LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Filozofija stvaranja

Ići dole 
AutorPoruka
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9801
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

Filozofija stvaranja Empty
PočaljiNaslov: Filozofija stvaranja   Filozofija stvaranja Icon_minitime16/6/2009, 11:54 pm

Preuzeto sa http://www.creemaginet.com/sajt/pesnik

Slažući se sa definicijom koju je dao danski filozof, Sjeren Kjerkegor, ovde se pod pojmom pesnika ne podrazumeva samo stihotvorac, već mislilac i stvaralac, pojedinac koji otkriva svetove i najdublje istine, koji se uputio nepoznatim drumom, u nepoznatom pravcu, ka nepoznatom cilju, ali sa snažnom potrebom da to „nešto" pronađe, da ispuni svoju misiju, da pronađe smisao svog rođenja i postojanja sveta.



Usamljenost



„Čoveku koji je intelektualno viši od drugih, samoća pruža dvostruku korist; prvu, što je sam, i drugu, što nije s drugima". (Artur Šopenhauer)



Pesnik može patiti zbog svoje usamljenosti, ali je usamljenost neophodan uslov stvaranja. „Značajno delo se može stvoriti samo kada se autor izoluje, ono je dete usamljenosti" (Gete). Uostalom, svaki pokušaj uklapanja u društvo već na startu je osuđen na neuspeh. Puk će ga lako razotkriti, jer je svaki pesnik poseban, previše individualan, suviše svoj za ukus mase. Pesnik nije u stanju da razgovara na osnovu površnih utisaka, nezainteresovan je za tričarije od kojih se sastoji konverzacija unutar mase i svaki njegov pokušaj unapred je pokopan već samom prirodom pesnika. Jer, on mnogo misli o onome što želi da kaže, vaga u svojoj glavi i traži savršeni balans, pokušava da formuliše što je tačnije moguće svoju misao, svoju nameru, vodi živi dijalog u sopstvenoj glavi, ali za to vreme, konverzacija sa stvarnim sagovornicima otišla je u nepovrat. „Genijalac je često tup i neaktivan u društvu; kao i vatreni meteor, koji kada padne na zemlju postaje samo običan kamen" (Longfellow). Ali, iako će pesnik nakon analiziranja razloga nesupeha razgovora zaključiti da je trebalo tek samo nešto reći, bilo šta, makar i najveću glupost, ali tek reći, vođen unutrašnjim „prokletstvom", koje je urođeno, nastaviće po starom i u svakoj drugoj prilici ponašati se manje-više isto. „Toliko sam vremena utrošio na učenje kako treba pisati, da nisam uspeo da naučim kako treba govoriti" (Pirandeli).



Pored toga, zajednica je sačinjena od zajedničkih uverenja, od odavno ustanovljenih pravila, ma kako ona izgledala besmisleno. Važnije je držati se ustaljenog običaja nego biti ličnost. Sve što je individualno - nepoželjno je. To je siguran svet, zatvoren i poznat sebi. „U stadu ne postoji sumnja, a veća masa ima bolju istinu - ali i veće katastrofe." (Karl Gustav Jung) Njihova mržnja se uvek koncetriše na onoga ko im ukazuje na njihove sopstvene mane, na slabosti; na onoga ko se uopšte usuđuje da zatalasa učmalu baruštinu. Jer, oni znaju da su u baruštini, ali ne vole da im neko to otvoreno kaže. „Niko ne sme biti vrliji ili pametniji od drugih. Svako ko se pomoću neodoljive sile genija, uzdigne više od stada sasvim sigurno će biti prokažen od društva, koje će ga obasuti tako nemilosrdnim porugama i klevetama da će na kraju biti nateran da se povuče u samoću svojih misli." (Heinrich Heine)



Glupog čoveka najviše zamara duhovni napor, zato je pesnik za njega donosilac patnje. Nema velikana za male ljude. „Čovek se od svega na svetu najviše boji misli - više od propasti - čak i više od smrti... Misao je subverzivna i revolucionarna, destruktivna i užasna, misao je nemilosrdna prema privilegovanim, ustanovljenim ustanovama i udobnim navikama. Misao gleda u dno samog pakla i ne plaši se." (Bertrand Russell)



Zato Šopenhauer savetuje uzdržavanje od društva, koje je sačinjeno uglavnom od moralno rđavih i intelektualno tupih ljudi. Glavni podstrekač odlaska u društvo je dosada, ali pesnik, koji u sebi poseduje zlatni rudnik, nepresušni izvor nadahnuća, kada nauči da ga koristi, otkriva neverovatne svetove nedostupne običnim ljudima. Ljubav prema samoći je jasan znak intelektuanog razvoja, a što je čovek skloniji usamljenosti, to je jasnija razvijenost njegovog uma, zaključuje Šopenhauer. „Genije se razlikuje od ostalih ljudi po sposobnosti da živi u izolaciji; stepen njegove genijalnosti proporcionalan je snazi da bude sam; dok mi ostali imamo stalnu potrebu za „drugima", stadom; umiremo ili očajavamo, ako nismo deo stada, istog mišljenja kao stado", dopunjava ga Kjerkegor.



Superiornost



„Njegovo veličanstvo Ja, junak svih budnih snova, kao i romana." (Sigmund Frojd)



Obični ljudi imaju obična stremljena, i kao da ih i sama fizionomija unapred otrkiva i raskrinkava. „Nasuprot tome, izraz genijalnosti, po kojem su svi visokoobdareni ljudi vrlo slični, sastoji se u tome da se na njemu može jasno pročitati oslobođenost intelekta od službe volji, premoć saznanja nad htenjem..." (Šopenhauer)



Misterija stvaranja umetničkog dela, ta magija koja okružuje pesničko nadahnuće, koje ni on sam nije u stanju da objasni, sve to je oduvek privlačilo čak i vladare, koji su se otimali za svoj udeo u slavi. Svako se u životu može nadati da će se obogatiti, većina može sanjati da će zadobiti neki kolač vlasti, ali čovek se sa talentom rađa - nemoguće ga je kupiti, to je nešto jedinstveno što pripada samo pesniku. To je nalik Božjem otkrovenju, predodređenosti, posebnoj misiji na Zemlji, za koju su svi pesnici uvereni da je imaju. „Svaka natprosečna osoba ima određenu misiju zbog koje je rođena" (Gete). Zato su i Cezari pisali stihove, pa i pape, a Rišelje je plaćao poslednju galeriju da mu aplaudira za vreme predstave.



„Kraljeva je bilo i biće ih, a Volter je samo jedan" (Volter).



Od mudrih treba učiti šta činiti, ali i od onih drugih se može učiti, ali šta ne treba činiti. Svako može ovladati nekom veštinom, ali ukoliko nema talenta, delo je jalovo a autor smešan. Otuda i zavist prema stvaraocima, prema pravim genijima. Jer, ljudi su spremni da oproste mane, ali vrline nikada, zato uvek stradaju najbolji. Najlakše se seče glava koja štrči.



„Čovek lišen mašte ne zna ni za kakvo drugo opažanje sem za stvarno čulno opažanje, a dok ono ne dođe, on glođe pojmove i apstrakcije, koji su ipak samo kore i ljuske saznanja, a ne njegova srž. On nikad neće stvoriti nešto veliko, osim možda u aritmetici i matematici" (Šopenhauer).



Patnja



„Prebujavanje ili preovladavanje fantazija stvara uslove za pad u neurozu ili psihozu. Fantazije su, takođe, prvi psihički predstupnjevi simptoma patnje na koje se naš bolesnik žali" (Sigmund Frojd).



Svi veliki pesnici, od pamtiveka, bili su melanholični. To je generalna crta, to je nešto sudbinski, predodređeno, zapisano u genetskoj strukturi. Pa čak i kod onih sa veselim naravima, melanholija se probija u vidu napada, iznenadnih promena raspoloženja ili u samim tvorevinama autora. Najlepša dela su istovremeno i najtužnija. „Uvek pošten čovek je težak, a mudrac je uvek tužan" (Volter).



Pesnik je sačinjen od protivrečnosti i što ih je više, to je pesnik dublji. Za velike duhove ne postoje sitnice, sve je veliko, sve je značajno. I začudo, pesnik se penje do visina ponirući u sopstvene dubine. A šta ga pokreće? Zbog čega se on prepušta svojoj patnji? Za čim to traga? „Nezadovoljene želje su pogonska snaga fantazija, a svaka pojedinačna fantazija je ispunjenje neke želje, korektura nezadovoljavajuće stvarnosti"- kaže Frojd. Zato su pesnici mučenici svoga dara. Oni među prvima shvataju da na ovome svetu sve ima svoju cenu, a da se najskuplje plaća duboko sagledavanje stvarnosti koja nas okružuje. U pesniku se krije ceo svet, sa svim svojim vrlinama i manama. On pokušava da sagleda smisao, ali mu smisao stalno beži i otuda nastaju neuroze. „Psihoneuroza je u krajnjem smislu patnja duše koja nije pronašla smisao. Ali iz patnje duše proizilazi svo duhovno stvaralaštvo i svaki napredak duhovnog čoveka, a osnova patnje je duhovni zastoj; duševna jalovost" (Karl Gustav Jung).



Svi pesnici imaju krizne periode, kraće ili duže, periode u kojima gube samopouzdanje, razmišljaju o samoubistvu, periode u kojima nisu sposobni da stvaraju, preziru i omalavažavaju sebe, osećaju se najmanje vrednim od svih ljudi. „Inteligentnom čoveku se čini da je sve besmisleno" (Gete). Ali, oni nisu svesni da je to period zatišja pred buru, vreme kada se njiva seje, dok prolivene suze samo zalivaju nove, bogatije plodove. Talenat ne može da iščezne. On je tu, zauvek. Želeli ga ili ne. On izbija iz same strukture ličnosti, prirodno, spontano; sa svakim udisajem vazduha pesnik udiše nove spoznaje (svesno ili nesvesno), a sa svakim izdisajem oblikuje ih u novu tvorevinu (svesno ili nesvesno). Misao je njegovo oruđe, a svaka nova misao je ujedno i novo delo; misao je seme i kada se poseje, jednom će doneti plodove. „Razlog zbog kojeg ludilo savladava mnoge genije... jeste taj što su natovarili pretežak teret na svoja pleća, poput Atlasa... Što je čovek viši, to je dublji i njegov pad; svi geniji se nalaze u kandžama haosa, misterije i tame..." (Otto Weininger).



Originalnost



„Genije ne donosi nove već jasne ideje. Dva čoveka mogu imati istu ideju, ipak, jedan će postati genije a drugi mediokritet" (Kevin Solway).



Pesnik se ne pretvara da je nešto što nije, onaj ko to čini naziva se ekstravagantnim. To su obično ljudi bez ili sa malo talenta, koji su uočili da su svi veliki ljudi bili osobeni, svoji, drugačiji, pa pokušavaju da primene ove osobine na svoju ličnost kao neku vrstu recepta i preporuke. „Nije trijumf originalnosti pokazati nešto što nikada pre nije bilo i što niko nije sanjao, već pokazati ono što nam je svima pred očima i pod nogama neprestano, a da mi nismo ni sumnjali da postoji, a što snaga intuicije i moć uma uočavaju"(William Hazlitt). Pesnik se ne trudi da se razlikuje, on je drugačiji već po svojoj prirodi. Naprotiv, pesnik se najčešće trudi da se prilagodi okolini, a da to ne čini, ne bi bilo ni neuroza. Pokušavajući da shvati po čemu se on to razlikuje od drugih, on sagledava svet oko sebe i traži svoje mesto u njemu. „Genije uči iz prirode, svoje prirode" (Oskar Vajld). Pitajući se, tragajući, on uočava ono što promiče običnim ljudima, koji su već preuzeli uloge u pozorištu života, ali što ne mogu da vide ni oni ekstravagantni, jer je njihova „originalnost" zapravo uloga; oni ne žele da otkriju zbog čega su to što jesu, već kako da se razlikovanjem od većine istaknu i probiju. Ekstravagantni ljudi su često „dvorski pesnici", tj. ljudi koji su veoma cenjeni u vremenu u kojem žive. „Ljudi često aplaudiraju imitaciji, a zvižde pravoj stvari" (Ezop). Ali, kada „dvorski pesnik" umre, umire i njegova slava, njegova dela nestaju, novi naraštaji ih zaboravaljaju, debeo sloj prašine prekriva svako sećanje. On je svoju platu dobio za života. „Originalnost je videti prirodu drugačije od drugih, a ipak onakvu kakva je. To nije neobičnost ili izveštačenost, već otkriće nove i vredne istine" (William Hazlitt).



Svrha



Pesnik ne stvara zbog drugih, zbog sveta, on piše samo i isključivo za sebe, jer je duhovno uzdizanje mase nemoguće. Prosvećen može biti samo pojedinac, a stvaranjem pesnik se prosvećuje. Cilj stvaranja je samo-uzdizanje. „Zaista veliki talenti pronalaze sreću u stvaranju" (Gete). Pesnička dela drugima mogu poslužiti samo kao putokazi tokom lične potrage na putu ka samospoznaji. I onaj dobro poznati eho koji u nama odzvanja kada pročitamo neku misao, samo je buđenje znanja koje se već nalazilo u nama, ali koje je spavalo i samo čekalo da ga nešto, neko probudi. To su Platonove i Aristotelove „ideje", to je smisao misli da se zadovoljstvo ne nalazi na odredištu, već tokom putovanja. Najuzvišenija misija jednog pesnika ne krije se u remek-delu, već u njegovom stvaranju.



Dragan Matić

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9801
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

Filozofija stvaranja Empty
PočaljiNaslov: Re: Filozofija stvaranja   Filozofija stvaranja Icon_minitime16/6/2009, 11:55 pm

Koliko se vidimo u ovome, slucajno sam nabasao na tekst i postavio ga, hajde, malo da filozofiramo o nasem stvaranju kreacije reci.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Filozofija stvaranja Empty
PočaljiNaslov: Re: Filozofija stvaranja   Filozofija stvaranja Icon_minitime17/6/2009, 6:34 am

Svrha



Pesnik ne stvara zbog drugih, zbog sveta, on piše samo i isključivo za sebe, jer je duhovno uzdizanje mase nemoguće. Prosvećen može biti samo pojedinac, a stvaranjem pesnik se prosvećuje. Cilj stvaranja je samo-uzdizanje. „Zaista veliki talenti pronalaze sreću u stvaranju" (Gete). Pesnička dela drugima mogu poslužiti samo kao putokazi tokom lične potrage na putu ka samospoznaji. I onaj dobro poznati eho koji u nama odzvanja kada pročitamo neku misao, samo je buđenje znanja koje se već nalazilo u nama, ali koje je spavalo i samo čekalo da ga nešto, neko probudi. To su Platonove i Aristotelove „ideje", to je smisao misli da se zadovoljstvo ne nalazi na odredištu, već tokom putovanja. Najuzvišenija misija jednog pesnika ne krije se u remek-delu, već u njegovom stvaranju.

Ovo mi se dopada i lepo je receno.Licno sta god da napisem...da li to bila pesma,prica...ili sta god da je najvise motiva i inspiracije dobijam iz loseg dana...nekog bola...iz necega sto mi se desilo davnih godina.Nikada nisam mogla da sednem i da napisem nesto ako mi je bilo lepo,jednostavno tu lepotu jedino znam da pretocim iz nekog bola...usamljenosti ili neke patnje koja je bila iza mene.Znaci nema puno filozofije kada sam u najgorem stanju najbolje pisem.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Filozofija stvaranja Empty
PočaljiNaslov: Re: Filozofija stvaranja   Filozofija stvaranja Icon_minitime17/6/2009, 6:38 pm

Zaboravila sam gore da navedem pisanjem...zaista izbacujem sve ono sto je u meni lose nakupljeno...desava mi se da kada sednem i pisem krenem da pisem neka desavanja od pre sto godina...neka secanja ,i posle toga se zaista osecam mnogo bolje...olaksano jednostavno cini mi se kao da sam neki teret skinula sa sebe.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
slav



Muški
Broj poruka : 35
Godina : 39
Datum upisa : 15.09.2009

Filozofija stvaranja Empty
PočaljiNaslov: šta je dobro za dobre pjesme?   Filozofija stvaranja Icon_minitime17/9/2009, 3:44 pm

čitao sam neke vaše pjesme najradije to čitam sigurno i dobru prozu.ima ljepih pjesama nadam se da ću čitati i dobre.neću nikoga učiti nego zanimaju me vaša mišljenja o tome šta je dobro za dobre pjesme.po mom mišljenju lako i komplikovano je najbolje ali to je samo moje mišljenje.
Nazad na vrh Ići dole
BOBI-BO

BOBI-BO

Ženski
Broj poruka : 2850
Godina : 45
Location : 46.01 19.57
Datum upisa : 09.10.2007

Filozofija stvaranja Empty
PočaljiNaslov: Re: Filozofija stvaranja   Filozofija stvaranja Icon_minitime26/9/2009, 8:27 am

aj objasni sta si mislio pod tim lako i komplikovano?
udubi se malo da te i mi plavuse razumemo Smile
Nazad na vrh Ići dole
slav



Muški
Broj poruka : 35
Godina : 39
Datum upisa : 15.09.2009

Filozofija stvaranja Empty
PočaljiNaslov: Re: Filozofija stvaranja   Filozofija stvaranja Icon_minitime26/9/2009, 10:03 pm

kad je nesto lako lako je i to je dobro zato što je lako a ako je i komplikovano onda znači da vrjedi da nije nikakva glupost. moje mišljenje je da ako ti nešto pane na pamet recimo za pisanje što je lako i koplikovano da to je sigurno i vrjedno pisanja.ako je nešto lako znači da ćeš i lako doći do toga a ako je nešto komplikovano znači da je vrjedno razmišljanja.to sam mislio pod tim lako i komplikovano nadam se da si me razumjela
Nazad na vrh Ići dole
BOBI-BO

BOBI-BO

Ženski
Broj poruka : 2850
Godina : 45
Location : 46.01 19.57
Datum upisa : 09.10.2007

Filozofija stvaranja Empty
PočaljiNaslov: Re: Filozofija stvaranja   Filozofija stvaranja Icon_minitime26/9/2009, 11:42 pm

razumela. meni nikada nista vredno nepada na pamet. a kada je lako nevredi...cemu pisati...
Nazad na vrh Ići dole
slav



Muški
Broj poruka : 35
Godina : 39
Datum upisa : 15.09.2009

Filozofija stvaranja Empty
PočaljiNaslov: Re: Filozofija stvaranja   Filozofija stvaranja Icon_minitime27/9/2009, 11:04 pm

ja sam navikao da se prepustim lakoći života i onda nabasam na nešto tako ekstremno lako tada se samo prepustim uživanju pisanju.
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Filozofija stvaranja Empty
PočaljiNaslov: Re: Filozofija stvaranja   Filozofija stvaranja Icon_minitime27/9/2009, 11:16 pm

Za dobru pesmu,moje pesme su daleko od dobrih to znam.Ali da bi napisala to sto pisem potreban mi je samo trenutak inspiracije.U tom trenutku nije bitno da li je secanje bilo bolno,ili je u pitanju gledanje kroz prozor,pa neka uspomena.Znaci ne bitno,ta inspiracija ti jednostavno dodje.I onda krenu misli same od sebe.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded


Poslednji izmenio Beskraj dana 27/9/2009, 11:39 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
slav



Muški
Broj poruka : 35
Godina : 39
Datum upisa : 15.09.2009

Filozofija stvaranja Empty
PočaljiNaslov: Re: Filozofija stvaranja   Filozofija stvaranja Icon_minitime27/9/2009, 11:24 pm

ja mislim da je razmišljanje vezano za okolinu a misli za samog sebe i onda kada pišem pokušavam da pazim šta gdje dolazi.
Nazad na vrh Ići dole
lucija

lucija

Ženski
Broj poruka : 2939
Godina : 47
Location : italy
Humor : naravno
Datum upisa : 23.09.2009

Filozofija stvaranja Empty
PočaljiNaslov: Re: Filozofija stvaranja   Filozofija stvaranja Icon_minitime28/9/2009, 12:02 am

pa mozda neka atmosfera...recimo da pada snijeg..pucketa vatra u kaminu u nekoj drvenoj kolibici a nasred sobe cilim sareni i na niskom drvenom stolu boca crnog vina jedna olovka sveska i SJECANJE...USPOMENE..PROSLOST..uz gutljaj vina I SADASNJOST...
Nazad na vrh Ići dole
slav



Muški
Broj poruka : 35
Godina : 39
Datum upisa : 15.09.2009

Filozofija stvaranja Empty
PočaljiNaslov: Re: Filozofija stvaranja   Filozofija stvaranja Icon_minitime28/9/2009, 12:08 am

то би биле мисли чим си нешто замислила онда су мисли а што се тиче сјећања ако ти се у току дана оно десило остани при нјему без одузиманја и додаванја.
Nazad na vrh Ići dole
Ptica

Ptica

Broj poruka : 524
Datum upisa : 17.04.2008

Filozofija stvaranja Empty
PočaljiNaslov: Re: Filozofija stvaranja   Filozofija stvaranja Icon_minitime29/9/2009, 7:47 am

Za dobru pesmu, po meni, dovoljno je da sam stih zagrca negde u grlu, da duša zaboli, da ruka krene spontano, iskreno tragom svoje emocije, percepcije ili neke
inspiracije.
Dosta me kritikuju da ne obraćam pažnju na metriku stiha ( Ja i nemam ambicija da budem Dučić - esteta stiha, veliki čistunac - što i jeste), da krenem dobro
prvim stihom, ali da se brzo razvodnim... da trebam još raditi na sebi itd.itd.

Napišem , pa onda posle nekog vremena pročitam šta sam pisala pa ako mi se ne dopada cepam... valjda zavisi i od raspoloženja u kome sam dok čitam.
No, pišem kad imam šta da napišem, poslušam svaki savet i ako mi se učini da ima logike trudim se da prihvatim.

Bitno je da se piše.
Nazad na vrh Ići dole
slav



Muški
Broj poruka : 35
Godina : 39
Datum upisa : 15.09.2009

Filozofija stvaranja Empty
PočaljiNaslov: Re: Filozofija stvaranja   Filozofija stvaranja Icon_minitime30/9/2009, 1:00 am

ne znam nisam probao.do sada uvjek sam tražio neku lakoću u pjesmi onda sam počeo da tražim i komplikovanost u njoj tako mi izgleda najbolje za pjesmu.
Nazad na vrh Ići dole
slav



Muški
Broj poruka : 35
Godina : 39
Datum upisa : 15.09.2009

Filozofija stvaranja Empty
PočaljiNaslov: Re: Filozofija stvaranja   Filozofija stvaranja Icon_minitime8/10/2009, 7:53 pm

ako znamo da je tok dobar za pisanje priče ili šta već ako znamo da je rima dobra za neke pjesme ali da je ne mora biti šta sve može biti dobro za pjesme?mašta za neke pjesme da šta još da li pjesma može imati svoj tok kao neka priča?možda bi mi koji pišemo pjesme mogli bar malo o ovome.
Nazad na vrh Ići dole
lucija

lucija

Ženski
Broj poruka : 2939
Godina : 47
Location : italy
Humor : naravno
Datum upisa : 23.09.2009

Filozofija stvaranja Empty
PočaljiNaslov: Re: Filozofija stvaranja   Filozofija stvaranja Icon_minitime14/10/2009, 12:00 pm

Misli....emocija..olovka i papir.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Filozofija stvaranja Empty
PočaljiNaslov: Re: Filozofija stvaranja   Filozofija stvaranja Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Filozofija stvaranja
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Krug svesti i mudrosti- piše se u temama ispod naslovne :: Filozofija-
Skoči na: