LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Diktatori bez šminke

Ići dole 
AutorPoruka
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Diktatori bez šminke Empty
PočaljiNaslov: Diktatori bez šminke   Diktatori bez šminke Icon_minitime13/2/2017, 12:23 pm

Biografija puna laži

U NOVIJOJ svetskoj istoriji, podrazumevajući pod tim period od početka dvadesetog veka do naših dana, prodefilovalo je na političkoj sceni ili se na njoj još šepure svojim medaljama i lentama, počasnim doktoratima i akademskim titulama, više od šezdeset diktatora. U tu brojku nisu uračunati oni iz Latinske Amerike koji su preko noći dolazili na vlast i sa nje odlazili pre nego što su uspevali da zapamte put od svog kabineta do nusprostrija u predsedničkim palatama.

Vlast su osvajali uglavnom nasiljem. Dodatnu nesreću za svet, a naročito za njihove podanike, predstavljala je njihova težnja da tako osvojenu vlast zadrže novim nasiljima - bar doživotno.

Po oficijelnim biografijama i pojedinim romansiranim epizodama iz njih, svi diktatori neobično liče jedan na drugog. To su obično anđeli odeveni pretežno u generalske uniforme da bi lakše bili prepoznatljivi.

U friziranju diktatorskih biografija učestvuju, po pravilu, čitavi timovi, a svoj nemali doprinos pružali su i oni sami. Ukupan rezultat je groteskan. Tako ispada da su poznate njihove najskrivenije misli i najtananija osećanja, a da se ne znaju tako banalne stvari kao što su datumi i godine njihovih rođenja!

JUGOSLOVENI su godinama slavili Titov rođendan sa osamnaest dana zakašnjenja. Kad je to, najzad, otkriveno, objašnjenje koje je dato bilo je u najmanju ruku smešno. Da sve bude gore nego što jeste, ispostavilo se da ni sam slavljenik nije znao kad je rođen! Uzgred rečeno, čitav Titov život vrvi od sličnih "grešaka" i "crnih rupa".

Građani Ugande nikad nisu saznali tačnu godinu rođenja svog diktatora Idija Amina.

Ništa u boljem položaju nisu bili ni Iračani sa Sadamom Huseinom.

Bivši podanici centralnoafričkog cara Bokase i danas nagađaju koliko je njihov imperator imao dece. Kao olakšavajuća okolnost moglo bi da se uzme to što ni on sam nije znao.

Mnogi detalji, koji su uklanjani iz tih biografija, u dobroj meri mogli bi da objasne potonje ponašanje vlastodržaca.

Rodonačelnik čitave plejade diktatora marksističke provijencije Vladimir Iljič Lenjin rođen je, u Simbirsku, odsečenom od sveta, kao treće od šestoro dece u porodici Uljanovih. Roditelji su mu bili obrazovani: otac školski inspektor, majka, Nemica po rođenju, znala je pored maternjeg i ruskog, francuski i engleski, a bila je i muzički obrazovana, što je u to vreme bila privilegija samo imućnih.

Ono što se manje zna ili uopšte ne zna, to je da je Volođa, kako su ukućani zvali budućeg "učitelja proletarijata" kao beba imao nenormalno veliku glavu i veoma tanke, krhke noge, i da je često padao na glavu zbog njene težine. Prohodao je tek u trećoj godini.

Sve do pete godine roditelji su strahovali da im Volođa umno zaostaje u odnosu na vršnjake. A onda se dogodio volšebni preokret: naučio je, uz majčinu pomoć, da čita i piše. Od tada pa sve
do završetka fakulteta, što se umnog napredovanja tiče, ispoljavao je sjajne rezultate. Ali, nešto nije moglo da se ispravi u njegovom slučaju. Ostao je do kraja života nedruželjubiv i "zakopčan".

Ni kao dete, ni kasnije, u zrelim godinama, pa sve do smrti, nikada nije ispoljavao emocije pred drugima niti pak nežnost prema bližnjima.

Nije se družio ni sa vršnjacima, ali ni sa ženama. Njegovi biografi uspeli su s teškom mukom da nađu samo jednu ženu koju je, izgleda, voleo. Ali, to nije bila njegova životna saputnica Nadežda Krupskaja. I to, po svoj prilici, nije bila telesna već neka druga vrsta ljubavi.

Sentimentalnost u privatnom životu, kao i u politici, Lenjinu je bila potpuno strana.

VOLOĐIN brat Aleksandar Uljanov, pripadnik tajne organizacije "Narodna volja", obešen je zbog učešća u neuspelom atentatu na ruskog cara Aleksandra Trećeg. Imao je tada 21 godinu, a Volođa sedamnaest. Nastojanje Lenjinove majke (kojoj je u međuvremenu muž umro) da izbavi sina završilo se neuspehom. Car je odbio njenu molbu da mu poštedi život.

Kakav je trag ostavila ova porodična tragedija u Lenjinovoj duši, ne zna se pouzdano. Sam Lenjin o tome nikada nije govorio. Po jednima, to ga je veoma pogodilo, jer je Aleksandar presudno uticao na njegovo političko opredeljenje. Drugi ne tvrde da ga je to obradovalo, ali napominju da Volođa nije bio baš u najboljim odnosima sa Aleksandrom. Ima i trećih koji smatraju da je prerana Aleksandrova smrt podstakla kod Lenjina želju za osvetom i da je zbog toga i srušio carizam. Da bi se dokazala ova treća tvrdnja, često se citiraju i Lenjinove reči, koje je navodno izgovorio kada je saznao da je car odbio Aleksandrovo pomilovanje: "Onda ćemo poći drugim putem", prepoznavši u njima revolucionarnu pretnju režimu. Ne zna se pouzdano da li je to on ikada rekao.

Nesporno je, međutim, da je Vladimir Uljanov posle bratove smrti počeo da se približava protivnicama carizma, kao i to da je i Aleksandru i njemu sklonost ka terorizmu bila zajednička, reklo bi se nasledna osobina.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Diktatori bez šminke Empty
PočaljiNaslov: Re: Diktatori bez šminke   Diktatori bez šminke Icon_minitime17/7/2018, 12:23 pm

DIKTATURA LENJINA
NA početku dvadesetog veka svet je živeo bez diktatora - sve do stupanja na političku scenu Vladimira Iljiča Lenjina i početka ruskog građanskog rata, koji će kasnije pobednici proglasiti Oktobarskom revolucijom. Lenjin je svoje diktatorske ambicije i postupke ostvarivao pod firmom "diktature proleterijata", tako vešto da su njegovi saborci verovali da im je nalogodavac bio sam Karl Marks.

Dvadesete godine "porodile" su trojicu novih diktatora - Benita Musolinija, J. V. Staljina i Antonija Salazara. (Lenjin je umro 1924, nasledio ga je Staljin)

Tridesetih godina postojećim diktatorima pridružila se petorica novih - Truhiljo (Nikaragva, 1933), car Haile Selasije (Etiopija, 1931), Hitler (Nemačka, 1933), Anastasio Somosa (Nikaragva, 1936) i Francisko Franko (Španija, 1939)

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Diktatori bez šminke Empty
PočaljiNaslov: Re: Diktatori bez šminke   Diktatori bez šminke Icon_minitime17/7/2018, 12:24 pm

U ONIM prećutnim delovima Staljinove i Hitlerove biografije postoje frapante sličnosti, naročito u periodu koji se odnosi na njihovo najranije detinjstvo.
Hitlerova majka, Klara Pelcl, nesrećno udata Hitler, kao i Staljinova majka Jekaterina Georgijevna, ništa srećnije udata Džugašvili, imale su po tri mrtvorođenčata pre nego što su donele na svet buduće diktatore, Adolfa i Josipa. I Hitlerov otac Alojz, austrijski carinski službenik, i Staljinov otac Visarion, gruzijski seljak, bili su pijanci i nasilnici. I jedan i drugi su bezdušno tukli svoje supruge. I jedna i druga su te torture podnosile bespogovorno, trudeći se da zaštite od njih bar svoje sinove.

Ni Hitler ni Staljin, kasnije, nisu pominjali svoje očeve, prema kojima su gajili mržnju do kraja života. Za razliku od Hitlera, Staljin je to učinio, koliko se zna, samo jednom, 1931. godine, u intervjuu datom nemačkom književniku Emilu Ludvigu, i to samo zato što nije mogao da izbegne odgovor na njegovo direktno pitanje.

Za torture kojima su bili izloženi Hitler i Staljin u najranijem detinjstvu saznalo se tek posle njihove smrti, od onih koji su neposredno bili prisutni tim porodičnim masakrima.

U sećanjima koje su zajednički opisali Hitlerov polubrat Alojz i polusestra Angela, na jednom mestu u knjizi daje se prikaz surovog očevog prebijanja Adolfa, dok njihova maćeha pokušava da zaštiti sina: "Videvši da otac ne može da savlada svoj neobuzdani gnev, ona, uplašena, odlučila je da zaustavi to zlostavljanje. Poturila je svoja leđa i tako pokušala da zaštiti Adolfa, ali to nije moglo da ga spase očevih udaraca."

Visarionom prebijanju sina često je bio je prisutan i Josipov ispisnik i prijatelj iz detinjstva Imeršvili. Prema njemu, te batine koje je on dobijao "bile su strašne", iako ih, po njegovoj oceni, "nije zasluživao". Imeršvili smatra da su baš te batine i načinile Staljina "mračnim i okrutnim, kakav je bio i njegov otac".

Mnogi smatraju da korene užasa u Trećem rajhu i Staljinovim logorima smrti treba tražiti u detinjstvu tih diktatora.
Staljin je ostao bez oca u 11. godini, Hitler u 14. Prvi je od oca nasledio sklonost ka alkoholu, drugi ka nasilju. Hitlerova jedina sestra Paula tvrdi u svojim sećanjima da ju je brat jednom prilikom istukao, isto onako kao što je nekada njega tukao njihov otac - bez nekog naročitog razloga. Ona je tada imala osam, a on 15 godina.

Oko Staljinovog pijanstva mišljenja su podeljena. Mnogi tvrde da je pio umereno, naročito posle smrti svoje druge supruge Nadežde Alilujeve, ali nije malo ni onih koji smatraju da se nije ni treznio, optužujući ga istovremeno da je on od najmlađeg sina Vasilija načinio notornog alkoholičara tako što ga je kao malog terao da mu "pravi društvo", dolivajući mu stalno
u čašu gruzijsko vino iz flaše koja mu je uvek bila nadohvat ruke.

Ni Hitler, ni Staljin, kao uostalom ni Lenjin, ali i mnogi drugi diktatori, nisu znali za sentimentalnost ni u privatnom ni u političkom životu. Prošle godine je otkriven dokument iz kojeg se vidi da je Hitler lično potpisao naredbu da se usmrti jedna njegova rođaka, unuka njegovog strica, Alojzija. Ona je bolovala od šizofrenije i po nacističkim shvatanjima o čistoti nacije, nije imala pravo na život. Postupajući po Hitlerovom naređenju, upućena je u koncentracioni logor u Hartjamu, u Gornjoj Austriji, gde usmrćena u gasnoj komori.

Staljin nije ispratio do večne kuće svoju drugu suprugu Nadeždu Alilujevu, majku njegove dece, koja je 1932. godine izvršila samoubistvo. Kasnije, za vreme Drugog svetskog rata, odbio je čak i da razgovara o ponudi Nemaca da razmeni svog sina Jakova, koji se nalazio u njihovom zarobljeničkom logoru. (Kako je reagovao "hazjajin" kada je da njega stigla vest da je njegov štićenik i saveznik Tito razmenio sa Nemcima svoju ljubavnicu, može samo da se nagađa)
Srećno detinjstvo nije imao ni Saparmurat Nijazov, aktuelni diktator Turkmestana, nekadašnje sovjetske republike, koja je prerasla u samostalnu državu posle raspada SSSR. Oca, koji je poginuo u Drugom svetskom ratu, nije zapamtio, a majka i brat su mu stradali za vreme zemljotresa 1948. godine, pre nego što je napunio osmu godinu. Od tada pa sve do osamnaeste godine živeo je u domovima i internatima, ispunjen gorčinom i mržnjom prema rođacima koji su odbili da ga prihvate, kao i vršnjacima koji su bili bolje sreće od njega. U takvim, sve drugo samo ne prirodnim ambijentima, izrastao je u iskompleksiranu, nasilnu i bezobzirnu ličnost, čija je jedina opsesija bila da postane u životu "neko", ne birajući sredstva kako da taj svoj cilj i ostvari. A kad se konačno dočepao vlasti, pokušao je - i u tome je, bar do sada, uspevao - da višestruko nadoknadi sve ono što mu je u mladosti nedostajalo.


VOĐE IZ - RATA
DRUGI svetski rat pogodovao je sedmorici diktatora da dođu na vlast - šahu Rezi Pahlaviju, Josipu Brozu, Enveru Hodži, Kim Ilsungu, Mao Cedungu, Čang Kajšeku i Ahmedu Sukarnu. Sa političke pozornice su sišli Adolf Hitler i Benito Musolini. Prvi je izvršio samoubistvo, drugog su streljali italijanski partizani.
Najmanje diktatora se pojavilo pedesetih godina - Alfredo Stresner (Paragvaj, 1952), Fransoa Divalije (Haiti, 1957) i Fidel Kastro (Kuba, 1959). Svet su napustili Truhiljo (ubijen, 1953) i Staljin (umro, 1953).
Šezdesete godine donele su šestoricu novih diktatora - Moamera Gadafija (Libija, 1961), Park Čunghija (Južna Koreja, 1961), Ferdinanda Markosa (Filipini, 1965), Čaušeskog (Rumunija, 1965), generala Suharta (Indonezija), i Gnasingbe Ejademu (Togo, 1976).

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Diktatori bez šminke Empty
PočaljiNaslov: Re: Diktatori bez šminke   Diktatori bez šminke Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Diktatori bez šminke
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Složeno na policama- piše se u temama ispod naslovne :: Feljtoni-
Skoči na: