Bol je realnost života...

Kada je bol intezivan onda ceo vaš organizam reaguje na njega, sve se budi i usresređuje na bol. Da li je ko u stanju to da razume... Ili na primer duhovni ( duševni ) bol. . Zašto se malo ljudi seća lepih stvari, a ružnih odnosno stvari koje su nas zabolele na bilo koji način sećamo se zauvek...Bas celo vece razmisljam o tome i volela bi da vidim vase razmisljanje zasto je to tako ili gresim.

Patnja zadaje bol samo zato sto je se bojis. Ona te proganja zato sto bjezis od nje. Ne moras bjezati, ne moras je se bojati. Moras voljeti... Dakle, voli patnju. Nemoj joj se odupirati, nemoj bjezati od nje. Okusi kako je ona u dubini slatka, predaj joj se i nemoj je primati s mrznjom. Tvoja mrznja je to sto ti nanosi bol i nista drugo. Patnja nije patnja, smrt nije smrt, ako ih ti ne ucinis time...


Herman Hese
-Da patnje licno se bojim najvise na svetu...ona me ne proganja koliko ja bezim od nje[ali nemoze covek vecno da bezi...nekada se mora i suociti s time].

Ne znam koji ali neki knjizevnik je rekao:Ta,svi mi pisemo o tugi,a o sreci sklepamo poneku stranu,jer ljudi lakse dozivljavaju bol"...Ja bol jako lako dozivljavam...jer ne dozvoljavam da me nista boli.

Ja ne bezim od patnje i boli.One su nekako uvek deo mene,prate me ceo zivot.Odupirala sam im se,bezala od njih a one su me proganjale i uvek me nalazile.Kada sam prestala da im se odupirem i bezim i pocela da ih prihvatam one su postale deo mene,ne napustaju me vise.

Pa sve zavisi od samog coveka, od njegovog karaktera i temperamenta da li ce se uglavnom secati srecnih ili nesrecnih vremena. Ja licno gajim misljenje da izmedju i jednog i drugog stanja postoji neka konstanta.Uglavnom se sreca ( cista sreca) moze vezivati za detinjstvo i secanja iz tog peroda ( pa cak iako su bolna) ona poprimaju neku drugu konataciju. Covek sa vremenom pocinje da zivot posmatra i sa druge strane i odatle dolazi ta bol koja je "realnost zivota". I slazem se da je bol najintezivniji i najcesci osecaj kod coveka. Sreca je takodje intezivan osecaj, ali osecaj trenutka ciji je rok trajanja daleko kraci od boli ( mislim na psihicku bol, prvenstveno).

Bolje je da osetis bol i da se "probudis", bolje je da se opeces nego da prodjes kroz vatru "neopecen"
Ljubav,bol...znaci da si ziv i da ZIVIS zivot......Jedno je biti ziv , a drugo je ZIVETI.
Normalno je osetiti bol,tugu.Trebamo nauciti da patimo...ali znam da svi to ne mogu da nauce i da prihvate ,prvenstveno polazim od sebe.

Covek vam je kao glavica crnog luka. Uvek pod jednom ljuskom naidje druga; ljustite i ocekujete bog zna sta, a kad dodjete do kraja, na dnu ne nadjete nista. Ama bas nista.
. . .
- Nista? Kazete nista! Luk i voda. A suze? Sta je sa suzama? Suze ste zaboravili, moj gospodine.

Predeo slikan cajem
Milorad Pavic

Bol jeste realna u zivotu, medjutim mislim da kada dodje ljubav i ukoliko se ona ne zavrsi, odnosno ako traje nema tu vise mnogo boli, mnogo je vise veselih osecanja, ne volim bol, ima ga dosta ali ima hvala Bogu i veselih trenutaka.U njima treba uzivati.

uvek ima boli. svaki dan, svaki cas. nekada veca nekada manja. ali ima je...
uostalom kao i srece...

Развите животе, поређајте тренове времена, на једну страну срећу на другу бол. Одмерите, видећете чега је више. Детињство, школа, посао. Понекад ми се чини да је срећа привид, остало је ово друго.

Sa bolom se covek jednostavno sazivi... svaki dan imam istu bol...nekad se jace javi, nekad slabije...ali na nju jednostavno gledam i osecam kao na zivot...da je nema...onda ni mene ne bi bilo. I ako postavim tas...tako,
da je na jednoj strani bol, a na drugoj sreca...uvek bol preovladjuje, bez obzira na sve...uvek je tu negde...

Mislim da covek pamti duze bol, zato se srece manje seca, ja sam drugaciji ja vise pamtim srecnih trenutaka nego boli, mada su mi bolne uspomene jaceg inteziteta, medjutim nije svako izgubio najboljeg prijatelja u svojoj 21 godini zivota,retko sta da jos pamtim iz zivota da je bolno.

ma boli i kada poseces makazama prst...
ali valjda te psihicke boli vise bole.

kada poseces prst boli trenutno posle dan dva prodje ako ne i pre, a psihicke boli su mnogo duze, neke cak i za ceo zivot.

Masada ::

Развите животе, поређајте тренове времена, на једну страну срећу на другу бол. Одмерите, видећете чега је више. Детињство, школа, посао. Понекад ми се чини да је срећа привид, остало је ово друго.

Da upravo tako kada bi covek zaista mogao da razvije zivot kao na nekoj filmskoj traci svi periodi odrastanja kroz koja smo prolazili koliko god da je bilo srece mnogo vise je bilo BOLI.Nije sreca privid,barem za mene jer ja tim trenucima srece koje sam imala i koje imam u zivot potiskujem tu bol,i nedozvoljavam joj da se jednostavno siri mojim mislima.

A da krenemo ovako. Da pogledamo bol i sa druge strane, kao što u medicini kažu da je bol "pozitivan" pokazatelj za dalju dijagnsotiku, terapiju i lečenje. Kažu, dok boli dobro je!
Ako to prenesemo u svoje živote i setimo se svih svojih boli,možda dođemo do nekih novih zaključaka pa i nekih prednsoti koje su nam
te boli donele. Samo monstruma ništa ne boli!

Patnja zadaje bol samo zato sto je se bojis. Ona te proganja zato sto bjezis od nje. Ne moras bjezati, ne moras je se bojati. Moras voljeti... Dakle, voli patnju. Nemoj joj se odupirati, nemoj bjezati od nje. Okusi kako je ona u dubini slatka, predaj joj se i nemoj je primati s mrznjom. Tvoja mrznja je to sto ti nanosi bol i nista drugo. Patnja nije patnja, smrt nije smrt, ako ih ti ne ucinis time...


Herman Hese

Sa medicinske strane gledista ti si u pravu Ptico, ali ja mislim na dusevnu bol tu medicina retko da moze da pomogne, mozda nekim seditivima ali o tome ne bih sada pisao.Fizicka bol prolazi tako da je se uglavnom uopste ne secamo, ali dusevna ostaje za ceo zivot, medjutim ja i dalje pamtim vise srecnih nego nesrecnih trenutaka moga zivota.Bol jeste realna u zivotu, ali nije veca od radosti barem u mom zivotu za sada.

Da bol je realnost zivota,to sam definitivno nocas shvatila mada nisam imala neku vecu samopoznaju o tome.Nocas sam to osetila i to samo zbog ljudske gluposti,tvrdoglavosti...i ostalih stvari koje su po meni gluposti koje kvare zivot...ali sta ces nismo svi isti.Neki ljubav dozivljavaju na malo cudan nacin.

Jeste definitivno je bol realnost u zivotu, ipak mislim da je mnogo vise lepog u zivotu pa i sama bol zna da postane lepa kada se taj problem resi, zna da bude mnogo bolje nego sto je bilo pre.

smesko zz ds1989 ::

Jeste definitivno je bol realnost u zivotu, ipak mislim da je mnogo vise lepog u zivotu pa i sama bol zna da postane lepa kada se taj problem resi, zna da bude mnogo bolje nego sto je bilo pre.

Upravo tako,to je nasa izgleda realnost sa samim nastankom rodjenja,ali posto sam ja izgleda rasla u inkubatoru nisam se puno sretala sa tom vrstom realnoscu puno u zivotu.Sada mi to sve jako tesko pada,mada kako ti kazes posle kise dodje sunce,posle bola dodje resenje a sa resenjem i moja sreca,ostanu oziljci da ih se naravno setis,tu su da ih ne zaboravis podsecaju te...

Bol treba slusati, ona nam govori mnogo ako smo dovoljno osetljivi da cujemo....Ako covek non stop pije analgetike nece znati kada se organizam preforsirao i propustice indikatore fizicke katastrofe. Tako isto vazi i za dusevnu bol, ako je raznoraznim mehanizmima potiskujemo, ucutkujemo, maskiramo, ignorisemo- rizikujemo da uopste ne primetimo da nam dusa dozivljava rascep.

Bol je opomena da si emotivno ziv, da postoje u tebi zive prijemne celije koje vrisnu kad ih povredi onaj koji ne bi trebao. . Oprezno sa svakim bolom a najopreznije kad ga izazove neko veoma drag !

Naravno da je najteze kada bol izazove neko veoma drag, ali i tada treba pricati o njoj i ne dozvoljati da se mnogo toga skuplja u nama i onda dolazi do pucanja, totalnog pucanja u mnogim situacijama tada stradaju uglavnom nevini.

A sta ako nemas sa kime da pricas o tom bolu?
Sta ako nema vise osobe koja je tu bol izazvala?

Ne moze se o bolu pricati sa svakim, cak ni sa onima sa kojima to mogu, ne zelim uvek o tome da pricam, ne zelim nikoga da opterecujem. Zato pisem...pisem o onome o cemu razmisljam, pisem kao da razgovaram. Nikoga ne opterecujem....a meni je lakse.
Ovo sam Sneki tebi napisala na tvoja pitanja.

Hvala ti Madamm.
I ja cesto trazim spas u pisanju.Ali ga ne nalazim uvek.

Sneki duso, ne moze se uvek bas naci samo u pisanju...potrebno je sklapati kockice... u jednostavnim, svakodnevnim stvarima, u osmehu nekoga koga volis, ko ti je drag, u sitnicama koje cine jedan dan...vremenom polako...korak po korak.Dan po dan. Hvala ti za lepe reci,znace mi puno.

Znam da ti znace,znam..jer su iz dubine moje duse.A ti si neko ko ih zna primiti.To sam osetila iz tvog pisanja.

A bol,pa neka je tu.Ja navikla na nju.Neka samo dani idu...

Danas sam neke stvari shvatila i bas sam dosta o tome razmisljala koliko i zato je bol realnost zivota, a izgleda jeste i dosla do ovog zakljucka.Potrebna su oba osecanja u svim njihovimoblicima.Ono sto je bitno, je da umemo da ih razumemo,da budemo svesni njihovog uzroka.Na taj nacin cemo bolje razumeti i sebe i druge.Osecanje bola nije slabost,kao sto ni osecanje srece ne znaci snagu.Osecanja su tu da nam pomognu.Predstavljaju jedan deo licnosti, i zajedno sa intelektualnom stranom cine celinu.Covek je i misaono i emotivno bice.Obe strane su vazne,kao i njihova povezanost.

Slazem se sa tobom Beskraj.Medjutim ja ipak mislim da kada bih stavio Bol na jednu a Srecu na drugu stranu vage u dosadasnjem zivotu mislim da bi srece bilo vise.Jednostavno ruzne stvari zaboravljam.

smesko zz ds1989 ::

Jeste definitivno je bol realnost u zivotu, ipak mislim da je mnogo vise lepog u zivotu pa i sama bol zna da postane lepa kada se taj problem resi, zna da bude mnogo bolje nego sto je bilo pre.

Ne bi se slozila ,mnogo vise je bola u zivotu...ono sto je lepo kod mene ostane kao secanje a ta bol ostane da me pece i tinja celog zivota.Ne prolazi tu je kao opomena da sam povredjena nema zaborava.

kod mene je ja mislim u srazmeri 1:2
dva dela srece jedan deo bola. bar zasad. ali kada boli onda bas boli. a kada udara sreca bas udara...

Ne bi valjalo kada bi samo sreca udarala, ne bi je toliko vrednovali, zato dodje i malo boli da bi znali sta je sreca, koliko god razmisljao stvarno se vise secam dobrih nego losih stvari.

evo ga i smesko pocinje da prica da ga UDARA sreca
stvarno cete poprimiti sindrom bobi

naravno da je potrebno malo boli, da covek cisto nezaboravi sta je sreca.

Bobi mi te VOLIMO, mislim sta reci s kim si takav si znas kako kazu
Ovih dana bol mi nanose stvari koje za neke druge ljude bi bile cista sreca, bol mi nanosi dete koje ima 19 , ne znam kako da joj objasnim da je mnogo mlada za mene, a da ne pokvarim nase drugarstvo, mnogi mi kazu da sam lud i da bi ono to vrlo rado voleli da im se dogodi u zivotu, e sad sta jer tu bol a sta sreca nemam pojma vise.

Mislim da postoji jedna teorija,da bol cini coveka boljim i jacim
i da je svakome potrebno vatreno krstenje bola da bi postao pravi covek.
Ja sam patila i dobro sam upoznala strah i usamljenost.Beznadezno ocajanje
da verujem da svakome pre ili posle dodje cas iskusenja.Svako ima svog
zlog duha koji ga kinji i muci i stavlja na probu svu njegovu snagu.
Ja sam savladala svoje zle duhove.Ja se bar nadam da sam ih savladala....

Moja je nesreca da mi je srce bez ljubavi
ni jednog sata ne moze biti zadovoljno.

Najteze je...kada ti je srce iscupano...onda i ne znas da li vise mozes uopste da volis, i kako bi to izgledalo. Bol nije samo realnost zivota, bol je i sami zivot...samo je u nama kako cemo ga prihvatiti, hocemo li prigrliti bol ili ga bar malo pomaci u stranu i ziveti sa tim...ali dok to ne uspemo...to je najjaca emocija koju mozemo iskusiti.

Madamm ::

Najteze je...kada ti je srce iscupano...onda i ne znas da li vise mozes uopste da volis, i kako bi to izgledalo. Bol nije samo realnost zivota, bol je i sami zivot...samo je u nama kako cemo ga prihvatiti, hocemo li prigrliti bol ili ga bar malo pomaci u stranu i ziveti sa tim...ali dok to ne uspemo...to je najjaca emocija koju mozemo iskusiti.

I hrabrost...

Ipak mislim da je ljubav jaca emocija od boli, mada su nekako skoro iste, kada se zaljubimo letimo a kada nam se dogodi nesto strasno tada padamo, mnogo padamo.Da bol je realna u zivotu, ali ipak u mom zivotu ima vise srece.

Pozitivne emocije imaju 100% vecu snagu od negativnih.

Vesperis draga, bas tako. iako boli znaju da sruse, pozitivne emocije treba da su jace. i kod pozitivnih ljudi i jesu.mislim da se po tome razlikuju depresivni od veselih. dopustaju pozitivi da ih 100% vise nosi

Niasam bas siguran da je to bas sto posto, mozda mi tako zelimo, ali nisam siguran, kod mene je to tu negde, naravno pricam o ozbiljnoj boli (smrt,deca, kraj ljubavi)

znas, kada se moj kum razboleo, i umro 6 meseci kasnije, bol je bila neverovatna.i jos je. juce sam bila na groblju, i posetila sam i njegov grob.suze su same krenule. ali to nije bio razlog da padnem u depresiju, da sam tuzna.jednostavno mi je strasno...mozemo da uticemo...vreme sve nosi

Naravno, ja sam ovde vise puta rekao da se mnogo vise secam srecnih nego bolnih stvari, ali zaista mislim da pozitivne emocije nisu bas 100 % jace od bolnih, meni su tu negde, mozda su pozitivne malo jace, samo zato sto im se lakse prepustimo.

Prepuštamo se onoj emociji kojoj dopustimo da se u nama rodi, raste, razvija, sazreva. Na primer, smrt je bolna stvar. Ali ako se u isto vreme dogodi i necije rodjenje, boleće nas i dalje smrt prijatelja, ali ćemo se više radovati rođenju. A možemo isto tako da rođenje ne prihvatamo kao dar, već da tonemo u duboku tugu. Skoro uvek je ono prvo slučaj. Prva situacija je prirodnija. Jednostavno život sam po sebi želi da se nastavlja, da živi, da se radja...

Pisao si o smrti druga i pravom prijateljstvu koje je iz tog tragičnog događaja poniklo. Kad razmišljaš o tome, da naravno, boli te, ali se setiš i druge vrste emocije koja se neposredno rodila. Šta te više vuče u toj priči: smrt, ubica ili prijatelj. Sa kojom misli završavaš putovanje kroz prošlost?

Negativne misli su po svojoj prirodi destruktivne, pa tako one vremenom uništavaju i same sebe ili u mislima ili nečijim ubistvom, bolešću, samoubistvom... A radjanje bilo cega lepog donosi uvek dužu radost. Nekada za ceo život ili večnost. Ako porediš stvari, osećanja, događaje moraš staviti jedno pored drugog slicna osećanja istog intenziteta, a različitog pravca da bi uopšte mogao da uporediš. Ne babe i žabe. Smrt pored rađanja, ljubav pored mržnje, pitu od višanja i pitu od trešanja...

Šta je jače kad tako pogledaš i šta će duže opstati?

Slazem se sa tobom Vesperis, odnosnom i sam sam rekao da se prepustam pozitivnim stvarima, ali napisala si da je to 100 % jace osecanje, sa tim se ne slazem, jeste jace, ustvaru mozda i nije, mozda je jednako, ali lepim osecanjima se prepustis, a onim ruznima se nedas, boris se protiv njih, zato mozda imamo osecaj da su lepa osecanja jaca, svi ih volimo, lako im se prepustamo.Sta ce duze opstati? Naravno lepo osecanje zato sto mi to zelimo.

Negde sam citala da su negativne emocije generalno intenzivnije od pozitivnih. Kao primer se navodio strah kao najjace moguce osecanje( zaista kad pogledamo od jakog straha ljudi osede, slogiraju se, stane im srce...)zato sto je u pitanju opazaj da nam je zivot ugrozen, a nagon za zivotom je nesto iskonsko, primarno, kao sto Vesperis rece. Najjace pozitivno osecanje, kazu, je seksualno uzbudjenje...ipak ne toliko jako kao strah.
E sad, naravno da postoje individualne razlike, pa i razlike izmedju istih emocija u njihovoj jacini. Duzina trajanja opet zavisi od toga koliko potiskujemo emocije. Zasto kod dece osecanja obicno traju kratko? Zato sto ih slobodno izrazavaju, a mi matori magarci nauceni da drzimo u sebi, pa produzavamo agoniju...

Ljudima stane srce i od dobitka na lotou, i od pozitivnog rezultata utakmice njihovih timova (gol u zadnjem minutu), od preterane srece. Tako da sve je to individualno, mislim da ipak, nema velike razlike izmedju boli i srece sto se tice jacine. samo se uglavnom vise prepustamo sreci.

od nove boli stara ce proci...uf ja sad nesto ne mogu nista napisati i vec osjecam bol..razlog?..svega je bilo u zivotu pa eto kad se sjetim taj bol proradi..ranije sam znala osecati SLATKU BOL..e ta bol mi je lijepa i ispunjava me potpuno..

Sreca Ljubav nije samo uzivanje!
Ljubav Zivot i sve sto zivot nosi sa sobom je i strah i bol i dosta drugih nama ne tako dragih osecanja. I samo onaj koji je u stanju prihvatiti i negativna osecanja za rad ljubavi taj ce i istrajati u istoj.
Zalosne su izjave tipa, "dok je lepo neka traje"... Shvatila sam da je bol zaista realnost zivota... i kada se sazivis stime onda hodas mnogo lakse.