LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

  Skrivena zlo(dela)

Ići dole 
AutorPoruka
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

 Skrivena zlo(dela) Empty
PočaljiNaslov: Skrivena zlo(dela)    Skrivena zlo(dela) Icon_minitime30/1/2014, 9:57 pm

Afera Valdhajm u Jugoslaviji (1): Prljava igra iz Beča
Sve svetske agencije, sva ozbiljnija glasila na planeti, prenela su 4. marta 1986. godine tekst "Njujork tajmsa" u kojem bečki dopisnik ovih uglednih novina tvrdi da je Kurt Valdhajm, bivši generalni sekretar Ujedinjenih nacija, a tada najozbiljniji kandidat za predsednika Austrije, za vreme Drugog svetskog rata bio poručnik Vermahta i to u štabu zloglasnog komandanta nemačke armijske grupe "E", feldmaršala Aleksandra fon Lera.


 Skrivena zlo(dela) 269495_100121s2_ig

Četvrt veka traga za istinom: Danko Vasović nije odustao od raskrinkavanja Kurta Valdhajma

Na crnoj listi UN



Tekst, ilustrovan ratnom fotografijom, snimljenom 22. maja 1943. godine na aerodromu u Podgorici, na kojoj je Valdhajm u društvu italijanskog generala Erkola Ronkalje, SS grupen firera Artura Flepsa, komandanta zloglasne SS divizije "Princ Eugen", i nemačkog pukovnika Joakima Maholca, objavile su, naravno, i "Večernje novosti".



Ovaj tada najtiražniji jugoslovenski list je, zahvaljujući prvenstveno angažovanju mladog, do tada uglavnom sportskog novinara Danka Vasovića, 22 dana kasnije ekskluzivno objavio dosije "F - 25572, Kurt Valdhajm" iz kojeg se nedvosmisleno vidi da je jugoslovenska državna komisija za utvrđivanje ratnih zločina Valdhajma proglasila zločincem još 17. decembra 1947. godine.


Taj dosije je već početkom 1948. godine upućen odgovarajućoj komisiji Ujedinjenih nacija, koja je na osnovu njega Valdhajma stavile na crnu, "A" listu ratnih zločinaca (na spisku onih koji su za vreme Drugog svetskog rata okrvavili ruke, uglavnom Nemaca, Italijana, Mađara i Bugara - ukupno ih je 791 - ime Kurta Valdhajma je upisano pod rednim brojem 724).


Od naciste do diplomate


 Skrivena zlo(dela) 269496_100121s3_kf

Valdhajm (prvi zdesna) 1955. u Parizu

Kurt Valdhajm je rođen 1918. godine. Završio je bečku Konzularnu akademiju, doktorirao pravo 1944, a odmah posle Drugog svetskog rata se otisnuo u diplomatske vode, prvo kao prvi sekretar austrijske ambasade u Parizu, zatim kao ambasador u Kanadi (1958 - 1960), pa kao predstavnik Austrije u Ujedinjenim nacijama (1964 - 1968), a naredne dve godine je bio ministar inostranih poslova Austrije. Onda se prvi put kandidovao i za predsednika Austrije, a kad je izgubio, seo je u stolicu čelnog čoveka Ujedinjenih nacija na kojoj će ostati punih deset godina.


Danko Vasović, koji se od tada u potpunosti posvetio ovoj temi - napisao i veoma opširnu i dokumentovanu knjigu - gotovo dve godine kasnije, 25. januara 1988, domogao se i najubojitijeg dokumenta, telegrama kojim, navodno, "poručnik Kurt Valdhajm traži da se 4.224 zarobljenika sa Kozare, uglavnom žena i dece, uputi u Grubišno Polje 3.514, a u Zemun 730". Taj gromoviti dokumenat je pet dana kasnije objavljen u poznatom nemačkom nedeljniku "Der Špigel", ali se istovremeno pojavio i u "Večernjim novostima".


Prema reakcijama koje su usledile izgledalo je da Kurtu Valdhajmu, koji je u tom trenutku već više od godinu i po dana sedeo u fotelji predsednika Austrije, nema spasa, da će morati da se povuče i suoči sa tamnim, krvavim stranicama svoje ratne biografije. Deset dana kasnije, međutim, usledio je još gromovitiji obrt: Kriminalistički institut iz Štutgarta je nedvosmisleno utvrdio da je kompromitujuća "brzojavka", u stvari, klasični, vešto smišljeni i fabrikovani falsifikat!

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

 Skrivena zlo(dela) Empty
PočaljiNaslov: Re: Skrivena zlo(dela)    Skrivena zlo(dela) Icon_minitime30/1/2014, 9:58 pm

Bogati penzioner



Kad se Kurt Valdhajm 1986. godine drugi put kandidovao za predsednika Austrije, izbio je skandal sa brižljivo skrivanim stranicama njegove ratne biografije, ali ga to ipak nije omelo da dobije na izborima i da na toj funkciji odsedi ceo šestogodišnji mandat. Umro je 14. juna 2007. godine u svom rodnom mestu na periferiji Beča mirno, do poslednjeg dana, grickajući "penzijicu" od 130.000 dolara mesečno, koju mu je garantovala funkcija čelnog čoveka Ujedinjenih nacija.


Od tog trenutka u predsedničkoj palati u Beču je zavladao spokoj - iz temelja je zaljuljana cela afera i u pitanje su dovedeni i svi ostali dokazi o ratnim grehovima Kurta Valdhajma. On je pobednički poentirao, odsedeo do kraja mandata na predsedničkoj stolici, a potom živeo kao povučeni, gotovo zaboravljeni penzioner sve dok ga 14. juna 2007. godine, u dubokoj starosti, nije izdalo srce.


Na drugoj strani, u domu Danka Vasovića, najpoznatijeg i najupornijeg novinara-istraživača ratne prošlosti Kurta Valdhajma, nakon obelodanjivanja prljave igre sa falsifikovanim dokumentom i podmukle podmetačine, uvukao se nespokoj i otpočela je njegova golgota, njegova očajnička borba za istinu o Valdhajmu, ali i borba za ljudsku i novinarsku čast i ugled, pa i za goli život. Jer, pokazalo se da iza falsifikata koji mu je poturen kao kukavičje jaje stoje mračne i moćne sile iz državnog aparata, svojevrsnog "Valdhajm-lobija", upregnute da, ne birajući sredstva, operu ljagu i spase glavu zločincu, čak i po cenu uništenja, fizičke likvidacije onoga koji nije pristao da ćuti i žmuri pred nepobitnim činjenicama.


Priča koja sledi predstavlja ispovest ovog upornog i nepokolebljivog čoveka, kako se već 25 godina rve sa vetrenjačama, kako je, pored ostalog, sklopio potresno dokumentarno filmsko svedočanstvo o Valdhajmu i zločinima u Jugoslaviji u kojima je on učestvovao - kako je, konačno, dočekao veliku satisfakciju da njegov film ugleda svet na velikoj sceni međunarodnog festivala takvih ostvarenja u Njujorku i nađe se u muzeju holokausta u Majamiju, a potom i u Jerusalimu, kao stalna programska postavka i verodostojni dokaz o nacističkim zločinima, ne samo nad Jevrejima:


Ja sam služio vojni rok u 63. padobranskoj brigadi - kazuje Danko Vasović. - Uniformu sam skinuo tačno 28. novembra 1975. godine (kao dobar vojnik dobio sam mesec dana nagradnog skraćenja roka). Imao sam tada nepune 23 godine. Odlučio sam da nastavim započete studije prava. Moja majka je ipak brzo uvidela da će biti slaba vajda od mojih studija, da mene mnogo više zanimaju druge stvari i procenila da bi bilo najbolje da mi nađu neki posao i jednostavno me sklone sa ulice i malo odvoje od onoga što me tada zaokupljalo više od studija.


Kazala to i mome ocu Radulu, novinaru "Borbine" kuće. On je u principu bio flegman i nikad nije ništa dramatizovao, ali je očigledno ovog puta sasvim ozbiljno shvatio i uvažio mišljenje moje majke.


U to vreme je glavni i odgovorni urednik "Večernjih novosti" bio Toma Milinović. Radule mu tih dana, izgleda, u nekoj prilici, onako uzgred napomene i pripita ga da li bih ja možda mogao da počnem nešto da pišem za "Novosti", a ovaj mu bez predomišljanja kazao da će sve učiniti da mi se pruži šansa, a posle je sve na meni.

Najbolji komandos



Kako sam i pre odlaska u vojsku, tokom studija, pomalo pisao za "Mladost", za novine u kojoj je, inače, novinarsku karijeru započeo i moj otac, ja sam odmah po izlasku iz vojske nastavio da se uz studije bavim i novinarstvom.


Iako mlad i neiskusan novinar, kao dobar vojnik, kao najbolji padobranac i komandos, prvak u skoku uvis u Ratnom vazduhoplovstvu, uspeo sam, tako, da dobijem i u svečanom broju "Mladosti" za praznik Republike, 29. novembar 1976. godine, objavim intervju sa tadašnjim načelnikom Političke uprave Jugoslovenske narodne armije, generalom Veljkom Kadijevićem, koji je imao izuzetnog odjeka. Kadijević je tu meni kazao mnoge značajne stvari i intervju je prenela sva jugoslovenska štampa, a prenela ga je i državna televizija u udarnom dnevniku, naglašavajući da je intervju dat novinaru "Mladosti" Danku Vasoviću.

vesti online

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

 Skrivena zlo(dela) Empty
PočaljiNaslov: Re: Skrivena zlo(dela)    Skrivena zlo(dela) Icon_minitime7/2/2014, 8:54 pm

Afera Valdhajm u Jugoslaviji (3): Zločinac sa šifrom

Dosije o ratnom zločincu Kurtu Valdhajmu Jugoslavija je dostavila odgovarajućoj komisiji Ujedinjenih nacija u Londonu još početkom 1948. godine.


 Skrivena zlo(dela) 270173_03.-slika-koja-je-obissla-svijet--kurt-valdhajm-drugi-s-lijeva-sa-italijanskim-i-nemacckim-oficirima-na-podgoricckom-aerodromu-1943.-godine_f

Slika koja je obi[la svet: Kurt Valdhajm (drugi sleva) sa italijanskim i nemačkim oficirima 1943. na podgoričkom aerodromu


Bio sam očajan zbog toga što "Novosti" odbijaju i oklevaju da objave moj novi tekst o Valdhajmu - veli dalje Danko Vasović. Znao sam da imam vest-bombu i da to već sutra više neće biti ništa ako to dozna i objave neke druge novine ili agencija, jer pri saznanju da postoji taj dosije niko neće sedeti skrštenih ruku.


Spletke počinju



Sutradan sam se ipak malo ohrabrio pošto to niko nije objavio, možda iz istih razloga iz kojih je i moj glavni urednik Ilija Borovnjak čekao i taktizirao. Ja, ipak, više nisam mogao da izdržim, ispričao sam svima u redakciji kakvu priču imamo, cela redakcija je brujala o tome, a glavni urednik mi je tek dan kasnije mirnom kazao: - Idite ti i Joca Kesar u Arhiv Jugoslavije i nađite taj dosije ako postoji.


Ne mogu opisati uzbuđenje i strepnju koju sam osećao dok smo Kesar i ja čekali da nam službenica Arhiva kaže da li postoji takav dosije. Konačno, ona se pojavila i hladnokrvno nam pružila tanku fasciklu na kojoj je pisalo: Dosije F - 25572, Kurt Valdhajm. Unutra sedam gusto kucanih strana izjava i svedočenja zarobljenih nemačkih oficira, Valdhajmovih saboraca, koji ga ozbiljno terete za zlodela počinjena tokom rata...


 Skrivena zlo(dela) 270172_09.kurt-valdhajm-kao-generalni-sekretar-ujedinjenih-nacija_if

Mirotvorac: Valdhajm na mestu generalnog sekretara UN

Fotokopirali smo dosije, odjurili u redakciju gde nam se pridružio i kolega Miroslav Zarić, zatvorili se u posebnu sobu i počeli da pripremamo tekst za koji smo znali da će biti vodeća svetska senzacija. U "Večernjim novostima" se sutradan, 26. marta 1986. pojavio tekst pod naslovom: "Ratni zločinac iz dosijea F - 25572", koji je doslovce glasio: "Državna komisija za utvrđivanje ratnih zločina FNRJ ustanovila je da je Kurt Valdhajm, Austrijanac, oberlajtnant, oficir Abvera - ratni zločinac.


Dokument smo dobili juče u Arhivu Jugoslavije. Uz odluku državne komisije, kojom je utvrđeno da je poručnik Valdhajm bio sa službom u odeljenju I - c štaba Vojne grupe E nemačkih trupa pod zapovedništvom generala fon Lera, na uvid nam je dat kompletan dosije F - 25572. Odluku o proglašenju Kurta Valdhajma ratnim zločincem, Jugoslavija je uputila Komisiji Ujedinjenih nacija za utvrđivanje ratnih zločina u Londonu. U dokumentu Komisije OUN, na koju se ovih dana, kako javljaju svetske agencije, poziva Svetski jevrejski kongres, ime Kurta Valdhajma je zavedeno pod brojem 79724 i on se nalazi u arhivu OUN."


Već sutradan ponovo sam razgovarao sa Peterom Zacerom, a plod tog razgovora je bio novi tekst-bomba u kojem Kurt Valdhajm priznaje da je bio na Kozari! On je, istina, žestoko reagovao i u prvim izjavama bečkim novinama, energično negirao optužbe na njegov račun koje stoje u jugoslovenskom dosijeu 25572, a ključna je tvrdnja da on nikada nije ni bio oficir Abvera, već samo prevodilac.



I dok su 28. marta 1986. godine sva jugoslovenska glasila i sve važnije svetske agencije brujale i citirale moj tekst iz "Večernjih novosti", odnosno Valdhajmovo priznanje da je 1942. godine bio na Kozari, ja sam sedeo u avionu za Beč. Poslao me Mihailo Rašić Raša, moj veliki novinarski učitelj, tada glavni urednik naše revije "Novosti 8": - Idi - rekao mi je Raša - i napravi novi intervju, razjasni sa Valdhajmom da li je zaista bio na Kozari, jer ako je bio, kao što kaže, to je stravično! On će u tom slučaju zauvek biti politički neprihvatljiv za Jugoslaviju!


 Skrivena zlo(dela) 270174_07.-istoriccar-dr-radoje-pajovic_if

Dr Radoje Pajović

a sam, međutim, želeo da, kad sam već u Beču, iskoristim priliku i sem sa Valdhajmom, o svemu porazgovaram i sa najmerodavnijim čovekom za pitanja nacističkih zločina i zločinaca, glasovitim Simonom Vizentalom. Uspeo sam da preko telefona stupim u kontakt sa njim.



On je već pročitao moj tekst o Valdhajmovom dosijeu u Beogradu. Izleteo sam se i obećao da ću mu doneti kopiju dosijea i ne sluteći kakvo me iznenađenje čeka u redakciji, a danas sumnjam da su već tog dana proradile mračne sile koje su krenule da spasavaju Valdhajma: u redakciji su mi rekli da fotokopije dokumenata iz Valdhajmovog dosijea 25572 ostaju u redakcijskom sefu i nema šanse da ih nosim u Beč, čak ni najvećem i najpoznatijem lovcu na nacističke zločince Simonu Vizentalu.


Posle se pokazalo - i to je dodatni ozbiljni razlog za moju sumnju da je već tih dana neko pomno pratio svaki moj korak - čak i da sam dobio kopiju dosijea ne bih mogao da ga uručim Vizentalu jer se na aerodromu u Beču ispostavilo da je moj kofer izgubljen - da nije stigao iz Beograda!


Lovac na naciste



- Ne volim da imam mišljenje - rekao mi je Simon Vizental kad sam ga upitao šta misli o aferi Valdhajm - volim da imam činjenice i dokumenta i da budem siguran. Sad znam da je istina da je Jugoslavija 1947. godine proglasila Valdhajma ratnim zločincem, ali treba proveriti izjave i dokumenta. Valdhajm me dva puta zvao telefonom da kažem kako mu verujem da je nevin, ali ja to ne mogu da kažem. Sumnjam da nije znao za deportacije Jevreja jer je bio u Lerovom štabu, samo šest kilometara od Soluna, a tada nije deportovano četiri ili 40, već 40.000 ljudi. Ne verujem da on to nije znao, tim pre što je poznato da je nemačka vojska bila zadužena za ishranu tih zatočenika smrti.


Rubrika za zločince



Ime Kurta Valdhajma, bivšeg generalnog sekretara OUN i kandidata za predsednika Austrije, zavedeno je pod rubrikom 'zločinac' u odluci o utvrđivanju zločina okupatora i njihovih pomagača, pod brojem F-25572 koja je doneta 18. decembra 1947. godine u Beogradu. Ispod ove odluke Državne komisije potpisan je dr Ivan Grgić.


Upravo zbog problema sa koferom zakasnio sam i na ugovoreni sastanak sa Vizentalom. Kad sam se sutradan ipak pojavio na njegovim vratima i ispričao šta mi se desilo - da mi prvo u redakciji nisu dali fotokopiju dosijea Kurta Valdhajma, a potom mi se negde na putu od Beograda do Beča zagubio prtljag, slavni antinacistički borac je bez predomišljanja kazao da je to maslo jugoslovenske tajne policije koja prati svaki moj korak: - Pa, ne znam, možda je slučajno - posumnjao sam u Vizentalovu pretpostavku.



- Ne verujem u slučajnosti! - ostao je on uporan, a na moju opasku da mi se to nikada ranije nije desilo, spremno je dočekao: - Nikad mi dosad nisi ni donosio dosije - kazao je Vizental, a onda me, kad sam mu pokazao potvrdu o izgubljenom prtljagu, posavetovao da o tome nikome ništa ne govorim... Ja ću, ipak, tek kasnije uvideti koliko je stari, iskusni istraživač nacističkih zločina bio u pravu, da su potezi u "Večernjim novostima", pa i epizoda sa mojim koferom, zaista bili prvi vidljivi pokušaj moje diskreditacije, moje kompromitacije kao nekakvog špijuna stranih obaveštajnih službi, odnosno da me na Zapadu predstave kao sumnjivu ličnost, kurira i doušnika ko zna koje i čije službe.

Vizentalovo upozorenje



Na moju sreću, tamo su već dobro znali kakva je i na šta sve spremna naša tajna služba i diplomatija upregnuta u njena kola. Zato mi je Vizental već na tom našem prvom sastanku, bez uvijanja i kazao: - Pazi se, sad će tebi da rade o glavi!
On je, očigledno, odmah uvideo ko sam i kakav sam, da samo hoću pošteno da dođem i razotkrijem jednu istinu, a onda mi je ispričao i jedno svoje gorko iskustvo sa Jugoslovenima.

Vesti online

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

 Skrivena zlo(dela) Empty
PočaljiNaslov: Re: Skrivena zlo(dela)    Skrivena zlo(dela) Icon_minitime11/2/2014, 9:26 pm

Afera Valdhajm u Jugoslaviji (4): Krvave serenade

Simon Vizental je, seća se Danko Vasović priče ovog glasovitog Jevreja, sledeći jednu posleratnu jugoslovensku listu ratnih zločinaca, 1956. godine u Parizu otkrio i uhvatio El Huseinija, velikog muftiju jerusalimskog, za Jevreje jednog od najvećih ratnih zločinaca.


 Skrivena zlo(dela) 270379_100521s1_f

Crno na belo: Prva strana Valdhajmovog jugoslovenskog dosjea


On je, pored ostalog, bio duhovni inspirator svih zločina zloglasne "Handžar divizije": - Ja sam ga otkrio, uhvatio i kad sam hteo da ga predam Jugoslovenima, iz Beograda mi je stigao odgovor: ne, hvala, taj za nas nije ratni zločinac! Vi ste dakle sakrili i pomilovali tog zločinca i zataškali njegova zlodela - rekao je srdito Vizental meni, skamenjenom od čuda, pošto ja o tome do tada, naravno, nisam pojma imao jer je i to do tada očigledno bila velika i strogo čuvana tajna.



- Može se samo zamisliti kakav je to bio šok za mene koji sam živeo u uverenju da je Jugoslavija jedna moćna i pravedna država i koji sam odrastao i vaspitavan na lovorikama jugoslovenstva - koji sam se i otvoreno deklarisao kao Jugosloven, a i potičem iz porodice koja je sve dala i podredila tim idealim.

Mutna biografija


 Skrivena zlo(dela) 270380_100521s2_if

Simon Vizental

Ja jednostavno u tom trenutku u to nisam mogao da poverujem, ko velim: Vizental preteruje, nije moguće da je Jugoslavija krila one koji su nam toliko zla naneli.



I tokom tog drugog susreta i razgovora sa Valdhajmom, kada me obasuo komplimentima da sam jedan od retkih novinara koji je korektno preneo njegovu priču, odnosno da su "Večernje novosti" jedine od svih jugoslovenskih glasila korektno pisale o njemu, on se svim silama upinjao da negira bilo kakvu svoju umešanost i vezu sa bilo kojim zločinom:



- Duboko osećam ratnu tragediju Jugoslovena - rekao mi je Valdhajm dok smo 30. marta 1986. godine, uz doručak razgovarali u Nusdorfu, pedesetak kilometara od Salcburga - i ako sam nekome dužan da pričam o tome, onda su to Jugosloveni i, molim vas, još jednom prenesite da sam spreman da u svako vreme sednem sa komisijom jugoslovenskih istoričara da razgovaramo, da zajednički raščistimo sve dileme. Ja sam nevin, nema krvi na mojim rukama...


Svedočenje Italijana

U poplavi svakojakih izjava i svedočenja koja je izazvala afera Valdhajm, naročito je zanimljivo kazivanje sedamdesetpetogodišnjeg Italijana Renata Kualoglua iz Milana, koji je kao pešadijski potporučnik 84. puka italijanske divizije "Venecija" ratovao u Crnoj Gori i 1943. godine se zatekao u Pljevljima, u vreme kad je tamo boravio i Valdhajm. Njegovo svedočenje je svojevremeno objavio italijanski "Espreso", a u celini ga je kasnije prenela titogradska "Pobjeda":
- Lice tog mladog oficira, koga sam video kako maltretira zarobljenu jevrejsku decu, koji je čak udario mog pomoćnika kada se sažalio i jednom detetu ponudio komad hleba, lice je Kurta Valdhajma - tvrdio je Kualoglo.


Kunem se da nisam znao za deportacije Jevreja i kunem se da nikada nisam video niti jednog jedinog partizana... Napravio sam grešku kad sam rekao da sam bio na Kozari. Analizirajući sa svojim sinom, došao sam do zaključka da sam tada bio u Pljevljima i tek kasnije sam video da je to mesto geografski prilično udaljeno od Banjaluke i Kozare gde je bila velika bitka u leto 1942...


Tom prilikom mi je, pored ostalog, detaljno ispričao i o svom boravku u Pljevljima, predstavljajući to kao jednu lepu, gotovo romantičnu epizodu u njegovoj mutnoj ratnoj biografiji.


 Skrivena zlo(dela) 270319_100521s3_f

Faksimil obaveštenja Državne komisije MIP da je Valdhajm proglašen ratnim zločincem



- Pljevalja se najradije sećam. Tamo sam proveo najmanje dva meseca. Verovatno i više, nije se lako setiti svega posle 43 godine. Sada se sećam da sam par dana bio i u Banjaluci, ali sam se opet vratio u Pljevlja... U kući gde smo bili smešteni bio sam veoma blizak sa mladom devojkom iz porodice Rabrenović. Ne sećam se njenog imena, bila je lepa i bili smo mladi...



Samo, molim vas, nadam se da to nećete staviti u novine, jer, shvatate da to sada ne bi bilo prijatno (neki stariji Pljevljaci tvrde da se ta devojka nikada kasnije nije udala, a umrla je petnaestak dana pošto je Valdhajm izabran za predsednika Austrije, prim. B.S). Valdhajm je tih dana Pljevlja spominjao i u nekim drugim izjavama, sećao se lepih trenutaka provedenih u toj varoši, pričao i o serenadama i noćima koje je uz pesmu i gitaru provodio sa svojim italijanskim kolegom.


Neželjeni gost

Sedamdesetogodišnji Pavle Popović, Pljevljak kojeg je Danko Vasović 1986. godine našao u Beogradu, misli da se Valdhajm pojavio u Pljevljima krajem marta ili početkom aprila 1942: - Prvo je došao kod mene kući u nekadašnjoj ulici Kralja Aleksandra, na samom kraju varoši - sećao se Popović. - Stigao je u pratnji jednog italijanskog vojnika, pozdravio me i rekao: "Poslali su me kod vas na stan". Kasnije, s njim je stanovao još jedan vojnik Vermahta. Valdhajm se predstavio kao Austrijanac i pravdao se da je došao u moju kuću jer je bila blizu štaba italijanske divizije "Pusterija". Uzeo je najlepšu sobu. Kod mene je spavao a hranio se uglavnom sa Italijanima, u diviziji "Pusterija". Bio je korektan i uljudno se ponašao, ali je posle nekoliko dana došao da se pozdravi i kazao mi da je našao drugi stan u kući porodice Rabrenović - ispričao je Popović, apsolutno siguran da je to bio Valdhajm jer je, kaže, njegov upečatljivi izgled jednostavno nemoguće zaboraviti.


Pokušavao je tako, valjda, da se što više udalji od Kozare i predstavi da je u vreme te krvave nemačko-ustaške ofanzive bio u gradu pod Ljubišnjom. A upravo Pljevlja će biti jedan od prvih i najtvrđih oslonaca onih koji su dokazivali da je kontroverzni Austrijanac u uniformi poručnika Vermahta tokom Drugog svetskog rata okrvavio ruke.


Stalno letele glave

Naspram Valdhajma, koji je isticao da u lepim uspomenama čuva i pamti dane provedene u Pljevljima, te dane nikada nisu zaboravili ni mnogi Pljevljaci, ali za njih to nije bilo vreme pesme i ljubavi no zla i pogibija. Bila je to krvava 1942. godina kada su letele glave i svakodnevno padale nevine žrtve, a za to je, kako tvrde Pljevljaci, dobrane zasluge imao i Kurt Valdhajm, tada jedini nemački oficir u ovom mestu, koje su pod okupacijom držali Italijani:


- Kada je 21. decembra 1971. godine - ispričao je svojevremeno potpisniku ovih redaka Pljevljak Mile Dragašević - televizija objavila vest da je za generalnog sekretara Ujedinjenih nacija izabran Austrijanac Kurt Valdhajm, moj tada osamdesetdvogodišnji otac Relja je uzviknuo:


- A đe, za ime boga, nađoše ovoga Švabu da ga izaberu za prvog čovjeka svijeta, a pamtim ga dobro kad se po Pljevljima šetao i šepurio u uniformi nacističkog oficira. Stanovao je u vizitnoj sobi kuma Nika Rabrenovića... Štrkljastog i ružnog, zloćudnog i opasnog esesovca, prisetio se onda i sin Relje Dragaševića, Mile, koji je te 1942, kada se Kurt Valdhaj pojavio u Pljevljima i odmah skrenuo pažnju na sebe i svojim izgledom i svojim držanjem, imao šesnaest godina: - Koliko mi se čini, u Pljevljima se pojavio negđe krajem marta ili početkom aprila 1942.



- Bio je ružan, ali uvijek elegantan i utegnut, u čizmama i jahačkim pantalonama, nikad bez opasača i pištolja. Stigao je u specijalnom vozilu sa antenama i radio stanicom i desetak, možda i petnaest vojnika u pratnji...

vesti online

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

 Skrivena zlo(dela) Empty
PočaljiNaslov: Re: Skrivena zlo(dela)    Skrivena zlo(dela) Icon_minitime24/2/2014, 10:13 pm

Afera Valdhajm u Jugoslaviji (5): Krvave serenade

Simon Vizental je, seća se Danko Vasović priče ovog glasovitog Jevreja, sledeći jednu posleratnu jugoslovensku listu ratnih zločinaca, 1956. godine u Parizu otkrio i uhvatio El Huseinija, velikog muftiju jerusalimskog, za Jevreje jednog od najvećih ratnih zločinaca.


 Skrivena zlo(dela) 270616_100621s3_f

Pljevlja sa poznatom Husein pašinom džamijom



On je, pored ostalog, bio duhovni inspirator svih zločina zloglasne "Handžar divizije":



- Ja sam ga otkrio, uhvatio i kad sam hteo da ga predam Jugoslovenima, iz Beograda mi je stigao odgovor: ne, hvala, taj za nas nije ratni zločinac! Vi ste dakle sakrili i pomilovali tog zločinca i zataškali njegova zlodela - rekao je srdito Vizental meni, skamenjenom od čuda, pošto ja o tome do tada, naravno, nisam pojma imao jer je i to do tada očigledno bila velika i strogo čuvana tajna. Može se samo zamisliti kakav je to bio šok za mene koji sam živeo u uverenju da je Jugoslavija jedna moćna i pravedna država i koji sam odrastao i vaspitavan na lovorikama jugoslovenstva - koji sam se i otvoreno deklarisao kao Jugosloven, a i potičem iz porodice koja je sve dala i podredila tim idealima.


Mutna biografija


 Skrivena zlo(dela) 270615_100621s2_if

Jedan od sedam susreta Vasovića i Valdhajma

Ja jednostavno u tom trenutku u to nisam mogao da poverujem, ko velim: Vizental preteruje, nije moguće da je Jugoslavija krila one koji su nam toliko zla naneli.



I tokom tog drugog susreta i razgovora sa Valdhajmom, kada me obasuo komplimentima da sam jedan od retkih novinara koji je korektno preneo njegovu priču, odnosno da su "Večernje novosti" jedine od svih jugoslovenskih glasila korektno pisale o njemu, on se svim silama upinjao da negira bilo kakvu svoju umešanost i vezu sa bilo kojim zločinom:



- Duboko osećam ratnu tragediju Jugoslovena - rekao mi je Valdhajm dok smo 30. marta 1986. godine, uz doručak razgovarali u Nusdorfu, pedesetak kilometara od Salcburga - i ako sam nekome dužan da pričam o tome, onda su to Jugosloveni i, molim vas, još jednom prenesite da sam spreman da u svako vreme sednem sa komisijom jugoslovenskih istoričara da razgovaramo, da zajednički raščistimo sve dileme. Ja sam nevin, nema krvi na mojim rukama...


Svedočenje Italijana

U poplavi svakojakih izjava i svedočenja koja je izazvala afera Valdhajm, naročito je zanimljivo kazivanje sedamdesetpetogodišnjeg Italijana Renata Kualoglua iz Milana, koji je kao pešadijski potporučnik 84. puka italijanske divizije "Venecija" ratovao u Crnoj Gori i 1943. godine se zatekao u Pljevljima, u vreme kad je tamo boravio i Valdhajm. Njegovo svedočenje je svojevremeno objavio italijanski "Espreso", a u celini ga je kasnije prenela titogradska "Pobjeda":


- Lice tog mladog oficira, koga sam video kako maltretira zarobljenu jevrejsku decu, koji je čak udario mog pomoćnika kada se sažalio i jednom detetu ponudio komad hleba, lice je Kurta Valdhajma - tvrdio je Kualoglo.


Kunem se da nisam znao za deportacije Jevreja i kunem se da nikada nisam video niti jednog jedinog partizana... Napravio sam grešku kad sam rekao da sam bio na Kozari. Analizirajući sa svojim sinom, došao sam do zaključka da sam tada bio u Pljevljima i tek kasnije sam video da je to mesto geografski prilično udaljeno od Banjaluke i Kozare gde je bila velika bitka u leto 1942...



Tom prilikom mi je, pored ostalog, detaljno ispričao i o svom boravku u Pljevljima, predstavljajući to kao jednu lepu, gotovo romantičnu epizodu u njegovoj mutnoj ratnoj biografiji.


 Skrivena zlo(dela) 270614_100621s1_f

Kuća u kojoj je stanovao Kurt Valdhajm



- Pljevalja se najradije sećam. Tamo sam proveo najmanje dva meseca. Verovatno i više, nije se lako setiti svega posle 43 godine. Sada se sećam da sam par dana bio i u Banjaluci, ali sam se opet vratio u Pljevlja...



U kući gde smo bili smešteni bio sam veoma blizak sa mladom devojkom iz porodice Rabrenović. Ne sećam se njenog imena, bila je lepa i bili smo mladi... Samo, molim vas, nadam se da to nećete staviti u novine, jer, shvatate da to sada ne bi bilo prijatno (neki stariji Pljevljaci tvrde da se ta devojka nikada kasnije nije udala, a umrla je petnaestak dana pošto je Valdhajm izabran za predsednika Austrije, prim. B.S).


Neželjeni gost

Sedamdesetogodišnji Pavle Popović, Pljevljak kojeg je Danko Vasović 1986. godine našao u Beogradu, misli da se Valdhajm pojavio u Pljevljima krajem marta ili početkom aprila 1942: - Prvo je došao kod mene kući u nekadašnjoj ulici Kralja Aleksandra, na samom kraju varoši - sećao se Popović.



- Stigao je u pratnji jednog italijanskog vojnika, pozdravio me i rekao: "Poslali su me kod vas na stan". Kasnije, s njim je stanovao još jedan vojnik Vermahta. Valdhajm se predstavio kao Austrijanac i pravdao se da je došao u moju kuću jer je bila blizu štaba italijanske divizije "Pusterija". Uzeo je najlepšu sobu. Kod mene je spavao a hranio se uglavnom sa Italijanima, u diviziji "Pusterija".



Bio je korektan i uljudno se ponašao, ali je posle nekoliko dana došao da se pozdravi i kazao mi da je našao drugi stan u kući porodice Rabrenović - ispričao je Popović, apsolutno siguran da je to bio Valdhajm jer je, kaže, njegov upečatljivi izgled jednostavno nemoguće zaboraviti.


Valdhajm je tih dana Pljevlja spominjao i u nekim drugim izjavama, sećao se lepih trenutaka provedenih u toj varoši, pričao i o serenadama i noćima koje je uz pesmu i gitaru provodio sa svojim italijanskim kolegom. Pokušavao je tako, valjda, da se što više udalji od Kozare i predstavi da je u vreme te krvave nemačko-ustaške ofanzive bio u gradu pod Ljubišnjom.



A upravo Pljevlja će biti jedan od prvih i najtvrđih oslonaca onih koji su dokazivali da je kontroverzni Austrijanac u uniformi poručnika Vermahta tokom Drugog svetskog rata okrvavio ruke.


Stalno letele glave

Naspram Valdhajma, koji je isticao da u lepim uspomenama čuva i pamti dane provedene u Pljevljima, te dane nikada nisu zaboravili ni mnogi Pljevljaci, ali za njih to nije bilo vreme pesme i ljubavi no zla i pogibija.



Bila je to krvava 1942. godina kada su letele glave i svakodnevno padale nevine žrtve, a za to je, kako tvrde Pljevljaci, dobrane zasluge imao i Kurt Valdhajm, tada jedini nemački oficir u ovom mestu, koje su pod okupacijom držali Italijani:


- Kada je 21. decembra 1971. godine - ispričao je svojevremeno potpisniku ovih redaka Pljevljak Mile Dragašević - televizija objavila vest da je za generalnog sekretara Ujedinjenih nacija izabran Austrijanac Kurt Valdhajm, moj tada osamdesetdvogodišnji otac Relja je uzviknuo:


- A đe, za ime boga, nađoše ovoga Švabu da ga izaberu za prvog čovjeka svijeta, a pamtim ga dobro kad se po Pljevljima šetao i šepurio u uniformi nacističkog oficira. Stanovao je u vizitnoj sobi kuma Nika Rabrenovića...



Štrkljastog i ružnog, zloćudnog i opasnog esesovca, prisetio se onda i sin Relje Dragaševića, Mile, koji je te 1942, kada se Kurt Valdhaj pojavio u Pljevljima i odmah skrenuo pažnju na sebe i svojim izgledom i svojim držanjem, imao šesnaest godina: - Koliko mi se čini, u Pljevljima se pojavio negđe krajem marta ili početkom aprila 1942. Bio je ružan, ali uvijek elegantan i utegnut, u čizmama i jahačkim pantalonama, nikad bez opasača i pištolja. Stigao je u specijalnom vozilu sa antenama i radio stanicom i desetak, možda i petnaest vojnika u pratnji...

vesti online

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

 Skrivena zlo(dela) Empty
PočaljiNaslov: Re: Skrivena zlo(dela)    Skrivena zlo(dela) Icon_minitime5/4/2015, 8:42 pm

Afera Valdhajm u Jugoslaviji (6): Svi pamte zlog poručnika

Po tome što je Kurt Valdhajm u Pljevljima kontaktirao samo sa visokim italijanskim oficirima i bez kucanja ulazio kod komandanta divizije Pusterija, koja je u to vreme bila tu stacionirana, po tome što je bio smešten u kući uglednog trgovca Nika Rabrenovića, jednoj od najlepših u to vreme u gradu pod Ljubišnjom (Rabrenoviće su se, inače, prethodno preselili u prizemlje i pomoćne prostorije da bi ceo sprat okomotili za zagonetnog nacističkog poručnika), moglo se, kazivali su mi svojevremeno Pljevljaci, zaključiti da se radi o krupnoj zverci, gestapovcu ili oficiru sa specijalnim zadatkom i posebnim ovlašćenjima.


 Skrivena zlo(dela) 271094_100721s1_f

Streljanje talaca u Pljevljima 4. maja 1942. godine

Pokolj talaca

- Ja sam neposredno pre njegovog dolaska u Pljevlja pušten iz italijanskog zatvora - sećao se pre četvrt veka Rizah Katana, tada sedamdesetosmogodišnji ugledni Pljevljak. - Poručnika Valdhajma smo zapazili čim je stigao u Pljevlja jer je u to doba bio jedini njemački oficir ovdje. Iako je to bilo veoma rizično, potajno sam pratio kud se kreće i nastojao da saznam što više o njemu. Najčešće je odlazio direktno kod komandanta italijanske divizije generala Đovanija Espozita.



Družio se i sa predsjednikom italijanskog prijekog vojnog suda, odvratnim i uvijek namrštenim pukovnikom Pjetrom Kastanjelom i komandantom karabinjera Danijelom Vičencom i civilnim komesarom Karlom Povesom, a posebno sa ozloglašenim majorom, komandantom artiljerije, Alfonsom Ričijem.


U krivičnoj prijavi okružnom tužiocu u Bijelom Polju, koju je protiv Kurta Valdhajma zbog navodnih ratnih zločina svojevremeno podneo beogradski advokat Borivoje Borović, kao jedini neposredni svedok predložen je Milojica Dojčinović iz Priboja, koji je za vreme Drugog svetskog rata živeo u kući trgovca Nika Rabrenovića u Pljevljima, gde je 1942. godine bio smešten Valdhajm sa pratnjom.




Faksimil predsmrtne poruke Ratka Cerovića, jednog od streljanih u Pljevljima



Dojčinović je rano ostao siroče, a onda se kao bliski rođak supruge trgovca Rabrenovića preselio i jedno vreme živeo u njihovoj kući. Krajem osamdesetih godina sam ga našao u Priboju, ali ovaj, tada sedamdesetdvogodišnji penzioner, nije zbog nečeg želeo da govori za novine i priseća se tih ratnih dana i Valdhajmovog boravka u Pljevljima i u kući Rabrenovića.

Sva nastojanja da od njega izvučem bilo šta što bi tu priču potkrepilo i upotpunilo ostala su uzaludna - ostao je dosledan zaveri ćutanja kao da se još plašio i živeo u uverenju da ga može dosegnuti zlovolja koščatog i uvek mrgodnog naciste, kojem su se svi sklanjali s puta i izbegavali susrete s njim.


Svi ostali, pak, koji se živo sećaju Valdhajma iz Pljevalja, pre svih Mile Dragašević i Rizah Katana, tvrde da su nakon njegovog dolaska u Pljevlja Italijani postali mnogo okrutniji i nemilosrdniji nego što su bili do tada i to je još u to vreme tumačeno kao "zasluga" ovog esesovskog oficira. Pored ostalog, za nepuna dva meseca te 1942. godine - u vreme dok je Valdhajm bio u Pljevljima - u ovom gradu i okolini pogubljen je 71 talac. Pri tom se posebno pamti streljanje 32 Pljevljaka izvršeno 4. maja 1942. godine na zloglasnom gubilištu Senjak.



Opšte je uverenje Pljevljaka da Italijani, uprkos porazima i gubicima koje su trpeli u borbama sa partizanima, nikada ne bi preduzeli jednu tako nemilosrdnu odmazdu i masovno pogubljenje da nije bilo pritiska moćnog izaslanika vrhovne nemačke komande, koji je viđen inače dan-dva ranije u blizini zloglasne "ravne kasarne" pretvorene u zatvor, iz koga su taoci izvođeni na gubilište.


Branko Knežević, jedan od malo preživelih talaca, tvrdio je svojevremeno da su logoraši kroz žice primetili nemačkog oficira u blizini i zapamtili ga po karakterističnom izgledu, a njegovu pojavu su odmah protumačili kao rđav znak - da se neko veliko zlo priprema: - Tog 4. maja 1942. godine osvanuo je vedar i sunčan dan, ali kad su taoci povedeni na gubilište, stuštila se strahovita oluja sa munjama i gromovima, kao da se i sama priroda bunila zbog bezumnog čina nad nevinim i nedužnim ljudima - prisećao se svojevremeno Mile Dragašavić. - To ipak nije omelo dželate.


Žrtve sa Senjaka

Na Senjaku, u Pljevljima su tog kobnog dana skončali Aljković Salko, Bojović Milosav, Vuković Jovan, Despotović Simo, Ivanović Radosav, Jakić Jezdimir, Jegdić Sava sa sinom Vojislavom, Ječemnica Drago, Jović Petar, Knežević Milika, Knežević Mihailo, Knežnjević Živko, Kovaljski Ivan sa sinom Ljubomirom, Lalović Neđo, Matović Miloš, Marićević Nikola, Mijović Blažo, Mirković Drago, Pavićević Vojin, Popović Radomir, Purić Miloš, Radovanović Mitar, Stjepanović Ilija, Tošić Lazar, Tošić Nikola, Tošić Neđeljko, Taušanović Veselin, Todorović Mile, Ćaćić Milan i Šćepanopvić Milisav.


A upravo zbog epizode iz Pljevalja, zbog krvave pljevaljske mrlje u Valdhajmovoj biografiji, američki predsednik Ronald Regan je 1987. godine potpisao dekret i zabranio mu ulazak u Ameriku. Ta zabrana će ostati na snazi do kraja Valdhajmovog života i on zaista nikada više, čak ni za šestogodišnjeg manadata predsednika Austrije, nije kročio na tlo SAD.


Naime, američko ministarstvo pravde, odeljenje za specijalne istrage, koje se bavilo Valdhajmovom nacističkom prošlošću, precizno je utvrdilo da je on učesnik u detaljno objašnjenom i dokazanom ratnom zločinu, koji se desio u Pljevljima. On je, kako je nesumnjivo dokazano, bio jedini nemački oficir pri štabu italijanske divizije Pusterija stacionirane u Pljevljima i upravo u to vreme su izvršena masovna streljanja i odmazde po strogim direktivama i naređenjima nemačke vrhovne komande armijske grupe E koje je prenosio poručnik Valdhajm.

Odmazda unapred

Kao dokaz, dovoljno je pročitati naredbu komandanta Vermahta za jugoistok, izdatu 19. marta 1942. godina, u kojoj, pored ostalog, izričito piše: "U principu, zarobljene odmetnike treba obesiti ili ubiti. Ako su korišćeni za obaveštajne ciljeve, to može odložiti njihovu egzekuciju..." I dalje: "Trupe moraju biti izvežbane da primene maksimalnu oštrinu. Što se primene teže i okrutnije mere odmazda od početka, manje će biti potrebe za njima kasnije. Bez sentimentalnosti! Bolje je da 50 osumnjičenih bude likvidirano nego da jedan nemački vojnik izgubi život..."


Valdhajm je - nastavlja Danko Vasović - u Pljevlja došao iz Grčke, iz Soluna, očito po specijalnom zadatku i s visokim ovlašćenjima pošto su Nemci bili nezadovoljni kako se Italijani bore i odnose prema stanovništvu na okupiranoj teritoriji. Direktna posledica toga je bila smrt - streljanje 71 osobe.


Na drugoj strani, u tom periodu su sa tog prostora, sa prostora Sandžaka, stotine ljudi deportovane u koncentracione logore i na prisilni rad, a po međunarodnim konvencijama i to je bio ratni zločin.




Amerikanci ga kaznili

Slučajem Valdhajm u SAD se, inače, bavio Patrik Trenor, jedan od najboljih američkih istoričara-istraživača, zajedno sa šefom kancelarije za specijalne istrage Nikolom Šerom.

Oni su Valdhajma smatrali direktno odgovornim i za sve ono što se događalo na Kozari, ali taj period njegove ratne biografije nije tada bio još detaljno istražen i razjašnjen, pa mu je kao glavni greh i dovoljan razlog za zabranu ulaska u SAD uzeto samo ono što se desilo u Pljevljima.


vesti online

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

 Skrivena zlo(dela) Empty
PočaljiNaslov: Re: Skrivena zlo(dela)    Skrivena zlo(dela) Icon_minitime29/1/2016, 10:20 am

Afera Valdhajm u Jugoslaviji (7): Ustaše ga odlikovale


Iako je Kurt Valdhajm dugo i veoma uporno poricao bilo kakvu vezu sa genocidnim operacijama na Kozari u proleće i leto 1942. godine, dokazujući čak da je u to vreme bio u Pljevljima, pritešnjen dokazima on će - tada već kao predsednik Austrije - krajem oktobra 1986, ipak priznati tadašnjem američkom ministru pravosuđa Edvinu Meseu da je učestvovao u toj ofanzivi, ali je i dalje svoju ulogu minimizirao, tvrdeći da je bio oficir za vezu ili zadužen za snabdevanje jedinica hranom i ostalim.


 Skrivena zlo(dela) 271303_100821s2_if


Nije bio samo prevodilac u ratu: Poručnik Kurt Valdhajm (desno)

Činjenice su, međutim, bile tvrdoglave i neumoljive, posebno one koje su krajem marta 1986. godine saopštili čelnici Svetskog jevrejskog kongresa Elan Stajnber i Eli Rozenbaum, odnosno poznati istoričar, profesor Robert Herstejn. Naglašavajući da svoje tvrnje temelje na zaplenjenim tajnim nacističkim dokumentima, koje je lično potpisivao Kurt Valdhajm, oni su obelodanili da on nije bio običan vojnik niti intendant, već obaveštajni oficir višeg ranga i širokih ovlašćenja, direktno podređen i odgovoran vrhovnoj komandi nemačke armijske grupe E, odnosno glavnokomandujućem feldmaršalu Aleksandru Leru.




BORBA BEZ MILOSTI

Jevreji su precizirali da je Valdhajmov zadatak u toj ofanzivi bio da ispituje sve zatvorenike, ali i pazi i proverava političku opredeljenost i nemačkih vojnika i oficira. Kako je on bio oficir od poverenja, dokazane političke opredeljenosti, čovek za specijalne zadatke, neretko je, prema tvrdnjama rukovodilaca Svetskog jevrejskog kongresa, i sudbina civilnog stanovništva, odnosno talaca, bila u njegovim rukama.


Citirajući neke od dokumenata koje je tokom operacija na Kozari potpisivao Kurt Valdhajm, Stejnber i Rozenbaum izvode zaključak da je bitka na Kozari bila "borba bez milosti, bez sažaljenja za protivnika". Profesor Herstejn to dokazuje i podacima iz Valdhajmovih izveštaja vrhovnoj komandi. Tako, u jednom od njih, on saopštava da su "Nemci izgubili 71 vojnika i ubili oko pet hiljada partizana", a u drugom da su u periodu od 9. do 23. jula 1942. "poginula 33 nemačka vojnika, da je ubijeno 1.626 partizana i zarobljeno više od 9.000 protivnika, dok je 431 osoba streljana za odmazdu."







Valdhajm se kitio odličjima i jednog i drugog: Ante Pavelić i Adolf Hitler

Ipak, o okrutnosti i nemilosrđu Nemaca kao vrhovne komande i ustaša kao izvršilaca i njihove desne ruke u ovoj ofanzivi, najupečatljivije govori stravično svedočenje Dese Topić iz sela Pašini Konaci:


"Narod se pred ustašama krio kako je ko znao i umeo. Najteže je bilo sa decom. Majke su ih krile po škripovima. U našem zbegu je bilo 32 dece u kolevkama sa majkama koje su ih čuvale. Ali, ustaše su otkrile skrovište. Sa njima su bila i četiri nemačka oficira. Gledala sam, skrivena u blizini, kako su ih ustaše i Nemci sve pobili..."


I ovo grozomorno svedočanstvo potvrđuje da su za pokolje na Kozari prvenstveno odgovorni Nemci kao glavnokomandujući, pa dakako i Kurt Valdhajm, koji se za zasluge i ispoljenu revnost u ovoj ofanzivi okitio visokim ustaškim odličjem.


Naime, zagrebački "Vjesnik" je 6. marta 1986. godine objavio ukaz koji je 9. septembra 1942. godine potpisao "ministar hrvatskog domobranstva, doglavnik i vojskovođa NDH, vitez Slavko Kvaternik", a koji glasi: "Poglavnik Nezavisne Države Hrvatske svojom odredbom broj OĆ. 83 ZV(onimira) kol(ajna) - 1942. na moj prijedlog podijelio je srebrnu kolajnu kralja Zvonimira sa hrastovim grančicama za hrabro držanje u borbama protiv pobunjenika u zapadnoj Bosni u proljeće i ljeto 1942..." Na spisku odlikovanih koji prati ovaj ukaz, pod rednim brojem 3 je ime lajtnanta Kurta Valdhajma iz Operativnog štaba Zapadna Bosna.




General Aleksandar fon Ler

Dalja istraživanja u nemačkoj i ustaškoj arhivi pokazala su da je Valdhajmu visoko odličje pripalo na predlog njegovog tada neposrednog komandanta general-majora Fridriha fon Štala. On je za odlikovanje predložen 22. jula 1942. godine, dakle u vreme završnih operacija na Kozari, a sem njega, odlikovano je još devet nemačkih oficira i samo dva ustaška "časnika" - Narije Veselinović i Stjepan Miličić...


Danko Vasović će se ukupno sedam puta sresti sa Kurtom Valdhajmom. Pored ostalog, bio je i prvi novinar kojem je dao intervju nakon izbora za predsednika Austrije. Primao ga je ljubazno, ne samo zato što je dolazio iz tada najtiražnijeg jugoslovenskog lista već prvenstveno stoga što se trudio da korektno, profesionalno prenosi njegove izjave i tvrdnje. Vasović je, međutim, naporedo intenzivno tragao za novim dokazima o Valdhajmovoj nacističkoj prošlosti i pomno pratio šta se piše, do kakvih su saznanja dolazili drugi, prikupljajući tako i pripremajući građu za obimnu knjigu, koja je uglavnom bila gotova već krajem 1987. godine.


AUSTRIJSKO BREME
Uprkos sijaset obelodanjenih podataka od kojih je većina, svaki za sebe, mogao biti razlog da Valdhajm podnese ostavku i preuzme očiglednu odgovornost, breme koje je pritiskalo i mučilo i većinu Austrijanaca, on je, ipak, tvrdokorno istrajavao i odlagao taj čin jer je bilo mnogo onih, ne samo u Austriji, koji su ga otvoreno branili i podržavali u tome. Tako je, recimo, tadašnji šef austrijske diplomatije Alojz Mok na konferenciji za štampu 20. avgusta 1987. godine u Beču doslovce kazao: - Ne postoji nijedan dokumenat koji bi dovodio predsednika Valdhajma u vezu sa ratnim zločinima i povredama ljudskih prava u Drugom svetskom ratu!



Pavelićeva zahvalnost

Kurt Valdhajm je, inače, Drugi svetski rat završio sa pet odličja na prsima. Tri su posebno indikativna. Za zasluge i ispoljenu hrabrost i požrtvovanje na Istočnom frontu, na samom početku rata, kada je bio i ranjen, dobio je dva odlikovanja, a jedno od njih je bio gvozdeni krst, najznačajnije Hitlerovo odličje za vojničke zasluge. Nakon ofanzive na Kozari za revnost ispoljenu u toj operaciji lično mu je ustaški poglavnik Ante Pavelić pripučio na grudi visoko odličje, koje je mimoišlo čak i Valdhajmovog direktno pretpostavljenog starešinu, generala Štala, glavnokomandajućeg borbene grupe "Zapadna Bosna", odnosno nemačko-ustaške operacije na Kozari u kojoj je bilo angažovano oko 23.000 Nemaca i ustaških bojovnik. Od toga se samo njih dvadesetak, pretežno Nemaca, okitilo ustaškim odličjima - među njima i Valdhajm.


Nacisti u civilu

Visoki funkcioner austrijskog parlamenta Lacina, reagujući očigledno na aktivnosti Svetskog jevrejskog kongresa oko utvrđivanja istine o Valdhajmu, otišao je i korak dalje i svojom izjavom izazvao gnev, ne samo Jevreja širom sveta, već i velikog broja, prvenstveno intelektualaca, u samoj Austriji: - Jevreji žele - napisao je Lacina - da Valdhajma nabiju na krst kao što su nekada učinili sa Isusom Hristom! Tog smera je bila i izjava Mišela Grafa, generalnog sekretara Austrijske narodne partij (OVP), koji se gotovo posprdnuo i Jevrejima i svima ostalima koji su se bavili Valdhajmom: - Sve dok se ne dokaže da je Valdhajm svojim rukama zadavio bar šest Jevreja, neće biti problema sa njegovom prošlošću!


vesti online

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

 Skrivena zlo(dela) Empty
PočaljiNaslov: Re: Skrivena zlo(dela)    Skrivena zlo(dela) Icon_minitime17/7/2018, 11:11 am

Afera Valdhajm u Jugoslaviji (Cool: Mojsov vuče konce

Ja sam - seća se dalje Danko Vasović - od prvog dana kad sam se zainteresovao za Valdhajmovu ratnu prošlost, od prvog teksta u "Večernjim novostima", osećao određeni pritisak i neku vrstu opstrukcije - već sam kazao kako sam, recimo, jedva "ugurao" u novine i taj prvi, ekskluzivni intervju sa Valdhajmom. Sve to sam ipak tumačio kao oprez tadašnjeg glavnog i odgovornog urednika Ilije Borovnjaka ili možda kao zavidljivost i sujetu pojedinih urednika i kolega koji se nisu mogli pomiriti sa činjenicom da se tako ozbiljnom temom tako uspešno bavi jedan mladi, prevashodno sportski novinar.



Sprovođenje zarobljenih Kozarčana


NIŠTA NIJE SLUČAJNO
A kad su mi na moguće opasnosti pažnju skrenuli najpre Simon Vizental, a potom i moj prijatelj, revolucionar, publicista i predsednik Raselovog suda Vlado Dedijer, ja sam počeo da uviđam da u ovoj vrućoj priči nema mesta za nezvane ili samozvane, ali se nisam zaustavljao u nameri da prodrem u najdublje tajne tog skandala stoleća.



Tek kasnije ću definitivno shvatiti i saznati da u celoj toj aferi ništa nije bilo slučajno, da je sve bila vrlo smišljena i suptilna akcija čiji je cilj bio da me na svaki način zaustave i prisile da zaćutim o Valdhajmu i pero zabodem u bunjak, odnosno da tog zločinca odbrane i oslobode nepobitnih optužbi, bez obzira na cenu i posledice. A to što se ja tada nisam mnogo obazirao ni uzbuđivao zbog tih pritisaka mnogi su tumačili kao da iza mene stoji neko moćan, da ja imam neka tvrda leđa i oslonac.




Lazar Mojsov dok je bio predsedavajući Generalne skupštine UN

Iza mene su, međutim, bili postrojeni samo mrtvi, žrtve ratnih zločina Valdhajma i Valdhajmovih pred kojima sam osećao odgovornost i obavezu da, uprkos svemu, uprkos pritiscima i pretnjama koje su se nazirale, otkrijem i razgolitim istinu, da raskrinkam zločinca koji se tako dugo i uspešno skrivao, koji je, iako krvavih ruku, deset godina sedeo na svetskom tronu...
Ilija Borovnjak će se dvadeset i pet godina kasnije pohvaliti kako je njegov list prvi u svetu objavio da je Kurt Valdhajm još 1947. godine u Jugoslaviji proglašen zločincem, odnosno da je kao nacistički oficir učestvovao u progonima i deportaciji stanovništva. Svi vodeći svetski listovi i agencije, sve važnije radio i televizijske stanice su tada prenele napis "Večernjih novosti", a svemoćni Si-En-En je u najudarnijoj informativnoj emisiji kao ilustraciju objavio i naslovnu stranu "Novosti".


Borovnjak, ipak, ni u ovoj priči, objavljenoj u "Novostima" 7. aprila 2011. godine, ne kaže ko je najzaslužniji za takav uspeh i popularnost ovih novina, ne spominje ime svog novinara Danka Vasovića.



On u ovom tekstu, međutim, po prvi put otkriva i kakvim je pritiscima tada bio izložen, a iz toga se može naslutiti i ko je sve bio umešan u ujdurmu spasavanja Kurta Valdhajma:



- Kad sam uveče došao kući - seća se Borovnjak tog slavnog dana u istoriji "Novosti" - javila mi se sekretarica Lazara Mojsova, tadašnjeg predsednika Predsedništva SFRJ, i usplahireno mi saopštila da me "celo popodne tražio drug predsednik". Znao sam odmah da se ni "Novostima" ni meni ne piše dobro. Znao sam takođe da je Valdhajm svojevremeno snažno lobirao kada je Lazar Mojsov biran za predsednika Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Očigledno ljut, Mojsov je, doduše pomalo diplomatski, rekao da smo napravili ozbiljnu političku grešku, da će to loše odjeknuti u Ujedinjenim nacijama, da može uticati na odnose sa susednom Austrijom, da će negativne posledice pasti na celu zemlju i njen ugled u svetu i tako dalje i tome slično. Zaključak: nemojte više na tu temu ni redak!



Valdhajm iz vremena kad je kao domaćin u palati UN bio u zenitu slave

Odbio sam da mu to obećam, rekao sam da imamo dokumenta i fotografije kao nepobitne dokaze i da ćemo verovatno već sutra nastaviti: - Poslušajte me kao bivšeg direktora "Borbe" ako nećete kao predsednika - rekao je (Mojsov, prim. B. S.) na kraju. Nije prošlo ni pola sata, a javio se tadašnji generalni sekretar Predsedništva SFRJ Muhamed Berberović - kazuje dalje Borovnjak - i bez imalo diplomatskog šlifa osuo paljbu: - Pa, čoveče, jeste li vi normalni?! Odmah prekinite dalje objavljivanje, inače... - Šta inače?! - pitao sam već istanjenih nerava. - "Novosti" će biti zabranjene, a ti kao neodgovorni glavni urednik - bićeš uhapšen! - Vest o Valdhajmovoj tamnoj prošlosti objavilo je 326 svetskih listova, a ako me uhapsite ili, ne daj bože, zabranite "Novosti", objaviće najmanje 500 medija u svetu - izrecitovao sam bez daha. On zalupi slušalicu, a mi sutradan nastavismo - zaključuje svoje sećanje Borovnjak...


A da bi se danas sasvim shvatila sva ozbiljnost "vatre" u koju je ugazio Danko Vasović, da bi se shvatila moć tog "Valdhajm lobija" i dokle sežu njegovi koreni, dovoljno je zaviriti u jedan strogo poverljivi dokumenat do kojeg je Vasović u međuvremenu došao. Zaveden je pod brojem 415662, a sročen 11. aprila 1986. godine u Saveznom sekretarijatu za inostrane poslove, odnosno u kabinetu tadašnjeg zamenika saveznog sekretara Budimira Lončara. Reč je o službenoj zabelešci sa dan ranije održanog sastanka posvećenog "slučaju Valdhajm" (pored Lončara, sastanku su, kako piše u zabelešci, prisustvovali: D. Krajger, M. Vereš, N. Pribićević, A. Stanič, B. Tintor, B. Bohte, Z. Kikić, P. Pjanić, P. Živković i Smilja Simonović).


Lončar je prisutne najpre upoznao da se ovim pomno bavio i najviši organ u državi, Predsedništvo SFRJ, i analiziralo sve aspekte "slučaja Valdhajm", "koji - kako se naglašava - sa dosadašnjim razvojem za našu zemlju predstavlja izuzetno složenu i delikatnu temu". Prenoseći stavove Predsedništva SFRJ, Lončar je kazao "da ne odgovara našim interesima da Valdhajm bude izabran na predsedničkim izborima u Austriji 4. maja, ali da, u skladu sa dosadašnjim stavom, takođe ne možemo dozvoliti da budemo involvirani i da kao vanjski faktor utičemo na njihov ishod".


"Za Jugoslaviju je vrlo važno - kazao je dalje Lončar - da očuva dobre i prijateljske odnose sa Austrijom i treba nastojati da se izbjegnu negativne posljedice ovog slučaja. Pri tom treba imati na umu i eventualnost da Valdhajm bude izabran za predsednika Republike, što bi u narednom šestogodišnjem razdoblju predstavljalo nepovoljnu okolnost u bilateralnoj suradnji. Naročito bi bilo poteškoća moralno-političke prirode kod razmene poseta".

vesti online

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




 Skrivena zlo(dela) Empty
PočaljiNaslov: Re: Skrivena zlo(dela)    Skrivena zlo(dela) Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Skrivena zlo(dela)
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Krug svesti i mudrosti- piše se u temama ispod naslovne :: Istorija-
Skoči na: