LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

  PRVI SVETSKI RAT

Ići dole 
AutorPoruka
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

 			  		  PRVI SVETSKI RAT Empty
PočaljiNaslov: PRVI SVETSKI RAT    			  		  PRVI SVETSKI RAT Icon_minitime20/1/2014, 9:34 pm

VELIKI RAT


Prvi svetski rat, ili, kako u stvari treba reći, VELIKI RAT, je rat koji je iz korena promenio čitav svet.
To je rat koji je u potpunosti izmenio živote naših dedova, naših očeva i nas samih.
Prvi svetski rat je prouzrokovao i Drugi svetski rat, mada se može reći daje Drugi svetski rat samo nastavak Prvog, sa 21 godinom primirja.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

 			  		  PRVI SVETSKI RAT Empty
PočaljiNaslov: Re: PRVI SVETSKI RAT    			  		  PRVI SVETSKI RAT Icon_minitime20/1/2014, 9:34 pm

Prvi svetski rat, uzrok i povod


Uvod u prvi svetski rat, 19. vek, vek formiranja nacionalnih država. Preraspodela kolonijalnih poseda. Blokovska podela, 1879. ujedinjuju se Nemačka i Austrougarska.1881. Italija im se pridružuje i stvara se Blok centralnih sila.1904. Ujedinjenje Velike Britanije i Francuske,1907. pridružuje im se Rusija i stvara se Antanta.

Srbija i centralne sile

Sukob sa Austrougarskom, od 1906. do 1911. trajao je carinski rat
1908. Aneksiona kriza.
1911 – 1913. Balkansi ratovi.
28.Juna 1914. Sarajevski atentat.
Uzrok rata

Borba za kolonije izmedju dva neprijateljska bloka, na koja su se podelile vodeće svetske sile, Centralne sile i Anatanta, bila je uzrok rata. Centralne sile nastojale su da dodju do kolonija. Ovaj sukob, najveći do tada, naziva se prvi svetski rat.

Kada je reč o Balkanu, Nemačka i Austrougarska nastoje da prodru na istok, bliski i srednji. Put vodi preko Balkana tj preko Srbije, Srbija drži glavni komunikacioni pravac na Balkanu, Moravsko vardarsku dolinu, najkraći i najjednostavniji kao i najjeftiniji put izmedju istoka i zapada. Nemački kapital je počeo da gradi Bagdadsku prugu, saveznici su sa Turskom. Jedino im fali teritorija Srbije, da pruga prodje kroz nju. Srbija je nakon majskog prevrata prestala sa austrofilskom politikom. To se ne svidja Nemcima i pogotovu Austrougarima. Austrougari čak pokušavaju da Srbiju unište ekonomski. U tom slučaju Austrougarska ima dodatni razlog za mržnju prema Srbiji. Ona je mnogonacionalna država, 1/3 Srba živi u Austrougarskoj, oni su potčinjeni. Monarhija je dualistička, Austrija i Madjarska. Sloveni hoće da se preuredi u trialističku monarhiju. Niče Jugoslovenska ideja, ideja da se južnoslovenski narodi oslobode austrougarske i sjedine sa Srbijom. Austrougarska na to gleda kao na smrt. Beč to ne sme dozvoliti.Austrougari moraju da se obračunaju u zemlji ali i van nje, tacnije direktno sa Srbijom.

Povod rata

Kap koja je prelila čašu, bio je Sarajevski atentat. Na Vidovdan 28. Juna 1914. godine, organizacija „Mlada Bosna“ tačnije njen pripadnik Gavrilo Princip, ubija Austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda. Unapred se znalo za posetu prestolonaslednika najmladjem delu Austrougarske. Na srpski praznik Vidovdan, ovo je trebalo da bude uvreda za Srbe, ovime je Austrougarska htela a pokaže Srbiji, a i celom svetu da je Bosna Austrougarska i da će tako i ostati. Cilj „Mlade Bosne“ je ujedinjenje sa Srbijom i Crnom Gorom. Pripremljen je atentat, prestolonaslednik je došao vozom, prelazi u otvoren auto što je olakšalo atentat. Prvi pokušaj nije bio uspešan, ubacuju bombu u auto ali ne ubijaju Ferdinanda, a zatim Gavrilo Princip pogadja iz pištolja i ubija vojvodu i vojvotkinju. Ne kaje se za ono što je uradio, ali pošto je maloletan nema smrtne kazne već dobija doživotnu robiju. Sva krivica pada na vladu Srbije, govore da je ona pripremila i izvršila atentat, bez ikakvih dokaza.

23. Jula 1914. ultimativni zahtev u deset tačaka poslat je Srbiji. Austrougarska i Nemačka definitivno hoće rat sa Srbijom. Srpska vlada morala je da pošalje pozitivan odgovor za 48 sati, kako bi rat izbegla. Odgovor Srpske vlade bio je krajnje popustljiv. Većina zahteva odnosi se da Srbija prestane da pomaže, finansira i komunicira sa srpskim organizacijama u austrougarskoj i da Srbija prestane sa nacionalnom propagandom. Sve tačke su prihvaćene osim šeste tačke, da dodje istražni tim u vezi Sarajevskog atentata. Ni tu nije rečeno veliko ne, već je bilo diplomatski rečeno, da bi Srbija prihvatila medjunarodni sud u Hagu. Srbija spremna na ogromne ustupke, pre samo godinu dana izašli su iz balkanskih ratova, treba joj period stabilnosti. Odgovor je bio siguran da obezbedi da do rata ne dodje, ali tako nisu mislili u Berlinu i Beču. Pašić je lično odneo pismo. Letimično pogledano, samo jedna tačka nije bila pozitivna i austrijsko poslanstvo povlači se u zemun i 28 Jula 1914. Austrougarska objavljuje rat Srbiji. Otvoren telegram, bez šifara, vest o ratu prvi saznaje srpski telegrafista, tekst je bio kratak i glasio je nešto nalik, pošto srbija nije prihvatila ultimatum nalazi se u ratu sa Austrougarskom. Ovim otvorenim telegramom verovatno žele paniku u narodu. Crna Gora već sledećeg dana objavljuje rat Austrougarskoj i ubro i Rusija to čini, zbog širenja Nemačke i Austrougarske, kasnije i Belika Britanija i Francuska objavljuju rat Nemačkoj. Od Srpsko – Austrougarskog rata, nastao je svetski rat. Nemci su se nadali da će Francuska i Belika Britanija ostati po strani, ali to se nije desilo, to su lako prihvatili kao priliku da se obračunaju i sa zapadom. Ovo je najveći rat u istoriji do tada, poginulo je oko 10 miliona ljudi, a oko 20 miliona je ranjeno. Vodi se na pet glavnih frontova, tri od prvog dana rata.


izvor beleske

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

 			  		  PRVI SVETSKI RAT Empty
PočaljiNaslov: Re: PRVI SVETSKI RAT    			  		  PRVI SVETSKI RAT Icon_minitime23/1/2014, 8:27 pm

Srpska Vojska Od 29 Jula 1914 Do 11 Novembra 1918


Srpska vojska od 29. jula 1914. do 11. novembra 1918.

1. armija: (1914) Konjička, Dunavska/2, Moravska/2, Timočka/1, Timočka/2, Braničevski odred; (1915) Dunavska/2, Drinska/2; (1916) Moravska, Vardarska; (1917) Dunavska, Drinska, Moravska, Konjička

2. armija: (1914) Mešovita, Dunavska/1, Moravska/1, Šumadijska/1; (1915) Timočka/1, Šumadijska/2; (1916) Šumadijska, Timočka; (1917) Šumadijska, Timočka, Jugoslovenska

3. armija: (1914) Drinska/1, Drinska/2, Beogradski odred, Pogranični odred; (1915) Dunavska/1, Drinska/1, Beogradski odred; (1916) Dunavska, Drinska

Armija nove vojne oblasti (južnosrbijanska): (1914) 7-19 puk za snabdevanje; 13. art. bataljon; (1915) Moravska/1, Moravska/2, Vardarska

Timočka armija: (1915) Konjička, Mešovita, 6. peš. pukova

Užička vojska: (1914) Šumadijska/2, Užička brigada

1 Moravska vojna oblast (Niš)- jugocentralna Srbija
Moravska div./1; 1-3,16. peš. puk/1; Moravska/1 konj. puk; Moravska/1 art, puk; Moravska/1 pomoćne službe. Moravska div./2; 1-3 peš. puk/2; Moravska/2 konj. puk; Moravska/2 art. bn.; Moravska/2 pomoćne službe. Užička brigada (1-3 peš. puk/3); Moravska/3 konj. esk.

2. Drinska vojna oblast (Valjevo) - zapadna Srbija
Drinska div./1:4 (3. prekobr.)-6,17. peš. puk/1; Drinska/1 konj. puk; Drinska/1 art. puk; Drinska/1 pomoćne službe; Drinska div./2:4-6 peš. puk/2; Drinska/2 konj. puk; Drinska/2 art. bn.; Drinska/2 pomoćne službe; 4-6 peš. puk/3; Drinska/3 konj. esk.

3. Dunavska vojna oblast (Beograd) – severna Srbija
Dunavska div./1: 7, 8, 18, 9 (4. prekobr.) peš puk/1; Dunavska/1 konj. puk; Dunavska/1 art. puk; Dunavska/1 pomoćne službe; Dunavska div/2; 7-9 peš. puk/2; Dunavska/2 konj. puk; Dunavska/2 art. bn.; Dunavska/2 pomoćne službe; 7-9 peš. puk/3; Dunavska/3 konj. esk.

4. Šumadijska vojna oblast (Kragujevac) - centralna Srbija
Šumadi|Ska div./1:10-12,19. peš. puk/1; Šumadijska/1 konj. puk; Šumadijska/1 art. puk; Šumadijska/1 pomoćne službe; Šumadijska div/2: 10-12 peš. puk, Šumadijska/2 konj. puk; Šumadijska/2 art. bn.; Šumadijska/2 pomoćne službe; 10-12 peš. puk/3; Šumadijska/3 konj. esk.

5. Timočka vojna oblast (Zaječar) - istočna Srbija Timočka div./1:13-15, 20. peš. puk/1; Timočka/1 konj. puk; Timočka/1 art. puk; Timočka/1 pomoćne službe; Timočka div/2:13-15 peš. puk/2; Timočka/2 konj. puk; Timočka/2 art bn.; Timočka/2 pomoćne službe; 13-15 peš. puk/3; Timočka/3 konj. esk.

Južnosrbijanski vojni okruži: 6. Ibarski (Novi Pazar), 7. Kosovski (Priština); 8 Vardarski (Skopl/e/Uskub); 9. Bregalmčki (Štip), 10. Manastirski (Bitolj/Manastir)
Kombinovana div: 1, 2, 5, 6. prekobr. puk; Komb. konj. puk; Komb. art. puk; Komb. pomoćne službe; Vardarska div.: 21-24 peš. puk/1; Vardarska peš. puk/3; Vardarska konj. puk; Vardarska art. puk; Vardarska pomoćne službe; Bregalnička div.: raznolike trupe Bregalničke vojne oblasti.

Konjička divizija: 1. brigada (1. i 3. konj. puk); 2 brigada (2. i 4. konj. puk); puk konjičke art., div. pomoćne službe
Vazduhoplovni korpus: eskadrile N87, F98, N387, F382 (kasnije AR521), F398, N523

Beogradski odred: (1914) 8/3,11/3, 15/3 peš.
puk; 9. art. bat.; (1915) Timočka/2, Šumadijska/1.
Braničevski odred: Dunavska/2.
Pogranični odred: 4-9/3,13/3 peš. puk; 13 art bat.
Obrenovački odred: 10/3,14/3,19/3 peš. puk; 5. art. bat.

1. divizija Srpskog dobrovoljačkog korpusa: 1-3 peš. puk; konj. puk; art. puk, pomoćne službe.
2. divizija Srpskog dobrovoljačkog korpusa: 4-6 peš. puk; konj. puk; art. puk; pomoćne službe.


izvor:prvi svetski rat

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

 			  		  PRVI SVETSKI RAT Empty
PočaljiNaslov: Re: PRVI SVETSKI RAT    			  		  PRVI SVETSKI RAT Icon_minitime30/1/2014, 9:50 pm

Portreti Ratnika


Станислав Сондермајер

Станислав Сташко Сондермајер (Београд, 5. септембар 1897 — Добрић, 5. август 1914) је био најмлађи борац који је, бранећи своју отаџбину, погинуо у Церској бици.

 			  		  PRVI SVETSKI RAT StanislavSondermajer


Биографија


Рођен је у Београду као син хирурга Романа Сондермајера, санитетског пуковника, и Станиславе, рођ. Ђурић. Као ученик шестог разреда Друге београдске гимназије пријавио се у добровољце по узору на старију браћу Тадију и Владисава. Сташков старији брат је Тадија Сондермајер, познати српски пилот и ваздухопловни инжењер. Док су се мушкарци спремали за фронт, дечак је стао пред оца тражећи да крене и он, али дозволу није добио. „Много су волели српство и Србију и због тога су отишли у рат. Мали Станислав је побегао у рат где се пријавио негде код Шапца. Учествовао је у Церској бици, где је и погинуо четири или пет дана по доласку“, рекла је Станисављева снаха Загорка Сондермајер. Одређен је да буде на служби у позадини, дечак је преклињао да му се учини част да уђе у борбени ред, а његово страдање са пушком у руци изазвало је сузе у очима многих ратника. У борбама код села Добрић, 5. августа 1914. године погинуо је најмлађи јунак Церске Битке, Станислав Сташко Сондермајер.
Жене, сестре, мајке села Богосавац, изашле су на бојиште и нашле тело младог дечака у морнарској униформи, узеле су га, донеле у центар села и сахраниле на месту где и данас почива. У блузи погинулог дечака пронађен је дневник умотан у марамицу у којем описује како га је поразила смрт мајке два дана после мобилизације као и атмосферу на фронту. Његов разредни старешина Миодраг Ибровац записао је о Сташку Сондермајеру „Од срца жаљен, млад, а тако славан, мали јунак Трећег коњичког пука борави вечни сан на пољу части“. Песмом му се одужила и Исидора Секулић, чији се део, по одобрењу породице објавио први пут на годишњицу Сташкове смрти 5. августа 2011. године: „Давно необрадована, обрадовала сам се диадеми чистих твојих детињих очију. Причао си да волиш Србију, слободу и једног принца. И са тобом заједно, ја сам волела Србију“.
Мештани села Богосавац, уредили су његов гроб у центру села и организовали помен 5. августа 2011. године.

nastavak


izvor wikipedija

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

 			  		  PRVI SVETSKI RAT Empty
PočaljiNaslov: Re: PRVI SVETSKI RAT    			  		  PRVI SVETSKI RAT Icon_minitime24/2/2014, 10:04 pm

[size=19.5]Najmlađi heroj Cerske bitke[/size]

Staško Sondermajer najmlađi je borac koji je, braneći svoju otadžbinu, poginuo 5. avgusta 1914. godine u Cerskoj bici. Meštani sela Bogosavca, uredili su njegov grob u centru sela i organizovali pomen.


 			  		  PRVI SVETSKI RAT Bogosavac.527


U borbama kod sela Dobrića, 5. avgusta 1914. godine, poginuo je najmlađi junak Cerske bitke učenik šestog razreda Druge beogradske gimnazije Stanislav Staško Sondermajer.

Sa željom da njegovo herojstvo sačuvaju od zaborava, meštani Bogosavca, uredili su njegov grob u centru sela i organizovali pomen.

"Od srca žaljen, mlad, a tako slavan, mali junak Trećeg konjičkog puka boravi večni san na polju časti", zapisao je o Stašku Sondermajeru njegov profesor Ibrovac.

Vaspitavan u patriotskom duhu, sin uvaženog hirurga i sanitetskog pukovnika, Romana Sondermajera i Stanislave Đurić, imao je 16 godina kada je buknuo rat. Dok su se muškarci spremali za front, dečak je stao pred oca tražeći da krene i on, ali dozvolu nije dobio.

"Mnogo su voleli srpstvo i Srbiju i zbog toga su otišli u rat. Mali Stanislav je pobegao u rat gde se prijavio ovde negde kod Šapca. Učestvovao je u Cerskoj bici, gde je i poginuo četiri ili pet dana po dolasku", kaže Stanisavljeva snaha Zagorka Sondermajer.

Određen da bude na službi u pozadini, dečak je preklinjao da mu se učini čast da uđe u borbeni red, a njegovo stradanje sa puškom u ruci izazvalo je suze u očima mnogih ratnika.

"Žene, sestre, majke Bogosavca, izašle su na bojište i našle mladog dečaka u mornarskoj uniformi, uzele su ga, donele u centar sela i sahranile na mestu gde počiva", kaže Milorad Marinković iz Bogosavca.

U bluzi poginulog dečaka pronađen je dnevnik umotan u maramicu u kojem opisuje kako ga je porazila smrt majke dva dana posle mobilizacije kao i atmosferu na frontu.

"To što je učinio Staško Sondermajer, da sa svojih 15-16 godina ode u dobrovoljce, ne bi ni neki stariji ljudi. Vrlo sam ponosna", kaže Mila Ivanišević, Staškova unuka.

Pesmom mu se odužila i Isidora Sekulić, čiji deo se, po odobrenju porodice objavljuje prvi put: "Davno neobradovana, obradovala sam se diademi čistih tvojih detinjih očiju. Pričao si da voliš Srbiju, slobodu i jednog princa. I s tobom zajedno, ja sam volela Srbiju".

nastavak

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

 			  		  PRVI SVETSKI RAT Empty
PočaljiNaslov: Re: PRVI SVETSKI RAT    			  		  PRVI SVETSKI RAT Icon_minitime5/4/2015, 8:49 pm

-3-


 			  		  PRVI SVETSKI RAT Najmladji-heroj-Cerske-bitke

U borbama kod sela Dobrića, 5. avgusta 1914. godine, poginuo je najmlađi junak Cerske bitke učenik šestog razreda Druge beogradske gimnazije Stanislav Staško Sondermajer.
Sa željom da njegovo herojstvo sačuvaju od zaborava, meštani Bogosavca, uredili su njegov grob u centru sela i organizovali pomen.

"Od srca žaljen, mlad, a tako slavan, mali junak Trećeg konjičkog puka boravi večni san na polju časti", zapisao je o Stašku Sondermajeru njegov profesor Ibrovac.

Vaspitavan u patriotskom duhu, sin uvaženog hirurga i sanitetskog pukovnika, Romana Sondermajera i Stanislave Đurić, imao je 16 godina kada je buknuo rat. Dok su se muškarci spremali za front, dečak je stao pred oca tražeći da krene i on, ali dozvolu nije dobio.

"Mnogo su voleli srpstvo i Srbiju i zbog toga su otišli u rat. Mali Stanislav je pobegao u rat gde se prijavio ovde negde kod Šapca. Učestvovao je u Cerskoj bici, gde je i poginuo četiri ili pet dana po dolasku", kaže Stanisavljeva snaha Zagorka Sondermajer.

Određen da bude na službi u pozadini, dečak je preklinjao da mu se učini čast da uđe u borbeni red, a njegovo stradanje sa puškom u ruci izazvalo je suze u očima mnogih ratnika.

"Žene, sestre, majke Bogosavca, izašle su na bojište i našle mladog dečaka u mornarskoj uniformi, uzele su ga, donele u centar sela i sahranile na mestu gde počiva", kaže Milorad Marinković iz Bogosavca.

U bluzi poginulog dečaka pronađen je dnevnik umotan u maramicu u kojem opisuje kako ga je porazila smrt majke dva dana posle mobilizacije kao i atmosferu na frontu.

"To što je učinio Staško Sondermajer, da sa svojih 15-16 godina ode u dobrovoljce, ne bi ni neki stariji ljudi. Vrlo sam ponosna", kaže Mila Ivanišević, Staškova unuka.

Pesmom mu se odužila i Isidora Sekulić, čiji deo se, po odobrenju porodice objavljuje prvi put: "Davno neobradovana, obradovala sam se diademi čistih tvojih detinjih očiju. Pričao si da voliš Srbiju, slobodu i jednog princa. I s tobom zajedno, ja sam volela Srbiju".


izvor \vesti

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

 			  		  PRVI SVETSKI RAT Empty
PočaljiNaslov: Re: PRVI SVETSKI RAT    			  		  PRVI SVETSKI RAT Icon_minitime29/1/2016, 10:16 am

Momčilo Gavrić - najmlađi kaplar na svetu


Mаlišаn je pаo, obgrlio mu čizme i zаjecаo: „Čiko, sve su mi ubili…“. Mаjor Tucović gа je pitаo: „Znаš li dа bаcаš bombe?“ Mаli Momčilo je rekаo dа je bаcаo sаmo kаmenje. Mаjor je uzeo jednu bombu i pokаzаo mu kаko se to rаdi. Zаtim je mаjor Tucović postrojio svoje vojnike i pitаo: „Ko hoće dа noćаs osveti Gаvrićeve roditelje, njegovu brаću i sestre?“



 			  		  PRVI SVETSKI RAT FrUJI



„Pre više od devet decenijа zаvršen je I svetski rаt u kome je kаo vojnik učestvovаo i Momčilo Gаvrić. Većinа Lozničаnа ne znа ni ko je on, а kаmoli odаkle je. A trebаlo bi jer je Momčilo, nаjmlаđi vojnik svih аrmijа u Prvom svetskom rаtu, njihov zemljаk rođen u Trbušnici, kod Loznice, ispod plаnine Gučevo. Nаžаlost loznički krаj je sаsvim zаborаvio ovog nesvаkidаšnjeg junаkа.
U knjigаmа je zаbeleženo dа je Momčilo Gаvrić nа početku Prvog svetskog rаtа imаo nepunih osаm godinа. On je iz Trbušnice, selа pet kilometаrа od Loznice, ispod sаmog Gučevа. Bio je osmo dete svojih roditeljа ocа Alimpijа i mа 			  		  PRVI SVETSKI RAT 499716 Jelene. Tаdа je bio ponos imаti dostа dece. Kаmo sreće dа je i sаdа tаko u Srbiji.

U аvgustu 1914, аustrougаrski vojnici su činili velike pokolje civilnog stаnovništvа. U jednu rаnu zoru početkom аvgustа 1914. godine, pijаne Švаbe ubili su Momčilove, ocа i mаjku, sestre i njegovа četiri brаtа. Mаli Momčilo zаždio je kroz šumu i izbio nа vrh Gučevа. Nаišаo je nа položаj Šestog аrtiljerijskog pukа Drinske divizije prvog pozivа kojim je komаndovаo mаjor Stevаn Tucović, brаt Dimitrijа Tucovićа. Mаlišаn je pаo, obgrlio mu čizme i zаjecаo: „Čiko, sve su mi ubili…“. Mаjor Tucović gа je pitаo: „Znаš li dа bаcаš bombe?“ Mаli Momčilo je rekаo dа je bаcаo sаmo kаmenje. Mаjor je uzeo jednu bombu i pokаzаo mu kаko se to rаdi. Zаtim je mаjor Tucović postrojio svoje vojnike i pitаo: „Ko hoće dа noćаs osveti Gаvrićeve roditelje, njegovu brаću i sestre?“

Celа četа iskorаčilа je nаpred. Tucović je odаbrаo jednog dugаjliju, Zlаtiborcа Milošа Mišovićа. Pred ponoć je krenuo Mišović zаjedno s mаlim Momčilom i zаtekаo pijаne Švаbe kаko pred kаčаrom Gаvrićа pijаni šenluče. Hitnuo je Mišović jednu bombu, zаtim drugu, trećа nije bilа potrebnа. Tog trenutkа mаli Momčilo je postаo borаc srpske vojske, dete Šestog аrtiljerijskog pukа Drinske divizije. Tucović je nаredio vojnicimа dа svаkog dаnа mаlom Gаvriću dаju dа opаli tri putа iz topа i tаko sveti svoju brаću i svoje sestre.

Došlo je povlаčenje preko Albаnije. Miloš Mišović uzeo je Momčilа pod svoju brigu. U Podgorici kupio mu je zа poslednje pаre jedаn venčić od dvаdeset ukljevа i rekаo mu: „Sinko, аko hoćeš dа ostаneš živ, svаkog dаnа dа jedeš sаmo jednu ribicu. Zаpаmti dobro, sаmo jednu аko hoćeš dа preživiš“. Momčilo gа je poslušаo, а ondа već kаdа su prošli Skаdаr ribicа više nije bilo. I Mišoviću, kršnom Zlаtiborcu, počelo je dа ponestаje snаge. Jedne noći dok su čučаli pored vаtrice rekаo je mаlom Momčilu: „Sinko, bojim se dа i jа neću moći više. Uhvаti me zа moj šinjel i jа ću te vući dokle budem imаo snаge…

Ako pаdnem, nemoj mi prilаziti, produži dаlje“. Vukаo je Mišović mаlog Momčilа, posrtаo, teturаo… Glаd i zimа slomili su kršnog Zlаtiborcа. Nije mogаo dаlje, pаde u snežnu pučinu… Momčilo stаde i dаde mu ruku… „Ne, produži dаlje, Momčilo, ne obаziri se nа mene…“ Momčilo se sklupčаo oko njegа u snegu, milujući mu promrzle ruke: „Čikа Mišo, jа neću dаlje… Čikа Mišo, jа hoću dа umrem s tobom“. Kаko dа umre dete? Videvši dа će mаli Momčilo umreti, Miloš Mišović skupi snаge, usprаvi se… Posrtаli su Miloš i Momčilo, bаuljаjući tih zаdnjih desetаk kilometаrа ispred Drаčkog pristаništа. Kаsnije nа Krfu mаlom Momčilu prišili su po jednu zvezdicu nа nаrаmenicаmа… Tаko je devetogodišnji Momčilo Gаvrić postаo nаjmlаđi kаplаr nа svetu.

- Mаli Momčilo je sа svojim pukom peške prešаo Albаniju i stigаo do Krfа, izdržаvši kаo desetogodišnjаk ono što mnogi odrаsli nisu. Bio je nаjmlаđi kаplаr nа svetu. Učestvovаo je u proboju Solunskog frontа gde je rаnjen, а Vojvodа Živojin Mišić gа je unаpredio, pа je kаo dvаnаestogodišnjаk imаo čin podnаrednikа. Čekаjući proboj frontа i povrаtаk u Srbiju, opismenio se, а posle rаtа je otišаo u Englesku, gde je zаvršio gimnаziju i 1921. se vrаtio u Beogrаd. Prisustvovаo je i otvаrаnju Muzejа Jаdrа u Loznici, gde se u stаlnoj postаvci nаlаze i njegove dve vojničke fotogrаfije –

Kad se posetiocimа muzejа govori o Prvom svetskom rаtu, posebna pаžnja se uvek posveti priči o Momčilu Gаvriću. U Beogrаdu je živeo sve do smrti, 1993. godine. Njegovа rаtnа sudbinа je „jedinstvenа u svetu” i „zаslužio je dа gа se dаnаšnje generаcije sećаju”.

Nаžаlost, dаnаs nijednа od oko 250 lozničkih ulicа ne nosi ime Momčilа Gаvrićа, nijednа školа ili ustаnovа se ne zove po njemu, а nemа ni spomenik. Nаjmlаđi kаplаr nа svetu je u njegovom zаvičаju i svojoj držаvi nezаsluženo zаborаvljen.“



 			  		  PRVI SVETSKI RAT E7DW9


Ranjen u proboju Solunskog fronta



 			  		  PRVI SVETSKI RAT SX5EB


Albanska spomenica

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

 			  		  PRVI SVETSKI RAT Empty
PočaljiNaslov: Re: PRVI SVETSKI RAT    			  		  PRVI SVETSKI RAT Icon_minitime17/7/2018, 11:14 am

Bajo Milunovic Junak Sa Kolubare


Slika

Bajo Milunović –junak sa Kolubare

Posle Prvog svetskog rata u Beogradu je jedno vreme izlazio časopis "Vidovdan" u kojem su opisivani podvizi srpske vojske u minulim ratovima. Prema pisanju ovog časopisa, dva najveća junaka srpske vojske u proteklim ratovima bili su kapetani Ljubomir Kojović i Bajo Milunović. Sticajem okolnosti, obojica su se borila u "Gvozdenom puku". Ljubomir Kojović je hrabro poginuo kao komandir jurišne čete na Solunskom frontu a Bajo Milunović je imao sreću, da i pored brojnih rana, preživi rat i dočeka duboku starost u Nišu.

Mnogi stanovnici Svetosavske ulice u Nišu, verovatno nisu znali da je korpulentni sedokosi starac, koji dostojanstvenim penzionerskim korakom svakodnevno prolazi pored njih, nekada bio junak nad junacima, čovek koji je sa teškom ransm na glavi uspeo da pređe preko Albanije i čije je grudi krasilo 17 najviših ratnih odlikovanja. O svojim nodvizima retko je govorio, svoje junaštvo nije "naplatio", kako su mnogi umsli i u irošlom a i u ovom ratu. Živeo je skromno i povučeno što je još jedna vrlina pravih junaka.

OFICIRSKI ČIN KAO NAGRADA ZA JUNAŠTVO

Bajo Milunović je rođen 1882. godine u Morači u Crnoj Gori, pre nego što su se njegovi preselili u toplički okrug u Srbiji. Odrastao je i stasao u novom zavičaju i u rat sa Turcima 1912.godine krenuo je kao narednik. U prvoj borbi se odmah istakao, kada je na samoj granici sa svojom desetinom bombaša napao i zapalio tursku karaulu kod sela Mirovca.

U najtežim borbama kod Bitolja, sa svojom četom nalazio se na najisturenijem delu fronta na Oblakovskim visovima. Po strašnoj neiogodi, kiši i susnežici, izdržali su nekoliko uzastonnih turskih juriša, braneći noložaje po svaku cenu. A kada su turski napadi oslabili, Bajo se irvi podigao da povede vojnike na juriš.

U ratu sa Bugarima izdržao je najteža iskušenja borbi na reci Bregalnici. Po nesnosnoj vrućini, mučeni stalnom nestašicom vode, okruženi epidemijom kolere, Bajo i njegovi vojnici su stalno išli iz borbe u borbu. Kao i uvek, prvi su kretali na juriš, za njegov vod se govorilo da nikada ne saginju glavu pred kuršumima. Izveo je i pravi podvig, kada se sa grupom svojih vojnika ubacio u pozadinu bugarskih trupa ia Pljačkovici i dva dana se
održao tamo, uništavajući im komoru i centre veze.
U najtežim borbama na Grlenskim visovima, kada su vojpici padali kao snoplje, Bajo je kao i uvek prvi ustajao iz rova i kretao na juriš. U jednom takvom jurišu bio Je i ozbiljpo koptuzovap od eksplo-zije topovske granate, koja je pala u ljegovoj blizini. Imao je i ovoga puta sreću i nreživeo je.
Za pokazanu hrabrost u ovim ratovima, Bajo Milunović je unanređen od podoficira u čin potporučnika i odlikovan zlatnom medaljom Obilića.

PODVIG NA LIMANSKOJ ADI

Sa svojim gvozdsnim pukom Bajo Milunović se, sada već kao oficir, komandujući četom, hrabro borio u Cerskoj bici, na najosetljivijem delu fronta kod Tekeriša. Posle proterivalja neprijatelja iz Srbije, puk je dobio zadatak da drži front na Drini u reonu sela Badovinaca. Dok je glavnina puka držala rovove na obali Drine, dve čete su bile prebačene pa Limansku Adu, ostrvo obraslo gustim vrbama, gde su se ove čete vrlo vešto zamaskirale i nrikrile.

U ranu zoru 28. avgusta austrougarski „79. puk Bana Jelačića" krenuo je sa tri svoja bataljona da forsira Drinu. Imali su nesreću da to forsiranje obave baš na odseku koji Je branio gvozdeni puk. Mirno su pustili austrougarske vojnike da pređu preko reke i kada su počeli da se iskrcavaju na obalu one dve prikrivene čete sa Limanske Ade otvorile su uragansku paljbu na njihova leđa. Tada je i ces gvozdeni puk krenuo na juriš i Austrougarski 79. puk je bio uništen. Tada je prebrojano na bojištu preko 500 mrtvih neprijateljskih vojnika. Zarobljeno je 3 oficira i 176 vojnika. U ovoj borbi se posebno istakao Bajo Milunović, koji je komandovao jednom od one dve čete na Limanskoj Adi. U ovoj borbi zadobio je još jednu od svojih brojnih rana.

TEŠKE RANE NA KOLUBARI

Kolubarska bitka je bila najteža ali i najslavnija bitka koju je vodila srpska vojska u Prvom svetskom ratu.U prvoj fazi ove bitke, takozvanoj odstupnoj fazi, srpska vojska je, zbog nestašice municije morala da se sa Drine neprekidno povlači sve do reke Kolubare. U toku tog povlačenja, četa kojom j'e komandovao Bajo Milunović dobila je zadatak da po svaku cenu zadrži železnički most preko Kolubare za jedan dan, dok se trupe pozadi mosta ne konsoliduju.

Bajo Milunović je sa svojom četom zadržao taj most i prelaz preko njega čitavih šest dana. Pod neprekidnom artiljerijskom vatrom, Bajo je tvrdoglavo držao položaj bez obzira na gubitke.
Samo desetak dapa kasnije, 16. novembra u odsudnom trenutku Kolubarske bitke, gvozdeni puk je bio u teškoj situaciji. Neprijateljska pešadija Je potpomogputa artiljerijom iznenada udarila u otkriveni bok "gvozdenjaka", jer se susedni puk povukao na svoju ruku i ostavio ih na cedilu. U tom najosetljivijem trenutku, Bajo Milunović je samoinicijativpo poveo svoju četu na juriš, žrtvujući se da bi omogućio da se njegov puk prestroji i zauzme novi položaj.

Sa teškom ranom, Bajo Milunović je uspeo da se izvuče iz bolnice i da sa srpskom vojskom prođe sve tegobe povlačenja preko Albanije, učestvujući u borbama na Sblunskom frontu i na kraju se pobedonospo, kao kapetan prve klase, vratio u Srbiju kao oslobodilac.

Posle rata, Bajo Milunović je jedno vreme službovao kao aktivni oficir a zatim je penzionisan u činu majora. Živeo je u NIšu sve do svoje smrti, školujući sina i izdržavajući porodicu od skromne penzije.

Bajo Milunović je bio nosilac 17 najviših ratnih odlikovanja, pored ostalog Karađorđeve zvezde sa mačevima, Ordena Belog orla, Legije časti, dve zlatne medalje za hrabrost "Obilić", i drugih visokih odlikovanja.
Narodne novine

 			  		  PRVI SVETSKI RAT Bajomilunovic

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




 			  		  PRVI SVETSKI RAT Empty
PočaljiNaslov: Re: PRVI SVETSKI RAT    			  		  PRVI SVETSKI RAT Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
PRVI SVETSKI RAT
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Krug svesti i mudrosti- piše se u temama ispod naslovne :: Istorija-
Skoči na: