LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Драган Ничић Циноберски

Ići dole 
AutorPoruka
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Драган Ничић Циноберски Empty
PočaljiNaslov: Драган Ничић Циноберски   Драган Ничић Циноберски Icon_minitime12/5/2015, 6:01 pm




ГОРАЖДЕВАЦ


Горе и жду
Прошли су кроз ватру
И кроз воду

Сада немају где

Да оду

Вратили су се земљи

И предали себе ветру
Немојте да их бројите
Нису више у кантару

Нема их ни на метру

Заборавили су на огледала

И такозване људе

И баш свима за инат

Неће да полуде

Око њих је круг
А у срцу тачка
За молитве за клетве
Свих тих Смешкоплачка

Пркосно помирени

Са судбином


-Драган Ничић Циноберски

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Драган Ничић Циноберски Empty
PočaljiNaslov: Re: Драган Ничић Циноберски   Драган Ничић Циноберски Icon_minitime12/5/2015, 6:04 pm


Predstavljamo vam pesnika iz Čaglavice kod Prištine

Dragana Ničića Cinoberskog.

Ničić je svoju prvu pesmu napisao inspirisan jednim tužnim događajem koji se dogodio u vreme dok je bio vojnik, u noćnim satima, kada je na stražarskom mestu poginuo njegov drug iz armijeTomaž Grašić. Pesmu je nazvao "Mesečarka". On smatra da je emotivni potres svakako važan da jedna pesma nastane.

"Ja se bolje izražavam i pronalazim tamo gde je su za emotivni podsticaj potrebani više tuga i nesreća nego sreća i to je činjenica. Da li je to odlika života neznam. Generalno, ne, ali očigledno u mojoj poeziji da. To je jedan tranutak kada čovek jednostavno oseti potrebu da izađe iz sebe jer pesma je pokušaj da se izađe iz neke unutrašnje teskobe koji u jednom trenutku toliko kulminira da čovek poželi da izađe iz sebe, da opipa svet i da potraži svoje mesto u njemu. Pesma je ustvari pokušaj da se nađu vrata. U tom smislu osećaj govori da je pesma samo iluzija za to ali će duša pesnika uvek izaći na ta vrata i nikada neće odoleti. U tome se duše pesnika uvek razlikuju od duša običnih ljudi."

I druga pesma Dragana Ničića Cinoberskog nastala je posle gubitka još jednog dragog prijatelja, Jovice Markovića, i zato kaže da su ti i takvi početci obeležili njegov dalji rad.

"Onda je taj razvoj išao dalje i pokušao da se širi u nekim raznim pravcima. Neko je valjda negde prepoznao da je to možda poezija. Bitno je bilo da ja osećam da sam nešto rekao. Uvek kada sam napisao nešto što jeste, znao sam da sam da sam to napisao zbog osećaja u sebi ne zbog neke spoljašnje manifestacije. Jer, da bi ste stvorili nešto što će da vas nadživi morate da dođete vrlo blizu smrti. To je bar moje viđenje. Ili vrlo blizu života. U mom slučaju je dodir smrti bio presuđujući za ono što sam zapisao a često su ta dva dodira vrlo blizu. Ako, recimo, imate neku neostvarenu ljubav onda se dodir života i smrti zbližavaju i vi ste u istom trenutku spremni da za jednu osobu koja niste vi spremni da živite i da umrete. I to je taj inspirativni trenutak."

On piše sa verom da će ga svako delo koje ostane zapisano nadživeti osim ako se, kako kaže, ne traži da nešto napišete po cenu života ili smrti. Tada je nastala njegova pesma "To nije moje Kosovo".

"Sve što sam rekao u toj pesmi to je sve ono što ja želim da moje Kosovo ne bude po svakoj strofi, po svakom stihu. Znači, to je moja želja da Kosovci koji danas jadni sami sebe nazivaju Kosovarima dođu do neke svoje svesti o sebi a kad oni dođu svesti o sebi onda će i svet doći svesti o njima i prihvatiti ih. Jer nismo još na putu da dođemo do neke svesti o sebi, šta smo, ko smo i na kraju krajeva kako se zovemo. Shvatam da postoje odrednice, entiteti i shvatam da narod, ljudi, kojima ja pripadam nemaju svoju odrednicu. Ja odrastam u državi u kojoj postoje Srbi, Albanci, Vojvođani, Crnogorci, Makedonci a narod kome ja pripadam nema svoju odrednicu. To naravno sjajno primećuju i Albanci i onda prave odrednicu "Kosovari", prave novu naciju, zato što odrednica za kosovske Srbe ne postoji. Osnovno je to da "oslobađanjem" Kosova Srbi sa Kosova nisu prihvaćeni kao Srbijanci, znači, oni nisu Srbijanci od strane lokalnog stanovništva, oni nisu posmatrani kao Srbijanci, oni su posmatrani kao raja a od strane Srbije posmatrani su kao neko stanovništvo koje je ipak 100 godina duže pod Turcima. Nikada demokratija nije uvedena na Kosovo i to je ono o čemu se sad priča i što jeste činjenica. A mi nikada nismo naučili da se organizujemo, znači konzulski sistem je ostao u odnosu na Srbe sa Kosova jer nikada Srbin sa Kosova nije mogao da bude konzul, odnosno predstavnik države Srbije u Prištini uvek je u Prištini i posle "oslobođenja" bio konzul bilo da je on iz Čačka, iz Valjeva ili iz Podgorice, da li je on Srbijanac ili Crnogorac nije bitno. On čak može da bude u najboljem slučaju Crnogorac koji je doseljenik na Kosovo ali nikako ne može da bude Kosovac."

Pesma "To nije moje Kosovo" nastala je još 1995-te ali pune četiri godine niko na Kosovu to nije hteo da objavi.


To nije moje Kosovo

To nije moje Kosovo
ni vi niste Kosovci
žestoko sam izigran
na prašnjavoj visoravni koja peče
ja vama više nisam vičan
vi, kako vetar dune
a ja sam nepomičan
To nije moje Kosovo
ni vi niste Kosovci
ponašate se kao zli gosti
u egzotičnoj ste provinciji
vama se čini o vama brinu
počasni konzuli i vazali
zato se valjda grabite za kosti
kad gazda baci da se i razgali
To nije moje Kosovo
ni vi niste Kosovci
čuvari svetih seni
da su oni brojali
vi ne biste bili ni rođeni
da su oni imali odstupnicu
vi ni da postojite ne bi smeli
To nije moje Kosovo
ni vi niste Kosovci
prodajete što niste kupili
ali u gorkom čućete snu
platiće za vas vaša deca
tu zamlju svetu i prokletu...

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Драган Ничић Циноберски Empty
PočaljiNaslov: Re: Драган Ничић Циноберски   Драган Ничић Циноберски Icon_minitime12/5/2015, 6:07 pm



Dragan Ničić je do 1999. godine radio kao lekar u Kliničkom centru u Prištini i dane progona srpskog naroda sa Kosova pamti kao težak udarac za celu državu i uzaludno već deset godina pokušava da zaboravi proleće i leto 1999-te godine.

"Ja se vraćem sa dežurstva u Klinici a iz pravca Skoplja dolazi kolona tenkova. I ja presecam kolonu tenkova da bi skrenuo u svoju ulicu. Kasnije mi objašnjavaju da je to bio prlično riskantan potez. Pitanje šta je bilo riskantno u leto 1999-te teško je izdvojiti šta su najteže slike. Najteža slika koju sam ja doživeo tih dana nije čak vezana za ono što sam video, nije vezana za neka ubistva kojih je tada bilo, naravno, nego je vezano za porodicu Kostić koja se tada iz Metohije povlači u Srbiju. Oni u Čaglavici staju da prespavaju ceo taj konvoj iz Orahovca i Zočišta. U mojoj kući dolazi žena kojoj su uzeli sve, znači i iz njene porodice i iz porodice u kojoj se udala i onda prvi put u životu ja vidim u porodici ženu koja je naravno otupljena lekovima izvan sveta i vremena i dva deteta koja pokušavaju da sa njom uspostave bilo kakav kontakt i iza leđa udaraju u nju kao u izgorelo drvo. To je možda neka slika koja je otišla najdublje. Što se tiče onih slika u kojima sam učestvovao, kojih sam na neki način bio deo one jesu strašne ali su na nekim površnim nivoima kao što je ubistvo mog kućnog prijatelja kada je došlo do sloma sistema. To je bilo jutro dana kada je kidnapovan profesor Tomanović."

I upravo te 1999-te godine u sećanju mu kao najteži trenutak ostao progon lekara i medicinskog osoblja iz Kliničkog centra u Prištini i kidnapovanje doktora Tomanovića sa kojim je radio.

"Gospodin Tomanović je odveden kao čovek, znači ne kao mavra i to je ono što je njima i zasmetalo. Njemu su njegovi pomoćnici i tehničko osoblje rekli da izađe, bar kako sam ja čuo, da ustvari svi izađemo na ulaz iz vešeraja to je tehnički ulaz i da izađemo kao miševi a profesor je odgovorio: ušao sam kao čovek na vratima tako ću i da izađem. Neznam da li je ovo istina ali volim da verujem a ono što mi je važno to mi liči na profesora Tomanovića veoma. Mi smo nekoliko dana bili dežurni. To je znači, od ponedeljka do četvrtka, a to se dogodilo u četvrtak, povezivali smo dežurstva pokušavali da sačuvamo nekoliko pacijenata koji su zaostali u bolnicama. Dan pre kidnapovanja profesora oko 6 časova profesor Kandić nam je sa Hirurgije javio da on odustaje i da napušta Hirurgiju a sa neuropsihijatrije su nam jevili da su OVK već upali tamo. Mi smo nekako valjda zahvaljujući božijoj pomoći tu noć progurali na klinici, ujutru su se desila ta ubistva, tak okršaj u kojem je poginuo Zoran Radulović kada je došlo definitivno do raspada sistema na Hirurgiji. Bio je sastanak u dekanatu sastanak je vodio Grbić i ja pošto sam već nekoliko dana bio na klinici otišao sa kući. Uveče su mi javili šta se dogodilo i da ni slučajno sutra ne idem na kliniku. Sutradan je kidnapovan sin doktora Todorovskog. To je bio kraj našeg pokušaja da sačuvamo bolnice za naš narod."

Cinoberski smatra da je za ovih deset godina jasno pokazana nezainteresovanost za povratak rasejenog srpskog stanovništva na Kosovo a da se oni koji su ostali na sve načine primoravaju da se odreknu sopstvenog identiteta.

"Deo tog mog napora u kniževnosti jeste da se sazna da na Kosovu žive Srbi koji su Kosovsci, kao što u Vojvodini žive Vojvođani ili u Crnoj Gori Crnogorci koji eto igrom slučaja više nisu Srbi ali znamo kako se zovu. Tu formulaciju Milice Lilić da sam ja svojim delom bar malo doprineo da reč Kosovci uđe u sferu srpske književnosti mi je draga. Ja sam odbio ponude državnih književnih delegacija Rusije, Kine i još desetak država, da ih ne nabrajam, da prevedu poemu "To nije moje Kosovo" jer sam im rekao da je to intimna pesma između mene i mog naroda i pokazao sam im da tamo postoji neki srpski narod koji čak ima svog pesnika i da drži do svog dostojanstva.To je za njih bio jedan katastrofičan događaj ali to je njihov problem jer on je bio izazvan njihovim ponašanjem 1999. godine a to se dogodilo upravo te godine na međunarodnim susretima pisaca. Ja sam govorio "To nije moje Kosovo" i pošto poema traje oko 15 minuta, oko 10-og minuta su babe počele da plaču, počela su komešanja, čuo sam kometare da govorim a ne da čitam i onda kada sam završio prolomio se aplauz i onda su ljudi nastavili da izlaze za govornicom ali veče više nije išlo. Onda je rečeno da više nema smisla da se to veče nastavi i da se govri posle tog. A onda je, mislim samo predstavnik Velike Britanije, izašao i rekao: niti sam šta razumeo, niti me šta zanima ja sam putovao da bih pročitao svoj rad i ja ću ga pročitati. I naravno on je pročitao taj svoj rad i tako se to završilo."

Zato mu sada posebno pada teško jer uviđa da je država Srbija Srbe na Kosovu prepustila nemilosti.

"99-te juna država nas je napustila fizički u svakom smislu, znači nije bilo ni d od države. Danas smo ostavljeni u tom smislu da sad jedna novinarka pita gospodina ministra za Kosovo i Metohiju u vezi problema sa strujom kaže: da li vi sugerišete kosovskim Srbima da plaćaju struju i time priznaju kosovsku državu? A ministar kaže: ja im ništa ne sugerišem! Kao oni treba sami da odluče. E sad kosovski Srbi su u ovom trenutku ostavljeni u tom smislu da se tom izjavom osećaju ostavljeno, ako je to stav države, neznam. Možda se ministar nespretno izrazio ali bojim se da to jeste neka intencija. Znači sad je borba za ljude. Što se tiče Albanaca i onih njihovih zaštitnika, mentora problem zemlje i države je rešen sada treba rešiti problem stanovništava."

Nakon svih ovih godina od tih događaja Dragan Ničić Cinoberski smatra da pesnici i kulturni stvaraoci na Kosovu nisu uspeli da prevaziđu sve te barijere na koje su tih ratnih godina nailazili.

"Ja sam inicirao da se osnuje časopis "Glasnovik" i on je osnovan. Po mišljenju važnih ljudi iz kulture to je jedan od najboljih časopisa koji je te godine objavljen na srpskom jeziku ali zbog nekih svojih ličnih slabosti i razmirica taj časopis se završio na jednom broju a znam po nekim pričama da je časopis stigao do mnogih ljudi. Jedna devojka mi je pričala da njena majka svake noći stavlja časopis uz uzglavlje. Ona je našla nešto u tom časopisu. Mislim da je ideja tog časopisa bila dobra i da je on mogao da izrazi ono što nam se događalo i da je po svaku cenu časopis kao sinonim za saradnju za okupljanje, za manifestovanje zajedničke sudbine, taj književni časopis, trebao da opstane ali nažalost zahvaljujući našim slabostima nije. Mislim da smo izneverili svoju ulogu u svedočenju i dokumentovanju onoga što se desilo."

Strah u njegovom stvaranju oduvek je bio da se ne desi ono sto se na Kosovu desilo.

"Ono kako ja vidim stvari jeste da su gradovi etnički očišćeni 99-te, 2004-te su etnički očišćene varoši i sada su ostali samo seoski neradni logori. Ideja novih vladara sveta je bila da suprotno Hitlerovom sistemu nerad će brže uništiti ljude od rada. Kad mi pogledamo ljude koji su u logorima živeli i radili u Nemačkoj, oni su iz tih logora izašli kao fenomenalne ličnosti jer ih je taj rad očvrsnuo, ojačao. U međuvremenu oni koji se time bave shvatili su da je sistem logora američkih Indijanaca bolji, odnosno sistem logora u kojima se ništa ne radi. Znači neradni logori su opsaniji od radnih logora. To je sistem koji je uspostavljen, znači oduzeto je pravo na rad svim Srbima na Kosovu, lekarima, rudarima i oni su saterani u logore. Nemate pravo na rad. Sad, vi tu možete da pravite montažne bolnice, možete da kopate i ugalj u svojoj njivi ali ste izbačeni iz sistema i možete od Gračanice da pravite grad, kad vam bude, ako vidite pred sobom 600 godina."

Dragan Ničić Cinoberski je 2005.godine u Gračanici promovicao svoju zbirku poezije "Kosovska sveća". Književnik Golub Jašović je tada o delu Dragana Ničića Cinoberskog kazao:

Vladika crnogosrki Petar Petrović Njegoš, odnosno vladika Rade, ima jedan stih u Gorskom Vjencu "nit dogori niti svjetlost gubi ". Sveća Dragana Cinoberskog nosi sasvim drugačiju simboliku. Uglavnom je to sveća koja je simbol smrti, simbol naše pogibelji, simbol stradanja i verovatno će neko u budućnosti, ko razume književnost detaljnije da priča više za tog kniževno-teorijskog stanovišta o sadržini ove knjige. Kada je u pitanju stil Dragana Ničića, samo ću još taj podatak da kažem, da obeležje poezije Dragana Ničića Cinoberskog jeste taj uobičajni skoro razgovorni praktični jezik ali ima povremeno u nekim pesmama veoma retko pomalo čak i kosmo -demističkih tih crta a imamo i osobenih stilskih sredstava kao što je upotreba recimo atributa u postpoziciji npr. zvuk čudesan, glava kupusova, pećina Kosova, zatim funkcija atributa licne zamenice npr. oka moga. Još sam ovde zabeležio jedan divan stih iz jedne pesme u kojoj prosjak dolazi u pesnikovo selo i dobija pregršt brašna a odnosi iz sela samo vreću stida i sa tom vrećom stida odnosi sa sobom nepovratno odnosno više se ne vraca u priču o dobrim ljudima toga sela. I imamo jedan divan sarkazam, jednu i metaforu, metaforu koja može i da ubije.


Kosovskim pesnicima


Rasprsnuti ko topovsko tane
zariveni međ tela bez duše
i potonje dočekasmo dane
Viš srblji gde mit kosova ruše
Viš srblji gde mit kosova ruše
umivenim gospodskim jezikom
a nama se srca pretrnuše
pred poslednjom kajgrčom istinom
pred poslednjom i najgrčom istinom.
razvejani ko sneg u proleće
i sa rečju u grlu zastalom
Srbi braćo dobro biti neće ,
Srbi braćo dobro biti neće
s obe strane kosovskoga zida
pred nebeskim i zamaljskim većem
oslepi me vatro prvog stida

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Драган Ничић Циноберски Empty
PočaljiNaslov: Re: Драган Ничић Циноберски   Драган Ничић Циноберски Icon_minitime12/5/2015, 6:09 pm



Dragan Ničić Cinoberski rođen je u Čaglavici i veruje da su slabosti i sujeta najveći neprijatelji svakog naroda pa i svake porodice. On i danas veruje da se bez slobode ne može disati.

"Kada sam ja otišao na stovarište koje je napravljeno na kući Ristića pored trafoa čuvar stovarišta me je, koji očigledno zna sve likove a ja nisam bio lik iz tih dva meseca od kako je on tu, pita me gde živim. Rekoh mu da ne živim nigde. A on kaže: kako more. Moraš negde da živiš. Ja mu odgovaram: eto tako ti znaš kako. Nigde ne živim. A gde stanujem to nije važno. I tako. Negde se mora prespavati ali ne dišem slobodno nigde. Pa ja o tome pokušavam da učim od naše dece. Znači ja sam napisao pesmu "Sloboda" ali ona mi je ispala nekako rogobatna. I očekivao sam da neko od mojih prijatelja pesnika napiše to bolje od mene a pošto se oni nisu javili odjednom se dogodilo da su se javila deca koja su počela da pišu neka divna viđenja o slobodi. I tako je i nastala ova knjiga njihovih radova i ja to u njihovim pesmama pokušavam da nađem. Priznajem da oni to bolje od mene osete, vide maštaju valjda zato što znaju da nikada nisu videli slobodu a mi se možda samo zavaravamo da smo nekad bili slobodni."

Sloboda


Osobodite nas ili ubite
vi silnici sveta i vi lokalne ubice
sa nama gubite vreme
to nije u našoj krvi
mi nikada nećemo biti vaši robovi
ili sloboda ili grobovi
Vratite oteto ili nam spalite sve
zar će nam doveka
zlotvori čuvati hramove
opoganiste nas
od oblaka do kolevke
i sebe od oltara do dečije rake
vratite oteto il nam spalite sve
prodajte nas već jednom
ili poklonite
vi beogradske kantadzije
i vi kosovski bašibozluci
to znamo zlato vam je i u trećoj ruci
jednom ćete se dogovoriti
sa sobom zatvorite dveri
za nas Kosovce ne brinite
sve su nam smrti po meri
(Na pomenu cetrnaestorice ubijenih žeteoca u Starom Gracku. Jul 2002 god.)

Ničić je prošlogodišnji dobitnik Gračaničke povelje koja se tradicionalno dodeljuje na Vidovdan. Pesnik Cinoberski ima kritički, gorki stav prema životu i prema moći svih koji su mogli da pomognu u razrešenju kosovske drame.


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Драган Ничић Циноберски Empty
PočaljiNaslov: Re: Драган Ничић Циноберски   Драган Ничић Циноберски Icon_minitime12/5/2015, 6:11 pm



TО НИЈЕ МОЈЕ КОСОВО


То није моје Косово
То није моје Косово
Ни ви нисте Косовци
Жестоко сам изигран
На прашњавој висоравни
која пече
Ја вама више нисам вичан
ви како ветар дуне
А ја сам непомичан
То није моје Косово
ни ви нисте Косовци
Понашате се као зли гости
у егзотичној сте провинцији
Вама се чини
о вама брину почасни конзули
и вазали
Зато се ваљда грабите за кости
кад газда баци да се и разгали
То није моје Косово
ни ви нисте Косовци
Чувари светих сени
да су они бројали
ви не бисте били ни рођени
Да су они имали одступницу
Ви ни да постојите не би смели
То није моје Косово
ни ви нисте Косовци
Продајете што нисте купили
Али у горком чућете сну
платиће за вас ваша деца
Ту земљу свету и проклету
То није моје Косово
ни ви нисте Косовци
Одлазите у Србију
тамо вас зову
Али не на славља
са скрбости вас враћају
У празној соби сам
ти плачеш за незнаним човеком
и ја плачем са тобом
тешимо се злурадом судбином
И светимо косовским гробом
Вратите се кукуричу
црвени петлићи
А не знају да је теже
вратити се него отићи
А најтеже на Косово
Црквице су вам порушили
у дворишту змије, коров и гуштери
Међа вам се сама преорала
у пуста и разрушена села
Вратите се ако морате
само вас душа чека цела
То није моје Косово
ни ви нисте Косовци
Другима звоните звона
у прашњаве вагоне
па преко Ибра-рубикона
Издалека боље се чује
ни тамо нико не викну
По души шта нас кљује
Преживесте жандаре
и они кисело млеко
можда и није требало
Ал’ овде сам вас чек’о
То није моје Косово
ни ви нисте Косовци
Храбре ли вас то звери
а заборављате оно старо
Лавеж је чувар дворишта
А глас је чувар кућних двери
То није моје Косово
јалово вашариште
Циркус-мајстори га обилазе
дају успешне представе
А ви сте ставили језик
у слаткоречиве тегле
Излупате га ујутру
пред кућом да омекне
Сад може све да прогута
и све може да рекне
А да вас у грлу не загребе
Срећа да је прво прогутао себе
То није моје Косово
ни ви нисте Косовци
У вама нема истинске
радости ни туге
Само подсмех, завист и поруге
У гомили пада тежина
првог камена
Али расте тегоба ћутања
после Амена
Не ви нисте моји Косовци
дуго сам мислио
да нас само јава дели
Сад видим да нам ни сан није исти
Ноћима лебди на црном коњу
по тмурном небу
мој крик глувонеми
Ноћ од њега оседи, сване, побели
а ви га не чујете
Важнији су вам ваши небодери
заграбили сте стаклене штенаре
А заборавили Накараде, Неродимље,
Невољане
више вас то не боли
Најрадије би им сами
променили име
ипак се мало ради реда љутите
Кад други то учине
То није моје Косово
ни ви нисте Косовци
Молим вас не причајте
то више деци
Пред спомеником од шербета
и марципана на који
бацају цвеће
Ја видим смешно тужни споменик
Витеза са поломљеним мачем
Кунем вас
Опомињем
Опраштам вам
и плачем
неутешно плачем
Јер ипак грешан
Грешно сам пев’о
На живе ране сипао со
Али не лажем стварно сам сневао
То није моје Косово.


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Драган Ничић Циноберски Empty
PočaljiNaslov: Re: Драган Ничић Циноберски   Драган Ничић Циноберски Icon_minitime12/5/2015, 6:24 pm



ДРАГАН НИЧИЋ ЦИНОБЕРСКИ:

„Немамо право да ћутимо… И нико нема права да нас ућуткује!“


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Драган Ничић Циноберски Empty
PočaljiNaslov: Re: Драган Ничић Циноберски   Драган Ничић Циноберски Icon_minitime12/5/2015, 6:27 pm



Milutin

Evo vam dolazim sa Kosova
u carskom ruhu
ali bos
I čujem zovu me Milutine
ali se ne odazivam
Jer ja sam ovde samo
bezimeni kos
Mada u meni vrije
gnev sluge
I kraljevski ponos

I kada me pitaju kako je
ne odgovaram
Jer pogledam li bistrim
okom sluge Vidim
Kosovci piju
iz čaše koja nikog ne obilazi
Krv svoju
slatku kao pričesno vino
I gorku kao reč
koja zauvek odlazi

Pogledam li na to
kraljevo oćoravelo oko
Vidim
u vremenu daleko
u vazduhu visoko
Otvaraju mi se vrata
Kroz koja se samo jednom prolazi
I čujem glas

Ostani Ne odlazi
Ovo je tvoje
Zauvek i Ponovo
Dok je sveta i veka
I dok se zove Kosovo

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Драган Ничић Циноберски Empty
PočaljiNaslov: Re: Драган Ничић Циноберски   Драган Ничић Циноберски Icon_minitime12/5/2015, 6:28 pm



Blagoslov


Blagosloveni nek su
Od gorke duše pesnika
Slepi jer oni jedino znaju
Kako je lepa reč nepotrebna
U svome crnom sjaju

Blagosloveni nek su
Od gorke duše pesnika
Nemi jer oni jedino znaju
Kako se reč iz duše izgovara
Teško k’o na izdisaju

Blagosloveni nek su
Od gorke duše pesnika
Gluvi jer oni jedino znaju
Kako je vikati a ne čuti se
I slušati tišinu na kraju


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Драган Ничић Циноберски Empty
PočaljiNaslov: Re: Драган Ничић Циноберски   Драган Ничић Циноберски Icon_minitime12/5/2015, 6:30 pm



Savindan na Kosovu

(Dragomiru Kostiću)

Kad nije vreme za ništa
Znaj da je vreme za sve
I kad već gubiš nadu
Probaj još jednom do nje

Jer dan je sabor taštine
Teško je izbaviti se iz toga
Kad san ti spokoj donese
Seti se oka moga

Potraži ga u oku deteta
Nevinom od ljubavi i vere
I budi mir ovog sveta
Zaboravi na one što mere

Zaboravi na nove Srbe
Koji se lažno brate
Ali sve dok iskrenost
U srce i reč ne vrate
Goreće im kuće, hramovi i palate

A kad čujete iznenada
Da krov moj prokišnjava
O ne kunite zidare
To plačem
Ja Sveti Sava



____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Драган Ничић Циноберски Empty
PočaljiNaslov: Re: Драган Ничић Циноберски   Драган Ничић Циноберски Icon_minitime12/5/2015, 6:31 pm




BIOGRAFIJA PESNIKA

Dragan Ničić Cinoberski ,
pesnik i lekar sa Kosova i Metohije, rođen je 4.11.1963. godine u Čaglavici kod Prištine.
Radio je na Internoj klinici u Prištini do okupacije Kosova i Metohije od strane NATO pakta i administracije UN-a, juna 1999.godine.
Po progonu sa KBC-a u Prištini, učestvuje u organizovanju zdravstvene zaštite srpskog stanovništva u okviru Doma zdravlja u Gračanici.
Objavio je dve knjige pesama: “Crveni anđeo” – 1992. i “Kosovska sveća” – 2005. godine.
Književne nagrade koje je dobio su:
Nagrada za najbolju prvu objavljenu knjigu, Književnog društva Kosova i Metohije 1992.; nagrada “Kosovki božur” 1996.; “Grigorije Božović” za najbolju knjigu poezije 2005.; i “Gračanička povelja” 2008. godine.
Osnivač je i urednik “Glasnovika”, jedinog srpskog književnog časopisa na Kosovu i Metohiji.
Predsednik je osnivačkog odbora Matice Srba Kosova i Metohije u Gračanici, od 12. 11. 2001. godine.
Urednik je i jedan od izdavača knjige “Šta je to sloboda -Zapisi kosovske dece – 1999- 2009″, na srpskom i engleskom jeziku.
U poslednjim vremenima živi u zapisima o stradanju svoga naroda, i mašta da zabeleži i prenese svetu istinu o Kosovu, i da u Gračanici osnuje Centar za preventivnu,tradicionalnu i alternativnu medicinu “Kosovka devojka”.


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Драган Ничић Циноберски Empty
PočaljiNaslov: Re: Драган Ничић Циноберски   Драган Ничић Циноберски Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Драган Ничић Циноберски
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Složeno na policama- piše se u temama ispod naslovne :: Biblioteka poezije-
Skoči na: