LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 ИЗ ДНЕВНИКА СРЦА

Ići dole 
AutorPoruka
miroslavrankovic



Muški
Broj poruka : 19
Godina : 50
Location : Београд
Datum upisa : 09.08.2018

ИЗ ДНЕВНИКА СРЦА Empty
PočaljiNaslov: ИЗ ДНЕВНИКА СРЦА   ИЗ ДНЕВНИКА СРЦА Icon_minitime10/8/2018, 8:12 am

Поштовани пријатељи

     Пре четрдесетак година ушао сам у једну сасвим малу орахову љуску и запловио ка хоризонту. Авантуристички дух и јака жеља вукле су ме све даље и даље. Данас када се осврнем а заиста то ретко чиним, рекао бих чак ка звездама. У почетку сам пловио на сасвим мирним водама често пристајући уз обале острва пуних величанствене лепоте. Била су јако занимљива. Шетао сам њима ослушкивао и учио. Упознавао сам људе а понекад и чаробњаке дивећи се њиховој љубави. Понекад сам учио од њих велике тајне допуштајући да ме узнесу у сфере изнад ума у којима царује радост.
     Било је периода у којима сам само пловио онaко без мисли препуштајући се струјама живота. Уживао сам у њима баш као у сликању или фотографисању призора који су промицали остајући у времену. Понекад сам записивао приче или стихове баш онакве какви су надирали. Понекад сам их и читао уживајући читавим бићем. Давно сам  у једној олуји научио да свешћу могу да ум поведем на путовање временом, догађајима или маштом распаљујући чула тако да ни на трен нисам примећивао разлику од стварних. Уживао сам све више и чешће дозвољавајући ништавилу да се преко мојих руку изрази. Знао сам да тај процес припада Божијој сили и нисам се трудио да је разумем. Прихватио сам је баш такву каква јесте.
     Било је периода у којима сам трагао за смислом. Били су заиста дуги. Потрајали су до скоро, до момента у ком сам освестио смисао у потрази и наставио још већим жаром сакупљајући слатке плодове чула и радости.
     Да не помислите како сам самотњак похвалићу се неколицином дивних бића са којима сам пловио у времену. Са неколицином пловим и данас радујући се њима баш као и они мени. Уверен сам да смо своје ентитете улили у један већи и племенитији изнад нас. Повезани су чистом љубављу баш као и дела која остављамо. Пркосе времену, одолевају простору и свим земаљским силама. Кажу да је то због среће од којих су саткана. Верујем да је тако јер љубав производи радост а она срећу која чини чуда.
            Орахова љуска је чини ми се јача данас него када сам у њу први пут ушао. Свакако је искуснија. Не бори се са таласима већ ужива у њиховом миловању. Заиста је силна и моћна. Знам да ће таква и остати бар до краја времена. Мог.
Пред Вама се налазе записи из дневнивника који сам повремено водио. Уверен сам да ће те осетити бар део укуса путовања које ће трајати бар колико и моје биће.


Мирослав Љ Ранковић


Магија
Калемегданског брега

Удар последњег таласа Панонског мора пре неколико милиона година завршио је своје дело. Своју облину пресликао је на време које наставило закривљено свој пут у вечност.
Многа сећања описују ову јединствену аномалију која се осећа кроз појачање доживљаја љубави и чаролију која вечност претвара у трен. Баш на том месту, најпре због погледа почеше да се задржавају заљубљени размењујући нежности. Како би их скрио, свемир лице Калемегданског брега украси дрветом ниске крошње богате лишћем а неко довитљив направи клупу. Од тада а ни један хроничар не бележи час, само место поста рајска башта љубавника и предмет изучавања феномена.
Заљубљени чију је драгу река живота однела другом након студија математике посветио је себе проучавању овог места. Отпочео је теријом хаоса исцртавајући звонасту криву. У њу је умешао теорију струна и сво време које је имао. Месеци су пролазили а записи су  постајали све обимнији и дужи. Како би успео да сагледа све релевантне чиниоце почео је да их исписује на  зидове стана у коме је живео. Случајни посматрач би се чудио али они који живе за љубав би се поносили истрајношћу која је порасла у године.
С`времена на време одлазио је на то судбинско  место и посматрао. Обожавао је да то чини у доба најјачег сунца. Понекад би сео на клупу и зажмурио зауставивши мисли. Само је упијао чулима трагајући за сензацијом која би му помогла у откривању мистерије. Понављало се и понављало све до тренутка у ком се на истом месту у његово време појавила особа у коју је толике године био заљубљен. Најпре су се загрлили погледима а потом и телима. Седели су на клупи уживајући у додиру усана. Сунце их је миловало својим бојама све до ноћи која их је одвела ка његовом стану.
Поглед на исписане зидове уместо чуђења изазвао је занимање које је њене очи водило путем једначина. Померала је своје још витко тело миловано његовим погледом. Крај разумевања дугог низа означио је њен уздах. Рука јој је дописала знак једнакости и исртала цвет изједначавајући љубав са силом живота пуштајући је да се разлива струнама. Разумели су се без речи ходајући заједно ка крају времена.
На западном образу
Калемегданског брега

На западном образу Калемегданског брега, тик испод каменог зида скривена влатима набујале траве постоји стаза од тесаног камена. У његовим пукотинама налазе се укуси прошлости измешане са прахом времена. Осим гуштера, голубова, врабаца и по које овдашње мачке додирују је свакодневно и стопала заљубљених. Пружа се од Ушћа ка  Саборној цркви или обрнуто. Почетак и крај су скривени стаблима а средина украшена жбуновима на чијим гранама се љуљају птице. Преко лета је обавијена мирисом љубави а током зиме чежње. Сасвим необично место на коме је могуће бројати пољупце или уживати у читању крај жбуна допуштајући реченицама да кроз поглед улазе у срце пројектујући емоције на платно душе. Неке од песама познатих по лепоти стиха записане су баш на њој одлазећи из трена у вечност. Поглед ка Ушћу у доба заласка претвара посматрача у статисту у премијери која ће играти само једном обавијајући га мистеријом лепоте распламсаних боја протканих мирисом. Веома често постојим и ја са њом љубећи живот кроз уста вољене жене, додирујући га преко њеног тела испуњен као ни на једном другом  месту.
Овдашњи мудраци говоре потајно да је то због чежње која је ка овом месту била усмерена у времену које је немогуће измерити. Поједини кажу да је то због погледа милиона очију које су посматрале шаљући честице љубави у таласима које је сјај тесаног камена одбијао ка Сунцу а он преко Месеца враћао назад. Једино знам да постоји баш као и љубав коју на том месту највише осећам. Она води од Сунца ка Косанчићевом Венцу све весело кривудајући и обрнуто. Скоро сам шетајући левом Савском обалом у минуту без уличног светла чуо једну суграђанку како изговара  „Тамо светли једна линија, велика линија!?“ и уз осмех наставио у ноћ ка клупи на коју сам сео руку опуштених и пребачених преко наслона посматрајући је.
Предлажем да је походите јер ћете на њој осетити љубав и радост постојања.

Бескрајни
временски круг


Будућност је дошла. Увукла се као љубавник остављајући прошлост времену ком припада. Ја сам седео прекрштених ногу, усправих леђа држећи чашу кроз чији су се нектар преламали зраци сунца које је залазило. За собом је остављало честице које су пламтеле од љубави бојећи небо. Хладиле су се и стапале попут љубавника улазећи у сан у тренутку у коме се варош будила нежним светлом расипајући га по савском огледалу. Месец је каснио али не и звезде које су лагано палиле небо мешајући своје честице  са оним у огледалу. Реченица живота је текла својим током а ја сам јој додао још један знак интерпункције баш у трену у коме су се капи винског нектара распалиле рецепторе укуса. Значио је лепоту у реченици која је настављала даље, одлазећи у бескрај.
  Такве су Београдске летње вечери укусне и топле, пуне чулних и вантелесних сензација баш као и љубав којом су проткане. Она је чаролија која пише и слика мојим рукама право из душе остављајући записе на папиру или платну које ће неко драг купити и некуд однети, можда и у вечност која је прескочила попут  старог  сата  крај  времена. Ја ћу остати да упијам благодетно светло све док ме нежни талас виолинских тонова не позове ка чаролији јутра или ноћ не отме од себе и нежним корацима спусти до сна у коме ћу изгубити себе.
Бескрајни временски круг, ја на њему у смеру живота попут детета на рингишпилу насмејан и ведар пркосећи судбини уживам препуштен таласима емоцијама које изазване постојањем долазе.
Буђење прекида сан а прија ми само ако ме додирне баршунаста кожа коју љубим и миришем прекривајући ми лице влатима косе попут Дунавске виле над вировима страсти које ћу походити попут истраживача. И све тако на истом временском кругу у смеру живота долазећи на место са ког сам предходне вечери пошао уз укус емоција који расте ка новом кругу.
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7790
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

ИЗ ДНЕВНИКА СРЦА Empty
PočaljiNaslov: Re: ИЗ ДНЕВНИКА СРЦА   ИЗ ДНЕВНИКА СРЦА Icon_minitime11/8/2018, 2:58 pm

Ако смем да се упишем.... Добродошао Мирославе...

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
miroslavrankovic



Muški
Broj poruka : 19
Godina : 50
Location : Београд
Datum upisa : 09.08.2018

ИЗ ДНЕВНИКА СРЦА Empty
PočaljiNaslov: Re: ИЗ ДНЕВНИКА СРЦА   ИЗ ДНЕВНИКА СРЦА Icon_minitime11/8/2018, 5:58 pm

meseceva rosa ::
Ако смем да се упишем.... Добродошао Мирославе...

Хвала Вам
Nazad na vrh Ići dole
miroslavrankovic



Muški
Broj poruka : 19
Godina : 50
Location : Београд
Datum upisa : 09.08.2018

ИЗ ДНЕВНИКА СРЦА Empty
PočaljiNaslov: Re: ИЗ ДНЕВНИКА СРЦА   ИЗ ДНЕВНИКА СРЦА Icon_minitime11/8/2018, 6:09 pm

Београдска љубавна

Ходао сам дуго мрачним тунелом
ка светлу
све док нисам угледао њене очи.
Њено име је састављено из три слога.
Мирисала је на зелени орбит.
Била је то једина жена без сенке.
У њеним очима сам угледао свој лик.
У даљини су треперила светла
одбијајући се о белину њеног осмеха,
таласи тонова су миловали њену плаву косу
а ја сам седео крај ње додирујући је лагано и радовао постојању.
Било је то сасвим необично вече.
Напољу ледено а крај њеног срца врело.
Тај тренутак ће трајати вечно.
Да само знаш колико ми недостајеш?
У тим очима сам видео свемир.
Волим те зато што си своја!
Нестајем, одлазим у плаветнило неба где ћу се растопити у боју
која ће пасти као кап на твоју косу сливајући се низ чело,
крај ока до твојих усана.
Помислићеш да је то киша а то ћу бити ја!
Ноћ ће прекрити град својом тмином
а ја ћу лебдети на небу као звезда и осветљавати пут којим ходаш. Препознаћеш ме по раширеним рукама,
осмеху и очима из којих ће исијавати радост.

Nazad na vrh Ići dole
miroslavrankovic



Muški
Broj poruka : 19
Godina : 50
Location : Београд
Datum upisa : 09.08.2018

ИЗ ДНЕВНИКА СРЦА Empty
PočaljiNaslov: Re: ИЗ ДНЕВНИКА СРЦА   ИЗ ДНЕВНИКА СРЦА Icon_minitime11/8/2018, 6:10 pm

Београдска киша

Киша је спирала град претварајући улице
у огледало.
Ветар је повијао капи мењајући им звук.
Мирисало је на пролеће.
Месец поједен од бриге
одлазио је са хоризонта
а она је корачала Синђелићевом претварајући је у концертни хол.
Ритам је давала својим корацима
а мелодију дахом.
Београд је стајао упијајући њен лик.
 Знао је да је своја па тек онда  његова
уживајући поносан
баш колико то један град може .
И он је био свој и њен  
као и  љубав
коју је растапала у реченице
које су га грлиле.
Необичан је ово град.
Необични су његови извори.
Пуни љубави.
А ја ето забелижих ................
следећи њен мирис ..............
све до Храма...................
Nazad na vrh Ići dole
miroslavrankovic



Muški
Broj poruka : 19
Godina : 50
Location : Београд
Datum upisa : 09.08.2018

ИЗ ДНЕВНИКА СРЦА Empty
PočaljiNaslov: Re: ИЗ ДНЕВНИКА СРЦА   ИЗ ДНЕВНИКА СРЦА Icon_minitime11/8/2018, 6:11 pm

Из Кошаве у Кошаву
Седим за кафанским столом и зурим у даљину. Окно одбија ударе мокре Кошаве. Таласи плешу заједно са чамцима.Окружује ме жамор измешан са хуком ветра чија мелодија подсећа на вреву. Бленда пада из минута у минут.Лоза се слива низ грло загревајући ми стомак.У даљини се плае треперава светла.Понеки смели галеб с`времена на време пролети пркосећи земаљским силама. Сам сам. Не очекујем никог  не надам се баш ничем. Посматрам живот како тече. Уживам у сензацијама које ми прожимају тело. Време ми није интересантна димензија.  Само посматрам мисли које путују до вира који их гута заиста вешто. Обојене су, миришу а свака има укус прошлости. Нестају нетрагом. Не бринем. Уживам боравећи у сфери изнад јер је поглед целовит, неописив. И тако из Кошаве у Кошаву…..
Nazad na vrh Ići dole
miroslavrankovic



Muški
Broj poruka : 19
Godina : 50
Location : Београд
Datum upisa : 09.08.2018

ИЗ ДНЕВНИКА СРЦА Empty
PočaljiNaslov: Re: ИЗ ДНЕВНИКА СРЦА   ИЗ ДНЕВНИКА СРЦА Icon_minitime11/8/2018, 6:11 pm

Песма коју пише време

У ходницима времена
У само једном трену
У ноћи коју је сребрн месец обасјао
Заклонивши  звезде
Све сем једне
Из чијег срца је извирала светлост
Разливајући се у  ауру
По којој сам летео
Попут космичког праха
Засењен
Занесен
На нежном таласу
Потеклом из њеног ока
Из океана небеских боја
Помислих на трен
Да је та звезда Моја
У ходницима времена
Трен траје вечно
Уклесан у стену
Што од срца поста
У  чудном животу
Земаљског госта
Негде у дубини ауре
Спазих усне
Боје летње трешње
Господе Боже
Мисли су ми грешне
Време је дошло
Да леутом испловим
На пучину живота
Срећан што сазнах
Шта је то лепота!
Nazad na vrh Ići dole
miroslavrankovic



Muški
Broj poruka : 19
Godina : 50
Location : Београд
Datum upisa : 09.08.2018

ИЗ ДНЕВНИКА СРЦА Empty
PočaljiNaslov: Re: ИЗ ДНЕВНИКА СРЦА   ИЗ ДНЕВНИКА СРЦА Icon_minitime11/8/2018, 6:12 pm

Светла дана

Свeтла дана
Љубав
Све до ноћи воде
У којој се боје
На трен
Ослободе
Па пламеном
Небо боје
Од љубави своје
И тако љубећ
Зачну сан
Из ког се роди
 Нови дан
У коме ће
Светла
Љубити поново
Све до
Вечери нове
Пуштајући боје
Да
Слободно плове
Nazad na vrh Ići dole
miroslavrankovic



Muški
Broj poruka : 19
Godina : 50
Location : Београд
Datum upisa : 09.08.2018

ИЗ ДНЕВНИКА СРЦА Empty
PočaljiNaslov: Re: ИЗ ДНЕВНИКА СРЦА   ИЗ ДНЕВНИКА СРЦА Icon_minitime11/8/2018, 6:13 pm

Сликам већ данима
твој лик

Сликам већ данима твој лик
Бојама нежно милујући платно
И посматрам како из белине
Извиру очи са сунцем иза њих
Не журим сликам лагано
Баш како ми душа о теби сања
Збуњен собом светом и временом
Питајући се где си се крила до сад?
Сликам у чудном стању душе
Не осећам топлоту ни дан
Сликам и помишљам
Да ли си ти јава или сан?
Разум је нестао осташе чула
Која милину разливају мноме
А она боје по платну белом
Магловито прекривенео велом
Тако је код портрета
Ког љубав слика
Уз мелодију Преверове песме
Сликар се чаролији
Предати не сме
Већ вођен срцем
Милује платно
Из ког израњаш лепа
Љубав је дивна
Некада слепа
Благе су очи
Љубави пуне
На свети лик подсећаш сада
У овом свету
Шта год да јеси
Мени ћеш увек остати млада
Млада и мила
Баш као вила
Што руменим јутром
Долази у снове
Слатких усана
Мирисне коже
Ја насликах љубав
Господе Боже
На крају ћу сликати
Сваки твој прамен
Времену овом
Златни знамен
Прекривајући баршун твог чела
Девојко мила
Душо врела
И опрости
Што се усудих
Смело да насликам себе
Остављајући на теби
Део себе




Nazad na vrh Ići dole
miroslavrankovic



Muški
Broj poruka : 19
Godina : 50
Location : Београд
Datum upisa : 09.08.2018

ИЗ ДНЕВНИКА СРЦА Empty
PočaljiNaslov: Re: ИЗ ДНЕВНИКА СРЦА   ИЗ ДНЕВНИКА СРЦА Icon_minitime11/8/2018, 6:13 pm

Анђели никад
не напуштају људе

Анђели никад не напуштају људе
Иду за њима па како им буде
Из борбе у борбу
Из рата у рат
Све док им служи
Небески сат
А у тренутку
 У ком стане
Заједно са човеком
Анђео застане
Преброји ноћи
Бог`ме и дане
И тако чека
Да вида ране
Оном ког штити
Док му не сване
Nazad na vrh Ići dole
miroslavrankovic



Muški
Broj poruka : 19
Godina : 50
Location : Београд
Datum upisa : 09.08.2018

ИЗ ДНЕВНИКА СРЦА Empty
PočaljiNaslov: Re: ИЗ ДНЕВНИКА СРЦА   ИЗ ДНЕВНИКА СРЦА Icon_minitime11/8/2018, 6:14 pm

Прича
заљубљене пахуље

Те ноћи сам био пахуља.
Носио ме је бели прамен северног ветра.
На небу је светлела само твоја звезда.
Показивала ми је пут ка теби.
Негде далеко у маглини иза других пахуља
угледах светлост боје ћилибара.
Знао сам да исијава из тебе.
Усмерио сам крила ка теби и летео.
Крила су ми била јака и отпорна на све сем на љубав.
Моје, срце пахуље је откуцавало
све брже и јаче
чекајући да падне на твоју косу и стопи са другим пахуљама.
Слетео сам на нежну косу.
Истопила ме је твоја љубав
претварајући у кап
која је текла низ твоје чело све до ока
крај ког се улила у твоју сузу
изазвану ветром
и низ образ слила на твоје усне.
Биле су вреле као твоја крв,укусне,
слатке и повијене у кањон
који је водио у твоја уста.
Улио сам се у њих постајући део тебе,
ронећи у дубина твоје душе
а да ни свесна ниси била.
Можда си приметила искру у оку,
лептира у стомаку
или руменило на образу?
Знај да сам то био ја у океану среће осунчан срцем твојим
и да ћу живети у теби
срећан као никада пре.
Руменићу ти образе, цаклити очи,
померати усне и…
….још бити жељан тебе
јер један је живот мали
за лепоту која јеси
Принцезо краљевства лепоте!






Nazad na vrh Ići dole
miroslavrankovic



Muški
Broj poruka : 19
Godina : 50
Location : Београд
Datum upisa : 09.08.2018

ИЗ ДНЕВНИКА СРЦА Empty
PočaljiNaslov: Re: ИЗ ДНЕВНИКА СРЦА   ИЗ ДНЕВНИКА СРЦА Icon_minitime11/8/2018, 6:15 pm

Из преписке љубавника

Где смо?
У систему Сунца и Млечног пута
на плавој планети.
У граду љубави загрљеног рекама
узвишеног траговима становника
од којих  сазда дух.
Ко смо?
Звездана деца настала из праха,
гости у краћем пропутовању
 обдарени чулима којима упијају
свет око себе.
Шта смо?
У једном трену љубавници у другом бића
у трећем ликови из комада живота
и све тако до трена
у коме ће ентитети постати целина пркосећи силама моћним.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




ИЗ ДНЕВНИКА СРЦА Empty
PočaljiNaslov: Re: ИЗ ДНЕВНИКА СРЦА   ИЗ ДНЕВНИКА СРЦА Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
ИЗ ДНЕВНИКА СРЦА
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Složeno na policama- piše se u temama ispod naslovne :: Biblioteka poezije-
Skoči na: