LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Prvi Balkanski rat

Ići dole 
AutorPoruka
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Prvi Balkanski rat Empty
PočaljiNaslov: Prvi Balkanski rat   Prvi Balkanski rat Icon_minitime30/1/2014, 9:54 pm

Rado ide Srbin u vojnike


Iz knjige „Ilustrovana istorija Balkanskog rata“, koju je priredio i uredio Dušan Slavić, izdate u Beogradu 1913, Rado ide Srbin u vojnike



Prvi Balkanski rat Rat


Majka je rekla sinu: budi junak, junaka olovo ne bije

,,Mi, po milosti Božjoj i volji narodnoj“ – tako počinje akt koji je potpisao „Petar s.r.“ zdesne, i „R. Putnik s.r.“ s leve strane, akt o stavljanju vojske u mobilno stanje,datiran 17. septembra 1912. Tim aktom Srbija je krenula u Balkanski rat. Naređena je mobilizacija celokupne vojske u roku od 24 časa. „Srpske novine“ napisale su da je „blizu svečani i veličanstveni trenutak kad će Srbi iz Slobodne Kraljevine staviti svoje mišice i živote, i svoju hrabrost i junačko srce u službu najvećeg ideala celokupnog Srpstva: oslobađanja naše unižene i potlačene braće u Staroj Srbiji i Maćedoniji“. Evo kako je tih dana izgledao Beograd, prema izveštajima iz tadašnje štampe

Na Terazijama: Tamo gde su Milojević i Šumenković razvili ustaničku zastavu

Kod „Balkana“,na istom mestu gde su 1876. godine velike patriote Miloš Milojević i Kosta Šumenković razvili svoju ustaničku zastavu,vri kao u košnici. Ta,uistini, balkanska pivnica dobila je ovoga puta još slovenskiji, još srpskiji izgled…
Preko puta, kod „Moskve“, još življe i još zanimljivije.
Do juče otmeni junaci s korzoa, ozbiljni državni činovnici, dostojanstveni ljudi, neki već u punoj uniformi, neki još samo pola vojnički pola građanski odeveni proleću kroz kavanu, pozdravljaju srdačno sve stolove i žurno se gube nekuda. Jedan simpatičan sto u uglu, koji je do preksinoć otvarao samo „Šato lalit“ otvara neke kutije s revolverima, razgleda metke, diskutuje nad nekim sekcijama…
Bioskopi beogradski, koji su do onomad cvetali, od preksinoć su ostali pusti. Kod „Pariza“ mogu da igraju žmurke, kod „Kasine“ u „Koloseumu“, „Grand Hotelu“ i „Modernom Bioskopu“ tako isto…

Kafane bez posluge: Još jedno piće za gospodu u uniformama

Juče izjutra sve beogradske kafane osvanule su bez kelnera, bez osoblja. Izgleda kao posle vašara, kada se sve rastura i prska na razne strane. Sve se to sručilo na Trkalište, da se otuda izgubi u Bog zna kojem kraju Srbije.


____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Prvi Balkanski rat Empty
PočaljiNaslov: Re: Prvi Balkanski rat   Prvi Balkanski rat Icon_minitime30/1/2014, 9:56 pm


„Sine, poslušaj šta ću da ti kažem, ali neka ti Bogom prosto bilo ako me ne poslušaš ovo što ti kažem. U ratu, tuđe ne uzimaj. Žensku ne diraj! I jedno i drugo upropastiće te ako prekršiš! Poslušaj me, jedino to te molim i tražim od tebe!“


Kafedžije i hotelijeri sami trče oko gostiju. Neki od njih već u uniformi. Polovina restoracija već nema jelovnika; gotovilo se samo onoliko koliko se moralo, da se ne ostane bez ručka…

Mali dobrovoljci: Sin industrijalca Gođevca hoće da ratuje

Malo posle ulaze stidljivo, pošto su dugo snebivljivo stajali u dvorištu, dva dečka. Starijem jedva da je četrnaest godina, mlađem ni jedanaest. Jedan je sin industrijalca Gođevca; drugi, đak četvrtog razreda osnovne škole, sin doktora Gođevca.
Oni obojica hoće u dobrovoljce.
- Ja znam da rukujem puškom. Naučio sam kod nas u magazinu, hvali se stariji.
- Ja mogu iz revolvera. Pucao sam o Božiću, veli samopouzdano mlađi.

Kad im se kaže kako su oni još nejaki, oni tvrdoglavo ostaju pri tome, da već mogu nositi oružje. I kad ožalošćeni polaze iz redakcije idu polako, kao da očekuju hoćemo li se ipak sažaliti da ih pozovemo natrag i da ih upišemo u dobrovoljce.
Ima u Beogradu stotinama i stotinama takve dece!…

Svi na hipodrom: Kolona seljaka sa dobošarem na čelu

Preko Terazija se takođe celoga dana viđaju grupe obveznika, koji su jurili da posvršavaju najnužnije poslove, pa da trče na vojno zborište.
Kad su Terazije bile najpunije, oko 3 časa, razleže se udaranje u doboš. Značar, seljak iz obližnjeg sela, ide pred četom seljana iz svoje opštine i savesno udara u doboš, vodeći ih po taktu na zborno mesto Trkalište. Masa sveta sa svih strana prikuplja se na Terazijama, posmatra prolazeće i pozdravlja ih burnim uzvicima: „Živeli!“ Na Trkalištu vri kao u košnici. Jedni dolaze, drugi se raspoređuju po četama, a treći posle dobijene objave za put, žure na železničku stanicu, odakle će u svoje pukove u unutrašnjosti, koji se već formiraju i spremaju za polazak…

A Trkalište je, u sumrak, izgledalo kao da je tamo velika narodnaproslava

Čim je juče popodne kroz Beograd proleteo glas da je objavljena mobilizacija, za trenutak su se grupe obveznika počele zgrtati ka Trkalištu. Što je više padalo veče, tamo su se videle sve gušće mase, tako da je u sumrak izgledalo kao da je tamo, na Trkalištu, kakav veliki narodni praznik.
Pored činovnika tiskali su se, tu, radnici, pored zanatlija nadničari. Zidari su bili pobacali svoje mistrije, kanalski radnici gurali su se u svome odelu još vlažnom od kaljave i mokre zemlje. Pečalbari sa cigljana, iz fabrika, sa strugara, sa kanalizacije i sa Terazija dotrčali su kao bez daha; oni su, kao prosti vojnici, znali samo jedno: da se jave odmah čim ih država pozove.
Tu su se upoznavali oni koji se nisu nikada videli. Tu su se najintimnije dogovarali oni koji nikada jedni za druge nisu znali.
- Užice! vikao je opštinski pozivar.
- Ja!
- Ja!
- Evo me!
- I ja! čuli su se iz mraka glasovi.
I odmah zatim pred stolom, za kojim je zasedavala opštinska komisija, javljala se grupa: to su oni koji imaju da prime zajedno jednu uputnicu po kojoj će dobiti podvoznu kartu do Užica. Od toga trenutka počinjalo je njihovo intimno prija-teljstvo: oni su se odmah dogova-rali kad će poći, šta će poneti, pravili su malu zaveru, da drug druga nigde ne ostavi…
- Zaječar! čulo se malo posle, kroz brujanje svetine.
- Ja!
- Evo me!
- Tu sam! i opet se zgrtala masa pred opštinski sto.
- Kraljevo!…
- Pirot!…
- Požarevac!… i tako se ređalo mesto za mestom. Preletalo se s kraja na kraj Srbije, a masa je bivala sve gušća, brujanje sve veće…
… Tu, na Trkalištu, jedna opštinska komisija u kojoj su i predsednik i kmetovi, primala je vojne obveznike, izdavala im uputnice za komandu, davala im uputstva za kretanje.
I duboko u noć trajao je taj posao. Obveznici, jedan za drugim, čim bi svršili tu, hitali su žurno: jedni odmah na železničku stanicu, drugi kućama da se još poslednji put oproste sa svojima.

Kako su obveznici uhvatili zeca

Danas posle podne u najvećoj žurbi vrši se prozivka vojnih obveznika na Trkalištu, koje je prepuno vojske.
Ujedanput nasta gungula i živ pokret, da oko šta – nego ni oko – šta.
Odnekle je iskočio jedan zec i udario pravo preko zborišta.
Seljaci se zgledaše.
Nije im bilo pravo.
Vele, to na dobro ne sluti, ako ga živa ne uhvatimo.
Malo bilo dugo ne trajalo i obveznici uhvatiše živa zeca, što je izazvalo buru od radosti, jer su oni iz naroda protumačili to kao predskazivanje da će Turci proći kao i ovaj zec.
Utom neko reče: „U disciplinovanoj vojsci pljen nije svojina onog koga zapljeni.“
„Pa kome da ga predam“ reći će onaj u čijem je rukama zec bio.
„Predsedniku opštine Davidoviću“ reče neko, jer on prozivima ovde rukovodi. „Prema tome, je on glavni faktor, a on će ga sigurno predati u muzej.“
Što su rekli, to su učinili.


Objava rata

A TRUBA SAMO PIŠTI KROZ PRASKOZORJE,UZBUNA!

Napisao: J. Adamović


____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Prvi Balkanski rat Empty
PočaljiNaslov: Re: Prvi Balkanski rat   Prvi Balkanski rat Icon_minitime7/2/2014, 8:56 pm

Ponoć je davno prevalila. Širokim srebrnastim svodom nebeskim plovi mesec nad poljem pokrivenim šatorima, pod kojima se odmara vojska. Vatra pred šatorima pogasila se i samo po koja žeravica što zasvetli pod povetarcem, koji briše preko polja i označava skori dolazak zore. Pod šatorima leže, jedan do drugog, vojnici, pokriveni raznobojnim ćebadima. Noćna zima ih pribila jednog do drugog i tako, grejući se međusobno, spavaju i sanjaju o kućama, o deci koju su ostavili i poslovima, koji očekuju ruke njihove! Samo stražarev korak pokatšto odjekne po noćnoj tišini, te kazuje da ovde ima živih duša.
Najedared se začu iz daleka konjski topot. Sve bliže i jasnije, dok se u praskozorju ne pojavi konjanik. Nekoliko reči izmenjanih sa stražarem, sjahivanje i odlazak pod šator komandantov – posao je od nekoliko trenutaka. I onda opet nastaje mrtva tišina, ali ne za-dugo. Taman je onaj, koga je konjski topot trgao iza sna, ponovo namestio glavu da zaspi, a noćnu tišinu prolomi glas trube.
Uzbuna!
Pod šatorima nasta živost, grozničavi život vojnika, koji se, navrat nanos oblače, i spremaju, a truba samo pišti kroz praskozorje i, kao da žuri, i samu zoru da što pre zarudi. Posle nekoliko minuta, vojska je bila postrojena. Vojnici, još pomalo bunovni, nisu u stanju da skoncentrišu misli, ali instinktivno osećaju, da je tu ono što se čekalo. Iz daljine se ukaza komandant na konju. Ide uz uvrstane redove, pa pozdravlja i prima otpozdrave. Komande „pozdrav na levo!“ nižu se jedna za drugom, dok se komandant ne vrati prema središtu vojske i ne grmnu glasom polupromuklim i uzbuđenim.
Mirno!
Nastade tajac, a odmah bude prekinut komandantovim glasom:
Vojnici!
Sinoć je naš komandant, Njegovo Veličanstvo Kralj, objavio rat Turskoj. Nama je ukazana čast, da prvi pređemo granicu i potražimo neprijatelja!
Vojnici!
Odsudni je čas došao. Ja se nadam, da se nećemo osramotiti pred Kraljem i Otadžbinom i da ćemo svi do jednoga znati da vršimo svoju dužnost. Pomolimo se dakle Bogu, kliknimo „Živeo Kralj!“ „Živela Otadžbina!“, pa napred u ime Boga!!!
I opet jedan tajac, trenutni tajac i onda se nebo prolomi od uzvika;
- „Živeo Kralj! Živela Otadžbina!“ Jedan- put, dvaput pa i treći put i onda opet tajac. Sve uprlo oči u komandanta. A on oćuta jedan trenutak i onda, kao da se trže iz misli, iz neke daljine, ispravi se i poče komandovati:
Mirno!
Nož na pušku!
Kape skini!
Na molitvu!
I očita se očenaš. Očita se onako, kako ga čitaju samo oni, koji su pred najvećom opasno-šću kako ga čitaju na smrt osuđeni.
I opet komanda „mirno!“ i ostale komande, koje je svako izvršavao, a niko nije uhom slušao, dok se ne završi sve, onim tako prostim a tako strašnim, tako sudbonosnim:

„Napred, marš!“

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Prvi Balkanski rat Empty
PočaljiNaslov: Re: Prvi Balkanski rat   Prvi Balkanski rat Icon_minitime11/2/2014, 9:19 pm

Vozovi prepuni, ljudi načičkani na krovovima, platformama, stepenicama

Dok su na jednom kraju stajali vojnici đačke čete koji su raspoređeni po pukovima u unutrašnjosti, dotle se na drugoj strani tiskala masa obveznika, koja je prekrilila ceo prostor. Jedni su se tiskali da uhvate mesto na vozu dok je voz bio još u kretanju a drugi su se ljubili i pozdravljali sa svojima. Još se voz nije ni zaustavio na peronu, a već je bio prepun obveznika. Bilo ih je toliko, da su se načičkali po krovu, platformama i stepenicama vagona. Tada se odjednom razlegne pesma, koja ne prestaje ni onda kada voz otputuje. I to tako ide jednako.

Vozovi odlaze i dolaze svakoga trenutka. Kompozicije od po 25 vagona gube se s vremena na vreme sa beogradske stanice, da se zaustave negde u unutrašnjosti.

Oko 8 časova sinoć došli su na stanicu i dobrovoljci i Starosrbijanci. Na čelu njihovom lepršala se trobojna zastava sa natpisom: „Za slobodu roda svog“. Čim su se pojavili na pe-ronu, zaorilo se: „Hej trubaču“, „U boj“, „Bože pravde“ i gromoglasni uzvici: „Živeli“ Nastalo je opšte komešanje na pe-ronu i ogromna masa se samo talasala, ne mogući da se krene sa svoga mesta.
Kad je došao brzi voz, bio je pun pre nego što su putnici uspeli da siđu sa svojih vagona. Obveznici su za trenutak ispunili sve vagone, vagon za spavanje, kujnu i sva odeljenja. Sanjivi putnici, Englezi i Francuzi, koji su još od Beča počeli slušati kako se nešto komeša na Balkanu, morali su biti i suviše izenenađeni, ma kako da je njihova uobrazilja davala sliku na što će naići kad kroče na Balkan…

„Šumadija“ i „Deligrad“, dva srpska parobroda, okićeni zastavama

Rano jutros, dok se još nije dobro ni rasvanulo, prazan prostor pred parobrodskom stanicom počeo se popunjavati vojnim obveznicima. Dva srpska broda, „Šumadija“ i Deligrad“, iskićeni zastavama i cvećem, čekali su da prime srpske vojnike i odvezu ih u njihove komande. U šest i po časova vojnici počeše ula-ziti u lađe. Nastade opraštanje sa porodicama. Deca koja su došla da isprate svoga roditelja radosno mu mašu rukama. Žene stegle srca, ne puštaju ni jednu suzu. Ljudi ozbiljno i hladno naređuju ženama šta ima da rade, opraštaju se s njima i ljube decu. Ali, čim stupe na lađu, raspoloženje se menja. Umesto ozbiljnosti, nastaje veselost. Muzika na lađi već uveliko svira. Poznanici se radosno pozdravljaju i raspituju gde je ko određen.
U osam časova „Šumadija“ se krete niz Dunav; „Deligrad“ pođe uz Savu. Muzike obe zasviraše narodnu himnu. U najboljem raspoloženju obveznici kretoše u svoje komande.

A ko će kod Kumanova mojim sinovima sveće da zapali

Juče popodne ulazi u naše uredništvo jedna stara, siro-tinjski odevena žena. Sva smežurana i ispijena, ali ipak bodra, prilazi ona jednome od nas i otresito kaže:
- Gospodine, imala sam dva sina, obojica su kao komite poginuli. Više nikoga nemam, ja sama ne mogu. Ali mogu jedno: nađite mi koga da ga ja opremim i da ga ja kao majka u borbu ispratim. Odužiće mi se ako mojim sinovima zapali sveće tamo dole ispod Kumanova.
Sva srećna, kad smo obećali da ćemo joj ispuniti molbu, čestita starica je pohitala da uredi opremu svome novom sinu.

Jedna Nemica koja je htela da ide u bolničarke

Jedan ugledni Beograđanin, rezervni oficir, oženio se tu skoro jednom simpatičnom Nemicom iz Bavarske. Kad su pre tri večeri zatreštale trube, on je pohitao odmah kući da se opremi i da se dogovori sa ženom gde će nju.
- U Beogradu nema opasnosti. Niko mi neće reći da te sklanjam iz straha. Zato idi svojoj rodbini i čekaj tamo dok se vratim, rekao joj je on. Mlada žena, koja je tako skoro u Srbiju došla da je tek počela učiti srpski, briznula je u plač.
- Ja neću da napuštam zemlju u kojoj si ti i koja je sad i moja. I ja ću ići za tobom…
- Ali kuda za mnom! Tamo idu samo ljudi, sa puškom u ruci.
- Onda ću ja u bolničarke! odgovorila je odlučno mlada Nemica.
I nikako je nije mogao nago-voriti da odustane od toga. Ako ne zna srpske reči da uteši srpske ranjenike, ima srce da im se nađe i da učini sve što može!

Obveznici u prepunim kafanama, polegali po trotoarima, čekaju svitanje

Cele prošle noći Beogradom se razlegala pesma i svirka. Pevalo se ulicama, u poluzatvorenim kafanama, pevalo se po kasarnama. Činilo se kao da je to noć kakvog velikog narodnog veselja, noć posle koje se očekuje još lepši dan.

Dok su jedni vrveli ulicama, drugi su bili prepunili kafanice oko železničke stanice i Trkališta. Po tim lokalima bile su već prepune sve postelje, sve klupe, svi stolovi, sav pod. Masa obveznika prenoćila je na trotoarima, bez roptanja, strpljivo čekajući da grane zora pa da pođu na svoju dužnost, na dužnost koja se toliko dugo željno čekala.

„Samo da dođem do Skoplja, a posle… ma džaba ti zdravlje!“

Sve što je imalo prava da obuče uniformu, obuklo ju je. Svaki kome je država pružila pušku, primio ju je.
Juče sam sreo jednog sudiju. Zakoni su ga oslobodili vojne obaveze, lekari su mu rekli da će propasti ako ima tri dana napora. Ali on je našao načina da navuče vojnu redovsku uniformu i sav radostan čeka polazak voza.
Ama, čuješ! – kaže mi on veselo. Samo da doprem sa srpskom vojskom u Skoplje, pa džaba ti zdravlje, džaba ti sudijstvo i sve, pristajem da tamo i piljar budem!“

Profesor univerziteta utovaruje vagone:

„Ja sam samo redov!“

Tri noći kako vojni obveznici na železničkoj stanici vrše istovarivanje vagona zauzetih robom, jer vrlo mnogo vozova treba. Potrebno je da se odveze iz Beograda sve ono što ima da ide.
Jedan od njih ozbiljan, dostojanstven čovek, u prostom vojničkom ruhu, bio je na straži celu pretprošlu noć. Juče izjutra, tek što se on vratio sa straže, komandir naređuje:
- Šezdeset vojnika da istovaruju so, pa onda odbraja i odvaja na stranu šezdeset ljudi. Među njima je i onaj vojnik sa straže. I on odlazi sa ostalima.
Pomaže pri skidanju teških krupica, vezuje džakove, znoj ga obliva ali on ćuti. Bez roptanja radi svoj posao.
Tek pred podne nailazi jedan kapetan i uzvikuje iznenađeno:
Pazi! pa to ste vi g. N. N. Zar vi kao redovan profesor Univerziteta prenosite džakove?
- Ja sam sad samo redov, i ja radim sve što mi se naređuje, odgovara on ozbiljno i nastavlja svoj posao.
Profesor je do sad služio Srbiju kao naučar, a sad je služi kao prost redov. I služio bi do kraja da ga odmah nisu premestili na posao gde je potrebniji i na kome mu nema zamene.

„Eto Turaka, eno Turaka!“

Na železničkoj stanici čitav logor obveznika. Ne čekaju nego se gušaju ko će pre uhvatiti voz da što pre stigne u svoju komandu.
U to stiže brzi voz iz Pešte. Iznenađeni, putnici gledaju radoznalo u oružanu masu, koja već nagrće u vagone.
Na prozorima jednog vagona pojavljuje se šest fesova.
- Eto Turaka! Eno Turaka! čuju se glasovi sa perona i u gomili već počinje da se diže glas negodovanja.
- Ta manite ih ljudi!- uzvikuje ozbiljno jedan obveznik, u čistom seljačkom odelu i sa puškom o ramenu. Neka ih, neka idu da brane svoju carevinu. A već videćemo ko je jači!
I ostavili su ih na miru.

Samo robijaši nisu obukli uniforme

Od kako je sve što nosi pušku pošlo za svojom vojničkom zastavom, na velike poslove oko železničke stanice i na drugim stranama izveli su osuđenike iz beogradskog kaznenog zavoda.
I treba da vidite sa kakvom predanošću oni rade! Treba da vidite sa kakvom čežnjom oni gledaju one koji polaze dole na jug.
Ja sam duboko uveren, da bi stotine njih zamolili da i sami pođu, samo da se ne boje strašnog odgovora:
- Vi ste robijaši! Vi ste nedostojni da stanete u red sa ostalim borcima!…

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded


Poslednji izmenio Beskraj dana 5/4/2015, 8:48 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Prvi Balkanski rat Empty
PočaljiNaslov: Re: Prvi Balkanski rat   Prvi Balkanski rat Icon_minitime24/2/2014, 10:11 pm

Od kako je sve što nosi pušku pošlo za svojom vojničkom zastavom, na velike poslove oko železničke stanice i na drugim stranama izveli su osuđenike iz beogradskog kaznenog zavoda.
I treba da vidite sa kakvom predanošću oni rade! Treba da vidite sa kakvom čežnjom oni gledaju one koji polaze dole na jug.
Ja sam duboko uveren, da bi stotine njih zamolili da i sami pođu, samo da se ne boje strašnog odgovora:
- Vi ste robijaši! Vi ste nedostojni da stanete u red sa ostalim borcima!…

————————————————————————————-

Beseda mitropolita Dimitrija

OGANj SLOBODE NA ZAGAŠENOM OGNjIŠTU

Unuk slavnog Kara-Đorđa, pun oduševljenja što je kucnuo čas, kada će njegova uzdanica, vojska, poleteti u sveti boj, otputovao je jutros u 6 časova u Niš. S Kraljem putuju Kraljević Đorđe i ministri Pašić i Paču.

Na stanici beogradskoj Nj. V. Mitropolit.

U 9 časova je u celoj Srbiji održano molebstvije za sreću savezničkog oružja.

U Beogradskoj sabornoj crkvi služio je mitropolit Dimitrije, uz sudelovanje mnogobrojnog sveštenstva. Narod je s velikom pobožnošću slao tople i usrdne molitve Bogu, verujući u njegovu večitu pravdu. Posle molebstvija Mitropolit Dimitrije držao je ovu besedu:
Pobožni Srbi!
Tamo se naša porobljena braća mole Bogu više od pet stotina godina. Svaki dan tako kroz suze šalju Bogu molitve, i te suze njihove, suze vapaja mučeničkog, gorko padaju pred presto Božiji.
Bog vidi pravdu njihovu i zna teška stradanja njihova, ali je nemilosrdna ljudska sebičnost, koja je sve do sada ometala njihovo izbavljenje. Pa ipak je, evo, kucnuo na posletku željeni čas. Uvređena pravda Božja javlja se, kao osvetnik potlačenih paćenika. Naša braća po krvi i veri udružiše se s nama, da zajedničkom snagom oslobodimo vekovne mučenike. Naša vojska i njihove, evo se javljaju, kao izvršioci Božje pravde, kao izaslanici samoga Boga živog, da pruže bratsku ruku očajnicima, da za njih proliju krv svoju i da ih slobodne uvedu u zajednicu svoga državnog doma.
Hrišćani!
Razumete li kuda idemo? Je li vam to žao, je li vam to krivo, Hrišćani? -
Hrišćani!..
A mi Srbi, za koje vam je žao najviše, Hrišćani! Znate li kuda idemo?
Ne idemo tuđinima, nego svojoj braći. Idemo tamo, gde nam je kolevka, gde je neprijatelj zapretao ognjište naše presvete slave. Idemo, da na tom zagašenom ognjištu ponovo naložimo oganj slobode, i da oko njega okupimo sve srpske duše, žudne sreće i mirnog napredovanja. Idemo u svoj dom, u kome je se ljuti bezbožnik nastanio, pregazivši reke mučeničke krvi i suza žalosnih predaka. Idemo u svoju cvetnu domovinu, koju je neprijatelj pretvorio u zemlju pustoša, u zemlju tuge i plača, krvi i užasa. Idemo da raskinemo robske verige sa roblja, koje za nama čezne. Idemo, da od crnog roblja napravimo vitezove, da im vratimo ponos Dušanovih junaka, idemo da životvornom vodom, sa svetoga izvora slobode, speremo s drumova i prostranih polja mučeničku krv naših predaka.

Idemo, da ponižene ljude, iz praha podignemo i da im vratimo čovečansko dostojanstvo. Još idemo slavnom Kosovu, da se po-klonimo junačkim senima čestitoga Kneza Lazara, Miloša Obilića i drugih hrabrih vitezova, koji s njima izginuše, da večito žive. Idemo veličanstvenim Dečanima, da se poklonimo prahu pobožnoga kralja Dečanskoga. Idemo slavnoj Gračanici, da pomenemo viteškoga kralja Milutina. Idemo divnom Skoplju, da potražimo sjajni presto silnoga Dušana. Idemo gradu Prilepu, junačkome gnjezdu Kraljevića Marka. Idemo starim razbojištima, na kojima su sveti Nmanjići stvorili staru moćnu srpsku državu! – Tamo idemo, jer nas tamo čekaju naša braća, koja dalje ne mogu bez nas opstati, niti mi bez njih. Tamo idemo, da se s braćom Crnogorcima zagrlimo u zagrljaj nerazlučni, tamo idemo da se s braćom Bugarima i Grcima sastanemo, i da izmešanom viteškom krvlju utvrdimo večno družbu za dela prosvete, civilizacije i zajedničke sreće i blagostanja. Tamo idemo, neka razumeju neprijatelji, silni i lukavi. Straha se njihova ne plašimo, jer je s nama Bog!…

Gospod neka blagoslovi zastave naših i savezničkih vojnika, te da budu strah i užas zajedničkim vekovnim neprijateljima. Neka im Gospod pristavi anđelske sile i moćnu zaštitu i neka zastavama njihovim podari blagodat, da sa njima junački i nepovređeni prodiru kroz neprijateljske redove i da odnose pobedu za pobedom! Sila časnoga krsta neka ih hrabri, neka ih štiti i čuva, da se, uvenčani vencem pobede nad neprijateljima, vrate nepovređeni svojim dragim, da svi zajedno slavimo Boga, Svetu Trojicu: Oca Sina i Svetoga Duha. Amin!

* * *

Kada je Mitropolit završio besedu, u očima prisutnih zasjale su se suze radosti.
Na licu vrhovnog starešine slobodne Srpske crkve, ogledala se radost i žarko saosećanje narodnih ideala.
Za vreme izlaska iz crkve, Beogradsko Pevačko Društvo pevalo je narodnu himnu.

————————————————————————————-

„A ti, Vule, moj golube beli…“

Na kraju sela živi stara baba Joka. Muž joj je poginuo u drugom ratu kod
Samokova, a sin jedinac u bugarskom ratu na Tri Uši. Od toga sina ostale su joj dve unuke udate, i dva unuka: Jova od trideset godina i Vukašin od 28 godina, oba u prvome pozivu. Oni su svoju staru majku uzeli kod sebe i izdržavali. Ona ih je volela kako se iskazati ne može, a i oni nju isto tako.
Kad joj unici saopštiše da je došla naredba za mobilizaciju cele srpske vojske, baba zadrhta i suze joj grunuše. U dva rata izgubila je dva stvora, koja joj najdraža behu. Kod nje je stvoren pojam da u ratu mora svaki poginuti. Kad se sita isplakala, ona stade ljubiti oba unuka:
- Moj Jovane, jabuko od zlata. Ja sam te maloga odnijela, ja te negovala i pazila kao oči u glavi. Pa sada ćeš mi, sine, na Kosovo, da ti Turci rusu glavu poseku.

A ti, Vule, moj golube beli, i tebe će nana poslati na Kosovo. Turski care, da te Bog ubije, što ne daješ s mirom zemlju i gradove kad su naši od uvek bili.
Kad se sita naplakala i ižljubila unuke, baba se najedared trže, osvesti se, a oči joj nekim čudnim sjajem zasvetleše, glas joj postade deblji i odlučniji, pa oštro uzviknu:
- A što ja kukam, sinja kukavica! Da me vide moji pokojnici oni bi me prokleli: gle, stare budale, kao da samo ona šalje svoju decu. I majka je Jugovića izgubila devet Jugovića i svoga starog Jug Bogdana. Zašto ste se rodili nego da ginete za svoj narod i za svoju veru. Deco, ne gledajte mene staru budalu što sam plakala. Budite junaci, pa veselo ‘ajte na Kosovo. Snaje, spremajte našim soldatima preobuku i opanke. Sokolovi moji, odletite ponosito na Kosovo, a vaša će nana moliti se Bogu da joj se živi i zdravi vratite, a ako u boju poginete, kunem vam se višnjim Bogom da suze pustiti neću, ali ću peške doći na Kosovo da vam sveću pripalim.

„Hvalićeš se da si bio u ratu, kao tvoj otac“

Jedna majka rekla je svome je-dinicu: „Samo budi junak, sine, jer junake ne bije olovo. Njih sreća prati. Ništa se ne brini, rode moj! Ti ćeš se vratiti, pa ćeš se radostan hvaliti po selu, kako si bio u ratu kao i tvoj otac“.

„Padnete li, sinovi će vas osvetiti“

Iz Leštana došla tri brata, a kod kuće im ostala stara majka i puna kuća dece, a žene su došle s njima. Rastanak je bio vrlo dirljiv. Kad je jedna od njih primetila u očima svoga muža suze, rekla mu je: „Nemoj žaliti! Ne brini se za nas.
Mi ćemo se brinuti i za nas i za decu i za vas.
Padnete li, sinovi će vas osvetiti, a vratite li se živi i zdravi, mi ćemo se ponositi, a oslobođena braća će vas blagosiljati. Zbogom!“
Radnje su takođe prazne. U njima obično posluje gazdarica radnje, odnosno žena onoga čija je radnja. Za tezgom dva ili tri derana; ostali, stariji, otišli su u vojsku.

Radnje bez mušterija, žene za tezgom, Knez Mihailova prazna

Knez Mihailova ulica celoga dana prazna. Radnje u toj ulici bez mušterija…
Svuda je mrtvilo…
Možete i u najmanjoj ulici naići na nekoliko zatvorenih radnji. Na tim radnjama obično vidite prilepljeno parče artije, na kome piše: „Zbog ratnog stanja radnja je zaključana. Kad se svrši rat radnja će produžiti rad.“ Na jednoj radnji stoji ovakav natpis: „Krajnje je vreme da raščistimo s Turcima. Ja sam zatvorio radnju i sa momcima otišao da se tučem“. Još je interesantniji natpis na jednoj žitarskoj radnji. On glasi: „Usled vežbe radnja zatvorena. Ako dođe do rata, vlast može da uzme svo žito iz moje radnje“.

Deca – dobrovoljci u kurirskoj službi

Nisu samo ljudi oduševljeni za rat, ne otimaju se samo žene oko toga da što više budu na pomoći otadžbini i ratnicima, ne grabi se samo omladina da se što pre upiše u dobrovoljce nego i deca traže da se i njihova mala snaga upotrebi.
Mnogi se od njih najozbiljnije nude za dobrovoljce već i veoma se ljute, kad se odbiju njihove usluge! Drugi hoće da budu bolničari, da pune puške, da nose municiju. Razume se, za to su slabi, ali ima poslova za koje se ovi mali rodoljubi mogu upotrebiti vrlo korisno. Prvi dobrovoljci – deca, počeli su već da rade. Njih šestoro, svi između 12 i 14 godina, vrše u „pres-birou“ razznosačku službu. Svi su članovi „Saveza Trezvene Mladeži“.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded


Poslednji izmenio Beskraj dana 5/4/2015, 8:47 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Prvi Balkanski rat Empty
PočaljiNaslov: Re: Prvi Balkanski rat   Prvi Balkanski rat Icon_minitime5/4/2015, 8:47 pm

Mati i dve kćeri, kao bolničarke, zajedno putuju na front

Naše ženskinje se već u velikom broju prijavilo za bolničarsku službu, a takođe je mnogo i onih koje uviđaju da su im nervi slabi za ovako mušku službu, ali će se staviti vojnoj upravi na raspoloženje da šiju rublje i da pletu čarape za ranjenike.

——————————————————————————–

„Što ja kukam, sinja kukavica! I majka Jugovića je izgubila devet Jugovića i starog Jug Bogdana. Zašto ste se rodili nego da ginete za svoj narod i svoju veru. Deco, ne gledajte mene staru budalu što sam plakala. Budite junaci, pa ponosno, ‘ajd na Kosovo! Sokolovi moji, radosno poletite, a vaša će nana moliti se Bogu da joj se živi i zdravi vratite! A ako poginete, kunem vam se višnjim Bogom da suzu neću pustiti, ali ću pešice doći na Kosovo da vam sveću pripalim!“
——————————————————————————–

Koliko ima neustrašivosti u našeg ženskinja, neka posluži za primer to što se mnoge javljaju za bolničarke pod uslovom da idu na bojno polje, inače će da ostanu kod svojih kuća. Iz jedne udovičke kuće javila se mater i obe kćeri da idu na bojno polje da previjaju ranjenike. Sve tri su još 1908. godine svršile bolničarski kurs.
Druga jedna gospođa je ostavila troje dece kod roditelja i navaljuje da je prime za bolničarku. Znamo za jednu bogatu gospođu, koja je u Berlinu, gde stalno stanuje, ostavila svaku ugodnost i došla ovde, jer ne može da uživa kad se radi na oslobođenju Srpstva.

Firma Stojadinović nudi državi 100 vagona žita, a za plaćanje – nije važno

Gradištanska firma Stojadinović i sinovi ponudila je državi 100 vagona žita, ali s tim da država žito uzme odmah, a da plati kad bude imala para. Država je za prijem postavila jedan uslov: da firmi odmah plati žito, inače ga neće primiti.

Otac je u crkvu poranio, ikone celivao, pa sina u rat prati

Stari domaćin čiča Jovan, koga poznaje, bez malo, ceo Leskovac, ima da isprati svoga sina, drugi mu vele „na mobilizaciju“, on u rat. Još rano ujutru otišao je na jutrenje u staru sabornu crkvu, pomolio se Bogu i celivao stare, masne ikone Svetoga Spasa i Isusove Majke. Kada je svecima zapalio sveću i pomolio se za živog svoga sina i ostalih junaka, vrati se osvežen kući.
Njegov Čedomir bio je već gotovo spreman. Stari čiča Jovan, koji pamti sve prošle ratove, gleda u torbu šta je sve poneo. Počne da ga savetuje da sluša starešine, to mu je bilo prvo, i da se sa drugovima vrlo lepo pazi.
- Sine, poslušaj me sve što ti kažem; ali, neka ti Bogom prosto bilo ako me ne poslušaš ovo što ti kažem: u ratu tuđe ne uzmi, žensku ne diraj. I jedno i drugo upropastiće te ako prekršiš. Poslušaj me, to te jedino molim i tražim od tebe!

„Jovane, čedo, ne tuži, već veselo pođi“

Nemoćni i stari Jovanovi roditelji, življahu od rada svoga sina.
Mobilizacija kada je objavljena u prvi mah Jovanu je zaigralo srce od radosti, ali, pri pomisli da će njegovi roditelji ostati skoro bez hleba, bi mu teško.
Majka prva primeti nespokojstvo sinovljevo, pa će mu reći: „Jovane čedo, ne tuži, već veselo pođi sa ostalom braćom. Ljudi kao naši što su, koji po cenu svojih života hoće da oslobode braću svoju od turskog ropstva, ti će se pobrinuti i za dvoje starih; pođi zbogom i neka ti Bog bude u pomoći.“

Studenti iz inostranstva napuštaju školu, i hitaju u vojsku

Skoro svi mladi Srbi, koji se školuju na univerzitetima u inostranstvu, napustili su školu odmah čim su dobili vest da se Srbija nalazi pred ratom.

Počeo upis dobrovoljaca

Narodna Odbrana otvorila je po celoj Srbiji upis u dobrovoljce.

IZVOR: Objavio Dan Veterana – Vidovdan

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Prvi Balkanski rat Empty
PočaljiNaslov: Re: Prvi Balkanski rat   Prvi Balkanski rat Icon_minitime29/1/2016, 10:18 am

Srbima zulum dojadio


Srbija, Crna Gora, Grčka i Bugarska stvaraju savez protiv Turaka. Posle poraza Mladoturaka pogoršan položaj naroda


Prvi Balkanski rat Feljton-kumanovo_620x0


Mitraljesko odeljenje uoči Kumanovske bitke

OVE jeseni navršava se sto godina od Prvog balkanskog rata, koji su savezničke snage, u oktobru i novembru 1912. godine, vodile protiv turske vojske stacionirane na Balkanskom poluostrvu. Najznačajniju pobedu protiv turske Vardarske armije izvojevala je srpska vojska u Kumanovskoj bici i time obznanila svetu početak kraja viševekovnoj vlasti Osmanskog carstva na Balkanu. Tada su, uglavnom, među državama uspostavljene granice koje i danas važe, ostvareno je načelo prema kom narodi imaju prava da žive slobodno u svojim nezavisnim državama, priznato pravo na versku raznolikost, školovanje na maternjem jeziku...

Istoričar Čedomir Antić navodi da je pre 1912. godine u oblastima Makedonije, Kosova, Metohije i Novog Pazara radila 381 škola koju je pohađalo 5.993 učenika, dok je 1937. godine 1.176 škola pohađalo 142.000 učenika (među njima 54.675 učenica). Te i druge tekovine Prvog balkanskog rata važne su i nepobitne, uprkos raznim tumačenjima pa i osporavanjima uzroka, ciljeva i opravdanosti ratovanja balkanskih država protiv Turske.

Ideja o stvaranju Balkanskog saveza rodila se u poslednjoj deceniji devetnaestog veka pre rasprave o spoljnopolitičkim problemima Srbije. Njen rodonačelnik je Stojan Novaković, istaknuti naučnik u to vreme poslanik u Carigradu, izvanredni poznavalac prilika u Turskoj. On je prvi organizovao prosvetno-politički rad sa srpskim narodom pod turskom vlašću s ciljem da se uključe u ostvarenje ideje o svom oslobođenju. U radu „Balkansko poluostrvo i etnografski sporovi srpski, grčki i bugarski“, on je istakao potrebu za rešavanjem srpskog problema, ali u sklopu ukupnog balkanskog pitanja.

Posle Novakovića o savezu je svoje gledište izneo Milan Piroćanac, poznati političar, pravnik i pisac političkih rasprava. U radu „Međunarodni položaj Srbije“, 1893. godine on je branio uverenje o potrebi stvaranja Balkanskog saveza, kao prirodnog naslednika Turske i brane od uticaja Austrougarske i Rusije. Novakovićevu ideju su podržali i dalje razrađivali Vladimir Krasić, ugledni srpski geograf i diplomata, Milovan Milovanović, srpski intelektualac, profesor i državnik, publicisti i državnici Jovan Ristić i Milutin Garašanin.

Značaju Stare Srbije za budućnost Srbije posebnu pažnju posvetio je na početku 20. veka Jovan Cvijić, neumorni putnik po Staroj Srbiji i Makedoniji, koji je svoja naučna stanovništa praktično proveravao na terenu. U svojim naučnim studijama a posebno u radu „Geografski položaj i opšte osobine Makedonije i Stare Srbije“, dali su zapravo čvrstu i pouzdanu osnovu srpskoj politici i javnom mnjenju Srbije da se sve više usmere prema tom delu gde živi srpski narod.

Idejama Novakovića i Cvijića svesrdno se priključio Svetislav Simić, pisac, državnik i diplomata, a ugledni istoričar Stanoje Stanojević je, pored ostalog, održao rodoljubivi govor ispred spomenika kneza Mihaila ukazujući na to da je potrebno pomoći srpskom narodu u Turskoj.

Posle aneksije Bosne i Hercegovine i Mladoturske revolucije, ideja o Balkanskom savezu i zaštiti srpskih interesa na prostoru koji je okupirala Turska prenela se i u institucije sistema. U Narodnoj skupštini Srbije vođeni su važni razgovori, naročito se za Savez zalagao Stojan Novaković. Intenzitet se pojačao, naročito posle propasti Mladoturske revolucije 1908. godine, jer je značajno pogoršan položaj srpskog i drugih neturskih naroda. Bujao je šovinizam, ukinute su verske i školske autonomije, nacionalna udruženja i okupljanja. To je dovelo do anarhije i pobune, naročito Albanaca, što su koristile stare vlasti da bi oslabile moć Mladoturaka, a u tom zamešateljstvu uglavnom su stradali neturski narodi, (čitaj) Srbi.

Velike sile, Austrougarska i Nemačka, želele su da iskoriste očiglednu propast Otomanskog carstva za svoje ciljeve, a na štetu balkanskih država. Posle aneksije Bosne i Hercegovine i izgradnje sandžačke železničke pruge njihov cilj je bio da dosegnu do Soluna presecanjem teritorija nastanjenih etničkim balkanskim življem. Takvo nastojanje vitalno bi ugrozilo interese pre svih Srbije i Crne Gore, ali i drugih susednih država.

Shvatajući da su pojedinačno nemoćne da se suprotstave pretenzijama velikih sila na prostor gde im žive sunarodnici, s jedne strane i s druge, obezbede slobodu svog življa po turskom upravom, Srbija, Crna Gora, Bugarska i Grčka bile su prisiljene na međusobna vojno-politička približavanja, bez obzira na ranije međusobne stavove. Za vojni savez balkanskih država bila je zainteresovana i Rusija, kao članica Trojnog sporazuma, jer je smatrala da je to brana za sprečavanje austro-nemačkog prodiranja na Balkan, ali i put za ostvarivanje njenih interesa na tom prostoru.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Prvi Balkanski rat Empty
PočaljiNaslov: Re: Prvi Balkanski rat   Prvi Balkanski rat Icon_minitime17/7/2018, 11:12 am

Sloboda samo oružjem

Rat sa Turcima za balkanske narode bio neizbežan. Dogovor Srbije i Bugarske o otvaranju vardarskog fronta


Slika
Nikola Pašić

PREGOVORI o Balkanskom savezu između Srbije i Bugarske započeo je naš poslanik u Sofiji Miroslav Spalajković u jesen 1911. godine po ovlašćenju Milovana Milovanovića, ministra inostranih dela. Usaglašavanje stavova je bilo veoma teško i sporo zbog međusobno suprostavljenih interesa. Srbija, da bi obezbedila slobodan i ubrzani ekonomski razvoj, težila je da izbije na more, ali pošto to nije uspela da ostvari preko Bosne i Hercegovine, zbog njene aneksije od Austrougarske, smatrala je da cilj može ostvariti preko Makedonije i Albanije.

To se pak kosilo sa interesima Bugarske, koja je tvrdila da je cela teritorija Makedonije njeno područje. U stvari i jedni i drugi radili su na tome da im posle rata pripadne Makedonija. Međutim, pod pritiskom Rusije i jasnog nagoveštaja raspada turske imperije ove dve balkanske države bile su prisiljene na ustupke.

Posle smrti ministra Milovanovića pregovore je vodio predsednik vlade Nikola Pašić sve do 13. marta 1912. godine kada je potpisan ugovor o savezu i prijateljstvu između Srbije i Bugarske.

Ugovor o savezu za širu javnost imao je odbrambeni karakter, ali ono što nije obelodanjeno je tajni dodatak kojim je predviđen rat protiv Turske za oslobođenje zauzetih teritorija. U njemu su precizirana i teritorijalna razgraničenja. Tri meseca po zaključenju mira sva oslobođena teritorija od Turaka bila bi zajednička svojina, a potom bi stupio na snagu postignuti dogovor. Po slovu tog dokumenta, Srbija bi priznala pravo Bugarskoj na oblasti istočno od Rodopa i reke Strume, a Bugarska Srbiji na oblasti severno od Šar-planine. Teritorija između Šar-planine i Rodopa i Ohridskog jezera predviđeno je da bude automna oblast, ali ako to bude nemoguće ostvariti, onda bi ona bila razgraničena linijom koja ide severno od Krive Palanke pa na jugozapad do Ohridskog jezera. Predviđeno je da u slučaju spora arbitražu preuzme Rusija.

Na osnovu ugovora zaključena je i vojna konvencija kojom su predviđene vojne obaveze obeju strana u slučaju defanzivnog i ofanzivnog rata. U konkretizaciji se išlo dalje, pa je 2. jula 1912. godine zaključen prvi vojni sporazum između srpskog i bugarskog generalštaba, kojim se konkretizuje raspored glavnih snaga na vardarskom i maričkom vojištu. Očekivalo se da glavne turske snage dejstvuju na vardarskom vojištu, gde bi im se suprostavila celokupna srpska vojska i jedna bugarska armija, ali ako bi ratna situacija zahtevala, neke snage bi se prebacivale i na maričko vojište i obratno.

Oko značaja tih vojišta u daljoj razradi ratnog plana došlo je do izvesnih neslaganja, pa je 28. septembra 1912. godine zaključen drugi sporazum, prema kome će na vardarskom vojištu umesto jedne bugarske armije dejstvovati samo jedna divizija.

Akademik i đeneral srpske vojske Živko Pavlović, u svojoj studiji „Istočno pitanje i balkanski ratovi“ ističe da su Bugari, odmah po potpisivanju ugovora sa Srbijom, kopije dokumenata dostavili Nemačkoj i Rusiji. Ruski car Nikolaj drugi u celini je odobrio ugovor i obećao pomoć u opremi i finansijama.

Ugovor o savezu imeđu Bugarske i Grčke takođe je teško postinut, zbog spora oko Makedonije. Na kraju nije precizirana podela oslobođenih teritorija već je ostavljeno da svaka vojska ratnim dejstvima ostvari svoje teritorijalne zahteve. Vojna konvencija između vojski ovih zemalja potpisana je tek 5. oktobra 1912. godine, pred sam početak ofanzivnih dejstava.

Ugovor između Crne Gore i Bugarske potpisan je u julu 1912. godine. Predviđen je ofanzivni rat protiv Turske s ciljem oslobođenja teritorija i proširenja državnih granica, kako bi se zadovoljili zahtevi Srbije i Grčke, ali i da se stvori autonomna Albanija.

Srbija i Crna Gora pregovore o savezu otpočeli su na Cetinju a završili ih potpisivanjem političke i vojne konvencije u Lucernu 27. septembra 1912. godine. Između Srbije i Grčke i Crne Gore i Grčke nisu zaključeni ugovori. Svi ovi međudržavni ugovori sačinjavali su osnovu Balkanskog saveza, posle koga su otpočele pripreme za rat protiv Turske.

Albanski ustanak u leto 1912. godine i pad mladoturske vlade ubrzali su vojne pripreme balkanskih država. Posle ovih događaja u Turskoj je zavladala anarhija u kojoj su stradali hrišćanski narodi.

Tešku situaciju u otomanskoj imperiji htele su da iskoriste velike sile. Austrougarska je predlagala decentralizaciju u evropskoj Turskoj i autonomnu Albaniju, dok je Rusija vršila pritisak da se održi postojeće stanje na Balkanu uz dublje reforme. To, naravno, balkanski narodi nisu želeli da prihvate već su se odlučili da ratom oslobode teritorije pod Turskom. Polovinom septembra 1912. godine dogovoreno je da se Turskoj uputi ultimatum, koji će poslužiti kao povod za rat.


PAŠIĆ PIŠE POBEDE

NIKOLA Pašić, rođen u Zaječaru 1845. godine, bio je srpski i jugoslovenski političar, dugogodišnji predsednik vlade Kraljevine Srbije i Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, osnivač i vođa Narodne radikalne stranke. Bio je premijer Srbije od 1891. do 1892. i poslanik u Rusiji. Iz politike se povukao posle Ivanjdanskog atentata na bivšeg kralja Milana, a politici se vratio posle dolaska na presto kralja Petra Karađorđevića. Do Prvog svetskog rata bio je premijer Srbije u četiri navrata. Tokom njegovih mandata Srbija je izašla kao pobednik u Carinskom ratu sa Austrougarskom, Balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu.


(Nastaviće se)

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Prvi Balkanski rat Empty
PočaljiNaslov: Re: Prvi Balkanski rat   Prvi Balkanski rat Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Prvi Balkanski rat
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Krug svesti i mudrosti- piše se u temama ispod naslovne :: Istorija-
Skoči na: