LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Tatjana Gromača (1971)

Ići dole 
AutorPoruka
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Tatjana Gromača (1971) Empty
PočaljiNaslov: Tatjana Gromača (1971)   Tatjana Gromača (1971) Icon_minitime31/5/2014, 12:46 pm

Tatjana Gromača (1971)


Rođena je 1971. u Sisku. Diplomirala komparativnu književnost i filozofiju na Filozofskom Fakultetu u Zagrebu. Knjigu pjesama Nešto nije u redu? objavila 2000. Izbor iz knjige preveden je na njemački (Sttimt was nicht?) i objavljen 2003. godine kao bibliofilsko izdanje u Edition Thanhäuser, Austrija, Linz. Knjiga je doživjela drugo izdanje u Hrvatskoj, srpsko i slovensko izdanje. Pojedine pjesme iz knjige prevedene su na gotovo sve europske jezike (švedski, mađarski, engleski, talijanski, češki… do grčkog i turskog), uvrštene su u nekoliko hrvatskih i europskih pjesničkih antologija, a autorica je za tu knjigu nagrađena i stipendijom berlinske Akademije umjetnosti.
Roman Crnac objavljen je 2004; slovensko i poljsko 2005. Nagrađen je stipendijom nezavisnih nakladnika hrvatske i Austrijskog kulturnog centra, a bio je nominiran i za dvije hrvatske godišnje književne nagrade. Knjigu dokumentarističko proznih tekstova Bijele vrane (2005) čini izbor reportaža objavljivanih u tjedniku Feral Tribune čija je redovita suradnica od 2000. godine i gdje, uz reportaže, objavljuje oglede o inozemnoj književnoj produkciji. Prozni tekstovi i eseji objavljivani su joj u hrvatskim i u brojnim europskim književnim časopisima, bila je gošćom mnogih književnih susreta u Europi.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Tatjana Gromača (1971) Empty
PočaljiNaslov: Re: Tatjana Gromača (1971)   Tatjana Gromača (1971) Icon_minitime31/5/2014, 12:46 pm



Tetovaža

Stol do moga
ta žena. Velike nemirne oči.
Grudi kao i da nema.
Jebeš gradove, kaže
svi se prave pristojni a ne znaju reć ni dobar dan.
Bus čeka do ujutro.
S trinaest preplivala Dunav do Iloka, stopirala do
Šida.
U Šidu sjela na vlak do Popovače, pješačila do
Gornje Jelenske.
Išla kod čovjeka svog života.
Dvadeset dvije godine braka.
Još je luda za njim.
Rodila petero djece.
Njihova musava lica, klempave uši.
Jedan u heavy metal majici.
Svi poslagani na drveni krevet.
Njeno lice na fotografiji tu je preda mnom.
Nije se promijenila.
Iako nezgrapno odjevena, krutih muških pokreta
mislim da je lijepa.
Nadlanica istetovirana.
Njeno ime i ime njene sestre.
Joke i Živs.
Da se nikad ne razdvajaju.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Tatjana Gromača (1971) Empty
PočaljiNaslov: Re: Tatjana Gromača (1971)   Tatjana Gromača (1971) Icon_minitime31/5/2014, 12:47 pm



Marika Ljulj

Znam Mariku.
Živi sama s guskama na poljoprivrednom dobru.
Dok im baca kukuruz iz svoje crvene pregače
pjeva nešto na mađarskom
i udara gumenim čizmicama po blatu.

Ono se raštrka pa zamaže i guske i Mariku
po čitavom licu.

To nju nekad nasmije pa počne još glasnije pjevati
a nekad ju rastuži pa ode dolje u šljivar, udara
glavom u neku
od šljiva
i rida tako glasno ko da joj je netko sve guske
poklao.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Tatjana Gromača (1971) Empty
PočaljiNaslov: Re: Tatjana Gromača (1971)   Tatjana Gromača (1971) Icon_minitime31/5/2014, 12:47 pm



Moj otac počinje sličiti na crnca s polja pamuka



Zaključila sam to dok smo pili kavu i pušili cigare.
On sjedi na panju, ja na drvenoj klupici.
Gledam svog oca, ima plave radničke hlače na
tregere
i kariranu košulju zasukanih rukava.
Na nogama ima radničke cipele koje svi zovemo
bakandže,
mada uopće ne izgledaju tako opasno.
Više sliče na cipele Charliea Chaplina
onako nezgrapne i smiješne.
On je skroz crn, moj otac.
Toliko je crn da je izgubio svaku nit povezanosti s
nama,
bijelom rasom.
Jedino ga plave oči odaju da nije crnac.
Ali, to se ne kuži od prve, pa ako netko i skuži,
mislit će da je
on
neka nova egzotična vrsta crnca.
Sviđa mi se to u vezi mog oca.
Nisam rasist i nemam ništa protiv da mi se otac
pred starost
pretvori u crnca.
Tek kad obuče novo odijelo kupljeno u Varteksu po
tvorničkoj cijeni,
joj sreće, bit će pljunuti Louis Armstrong!

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Tatjana Gromača (1971) Empty
PočaljiNaslov: Re: Tatjana Gromača (1971)   Tatjana Gromača (1971) Icon_minitime31/5/2014, 12:48 pm



Tigrovi


Primjećuješ li da sličimo na dva tigra u jednom
kavezu
koji se unezvjereno vrte oko svoje osi.
Jedan tigar krene lijevo hvatajući nešto
a onda shvati da samo hoda uokrug želeći zubima
prihvatiti vlastiti rep
ili rep drugog tigra
koji je isto nekud krenuo.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Tatjana Gromača (1971) Empty
PočaljiNaslov: Re: Tatjana Gromača (1971)   Tatjana Gromača (1971) Icon_minitime31/5/2014, 12:49 pm



Kuda idu željezničari


Ovakvo što moguće je vidjeti uvijek u isto vrijeme,
u istom vlaku:
nedjeljom uvečer, na relaciji Sisak – Zagreb
željeznički radnici vraćaju se sa slobodnog vikenda
na posao i kartaju belu.
Po njihovoj vanjštini, moglo bi se reći da vrlo
nalikuju
jedan drugome
lica podbuhla, tamno crvena do ultra ljubičasta
uzvikuju
Bundeva!
Žir!

Ali ono o čemu sam zapravo htjela govoriti
je njihovo salo
užasno, tusto, nepokretno, masno salo.
Opkoljeni njime, izgubiše već dobar dio ljudske
fizionomije
kojom pristigoše na svijet,
i polako, ali sasvim sigurno
počeše nalikovati onima kojima su napunili želuce
a koji su, sasvim slučajno,
također ljubitelji bundeve i žira.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Tatjana Gromača (1971) Empty
PočaljiNaslov: Re: Tatjana Gromača (1971)   Tatjana Gromača (1971) Icon_minitime31/5/2014, 12:50 pm



Kako postati lopov



Ući u dućan.
Koračati sigurno, ali opušteno.
Izraz lica treba govoriti da su
vaši džepovi puni novaca.
Zainteresirano promatrati izložene predmete.
(za to vrijeme u stvari snimiti situaciju:
postoje li kamere, čipovi, koliko ima prodavača?)
Uživati. Kupovina je zadovoljstvo.
Krađa još veće.

Treba unaprijed znati što želite ukrasti.
Ne poželjeti još nešto.

Navodim slučaj jedne službenice srednjih godina:
Ušla je u dućan pun slamnatih predmeta.
Ona je željela slamnati šeširić.
Uzela ga je i sigurnim kretnjama filmske dive
u godinama
namjestila na glavi.
Zadovoljna, nasmiješila se svom odrazu u ogledalu
i izašla van.
Nije se okretala.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Tatjana Gromača (1971) Empty
PočaljiNaslov: Re: Tatjana Gromača (1971)   Tatjana Gromača (1971) Icon_minitime31/5/2014, 12:50 pm



Sparina


Iz nekog od raskriljenih stanova pohlepno si njušila
miris vrućeg, kao puding gustog graha.

Tete iz dječjeg vrtića izvele su djecu u park.
Na zidu je pisalo Tomica i Ivona.

Širom otvoreni balkoni iznad puštali su zvukove
dnevne rutine:
zveckanja posuđa i povlačenja vode u WC-u.

Ovo je vrijeme otežalog disanja
kada srčani bolesnici umiru nečujnom, otmjenomv smrću,
a novi stanari živahno unose kartonske kutije
prije no što su iz njihovih stanova
stigli provjetriti smrt.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Tatjana Gromača (1971) Empty
PočaljiNaslov: Re: Tatjana Gromača (1971)   Tatjana Gromača (1971) Icon_minitime31/5/2014, 12:50 pm



Traumatologija, Budimpešta



Ono što ćeš upamtiti je medicinski brat
(ima li ova riječ smisla?)
u bijelim širokim platnenim gaćama “na gumu”
koja je navučena preko njegove debele trbušine u
bijeloj majici
dobrano poprskanoj krvlju.
Imao je i bijele čarape i japanke na nogama
taj mađarski mesar i sumo borac,
velike masne dobrodušne glave oblivene rupama
od nekadašnjih akni
ili vodenih kozica
i nepodrezane, prljave nokte na rukama.

Smrdilo mu je iz usta dok ti je govorio nešto što nisi
razumio.
Valjda si, omamljen tim mirisom
odmah zaspao
skvrčen na krvavoj bolničkoj posteljini.
Sanjao si samo borce na strunjačama.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Tatjana Gromača (1971) Empty
PočaljiNaslov: Re: Tatjana Gromača (1971)   Tatjana Gromača (1971) Icon_minitime31/5/2014, 12:51 pm



Pojedoh dvije banane i osjetih se zadovoljnom


Jednu onako, s nogu, u par zalogaja.
Drugu zgnječih u zdjelici,
pomješah s mlijekom
i žličicom meda.

Izvana zvuk tramvaja, automobila,
to okrutno utrkivalište života.
Ništa me od tog ne privlači.

Bez posla sam. Uplašena.
Stara dvadeset i osam godina.
Novaca imam još malo.

Upravo se vratila s tržnice.
Ono što sad mogu je:
skuhati ručak.

Ili još bolje:
ne raditi ništa.
Od mene se ništa ne očekuje.

Koliko vremena na pretek!
Koliko divnog prostora da se ne misli ninašto!
Jedino što želim jest da ovo potraje.

Ne zovem nikog telefonom.
Niti mene nitko ne treba.
Susjedi u lift u hitro odgovorih na pitanje.
Toliko od razgovora za danas.

Ne želim na ulicu.
Ne među ljude!
Kako je malo potrebno da izađete iz života.
Kako je malo potrebno da sasvim izgubite taj osjećaj.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Tatjana Gromača (1971) Empty
PočaljiNaslov: Re: Tatjana Gromača (1971)   Tatjana Gromača (1971) Icon_minitime31/5/2014, 12:52 pm



Moje prijateljice


Djetinjstvo provedoh kod djeda i bake
u neboderu sa 16 katova
igrajući se u dvorištu s cigančicama
koje su stanovale u maloj zgužvanoj kućici pored.
Razije, Zurifeta, Nurke,
to su bila njihova imena.
Svakog dana trpasmo na ruke i vratove
brdo plastičnih perli
i trljasmo na naše slabašne kapke
sve one raznobojne svjetlucave namaze.
One su imale tih zgodnih stvari
i općenito, znale su što vole suvremene žene.

Kod njih se fino živjelo:
izjutra bi iznijeli veliku deku na dvorište,
posjedali na nju, jeli lubenicu i vikali nešto na svom
jeziku.
Onda muzika, harmonika,
pjesma i ples
do duboko u noć.
Mi djeca
trčali bismo ukrug i vrištali
skorenih zelenih šmrklji pod nosom
sve dok, nešto prije ponoći
ne bi počela pucnjava
s prvog balkona iz susjedstva.
To je pucao moj djed,
u čarapama i pidžami,
iz svoje fino izglancane
sačmarice
jer on nije podnosio nered
niti u jednom od životnih segmenata.
Ubrzo nakon što krenuh u školu
dotrčah jednog ljetnog ferija
ravno u naše dvorište
i tamo još uvijek stajahu
Razije, Zurifeta, Nurke
ali sada s malim zamotuljcima u ruci.
Slina im je još uvijek visila iz nosa
i još uvijek su lijevu cipelu
obuvale na desnu nogu
ali to se više nije računalo
i mi više nismo mogle biti prijateljice
jer one su postale majke.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Tatjana Gromača (1971) Empty
PočaljiNaslov: Re: Tatjana Gromača (1971)   Tatjana Gromača (1971) Icon_minitime15/7/2014, 7:38 pm

ALKOHOL UBIJA


Jedne pasje gadne zime
dobili smo posao kao statisti u nekom filmu.
Zajedno s hrpom izbjeglica i posjetitelja crvenog križa
glumili smo sprovod na Mirogoju.
Stajali smo tamo po cijele dana na minus deset,
cvokotali i čekali čaj s rumom, pecivo i 50 kuna,
što je bila naša dnevna zarada.
Onda je došla neka žena
s litrom rakije u ruci
i rekla
da je prijateljica Tina Ujevića
i da ima tu obavezu dok je živa
svakog dana odnijeti mu na grob
bocu nekog alkohola
I mi uzdahnusmo i upitasmo
»dobri stari Tin, još se nije riješio tog otrova?«
I ona reče
»ne znate vi njega! Taj pije i iz groba!«

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Tatjana Gromača (1971) Empty
PočaljiNaslov: Re: Tatjana Gromača (1971)   Tatjana Gromača (1971) Icon_minitime15/7/2014, 7:39 pm

IZ TELEFONSKE GOVORNICE


Danas gotovo da i ne razgovaraš.
Ništa se ne događa.
Nema nikog da te povuče za jezik.

Ipak, izlaziš van, na ulicu, promatrati ljude.
Ženu modrih nogu i velikog trbuha
koja kupuje puding od vanilije,
djevojku koja sjedi na klupi,
a, malo kasnije
otključava crveni alfa romeo.
Oca koji razgovara sa svojim malim sinom
čiji te lik promatra sa druge strane stakla
telefonske govornice.

Ti otvaraš svoj mali telefonski imenik.
Tu su imena svih tvojih prijatelja.
Svi su oni negdje tu, u blizini, imaju svoje živote.
Idu na posao, jedu, vode ljubav, odmaraju se.

Možeš nazvati nekog od njih.
Mogli biste provesti ugodnu večer sa smijehom i bocama
vina.
Mogli biste se sjećati nečeg što je bilo i prepričavati
doživljaje.

Ipak, predobro te poznajem.
Nećeš nazvati nikog od njih.
Nećeš narušavati tišinu.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Tatjana Gromača (1971) Empty
PočaljiNaslov: Re: Tatjana Gromača (1971)   Tatjana Gromača (1971) Icon_minitime15/7/2014, 7:44 pm

Tatjana Gromača: DAME S PULSKE TRŽNICE


Te sam dame prvi puta ugledala na terasi prekrasne zgrade pulske tržnice, čija arhitektura podsjeća na arhitekturu postaja nadzemnih željeznica u Berlinu ili u Pragu. U tim sam gradovima po prvi put ugledala takve moćne olovne kupole, obrubljene dopadljivim secesijskim ukrasima, ili tek velikim kolodvorskim satom metalno sive boje. Već i sama njihova veličina, lišena dopadljive estetike, impresionira, podsjećajući na ogromne hambare za popravak, ili za spremište aviona.

Kupola pulske tržnice nije tako ogromna. U nju ne ulazi vlak, već cijeli niz simpatičnih minijatura - kafići i mali restorani, restoran vegetarijanske hrane i mala zalogajnica, koja nudi dnevno svježu ribu s roštilja, ljupke pekarnice, prodavaonica delikatesnih sireva i takozvane ''domaće tjestenine'', koja je u ovim krajevima, iz meni nikada u potpunosti shvatljivih razloga, osobito na cijeni.

U podnožju, prizemlju ove zgrade tržnice, zgrade sestre nadzemnih željeznica, postoji velika ribarnica i, također, velika mesnica, sa svim onim plećkama i prešanim glavama, od čijeg mi se je mirisa oduvijek želudac okretao naglavačke, iako sam odrasla u porodici i kraju gdje je hranjenje mesom svojevrstan kult, i gdje se njegovo ignoriranje ili zaobilaženje doživljava gotovo kao narodna, nacionalna izdaja.

No, to je neka druga priča.

Htjedoh nešto reći o damama, na kojima mi se pogled zaustavio još davnih dana, u vrijeme dolaska u ovaj grad, kada sam posve sama otpočela život u meni posve nepoznatoj sredini, u kojoj nije postojala niti tetka od prijateljice, kod koje bih, prema preporuci, subotom poslije podne mogla navratiti na kavu.

Te postarije dame, koje još uvijek izgledaju kao da ne nose svoje zbiljske godine, susreću se svakoga dana u kafiću, na terasi tržnice. Nemoguće je ne zamijetiti ih, jer one njeguju izuzetno neobičan stil frizure, nakita i cjelokupne toalete, koji u mnogome podsjeća na stil talijanskih filmskih diva, iz vremena pedesetih godina 20. stoljeća.

To su krupne, zadignute i napuhane frizure, začešljane u pravocrtnim, ili tek blago valovitim oblicima, u čijim su neobičnim pravcima zadržane obilnim količinama sprejeva, takozvanog ''laka za kosu''.

Detaljno oslikano i namazano lice u takvim je frizurama otkriveno i oslobođeno za promatračevo oko, a njegov znatan dio vrlo često prekriven sunčanim naočalama neobično krupnog volumena, također u stilu talijanskih filmskih diva.

Uši tih dama na sebi nose upadljivo krupne naušnice, često jednostavnog, okruglog oblika, ali neobičnih, zelenih ili žutih boja, ili su pak zlatne i blago se njišu pri pokretima glava, oponašajući oblike debelog leptira ili cvijeta.

Nemoguće je ne zamijetiti njihova velika, pomno namazana usta, na kojima je ruž postojan i besprijekoran, bez obzira na duljinu vremena ispijanja kave, upravo kao i savršeno namazani tamnocrveni nokti na staračkim rukama, prošaranim plavim žilama, i sitnim, žutim, izdajničkim pjegama.

Zimi, za sunčanih dana, ove dame često sjede na terasi tržnice, ogrnute u bunde od nerca, ili tek s lisičjim ovratnicima prebačenim preko tamnozelenih, tirkiznih ili boje meda kaputa, pomno čuvanih od zuba vremena, koji je na njima, unatoč pažnji, ostavio zagasiti trag.

Jasno je da ove dame zapravo uopće nemaju osobito puno novaca, i da su jutarnje kave na terasi austrougarske tržnice maksimum njihova dana, nakon čega sve predstavlja lagani spust i padanje.

Ovdje, na tržnici, odvija se njihova mala, svakodnevna kazališna predstava, unutar koje one predstavljaju neku vrst propaloga plemstva, posljednje pripadnice istinskoga visokoga građanskoga sloja, koji je osim materijalne sigurnosti držao i do kulture i obrazovanja, do manira u ophođenju, i do malih rituala koji služe kao potvrda staleške pripadnosti.

Ujedno, ovi su rituali manje-više i sve što im je od tog nasljedstva preostalo, ukoliko se ne računaju povremena pljeskanja iz bočno postavljenih loža gradskoga kazališta, ili povremeni posjeti takozvanim ''literarnim večerima'', na čijim uprizorenjima ove dame neobično uporno i zdušno bodre sujete novinara i pisaca, čije misli i rečenice za njih možda i nisu od tolikoga značaja, koliko one drže do osjećaja ugodnosti kojega proizvodi boravak u toploj prostoriji, sporo ispijanje čaja od jagoda ili od šumskoga voća, s tek nekoliko kapi dodana ruma, treptanje uvijek besprijekorno namazanim očima i razvlačenje usana u osmjeh pun tajne, zlaćene sreće, svakoga puta kada osjete da je to potrebno.

Dame ovoga tipa, srećom, još uvijek nisu iščezle, postoje u mnogim gradovima. To su često učiteljice u mirovini, ostale bez svojih muževa, koje zajednički upražnjavaju prijepodneva, sazdana u potpunosti od takozvanog ''ostavljanja izvanjskog dojma''.

Nakon što se spusti zastor, po okončanju ovih malih, no za njihove aktere itekako značajnih, po život vitalnih rituala, ove se dame u puno samozatajnijoj maniri ''sakupljaju'' iz svojega teatra, i vrlo jednostavno, nestaju – upravo kao da su nevidljive, sa svojim kožnim ili pletenim torbama, na čijem se tajnovitom dnu, punom uzdržane sakralne nedodirljivosti, kriju dva mala pileća krilca, kao i svežnjić celera za juhu, koja će uskoro biti pristavljena u kuhinji jednoga od tih divnih, no uvijek nekako zagasitih stanova, čiji neobičan položaj ne dozvoljava suncu da prodre među zidove tijekom ijednog dijela dana.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Tatjana Gromača (1971) Empty
PočaljiNaslov: Re: Tatjana Gromača (1971)   Tatjana Gromača (1971) Icon_minitime15/7/2014, 7:46 pm

DIVLJE CVIJEĆE

Divlje cvijeće u posudi
u vrtu u staklenci
posvuda divlje cvijeće
modrikasto
s bijelim prugama.

Divlje cvijeće niz moje ruke
i u moje misli
kao neko otkrovljenje
posve slobodno, netaknuto.

O Bože, još uvijek tako divlje
i tako vrelo je ovo tvoje cvijeće.

Tatjana Gromača (1971)
Iz časopisa Tisa, leto-jesen 2012, Bečej, 2012.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Tatjana Gromača (1971) Empty
PočaljiNaslov: Re: Tatjana Gromača (1971)   Tatjana Gromača (1971) Icon_minitime15/7/2014, 7:48 pm

http://www.versoteque.com/en/author/tatjana-gromaca/poemstream/el7184



Eto šta ti je ljubav


Bliži se Valentinovo
praznik za one
čija Ijubav ne poznaje cinizam.
Žene iz robne kuče Nama na Kvatriću
ušle su u staklene izloge
da izmedu ukočenih lutaka
sprejevima na stiroporu
iscrtaju srca na kojima piše
"I love you".
Negdje dolje, prema Dubravi
neki je zaljubljeni čovjek
bijelom bojom po limenim vratima garaže
nacrtao veliku šahovnicu
pored koje takoder piše
"I love you".
Eto šta ti je ljubav!
To si pomislila jednom
dok si se praznog želuca,
nagrizenog jutarnjom cigaretom i kavom
truckala tramvajem do posla.
Nije bilo ničeg da te razuvjeri.



____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...


Poslednji izmenio meseceva rosa dana 15/7/2014, 8:37 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Tatjana Gromača (1971) Empty
PočaljiNaslov: Re: Tatjana Gromača (1971)   Tatjana Gromača (1971) Icon_minitime15/7/2014, 7:52 pm

TI STOJIŠ NA OBALI HLADNE RIJEKE

Sjeti se nekih trenutaka u životu
koji izgledaju otprilike ovako:
vani je užasna zima a ti stojiš
na obali hladne rijeke
u koju treba istog trena skočiti
ako želiš da se nešto promijeni u bilo kom smislu.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Tatjana Gromača (1971) Empty
PočaljiNaslov: Re: Tatjana Gromača (1971)   Tatjana Gromača (1971) Icon_minitime15/7/2014, 7:53 pm




TULUMI

Subota je, jedan iza ponoći
i izvana dopiru glasovi pijanih klinaca
koji idu po još cuge u Importanne.
Ti ležiš zamotana u toplu dekicu
smrznutih nogu i teških, natečenih jajnika
i misliš o tome
kako im ne bi bila na mjestu.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Tatjana Gromača (1971) Empty
PočaljiNaslov: Re: Tatjana Gromača (1971)   Tatjana Gromača (1971) Icon_minitime15/7/2014, 8:02 pm

Tip koji nam je odvratan


Tip koji nam je odvratan
hoda ulicom.
Crna marama na glavi
gusarski povez
i sunčane naočale.
Kožne hlače i guzovi koji se njišu,
polutke čija se vladavina izmjenjuje
u pravilnim intervalima.

Gledamo ga i govorimo
eno onog odvratnog tipa.

Nije nam ništa napravio.
Ne znamo ništa o njemu.
Ne možemo to objasniti.
Jednostavno,
taj tip je odvratan.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Tatjana Gromača (1971) Empty
PočaljiNaslov: Re: Tatjana Gromača (1971)   Tatjana Gromača (1971) Icon_minitime15/7/2014, 8:07 pm

Koliko smo sretni



Znam ljude koji ništa ne rade:

samo sjede i bulje kroz prozor.

I ja sam jedna od njih,

ne radim ama baš ništa,

možda čeprkam po noktima

ili se grebem po leđima.

Tu i tamo ugledam koji končić ili mrvicu

na tepihu,

ustanem se, uzmem ga i bacim kroz prozor.

Onda ponovo sjednem i nastavim s gledanjem.

Mi smo svi bez posla.

Posla nema i po svoj prilici neće ga niti biti.

Možda bi trebali biti sretni zbog toga.

Ali ne, mi očajavamo.

Nemamo snage nizašto.

Posložili smo sve stvari po ormarima.

Opeglali sav veš.

Kuhati nam se ne da jer nemamo apetita.

Slušamo tiho pucketanje u svojim glavama.

Osjećamo vlastiti teret koji nam stalno čuči na ramenima.

Gledamo kako se polako topimo i curimo niz otvore od kanalizacije

kao prljava proljetna bljuzgavica.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Tatjana Gromača (1971) Empty
PočaljiNaslov: Re: Tatjana Gromača (1971)   Tatjana Gromača (1971) Icon_minitime15/7/2014, 8:08 pm

S ruksakom i komadom čistih gaća



Neću te pitati kako se osjećaš

dok stojiš na kamenim pločama uz obalu rijeke,

u gradu u kojem si nekad davno živjela.

Sada dolaziš povremeno,

s ruksakom i komadom čistih gaća

vidjeti vašu kuju koja se upravo okotila.

Sunce je tako dobro danas

i staklo razbijenih boca ljeska se na betonu smireno i bezopasno.

Takva si i ti

dok gledaš napuštenu kasarnu

među čijim si se zidinama davno ljubila

i udišeš miris vlage iz kaktakombi rimskog mosta

kroz koje su tutnjali tvoji mladi dani.

Čudan osjećaj

— znaš da je tvoj život došao do jedne točke

i sada trebaš uzeti trokut ili ravnalo u svoje ruke

i nagnuta nad njim

kao nad praznim listom bez linija

geometrijske bilježnice

povući bilo koji od slijedećih pravaca.

Nemoj da ti to moram ponavljati.


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Tatjana Gromača (1971) Empty
PočaljiNaslov: Re: Tatjana Gromača (1971)   Tatjana Gromača (1971) Icon_minitime15/7/2014, 8:11 pm

Tko si ti?



Ustaješ sa svoje ležaljke kao žena nakon kozmetičkog tretmana.

Brzo, namaži ruž na usta, jer si bez njega ružan!

Bosonog navuci svoju strech haljinu, popravi frizuru, ne zaboravi tašnicu!

Misliš li na ženu, ljubavnicu ili na svog sina

dok se spuštaš do taxija na uglu

niz svježe opranu ulicu?

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Tatjana Gromača (1971) Empty
PočaljiNaslov: Re: Tatjana Gromača (1971)   Tatjana Gromača (1971) Icon_minitime15/7/2014, 8:12 pm

Danas sam odlučila otići od tebe



Danas sam odlučila otići od tebe

I zato sam ti spremila najfiniju ribu.

Pekla sam je s ljubavlju,

ti znaš koliko ljubavi imam.

Ali šta to vrijedi

kad mi više ne znamo rukovati njome

i ona stoji kao skupa igračka na ormaru

punom prašine.

Mi smo hrabri, prekaljeni borci

i žvačemo tu ribu snažno, nepokolebljivo.

Njena hrskava slana kora klizi niz naša

tužna grla

dok plačemo i stežemo se

kao dva stara krvava gmaza.

Stojim u hodniku i posljednji put

gledam blesave razglednice naših prijatelja

zataknute o drveni ram ogledala.

Poljubi me još jednom, kažem.

Poljubi me još jednom.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Tatjana Gromača (1971) Empty
PočaljiNaslov: Re: Tatjana Gromača (1971)   Tatjana Gromača (1971) Icon_minitime15/7/2014, 8:13 pm

Još jedna šalica s kioska »Duhana«



U rane jutarnje sate

kada izvlačim iz kreveta svoje nalakirane nožne prste

razmišljajući o tome kako je možda došlo vrijeme

da onim kamenom iz kupaonice kojiput ostružem otvrdnule pete,

ja zapravo opet mislim na tebe.

Mogu se zavaravati raznim rutinama,

to mi uopće neće pomoći.

Ne vrijedi mi ribati kupaonu,

niti peglati veš.

Povlačim vodu iz vodokotlića

i ti kliziš niz keramički vrat WC školjke.

Uključujem kompjutor,

tvoj me lik promatra s velikog modrozelenog ekrana.

Pijem kavu iz svoje lijepe šalice

koju sam neki dan kupila na kiosku »Duhana«.

Sutradan, kupila sam još jednu.

Eno je, stoji gore, na vrhu one police!

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Tatjana Gromača (1971) Empty
PočaljiNaslov: Re: Tatjana Gromača (1971)   Tatjana Gromača (1971) Icon_minitime15/7/2014, 8:14 pm

U dobrim danima tvoja kuća miriše na juhu od povrća



U dobrim danima tvoja kuća miriše na juhu od povrća.

Proljetnu juhu, tako je zoveš.

Puno mrkve, grašak i nešto karfiola.

S ulaznih vrata njušim miris začina.

Bilje, napokon si se naučila upotrebljavati ga.

U onim drugim, neću reći kakvim

još uvijek mogu prizvati težak vonj svinjske masti.

Prikrivala bih mučninu sve do odlaska,

a onda bi, već na kolodvoru

smjesta kupovala pola litre jogurta

i malo kruha.

Stala na vratima dućana provirujući van oprezno,

poput ćurke kojoj je glava zapela o prorez žičane ograde.

S olakšanjem ustvrdila: udaljila si se dovoljno daleko

da mogu na miru pojesti ovu hranu.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Tatjana Gromača (1971) Empty
PočaljiNaslov: Re: Tatjana Gromača (1971)   Tatjana Gromača (1971) Icon_minitime15/7/2014, 8:15 pm

Neću


Neću se moći oduprijeti zlu u sebi,
Ne!
Neću se moći oduprijeti slabosti u sebi,
Neću moći pobjeći od vlastite sujete
Koja će me noću sustizati iza ugla kao sjena
I neću moći poništiti prevrtljivu prirodu žene u sebi
Svakoga puta kada bih to željela.
Nema spasa za mene, kao niti za bilo koga drugoga,
To je barem jasno.

A tako bismo htjeli, tako bismo željeli živjeti postojani
U miru i zadovoljstvu.

Noći dolaze i odlaze, najsretniji smo kada spavamo,
Zacijelo.
I sve je u nama prijetvorno, pa i onda kada dijelić nas to nije,
Sve u nama traži da to postane

Život kao da ne podnosi istinu.


Jedino smrt, smrt je možda može podnijeti.

I ta poezija, ta slatkorječiva hinjenost poštenja i istine
Kojima tobože težimo
Ništa od toga ne ostaje.

Samo puka taština
Hrpa riječi uvezana hrbatom lijepe knjige
I našim imenom
Kao pologom za besmrtnost
Koju priželjkujemo.


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Tatjana Gromača (1971) Empty
PočaljiNaslov: Re: Tatjana Gromača (1971)   Tatjana Gromača (1971) Icon_minitime15/7/2014, 8:16 pm

Grad



Kamo je krenula ova žena?
Krenula je u grad.
Što je pronašla tamo?
Pronašla je ljude koji jedu i piju,
Ljude koji hodaju.
Je li među njima pronašla sebe?
Pokušala je, ali nije uspjela.
Je li među njima pronašla ikog bliskog?
Nije pronašla nikog.
Ima li u tom gradu nekoga tko bi joj skuhao čaj kada bude bolesna?
Nema.
Pa što će onda ta žena u takvome gradu?

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Tatjana Gromača (1971) Empty
PočaljiNaslov: Re: Tatjana Gromača (1971)   Tatjana Gromača (1971) Icon_minitime15/7/2014, 8:19 pm

Slabost


Pobjegnimo nekuda od života,
Od ruke koja će nas dovesti i odvesti.
Sakrijmo se od svega
(a ponajviše od nas samih).
Iskopajmo rupu u zemlji
duboku kao bunar
i zakoračimo u nju.
Šćućurimo se unutra, točno na dnu duboke rupe
I obgrlimo se rukama i nogama.
Učinimo to očišćeni od svake primisli.
Skončajmo u sreći i ljubavi.
Skončajmo sigurni u sreću i ljubav
koje nam je Bog nekim čudom poklonio.

Zar baš mi?

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Tatjana Gromača (1971) Empty
PočaljiNaslov: Re: Tatjana Gromača (1971)   Tatjana Gromača (1971) Icon_minitime15/7/2014, 8:22 pm

Ovo

ovo su usne koje su do maloprije govorile nešto
i to nešto slilo se u milione ušiju
i otputovalo u milione mozgova
koji su, sve saslušavši, klimnuli glavama i rekli
  - da, to su riječi istine!

ovo su, malo zatim poslije,
te iste usne od maloprije
no sada im se nešto dogodilo
nešto sasvim nepredviđeno
i usne govore nešto suprotno
nešto posve suprotno od onoga sa čime su se
spokojne usaglasile
i sa čime se usaglasilo milion drugih ušiju i mozgova.

ovoga puta usne su ponovno uvjerene u istinitost riječi koje izgovaraju
ali začudo, više ne traže savjet ni mišljenje
svih onih miliona mozgova i ušiju od prije neki dan.
Srce koje udara u grudima
poput čekićara ili parnoga stroja
potvrdilo je danas usnama - da, ovo je istina,
samo je ovo istina!

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Tatjana Gromača (1971) Empty
PočaljiNaslov: Re: Tatjana Gromača (1971)   Tatjana Gromača (1971) Icon_minitime15/7/2014, 8:26 pm

NOĆ U CRNOJ ŠUMI



Sunce je već pokraj šume
crne kao ugljen.

Močvara, propupale vrbe.

Kuća ulubljenog krova
razbijenih prozora.

Prelijevaju se prostori,
rijeke.

Nekoliko sam država promijenila ovih dana.

Toliko je ljudi prostrujalo kroz moj život.

Jesam li ih sve stigla dovoljno povrijediti
da me pamte još neko vrijeme po zlu?

Skladište dasaka, ciglane, nekadašnji hambari municije.

Bila sam zlurada,
bez dovoljno samokontrole.

U neformalnom sam društvu, naizmjence
izgovarala suvišne riječi o drugima.

Isprazno blebetanje najveći je zločin intelektualaca
dvadesetog stoljeća
zapisao je Czeslaw Milosz.

Sunce zalazi iza crne šume.
Kuće kao sitne kiparske legure,
rasute podno zelenog brijega.

Ismijati će me
zlobniji od mene
zbog idealizma i istinoljubivosti.

Ne mogu opstati u svijetu
u kojem mi netko treba stajati iza leđa.

Rijeka nosi trulo granje,
brežuljci se valovito prelijevaju zemljom.

Svečani niz drveća na obroncima.
Kolosijek sreće na kojem je moguće dotaći čudo.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Tatjana Gromača (1971) Empty
PočaljiNaslov: Re: Tatjana Gromača (1971)   Tatjana Gromača (1971) Icon_minitime15/7/2014, 8:27 pm

CURA KOJA JE SJEBANA


Odlazi ujutro, vraća se nešto
prije dnevnika.
Zapadno radno vrijeme!
Dugačak crni kaput, siva svjetlost
na njenome licu, kosa
zataknuta iza uha.
U njenome sandučiću nema ničega
osim reklama za besplatnu
dostavu pizze i računa
za vodu i grijanje.
Otključava vrata, baca stvari na pod,
umiva se i dok se briše mekim frotirom
dugo gleda svoje lice u ogledalu.
Oblači staru ofucanu trenirku
i sjeda pred TV.
Podgrijava jelo od jučer,
gleda kroz prozor, pere zube.
Napokon odlazi spavati.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Tatjana Gromača (1971) Empty
PočaljiNaslov: Re: Tatjana Gromača (1971)   Tatjana Gromača (1971) Icon_minitime15/7/2014, 8:30 pm

NAJVAŽNIJE JE OSTATI MIRAN




Dok sam hodala ulicom

videla sam tipa kako izlazi iz auta
s revolverom u ruci.
Stavio ga je u džep trenerke.
Upravo je u tom trenutku
skužio da ga promatram.
Pogledao me je opako,
Kao: i tebe ću ubiti kučko.
Brzo sam maknula pogled.
Pravit ću se kao da sam vidjela kitu cvijeća
A ne pravi pištolj.
Najvažnije je ostati miran.

Slijedećeg trena bilo mi je svejedno.
Čekala sam da mi metak doleti u leđa.
Kao da me nešto zasvrbilo
a on će me samo počešati.
Gledala sam mjesec gore na nebu.
Bio je pun.
Ovo je sasvim O.K. vrijeme da umrem.
Baš sam se nekako osjećala kao da sam raskrstila
sve sa životom.
Onako smireno, okupano i opranih zubiju,
pred spavanje.

Ljudi su iznosili televizore i stari nameštaj pred zgrade.
Bila je to prava invazija znojavih tipova
u potkošuljama i natikačama
koji šutke tovare na travnjak
sve to zarđalo pocinčano željezo, kromirani aluminij
i ostalo.

Izgledalo je
kao da su i oni raščistili sa svojim životima.
Još samo da izbace smeće iz stanova
pa može doći tip s revolverom u trenerci
da ih redom pokoka.

Bit će da je frajer razaslao dopise
po kućnim savjetima
Ubijam po kućama
Prije smrti obavezno očistiti stanove od starog nameštaja.

Tamo iza,
Kod drugog bloka nebodera
klinci se igraju skrivača.
I ne slute da iza mene
Hoda striček s pucaljkom u gaćama.
Je l’ ti bolja Martina ili Mirela?
Pitala je klinka klinku
dok su trčale da se skriju.
Nisam čula što joj je ova odgovorila.

(iz knjige Nešto nije u redu?)

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Tatjana Gromača (1971) Empty
PočaljiNaslov: Re: Tatjana Gromača (1971)   Tatjana Gromača (1971) Icon_minitime15/7/2014, 8:33 pm


Volim kad dodeš sa svojim dečkima



Volim kad dodeš sa svojim dečkima poslije nogometa
a ja napravim pitu od sira i jabuka.
Poslije pijemo vino i rakiju iz Friždera
i govorimo glasno, bez ustezanja.
Tranzistor je uključen
i gori neonska lampa iznad sudopera.
Mi pričamo o mržnji i ratnim zločincima,
o mogućim opcijama naše budućnosti
i svemu što ukazuje na to
da a ovoj zemlji nema dobrog života.
Ljeto je i svi imaju otvorene prozore.
Oni par katova niže
mogu jasno čuti naše glasove.
Mogu, sjedeći za svojim večerama
imati nepristran pregled situacije
i vidjeti a što se sve ovo pretvara.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Tatjana Gromača (1971) Empty
PočaljiNaslov: Re: Tatjana Gromača (1971)   Tatjana Gromača (1971) Icon_minitime15/7/2014, 8:35 pm


Ludi poštari ulaze u grad


Divlji su i sve se puši za njima dok vuku svoje ute
platnene
torbe
U glavnom gradu na glavnom kolodvoru oni izlaze
iz glavne
pošte
i putuju glavnim brojem šest do glavnog trga.
Nemaju srama i zajebavaju se na sav glas.
Ljudi su loše volje a ludi poštari ne šljive egzistencijalne
bedove.
Sve je a njihovim rukama i ludi poštari to dobro
znaju.
Dok jezde kroz grad za njima ostaju ute poštanske
mrlje na
sivom asfaltu,
znakovi da su bili tu.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Tatjana Gromača (1971) Empty
PočaljiNaslov: Re: Tatjana Gromača (1971)   Tatjana Gromača (1971) Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Tatjana Gromača (1971)
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Složeno na policama- piše se u temama ispod naslovne :: Biblioteka poezije-
Skoči na: