LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Zavere i atentati u Srbiji

Ići dole 
AutorPoruka
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Zavere i atentati u Srbiji Empty
PočaljiNaslov: Zavere i atentati u Srbiji   Zavere i atentati u Srbiji Icon_minitime20/1/2014, 9:35 pm

Večiti strah vladara

Strahuješ li ti za svoj život, upitao je jednom prilikom Miroslav Krleža Josipa Broza Tita. Da li je Apis bio međunarodni terorista broj jedan? Atentati na ovim prostorima imaju dugu tradiciju.


Piše: Đuro Zagorac
DOK su sedeli opušteno, uz cvrkut ptica i oglašavanje kućnih ljubimaca, uz osveženje ugodno ćaskali, gost priupita domaćina:
- Strahuješ li ti, ovde, za svoj život?!
Gost je bio veliki Miroslav Krleža, a još veći, domaćin Josip Broz Tito.
Krleža je posle pričao prijateljima da je, sedeći u dvorištu dedinjske rezidencije, poželeo da upozori Broza, nakon što ih je sa ozbiljnim pićem poslužio mlađi oficir, ordonans, na takvu opasnost. Prisetio se, govorio je, čuvenog oficira Apisa, srpske istorije koja se ponavljala kad se radilo o zaverama i atentatima na svoje krunisane i druge vođe.
Broz se, po Krleži, tada slatko nasmejao, tvrdeći mu da je spokojan, lišen svakog straha te vrste. Čak je dodao da ne strepi ni od mogućnosti da mu Srbi oduzmu život i tako **izravnaju račune** sa Hrvatima koji su im ubili kralja Aleksandra Karađorđevića (1934) u Marselju.
Otkud, posle toliko vremena, strah od Apisa i njegove **Crne ruke**?

SPECIJALISTA ZA ATENTATE
O srpskom oficiru Dragutinu Dimitrijeviću Apisu zaista su ispredane bajke. Proglašen je bio za **internacionalnog teroristu** broj jedan. NJemu je na dušu stavljano pripremanje i realizovanje ubistva (1903) srpskog kraljevskog para Aleksandra i Drage Obrenović, ali i da je organizovao ubistvo austro-ugarskog prestolonaslednika Ferdinanda (1914) u Sarajevu i da nije stigao, pogubljen je u Solunu (1917) zbog kovanja zavere protiv regenta Aleksandra, da realizuje već gotove planove za izvršenje atentata na crnogorskog kralja Nikolu, bugarskog kralja Ferdinanda, grčkog kralja Konstatina...
Krleža je bio dobar poznavalac srpske istorije i, s razlogom, odan Brozu. Kad je ovaj umro (1980) Krleža je zapisao kako se nisu mogla čuti ni zvona Saborne crkve od jecaja i suza Beograđana.
Zna se da se Broz odmarao gledajući i uzbudljive vestern filmove, a da li je posle njih čitao poučne knjige o zaverama i ubistvima kod Srba, pouzdano se ne zna. Ako je zaključivati po knjigama iz njegove biblioteke, pre nije. Da li je sebe od prvih dana vladavine doživljavao kao milosni dar više sile ili je možda zaključio da su se Srbi svesno odrekli ćorava posla, da su shvatili da od ostranjenog zla vladara, po pravilu, dolazi još gori?
A istina je ipak bila da je Tito bolje znao kako se vlada i na vlasti opstaje bolje od Krleže, ali i mnogih drugih. Znao je da izmišlja satne mehanizme paklenih mašina koje mu nisu dale da spava, a sve da bi proveravao budnost svog ličnog (kućnog) obezbeđenja. I te kako je strepeo i od pomena zavere, a vladao je do kraja života jer je znao da ih predunapredi. Kad je on kretao na put, a to je činio vrlo često i do smrti, **pomeralo** se Dedinje, podizani novi mostovi, zatvarani aerodromi...
Preko **totalnog** obezbeđenja, na suvom, vodi i u vazduhu, Broz je obezbedio da svoj dug i buran život okonča u postelji i da na poslednje **putovanje** bude ispraćen mitski ali i da preko takvog obezbeđenja živi, i neprikosnoveno vlada, uz božansko poštovanje u zemlji i svetu.

KUMOVSKE ZAKLETVE
KO priziva i čuva se telesnom zatitom, taj je rođen za tiranina!
Tako su mislili umni i stari Grci. Ni u njihovo doba a ni u kasnije vreme takvih nije bilo. Sa demokratijom, izbora vođa po volji naroda, u naše vreme, nema bez arome tiranina - svi su okruženi **živom silom** i najmodernijim pomagalima. Zavere i otimanje vlasti, prerasli su u **političku borbu**, ali su ostali da žive oni brutal
ni oblici, oduzimanje života putem atentata.
Vizantija je, veruje se, prva formirala prvu obaveštajnu službu. Ona se prevashodno brinula o životu vladara koji je preko pobuna bio ugrožen i izvan svog okruženja, u carevini a i izvan nje. Iz te družine prvih **žbira i špijuna** razvila se i diplomatija. Zna se da su se srednjovekovni srpski vladari, njihove države, razvijale i opstajale po vizantijskom uzoru. U tom poglelu, potvrđuju i istorijski izvori, najdalje je otišao bio car Dušan. A on je dobro znao i sva iskušenja svojih prethodnika.
Srednjovekovni vladari su se obezbeđivali od spoljnih rizika i tako što su uspostavljali međusobne bračne i kumovske veze. A kako su se i kumstva gazila, Srbi su najbolje iskustvo doživeli sa Bugarima. NJihov car Simeon okumio se sa srpskim knezom Petrom Gojnikovićem. Bilo je to davno, u 10. veku. Pera je, uz sve garancije, kumsku zakletvu, stigao u goste caru. Odmah je bačen u zatvorske odaje, u kojima je i umro. A da kumstvo može biti manje vredno i od samog dugmeta, uverio se i Stefan Vojislav, vladar Duklje. S njim se sprijateljio dubrovački strateg Katakalomon, šaljući mu često poklone da ga preko njih zavede i dokopa se njegove ratničke i prkosne glave. Prilika je iskrsla kad se Vojislavu rodio sin i od stratega je stigla ponuda - da on bude kum. Krštenje je zakazano na neutralnom terenu, na obali Neretve. Vojislav je prozreo zamku i u mrežu ulovio nesuđenog kuma i njegovu opaku grupu **specijalaca**.

ATENTAT NA MURATA!
A Dubrovčani su, inače, imali najbolju obaveštajnu službu, čak, i u odnosu na Vizantiju, Tursku, Mletačku Republiku... Oni su obezbeđivali pouzdane informacije i znali dobro da ih unovče. To nije ni čudno, kad se zna da je dugo pripadnik te službe bio i slavni Ruđer Bošković.
Dušanovo carstvo nije se raspalo zbog slabe obaveštajne **agencije**, rasturilo se po njegovoj smrti jer je očito vodio pogrešnu **kadrovsku politiku**, njegova vlastela nije shvatila, ili nije htela, da sledi njegov državni projekat.
Jedan od onih koji je ispekao zanat na Dušanovom dvoru bio je i budući knez Lazar. Koliko je on koristio obaveštajnu službu i kako ju je iskoristio u odlučujućoj bici sa Turcima (1389), na Kosovu polju?
Zadavanje udarca sili u **glavu** predstavlja uvek ono pravo!
Milić Stanković, odnosno, pokojni Milić od Mačve, obeležio je slikama svoje vreme. Višak svog dara, ovaj Mačvanin usmeravao je i u istraživanje srpske prošlosti. Od njega se mogao čuti podatak koji će sigurno zagolicati i nekog istoričara. U vreme priprema i tokom bitke u jednom od čadora nalazila se i srpska vazalska elita, među kojima i Dimitrije, brat Marka Kraljevića. Oni su, po zamisli Dimitrija, bili samo - kamuflaža?!
E, taj Dimtirije, dok se čekao ishod **utakmice** pripovedao je glasno prisutnima, da će se na sultana Murata izvršiti atentat, da će uslediti pokušaj da se on ubije!
Plan o ubistvu sultana, prema istom izvoru, započeo je mnogo ranije, posle Maričke bitke (1371).
Ovo je trag, tvrdio je Stanković, koji on nije usnio, iščeprkao ga je kod engleskih istraživača tog istorijskkog događaja, značajnog za celu Evropu.

MILOST ZAVERENIKA
ATENTATI na vladare u ovom našem podneblju imaju, eto, dugu tradiciju. Nisu na meti bili samo vladari. Ređali su se i atentati na vojskovođe, sudije i druge nosioce vlasti, kao i pojedince iz redova crkve, iz sfere duha. Odstranjenjem svake od takvih osoba, izazivane su pometnja i dezorijentacija. Najviše se zbog toga uzbuđivala vlastela, elita, dok o odjeku u narodu za dugi period nema svedočenja.
Vremenom, zavere se nisu završavale samo brutalnošću, ubistvom. Kada bi se preuzela vlast, pobednici su iskazivali i milost, poraženi je okončao u zatvoru i često bio oslepljivan. Bez vida ni najveći ratnik više nije bio pretnja. I obezbeđivanje vlasti, na dugi rok, podrazumevalo je i oslepljivanje sinova poraženog, mogućih naslednika. Ratničke sposobnosti pojedinaca, veštine rukovanja oružjem i jahanja, bila je preduslov za sticanje svake zvučne titule.
Tek u Prvom srpskom ustanku (1804) na scenu stupa narod sa svojom snagom i pameću. Izbijaju na površinu novi tipovi vođa i društvene elite. Zavere i atentati dobijali su nove forme, ali i još surovije; novi kvalitet im je bio što su neke od njih pratili i sudski procesi.
Srbija je, u granicama Beogradskog pašaluka, postala među prvima koju je zapljusnuo talas Francuske revolucije. Pred golorukim i ispaćenim narodom otvorila se provalija...

Nastavlja se

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Zavere i atentati u Srbiji Empty
PočaljiNaslov: Re: Zavere i atentati u Srbiji   Zavere i atentati u Srbiji Icon_minitime20/1/2014, 9:35 pm

Knjaz seče tuđom rukom

Kako se knjaz Miloš oslobodio **nadziratelja** Milera i ambicioznog Milentija? Za likvidaciju dvojice viđenijih Srba knjaz optužio hajduke. Pogubljenje Karađorđa na spavanju u Radovanjskom lugu.


PIŠE: Đuro ZAGORAC
VELIKE zavere i atentati najčešće su pripremani izvan zemlje, u Carigradu, Beču, Petrogradu... Tako se događalo da je zavera protiv vladara započinjala u Carigradu, a realizovana sa Rusima. Mimo vladarskih bitki izbijale su i velike narodne bune. Seljaci su gajili nadu da će sa svojim vođama steći osnovna prava i poboljšati socijalni položaj. Kad je to izostalo, dizali su bune koje su se okončavale u krvi i pogoršanju prilika.
Srpski 19. vek mnogi istoričari ocenjuju kao jedan od najburnijih i najsurovijih među evropskim narodima.
U Prvom ustanku prvi put kod Srba srećemo obične ljude iz naroda koji su dostigli svest da sami odlučuju o svojim i državnim interesima. Srećemo i klicu demokratičnosti, među sobom birali su predvodnika, vožda. Vojska u tom ustanku nije imala uniforme, nosili su sobom **svo svoje**. Ta seljačka **kuka i motika** uspela je da oslobodi sve gradove, da iz Srbije istera Turke. Ništa im to nije vredelo; Rusija i Turska su sklopile mir (1812) i odlučile da Srbe, posle svega, **časte** minimalnom samoupravom. Ustanici su tu **čast** odbili, ali nisu izdržali ogromnu tursku ofanzivu.
Karađorđe je, sa najodanijim, izbegao iz Srbije.
Zbog tog povlačenja bio je ocrnjen u narodu, to su pristalice novog vođe, Miloša Obrenovića, dobro iskoristile. Srbijom se čulo:
**Zelen bore ne zelenio se/ Karađorđe ne veselio se/ Što izdade zemlju i gradove.**
A Karađorđe zaista nije imao razloga da se veseli. Povlačio se a da ni sam nije znao na koju će stranu...
Na obali gde se Topčiderska reka uliva u Savu, gde se opraštao od Srbije, Karađorđe je pozvao na stranu igumana manastira Studenica i predao mu ličnu kesu s novcem,
zamolivši da je prenese u Zemun, u Austrougarsku. Iguman pristade, i oni se mirno povratiše među ostale.

GDE SE DEDE KESA?
KARAĐORĐE je vodio lično obezbeđenje i **stavio se pod zaštitu** agenta carske Rusije T. I. Nedobe. Zašto njima ne dade i kesu, kad im je na čuvanje dao i glavu?
Vožd je dobro procenio. U Zemunu je odmah imao neprilika sa pograničnim vlastima, traženo je da se vožd odvoji od Nedobe, dok Milentiju niko nije pipao ispod mantije gde je čuvao kesu. I protiv svoje volje, Karađorđe je izdvojen i odveden u manastir Fenek.
Ali, kud se dede voždova kesa?
Gde je Milentije?
Ranjena voždova duša sve je više krvarila. Ne javlja se na
više poruka ni iguman. Ubrzo se ispostavilo da kesa više nije privatna stvar vožda i igumana!
Sa najvišeg crkvenog mesta je poručeno da se kesa čuva **na sigurnom** i da ne može da bude vraćena voždu, da je ona stvar od **nacionalnog interesa**?!
Šta je to skrivala voždova kesa?
U njojzi je bilo čitavo bogatstvo - više stotina dukata.
Upućeni kažu da bi i za današnje prilike ti dukati predstavljali značajan kapital.
Milentije i crkveni velikodostojnici u Sr. Karlovcima dramatično su se uzbudili sjajem dukata. Zaključili su, posle prvog šoka:
Ako je kesa lično voždova, onda se on u ustanku obogatio, postao, kako bi se sada rekklo, ratni profiter!
Zato mu se, u ime Boga i naroda, kesa neće vratiti!
A ako kesa nije njegova, ako novac pripada vođama ustanka, onda je situacija čista: sredstva treba staviti na raspolaganje onima koji će Srbiju ponovo buniti!
A Karađorđe to više nije!
Bio je to novi vožd, Miloš Obrenović, koji je zaista ubrzo poveo novu bunu, Drugi ustanak (1815) u Takovu.
Milošu su se odmah pridružile i ugledne vojvode, koje su izbegle sa Karađorđem, među kojima najviđeniji Petar Nikolajević Moler.

**JA NEĆU, ALI...**
KO će sad biti novi, drugi vožd?
Jedno jutro Miloš je krenuo u susret Moleru i Cukiću, koji su se nalazili u Kličevcu. Posle tri poljupca, razgovarali su i dogovarali se oko mnogo toga. A onda:
- E, brate Milošu! Mi u ime Boga opet ustasmo na Turke i narod s Turcima zavadismo; nego, sad ko će biti starešina ovom narodu? - upita ga Moler.
- To je najmanja briga, nego najpre da vidimo, gde će biti starešina: da gledamo kako ćemo Turke isterati između sebe, i kako ćemo svršiti ovo, što smo počeli; a starešinu je lasno naći; ako li sad baš zatim stoji, budi ti starešina - odgovori mu Miloš.
- Ja, brate, starešina biti neću; ali da ne budeš ni ti, a da ne bude ni Cukić, niti i koji drugi da iziđe i reče: **Ja sam gospodar, kao Kara-Đorđije** što je čini - nego nas četvorica, to jest: ja, ti, Cukić i prota Nenadović, kao četiri jednaka brata... i ti sad na to da se potpišeš - bio je jasan i izričit Moler.
- Dobro, brate, ali se ja na to neću potpisati, niti se protivim da tako bude. Ali sad mi da se potpisujemo, ko će u tuđoj kući biti starešina, to bi bilo baš kao oni što su sekli ražanj, a zec još u šumi - uzvratio je Miloš.
Ovaj dijalog, sa više detalja, opisao je Vuk Karadžić.
Moler je uživao veliki ugled; iskazao se kao ratnik u Prvom ustanku, bio je vrlo pismen, a uz turski jezik, govorio je još nemački i ruski. On se, eto, zalagao za **kolektivno rukovodstvo**. Miloš je imao samo jednu prednost: imao je ambiciju da vlada, da vlada apsolutno.
Dok Karađorđe nije imao dostojnog protivnika, bar ne takvog da bi ga morao lišavati života, dotle je njegov naslednik, Miloš Obrenović, vidimo, imao žešće okruženje i jače protivnike. Da će borba za prevlast biti nemilosrdna, sami lideri su najavili.

OBRAČUN MEĐU VOĐAMA
MILENTIJE u svojim liderskim ambicijama uopšte, Miloša nije smatrao za dostojnog protivnika; smatrao je Molera za jedinu prepreku. Ako ukloni njega, sve kapije su otvorene...
A tu šansu sa zadovoljstvom mu je pružio Miloš.
Moler je, uz ostalo, vodio i Narodnu kasu. Miloš je naložio, poslao mu finansijsku inspekciju, koja brzo konstatova - zloupotrebu!
Greh, neoprostiv greh!
Na skupu starešina, Moler bude osuđen na smrt!
Milentije je jedva dočekao da potpiše presudu.
Uz (neminovnu) saglasnost vezira, Moler je lišen života - zadavljen je!
Ostala je dvojka.
Milentije i Miloš su se popreko gledali, vrebali priliku. Prvi je živeo u uverenju da je samo pitanje dana kad će postati prvi, a drugi je predahnuo - ostao mu je još samo jedan rival.
Ko će koga?
Ubrzo, preko glasnika, stiže vest: na putu iz Beograda za Šabac ubijen episkop Milentije Nikšić?!
Ubistvo dvojice viđenih, u kratkom razmaku, izazva strah i zebnju u zemlji, ali i vrlo oštre reakcije iz inostranstva. Perdnjačila je, u osudama, Rusija.
Jer, brzo se utvrdilo da je greh Milera bio zanemarljiv.
Miloš se našao na mukama. Da, ali baš tada najjači isplivavaju. Pravdao se, da je za ubistvo Molera krivac Milentije, a za njegovo, ne njegovi ljudi, već - hajduci!
Dok je Miloš davio suparnike po Srbiji, čiem se zanimao Karađorđe u emigraciji?
Bez kese, koja se **zagubi**, nije mu bilo lako. Dok ga je zvanična vlast otpisala, šira javnost ga je slavila kao heroja; Karađorđevo vojevanje inspirisalo je i jednog Puškina da mu ispeva pesmu. Tugovao je i čekao priliku da se vrati u Srbiju. Pristupio je grčkoj revolucionarnoj organizaciji **Heteriji** čiji je plan bio ujedinjenje Grka, Srba i Bugara, da zajednički dignu ustanak protiv Turske i da stvore malu Vizantiju!
Na čelo tog budućeg ustanka postavljen je upravo Karađorđe.
Odmah, ali tajno, krenuo je za Srbiju. Za tu akciju nisu imali ni rusku podršku. Ali, kad se vatra zapali...
Neopaženo je ušao u Srbiju (jula, 1917) i za bazu odabrao - Radovanje, blizu Smedereva, u nahiji svoga kuma Vujice Vuličevića. Od ovog kuma, Karađorđe je tražio da mu dozove drugog kuma, Miloša Obrenovića, da zajedno zapale novu vatru na Balkanu.

POKLON SULTANU
KARAĐORĐE je sa velikim nestrpljenjem očekivao kumove, izvirivao i - zaspao...
Vujičini sluga, uz prisustvo neizbežnog Miloševog ađutanta Tome Vučića, odsekli su Karađorđevu glavu!!!
Ekspresno, brzim konjanikom, ona je dostavljena beogradskom veziru, a još ubrzanije sultanu u Carigrad!
Šta počiniše kukavna braća i grešni kumovi?
Posle zločina u lugu Radovanja, dok krv sa sekire nije bila ni sprana, u svitaj letnjeg jutra probudila se ljudska savest!
Vremenom, u Srba su se iskristalisale dve opcije, tačnije, iskustvene filozofije: živeti časno i dostojanstveno, makar do sutra (Karađorđe) i - živeti i povijeno, po svaku cenu - živeti (Miloš).

I MILENTIJE U IGRI
SVA pomenuta četvorica kneževa sedeli su, posle ustanka, zaista, zajedno, u Narodnoj kancelariji. Miloš je ostvario malu prednost, bio je **predsedatelj**, a Moler **nadziratelj**. dok su njih dvojica režali jedan na drugog, kao konkurent neočekivano se pojavio Milentije Nikšić. Onaj Milentije koji je preuzeo kesu od Karađorđa, ali i koji se vratio iz Carigrada, gde je bio narodni poslanik. Tamo je Nikšić obilazio i carigradskog patrijarha koji ga je darivao i novom titulom - užičkog episkopa.
Milentije je izišao otvoreno; hoće da bude prvi, kao duhovno i svetovno lice, po ugledu na vladiku Petrovića na Cetinju.

(NASTAVLJA SE)

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Zavere i atentati u Srbiji Empty
PočaljiNaslov: Re: Zavere i atentati u Srbiji   Zavere i atentati u Srbiji Icon_minitime23/1/2014, 8:26 pm

Sekira - sudbina Božija

Sudbina Božija dovela je ovde k nama ubitelja roda serbskoga, Karađorđa, koji je nekoliko dana u tajnosti živeo, a sirotinjski plač i suze ufatiše ga i ubiše, pravdao se knjaz Miloš.


Piše: Đuro Zagorac

SRPSKI raskol iz ovog vremena ostao je da živi, Srbi se dele na filozofiji življenja. A kako je sam Miloš objasnio svom narodu zločin, ali i omogućio pokolenjima da sude?
Od reakcije u zemlji i inostranstvu, Miloša je uhvatio strah. U prvom pismenom oglašavanju konstatuje:
**Sudbina Božija dovela je ovde k nama opet ubitelja roda serbskoga, Karađorđa, koji je u smederevskoj nahiji nekoliko dana u tajnosti živio. Sirotinjski plač i suze ufatiše ga, ubiše i glavu mu još s jednom njegova druga koji je bio šnjim došao, u Beograd meni poslaše...**
Miloš je, tako, u prvoj reakciji prikazao Karađorđa **ubitelja roda** i da je po svakoj pravdi to i zaslužio i potencirao svoju nevinost u ubistvu.
Brzo je, međutim, i kod njega proradila savest, pa se i ispovedio:
**Tih dana dođe mi pisar od Vujice, poglavice moga iz Palanke, Ante po imenu, sekretar njegov, i donese mi pismo, u kome mi javlja da je Karađorđe iz Nemačke prešao i s njim se sastao, i da se u Baničini, u selu Košarini nalazi! Dalje, da on i mene k sebi dozivlje. Pisar Ante, pored pisma, i usmeno mi taj pozdrav od Karađorđa izruči. Karađorđe, veli, pozdravio te je ovako: Neka dođe k meni; sad je vreme da narod dižemo, i da Turke sasvim izgonimo! Pozdravi ga, veli, tako da ja i nalog imam da tako radim, no neka odmah dođe! - Ja, ovo čujući i pismo gledajući, prenerazim se, i odmah pomislim: evo sad zla komu se ni nadao nisam!**

AS MEĐU ZLIKOVCIMA
KAKO odgovoriti kumu?
**Mislim se podugo, i ovu njegovu nameru na teraziju postavim. Vidim da ovim načinom, kako on zove i zahteva nikakvo dobro ispasti ne može, no samo to, daću so tim pozlediti rane one koje sam s velikim trudom jedva malo zalečio...**
I odlučio je Miloš da se svoga puta **krepko drži**, a to je značilo: otišao je beogradskom veziru Marašli Ali-paši!
Vezir je istog časa želio da obavesti Portu i pošalje vojsku iz Rumunije da stvar okonča.
Da li, tako, samo odati Karađorđa i sve prepustiti Turcima? Zar to ne bi bilo kukavički od Miloša?
**Molim, čestiti vezire, imaj strpljenja za pet dana. Kroz to vreme videćeš šta ću ja uraditi...**!
Vezir se složio, a Miloš prionuo na posao...
**Tri dana sam ovde mislima glavu lupao... Jasno vidim da pođem po njegvom zahtevanju, da smo svi propali,... znam da on mora žrtva biti, a narod se spasava. Za to, najposle, ovo učinim.**
Lišavajući se rizika od **ubitelja roda**, Miloš je u početku bio siguran da mu istorija neće zameriti. Vreme je činilo svoje, pa se Miloš odlučio i da napiše:
**Za ovo pogubljenje Karađorđa neki me obožavaju, a mnogi me ukoravaju. Za to ja ovde sve istinito narodu predstavljam, pa svak neka bespristrasno sudi: ili sam to za narodno dobro ili pagubu učinio, a Višnji Tvorac najbolje zna i najpravednije će suditi...**.
Da li zbog narodnog gneva ili svoje nemirne savesti, tek Miloš je u blizini svoga konaka u Topčideru i crkvu pokajnicu podigao; za **podušje Karađorđu i spas svoje duše**!
Istoričari, kao i generacije Srba, još sude Milošu. A posle više tajnih i javnih sahrana, bez glave i sa glavom, Karađorđevi zemni ostaci su se spojili i smirili u Zadužbini u Topoli.
Za svoje krvave i surove postupke, lideri nisu prljali ruke. Za to su imali **verne sluge**, ali i **punokrvne** pojedince koji su izvršavali naloge, ali i smišljali i rukovodili akcijama.
Jedan je bio Toma Vučić Perišić, as među zlikovcima, koji je obeležio 19. vek, srpski tragični vek.
U pitomoj Šumadiji, u kojoj je smeštena i bogata Gruža, iznikla je i jedna od mnogih narodnih mudrosti, koja kaže: Seljacima ne rađa iz njive, već iz žuljeva.

NAMET NA VILAJET
MEĐU Gružanima, koji su se rano odrekli takvog verovanja, bio je i Toma Vučić Perišić. Čim mu se ukazala prilika, on je napustio rodni Barič, ne bi li se u sedamnaestoj godini čvrsto latio puške, one puške koja će mu pomoći da stekne slavu i ugled među prvim ustanicima Crnog Đorđa.
Za delić samouprava, za koji su se krvavo izborili, seljaci su stekli i dodatni **namet na vilajet**, udvostručeni porez. Kad su se osvestili, zažalili su i za onim pustim turskim... Nezadovoljstvo se širilo i uvećavalo. U dvanaest nahija su najviđeniji pojedinci bili primorani da započnu kovanje zavere protiv Miloša. Kad je to doprlo i do samog kneza, do Kragujevca, on nije ulazio u razloge, odmah se osetio ugroženim.
Miloš se odmah setio svog vernog momka Tome i prizvao ga u goste. Kneževa muka mu je dobrodošla, da malo protegne noge i proveri ratničke veštine...
Kako je Toma reagovao, nije teško pogoditi: hitro je obišao nekoliko nahija i poubijao osam ljudi, na osam važnih punktova. To je, baš kako je Toma i očekivao, u narodu izazvalo strah i paniku. Čak je i najodvažnije pokolebao, uverio ih da sila Boga ne moli, a sila je, zna se ON! Ovde se obistinilo i drugo pravilo: nad silom bejaše druga sila, sila nevoljnika. Tomini zločini ubrzali su pripreme za konačan obračun.
Gnevne seljake organizovao je i predvodio ugledni Milivoje Đak. Na dati znak, masa se krenula slivati u Topolu, na zborno mesto. Okupilo se čitavih devet hiljada buntovnika, slabo, ali ipak naoružano. Tu se sastančilo i **treniralo**, čekalo se naređenje za pokret na Kragujevac. Na drugoj strani, ni Toma nije sedeo uzaludno.
Bio je decembar mesec, studen je bila glavna muka slabo obučenih i obuvenih seljaka. Tomina srdačnost i kneževa velikodušna ponuda učinili su svoje. Buntovnici su se počeli osipati, mnogi jedva čekajući da se domognu svog toplog ognjišta. Ostali su najodlučniji. Izložili su Tomi svoje uslove, da ih prenese knezu i ako ih on ne prihvati kreće se na Kragujevac, u konačni obračun!
Ode Toma...

BEG MILOJA ĐAKA
U ĐAKOVOM štabu gorela je dobra vatra, a leđa su mu čuvale pristalice koje su se još brojale hiljadama. Ušli su u hladnu noć i pospali...
Probudili su ih pucnji!
Vratio se Toma, ali umesto kneževog odgovora, predvodio je svoje **specijalce**. Nastala je trka jaganjaca i kurjaka. Tomini momci, na konjima i s vatrenim oružjem, a promrzli seljaci sa pokojom puškom. Perje buntovnika letelo je na sve strane.
Jedva je umakao i sam Miloje. Iako je zadobio ranu, uspeo je da se domogne konja. Šta mu je bilo činiti?
Krenuo je u pravcu Begorada. Zastao je u Sopotu, kod kuma. Dao mu je svoga konja da ode do Beograda i potraži njegovu sestru koja će mu omogućiti da izbegne u Zemun.
Bez živog Đaka, Toma nije završio posao. NJegovi su krenuli u poteru i kad su ovog Sopoćanina presreli na tako dobrom konju, sve im je bilo jasno...
Miloje je doveden u Kragujevac, pred Miloša. Od ustanika više nije bilo ni traga. Miloš je bio velikodušan: okrepio je ranjenog buntovnika, dao mu konja da beži, pa ako bude imao sreće da ga njegova garda ne ubije, neka mu bude!
Iako je konj kojim ga je darivao knez bio spor, a on i sa svežim ranama, Miloje je uspevao da umiče Miloševom vidiku.
- O, Jevreme, šta čekaš? - upitao je, iznenađen, Miloš svog brata Jevrema.
U daljini su se ubrzo začuli pucnji...
Rane su bile duboke i bolne a seljaci ostali da žive sa dvostrukim **nametom na vilajetom**.
A kud je krenuo Toma?
Miloš mu nije više dao da se udaljava, postavio ga je za svog - ministra odbrane!
Prošlo je posle toga dosta vremena, seljaci su rano gasili sveće. Tek posle deset godina u Kruševcu se začela čvrsta rešenost da se knez silom privoli na - popuštanje narodu ili da se povuče!

POZDRAVI OD - KNJAZA
NIJE Toma čekao bundžije, on je krenuo njima u susret. Išao je direktno, s obezbeđenjem, direktno u **vrhovni štab**, na noge čika Milivoju. Delio je dobroćudne osmehe, isporučivao kneževe tople želje, ali ih okrepljivao i kuvanom rakijom! Izneo je i ponudu, da izaberu delegaciju koja će otići kod kneza i reći šta želi, on svima garantuje bezbednost. Ako bi svi krenuli, ubeđivao ih je Toma, knez bi se razbesnio, teško bi bilo i njemu i njima.

MOĆNI AĐUTANT
ČIM je stao na čelo Drugog ustanka, Miloš Obrenović je poželio da mu dovedu onog golobradog momka iz Gruže, koji se u međuvremenu okitio i mrkim brkovima. Miloš je Tomu odabrao za sebi najbližeg momka, ađutanta. U ratničkim, ali i drugim iskušenjima, knez i momak su se tako dobro razumevali da nije bilo nikakve potrebe da se i - zbori. Toma je bio snažan i hitar, podjednako na nozi, ruci i pištolju. Uz Gospodara je imao prilike da dosta toga vidi, ali i da proba. To iskustvo bilo mu je dragoceno.
Posle završetka vojevanja, trebalo je podeliti odlikovanja i funkcije prema zasluzi. Miloš nije imao, nije stigao da iskuje svoje ordenje. Snašao se tako što je od Turaka **pozajmio** dvadeset odličja. Toma se tu nije mogao udenuti, ali nije zaboravljen.
Toma je postao, ništa manje nego gospodar nahije, knez. U Gruži je postao slavan, ali i poznat po bogatstvu. Oko kneza Tome okupljale su se, kako to već ide, i najlepše žene. Stekao je Toma i svilene postelje, pristigle iz Carigrada.

(NASTAVLJA SE)

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Zavere i atentati u Srbiji Empty
PočaljiNaslov: Re: Zavere i atentati u Srbiji   Zavere i atentati u Srbiji Icon_minitime11/2/2014, 9:31 pm

Srbinu ustav - luksuz

Knez Miloš se oštro protivio donošenju ustava koji bi ograničio njegovu apsolutističku vlast. Kako je Milošev poverljivi čovek Toma Vučić Perišić doveo Aleksandra prvog Karađorđevića na čelo Srbije.


Piše: Đuro Zagorac
TAJ ultimativni zahtev stekao je mnogobrojne pristalice, najviđenije pojedince u Srbiji. Kad su okupili dve hiljade, u Kruševcu su odlučili: kreće se na Kragujevac!
Stigli orni momci i odmah zaposeli brda oko Kragujevca...
U konacima nije bilo Miloša, pazio ih je Toma sa svojim gardistima.
Kad je video zapenušene predvodnike i za bitku orne Kruševljane, Toma se nije uneredio, ali je češće odlazio u obližnji šljivak...
Ustanici nisu odmah udarili, kad su sagledali situaciju pozivali su i Tomu da im se pridruži, pa da zajedno krenu pred Miloša!
Za deset godina promenio se i Toma. Nije se brzo latao konja i oružja, naučio je od Miloša kako se lukavstvom stvari mogu dovoditi na svoje mesto. Ubeđivao je Toma Kruševljane da se može sve, samo da se **bratska krv** ne proliva. Postavio im je samo jedan uslov: da se ne bi dovikivali po brdima, siđite u dvorišta suda i crkve, da sednemo kao ljudi...
Seljani su sišli u grad, razbaškarili se. Vreme je prolazilo i ništa se uzbudljivo nije događalo. Tomini i ustanički momci samo su se merkali preko plota. Trećeg dana ustanici se počeše osipati. Miloš je u Požarevcu očekivao da mu jave da ih je Toma zna se i kako. A oni su opet čekali da se knez vrati i da pregovori započnu.
Toma je stalno ponavljao, samo da se bratska krv ne proliva. Upoznao je ustanike da je knez strašno ljut i da neće doći dok ovi ne odu u crkvu i da se pred mitropolitom zakunu da knezu - ne žele zlo!

**OŠTAR NOŽ**
KONAČNO je pristigao knez. U porti crkve, pred mitropolitom, palo je mirenje, poljupci! Knez je otišao u konak, a ustanici su proklinjali Tomi, a onda i sebe. Pa, mogli su lako da zbrišu i Miloša i Tomu?! Knez se tu porečkao sa Tomom; zašto nije sredio sam te bundžije nego je njega potezao čak iz Požarevca?
I Tomi ne bi pravo!
On bi malo da se odmori...
Nije otišao u Gružu i Gružanima, okrenuo je na drugu stranu. U Beogradu je već imao svoju kuću i u njoj prelepu Anulu. Imala ona krupne crne oči, belo lice i dugu kosu, a u svakom postupku onu lepotu koju imaju iskrenost i odanost ovom čoveku, Tomi surovome.
Miloš je pokušao da ga ponovo privuče odlikovanjima, darovima, nudio mu još zvučniju funkciju. On je znao da se Toma izmenio i da više u njegovu iskrenost, bez ostatka, nije mogao verovati. Da, ali najgore može doći ako se odmetne!
I bi upravo tako. Toma se skrasio tek u Vlaškoj. Tamo se nije odvajao od oružja, ali je i najviše drugovao sa ruskim diplomatama.
Posle izvesnog vremena poseti kneza ruski konzul i, uz ostalo, obavesti ga na njegovom dvoru misle da bi **bilo mudro** da formira jedan **savet** i tako otupi uverenja da vlada despotski. A onda, kao usput, da bi u to telo mogao da primi i Tomu Vučića Perišića?!
Pristigao je onda u Beograd jedan drugi Toma.
Čim se ustoličio, Toma - savetnik, započeo je **predlagati** i **obrazlagati**... Ne može više, govorio je sve glasnije, bez - ustava!
Ni na kakvu ustavnu vladavinu Miloš nije pristajao. Govorio je da ustavna vladavina ne priliči Srbiji, da je to isto kao dati detetu u ruke **oštar nož** i misliti da se ono neće poseći! Smislio je da se on malo udalji, da iskorači do Zemuna; da oslušne kakva će zbog toga biti reakcija u Srbiji. Odmah su najodaniji dotrčali, uz suze savili se oko njegovih kolena, molili ga da se vrati. Hoću, odgovorio im je knez, ali da se vi dignete na pobunu i zahtevate da Srbijom vlada - jedan knez!
Tako i bi. Krenule su njegove pristalice iz Šapca, Milanovca, Kruševca...

ZMIJČE OD ZMIJE
NI Toma nije dremao. Lako je uverio protivnike apsolutiste da je pobunu smislio Miloš i da mu više nema opstanka. Toma je rasterao bundžije, a Milošu je preostalo još toliko da se prevesla do Zemuna i da se spase od najgoreg.
Ko umesto Miloša?
Toma je govorio: **Nećemo više ni zmijče od zmije.** To je značilo da Miloša ne može da nasledi njegov potomak. Prevladali su oni koji su zastupali stav da se mnogo ne tumba, da za kneza bude postavljen njegov najstariji sin Milan. Izbor nije bio srećan; Milan je bio bolestan i brzo je umro. Doveden je mlađani Mihailo. To je Tomi odgovaralo, postao je prvi knežev namesnik. Da, ali čim je Mihailo stasao, za Tomu više nije bilo mesta u Srbiji.
Usledilo je novo bežanje...
Sad je krenuo na jug, na obale Bosfora. I po istom receptu, iz Vlaške, sad se udvarao Porti. I ponovo je uspeo. Mihailu je došao zahtev iz Istanbula da **rekonstruiše kabinet** i dva ministarska mesta ustupi, jedno Tomi a drugo Iliji Garašaninu, koji je bio izbegao zajedno s njim. Mihailo je to odbio, odoleo je uceni.
Toma se povratio, ali u Zemun.
Šta li tu radi, šta smera?
Iako je već zašao bio u šestu deceniju života, Tomine mišice bile su satkane od znatno kvalitetnijeg materijala nego što bi se to pomislilo za godine koje je imao. To je ubrzo ispoljio i na delu...
Seo je i Toma u čamac i zaveslao Dunavom. Desnu obalu je dotakao kod Smedereva, i tu su ga sačekali dobar konj i najvernije pristalice. Na izlive oduševljenja, koji su mu iskazivani od Smedreve do Kolara, nije se mnogo obazirao, žurilo mu se. Cilj mu je bio da što pre stigne do Kragujevca. Šta, zar hoće da se u staroj prestonici proglasi za kneza? Ne, nije mu to bio cilj. Kragujevac je bio vojni centar, tamo su već lili topove...

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Zavere i atentati u Srbiji Empty
PočaljiNaslov: Re: Zavere i atentati u Srbiji   Zavere i atentati u Srbiji Icon_minitime5/4/2015, 9:00 pm

KNEZ TRČI MARATON
KAD je smederevski načelnik podneo izveštaj Mihailu i ukazao na trasu Tominu, i mladi knez je odmah krenuo ka Kragujevcu...
Kneza, za bitke još neiskusnog, prati njegov stric Jevrem, iskusniji, i ratnik i političar.
Ko će pre stići u Kragujevac?
Iznenađenja nije moglo biti. Prednost od jedne noći, koju je Toma ostvario, nije se mogla dostići. Da, ali kako će se ponašati tamošnji garnizon, hoće li ostati veran knezu ili prići zavereniku?
Zar sumnjati u Tomine sposobnosti **ubeđivanja**?
U trci za svaki metar, za svaki trenutak, knez i njegov stric su primenjivali Tomin recept: gde su prolazili ostavljali su vidna obeležja, odsečene glave protivnika kao putokaz. Među njima bila je i jedna sa potpuno sedom kosom, osamdesetogodišnjeg Luke Garašanina, oca buntovnog Ilije.
Šta je preostalo knezu?
Smestio se u šator, nadomak Kragujevca, spremajući se za odlučujući okršaj.
Glasnici, sa porukama, su dolazili i vraćali se. Pregovaralo se...
Toma nije imao više strpljenja. Najpre je naredio da se, umesto glasnika, pošalje jedna topovska salveta, tako da padne u blizini kneževog štaba! Jauk tog topovskog đuleta bio je toliko nepoznat i zastrašujući da ga je većina doživela kao nebesko čudo! Nastala je panika, mnogi su se dali u beg. Nije se dugo čekalo na Tominu novu poruku. Ovoga puta zrno je eksplodiralo u samoj blizini štaba i jasno najavilo ishod ovog dvoboja. Naravno, najavilo je i rasplet na političkoj sceni...
Usledila je nova trka, ali u obrnutom smeru. Knez je hitao prema Beogradu, a njega i njegove pratio je Toma. Bili su toliko blizu da su mogli čuti i disanje preplašenog kneza... Mihailo je našao spasenje u čamcu, koji ga je prevezao u Zemun; u zagrljaj izbeglom ocu, starom knezu Milošu.
Toma se smestio na Vračaru, nadomak grada. Legao je da predahne...
Tu je usledio i rasplet: za novog kneza Srbije narodni predstavnici, Tomini ljudi, proglasili su Aleksandra Karađorđevića, sina Crnog Đorđa!
Kod novog vladara Toma je bio nešto nalik Bogu. NJegov dvor, nedaleko od Kalemegdana stalno je čuvalo devet vojnika i dva topa!

TURISTIČKA ŠETNJA
TOMA je dobio **nagradno odsustvo**, otišao na zasluženi odmor. Krstario je Toma, obišao Bosfor i Istambul, kao najdraže destinacije. Kad se povratio sa jednog od putovanja, pozvao ga novi knez Aleksandar Karađorđević i zakuka...
U Šapcu i Mačvi digao se narod, hoće da krenu na Beograd, kliču Obrenovićima... Kneza ništa nije moglo umiriti, čak ni razumna žena Persida, jedna od miljenica iz kuće Nenadovića. Može, ali, samo Toma...!
Dugo se Toma nećkao, ubeđivao je kneza da ga je vojevanje prošlo, pritisnule godine, izdale noge i oči, a ruke podrhtavaju...
Vuk dlaku menja, ali...
Kad je knez Aleksandar potpisao dekret kojim Perišića postavlja za vojvodu sa specijalnim ovlašćenjima, u njemu su odmah proradile borilačke sile i emocije... Ubrzo je stigao nadomak Šapca, razapeo šator na kome se zavijorila i srpska zastava. I odmah na delu pokazao da mu godine i meki ležajevi nisu oduzeli svu snagu, a nagon da žrtvu zatire do kraja, ostao je kao iz vremena Miloša.

MAČVA JE SMIRENA
MNOGE mačvanske porodice zavio je u crno. Glave nije posekao samo pobunjenicima, onima koji su se bili postrojili iza Stojana Čumića, skratio je za glavu i trojicu tada najviđenijih Šapčana koji su bili neutralni.
Podnoseći knezu završni izveštaj, Toma mu je predočio da u narednih deset godina iz Mačve neće pretiti nikakva opasnost.
Knez je nastavio da vlada u miru, bez buna i zavera, sve do 1859. Oboren sa vlasti te godine u skupštini, voljom narodnih poslanika. Kad je čuo šta se knezu sprema, Toma je, uz pomoć štapa, stigao u skupštinsko zdanje...
Bilo je već kasno!
Kratko na vlasti, Aleksandar Prvi Karađorđević

NASTAVLJA SE

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Zavere i atentati u Srbiji Empty
PočaljiNaslov: Re: Zavere i atentati u Srbiji   Zavere i atentati u Srbiji Icon_minitime29/1/2016, 10:06 am

Poslednji kraljev izlet


Knez Mihailo je, kao i otac mu, povratio presto, udahnuo evropski duh zaostaloj Srbiji i izazivao podozrenje podanika zbog naklonosti prema 18-godišnjoj rođaci Katarini.


Piše Đuro Zagorac
KAD su Miloša Obrenovića **zamolili** da se vrati u Srbiju, on se nije dvoumio, dugo je iščekivao taj poziv. U bečkom ruhu, sa tananim staračkim glasom, ali i sa svežim pamćenjem, nije hteo da uđe u dvor i pristupi svečanom činu sve dok Tomu ne stave u okove!
Iste večeri su Tomu izveli iz njegove tvrđave, pozvali na **informativni razgovor**...
Građanstvo je sutradan zvanično obavešteno da je prošle noći umro Toma Vučić Perišić!
Druga Miloševa vladavina bila je kratkog veka, nepune dve godine. Kao da nije mogao odoleti Tominim nebeskim izazovima. Umro je u 80. godini.
Mihailo, sin mu, doživeo je očevu sudbinu - da povrati kneževski prestol. Sada je imao 38 godina, evropsko obrazovanje i životno iskustvo. Pratila ga je i žena, lepa Jelena, grofica Hunjadi. U odnosu na prethodnike, Mihailo je dosta toga izmenio. Reformisao je državnu upravu i vojsku, udahnuo je evropski duh zaostaloj Srbiji. Bio je mudar, ali i, što je bilo značajno za položaj Srbije, vrlo hrabar. Oslobodio je više srpskih gradova, doživljen kao uzdanica svih porobljenih Srba.

MUKE U LJUBAVI
IMAO je Mihailo i slabosti. Nije znao ili nije imao sreće sa ženama. Kao otac mu. Julija se nije **primila** u Beogradu, kao da su dvor i okruženje bili ispod njenih standarda. Pokazalo se da je patila i za jednim drugim knezom koga je ostavila u Beču i kasnije se udala za njega. Nisu imali dece, što je sigurno dodatno komplikovalo njihove odnose. Bračna veza je poljuljana, naročito posle provale u njena pisma koja je slala u Beč, srpski ili muški ponos je učinio svoje...
Posle ovog, Mihailo je doživeo novo iskušenje. Zaljubio se (i verio) u 18-godišnju Katarinu, blisku rođaku?!
Nad tim njegovim postupkom zgražavala se vlada, javnost, a najviše crkva. U prisustvu te voljene žene i glavu je izgubio!
Mihailu na vlasti nije pretio narod, nije bilo pobuna. Srbija je, uz kulturni, doživela i privredni uspon. Nagon za zaverom, atentatom, na kneževsku glavu nije, međutim, iščeznuo. Pojavio se jedan novi Toma...
- Ja sam sačinio i raspored. Kosta, Lazar i Stanoje biće u zasedi, a ja ću sa jednog visa čekati ugovoreni znak koji će mi dati Đorđe. Ako je knez ubijen, pojuriću ka Beogradu. Ostali zaverenici ubiće tog trenutka ministra vojske Blaznavca i ministra unutrašnjih dela Hristića. Jedan oficir sa svojom četom zauzeće policiju. Onda ću obrazovati privremenu vladu. Znam i dan atentata, 29. maj...

IZVRŠENA PRESUDA
UPRAVO kako se i očekivalo, Mihailo je te nedelje izašao u šetnju, u šumu Košutnjak. Kako sam nije bio naoružan, a ađutant ga je pratio na velikom odstojanju, atentatori su lako završili naum, pored Mihaila zatekla se samo Katarina, koja je i ranu zadobila. Kneza i Katarinu, na tom izletu, pratila je i njena majka. Ona je u toj šetnji zaostala, ali je sve videla i u toj **frci** prepoznala je Pavla. Ona se nije savijala oko žrtava, odmah je požurila da prva saopšti tragičnu vest! A to je bilo presudno za osvajanje vlasti.
Prvi je bio obavešten Ilija Garašanin, koga je upravo tih dana knez smenio sa mesta predsednika vlade jer se nije složio da se Mihailo oženi Katarinom. I pored toga Garašanin je odmah krenuo u sedište vlade, iako mu je sin bio knežev ađutant i znao je da je i on ranjen. Ministri, vojni i za unutrašnja dela, povukli su blagovremene poteze, nema više kneza, ali na vlasti je ostala dinastija Obrenović.
Pavle je bio trgovac, ali se znalo da je na nekim poslovima propao. On, i braća mu Kosta i Lazar, se i na sudu branio da je atentat bio motivisan samo ličnom pobudom. Željom da se osveti knezu što je bio u poslu upropašćen. Istraga je pokazala da su zaverenici bili u čvrstoj vezi sa svrgnutim knezom Aleksandrom, da su preko njegovih ljudi dobili oružje i novac...
Uoči suđenja Pavlu i družini, na Kalemegdanu su odjeknuli pucnji. Streljana su dvojica oficira koji nisu stigli da odrade svoje, zauzmu policiju.
Sud je presudio: četrnaestorica su osuđena na smrt, a eksknez Aleksandar i njegov sekretar, po 20 godina zatočeništva.
Kad su krajem te, 68. na Karaburmi, u Beogradu, odjeknuli pucnji svi su znali: presuda je izvršena!
Nije više bilo Mihaila, ali je dinastija sačuvana i izbegnuto novo veliko tumbanje. Za kneza je doveden 14-godišnji Milan, unuk Miloševog brata Jovana. Do njegovog punoletstva vladali su namesnici.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Zavere i atentati u Srbiji Empty
PočaljiNaslov: Re: Zavere i atentati u Srbiji   Zavere i atentati u Srbiji Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Zavere i atentati u Srbiji
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Krug svesti i mudrosti- piše se u temama ispod naslovne :: Istorija-
Skoči na: