zivot posle zivota

sta se desava posle smrti? da li stvarno nestajemo i sve je gotovo?
ja nesto nisam ubedjena da je tako...

Pisao sam o tome u mojim pricama, nekako verujem u to, nadam se da ce se bar na neki nacin ostvariti, svet izmedju svetova.

Naša tela su samo ljušture u kojima kruži energija bića. Energija nikada ne nestaje, samo menja oblik. Šta dalje, posle "smrti"? Promena, novi prelazak u neku drugu dimenziju, telo... Možda, kada bi nam svima bila dostupna voda Mnemozinina, ne bi bilo ovih pitanja.

Voda Mnemozinina nam je i te kako dostupna samo je stvar u tome oćemo li mi da je prihvatimo kao istinu ili nećemo..

Nema osobe na ovoj planeti koja moze da dokaze postojanje neceg sto nepostoji.Smrt je samo rec, ona fizicki ne postoji, i oznacava kraj zivota, i potpuno bi
izgubila smisao, kada ne bi znacila to sto oznacava.Po meni je
Zivot najbitniji , sve ostalo nema apsolutno nikakvo znacenje.

Јесте живот битан, јер ако ништа не остане за нама као да нисмо ни постојали.

Pa sad...Smrt kao prirodna pojava postoji,i dokazana je..Mi smo ti koji hoćemo ili nećemo da je prihvatimo kao pojavu i kao kraj svega..Ako je čovjek konačan u vremenu i prostoru onda smrt kao prirodna pojava ima svoj smisao.Ali,ako duša čovjekova postoji van vremena i prostora onda smrt kao prirodna pojava gubi svoj smisao jer je vezana za vrijeme i prostor.Čovjek je vezan za vrijeme i prostor onoliko koliko te pojave utiču na njega i njegovu veznaost za vrijeme i prostor.Ako je čovjek previše vezan za vrijeme i prostor,on ne može da shvati i osjeti vječnost.
Odricanjem od svojega ja, čovjek kida lance vremena i prostora, jer svoje ja misli samo na sebe i traži razlog postojanja u prostoru i vremenu,zanemarujući svoje postojanje u vječnosti..TAKO NEKAKO..

Kako god se zvalo i prepricavalo smrt je samo jedan deo zivota!Dusa je materija a kako nas fizika uci materija nastaje iz nicega i nemoguce je unistiti je.Zapadni narodi se plase smrti (prelaska u drugi deo zivota) zbog materijalnih i ovozemaljskih razloga,telesnih uzivanja,i svega sto donosi samouzivanje!Na smrt treba gledati iz malo drugacijih uglova,npr.prelazak na neko bolje mesto...Ja to tako shvatam posto iskreno o smrti ni nerazmisljam previse jer je se bojim na neki svoj nacin...i zelim da verujem u ovo.Zelim da verujem mada nema dokaza da je to samo prelazak na bolje mesto.Mada je meni ovde mnogo lepse...i bolje.Barem znam kako je.

Verujem u dve stvari:
prva - da telesni zivot nije vecan (starimo svakim danom)
druga- dusevni zivot je po meni vecan i neunistiv (to me odrzava.To je ono u sta sam sigurna. U ovo sve ostalo nedokazano uzimam sa dozom nepoverenja.

U prvu stvar ne moraš da vjeruješ jer si svjedok kolko je tijelo ništavno.Razmišljajući o drugoj stvari moram ti reći samo jedno..
Zar misliš da smo stvoreni zato da bi poslije nekog vremena završili u nekoj rupi 2 sa 2.Mislim na cjelokupno naše biće..Ne..Ja se sa tim nikako ne mogu složiti..U stvari ZNAM DA U NAMA POSTOJI ISKRA BOŽANSKA KOJA JE NEUNIŠTIVA I KOJA NAM DAJE PRAVO NA VJEČNOST,PRAVO NA SVOJE POSTOJANJE U VJEČNOSTI I U BOGU.Život je nosilac iskre bojiže,samim tim život je neuništiv,bilo da se gleda kroz jedinku ili kroz kolektivnu svijest..Jedinka čini kolektivnu svijest,ako ta jedinka nije vječna onda ni kolektivna svijest nije vjerčna..

Kako god, iza nas ostaju dela, u svim oblicima, kako ce biti posle, javicu vam.

Masada ::

Kako god, iza nas ostaju dela, u svim oblicima, kako ce biti posle, javicu vam.

Samo nemoj da nas zaboraviš..

Ne boj se, yabranio sam da prekriju ogledala i sve ravne povrsine koje mogu da zarobe duh. Mislim da cu lutati nekoliko vekova.

Svi mi lutamo kroz godine koje su nam date,i trošimo ih tražeći put i svoje mjesto u vječnosti..Dali ćemo naći put ,to zavisi od nas samih,jer smo na dar dobili nešto najsvetije,,slobodnu volju,,.Uništimo li to,i povinujemo li se ovozemaljskim zakonima,izgubljeni smo..Uzalud smo se rodili...

I ja ću da javim BOBI kako se provodim ( ako budem imala na računu, hi,hi ). Na ovaj humor me podstakla jedna knjiga koju sam skoro pročitala Valerij Maslov " Poziv s onog svijeta " i kao sahranili ministra u Rusiji u kovčeg u kojem ima ventilator sa vazduhom za nekoliko dana i mobilni i pošto je imao kliničku smrt, on se lijepo javio ukućanima, a šta je dalje bilo... vidite sami.

besherat ::

I ja ću da javim BOBI kako se provodim ( ako budem imala na računu, hi,hi ). Na ovaj humor me podstakla jedna knjiga koju sam skoro pročitala Valerij Maslov " Poziv s onog svijeta " i kao sahranili ministra u Rusiji u kovčeg u kojem ima ventilator sa vazduhom za nekoliko dana i mobilni i pošto je imao kliničku smrt, on se lijepo javio ukućanima, a šta je dalje bilo... vidite sami.

A oćeš li i meni javiti sa tamo divnog nam drugog svijeta..

Svi znamo sta se desava nakon smrti sa nasim telom ali gde nam odlazi dusa?
Jos uvek zivimo u neznanju jer ni jedna dusa koja je napustila svoje telo nije nama
zivima otkrila tu misteriju...mozemo samo nagadjati,slutiti,zeleti...
Cinjenica je da nakon smrti ostavljamo opipljive tragove,nasu decu,dobra i losa dela pa cak i kad nas telo vise neslusa i nesluzi nasa dusa zivi kroz nasa dela...

džoni azra ::

besherat ::

A oćeš li i meni javiti sa tamo divnog nam drugog svijeta..

Tebi ću preko neta. Wireless.

Sreca vasa da ja ovo neuredjum inace bih vas oboje u kantu.
Sto se tice teme, nisam siguran neverujem bas u ono o raju i paklu, pre nekako mislim da je realna reinkarnacija.

Ja verujem u beskonacnost energije i u dokazanu teoriju da energija ne nestaje, vec samo menja svoj oblik. Nasa tela pokrece dualisticka unutrasnja energija (fizicka i duhovna), od kojih jedna prelazi u energiju zivota po raspadanju tela, verujem da ova druga menja svoje stanje i oblik i prelazi u nesto nama nepoznato, sto smo pak vec iskusili, ali nismo zapamtili..... Odoh ja u filozofiju

besherat ::

I ja ću da javim BOBI kako se provodim ( ako budem imala na računu, hi,hi ). Na ovaj humor me podstakla jedna knjiga koju sam skoro pročitala Valerij Maslov " Poziv s onog svijeta " i kao sahranili ministra u Rusiji u kovčeg u kojem ima ventilator sa vazduhom za nekoliko dana i mobilni i pošto je imao kliničku smrt, on se lijepo javio ukućanima, a šta je dalje bilo... vidite sami.

e, vazi dogovoreno. i ja cu tebi da se javim ako odem pre tebe.
inace mislim da se ja toga najvise bojim. da budem ziva sahranjena.tako da cu i ja da trezim da mi stave mob kraj mene kada umrem. za svaki slucaj
vec svima pricam moju zelju, svi oko mene to znaju.ali neki mob sto drzi dugo bateriju

Ako se gleda sa filozofske strane, onda postoji i moglo bi se mnogo oko toga raspravljati, ako se gleda sa crkvene strane onda dusa moze da ide samo u raj ili pakao i nepostoji zivot posle zivota.

Ja smatram da postoji nebeski zivot posle ovozemaljskog zivota.I da dusa posle smrti odlazi u raj ili pakao.

Uuuu zanimljivo, zanimljivo...
Evo kako ja to vidim.
Slazem se sa tim da je ovo samo ljustura, a da smo mi, nasa sustina sacinjeni od ciste energije, koja je neunistiva, vec samo menja oblik.
Ako je to istina, i ako se mi nakon smrti ponovo vracamo ovde, kako se onda ne secamo niceg iz prethodnih zivota? mozda se to secanje brise? Mozda tog secanja uopste i nema, jer nakon smrti nastaje potpuna tama i nistavilo... brrr.
Ne.
Ajmo malo optimisticnije.
Ceo univerzum je prozet cistom dobrobiti, a mi, nasa svest su deo nje. Ovde smo sa ciljem produzenja ljudske vrste, jer smo jednom davno odlucili da posetimo ovu divnu planetu, i uzivamo u njenoj prostorno-vremenskoj ogranicenosti. Mi smo materijalni oblik savrsenstva, i slavimo zivot. Smrt je samo povratak kuci, nakon koje ponovo biramo da se vratimo ovde.
Covek je deo univerzuma. Bio, i zauvek ce biti.
Moze 'vako?

Werujem u ziwot posle telesne smrti.Owde cemo da se raspadnemo a gore cemo wecno da poziwimo...Postoje i mnoga ispowedanja drugih ljudi da su bili na '' onom '' swetu i wratili se za zemaljski.Ja sam prosle godine cula pricu jedne zene makedonke koja je samo potwrdila moje werowanje u to.

Ne verujem. Nismo mi nikakva savršena bića, nego ljušture koje su sve oko sebe upropastile. Pa sad jedemo, pijemu i udišemo g. Ako ne znam i nisam svesna sebe u dubokom snu, tako valjda neću biti svesna ni kad smrt nastupi. A to, gore, dole, levo , desno, nema toga. Mislim da ljudi koji se kao "vrate" dožive šok i da je sve to nekakav oblik halucinacije, mozak je ipak neispitano prostranstvo.

Smrt ne postoji. Ona je pobedjena. Postoji samo wecni ziwot uz Boga a owaj zemaljski ziwot je prolazan. Kada se dete rodi, ono place jer zna kakwi ga gresi cekaju u ziwotu dok se oko njega swi raduju, a kada se cowek upokojawa on je srecan jer odlazi u wecni ziwot a swi oko njega placu jer ostaju na zemlji.

bealiever ::

Naša tela su samo ljušture u kojima kruži energija bića. Energija nikada ne nestaje, samo menja oblik. Šta dalje, posle "smrti"? Promena, novi prelazak u neku drugu dimenziju, telo... Možda, kada bi nam svima bila dostupna voda Mnemozinina, ne bi bilo ovih pitanja.

Kao da sam ja ovo rekla:)
Verujem,jer sve je energija sto nas opkuzuje..ko veruje ili je doziveo Astralnu proekciju ne sumja u to da ima zivot poslezivoto,ne kao materija ali zato je duhovna energija..kao i sto si rekla ovaj nas omotac materije je nosilac nas duse,nasu energiju..

Ja verujem u beskonacnost energije i u dokazanu teoriju da energija ne nestaje, vec samo menja svoj oblik. Nasa tela pokrece dualisticka unutrasnja energija (fizicka i duhovna), od kojih jedna prelazi u energiju zivota po raspadanju tela, verujem da ova druga menja svoje stanje i oblik i prelazi u nesto nama nepoznato, sto smo pak vec iskusili, ali nismo zapamtili..... Odoh ja u filozofiju (BEALIEVER)

Potpuno mi je blizak ovaj način razmišljanja.Uostalom ubeđen sam da će to vrlo
brzo biti i naučno dokazano.Nše telo je uostalom čisto energetsko magnetno polje,
naš mozak je istovremeno i prijemnik i odašiljač.Samo ljudsko telo je čist hemijski
sastav.Zašto se ne sećamo da smo nekada postojali?Zato što je naše sećanje u
stvari jedna "memorijska kartica" koja prilikom raspada galaksije u kojoj trenutno
obitavamo biva skoro potpuno uništena ili izbrisana.Kada kažem skoro, mislim da
ostanu neki tragovi bivšeg postojanja koji nam se pojavljuju u obliku "već viđenog".

Ja verujem da nakon smrti coveka dusa neko vreme jos luta zemljom...Ja bi mogla da garantujem jer sam bila svedog jednog dogadjaja....videla sam senku moje pokojne bake...Nemoj te sad da mislite da nesto izmisljam ali iskreno..Ja sam se ziva odsekla od straha...Neposredno pre toga moja majka je bila operisana,lezala je na susednom krevetu i zaspala...Posto sam zaspala u njenoj sobi u slucaju da joj nesto zatreba,i u jednom trenutku sam se okrenula prema zidu i ugledala senku senku osobe kako pruza ruke...Jos sam ustala u sobi nije bilo nikoga a senka i dalje na zidu...Nakon sto sam upalila svetlo nismo mogli da probudimo moju mamu...Budili je dozivali nije se mrdala...Podigli joj glacu i nekako smo uspeli da je probudimo...uplasili smo se da nije...daleko bilo....I onda nam rekla da je sanjala pokojnu babu-tatinu mamu kako je vodila za ruku ka nekoj svetlosti...
Neznam sta bi mogla da kazem...Samo da verujem u zivot nakon smrti...Nurdan izvini sto cu reci razumem svako ima pravo na svoje verovanje i na svoj nacin razmisljanja ali ja u to ne verujem sto si rekla....Dusa covekova je slicna energiji...Mozda se pojavi u nekom drugom obliku-reinkarmacija,mozda ne...Nije da pametujem ali slazem se sa Vuckom,bealiever i Smeskom...Svako ima svoj nacin da opise svoje verovanje u zivot posle smrti....

Skoro svi mi volimo da verujemo u zivot posle smrti jer se plasimo da je smrt kraj.