Ivo Andrić - Poezija

Naslov: Re: Ivo Andrić - Poezija 12/3/2015, 11:17 pm

Nije najgore što sve prolazi, nego što mi ne možemo i ne umemo da se pomirimo sa tom prostom i neizbežnom činjenicom.

(Ivo Andrić

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...

Naslov: Re: Ivo Andrić - Poezija 12/3/2015, 11:17 pm

1914

In Halbdunkel und Stille,
ohne Traum in der Nacht, ohne Frieden am Tag,
Hat langsam, im Kranze der Wunden,
Meine Seele Vergessen gefunden.

Aber heut morgen, beim ersten Strahl der Sonne
Heulte das Erinnern mit schrecklicher Stimme
Und Blut spritzte aus allen Wunden:
Sie brachten mir einen Krug mit Wasser,
Und zum ersten Male, mit Grausen,
Sah ich im dunklen Wasser
Mein Gesicht, hager, bleich, und böse.

1914. Ivo Andrić

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...

Naslov: Re: Ivo Andrić - Poezija 14/1/2016, 12:04 pm

ШТА САЊАМ И ШТА МИ СЕ ДОГАЂА X

Неизрециву снагу дају духу и телу
Ћутање, понос никада неречен.

Знам топал мирис који има свила
Љубавничка, и знам укочен поглед опроштајни,
И сласт, и жељу смрти
Која иде као сенка за њом.
Ал' веће сласти не познадох од мисли:
Да је небо, што сја над нама као обећање,
Само гробница;
А достојанство једино
И једна молитва права:
Оборене очи и уста која ћуте.

Моја ме мисао ко сјај невидљив води
Док сам идем кроз ноћ и маглу.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...

Naslov: Re: Ivo Andrić - Poezija 14/1/2016, 12:09 pm

ШТА САЊАМ И ШТА МИ СЕ ДОГАЂА VIII

Дани се гасе.
У ову јесен ничу жеље у мени
Ко у најлуђе пролеће.

Огромно небо јесењег дана.
Касне птице. Сан.
Сан у сну. И снови губе лице
У вечерњој магли снова.

Огромно небо и понор маштању,
А никог нема да ми руку дода.

Тад ми је земаљски пут
И људско лице.

Само још ноћу, док пролазим улицама,
Пустим и мрачним,
Причини ми се да ме неко зове
По имену.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...

Naslov: Re: Ivo Andrić - Poezija 14/1/2016, 12:12 pm

СТРОФЕ У НОЋИ

Пролазност

У ноћи зли су вјетрови,
у ноћи, кад молитве гасну,
тад страхом зелених језера
испуни душу ми страсну

мисô. – Тако се јавља она,
злокобна стара у ноћ касну
и кроз њу сваки тужно види:
смрт своју бијелу и безгласну.

Трагедије

У ноћи је граду с бедема
жалобна труба затрубила,
у ноћи су гријеси пјевали,
ноћ је своје гријехе љубила;

душецима крв је планула,
- ноћ је своје гријехе љубила –
тад су звијезде потамњеле:
јунака је жена убила.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...

Naslov: Re: Ivo Andrić - Poezija 14/1/2016, 12:15 pm

РИТМИ БЕЗ СЈАЈА

Марта мјесеца

Стара и знана љепота земних ствари
И бједни сјај пролазног
Нису више за моје очи. Ово
Добро посланство не носи ни трага
Јадних и празних дана које прођох.

Мени се сања опроштојни сан
Кратког виђења.
Марија гледа: оборене главе
Како одлазим дугим путима,
Куда је пала магла;
Мој огртач је покисо и тежак;
Мој пут без повратка. Марија плаче.

Стара и знана љепота земних ствари
И бједни сјај пролазног
Не дира више моје мисли.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...

Naslov: Re: Ivo Andrić - Poezija 14/1/2016, 12:21 pm

ЖЕЂ

Остадох те жељан, једног летњег дана,
О, сребрна водо, из туђега врела.
То је било давно -
Свака ми је стаза данас обасјана
Сунцем и лепотом. Срећа ме је срела.
Из стотину врела жеђ моја сад пије,
Али мира не нађох нигде, јер ме никад
Ватра прве жеђи оставила није.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...

Naslov: Re: Ivo Andrić - Poezija 14/1/2016, 12:31 pm

Neki glas, miris neki i jedna lijepa zvijezda ne mogu,
noćas, da dignu iz moje dubine sve što je bilo.
Ovo mora da su mi popucali svi konci, lijepi
konci, tanani, što vezahu mene za moje Juče.
Ne drže konci. U dubini svojoj osjećam tegobu
mrtvog Lane i žalost zaborava.
Od svih ružnih noći, ovo mi dođe noć, kad
zaboravih značenje svega.
Pa ipak mutno slutim, da sve to ima drage i tužne
veze sa onim, što je potonulo. ( Potonulo )

Ne ruši sve mostove, možda ćeš se vratiti.
Nisi ptica ni leptir obalom što leti,
Kad nema mostova uzalud je čeznuti,
Uzalud je shvatiti, uzalud je hteti.

Ne ruši sve mostove, možda ćeš se vratiti.
Ostavi bar jedan most između srca i mene.
U samoći je lakše neshvaćeno shvatiti,
Mogle bi te nazad nagnati uspomene…

Da li znate kako je
svu noć slušati romon o prozore
i ne moći usniti?
Kiša, ko mati, tiho pjeva
a sna nema tek misli kišne noći.
Zašto na svaki dodir života
ostaje dušom kao jeka – bol?

Mirisu silno bijeli cvjetovi
i pada sitna kisa proljetna
ja kisnem sam.

O nitko ne zna kako je
tesko hoditi sam i bolestan,
bez ikog svoga
u zlatno proljece.

U srcu mome nema ljubavi
u srcu mom su tavni spomeni
davni i mucni.

Silno mirisu bijeli cvjetovi.
Kisnem. Bez mira, bez ljubavi
Sam i zalostan. - Lanjska pjesma

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...

Naslov: Re: Ivo Andrić - Poezija 14/1/2016, 12:37 pm

KOGA LI LJUBI ONA MLADA ŽENA

Koga li ljubi sada ona mlada žena? Ona
mlada žena, koju sam našao jednog ljeta
lijepu i dozrelu od šesnaest godina,
prolazi - bog zna zašto - jutros mojim
sjećanjem.

Koga ljubi sada ona mlada žena?

Jednom sam na maloruskoj ravni našao
crven i krupan cvijet: njegova sočna
čaška, kratka cvata, nudila je, u široko
rastvorenim laticama, svoje nadrasle
prašnike svim vjetrovima.

Koga ljubi sada ona mlada žena?

Nikad nije bilo između nas riječi (ja sam
teško i razumijevao njen jezik) i naš odnos nije
imao nikada određenog imena. Pod zvijezdama sam je
ljubio do umora i do ponoći sam ležao na travi,
s glavom u njenom krilu.

To je bila žena stvorena za ljubav i predavala
se nijema od strasti i suznih očiju, šapćući
isprekidane riječi o vjernosti.

Koga li sada ljubi ona mlada žena?

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...