj iskričav sjaj
koji kroz osmeh zaživi
kad ti se spomene ime...
Da ti stočim jos smelije
pogled sa jasnim podstrekom
koji vidi početke
i ne priznaje kraj...

Kako da ti ga predam?
Ne postoje te rime...
Kako sve da prenesem
kad putevi ne postoje...?
Nazirem samo drhtaj,
kao dah, treperav, sneni
u ono nemušto vreme
kad noć smenjuje dan...

I već mi sve nade streme
put tog tananog zračka
koji se niotkud razli
u niti žute boje...
I osmeh puče u meni
poput zrelog maslačka
i ode nošen nečim
da ti oblije san...


2.

Volela bih da mogu
svu ljubav da ti prenesem,
taj oblak beskrajne čežnje
i nežnosti i topline...
Da se duž zlatnih niti
sva moja ljubav raznese
i raspline po tebi
i nastavi da teče...
Da obavijem ti sve bi'
najčulnije dubine...

Prizivam bledo veče
protkano žutim sjajem.
Da li je ovo već bilo
ili će sve tek da bude?
Svejedno.
Ljubav mi teče
i ja bih samo da dajem
dok se juče kroz danas
u isto trajanje slilo.

Da li ce stići do tebe?
Ne sumnjam više ni trena.
U meni čežnje ima
da poruši sve planine.
U meni nežnost snena
jača od svih morskih plima
uz nebo ljubavi greje
i gazi sve daljine.

Samo se pitam tiho
dok niti šaraju sne:
hoće li zaista moći
da ti prenesu sve...?



3.

Volela bih da mogu
da ti dotaknem lice...
Da te usnama svojim
toplo osetim žudim...
Da talasava vatra
u dubinama mojim
kroz dodir izroni negde
gde skupa s tobom postojim...
I da svojom toplinom
i tvoju vatru budim...

Negde u odbljesku zlata
moj dah se meša s tvojim.
Kroz neke žućkaste niti
osećam tvoju kosu.
Dok modro, kasno veče
tvoje mi telo krije,
počinjem da postojim
kroz zlato koje se prosu.

I nije sve ovo varka.
Ja sam ti dala sebe,
svu plam što iz mene lije,
vrelinu svakog mog kutka...
I nije mi više bitno
da li sam ja još ja
ili postojim kroz tebe
dok je tog večnog trenutka...

Moj požar obojen žutim...
Znam da do tebe stiže...
jer s tvojim plamenom sluti,
zašto mi nisi bliže...?



4.

Odraz Sunca u meni,
toplina koja me greje,
i žudnja i dah sneni
dok strujimo u jedno...
I meki odbljesak snova
što se treperi i smeje,
i čini od zajedništva
sve drugo manje vredno...
I sve drugo što šaljem
kroz ove zlatne niti,
sve ono što imam
do čega mi je stalo...
Nisu dovoljni u biti...
Ne dopiru istim sjajem...

Jer:
koliko god da ti dam,
još toga u meni ima...
koliko god da dajem,
u meni je još scvalo...
koliki god bio žuti sjaj,
još veća postoji plima...

I znam da ti nisam dala dovoljno,
da je sve to malo...




Poslednji izmenio tisina snega dana 26/11/2013, 1:46 am, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
tisina snega

tisina snega

Ženski
Broj poruka : 837
Godina : 28
Location : ...tamo gde ljubav stanuje...
Datum upisa : 16.02.2012

Dragana Konstantinović Empty
PočaljiNaslov: Re: Dragana Konstantinović   Dragana Konstantinović Icon_minitime26/11/2013, 1:37 am

Iz šarenog mnoštva

Iz šarenog mnoštva iskr'o si se krišom,
slučajem pometen,
i u tmurne dane oplakane kišom
uneo sjaj snova dugama prepleten.

Zaigraju misli pa se čini lako
dve duše se spoje,
u treptaju rose čini se da svako
može da poleti baš kao nas dvoje.

Prepuštam se sneno zovu iz daljine
lude noći ove;
znam, imam te samo kroz šapat tišine,
ali ne dam nikom da mi gasi snove.
Nazad na vrh Ići dole
tisina snega

tisina snega

Ženski
Broj poruka : 837
Godina : 28
Location : ...tamo gde ljubav stanuje...
Datum upisa : 16.02.2012

Dragana Konstantinović Empty
PočaljiNaslov: Re: Dragana Konstantinović   Dragana Konstantinović Icon_minitime26/11/2013, 1:44 am

Susret

Jedan se pogled iskrao kradom
iz plavog sna sa dna tišine,
zasjao iskrom, bljesnuo nadom
i zaživeo usred tmine.

I poput duge u kišnom danu
na tren tama poče da plamti
kad lagan dodir na mome dlanu
ostavi nešto što se pamti.

Prebrzo sve su prekrile sene,
i sjaj u oku, i to lice...
Ostaše reči nedorečene
za neke druge pozornice.

I ništa više. Sve što je bilo
začas se pokri velom ćutnje.
Sve sakri plavi san svojim krilom
i nesta svega osim slutnje.
Nazad na vrh Ići dole
tisina snega

tisina snega

Ženski
Broj poruka : 837
Godina : 28
Location : ...tamo gde ljubav stanuje...
Datum upisa : 16.02.2012

Dragana Konstantinović Empty
PočaljiNaslov: Re: Dragana Konstantinović   Dragana Konstantinović Icon_minitime26/11/2013, 1:50 am

ŽELJA

Želim da sam s tobom stopljena u ćutnji,
rasplamsalom dahu il' podnevnoj šetnji...
Probudjena želja talasa u slutnji
koja se kroz nemir iscrta u pretnji.

Šta ako je sve to samo igra čula,
samo treptaj rose, kratki ples leptira... ?
Ako s prvim daškom vetrometnih frula
sve ovo u nama počne da se spira...

Zagledam u sebe, tražim tvoje oči,
i plaši me pogled s tim osmehom smelim.
Obojena slutnjom strahujem da kročim
i ne mogu ništa osim da te želim...

Nazad na vrh Ići dole
tisina snega

tisina snega

Ženski
Broj poruka : 837
Godina : 28
Location : ...tamo gde ljubav stanuje...
Datum upisa : 16.02.2012

Dragana Konstantinović Empty
PočaljiNaslov: Re: Dragana Konstantinović   Dragana Konstantinović Icon_minitime26/11/2013, 1:53 am

ZIMA

Zima se svija pod mojim svodom
i crta šare dahom od leda
dok njen mraz guši krik za slobodom
nečeg u meni što se još ne da.

Polako, tiho, poslednjom snagom
ruka se pruža do male škrinje,
prozirne, krhke, što skriva blago,
i sklanja sa nje ledeno inje.

A iz nje zrači zemlje te grumen
nabijen setom svakog trenutka,
list moga hrasta od Sunca rumen
i dva tri dobro znana belutka.

Načas me ispuni nešto nežno,
neka toplina blaga i setna
poče da topi hladno i snežno,
ožive neka proleća cvetna.

I gledam, svaki taj kamen diše,
tuguje sa mnom, seća se, smeje,
i svaka mrva zemlje miriše,
s uvelim listom prolećem greje.

I načas nesta inja i mraza
i zima ledeni popusti steg;
ipak, duga je ta zimska staza,
a u meni pada tek prvi sneg...
Nazad na vrh Ići dole
tisina snega

tisina snega

Ženski
Broj poruka : 837
Godina : 28
Location : ...tamo gde ljubav stanuje...
Datum upisa : 16.02.2012

Dragana Konstantinović Empty
PočaljiNaslov: Re: Dragana Konstantinović   Dragana Konstantinović Icon_minitime26/11/2013, 2:05 am

POLETNA PESMA

Upamti, na ovom svetu
ti si samo u prolazu
na tren, na delić trena,
na delić jednog delića...

Tvoj život tako liči
na zahuktalu kometu
koja na čas zasvetli
kroz treptaje tvog bića
pre no što je pojede sena.

Previše kratko sve traje.

U jednom času u tebi
opijena moćnim sjajem
tih šarenih staklića
tvoja misao drema.

U drugom druguješ s krajem,
u trećem te već nema.

Zato se probudi.
Udahni vazduh duboko.
Potpuno budan budi
i živi iz sve snage
kroz osmeh,
kroz reč,
kroz oko.

Uživaj časove drage.
Ne misli na one druge.
Nedaj da jedan čas sivi
pomrači lepotu daha
jer nemaš ništa od tuge.

Opusti se i živi.

Vredi li uopšte briga?
Vredi li uopšte tuga?
Vredi li uošpte išta
što bledi tvoje boje?

Oslobodi se straha.

Oni što tvoj sjaj blede
samo su tužne lutke
što omlitavelo sede
i drugom bi sudbu da kroje.

Ne shvataju jadne
da im to ništa ne vredi:
dok seju varnice hladne,
sopstveni sjaj im bledi...

Ti nisi kao oni.
Nisi i nećeš da budeš
jer sve te duše sitne
uopšte nisu bitne.

Oko tebe eoni
beskrajno vreme broje.
Tvoj život jos svetluca
bojama što nešto znače.

Ti sijaš svojim plamičkom
i samo je do tebe
da li ces sinuti jače.

Zato gledaj put Sunca
i diši punom snagom,
i živi do svog vrhunca,
živi,
beskrajno živi
dok tvoj život treperi.

Ostavi svoje stope
na putu svojih sanja
jer te od mračnih dveri
večnog nepostojanja
deli još samo prag.

Jednom te više neće
biti na ovom nebu
ali će iza tebe
barem ostati trag.

Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Dragana Konstantinović Empty
PočaljiNaslov: Re: Dragana Konstantinović   Dragana Konstantinović Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Dragana Konstantinović
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Složeno na policama- piše se u temama ispod naslovne :: Biblioteka poezije-
Skoči na: