LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Арапска поезиjа

Ići dole 
AutorPoruka
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

Арапска поезиjа Empty
PočaljiNaslov: Арапска поезиjа   Арапска поезиjа Icon_minitime20/5/2019, 3:27 pm

Назик ал-Мала'ика
(نازك الملائكة)
(1923 - 2007)
(Ирак)

Арапска поезиjа _u10

(Превео сам са jедног страног jезика на други страни.
Молим за опроштаj ако има неких грешака у преводу.)



أنا
(ʾanā)
"Jа"

الليلُ يسألُ من أنا
(al-laylu yasʾalu man ʾanā)
"Ноћ пита : ко сам jа"

أنا سرُّهُ القلقُ العميقُ الأسودُ
(ʾanā sirru-hu-l-qaliqu-l-ʿamīqu-l-ʾaswadu)
"Jа сам њена узнемирена, дубока, црна таjна"

أنا صمتُهُ المتمرِّدُ
(ʾanā ṣamtu-hu-l-mutamarridu)
"Jа сам њено бунтовно ћутање"

قنّعتُ كنهي بالسكونْ
(qannaʿtu kunhī bi-s-sukūn)
"Прикрила сам своjу суштину завесом спокоjства"

ولففتُ قلبي بالظنونْ
(wa lafaftu qalbī bi-ẓ-ẓunūn)
"И увила своjе срце мишљењима"

وبقيتُ ساهمةً هنا
(wa baqītu sāhimatan hunā)
"И остала учесница овде"

أرنو وتسألني القرونْ
(ʾarnū wa tasʾalunī-l-qurūn)
"Зурим, и питаjу ме столећа"

أنا من أكون ؟
(ʾanā man ʾakūn)
"Ко jа jeсам?"

والريحُ تسأل من أنا
(wa-r-rīḥu tasʾalu man ʾanā)
"И ветар пита: ко сам jа"

أنا روحُها الحيران أنكرني الزمانْ
(ʾanā rūḥu-hā-l-ḥayarānu ʾankaranī-z-zamān)
"Jа сам његов збуњени дух, доба ме одбацуjе"

أنا مثلها في لا مكان
(ʾanā miṯlu-hā fī lā makān)
"Jа нисам, слично њему, у никаквом месту"

نبقى نسيرُ ولا انتهاءْ
(nabqā nasīru wa lā-ntihāʾ)
"Настављамо да се крећемо, и нема завршетка"

نبقى نمرُّ ولا بقاءْ
(nabqā namurru wa lā baqāʾ)
"Настављамо да пролазимо, и нема боравка"

فإذا بلغنا المُنْحَنى
(fa-ʾiḏā balaḡnā-l-munḥanā)
"И ако стигнемо криву"

خلناهُ خاتمةَ الشقاءْ
(xilnā-hu xātimata-š-šaqāʾ)
"Сматрамо њу краjем патње"

!فإِذا فضاءْ
(fa-ʾiḏa faḍāʾ)
"И затим простор!"

والدهرُ يسألُ من أنا
(wa-d-dahru yasʾalu man ʾanā)
"И време пита: ко сам jа"

أنا مثلهُ جبّارةٌ أطوي عُصورْ
(ʾanā miṯlu-hu jabbāratun ʾaṭwī ʿuṣūr)
"Jа сам џинка, слично њему, савиjам векове"

وأعودُ أمنحُها النشورْ
(wa ʾaʿūdu ʾamnaḥu-hā-n-nušūr)
"И враћам се да им поклоним васкрсење"

أنا أخلقُ الماضي البعيدْ
(ʾanā ʾaxlaqu-l-māḍī-l-baʿīd)
"Jа стварам далеку прошлост"

من فتنةِ الأمل الرغيدْ
(min fitnati-l-ʾamali-l-raḡīd)
"Из дражи изобиљне наде"

وأعودُ أدفنُهُ أنا
(wa ʾaʿūdu ʾadfinu-hu ʾanā)
"И враћам се да је сахраним"

لأصوغَ لي أمسًا جديدْ
(li-ʾaṣūḡa lī ʾamsan jadīd)
"Да бих урадила за себе ново jуче"

غَدُهُ جليد
(ḡadu-hu jalīd)
"Његово сутра jе лед"

والذاتُ تسألُ من أنا
(wa-ḏ-ḏātu tasʾalu man ʾanā)
"И битност пита: ко сам jа"

أنا مثلها حيرَى أحدّقُ في ظلام
(ʾanā miṯlu-hā ḥayrā ʾuḥaddaqu fī ẓalām)
"Jа сам збуњена, cлично њоj, гледам у таму"

لا شيءَ يمنحُني السلامْ
(lā šayʾa yamnaḥunī-s-salām)
"Ништа ми не даруjе мир"

أبقى أسائلُ والجوابْ
(ʾabqā ʾusāʾilu wa-l-jawāb)
"Настављам да питам, и одговор"

سيظَل يحجُبُه سراب
(sa-yaẓallu yaḥajubu-hu sarāb)
"Мираж ће га и даље скривати"

وأظلّ أحسبُهُ دنا
(wa ʾaẓallu ʾaḥsubu-hu danā)
"И jа ћу га и даље сматрати блиским"

فإذا وصلتُ إليه ذابْ
(fa-ʾiḏā waṣaltu ʾilayhi ḏāb)
"И ако га стигнем, копнеће"

وخبا وغابْ
(wa xabā wa ḡāb)
"Угаснуће и нестаће"



____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7790
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Арапска поезиjа Empty
PočaljiNaslov: Re: Арапска поезиjа   Арапска поезиjа Icon_minitime21/5/2019, 2:15 am

Назик ал-Мала'ика

Элегия женщине
(картины из багдадского переулка)



Она ушла – и не завяла по ней щека,
И не содрогнулась губа;
Ни одни врата не услышали истории ее смерти,
Повторяемой снова и снова…
Ни одна завеса не поднялась в окне,
Струясь болью и сожалением,
Для того чтобы проводить невидящим взглядом
Гроб, зримый на развалинах Храма,
На дороге, сотрясаемой поминанием.
Эта весть, рассеявшись по тропинкам,
Не нашла своему эху прибежища –
И забилась в забытье, в некоторых норах,
Кидая свою элегию Месяцу.
***
Ночь без внимания отдалась утру –
И свет пришел в голосе продавщицы молока… и в посте…
В мурлыканье голодного кота, от которого остались
Одни кости,
В ругани торговцев, в желчи и борьбе,
В перекидывании камнями на середине трассы,
В потоках грязной воды закоулков,
В ветрах,
Играющих дверьми крыш без товарища…
В подобии глубокого забвения…

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7790
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Арапска поезиjа Empty
PočaljiNaslov: Re: Арапска поезиjа   Арапска поезиjа Icon_minitime21/5/2019, 2:26 am




Love Song For Words - Poem by Nazik Al-Malaika



Why do we fear words
when they have been rose-palmed hands,
fragrant, passing gently over our cheeks,
and glasses of heartening wine
sipped, one summer, by thirsty lips?
Why do we fear words
when among them are words like unseen bells,
whose echo announces in our troubled lives
the coming of a period of enchanted dawn,
drenched in love, and life?
So why do we fear words?
We took pleasure in silence.
We became still, fearing the secret might part our lips.
We thought that in words laid an unseen ghoul,
crouching, hidden by the letters from the ear of time.
We shackled the thirsty letters,
we forbade them to spread the night for us
as a cushion, dripping with music, dreams,
and warm cups.
Why do we fear words?
Among them are words of smooth sweetness
whose letters have drawn the warmth of hope from two lips,
and others that, rejoicing in pleasure
have waded through momentary joy with two drunk eyes.
Words, poetry, tenderly
turned to caress our cheeks, sounds
that, asleep in their echo, lies a rich color, a rustling,
a secret ardor, a hidden longing.
Why do we fear words?
If their thorns have once wounded us,
then they have also wrapped their arms around our necks
and shed their sweet scent upon our desires.
If their letters have pierced us
and their face turned callously from us
Then they have also left us with an oud in our hands
And tomorrow they will shower us with life.
So pour us two full glasses of words!
Tomorrow we will build ourselves a dream-nest of words,
high, with ivy trailing from its letters.
We will nourish its buds with poetry
and water its flowers with words.
We will build a balcony for the timid rose
with pillars made of words,
and a cool hall flooded with deep shade,
guarded by words.
Our life we have dedicated as a prayer
To whom will we pray . . . but to words?


Poems by Nazik Al-Malaika

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7790
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Арапска поезиjа Empty
PočaljiNaslov: Re: Арапска поезиjа   Арапска поезиjа Icon_minitime24/5/2019, 2:09 pm

Jazid ibn Muavija (يزيد بن معاوية) je poznat kao drugi omajadski halifa tokom čije vladavine se desila bitka na Kerbeli. Mada učenjaci iz abasidskog perioda tvrde da je bio snažan, odlučan i hrabar, kao i da je pisao finu poeziju, Jazid ibn Muavija nije bio omiljen narodu za vreme života. Umro je 683. nakon trogodišnje vladavine.
Ali kao pesnik, Jazid ibn Muavija pokazuje drugu stranu koja ne pristaje neomiljenom vladaru tokom čije vladavine je bilo mnogo pobuna. U jednoj od pesama halifa zamišlja šta bi bilo kada bi njegova draga, koja je gorda i odbija njegovo udvaranje, saznala da umire i rastužila se.


Zabranjeno je mojoj ruci sve što je u svojoj držala moja draga,
kao da mi je linijama dlanova njenih istekla iz tela snaga.

Na dlanu njenom linije do jagodica kao da stvaraju mravi,
bela, kao iz oblaka kad padne grad i nakiti se po livadi.

Sa svih strana je strele iz oka lukom od obrva u moje srce odapela.
U njenoj ruci i češalj postaje zamka što lovi mi srce i čupa iz tela.

Ona zrači poput sunca koje kada bi je jednom videlo
nikada više nikoga obasjalo ne bi, samo bi se sebe stidelo.

Pitao sam je da joj se približim, a ona reče da ne budem lud,
umro je od tuge svaki koji je to poželeo i da je uzalud sav mi trud.

Dodala je: „Koliko je samo mojih žrtava umrlo od svoje strasti već,
a o svojoj ljubavi, sprečeni daljinom, ne stigoše da kažu ni reč.“

Rekoh: „Ljubavniku fali strpljenja, neka mi Milostivi poštedi glavu“,
a ona me sravni sa zemljom kada reče: „Pogledaj šta gazela učini lavu.“

Poslala je prividu da me poseti, pa da nestane iz prisustva moga
„Opiši mi ga, al’ ništa ne dodaj i ne oduzmi, tako ti Boga!“

„Ostavih ga dok je umirao od žeđi“, privida tad izreče.
„Ti si mu rekla da vodi ne prilazi, a tvoje su mu želje preče.“

„Govorio je istinu o jačini ljubavi svoje“, začuše se uzdasi njeni.
Oh, kako su mi te reči godile i gasile ovaj plamen u meni.

Utišala je svoj ponos i pitala je za mene, a drugi su joj ovako rekli:
„Nema ni trunke života u njemu, njemu su zemaljski dani istekli.“

Kršila je prste dok su biseri iz narcisa potekli i zalivali ruže pod njima,
a zrna belog grada su se zarivali u usne crvene poput najboljeg vina.

Zaplakala je iz sveg glasa i bez stega rekla ne oklevajući ni trena
„Nikada sestra ni majka ne žališe svoje k’o što ja žalim što njega nema.“

Ako mi suparnici zavide na smrti, dobrom nek im se vrati
takav sam da me i u smrti njihova zavist i dalje prati.


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...


Poslednji izmenio meseceva rosa dana 24/5/2019, 2:12 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7790
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Арапска поезиjа Empty
PočaljiNaslov: Re: Арапска поезиjа   Арапска поезиjа Icon_minitime24/5/2019, 2:11 pm


Džemil ibn Maamar (جميل بن معمر) poznatiji kao Džemil Busejna je omajadski pesnik čuven po ljubavnoj poeziji. Pripadao je uzritskom plemenu koje je ostalo upamćeno u legendi po platonskoj, dubokoj ljubavi za koju su rado i život davali. Umro je 701. godine, a nadimak Busejna je dobio po devojci koju je voleo i kojoj je posvetio svoju poeziju.
U svojim pesmama on se obraća Busejni i ljudima koji slušaju njegove stihove, piše o svojim zgodama i nezgodama i filozofira o životu, duboko zaljubljen. Mada je Džemilu, za razliku od nesrećnih dugih pesnika, bilo dozvoljeno da viđa Busejnu (navodno su otac i brat utvrdili da je čestit i da mu se može verovati) u jednoj od pesama, Džemil opisuje emocije koje mu potpuno pomućuju razum. Čitavo njegovo biće je obuzela ljubav prema Busejni, pa u nekim trenucima doživljava priviđenja i preti mu sudbina prethodnika, legendarnog pesnika Medžnuna koji je poludeo od ljubavi prema Lejli.


Seća se sa radošću ovo ranjeno srce Busejne,
nežni peščar priviđenja su na nju uspomene.

Zacvile moja mlada deva i do mene otegnut jauk stiže
u uspavanom pesku gde se dina za dinom k’o prepreka niže.

Da li me oči zavaraše ili videh gde vatra sija
u šipražju peščara? Ustajte četo karavandžija!

Brzo ka svetlu vatre što zabačena i daleka tinja,
gasi se kao duša koju pritiska praznina .

De, usnuli, krenite! Jedva da još gori
Pitam vas: „Da li ljubav čoveka mori?“

Ta, mnoge sam karavane zbog nje zaustavio,
Da nije nje, ni ovaj ne bi stao i daleko bi već bio.

Izobilje k’o ja vide kada bace pogled na brzinu
Osvrnu se još jednom, vide ništavilo i prazninu.





____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7790
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Арапска поезиjа Empty
PočaljiNaslov: Re: Арапска поезиjа   Арапска поезиjа Icon_minitime24/5/2019, 2:13 pm


Abu at-Tajib Ahmed ibn al-Husejn al-Mutanabi (أبو الطيب أحمد بن الحسين المتنبّي) je arapski pesnik iz Iraka koji je živeo u desetom veku između 915. i 965. godine. Njegov nadimak, al-Mutanabi, znači „onaj koji želi da postane prorok“. Smatra se jednim od najvećih arapskih pesnika svih vremena. Zahvaljujući poeziji, koju je navodno stvarao od svoje devete godine, al-Mutanabi se izborio za svoje mesto na dvorovima brojnih vladara. Pored hvalospeva vladarima, kao i većina pesnika u to vreme, hvalio je sebe, hrabrost, filozofirao o životu, opisivao borbe, prirodu i patio zbog nemoguće ljubavi.

U delu iz jedne od kasida koji sledi, al-Mutanabi opisuje trenutak kada junak nailazi na ruševine gde su nekada bili šatori plemena njegove drage. Okružen saputnicima i prijateljima kojima nije jasan razlog njegove iznenadne tuge, junak odgovara na pitanja. Iz razgovora saznajemo da je pleme njegove drage neprijateljsko pleme, ali i da njegova hrabrost i ljubav nadjačavaju strah od smrti.



Ko na poziv da se jave kad videh ruševine gde stoje,
sve jahače i kamile pretekoše suze moje.

Stojeći sa drugovima, hitam rukom da ih sklanja,
ali one dalje teku između prigovora i opravdanja.

Ne beše im odmah jasno jer stajahu ispred mene
kakva me to daljina muči mnogo deblja od koprene.

„Ko i svak što silno ljubi bejah željan ja sastanka
spoznaja da nade nema, stvori od me očajnika.“

„Da posetiš pleme one koju tvoje srce voli,
k’o dar bi te dočekalo oštro koplje i mač goli.“

„Najpogubnija od svih nevolja mi je rastanak od moje drage.
Neću valjda ja, davljenik, da se plašim malo vlage?“



____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Арапска поезиjа Empty
PočaljiNaslov: Re: Арапска поезиjа   Арапска поезиjа Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Арапска поезиjа
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Složeno na policama- piše se u temama ispod naslovne :: Biblioteka poezije-
Skoči na: