LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Olja Ivanjicki

Ići dole 
AutorPoruka
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Olja Ivanjicki Empty
PočaljiNaslov: Olja Ivanjicki   Olja Ivanjicki Icon_minitime25/6/2009, 6:40 pm

Olja Ivanjicki Olja_i10


Olga Olja Ivanjicki, slikar, skulptor, pesnik, multimedijalni umetnik, rođena je u Pančevu 1932.god kao kćerka ruskih emigranata, majora Vasilija Ivanjickog i Veronike Mihailovne Piotrovske. Do studija živi u Kragujevcu, a onda dolazi u Beograd gde kao student Akademije umetnosti dobija neophodno znanje i veštinu za početak jedne uspešne karijere. Po završetku postdiplomskih studija, dobila je, kao posebno priznanje, i stipendiju Fordove fondacije za nastavak studija u Sjedinjenim Državama, 1962. godine, a godine 1978. i mogućnost da učestvuje u programu Fulbrajtove fondacije "Artist in Residence" na Rhode Island School of Design.

Olja Ivanjicki je izabrana za Najboljeg slikara dvadesetog veka u Jugoslaviji na osnovu glasanja sprovedenog među jugoslovenskom publikom. Takođe je dobitnik Sedmojulske i Vukove nagrade za životno delo, najvećih priznanja u zemlji, a 2006. je dobila i nagradu Zlatni beočug za životno delo Kulturno-prosvetne zajednice Beograda. Međunarodni biografski centar iz Kembridža i Američki biografski institut uvrstili su Olju Ivanjicki među "Vodećih 500 lidera od uticaja” (ABI, 1998), zatim je izabrana za "Međunarodnu ženu godine” (IBC, Cambridge 1995) "Vodećih 2000 intelektualaca sveta”, (IBC Cambridge, 1999), "Vodeće žive legende sveta za 2001 godinu” (IBC, Cambridge, 2001), "Izuzetni pojedinci 20. veka”, (IBC Cambridge, 2000). Postala je "Deputy Governor of the American Biographical Institute”, zatim "Deputy Director General of the International Biographical Centre in Cambridge”. Tokom 2005. postala je jedan od osnivača Niške umetničke fondacije za mlade umetnike. Krajem 2006. godine učestvuje u osnivanju "Mediala Art” salona.

Olja Ivanjicki je održala samostalno izlagala 87 puta, u okviru grupe MEDIALA 12 puta, a učestvovala je i u više od hiljadu kolektivnih izložbi. Tokom šezdesetih godina, donela je pop art u Beograd i prva radila izuzetne i hrabre hepeninge, koje i danas pamte mnogi poštovaoci njenog dela.

Njene slike i skulpture nalaze se u brojnim muzejskim i privatnim kolekcijama širom sveta, kao što su Metropoliten Muzej u Njujorku, Muzej Santa Barbara, Muzej savremene umetnosti u Beogradu, Narodni muzej u Beogradu, Philip Beman Collection Philadelphia,Knights of Malta NY City, Mercy College Dobbs Ferry NY, Muzej moderne umetnosti Skoplje, gradski muzej Rovinj, Muzej grada Beograda, Istorijski arhiv, kao i u mnogim privatnim kolekcijama – Rockefeller, Kissinger, Carlo Ponti i Sofia Loren, L. Eagleburger, John Ditch, NJKV Princ Aleksandar II Karađorđević, Margaret Mallory,...

Objavljena dela: Ogledalo ljubavi, prepiska Olja-Šejka, Silmir, Beograd, 1995; Oluja mozgova, KOV, Vršac, 1995; Videla sam pre i posle, pesme i eseji, Interpress, Beograd, 1998. Monografije: Bora Ćosić: OLJA; Dragoš Kalajić: OLJA LEONARDOVA KĆI; OLJA – Alpine Fine Arts; OLJA-multimedijalna monografija na cd-romu. U priremi je nova knjiga pesama, knjiga pisama i nova monografija, kao i monografija Mediale.


Olja Ivanjicki je član ULUS-a, ali takođe je jedan od osnivača legendarne grupe MEDIALA. To je bila grupa mladih slikara, pisaca, filozofa, arhitekata, kompozitora koja je u međusobnom druženju otkrila jednu posebnu vrstu gladi – glad za umetnošću i saznanjem. Okupila ih je želja da se sazna o svetu što je moguće više, preko granica dozvoljenog, etabliranog, a da se u umetnosti napravi jedna sinteza kroz vreme i trajanje. To je bio revolt, provokacija. Svim članovima Mediale bila je zajednička jedna osobina: beskrajna ljubav prema umetnosti beskrajno verovanje u njene moći. A biti slikar za Olju Ivanjicki je pitanje velike ljubavi i dubokog posvećenja.

Tokom 2003. i 2004. godine, Olja je napravila i nekoliko arhitektonskih projekata. Prvi je bio za novi trgovinski centar u Njujorku, pod nazivom Big Apple Twins – Ground and Sky Zero Memorial. Drugi arhitektonski projekat su dve građevine za Mars, muška i ženska zgrada, Matrimonial Buildings. Olja Ivanjicki je učestvovala i u konkursu za memorijalni centar u Njujorku, projektom Memorial Sphere. Tokom 2004. i 2005. godine, napravila je projekat mosta preko Dunava za Beograd, Belgrade Time Gate i učestvovala na konkursu Nasca Observatory Lodge u Peruu. Takođe je učestvovala na Trećem Pežoovom takmičenju za projekat automobila bliske budućnosti, a 2005. godine oprobala se i kao kostimograf u Narodnom pozorištu u Beogradu, u opereti Slepi miš, Johana Štrausa. Krajem 2005. godine sa modnom kućom Mona je ostvarila modnu reviju Tesla, povodom 150. godina rođenja velikana Nikole Tesle.

O Olji Ivanjicki kao ličnosti svakako bi se moglo puno toga reći. Ona je nepredvidliva, ali sama uvek predvidi i zapanjujuće tačno, skoro profetski, nagovesti mnoge događaje, situacije i stanje u svetu uopšte. Olja vidi sve i pre i posle i unapred, sve joj je jasno. Ona zna da nema nevažnih stvari, sve uzima u obzir, za Olju sve ima svoju ulogu. Ona je mudrac u krhkom telu žene. Ona je hrabra, egzotična osoba, snažna figura evropske savremene umetnosti i onog najboljeg u njoj. Ona je večni znak pitanja čitavom svetu.

"Uopšte ne znam koliko znam. Znam i ono što mi još nije palo na pamet", rekla je jednom prilikom za sebe Olja Ivanjicki.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Olja Ivanjicki Empty
PočaljiNaslov: Re: Olja Ivanjicki   Olja Ivanjicki Icon_minitime2/7/2009, 8:45 pm

Olja Ivanjicki Slika-Reprodukcija-Olje-Ivanjicki--

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Olja Ivanjicki Empty
PočaljiNaslov: Re: Olja Ivanjicki   Olja Ivanjicki Icon_minitime3/7/2009, 6:34 pm

Olja Ivanjicki je rođena u Pančevu 1931. godine Njeni roditelji, otac Vasilij Vasiljenko Ivanjicki i majka Veronika Mihajlovna Pjotrovska su u Srbiju došli kao prognanici iz Rusije nakon Oktobarske revolucije.
Olja je u Kragujevcu živela sve do dolaska u Beograd, gde je studirala vajarstvo na Akademiji za likovne umetnosti u Beogradu. Mada je upisala vajarstvo, od samog početka se uglavnom bavila slikarstvom.
Godine 1957. završila je Akademiju likovnih umetnosti u klasi profesora Sretena Stojanovića. Po završetku postdiplomskih studija, 1962. godine dobila je posebno priznanje i stipendiju Fordove fondacije za nastavak studija u SAD.
Sa grupom slikara - Leonidom Šejkom, Milićem od Mačve, Milovanom Vidakom, Svetozarem Samurovićem, Kostom Bradićem, Sinišom Vukovićem i drugima, 1959. godine, kao jedina žena slikar osnovala je grupu "Mediala", koju su predstavljali mladi slikari, pisci, filozofi, arhitekte, kompozitori.
Imala je 87 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Šezdesetih godina prošloga veka prva je počela sa pop artom u Beogradu. Njene slike nalaze se u mnogim muzejima i galerijama širom sveta.
Između ostalog, izlagala je u muzeju "Metropoliten" u Njujorku, Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, Muzeju moderne umetnosti u Skoplju i na fakultetu "Dobs Feri" u Njujorku.
Izabrana je za najboljeg slikara dvadesetog veka u Jugoslaviji na osnovu glasanja sprovedenog među jugoslovenskom publikom. Dobitnik je i "Sedmojulske" i "Vukove" nagrade za životno delo...
Čini mi se da su i slikarstvo i poezija moje glavne sporedne delatnosti, a da je moja osnovna delatnost bavljenje mislima. Posebno mišlju kako nešto sačuvati za budućnost, kao trag da smo uopšte postojali na Zemlji... Olja Ivanjicki
..
Uopšte ne znam koliko znam. Znam i ono što mi još nije palo na pamet.“ Olja Ivanjicki

Umrla je 24.juna 2009


Olja Ivanjicki V74727p4....Olja Ivanjicki Kul-olja-ivanjicki-2....Olja Ivanjicki Olja_ivanjicki

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
snohvatica

snohvatica

Ženski
Broj poruka : 42
Location : Beograd
Humor : da, fala!
Datum upisa : 02.10.2009

Olja Ivanjicki Empty
PočaljiNaslov: Re: Olja Ivanjicki   Olja Ivanjicki Icon_minitime4/10/2009, 9:53 pm

Osecam potrebu da se ovde pohvalim kako sam Leonardovu cerku, kako su jos nazivali Olju, poznavala licno. Nekoliko puta sam, poslovno, odlazila na Kosancicev venac gde je zivela.
Bila je mnogo lepsa uzivo nego sto je na fotografijama. Zracila je pozitivnom energijom. Njen glas je bio mio i stalozen.
Poslednji put sam je videla nekoliko dana pred njenu operaciju srca. Unosili smo njene slike, sa temetikom Jesenjina i carske Rusije, u kombi, da ih odvezemo na njihovu poslednju izlozbu, poslednju u Oljinom zivotu.
Njena poslednja, 100. izlozba, bila je u gradu gde je njena majka isla u skolu, tzv. Marijinski institut, u Beloj Crkvi. Onda kazu, nema slucajnosti...
Neka joj je laka zemlja.
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Olja Ivanjicki Empty
PočaljiNaslov: Re: Olja Ivanjicki   Olja Ivanjicki Icon_minitime9/10/2009, 9:17 pm

Boje određuju osećanja

„Kad se vreme beskonačno uspori i kad više ne znam šta da preduzmem sa sobom, jedina mogućnost koja mi ostaje da ga ne osećam tako bolno je tkanje reči”, zapisala je nekad na papiru, a to se sada našlo u knjizi „Videla sam pre i posle”

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Olja Ivanjicki Empty
PočaljiNaslov: Re: Olja Ivanjicki   Olja Ivanjicki Icon_minitime21/1/2010, 8:33 pm

Olja Ivanjicki Images31



Oljin dijalog sa renesansom
(Savo Popović)

OČI pune suza kad govori o godinama sveopšte bede za vreme studija smenjuje blistav, nezaustavljiv smeh Olje Ivanjicki kad se seća “avantura” svoje generacije sa studijskih putovanja u inostranstvo, na koja ih je vodila Akademija likovnih umetnosti. “Uvek smo bili bez dinara.”
Kad se kretalo u Italiju pedeset i neke, iz Beograda se, naravno, nosila sva hrana. Dvopek za deset dana putovanja po Italiji za četrdesetak studenata i šunka u konzervama za koju se opredelio deo grupe, odnosno “gavrilovićka” koju je nosio drugi deo klase Sretena Stojanovića. “Spektakl” je počeo već u Mestrama pred Venecijom, gde se grupa iskrcavala i gde voz stoji svega nekoliko minuta. Na peron su izletali dvopeci, šunke i salame, ali kulminacija se dogodila tek sutradan po užasnoj letnjoj žegi kad su konzerve šunke eksplodirale. “Salamaši” su svoje “gavrilovićke” morali da dele sa onima koji su ostali bez šunki. Jeo se dvopek, a onda je na putu do Venecije grupa od četrdeset studenata zaposedala u panici svaku javnu česmu izbezumljena od žeđi. Sve je ličilo na jedan veliki hepening.
Ne, tad još nisu počeli hepeninzi Olje Ivanjicki. To je bilo vreme rađanja Medijale.
Posle projekta za Trg Marksa i Engelsa, Šejka i ja kroz druženje “počinjemo da smišljamo kako da postanemo. Kako da budemo!”. Hteli smo da budemo vidljivi, zapaženi, da se primeti naš umetniči stav. Uostalom, hteli smo da isprovociramo sredinu - ali, uvek je ideja bila umetnost. Odnosno, šta ona može da da, da pruži...
Bilo nam je važno da odmerimo i do koje mere ona takođe može da bude u zabludi. Jer, ne treba zaboraviti, to je bilo vreme jakih programa, političkih proglasa. Dobrodošao je bio onaj ko je sledio ta uputstva, a ko je mislio drugačije bio je ignorisan. Isto kao i danas. Ono što vlada svestima ljudi su stranke, to je recidiv onih vremena - one jedne partije. Nekad su
bili poslušni jednoj partiji, danas nekolikim.
Medijala je počela slavno, velikim nastupom - izložbom u Domu omladine 1957. Šejka, Glavurtić, Vladan Radovanović, Olja. Ta raznovrsna izložba je imala dobar odjek: Radovanovićeva muzika, Oljin dijalog sa renesansom, Šejkine centrične postavke, “Veliko skladište” i senzibilni, lavirani Glavurtićevi crteži “Karmelićanke”. Ideja vodilja nam je bila da sve što postoji, što je bilo u umetnosti, služi, ostaje aktuelno i može istovremeno da postoji, da ništa nije za odbacivanje. Svaki ekstrem je bio dobrodošao, jer je podržavao celinu. Medijala je težila integralnoj umetnosti.
Nismo imali leđa i Medijala se može shvatiti kao oponent “mejn strimu” u domaćoj umetnosti tog vremena. Medijala nije imala za temu vreme u kom su živeli njeni akteri. To je, ipak, bilo pomalo disidentski. Na ceni nisu bili ni međuratni modernisti. Smatrani su buržujima, bili su predstavnici vremena koje ne dolikuje ideji proletarijata. “U tom smo vremenu živeli.”
Medijala nije imala dobru recepciju u kritičarskim krugovima. “Ali, od koga je to trebalo očekivati? S Kolarevićem smo loše stajali, a s Pavlom Vasićem smo bili i u sudskom sporu, jer je Glavurtića tužio sudu za uvredu.” To je bilo herojsko vreme. Vredelo je sve što smo pokušavali.

POZNANSTVO
BIO je objavljen konkurs za skulpturu i uređenje Trga Marksa i Engelsa. Vajaru je u takvim situacijama, zbog projekta - potreban arhitekta. Kosta Bradić mi je preporučio Leonida Šejku i tako smo se upoznali. Počeli smo da sarađujemo po pitanju Marksa i Engelsa u ateljeu Peđe Milosavljevića u Ulici Koče kapetana. Moj predlog je bio da Marks i Engels sede na klupi kao Murovi kralj i kraljica. A, preko celog prostora je trebalo da se nadvije ogroman luk. Kao trijumfalni luk. Ja sam uvek volela trijumfalne stvari. Uvek i sada.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Olja Ivanjicki Empty
PočaljiNaslov: Re: Olja Ivanjicki   Olja Ivanjicki Icon_minitime30/3/2011, 9:53 pm

Z I D


Kao male rasute kristale vremena,
Sakupljam zaboravljene uspomene
Sa zidova kuća u kojima delim
I njih i sebe i neko zajedničko vreme,
Kao obred i hodočašća
Onog koji veruje u sebe, u Boga,
U meru životnih sokova.
Ja sam na tuđoj zemlji, opet.
Ako sam podelila sebe na dva paralelna toka,
Onda jedan od njih teče tu negde,
Jer su i oni bili negde na drugom tlu
Paralelni kao mali rasuti kristali.
Val koji narasta,
Strah pred vratima lifta koja se zatvaraju,
Metalna, teška, kao sef
I trezor u isto vreme.
Idealna situacija ako se ne otvore.
Udahnite duboko, nemojte disati,
Nešto sa vašim plućima nije u redu,
Dišite duboko.
Zid u kući Aide i Boba Normana u Vašingtonu.
Posmatraju me moje slike, crteži, potezi,
Ideje, lica, oblici nečeg postojećeg,
Linije same sebi svrha,
Znaci za sutra,
Enigma i za mene samu.

U radnji neočekivanih predmeta,
Izmešanih bez reda, kao geološki slojevi,
Onako kako su pristizali i ostajali,
Haljine, cipele, knjige, mašne, podvezice,
Gde su na gomili izmešane ljudske priče,
Tragovi dobrih starih vremena.
Predmeti dugih trajnosti,
Koje ne možeš da baciš,
Verni, istrajni, svedoci tvojih dana,
Nemira, straha, sreće, rata, čekanja, umora.
Stvari koje putuju sa tobom
I predmeti koji ostaju kod kuće,
Očekuju, osluškuju, žele
Da ih dodirneš ponovo,
Da se obraduju, ožive.
Svet je mislio drugačije,
Ali nikada dovoljno dobro.
Nedostajao je final touch.
Nobody can resist.

Htela sam da pišem pesmu na engleskom,
Od reči koje se najčešće upotrebljavaju.
I am travelling of here,
He is the only adult in the room.
If you can let something lose,
That can make more copies of itself.
Napravite kopije.

Putuju reči, ispunjavaju prostor,
Dele nas i spajaju razdaljine
I glasovi.

Još jedan sat čekanja do polaska,
Izgleda dugo,
U strahu sam pomislila:
Sve je spakovano,
Ali sam zaboravila – moje reči.
Jer, ako ih ne ponesem – moje reči,
One će nestati, otploviti,
Ka nekim drugim mestima,
U tuđe glave,
U tuđe reči i tuđe stihove,
Ili samo u nešto sasvim obično, nevažno, usputno.

Obećavam sebi nikad više,
Sve je daleko od tvog zida,
Od tvog proširenog tela.
Jer, zid je mesto proširenja tela,
Čvrsto, zaštitničko, bezbedno,
Od zime, leta, zvuka, neprijatelja.
Zid je sve što te čini celim,
Svojim,
Kao kod kuće.
Ja imam sve one zidove
Na kojima stoje moje slike.
Zid.

Zidovi hramova, ruševina, civilizacija.
Zidovi od kartona, ormana, pregrada.
Sve se ustremljuje ka zidu.
Kaže se u četiri zida,
Nešto se desilo, reklo, sačuvalo, u tajnosti.
Zid se takođe podiže i ruši.
Visoke zidove u Njujorku prave Indijanci,
Jer ne pate od vrtoglavice.
Cilj zida je obiman.

Zidovi vole imena donatora,
Heroja, umrlih, slavnih.
Zid koji je ubio Džejmsa Dina.
Najzad, zidovi najviše vole slike.
Ništa zid ne čini tolko zidom kao slika.
Moglo bi se reći i ovako:
Na onom zidu levo je Pikaso,
A na desnom zidu je Velaskez.
To su zidovi puni sebe,
Večni u svom dostojanstvu.
U kući pevača zidovi pevaju,
U kući slikara zidovu znaju sami da slikaju.

Meki zidovi života i tkanja vremena.
Zid od tila,
Zid materice,
Korice knjige,
Zid je sveto mesto.
Zid ima dve strane,
Sa one druge strane nije isto.
Novi kontinenti, nove mape.
Vermerova nova mapa.
Nove mape podrazumevaju i crne rupe,
Uzane rpolaze i žedna usta.
Take an extra life.
Ugasio se LIFE magazin.
Life, kao život.
Da li je neko rekao
Da se ugasio Život?
Da li je počeo onaj drugi život?
Sve može biti zid i sve jeste zid.
Zid Willard Hotela,
Od poda do plafona ispunjen licima
Onih koji su tu spavali.

Palestina ovih dana: u "Holilendu",
21, 22, 23. i 24. marta…
Taj 24. mart pre godinu dana…
Da li je to bio život iza zida?
Na drugoj strani,
Nemci silovito osvajaju yidove
Hiršhorn galerije,
Osvajaju Vašington.
Zidovi tuđeg života.
Kao pred zidom, bez izlaza,
Zid bez rešenja problema.
Tu je i Wall Street.
Tako je počelo.
To čudno mesto, posebnih boja,
Sa mirisom, ukusom i bojom novca pre svega,
Sa posebnim ljudima.
WALL STREET – ULICA ZIDA,
Ulica novca,
Ko bi rekao da je to slepa ulica?
Da iz ulice novca nema izlaza.
Ona je ulica u jednom pravcu,
Nema izlaza – došao si do kraja.
Zid bez razloga.
Zid političkog značenja.
Kineski zid.
Zid jednog generala.
Berlinski zid.
Zid faraona, jer
Niko bolje od faraona nije osetio
Život predmeta i njihovu moć.
Zid srama.
Iza zida.
Takođe, zid ćutanja, oprosta,
Zid plača.
Da li postoji Zid raadosti?
Zidovi kao lavirinti
I zidovi životnih priča, hijeroglifa, lovova.
Zidovi carskih osvajanja, ljubavi,
Zidovi ispunjeni knjigama,
Vitrinama,
Oružjem.
Zid Kremlja,
Ovalna soba, zid direktora Cie, Kgb-a, Udbe.
Zidovi imaju uši,
A i uši imaju svoj zid – bubnu opnu.
Zidovi koji su sve čuli ostaju nemi.
Zidovi u tranziciji,
Vidljivi i nevidljivi.
Transparentni zid,
Napravljen od vlasti i pljuvačke.
Zidovi nežnih ptica,
Od vlati trave i pljuvačke,
Zidovi izmeta i meda,
Najluksuzniji zidovi.
Zidovi paukove niti i preciznog pletenja mreže.
Postoji hijerarhija zida.
U hijerarhiji zida,
Svakako prvi po važnosti je Zid plača
U Jerusalimu.
Rastu novi zidovi plača.
Sele se. Razmnožavaju.
Zidovi izrazitog gneva,
Ispisanih poruka, simbola,
Ljubavi, seksa, humora.
Život na zidu je ogoljen, sadržajan, vreo,
Užaren, ciničan, seksi.
Grafiti neutrališu zid.

Zid koji najviše gledam.
Zidovi koji te gledaju, kontrolišu,
Očekuju, ispraćaju, prepoznaju.
Zid za udaranje glavom
I eventualno prolaženje kroz isti.
Zidovi od blata, bede, kamena, betona, stakla,
Cigle, nemira, ezoterije, besa, mržnje.
Čovek uzidan,
Nosilac betonskog leša,
Telo kao nosilac armature.
Zid koji puca,
To je zid srčane komore
I obe pretkomore.
Zid kapi krvnog zrnca.
Zid od karata na kuli od karata.
Zidovi od peska, od leda,
I njihov vek trajanja,
Rok upotrebe.
Zatvorski zid.
Zidne novine, poternice, oglasi,
Koncertni plakati, predsednički kandidati.
Delovi zida, usitnjavanje,
Krckanje eksplozivnog,
Probijanje zvučnog zida,
Tapacirani zid ludnice.

Fudbalski živi zid je zid od tela.
Ali i telo čini zid.
Pritiskom na zid stopala,
Dodiruje se čitavo telo.
Šta sve sadrži noga:
Mozak, hipofizu,
Moždanu šišarku,
Epifizu, vrat, mali mozak,
Desnu slepoočnicu, trigeminijus,
Oftalni živac oka i kože čela,
Gornjovilični živac za nosnu duplju
I gornju vilicu i zube.
Donjovilični očni živac za gornje zube,
Jezik, obraz, mišiće žvakaoce,
Nos,
Sedmi kičmeni pršljen,
Oči, uši,
Slezinu,
Mokraćne kanale,
Koleno,
Lakat,
Bubrege,
Jajnike,
Plexus solaris,
Prste,
Limfne završetke,
Srce.
...I krenulo je ludilo TELA.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Olja Ivanjicki Empty
PočaljiNaslov: Re: Olja Ivanjicki   Olja Ivanjicki Icon_minitime30/3/2011, 9:54 pm

Videla sam pre i posle

Videla sam svu moć neiskorišćenog uma.
Videla sam Mesečevu travku,
posmatranu u našim uslovima.
Videla sam konačnu belinu crne rupe.
Videla sam dolazak Proroka
sa olujnim vetrom Crvene Planete.
Kao Oni i Mi nekada.
Videla sam Vrtove Raja bez onog drveta,
sa Simonettom Vespucci.
Videla sam silazak Anđela
i nežni treptaj krila.
Videla sam pogled sa Olimpa i brzinu kometa.
Videla sam hod olovnih nogu, u mori sna,
kad moraš da bežiš, da se prisiliš
da otvoriš oči, da se probudiš.
Videla sam oči uplakane i gladne dece pustinje.

Videla sam pre i posle

Videla sam jake gradove i množinu sveta.
Maratone i mostove ispunjene telima u pokretu,
|s kraja na kraj sveta.
Trkače Smisla u besmislu cilja.
Videla sam moje oči svih boja
i pastelnih nijansi.
Videla sam Dantea i deveti, deseti krug Pakla.
Videla sam uzvišenu Svetlost i Njega Samog.
Videla sam zračenje atoma
i blagost grčkih boginja.
Videla sam tebe sa hiljadu drugih.
Videla sam sebe u ogledalu bez lika.
Videla sam sve ono što drugi nisu stigli.

Videla sam pre i posle

Videla sam istoriju Kamena
i njegove albume iz detinjstva.
Videla sam neumoljive predele pustošenja
i mlečni orgazam ludih krava.
Električne stolice, hoklice i ormane,
za sve vrste odela po meri i bez mere,
kao i osuđene na smrt vešanjem.
Videla sam pojavu Čuda u traci vremena.
Videla sam čudne statistike:
1,9 Amerikanaca na jedan automobil.
A gde je tu vozač i koji deo tela vozi?
Videla sam ljude kako broje novac
i oplođuju ga umesto žena.
Videla sam iskušenje Ljubavi i tajnu Ruže.
Videla sam simetriju katedrala i svodove nežnosti.
Videla sam ukrštanja svih vrsta obilja
na Gozbi Života.
Videla sam otkrovenje Sreće i hiljadu prepreka.
Videla sam velike migracije polova
i ljude bez pola.

Videla sam pre i posle

Videla sam sve moje crteže odjednom.
KAKVO LUDILO LUDILA!

A šta je tek ono što nisam videla.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Olja Ivanjicki Empty
PočaljiNaslov: Re: Olja Ivanjicki   Olja Ivanjicki Icon_minitime30/3/2011, 9:54 pm

I Ovo je Olja :

*Za mene je slikarstvo,a samim tim i stvaranje,samo put da na kraj svoga zivota ne stignem prazna srca...*


*Ocistila sam zivot od sporednih stvari nisam ga zatrpala paralelnim zivotima bavim se pored umetnosti,svetom,planetama,kosmosom,razmisljanjima....Nemam vremena,ali ga nisam ni trosila na tudje sudbine.Zato imam stvaralacke energije*


*Promene treba doziveti kao neki svetleci trenutak...*


*I uvek tragam za zalascima sunca...neki put su siromasni,ali ima ih i carobnih...*



*Kada se vreme beskonacno uspori i kad vise neznam da preduzmem sa sobom,jedina mogucnost koja mi ostaje da ga ne osecam tako bolno je tkanje rechi ...*



*Uopste ne znam koliko znam. Znam i ono sto mi jos nije palo na pamet...*



*Ljudi ne mogu da povezu u svojoj glavi da covek ima i telo i dusu i pamet i talenat.Da sve to moze da bude sadrzano u jednoj osobi.Oni bi po svaku cenu da to odvoje...*



*...ako napises neko delo znaci dosta,ako to neko drugi uradi,onda to samo posebni primete...*



*...sve je uptrebljeno u smislu umetnosti i cvece,i drvece i lisce,i sisanje trave..neznam nije uzeto da bi se nesto napravilo...samo je pitanje koliko traje...*




*...reci imaju bogatstvo,veliku moc...uvek zapisujem ono sto izgovorim u jednim dahu...ako to ne uradim reci pobegnu...*



*...reci su jedna carolija... *



*...najlakse je oprostiti...najgore je nositi mrznju ili osvetu,jer se tebi vraca... *



*Rekla sam i to ne jednom da moramo da oplemenimo svemir. Ili on Nas ...*



*Opet sam prestigla vreme. To mi se povremeno dogadja...*



*Ceo svet je u knjizi...*



*Oduvek volim nežnost u razblaženoj crvenoj boji...."











____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Olja Ivanjicki Empty
PočaljiNaslov: Re: Olja Ivanjicki   Olja Ivanjicki Icon_minitime30/3/2011, 9:56 pm

Kad je zagrlila svoj Kosmos ovo sam joj posvetila:

Знам да си тамо где се преливају дугине боје, тамо где се преплићу доброта и љубав
и да ћеш нас и одатле грлити и штитити још јаче и силније...
Искричава душо и ти ћеш у нама бити заувек као лепршави трептај свемира... лети и светли космосом
и дај дуги још јачи сјај...нећу да се опраштам, јер не признајем такве одласке.......


(Ољи Ивањицки која је данас постала искрица вечности )
24 06.2009.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...


Poslednji izmenio meseceva rosa dana 30/3/2011, 10:06 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Olja Ivanjicki Empty
PočaljiNaslov: Re: Olja Ivanjicki   Olja Ivanjicki Icon_minitime30/3/2011, 9:57 pm

Обраћам се Новом добу,
У коме ће све бити могуће одмах,
На нежни додир,
На мали знак пажње,
На отисак палца и звук имена,
На једва приметну бору,
На подрхтавање зеница.....

(Оља Ивањицки, из песме За нови почетак)





...Ако све то променимо,
Да ли ћемо се променити и ми у себи,
И како?
Јави ми сутра.....

(Оља Ивањицки, из песме Metamorphosis atomica)




У Песми над песмама
Постоји Реч над речима,
Над нама,
Под овим сводом,
Реч над речима.
Реч која призива,
Реч која одзвања,
Реч која протиче......

(Оља Ивањицки, из песме Реч над речима)


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Olja Ivanjicki Empty
PočaljiNaslov: Re: Olja Ivanjicki   Olja Ivanjicki Icon_minitime30/3/2011, 9:58 pm

AРХИТЕКТУРА У СВЕТУ И КОД НАС

Ољина Велика јабука


Нашој културној елити у савременим, турбулентним, социополитичким дешавањима замера се да је некритички окренута друштвеним збивањима, подељена, инертна и недовољно ангажована на утицаје којима би могла допринети стабилизовању атмосфере уређеног демократског друштва.

Требало је да из нашег окружења оде једна сјајна личност која је годинама исијавала безмерне врлине, даровала нас најлепшим медаљама уметности, приповедала љубав и хуманизам, из митова извлачила златне нити лепоте и била узор толеранције на ратиштима опречности – па да се сви они, тихи и гласни, и леви и десни, и конзервативни и авангардни, уморни од заборава, разочарани од очекивања, нађу у истом времену, под сводом Београда у истом хармоничном реситалу, у истом јектенију: Вечна ти слава Оља Ивањицки.

И дужно су је испратили кроз бројне и неконвенционалне некрологе осветљавајући њено богато и чаробно стваралаштво, допуњујући њен испраћај изложбом у галерији РТВ, и за похвалу, ажурним фељтоном у „Политици”.

Оља се као школовани вајар бавила превасходно сликарством, али као ренесансно раскриљени уметник успешно је радила и занимала се скоро свим што дотиче уметност: књижевношћу, костимом, урбаним дизајном, инсталацијама. И архитектуром, што је мање познато и мање забележено по њеним библиографијама. Колико је то све успешно радила види се, на пример, по ангажовању у архитектури. У овој колумни „Политике” од 30. 8. 2003. објавили смо прилог под насловом: „Оља Ивањицки испред Нормана Фостера”. Чинило се да је наслов сензационалистички. Како је могуће да било који стваралац а поготово не архитекта буде испред сер Фостера који се сматра најзначајнијим живим архитектом? Било је могуће, јер је на великом анонимном међународном конкурсу за идејно решење грађевине – меморијала који треба подићи на месту порушеног Светског трговинског центра, тзв. близнакиња у Њујорку – Ољин пројекат ушао међу шест првопласираних. По завршетку конкурса градоначелник Њујорка организовао је изложбу свих 1.100 пројеката на којој је највећи број гласова посетилаца, испред Фостера, добила Оља за пројекат BIG Apple twins.

Као што врло често бива, када се изукрштају интерес, сујете и капитал, награђени се пројекти отклоне од реализације и повере преферираном колону. И у овоме случају пројектовање није поверено ни једном премираном пројекту. Уз афере које су пратиле будући Светски трговински центар сигурно неће стајати заслужно стваралачко име. Ољин пројекат остаће у њеном курикулуму као нереализовано дело.

Значајна нереализована дела, како то историја показује, могу у неким случајевима имати и веће вредности од оних реализованих. Нема историје архитектуре у којој посебно значајно место немају пројекти: Етијена Булеа, Антонија Сант Елије, Виктора Веснина, Владимира Татлина.

Сва њихова нереализована дела су стожери појединих поглавља у развоју архитектуре као антиутицаја наступајућих корака у прогресу цивилизације. Татлинов споменик Трећи интернационални вероватно држи рекорд у множини штампаних презентација.

Основна идеја Ољине Велике јабуке била је да гради торусну кулу, реминисцентну Бројгеловој вавилонској, као највишу грађевину Менхетна, на чијем би се врху налазила велика светлећа јабука, која би новим технолошким могућностима расипала светлосне поруке, била илуминациони фар врха скајлајна, и асоцијативни кажипрст ка могућем бољем свету. Никада неће бити изграђена како ју је Оља замислила, као што није ни Татлинова кула. Али ће остати историјска провокација која ће ко зна кад, и ко зна како, конвергирати ка Ољином пројекту.

Потпуно је непознато једно од најновијих нереализованих Ољиних дела. Недавно јој је понуђено да ликовно валоризује међупростор у једном великом новобеоградском блоку на левој обали Саве. На задовољство наручиоца донела је идејне скице за један нови симбол града, и рекла: „Београд има свој, вечити, сјајни симбол Мештровићевог ’Победника’ и ништа му се не сме супротставити (најмање опскурне сајле, примедба ММ), али може га усвечанити и фамилијаризовати ако Београд добије и ’Победницу’.” Он горе, „Победник” на фортификацији са птицом и мачем, којим је изборио слободу слободарском Београду, бди над старим градом, а она, „Победница”, доле у кањону модерне архитектуре Новог Београда, са електронском буктињом у женском миру, у миру слави други сингидунумски его, објављујући Urbi et Orbi, како је то већ чинио биограф деспота Стефана, да је Београд „величанствени град”. Ољин споменик због промењених урбанистичких услова никада неће бити реализован. Али, ко зна, можда ће једнога дана Београд добити „Победницу” на чијем ће постољу поред имена аутора стајати: „По идеји Оље Ивањицки 2005. године”.



Михајло Митровић
(објављено: 25/07/2009)





____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Olja Ivanjicki Empty
PočaljiNaslov: Re: Olja Ivanjicki   Olja Ivanjicki Icon_minitime30/3/2011, 10:26 pm

Olja Ivanjicki P7
I Jesenjina je volela...


Malo ljudi zna kakav je ona humanitarac bila, narocito kada su u pitanju bila deca,
bolesna, sa posebnom potrebama, siromasna... i nikada nije dala da se o tome govori...
imala je svoju misiju....

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Olja Ivanjicki Empty
PočaljiNaslov: Re: Olja Ivanjicki   Olja Ivanjicki Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Olja Ivanjicki
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Slikari, vajari, fotografi- piše se u temama ispod naslovne :: Šta stvoriti bojama-
Skoči na: