LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Bajka o

Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5  Sledeći
AutorPoruka
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

Bajka o - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 4 Icon_minitime1/7/2009, 5:15 pm

BAJKA O IVANU-CAREVIĆU, ŽAR-PTICI I SIVOME VUKU 2


Jurio on tako, jurio, najzad stiže, usred noci u carstvo cara Afrona.
Kada stigoše do carskih konjušnica od beloga kamena, sivi vuk rece Ivanu-carevicu:
- Udi, Ivane-carevicu, u konjušnicu. Svi stražari cvrsto spavaju. Uzmi konja zlatogrivog. Na zidu visi zlatna uzda, ali je ti nemoj uzeti, inace ce zlo biti.
Ivan-carevic ude u konjušnicu, uze konja i htede da se vrati. Kad na zidu ugleda zlatnu uzdu, polakomi se. Tek što je skide, nastade tresak i tutnjava po svim konjušnicama, kao da su u tu uzdu bile žice sprovedene. Stražari se odmah probudiše, dotrcaše, Ivana-carevica uhvatiše i odvedoše caru Afronu. Car Afron ga stade ispitivati:
- Zdravo da si, mladicu! Reci mi iz koje si zemlje, ko ti je otac i kako ti je ime?
Ivan-carevic mu odgovori:
- Iz Vislavovog sam carstva, sin cara Vislava Andronovica, a ime mi je Ivan-carevic.
- Eh, ti, mladi junace, Ivane-carevicu! - rece mu car Afron. - Zar to casni junak može da radi? Da si došao k meni, ja bih ti casno i pošteno zlatogrivog konja dao. A šta ce biti sada ako ja po celom carstvu razglasim da si ti u mome carstvu necasno postupio? Ali poslušaj, Ivane-carevicu! Ako ispuniš ovo što ti tražim i odeš preko devet brda, devet voda u deseto carstvo i dovedeš mi princezu Jelenu Prekrasnu, za kojom odavno moje srce i duša tuguju, ja cu ti pogrešku oprostiti i konja zlatogrivog sa zlatnom uzdom darivata. A ako to ne izvršiš, po citavom carstvu cu razglasiti da si ti necastan lopov i da si necasno delo u mome carstvu pocinio.
Tada Ivan-carevic obeca caru Afronu da ce mu dovesti princezu Jelenu Prekrasnu, a kad izide iz odaja, gorko zaplaka.
Dode sivome vuku i isprica sve šta mu se desilo.
- Zdravo da si, junace mladi, Ivane-carevicu! - rece mu sivi vuk. - Zašto me ne posluša, zašto uze zlatnu uzdu?
- Kriv sam pred tobom! - odvrati mu Ivan-carevic.
- Dobro, hajde! - nastavi sivi vuk. - Uzjaši mene, sivoga vuka, ja cu te odneti kud treba.
Uzjaha Ivan-carevic vuku na leda, a vuk pojuri brzo kao strela.
Jurio je on tako brzo kao što se u prici prica, i dojuri do carstva u kome je živela princeza Jelena Prekrasna. Kada stiže do zlatne ograde koja je okružavala prekrasan vrt, vuk ce carevicu:
- Sidi, Ivane-carevicu, sa mene, sivoga vuka, i vrati se onim putem kojim smo došli, te me cekaj na širokom polju ispod hrasta zelenog.
Pode Ivan-carevic kud mu je zapovedeno. A sivi vuk sede pokraj zlatne ograde i cekaše da izide u vrt princeza Jelena Prekrasna. Pred vece, kada se sunce klonilo zapadu i vazduh postao prijatniji i prohladan, izide princeza Jelena Prekrasna u vrt da se šeta sa svojim dvorkinjama i pratiljama. Kada dode do onoga mesta gde je sivi vuk sedeo iza ograde, on odjednom preskoci ogradu, zgrabi Jelenu Prekrasnu, ponovo skoci natrag i dade se u trk. Dojuri on tako do zelenog hrasta, gde ga je Ivan-carevic ocekivao i rece mu:
- Ivane-carevicu, sedni mi brzo na leda!
Ivan-carevic sede na njega, a sivi vuk pojuri ka carstvu cara Afrona. Princezine pratilje i dvorkinje koje su šetale po vrtu zajedno sa princezom, otrcaše u dvorac i poslaše poteru ne bi li stigla sivoga vuka. Ali ma kako gonici bili hitri, ne uspeše da stignu sivoga vuka pa se vratiše.
Dok je Ivan-carevic sedeo na sivome vuku zajedno sa prekrasnom princezom Jelenom, zaljubi se on u nju, a i ona u Ivana-carevica. Kada sivi vuk dode do carstva cara Afrona, Ivan-carevic morade da odvede princezu Jelenu u dvorac i da je preda caru. Carevic se tada ražalosti i poce suze prolivati. Sivi vuk ga upita:
- Zašto placeš, Ivane-carevicu? Ivan-carevic mu na to odgovori:
- Sivi vuce, prijatelju moj! Kako da ne placem i ne tugujem? Zavoleo sam iz dna duše prekrasnu princezu Jelenu, a sada treba da je predam caru Afronu za konja zlatogrivog, a ako je ne predam, car Afron ce mi cast ukaljati u svim zemljama.
- Služio sam te mnogo, Ivane-carevicu - rece sivi vuk - ucinicu ti još i ovo. Poslušaj me, Ivane-carevicu: ja cu se naciniti prekrasna princeza Jelena. Ti me odvedi caru Afronu i uzmi konja zlatogrivog. Car ce misliti da sam ja prava princeza. Kada uzjašeš konja zlatogrivog i odeš daleko, tada cu ja izmoliti cara Afrona da izidem na široko polje u šetnju. I kada me on pusti sa pratiljama i dvorkinjama, ti me se seti - i ja cu se opet stvoriti kraj tebe.
Tek što sivi vuk izgovori te reci, udari o zemlju i pretvori se u krasnu princezu Jelenu, tako da niko ni poznati ne bi mogao da to nije ona. Ivan-carevic uze sivoga vuka i pode u dvorac caru Afronu, a prekrasnoj princezi Jeleni rece da ga ceka izvan grada. Kada Ivan-carevic dode caru Afronu sa tobožnjom princezom Jelenom Prekrasnom, car se veoma obradova što je dobio blago koje je odavno želeo. Povede lažnu princezu, a konja zlatogrivog predade Ivanu--carevicu. Ivan-carevic uzjaha konja i izide izvan grada. Smesti na konja Jelenu Prekrasnu i krenu prema carstvu cara Dolmata.
Sivi vuk je živeo kod cara Afrona tri dana kao prekrasna princeza Jelena, a cetvrtog dana dode caru moleci ga da se prošeta po ravnom polju kako bi golemu svoju tugu ublažila. A car Afron odgovori:
- Ah, prekrasna moja princezo Jelena! Ja cu za tebe sve uciniti, pusticu te u polje ravno da se prošetaš.
I odmah naredi pratiljama i dvorkinjama da podu sa prekrasnom princezom u šetnju u polje široko.
A Ivan-carevic išao putem sa Jelenom Prekrasnom, razgovarao sa njom i umalo da ne zaboravi na sivoga vuka. Seti se i rece:
- Ah, gde li je moj sivi vuk?
Tek što je to rekao, stade sivi vuk pred carevica i rece mu:
- Uzjaši, carevicu, mene, sivoga vuka, a prekrasna princeza Jelena neka jaše na konju zlatogrivom.
Ivan-carevic uzjaha sivoga vuka te tako podoše u carstvo cara Dolmata. Išli oni, išli i kada stigoše na tri vrste od tog carstva, Ivan-carevic stade moliti sivoga vuka:
- Saslušaj me, prijatelju dragi, vuce sivi! Mnogo si mi dobra ucinio, ucini mi još i ovo poslednje. Evo šta ceš uciniti: pretvori se u zlatogrivog konja, jer ja se ne mogu rastati od ovoga konja.
Najednom udari sivi vuk o zemlju i pretvori se u konja zlatogrivog. Ivan-carevic ostavi prekrasnu princezu Jelenu na zelenoj livadi, uzjaha sivoga vuka i pode u dvorac caru Dolmatu.
Cim stiže, spazi ga car Dolmat gde jaše na zlatogrivom konju, mnogo se obradova, i izide iz svojih odaja. Doceka carevica na dvorištu, poljubi ga u usta medna, uze ga za desnu ruku i povede u dvorac. Od silne radosti, car Dolmat naredi da se priredi gozba. Sedoše oni za trpezu. Pili su, jeli, veselili se ravno dva dana, a trecega dana predade car Dolmat Ivanu-carevicu žar-pticu sa zlatnim kavezom.
Uze carevic žar-pticu, izide iz grada, sede na konja zlatogrivog sa prekrasnom princezom Jelenom i pode u svoju zemlju, carstvo cara Vislava Andronovica.
Car Dolmat htede sutradan da projaše na svome zlatogrivom konju. Naredi da se osedla, uzjaha i krenu u široko polje. Tek što je razigrao konja, konj zbaci sa sebe cara Dolmata, pretvori se u sivoga vuka, odjuri i stiže Ivana-carevica.
- Carevicu-Ivane! - rece on. - Uzjaši mene, sivoga vuka, a princeza Jelena Prekrasna neka jaše na konju zlatogrivom.
Carevic-Ivan uzjaha sivoga vuka i podoše na put. Kada stigoše do onoga mesta gde je sivi vuk rastrgao konja Ivanu-carevicu, vuk se zaustavi i rece:
- E, pa, Ivane-carevicu, dosta sam te verno i pošteno služio. Na ovome mestu sam tvoga konja rastrgao, dovde sam te i doneo. Sidi s mene, sivoga vuka, sada imaš konja zlatogrivog, uzjaši njega i putuj kud ti je drago. A ja ti više nisam sluga.
Tek što to izgovori, sivi vuk išceze. Ivan-carevic zaplaka gorko za sivim vukom i pode dalje sa svojom prekrasnom princezom.
Jahao on tako, jahao sa svojom princezom Jelenom na konju zlatogrivom i zaustavi se na dvanaest vrsta od svoje zemlje. Sjaha sa konja i zajedno sa prekrasnom princezom leže pod jedno drvo da se malo odmori od vrucine koja beše pripekla. Zlatogrivog konja priveza za drvo, a kavez sa žar-pticom postavi kraj sebe. Dok su tako ležali na travi, uhvati ih san.
Za to vreme braca Ivana-carevica - Dimitrije i Vasilije - lutajuci po raznim carstvima i ne našavši žar-pticu, vracahu se u svoju zemlju praznih ruku. Naidoše oni na svoga usnulog brata Ivana-carevica i prekrasnu princezu Jelenu. Kada ugledaše na travi žar-pticu u zlatnom kavezu i konja zlatogrivog, polakomiše se i smisliše kako da ubiju svoga brata Ivana-carevica.
Carevic Dimitrije isuka mac iz korica, probode Ivana-carevica i sasece ga. Zatim razbudi prekrasnu princezu Jelenu i stade je ispitivati:
- Prekrasna devojko! Iz koga si ti carstva, cija si kci i kako ti je ime?
Prekrasna princeza Jelena, kada spazi Ivana-carevica mrtvog, prepade se i stade gorke suze prolivati. Kroz plac ona govoraše:
- Ja sam princeza Jelena Prekrasna, a doveo me je Ivan-carevic koga ste vi strašnoj smrti predali. Da ste vi bili pravi junaci, izišli biste s njim na ravno polje i živoga ga pobedili. A vi ubiste coveka u snu, i kakvu ste pohvalu zaslužili? Covek u snu je isto što i mrtav covek.
Tada carevic Dimitrije prisloni svoj mac na grudi prekrasne princeze Jelene i rece joj:
- Slušaj, Jeleno Prekrasna! Ti si sada u našim rukama. Mi cemo te povesti ocu našem, caru Vislavu Andronovicu, a ti mu reci da smo mi doveli i tebe, i žar-pticu i konja zlatogrivog. Ako to ne receš, odmah cu te ubiti!
Prekrasna princeza Jelena uplaši se smrti i obeca da ce govoriti onako kako su joj zapovedili.
Tada carevic Dimitrije i carevic Vasilije baciše kocku kome ce pripasti prekrasna princeza Jelena, a kome zlatogrivi konj. I prekrasna princeza pripade carevicu Vasiliju, a zlatogrivi konj - carevicu Dimitriju. Tada carevic Vasilije povede prekrasnu princezu Jelenu, posadi je na svog dobrog konja, a carevic Dimitrije uzjaha konja zlatogrivog i uze žar-pticu da je preda svome ocu, caru Vislavu Andronovicu. Tako oni krenuše dalje.
Ivan-carevic ležaše mrtav na onom mestu ravno trideset dana. Naide tuda sivi vuk te pozna po mirisu Ivana-carevica. Htede da mu pomogne, da ga oživi, ali nije znao kako to da ucini. Opazi vuk jednoga gavrana i dva gavrancica koji su tuda leteli i hteli da se na zemlju spuste. Sakri se vuk iza žbuna i tek što se gavrani spustiše na zemlju, vuk iskoci iza žbuna, zgrabi jednoga gavrancica i htede da ga rastrgne. Tada mu gavran rece:
- Zdravo da si, sivi vuce! Ne diraj mi moje mlade ptice, ono ti ništa nije skrivilo.
- Slušaj, Gavrane Gavranovicu! - rece sivi vuk. - Tvoje ptice necu dirnuti i pusticu ga živa i zdrava, ako mi nešto uciniš. Odleti preko devet brda, preko devet voda, i iz desete zemlje mi donesi mrtvu i živu vodu.
Tada Gavran Gavranovic odgovori vuku:
- Ovo cu ti uciniti, ali mi sina ne diraj.
Tek što to izgovori, gavran odlete.
Posle tri dana gavran dolete i donese sa sobom dva meha: u jednom živa voda, a u drugom - mrtva. Dade ih sivom vuku. Sivi vuk uze vodu, rastrgnu gavrancica na dva dela, poprska ga mrtvom vodom - i gavrancic sraste ponovo, poprska ga živom vodom - gavrancic se prenu i polete. Zatim sivi vuk poprska Ivana-carevica mrtvom vodom i telo njegovo sraste, poprska ga živom vodom, a Ivan-carevic ustade i progovori:
- Ah, kako sam dugo spavao!
Sivi vuk mu na to odgovori:
- Da, Ivane-carevicu, spavao bi ti vecno da mene ne beše. Tvoja braca te ubiše i sa sobom odvedoše prekrasnu princezu Jelenu, i konja zlatogrivog, i žar-pticu. Sada bez odlaganja pohitaj da što pre stigneš u svoju zemlju. Tvoj brat carevic Vasilije ženi se danas tvojom nevestom, prekrasnom princezom Jelenom. Da bi što pre stigao tamo, uzjaši mene, sivoga vuka, i ja cu te odneti.
Ivan-carevic uzjaha sivoga vuka i on odjuri s njime u carstvo cara Vislava Andronovica.
Ne prode dugo, a oni stigoše u grad. Ivan-carevic sjaha sa sivoga vuka, pode u grad i kada stiže u dvorac, zatece carevica Vasilija gde se ženi prekrasnom princezom Jelenom.
Ivan-carevic ude u palatu, a cim ga Jelena Prekrasna spazi, skoci odmah iza stola, stade ga grliti i ljubiti te povika:
- Ovo je moj dragi sudenik, Ivan-carevic, a ne onaj zlotvor koji za stolom sedi!
Tada se car Vislav Andronovic diže sa stola i zapita prekrasnu princezu Jelenu o cemu ona to govori. Jelena Prekrasna mu isprica celu istinu, šta je i kako je bilo: kako je Ivan-carevic došao do nje, do konja zlatogrivog i žar--ptice, kako su ga starija braca ubila dok je on spavao i kako su joj pretili i naterali je da kaže kako su oni sve to našli.
Car Vislav se razgnevi i naredi da carevice Dimitrija i Vasilija odvedu u tamnicu.
Ivan-carevic se oženi prekrasnom princezom Jelenom i živeo je s njom u slozi i ljubavi, tako da jedno bez drugoga nisu nikako mogli.


(Ukrajinska)

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

Bajka o - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 4 Icon_minitime1/7/2009, 5:16 pm

LAJ I CVETNO LICE


Nekad, davno, kad je Mat, sin Matonija, gospodario Gvinedom, življaše na njegovom dvoru i služaše ga čovek mađijom jači od njega. Beše to njegov nećak Gvidion, Donov sin, čovek koji je u ime Mata upravljao Gvinedom i zapovedao njegovom vojskom. Beše to isti Gvidion koji je mađijom i snagom ubio Priderija, gospodara Di'feda, kod Maentroga u severnom Velsu.
Dogodi se da jednog jutra Gvidion, dok je ležao u postelji, polubudan-polusanjiv, ču neki tihi plač iz škrinje kraj postelje. Nešto docnije, opet začu plač, mada nijedan plač nije mogao biti tiši. Brzo skoči iz postelje, priđe škrinji i otvori je, a onda ugleda muško detence kako leži u svilenom povoju i pruža i širi ruke. Gvidion podiže dete iz škrinje i prinese svetlosti, pa mu se učini da dete liči na njega.
— Neka sramota padne na moju bradu — reče Gvidion — ako ga ne budem pazio isto onako dobro kao sebe.
Još istog dana nađe ženu koja će čuvati dete, a dečak je tako lepo napredovao da je za godinu dana narastao koliko druga deca za dve. Krajem druge godine već je bio toliko velik i snažan da su mogli da ga pošlju na dvor, pa ga Gvidion tamo primi. Voleo ga je kao rođenog sina, a dečak je voleo Gvidiona i zvao ga ocem, pa su svi koji su ih videli govorili da nema tolike sličnosti niti tolike ljubavi između oca i sina na celom Britanskom ostrvu.
Dečak je i dalje tako brzo napredovao da su, kad mu je bilo četiri godine, svi, po njegovom stasu, mislili da mu je osam. Tada Gvidion pođe jednog dana zajedno sa dečakom pešice do zamka Aranrod. Kad uđoše u zamak, gospa ustade da ih dočeka, poželi dobrodošlicu i pozdravi.
— Neka vas nebo blagoslovi, gospodaru! — reče ona. — Ne dolazite tako često kao nekad.
— Za sve postoji razlog — reče Gvidion. — Neka nebo i vas blagoslovi, gospo!
— Ali — zapita ona — ko je dečak koji je došao s vama i likom vam je toliko sličan?
— Gospo — reče Gvidion — to je vaš sin.
— Avaj, čoveče — uzviknu Aranrod — zašto mi nanosite toliku sramotu tvrdeći da je on moj sin! — I ona sakri lice u ruke, jer ju je toliki stid savladao.
— Gospo — odgovori Gvidion — ako ne pretrpite nikakvu veću sramotu od one koju sam pretrpeo ja što sam odgajio ovako finog dečaka, onda vaša sramota nije velika. Sad ga vi preuzmite.
— Kako se zove? — zapita Aranrod. — Jer, bez imena, on nije moj sin, nije vaš sin i nije saplemenik kraljev.
— Vere mi — reče Gvidion — on još nema imena. Dajte mu vi ime, gospo. Na ovo se gospa Aranrod osmehnu više ustima nego očima. — Ne — reče — nema nade da ću ga ja krstiti. I ne samo to, izreći ću kletvu da ga niko drugi ne može krstiti sem mene.
— Pokvarena ženo — reče Gvidion gnevno — tako se ophodite prema rođenom sinu! Ali ništa ne brinite — dodade mirnije, stavljajući ruku sinu preko ramena — dobiće on ime, i to brže nego što mislite.
Posle toga njih dvojica odoše i vratiše se u Datil, da tamo provedu noć, dečak u snu, a Gvidion zadubljen u misli.
Izjutra Gvidion ustade i povede sina. Išli su duž morske obale sve do Aber Menaja. Gde god bi video na hridinama morsku travu i alge, on bi ih sakupljao, da ih pretvori u brod, a gde god bi ugledao morsku travu i alge na pesku, skupljao ih je takođe, da ih pretvori u kordovsku kožu. Zatim oboji kožu tako da je nigde na svetu nije bilo lepše uštavljene i obojene. Te podiže jedra na brodu, pa on i dečak plovljahu dok ne dođoše do pristaništa kod zamka Aranrod, tu pristadoše i odmah počeše da seku i šiju kožu. Stražari to ugledaše sa osmatračnice, a čim Gvidion spazi da ih posmatraju, on sebi i dečaku dade drugo obličje, tako da ih nisu mogli prepoznati.
— Kakvi su to ljudi na brodu? — zapita Aranrod.
— Obućari — rekošejoj.
— Potrebna mi je obuća. Idite i vidite kakvu imaju kožu i kakva je izrada.
Kad glasnici stigoše na brod, Gvidion je baš bojio kožu zlatnom bojom. Oni se vratiše i rekoše Aranrodi da nikad nisu videli tako lepu kožu niti tako dobru izradu.
— Uzmite meru moje noge — naredi ona — i recite obućaru da mi načini obuću.
Gvidion načini obuću, ali mnogo veću nego što je bila mera.
— Ovo su najbolje cipele na svetu — reče Aranrod
— i zaslužuje da mu se plati. Samo su previše velike. Neka mi napravi manje.
Gvidion napravi cipele, ali ih ovoga puta skroji mnogo manje nego što je mera pokazivala.
— I za ove će biti plaćen — reče Aranrod. _ Ali one su suviše male i ne mogu da ih navučem.
Glasnici ovo saopštiše Gvidionu. — Samo gubim vreme — prekore ih on. — Neću više da krojim cipele dok joj lično ne uzmem meru.
Kad Aranrod to ču, reče: — Da, to će biti najbolje. Recite mu da dolazim.
Kad ona stiže na brod, Gvidion je krojio, a dečak šio.
— Neka vas nebo blagoslovi, gospo! — reče Gvidion. — Neka nebo i tebe blagoslovi! — odgovori ona.
— Samo se čudim da zanatlija tvoje spretnosti ne može da načini cipele po meri.
— Sve na svetu ima razlog — reče Gvidion. — Mislim da ću ovoga puta uspeti.
U tom trenutku ptica carić slete na brod. Dečak uze šilo, nanišani na pticu i pogodi je između žile i kosti noge. Aranrod se nasmeja. — Vere mi — reče — kako spretnu ruku ima ovaj plavi dečak! — Da — odgovori Gvidion — pogodio je spretnije nego što mislite. Jer sad je stekao i ime, i to vrlo dobro ime.
Laj Lau Gafs zvaće se odsad, što znači Plavi Spretne Ruke.
— Dok je to govorio, carić nestade u vazduhu, koža se pretvori u alge, a tamo gde je bio brod, ostade samo morska trava. Tada vrati sina u pravo obličje a i sam se pojavi u istinskom liku. — Gospo — reče — ovo je vaš sin. Nije kasno da ispravite nepravdu koju ste mu naneli.
— Nema nikakve nade da ću to učiniti — reče ona.
— Povrh toga, baciću na njega drugu kletvu, da nikad ne stekne oružje, izuzev ako mu ga ja dam.
— Svirepa ženo — uzviknu Gvidion ljutito — tako se ponašate prema rođenom sinu! Ali ništa ne brinite, imaće on oružje, i to pre nego što mislite.
Vratiše se na Matov dvor, gde su Laj-Lau-Gafsa gajili i obučavali da može da pojaše svakog konja i usavršili ga likom, izgledom i spretnošću kako se samo poželeti može. Ali Gvidion je primećivao da dečak tuguje što nema oružje, pa mu najzad reče: — Momče, ti i ja krenućemo sutra na put. Znam šta ti je potrebno, i to ćemo naći pre nego što se vratimo. A dotle, momče, glavu gore!
Izjutra, u zoru, oni krenuše. Išli su morskom obalom u pravcu zamka Aranrod. Kad se primakoše zamku, Gvidion učini da obojica promene lik, tako da dojahaše do kapije zamka u obliku dva mlada viteza. Ipak je od njih dvojice Gvidion bio nešto stariji i krupniji. — Vrataru — naredi
— uđi i reci gospodarici da su stigli bardi sa juga, koji bi je rado zabavili pesmama i pričama. — Vratar se ubrzo vrati i pusti ih unutra.
— Dobrodošli obojica — reče Aranrod u odgovor na njihov pozdrav. Posadiše ih za trpezu, pa kad dovršiše obed, dugo pričahu a ceo dvor bejaše srećan te noći, jer je Gvidion bio najbolji pripovedač na svetu.
Docnije im pripremiše sobu, te odoše da spavaju. Pri prvim petlovima Gvidion potajno ustade i prizva u pomoć svoju mađiju. U zoru se začu topot nogu, zvuk truba i zveket oružja. U svanuće začuše kako neko kuca na njihovim vratima, to ih je lično Aranrod pozivala da otvore. Dečak ustade i otvori vrata, a gospodarica zamka uđe u pratnji jedne dvorkinje.
— Dobra gospodo — viknu — u opasnosti smo. Morate ustati i pomoći u odbrani zamka.
— Čuli smo trube, žagor i zveket oružja — priznade Gvidion. — Kakav je uzrok tome, gospo?
— Vere mi — reče — priđite prozoru i nećete moći da raspoznate boju mora od brodova koje ćete ugledati, a svi najvećom brzinom plove ka obali.
— Vidim ih, gospo — reče Gvidion — a čini mi se da ih ima više nego što i mislite.
— Šta da radimo? Molim vas, dobra gospodo, recite mi šta da radimo.
— Postoji samo jedna mogućnost — reče Gvidion. — Da zatvorimo kapije zamka i branimo se što bolje možemo. Imate li oružje? Onda ga donesite ovamo i naoružajte ovog mladića i mene.
Ona ode po oružje i vrati se u pratnji dveju dvorkinja.
— Gospo — reče Gvidion — naoružajte ovog mladića, a meni će pomoći dvorkinje. Brzo, gospo, brzo! Već mi se čini da čujem gruvanje u kapije.
Hitro ali spretno Aranrod naoruža mladića.
— Je li potpuno naoružan? — zapita Gvidion.
— Potpuno — reče Aranrod. — A sad se pokažite kao ljudi. Gvidion prasnu u smeh. — Vreme je da odbacimo oružje — reče, dok je ona stajala pred njim, gnevna i zbunjena.
— Ali zašto? — zapita. — Pogledajte brodovlje koje nas okružuje!
— Nema nikakvog brodovlja, gospo.
— Onda slušajte suvozemnu vojsku!
— Nema nikakve vojske.
— Dobro — zapita Aranrod — zašto se onda ova vojska okupila?
— Okupila se da razbije kletvu koju ste bacili na svoga sina. — Dok je ovo izgovarao, Gvidion povrati sinu pravi lik a i sam uze svoje prvobitno obličje. — Evo vašeg sina, gospo, koji je primio oružje iz vaše ruke. Zar još uvek ne želite da ga prihvatite i volite kao rođeno čedo?
— Daleko sam od toga da to učinim — reče ljutita Aranrod — pa ću, povrh svega, baciti na njega i treću kletvu, a to je da među svim ženama na svetu ne može naći sebi nevestu.
— Čudovišna je žena — uzviknu Gvidion — koja se tako ophodi prema svom rođenom sinu! Ali, ne plaši se, momče — dodade spokojnije — steći ćeš ti ženu, i to brže nego što ona misli.
Posle toga napustiše zamak, i bez zadržavanja se uputiše na dvor Mata, sina Matonijeva. Rekoše mu svoje neprilike, a on naredi da mu se prinese njegov čarobni štap.
— Pokušajmo — reče Gvidionu — da svojim mađijama i čarolijama mladiću načinimo nevestu od cveća.
Laj je sada već bio čovek po izgledu, obliku i suštini, i jedan od najlepših mladića koje je ljudsko oko videlo. Oni uzeše cvetove hrasta, žutilovke i livadske kadulje i od toga načiniše najlepšu i najobdareniju devojku koja je ikad viđena u Gvinedu i krstiše je onako kako se u to doba krštavalo, nadenuvši joj ime Blodajed (cveće). Zatim dadoše Laj-Lau-Grafsu dvor i zemljište, tako da može časno da živi, i to na mestu zvanom Mur Kastel, na visoravni Ardudvaj, pa se on tamo nastani i dobro upravljaše, te svi bejahu zadovoljni njime i njegovom upravom.
Godina prođe, i još jedna, a onda se dogodi da jednog dana Laj ode u Datil da poseti Mata i Gvidiona. Istog dana, ubrzo pošto je otišao, Blodajed se šetala dvorištem kad začu zvuk lovačke trube, a posle toga vide izmorenog jelena kako protrča, nakon jelena naiđoše psi i lovci, i najzad ljudi koji su išli pešice i sporije. Blodajed je bila radoznala da sazna ko su ti ljudi i ko im je gospodar, pa posla jednog paža da se raspita.
— Gronu Bebir je naš gospodar — odgovoriše mu — on je vladar Penlina.
U međuvremenu je Gronu gonio jelena. Psi ga dognaše do obale reke Kinvael, pa ga tu ubi. Kad ubi jelena, nahrani pse i pusti da se konji odmore, već i noć poče da se spušta. Pomrčina je padala dok je prolazio pored kapije zamka.
— Vere mi — reče Blodajed — bila bi velika neučtivost pustiti ovog poglavicu da u ovo doba noći traži drugo prenoćište. — Stoga posla glasnike da iziđu pred Gronua i pozovu ga u dvorac. On rado prihvati poziv, te Blodajed lično iziđe na kapiju da ga dočeka i pozdravi.
— Gospo — reče on — neka vam nebo plati ovo plemenito gostoprimstvo!
On se umi i presvuče lovačku odeću, pa sedoše za trpezu. Blodajed ga je gledala dok je sedeo, i dok ga je gledala, osećaše kako je obuzima ljubav prema njemu, tako da joj obrazi bejahu čas rumeni kao bulke, čas beli kao morska pena. Gronu je gledao nju i ista misao bejaše u njemu kao i u njoj, tako da ne mogaše da prikrije ljubav; od tog časa se sav njihov razgovor vodio o ljubavi i nežnosti što su ih osećali jedno prema drugome. A govorili su i o tome kako mogu postići da budu zanavek zajedno.
— Postoji samo jedan način — reče Gronu. — Moramo ubiti tvog muža Laja.
— Samo jedan čovek na svetu zna kako on može umreti — odgovori Blodajed. — Laj je taj čovek.
— Tad, pod izgovorom nežnog staranja — reče Gronu
— moraš iz njega izvući tu tajnu.
I pre nego što odjaha iz zamka, on ponovi:
— Zapamti, gospo, što sam ti rekao. Samo ti možeš iščupati iz njega način na koji može poginuti.
Prvo što je Laj primetio kad se vratio kući bilo je da je njegova žena tužna i nevesela. — Gospo — zapita je
— da li si bolesna ili te neke druge muke tište? Ne mogu podneti da te gledam nesrećnu.
— Nisam bolesna — odgovori ona — ali sam uznemirena zbog tebe onako kako ti nikad nećeš biti uznemiren zbog mene. Nespokojna sam zbog tvoje smrti, jer nikako ne bih želela da umreš pre mene.
— Neka ti nebo plati za tvoje nežno staranje — reče Laj. — Ali možeš biti zadovoljna, jer ako me gospod ne pozove sebi, neće biti lako ubiti me.
— Zahvaljujem nebu na tome — reče žena. — Ali reci mi kako bi to moglo da se dogodi, kako bih te mogla Čuvati i uklanjati od smrtne opasnosti.
— Objasniću ti vrlo rado — reče Laj. — Prvo, neće biti lako ubiti me, jer koplje koje može da me ubije mora biti posebne vrste. Ono se mora deljati punu godinu dana, i pri tom se taj posao nikad ne sme obavljati u drugo vreme osim kad su svi na nedeljnoj misi.
— Zahvaljujem nebu na tome — reče žena.
— Zatim, ja ne mogu biti ubijen ni u kući ni van kuće. Ne mogu biti ubijen ni na konju ni u hodu.
— Kako? — reče žena. — Onda uopšte ne možeš biti ubijen?
— Mogu — reče on — mogu biti ubijen, ali samo na ovaj način: kad se za mene pripremi kupatilo na obali reke a preko korita postavi svod prekriven rogozinom, i, zatim,
ako se dovede jedan jarac i postavi da stoji naporedo sa koritom, pa ja stanem jednom nogom na leđa jarcu a drugom na ivicu korita. Ako bi me neko udario kopljem deljanim godinu dana dok tako stojim, mogao bi da me ubije.
— Hvala nebu što je tako odredilo — reče njegova žena. — To se bar može lako izbeći. Čim je ovo saznala, Blodajed izvesti Gronua u Penlin, tako da Gronu punu godinu dana deljaše koplje, a kad se navrši puna godina dana, izvesti je da je spreman.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

Bajka o - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 4 Icon_minitime1/7/2009, 5:17 pm

LAJ I CVETNO LICE 2


— Gospodaru — reče Blodajed tada Laju —još uvek sam nespokojna zbog načina tvoje smrti. Jer važniji mi je tvoj život nego moj i spas kraljevstva. Hoćeš li mi pokazati kako bi stajao na leđima jarca i ivici korita ako bih ti pripremila kupatilo ?
— Neka ti nebo plati za tvoje nežno staranje — odgovoriLaj. — Rado ću ti pokazati.
I ovu vest odmah posla Gronu, sa upustvom da čeka u zasedi iza jednog brežuljka na obali reke Kinvael. Takođe naredi da se svi jarci iz tog kraja prikupe na obali reke. Zatim jednog jutra reče Laju:
— Gospodaru, pripremila sam kupatilo i svod i sve je spremno za tebe. Hoćeš li da pogledaš? I tako dođoše da pogledaju kupatilo.
— Hoćeš li da uđeš, kao što si obećao, gospodaru? — zapita Blodajed.
On uđe u kupatilo.
— Tu su u pripravnosti jarci — reče žena. — Da dovedu jednog i postave naporedo sa koritom?
Dovedoše jednog jarca, i Laj ustade, pa tako stajaše jednom nogom jarcu na leđima, a drugom na ivici korita. U tom času Gronu se uspravi na jedno koleno iza brdašca, nanišani otrovnim kopljem i pogodi Laja u bok, tako da se vršak zari a drška ostade da štrči. Istog časa Laj se, u obliku orla, uzvinu u nebo i pri tom prodorno vrisnu. Posle toga ga ne videše više.
— Vere nam — odgovoriše — nema nikoga. Njih stoga sve do današnjeg dana nazivaju neverne ratne družine.
— Ako je tako — reče Gronu — onda ja moram da podnesem taj udarac lično.
I tako Laj i Gronu dođoše na obalu reke Kinvael. Gronu stade na mesto gde je Laj stajao kad ga je koplje pogodilo, a Laj zauze busiju iza brdašceta.
— Gospodaru — reče Gronu — pošto sam te zbog ženskih smicalica onda toliko uvredio, dopusti mi, iz sažaljenja, da stavim onaj veliki kamen na put koplju od tebe do mene.
— To ti neću odbiti — reče Laj.
I tako Gronu uze kamen i postavi ga između sebe i Laja. Tad se Laj uspravi na jedno koleno i nanišani kopljem, pa koplje probi i kamen i Gronua, tako da mu prebi kičmu i on na mestu pogibe. Taj kamen može se i danas videti na obali reke Kinvael, kao i rupa koja ide posred kamena. Zbog toga se ovaj kamen naziva Gronuovim kamenom.
Pošto je ubio Gronua, Laj Lau Grafs povrati sve svoje zemlje, pa vladaše srećno i zadovoljno. A docnije, nasledi i Mata kao kralja celog Gvineda, i to je kraj naše priče. Istog časa kad je Laj iščezao, Gronu i Blodajed krenuše u dvor, a sutradan Gronu podiže vojsku i pokori Ardudvaj, tako da su sve Lajeve zemlje bile pod njegovom upravom.
Vesti o ovim događajima stigoše do Mata, sina Matonijeva, i Gvidiona, sina Donova. Njihov bol bejaše
težak.
— Gospodaru kralju — reče Gvidion — neću imati mira
ni pokoja dok ne saznam šta je sa mojim sinom. Daj mi dopuštenje da pođem po Gvinedu.
— Neka te Bog vodi — reče Mat.
Gvidion krene još istog dana, pretraži Gvined uzduž i popreko, ali ne ču ni reč ni šapat o svom sinu Laju. U svoje vreme dođe nekom dobrom čoveku u Arfon i tamo zanoći. Dobri čovek dođe kući kasno, a još kasnije dođe svinjar.
— Svinjaru — zapita seljak — da li se krmača vratila?
— Da — odgovori svinjar. — Baš je ušla u svinjac.
— A kuda ona to ide? — zapita Gvidion. -To niko ne zna — bio je odgovor. — Svakog dana kad se svinjac otvori, ona istrči toliko brzo da niko još nije bio u stanju da je stigne. Koliko ja znam — reče svinjar — mogla bi i u zemlju da propadne.
— Učini mi nešto — zatraži Gvidion. — Ne otvarajte svinjac dok ja ne budem prisutan.
— Vrlo rado — reče svinjar i objasni mu kad će ga sutradan otvoriti. Kad sutradan poče da sviće, svinjar probudi Gvidiona, pa zajedno odoše do svinjca. U trenutku kad otvoriše svinjac, krmača pojuri, trčala je iz sve snage uz dolinu, a tamo stade i poče da rije ispod jednog hrasta. Gvidion je pratio krmaču i priđe drvetu da vidi čime se hrani. Video je da su to parčad trulog mesa i crvi. Tad Gvidion pogleda nagore i na vrhu drveta ugleda orla. Kad god bi orao zatresao krilima, padali su parčići mesa i crvi.
Gvidion pomisli da je, možda, ovaj orao prerušeni Laj, pa zapeva čarobnu pesmu kako bi ga domamio. Kad otpeva prvu strofu, orao siđe do sredine drveta, kad otpeva drugu, orao siđe na najnižu granu, a kad otpeva treću strofu, orao mu slete na rame. Tada ga Gvidion udari čarobnim štapom, a Laj se pojavi u svom pravom obličju. Niko dotad nije video čoveka u bednijem stanju. Bio je sama koža i kost.
Veoma nežno Gvidion odvede Laja u Datil, na Matov dvor, pa se tamo sjatiše svi lekari Gvineda da ga leče.
Trebalo je da prođe puna godina dana dok se sasvim oporavio. Kad najzad ozdravi, ode k Matu.
— Kralju gospodaru — reče — vreme je da tražim odmazdu za čoveka koji mi je naneo tolike patnje. A što je pre dobijem, to ću biti zadovoljniji.
Mat prikupi vojsku Gvineda, pa Laj i njegov otac, Gvidion, krenuše za Ardudvaj. Gvidion je išao prvi, a ubrzo ugleda Mur Kastel. Blodajed je bila izveštena da dolaze, pa je obuze takav strah da sa svojim dvorkinjama pobeže iz zamka, pređe reku i skloni se u planinu. Tamo sve njene dvorkinje padoše u duboko jezero i udaviše se, tako da je bila sama kad Gvidion stiže.
_ Nemoj me ubiti — zamoli. — Mlada sam. Zašto da umrem?
— Ne — reče on — neću te ubiti. — Na njegove reči ona se i nasmeja i zaplaka, ali on ni tad ne htede da se smiluje. — Tebi je namenjena teža sudbina nego što je smrt.
Pretvoriću te u pticu, a zbog sramote koju si nanela mome sinu, Laju, nikad nećeš smeti da pomoliš lice po danu, iz straha od ostalih ptica, jer će u njihovoj prirodi biti da te proganjaju i muče kad te ugledaju. A ime ću ti promeniti tako da glasi Blodajved (Cvetno lice).
Eto, to je razlog što su sve ptice neprijateljski raspoložene prema sovi i što se sova sve do danas zove Blodajved.
U međuvremenu je Gronu Bebir pobegao u Penlin i odande poslao izaslanike da pitaju bi li Laj Lau Grafs prihvatio kao obeštećenje zemlju, zlato ili srebro. — Ne — zavetova se Laj. — Jedino što ću prihvatiti od njega to je da stoji na istom mestu gde sam ja stajao, a ja da ga gađam kopljem. Ovaj odgovor doneše Gronu.
— Avaj, to je najmanje što moram učiniti. Moji verni kletvenici, vojnici i braćo po mleku, ima li koga među vama koji se prihvata da umesto mene primi ovaj udarac?


(Veliko Britanska)

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Bajka o - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 4 Icon_minitime1/7/2009, 7:58 pm

REGOC

Ivana Brlić-Mažuranić



I.
Jedne lijepe ljetne noći čuvali konjari na livadama konje. Čuvali,
čuvali, a napokon zaspali. Kad oni zaspali, doletjele sa oblaka vile,
da se malo poigraju sa konjima po vilinskom običaju. Uhvatila svaka
vila po jednog konjica, sjela na njega pak ga šiba svojom zlatnom kosom
i tjera ga uokrug po rosnoj travi.
A bijaše među vilama jedna mala vila, po imenu Kosjenka, koja bijaše ove noći prvi put sašla na zemlju sa oblaka.
Učinilo se Kosjenki vrlo divotno jašiti ovako kao vihor po noći na
konjicu. A baš ona bijaše uhvatila najživljega vranca: malenoga a
ljutoga kao vatra. Trči vranac sve uokrug sa drugim konjima, a najbrži
je od sviju. Sve po njemu pjena prska.
Ali Kosjenki se htjelo još bržeg jahanja. Sagne se ona i uštine vranca
za desno uho. Poplaši se vranac, digne se na stražnje noge, a onda
poleti ravno preda se, ostavi druge konje, ostavi livade i odnese kao
vihor Kosjenku u daleki svijet.
Mililo se Kosjenki ovo strelovito jahanje.
Trče oni kao vjetar ukraj polja, ukraj rijeka, ukraj livada i brda,
ukraj dolina i brda. - “Bože mili, koliko li stvari zemlja nosi”,
pomisli Kosjenka radosno, gledajući ove ljepote. No najviše joj se
svidjelo, kad projuriše ukraj jednog kraja, gdje bijaše gora, a na njoj
divna šuma, pod gorom dva zlatna polja kao dvije zlatne marame, na
njima dva bijela sela kao dva bijela goluba, a malo podalje velika
voda.
Ali vranac neće da stane ni ovdje ni nigdje, nego on juri kao bijesan dalje i dalje.
Trči tako vranac sa Kosjenkom dugo i dugo, i napokon dođoše do jedne
silne ravnice, a sa ravnice studen vjetar piri. Uleti vranac u ravnicu,
a ono sama žuta zemlja, nigdje ni travke, ni drveta, a sve veća studen,
što dalje ulaze u ravnicu. Kolika pak ono bijaše ravnica, ne da se
ispripovijedati, jer je živ čovjek ne bijaše nikada prošao. - Vranac s
Kosjenkom juri sedam dana i sedam noći. Sedmi dan pred zoru stigoše do
srca ravnice, a u srcu ravnice stajahu porušene zidine strahovito
velikog grada Legena, u kojem vladaše silna zima.
Kad je vranac s Kosjenkom dojurio pred drvena vrata Legena, prebaci
Kosjenka svoje vilinsko velo preko jedne zidine i uhvati se tako zida.
Vranac ispod nje otrči - i kako otrčao, tako do svoje starosti jurio
amo-tamo među silnim zidinama Legena grada, dok napokon ne stigne na
vrata od sjevera i istrča opet u ravnicu - Bog te pita kuda!
Kosjenka pak sađe sa zida i stane hodati po gradu, studenom kao kost.
Svoju vilinsku koprenu, bez koje ne mogaše poletjeti u oblake, bijaše
svila oko ramena, jer nju čuvaše vrlo. - Hoda Kosjenka tako po Legenu,
hoda, i sve joj se čini, da negdje mora naići na neko čudo u ovom
gradu, koji bijaše tako čudesan i silan. No ipak ne vidi nigdje ništa
nego silne razvaljene zidine i ne čuje ništa nego kako puca kamen od
studeni.
Najednom, kada Kosjenka zakrenula oko najvećeg zida, a ono pod zidom
spava golem čovjek, veći negoli najveći hrast u najvećoj šumi. Na tom
čovjeku ogromni plašt od debela platna, a opasao se remenom od pet
hvati. U toga čovjeka glava velika kao najveći badanj, a brada kao stog
kukuruzovine. Tako je velik taj čovjek, da bi tko pomislio: ono se
crkveni toranj povalio uza zid.
Zvao se pak taj čovjek Regoč i življaše u Legenu gradu i nije imao
posla nego da broji kamenje Legena grada. Ne bi on nikada mogao
izbrojiti, da ne imađaše onako veliku glavu kao badanj. Ali ovako
brojio on i brojio - već hiljadu godina tako brojio i bijaše već
izbrojio trideset zidina i petora vrata legenska.
Kad je Kosjenka opazila Regoča, skrstila ruke od čuda. Ne mogaše ona pomisliti, da ima ovako velikoga stvora na zemlji.
Sjedne Kosjenka Regoču do uha (a bijaše uho Regočevo veliko kao cijela Kosjenka) i povika mu u uho:
- “A nije li ti zima, baća?”
Probudi se Regoč, nasmije se i pogleda Kosjenku.
- “Ej! zima, dakako da je zima”, - progovori Regoč takvim krupnim
glasom, kao da grmi izdaleka. A bijaše Regoču silni nos pocrvenio od
studeni, a kosa i brada bijahu posuti injem.
- Bože moj, ovoliki silni čovjek, pa nećeš da sebi učiniš krov protiv studeni”, reče Kosjenka.
- E, zašto bih?” - reče Regoč i nasmije se opet, “doći će sunce.”
Podigne se Regoč, da sjedne. Sjedne on, omahne desnom rukom po lijevom
ramenu, a lijevom rukom po desnom ramenu i otepe silno inje: sa svakoga
ramena toliko inja, koliko bi snijega skliznulo sa jednog krova.
- “Čuvaj, čuvaj, baća, zatrpat ćeš me” - viknu Kosjenka. Al je Regoč
jedva i čuje, jer je daleko od Kosjenke do njegova uha, tako je visok,
kad sjedi.
Podigne zato Regoč Kosjenku sebi na rame, reče joj za svoje ime i za svoj posao, a ona njemu reče, kako je ovamo dospjela.
- “Eno, gledaj i sunce”, - pokaže zatim Regoč Kosjenki.
Pogleda Kosjenka, a ono se diže sunce, blijedo i slabo, kao da nema koga da grije.
- “Lud si ti, Regoču, zaista si lud, što ovdje živiš i život svoj baviš
brojeći pusto legensko kamenje. Hajdemo, Regoču, da vidiš krasote po
svijetu i da sebi nađeš vrednijega posla”, - reče Kosjenka.
Nikada još ne bijaše Regoč pomislio, da sebi traži ljepšeg mjesta od
Legena grada, niti je kada pomislio, da ima boljega posla od njegova.
Nego je Regoč uvijek mislio: “Dosuđeno mi, da brojim po Legenu
kamenje”, pa nije za ništa bolje pitao.
Al mu Kosjenka nikako ne dade mira, nego ga nagovara, da pođe s njome po zemlji.
- “Odvest ću te u krasan kraj, gdje je stara šuma, a uz šumu dva zlatna polja”, - govori Kosjenka.
Dugo govoraše Kosjenka. Regoč pak ne bijaše još nikada ni s kime razgovarao te ne uzmogne odoljeti nagovaranju.
- “Pa hajdemo!” - reče on.
No sada je trebalo stvoriti zgodu, kako će Regoč Kosjenku nositi, jer u Regoča ničega ne bijaše.
Zato izvadi Kosjenka iz njedara malu vreću punu biserja. Bijaše joj taj
biser dala njezina majka u oblacima prije negoli je pustila da ide na
zemlju, govoreći: “Ako ti bude što trebalo, samo odbaci jedan biserak,
i ono će se stvoriti, što trebaš. Čuvaj taj biser, jer na svijetu ima
toliko stvari, da ih sve više treba.”
Izvadi dakle Kosjenka zrnce bisera i odbaci ga - a ono se pred njom
stvori košić, upravo velik kao i Kosjenka, a na košiću petlja, upravo
velika kao Regočevo uho.
Skoči Kosjenka u košić, a Regoč podiže košić i objesi ga sebi na uho kao naušnicu.
Kad se Regoč nasmije, kada kihne ili kada podrma glavom, ljulja se
Kosjenka kao na njihaljci, a ovo njoj bijaše vrlo milo za putovanje.
Htjede Regoč sada da pođe i zakoračio on već korak od deset sežanja. Ali ga Kosjenka ustavi pa ga još umoli:
- “Bismo li mi, Regoču, mogli proći pod zemlju, da ja vidim, što pod zemljom ima?”
- “Kako da ne bismo mogli!” - odgovori Regoč, koji mogaše od šale
probiti zemlju, ali mu ne bijaše još nikada palo na pamet, da gleda,
što pod zemljom ima.
No Kosjenka željaše da upozna sav stvor Božji - i tako se oni
dogovoriše, da će pod zemljom putovati, dok ne stignu pod onu šumu,
gdje bijahu ona zlatna polja. Tamo da će izaći.
Kad se bjehu tako dogovorili, počne Regoč da probija zemlju. Podigao
Regoč svoju silnu nogu i udari prvi put po zemlji - a ono se potrese
čitav veliki grad Legen i povali se mnogo zidova. Podigne Regoč po
drugi put nogu i udari o zemlju - a ono zadrhta cijela ravnica. Podigne
Regoč po treći put nogu i udari o zemlju -a ono zadrhta pol svijeta, i
prokine se zemlja pod Regočem, a Regoč sa Kosjenkom propadne pod
zemlju.
Kad oni dolje, al pod zemljom sve prorovano: na sve strane putovi i
stupovi i sam Bog bi znao, tko onuda toliko prolazi. I čuju se vode
gdje šume i vjetrovi gdje pire.
Pođoše oni tako po jednome putu i donekle im bijaše svijetlo od one
pukotine, kroz koju bijahu propali. Ali kad oni dalje, a ono sve veći
mrak - crni mrak, kakvoga nema nego pod zemljom.
Regoč svejednako i po mraku ide. Hvata se silnim rukama od stupa do stupa.
Kosjenku obuze strava od onolikoga mraka.
Uhvatila se ona Regoču za uho i povika: - “Mrak je, Regoču!”
- “E, pa neka je”, - odgovori Regoč. “Nije mrak došao k nama, nego smo mi došli k njemu.”
Razljuti se Kosjenka, što je Regoču svašta pravo, a ona se bijaše ponadala velikim stvarima od tako silnoga čovjeka.
- “Teško si ga meni uz tebe, da nema mojega biserja”, - razljuti se Kosjenka.
Zatim ona odbaci jedno zrnce bisera, a ono se njoj u ruci stvori
svjetiljka, jasna kao da zlatom gori. Mrak uteče dublje u zemlju, a
putovi se podzemni rasvijetliše nadaleko.
Obradovala se Kosjenka svjetiljci, jer joj se pokazuju čuda, što od
starine pod zemlju propadoše. Na jednom se mjestu vide dvori gospodski,
sve vrata i prozori zlatom obloženi, a crvenim mermerom ozidani. Na
drugome mjestu blago davno pokopano, zlatni pladnji i srebrne čaše,
dukatima napunjene - i kruna carska, triput prežežena. Sve je ovo po
volji Božjoj dospjelo ovamo pod zemlju i tajna je Božja, zašto toliko
blago mora ovdje počivati u miru.
Ali Kosjenki zablistala u oči ovolika čuda, pa umjesto da pođu dalje
ravno putem, kuda bijahu odlučili, umoli Kosjenka Regoča, da je pusti
na tle, da se poigra, da se nadivi čudima i da pregleda tajne Božje.


Poslednji izmenio besherat dana 1/7/2009, 8:16 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Bajka o - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 4 Icon_minitime1/7/2009, 7:59 pm

Spusti Regoč Kosjenku, a Kosjenka uze svjetiljku svoju i otrča do
dvorova, do oružja i do blaga. Kako joj se u igri ne bi izgubila
vrećica biserja, metnu je Kosjenka do jednoga stupa.
Regoč pak sjedne malo podalje da počine.
Stala se Kosjenka igrati blagom, razmatrati i premetati divote.
Prebacuje po sitnim rukama žute dukate, ogleda čaše srebrom urezane i
meće na glavu krunu triput prežeženu. Poigrala se, pregledala i
nadivila se, a onda opazi još jedan vrlo tanani štapić od bjelokosti,
koji bijaše oslonjen o jedan silni stup.
A upravo samo ovaj štapić držaše onaj silni stup, da se ne sruši, jer
stup bijaše od vode posvema izlizan. I zato bijaše Bog onako spustio
štapić - i oslonio se taj štapić pod zemljom o stup.
Ali Kosjenka se upita:
- “Zašto li upravo onaj štapić tamo stoji?” I pođe te odmakne štapić, da ga ogleda.
Kad al Kosjenka prihvati štapić i odmakne ga, zaječe podzemni putovi,
zanjiha se čitav onaj silni stup, zanjiha se, uruši se i osu se čitavo
brdo zemlje. Zatvori se, zatrpa se put između Regoča i Kosjenke - niti
čuju niti vide jedno drugo, niti mogu jedno k drugomu.
Tako eto bješe uhvaćena pod zemljom mala vila Kosjenka! Zatvorena je
živa u onom velikom grobu i možda nikada neće vidjeti onih zlatnih
polja, kojima bijaše pošla. A to sve zato, što nije htjela da putuje
ravno, kuda bijahu nakanili, nego se sustavljala i svraćala desno i
lijevo, da uhodi tajne Božje.
Zaplaka, zakuka Kosjenka, traži, kud bi došla do Regoča. Ali ona vidje,
da nema prolaza i da joj spasa nema - a njezina vrećica bisera, koja bi
je spasila, ležaše zatrpana pod zemljom.
Kad je sve ovo vidjela Kosjenka, prestade plakati, jer bijaše vrlo
ponosna, i pomisli: - “Nema druge, valja umrijeti. Od Regoča mi pomoći
nema, jer je Regoč luda glava, koja ni sama sebi ne pomaže, a kamoli da
se dosjeti, da meni pomogne. Nema druge, treba umrijeti.”
I pripravi se Kosjenka odmah na smrt. Ali hoće ona neka znade, tko je
jednom u tom grobu nađe, da ona bijaše roda visokoga. Zato meće na
glavu krunu triput prežeženu, pa uzima u ruke štapić bjelokosni, a onda
legne da umre. Uz Kosjenku nikoga nema, samo njena svjetiljka što
sjaji, kao da zlatom gori. A kako Kosjenka bivaše sve hladnija i
ukočenija, tako je i svjetiljka sve po malo gasnula.
Regoč pak zaista bijaše luda glava. Kad se ono urušio stup i kad se
zasula silna zemlja među njim i Kosjenkom, nije se on ni makao, nego
ostade onako sjedeći u mraku. Tako on još neko doba sjedio, a onda se
istom nakani da pođe i da vidi, što je tamo.
Napipa on u tami do onoga mjesta, gdje prije bijaše Kosjenka, napipa i
osjeti, da se tamo zemlja zasula i da na onu stranu više nema prolaza.
- “Eh! na onu stranu više nema prolaza”, - pomisli Regoč - i više ništa
nije znao o tom pomisliti, nego se okrene, ostavi brdo zasuto, a za
brdom Kosjenku, i pođe natrag putem, kud bijahu došli od Legena…
***
Ide tako Regoč, ide svojim putem, sve od stupa do stupa. Već je
daleko poodmakao, al sve mu nešto nije pravo. Ne zna Regoč sam, što je
ono, što mu nije pravo.
Popravlja on remen o pojasu: da ga možda
remen ne steže? Pa onda proteže ruku o ramenu: da mu možda ruka nije
zaspala? Ali nije ni ovo ni ono, nego mu još jednako nije pravo. Čudi
se Regoč: što li je to njemu? Čudi se i od čuda potrese glavom.
Kad Regoč potrese glavom, zaljulja se košić njemu na uhu. A kad je
Regoč osjetio, kako je košić lagan i kako u njemu Kosjenke nema, onda
Regoča stisnulo kruto u srcu i prsima, i on se, luda glava, ipak
dosjeti, da ono njega mori žalost za Kosjenkom, dosjeti se, da valja
Kosjenku spasiti.
Teško se bijaše Regoč tomu domislio, ali kad se domislio, onda se kao
vihor okrenuo i poletio natrag do onoga mjesta, gdje bijaše ostavio
zasuto brdo, a za brdom Kosjenku. Poletio i začas tamo stigao. Kopa
Regoč objema rukama brdo, kopa, kopa i začas otkopa veliku rupu i
ugleda Kosjenku. Leži Kosjenka u zlatnoj kruni prežeženoj, već je
ohladnjela, sva se ukočila, a kraj nje svjetiljka - plamen joj sitan
kao najmanja krijesnica.
Da je Regoč viknuo od žalosti, potreslo bi se podzemlje i ugasila bi se
sasvim svjetiljka - nestalo bi i one male svijetle krijesnice kraj
hladne Kosjenke.
Ali Regoča bijaše od žalosti tako stisnulo u grlu, da nije mogao
viknuti, nego on pruži svoju silnu ruku i polagano dohvati hladnu
Kosjenku i položi je na svoj dlan, te je grijaše i grijaše među oba
dlana kao zimsku ptičicu. I gle! Iza nekog doba makne Kosjenka ručicom,
i svjetiljka odmah jače zasvijetli. A onda mahnu Kosjenka glavom, i
plamen na svjetiljci još jače zasvijetli. Napokon otvori Kosjenka oči,
a svjetiljka plane tako jasno, kao da zlatom gori!
Kosjenka pak skoči na nožice, uhvati se Regoču za bradu i od velike
radosti zaplakaše oboje. Regočeve suze bijahu krupne kao kruške, a
Kosjenkine sićušne kao proso; ali u stvari isto bijaše, i oni se od to
doba silno zavolješe.
Kad se isplakaše, nađoše još Kosjenkin biser te onda pođoše dalje na
put; ali ni u što više pod zemljom nisu dirali: ni u lađe potopljene a
blagom krcate, koje bijahu ovamo propale sa morskoga dna, ni u koralj
crveni, ni u jantar žuti, što se nizao oko podzemnih stupova. - Ni u
šta više nisu dirali, niti su gdje stajali, nego iđahu ravno putem, da
izađu kod zlatnih polja.
Kad već dugo tako iđahu, rekne Kosjenka Regoču, da je podigne. A kad on to učini, dohvati Kosjenka nešto njima iznad glave.
Dohvati zemlje, pogleda u ruku, a kad ono: među zemljom lišće i iverje.
- “Evo nas, Regoču, pod šumom ukraj zlatnih polja!” - klikne Kosjenka. “Hajde da izađemo.”
Pruži se nato Regoč i stade glavom probijati zemlju.
II.
Nad njima zaista bijaše šuma i to baš šumska uvala na međi dvaju
sela i dvaju kotara. U tu uvalu nitko ne dolažaše, van čobani i
čobanice iz obaju sela i obaju kotara.
Bila je pak ljuta svađa
među ona dva sela - svađa radi gumna i radi pašnjaka, radi mlinova i
radi drvosjeka, a ponajpače radi palice starješinske, što je odavna
jedno selo svojatalo, a drugo ne htjelo da je izdade. I tako bila ona
dva sela dušmanska jedno drugome.
Ali čobani i čobanice iz obaju sela bijahu luda djeca i nisu marili ni
razumjeli pravde starijih, nego bi se oni svakoga dana sastajali na
međi obaju sela i obaju kotara. Dok bi se ovce njihove miješale i pasle
zajedno, igrali bi se čobani zajedno - a od velike igre više puta i
zakasnili predvečer kući s ovcama.
Radi toga bilo u oba sela graje i vike na djecu. Ali bijahu u jednom
selu šukunbaba i šukundjed, koji pamćahu sve, što je ikada bilo u oba
sela. Oni su govorili: - “Pustite, ljudi, djecu. Boljim će plodom
uroditi dječja igra po planini, negoli vaše žito po poljima.”
A čobani, kao i prije dolažahu na ono mjesto s ovcama, jer baš odviše i ne pitahu stariji, što rade djeca.
Tako isto i toga dana, kada Regoč stade probijati zemlju na onom
mjestu. Upravo se čobani i čobanice sastali pod najvećim hrastom i
spremali se, da krenu kući. Koji pritezao opančiće, koji privezivao bič
o bičalo, a čobanice sakupljale ovce. Kad al začuju oni, kako nešto
upravo pod njihovim nogama strahovito lupa o zemlju. Udari jedanput,
dvaput - a kad po treći put udari, pukne zemlja i izađe upravo među
čobane, strahovito velika glava kao badanj, a na njoj brada kao stog
kukuruzovine, a po bradi silno inje još od Legena grada.
Zavrisnuše djeca od straha i popadaše na zemlju kao mrtvi - još i ne bi
toliko od glave, što bijaše kao badanj, nego više od brade, što se
vidjela kao stog kukuruzovine.
Popadaše sva djeca, samo ne htjede mali Liljo, koji bijaše najljepše i najmudrije dijete obaju sela i obaju kotara.
Ostade Liljo na nogama i dođe da vidi iz bližega: koje je ovo čudo?
- “Ne bojte se, braćo”, - govoraše Liljo čobanima, “nije mogao Bog
ovoliku grdosiju na zlo stvoriti, jer da je zla, već bi odavna pol
svijeta pomorila.”
Priđe Liljo k Regoču, a Regoč baš skinuo košić sa Kosjenkom sa uha i metnuo ga na ledinu.
- “Dođite, dođite, braćo”, - kliknu Liljo, - “evo je s njime djevojka, malena a krasna kao zvijezda.”
Čobani i čobanice poustajaše, pa stadoše viriti, sve jedan iza drugoga
stojeći, na Kosjenku, a onda oni, koji se bijahu najgore uplašili,
najprije priđoše k njoj, jer bijahu u svemu najhitriji.
Odmah zavolješe čobani i čobanice prekrasnu Kosjenku, izvadiše je iz
košića, povedoše na najljepšu ledinu i stadoše se diviti njezinim
prekrasnim haljinama, koje bijahu sjajne i mekane kao jutarnje svjetlo.
A najviše od svega divljahu se njezinoj vilinskoj kopreni, kojom samo
malo mahnu, pa se odmah digne nad ledinu i poleti.
Zaigraše kolo čobanice, čobani i Kosjenka i zavedoše igre svakojake. A
Kosjenki sve poigravaju od radosti male nožice i smiju joj se oči i
ustašca, što se našla u društvu, kojemu se mili ono, što se i njoj
mili.
Zatim izvadi Kosjenka svoju vrećicu bisera i stade darivati i radovati
drugove i družice svoje. Odbaci ona jedan biserak, i stvori se među
njima drvce, a na drvcu šarene vrpce, svilene maramice i crveni đerdan
za čobanice. - Odbaci drugi biserak, i došetaše sa svih strana iz šume
gizdavi pauni; došetaše, prošetaše, poletješe, i prosipalo se po ledini
sjajno perje, te se cakli sva ledina.
A čobani zakitiše perjem kape i prsluke. -Još jedan biserak odbaci
Kosjenka, i stvori se o jednoj visokoj grani zlatna njihaljka na
svilenim konopcima - a kad se ljuljaju čobani i čobanice, tada
njihaljka leti i spušta se tako visoko kao lastavica, a tako tihano kao
duždeva galija.
Djeca cikću od radosti, a Kosjenka baca sve biserak za biserkom i ne
misli, da bi ih trebalo sačuvati, jer Kosjenka ništa na svijetu nije
voljela toliko, koliko krasne igre i mile pjesmice. - Tako potroši ona
baš sve i do posljednjeg zrnca, - a Bog zna gdje bi joj moglo doskora
trebati, i njoj i čobanima!
- “Nikad više neću od vas otići”, - klicaše radosno Kosjenka, a čobani
i čobanice pljeskahu u ručice i bacahu uvis kape od veselja, kad ona to
reče.
Samo Liljo ne bijaše pošao za njima, da se igra, jer bijaše danas nešto
nujan i neveseo. Ostao je nedaleko Regoča i odanle promatrao, kako je
prekrasna Kosjenka i koliko čudesa stvara po ovoj dubravi.
Međutim, bijaše Regoč izašao iz svoje rupe. Izašao i podigao se među
drvećem šumskim - a kad tamo, njegova glava viri iznad čitave stoljetne
šume, tako strahovito velik bijaše orijaš Regoč.
Ogleda se Regoč preko šume po ravnici.
A ono bijaše sunce već zapalo, a nebo bijaše vrlo rumeno. U ravnici
vidjela se dva zlatna polja kao dvije zlatne marame, a u poljima dva
sela kao dva bijela goluba. Tamo pak podalje od obaju sela tekla silna
voda Zlovoda, a sve uz vodu bijahu podignuti nasipi, koji se zelenjeli
od trave. Po nasipima vide se stada i pastiri.
- “E, zaista”, - reče Regoč, “u što sam boravio hiljadu godina u
Legenu, u onoj pustoši, kad na svijetu ima ovakve divote.” Tako se
svidjelo Regoču gledati po ravnici, da je samo desno i lijevo okretao
glavu, veliku kao badanj, te se je ona kao ogromno strašilo zibala nad
šumom.
Ali ga doskora Liljo zovnu:
- “Sjedni, baća, da te ne opaze seoski starješine.”
Regoč sjedne, i njih dvojica stadoše razgovarati, te Liljo pričaše Regoču, radi čega je danas tako žalostan.
- “Veliko će se zlo još večeras dogoditi”, - reče Liljo. “Slušao sam,
gdje se noćas starješine našeg sela dogovarahu, govoreći: ‘Hajdemo da
provrtamo nasip vode Zlovode. Voda će proširiti rupu, nasip će se
provaliti, voda će udariti na dušmansko selo, po topit će ljude, žene,
polja i groblje i izravnat će se voda nad njima, pak će biti more, gdje
bijaše prije selo dušmansko. A naša su polja viša i selo na uzvisini,
pak nam ništa biti neće.’ Tako se dogovarahu, a onda zaista odoše i
ponesoše veliki svrdao, te tajno u noći provrtaše nasip. A ja, baća
moj”, - dovrši Liljo, “znam, da naša polja i selo naše nisu tako visoki
i znam, da će se voda i nad nama sklopiti, i bit će još noćas more,
gdje bijahu naša dva sela. Radi toga sam ti tužan toliko.”
Još oni tako u govoru, kad al se podigne strahovita vika i halabuka u ravnici.
- “Eto! gotova je nesreća!” - kliknu Liljo.
Uspravi se Regoč, podiže Lilju i pogledaše po ravnici. Bila je žalost
pogledati! Provalio se nasip, a tamna silna voda Zlovoda valjala se u
dva rukava preko onih krasnih polja. Ide jedan rukav prema jednom selu,
a drugi prema drugome. Potopila se stada, nestaje pod vodom zlatnih
polja, valjaju se križevi sa grobova - a u oba sela vika i halabuka!
Izašli u oba sela starješine na gumno sa talambasima, sa bubnjevima i
sviralama, te biju i bubnjaju jedno selo drugome uz prkos, tako bijahu
od zlobe poludjeli. A još veća bijaše halabuka, jer su uza to zavijali
seoski psi, a plakale i naricale žene i djeca.
-”Baća moj”, -viknu Liljo, “zašto nemam tvoje ruke, da ustavim ovu vodu!”
Al uto se sakupe oko Regoča i Lilje čobani i čobanice sa Kosjenkom, uplašeni i smućeni onom strašnom vikom u ravnici.
Kad je Kosjenka čula, što se zbiva, reče ona, hitra i bistra kao mala vila:
- “Hajdemo, Regoču, ustavit ćeš vodu!”
- “Hajdemo, hajdemo!” - vikahu čobani obaju sela i obaju kotara, koji
ne prestajahu jaukati i naricati. “Hajdemo, Regoču, ponesi i nas!”
Sagnu se Regoč, podiže na desnu ruku Lilju i Kosjenku (koja držaše
svjetiljku svoju), a na lijevu ruku svu ostalu čobančad - i potrči
Regoč korakom od deset sežanja po šumskom prosjeku dolje u ravnicu. Za
njima nagnuše i ovce, blejući uplašeno. Tako oni stigoše u ravnicu.
Kroz maglu i sumrak trči tako Regoč sa djecom u naručju, a za njima
poplašeno stado u divljem bijegu - trče prema nasipu. A njima u susret
ide crna voda Zlovoda, mori i potapa sve na svojem putu. Strahovito je
jaka ona voda. Hoće li biti jača od Regoča? Hoće li povaliti i Regoča?
Hoće li pomoriti onu sitnu čobančad, hoće li poginuti krasna mala vila
Kosjenka, lijepa kao zvijezda?
Tako trčeći preko livada, gdje još bijahu suhe, stiže Regoč sav bez
daha začas do nasipa, gdje se bijaše provalila velika rupa i gdje voda
grnjaše strašnom silom.
- “Ustavi je, ustavi, Regoču”, - cvile djeca.
Tamo u ravnici nedaleko nasipa bijaše malo brdašce nasuto.
- “Metni nas na ono brdašce”, - viknu Kosjenka hitro.
Spusti Regoč Lilju i Kosjenku, čobane i čobanice na to brdašce, a oko
njih stisnuše se ovce i janjići. Oko brdašca već se razlijevala voda.
Regoč pak zagazi silnim stupom u vodu, legne prema nasipu i svojim
ogromnim prsima zatvori rupu u nasipu. Začas voda stane, ali ona bijaše
tako strahovito jaka, da joj ništa ne mogaše odoljeti. Upre se voda,
nasrne Regoču do ramena, te ispod njega, iznad njega, oko njega, sa
svih strana provali opet - i dalje se valjaše po ravnici. Raširio Regoč
obje ruke, zgrće šakama zemlju; ali što god on zgrne, voda začas
odnese.
Pa se voda po ravnici diže sve više i više - od polja, od sela, od
blaga i od gumna ne vidi se ništa više. U oba sela samo krovovi i
toranj crkveni vire iz vode.
I oko brdašca, gdje bijahu čobani i čobanice sa Liljom i Kosjenkom,
dizaše se voda sve više i više. Plače i nariče jadna čobančad, koji za
majkom, koji za bratom ili sestricom, a koji za kućom i baščom, jer
vide, da su oba sela propala i da nikomu nema spasa - a i k njima se
eto voda diže.
Stisnuli se čobani sve više i više navrh brdašca, kupe se i stišću oko
Lilje i Kosjenke, koji stoje jedno do drugoga usred djece.
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Bajka o - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 4 Icon_minitime1/7/2009, 8:01 pm

Liljo stoji tih i blijed kao kamen, a Kosjenkine se oči sjaju, i ona
podiže svjetiljku prema Regoču, da mu posao osvijetli. Kosjenkina
koprena diže se i vije na noćnom vjetru i leprši povrh vode, kao da će
sad na poletjeti mala vila i nestati iz ove grozote.
-”Kosjenko! Kosjenko! Nemoj otići! Nemoj nas ostaviti!” - nariču
čobani, kojima se činilo, kao da je anđeo među njima, dok gledahu u
Kosjenku.
- “Ne idem, ne idem nikuda!” - kliče Kosjenka, - al njezina koprena
podjednako leprši, kao da će je sama ponijeti preko voda u oblake.
Uto se začuje vrisak. Bijaše se podigla voda, bijaše dohvatila rub na
skutovima jedne čobanice i odvukla je, da je odnese. Al se u čas spusti
Liljo, uhvati čobanicu i privuče je opet na brdašce. - “Treba da se
svežemo”, - vikahu čobani, “da se svežemo jedan uz drugoga jer
propadosmo.” - “Evo braćo, evo!” - viknu Kosjenka, u koje bijaše vrlo
milostivo srdašce. Hitro skinu Kosjenka sa ramena svoju vilinsku
koprenu i pruži je čobanima. - Istrgoše koprenu na trakove, povezaše
trakove u dugačku vrpcu i svezaše se čobani jedan uz drugoga oko Lilje
i Kosjenke, a oko čobana opet propinjahu se jadne ovčice, kako se ne bi
potopile.
Kosjenka pak bijaše sada u toj bijedi sirotica, kao i ostala čobančad.
Svoj biser bijaše na igru potratila, a svoju vilinsku koprenu bijaše od
dobrote srca poklonila i razderala - i sada ne mogaše ni poletjeti ni
spasti se iz ove nevolje.
Ali Liljo bijaše zavolio Kosjenku više nego sve drugo na svijetu, pa kad im voda stade udarati već o noge, kliknu Liljo:
- “Ne boj se, Kosjenko! Čuvat ću te i držat ću te!” - te podiže Kosjenku na svoje ruke.
Jednom rukom se uhvatila Kosjenka Lilji oko vrata, a drugom rukom držala je visoko svjetiljku naprama Regoču.
A Regoč ležeći prsima u vodi, bori se i bori sveudilj s vodom. Slijeva
i desna kraj Regočevih ramena strše srušeni krajevi nasipa, kao dva
velika roga. Na Regoču brada raščupana, plašt razderan - ramena mu
krvava. Al nikako Zlovode ustaviti ne može, nego ono more oko brdašca
raste i raste, da potopi čobančad. - A bijaše već noći o ponoći.
Kad al ujedared sinu misao Kosjenki, i ona se kroz jauk i plač čobana oglasi smijehom i viknu Regoču:
- “Regoču, luda glavo! Šta ne sjedneš među one rogove od nasipa! Što ne zatvoriš leđima vodu!”
Čobani i čobanice načas umukoše od velikoga čuda, kako li se nitko ne bijaše tome dosjetio!
- “Uhuhu!” - čulo se tamo, kako se Regoč smije - a nije šala, kad se
Regoč nasmije! Sve bućka i klokoće oko njega ono more, kako se Regoč
trese od smijeha, što bijaše tako lud.
A onda ustane Regoč, okrene se i - eto ti ga na! - sjedne među one rogove!
Čuda li velikoga, Bože moj! Stade voda Zlovoda, kao da si stijenu
navalio na nasip! Stade - ne može preko pleći Regoču, nego poče teći
svojim koritom, kuda je i prije tekla - sve stružući uz leđa Regoču.
Ele, Bože, čuda i spasenja!
Spaseni bijahu sada čobani i čobanice od najgore nevolje, a Regoč,
lijepo sjedeći, dohvaćao rukama zemlje i zatrpavao sve polagano ispod
sebe i ukraj sebe nasip. - Počeo on noći o ponoći, a kad stala zora
svanjivati, bio je posao gotov. Upravo sunce sinulo, kad je Regoč ustao
sa nasipa od gotova posla, da pročisti bradu, u koju se bijaše
nahvatalo mulja i granja i sitnih ribica.
Ali još ne bijaše došao kraj nevolji one jadne čobančadi, jer kuda će i
komu će oni poći? Stoje čobani navrh brdašca. Sve oko njih ono pusto
more. Od obaju sela viri samo još po koji krović, a u selima nitko živ
ne osta. Još bi se seljani i spasli, da su bježali pred vodom na svoje
tavane. Ali u oba sela bijahu svi seljani izašli na gumna sa sviralama
i talambasima, da se raduju i da gledaju jedno selo u propast drugoga.
Pa kada već i jednima i drugima bijaše voda do pojasa, oni još udarahu
u talambase, a kad im bila voda i do grla, oni još puhahu u sviralice
od zloradosti. I tako se potopiše svi do jednoga, sa talambasima i sa
sviralicama, a bijaše to pravedna kazna Božja za zlobu njihovu.
Al eto jadna čobančad ostala sada bez ikoga živoga, da je hrani i brani, i osta bez kuće i kućišta.
- “Nismo vrapci, da na krovu živimo”, - rekoše tužno čobani, gledajući,
kako samo krovovi od sela vire iz mora, “a nismo ni lisice, da u
planini po dupljima živimo. Da nam je kako osloboditi naša sela od ove
vode, još bi se dalo živjeti - al ovako najbolje da skočimo u vodu sa
našim stadom, pak da se i mi potopimo, kad eto nemamo ni kamo da se
sklonimo.”
To bijaše vrlo tužno, i samome Regoču vrlo se nažao dalo - ali tomu zlu
ne mogaše nikako doskočiti, te govoraše, gledajući ono more: - “Ovoliku
vodu ni izgrabiti ni posrkati ne mogu, da vam oslobodim sela. Što ću
vam, ele, djeco moja?”
Ali se uto javi Liljo, najmudrije dijete onih kotara:
- “Regoču, baća moj, ako ne možeš ti da posrčeš ovoliku vodu, zemlja će
ju posrkati, zemlja! Probij rupu u zemlji, propusti ovo more u zemlju.”

Bože moj, kolika je mudrost u djeteta, koje nije veće nego prst Regočev!
Zaista udari Regoč o zemlju, probije rupu, a zemlja, kao žedna aždaja,
stane srkati, srkati, gutati i navlačiti u se ono silno more sa čitave
ravnice. Ne potraja dugo i posrka zemlja svu vodu i ukazaše se opet
sela, polja i livade, povaljane i zamuljene, ali svako na svom mjestu.
Obradovaše se tužni čobani i čobanice, ali najradosnija od svih bijaše Kosjenka. Pljesnu ona u ručice i povika:
- “Alaj, divote li, kad se ova polja opet pozlate i livade zazelene!”
Ali nato opet oboriše glavu čobani i čobanice, a Lilja reče:
- “A tko će nas uputiti, kako da posijemo polja i oremo njive, kad nam nitko stariji ne osta?”
I zaista na daleko i široko ne bijaše nikoga starijega nego samo ova
hrpa jadne djece u ovoj povaljenoj ravnici, a s njima Regoč, koji
bijaše toliko golem, nespretan i neuputan, da nije mogao ni glavom
zaviriti pod njihove krovove, niti se što razumio u njihova polja i
plugove.
Snuždiše se iznova svi, a ponajviše Regoč, koji bijaše toliko zavolio
prekrasnu Kosjenku - a sada eto ne mogaše ni njoj ni čobančadi da bude
od kakve koristi.
A što je bilo najgore: zaželio se Regoč silno svoga pustoga Legena!
Bijaše se on prve noći nagutao mulja za hiljadu godina i nagledao
strahota i suviše. Zato ga velika želja morila za golemim i pustim
Legenom, gdje je u miru brojao kamen tolike stotine godina.
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Bajka o - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 4 Icon_minitime1/7/2009, 8:03 pm

Snuždeni dakle stoje čobani, snužden Liljo, a snužden ponajviše Regoč.
Zaista bijaše žalosno pogledati ovu hrpu dječice, što će bez svojih
starijih morati poginuti i povenuti kao cvijet bez korijena.
Samo Kosjenka radosno zvirkaše amo-tamo, jer ona nikada ne bijaše tužna.
Ujedared poviknu Kosjenka:
- “Gledite! gledite! Kakvi su ono ljudi? Alaj ti moraju znati čudesa i pripovijesti!”
Svi pogledaše napram selu, a kad tamo, na jednom prozoru ukazale se
dvije glave: starac i starica. Domahuju maramicom, zovu djecu po imenu
i smiju se, da im se sve sjaje ona navorana lica. Bijahu to šukundjed i
šukunbaba, što bijahu jedini mudri u dva sela te se spasoše na tavan.
Alaj Bože! Da su djeca ugledala na ovom tavanu sunce od istoči i
zvijezdu Danicu, ne bi toliko vrisnula od radosti. Sve se do neba čuje,
kako vrište:
- “Bako! Djede!”
I poletješe djeca kao mlada vižlad naprama selu - pred svima Kosjenka,
kojoj zlatna kosa na vjetru prši, a za njima ovce i janjići. Ne
ustaviše se sve do sela, gdje ih dočekaše na kućnim vratima djed i
baka. Dočekaše ih, uhvatiše ih u naručaj, te ne znadoše svi zajedno,
kako da Bogu zahvale, što je dao babi i djedu toliko mudrosti, te se
spasoše na tavan. Ovo pak i radi toga bijaše dobro, što ono bijahu
sasvim priprosta sela, te u njih ne bijaše knjiga ni upisa tko bi
spominjao čobančadi o nesreći, koja bješe nastala od zlobe, kad ne bi
ostali djed i baka živi.
Kad se dakle bijahu izgrlili, sjetiše se Regoča. Obazreše se po ravnici
- ali Regoča nema! Nema ga nigdje - nestao je ujedared, onolika
grdosija, nestao, kao miš u rupi.
I zaista bijaše Regoč nestao kao miš u rupi. Kad se naime ukazaše na
tavanu djed i baka, uplašio se Regoč kao još nikada u svom životu.
Uplašio se on strahovito njihovih navoranih išaranih staračkih lica.
- “Ele, Bože moj, koliko li su strahota ovi starci doživjeli u ovome
kraju, kad su im lica takva”, - pomisli Regoč i od prevelikog straha
skoči istim časom u onu rupu, kuda bijaše propala Zlovoda - i uteče
putem natrag do svog pustog Legena grada.
***
Sve je pošlo po dobru u selu. Djed i baka upućivahu djecu, te djeca
orala i sijala. Po savjetu djeda i bake učiniše samo jedno selo i jedno
gumno, jednu crkvu i jedno groblje, kako više ne bi bilo zlobe ni
nesreće.
Sve je pošlo po dobru, no najljepše od svega bijaše, što
imađahu nasred sela krasnu kulu od gorskoga mramora, a navrh kule
bijahu učinili vrt, gdje cvatijahu naranče i dafine. Tu je obitavala
prekrasna Kosjenka i gledala sa kule kao sa oblaka, po svemu onome
kraju, koji joj bijaše toliko omilio, čim bijaše prvi put sašla na
zemlju.
A uvečer, kad poljski posao bijaše gotov, dovodio Liljo na kulu
čobanice i čobane, te na mjesečini u vrtu kolo igrahu i pjesme pjevahu
sa prekrasnom, milokrvnom, radosnom Kosjenkom.
Regoč se pak pod zemljom još sastade sa vodom Zlovodom, te bućkalo i
tutnjilo pod zemljom, gdje se on s njome rvaše, dok je ne propusti sve
dublje i dublje, do dna pakla, da nikad više ne posluži zlobi ljudskoj.

A onda dalje pođe Regoč do svog Legena. Tamo i sad sjedi, kamen broji i
Bogu se moli, da ga nikad više ne odvede od silnoga i pustoga
Legen-grada, kuda bijaše najbolje pristao onako golem i neuputan.
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Bajka o - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 4 Icon_minitime1/7/2009, 8:08 pm

BRATAC JAGLENAC I SESTRICA RUTVICA
Ivana Brlic - Mazuranic

I.
Navalili neprijatelji na tvrdi grad neke plemenite i dobre kneginje.
Kneginja nije mogla da tako brzo skupi svoju veliku i vjernu vojsku i
da obrani svoj tvrdi grad, nego je morala pobjeći noću sa svojim sinom,
sa malim kneževićem, u naručju.
Bježala ona tako cijelu noć, a kad je već počeo dan svitati, dođoše
oni pod strašnu Kitež-planinu, koja bijaše na kraju kneževine.
Nigdje na svijetu nije u to doba više bilo ni zmajeva, ni vila, ni
vještica, ni kakvih uhoda. Bijaše ih protjerao sveti krst i razum
ljudski. Samo u Kitež-planini bijaše se još zaklonio posljednji Zmaj
Ognjeni, a dvorilo ga sedam vila Zatočnica. Zato bijaše strašna
Kitež-planina. Ali pod planinom sterala se tiha dolinica. Tu je mlada
pastirica Milojka stanovala u pletenoj kolibici i čuvala svoje stado.
Baš u tu dolinicu stigne dakle pred zoru kneginja sa djetetom i
opazivši pred kolibicom Milojku, pristupi k njoj i umoli je: “Sakrij
mene i kneževića u svojoj kolibici preko dana, da nas ne nađu
neprijatelji. Kad opet padne mrak, bježat ću dalje s kneževićem.”
Milojka ih primi, napoji ih ovčjim mlijekom i sakrije ih u svojoj
kolibici.
Kad je došla večer, reče plemenita i dobra kneginja: “Ja sad moram
dalje poći sa kneževićem. Nego te molim, uzmi ovaj moj zlatni pojas i
ovaj kneževićev zlatni križić na crvenoj vrpci. Da nas gdjegod nađu
neprijatelji, prepoznali bi nas po pojasu i križiću. Spremi ove dvije
stvari i čuvaj ih u svojoj kolibici. Kad moji vjerni vojskovođe sakupe
vojsku i kad protjeraju neprijatelja, onda ću se ja vratiti u svoj
tvrdi grad i učinit ću te tamo svojom milom drugaricom.”
- “Tvoja drugarica ja ne mogu biti, plemenita kneginjo, jer ti nisam
ravna ni po plemenu ni po razumu. Ali tvoj ću pojas i križić sačuvati,
jer u pravoj tuzi i nesreći i prosjakovo srce može carevu srcu biti
drug”, - reče Milojka.
Tako reče Milojka i primi od kneginje križić i pojas na čuvanje, a
kneginja podigne malog kneževića u naručaj i pođe dalje u noć, koja
bijaše tako tamna, da se nije vidjelo, što je trava, a što je kamen,
što je polje, a što je more.
II.
Prošlo je mnogo godina od toga doba, al kneginja se nije vratila niti u svoju zemlju, niti u svoj tvrdi grad.
Njena velika vojska i njeni slavni vojskovođe bijahu tako nevjerni,
te odmah pristadoše svi uz neprijatelje. I zato neprijatelji oteše
zemlju plemenite i dobre kneginje i nastaniše se u njenom tvrdom gradu.
Nitko nije znao ni mogao saznati, što se dogodilo sa kneginjom i sa
malim kneževićem. - U onoj tamnoj noći mogla je bježeći pasti ili u
more ili u ponor, ili je mogla inače poginuti sa svojim djetetom.
Ali pastirica Milojka vjerno je čuvala zlatan pojas kneginjin i zlatni križić kneževićev.
Dolazili su kićeni najbogatiji momci iz sela i htjeli uzeti Milojku
za ženu, jer je zlatan pojas i zlatni križić na crvenoj vrpci bio
toliko vrijedan, koliko deset sela. Al Milojka nije htjela ni jednoga
od njih za muža, govoreći: “Vi dolazite radi zlatnog pojasa i križića,
al to nije moje, i moram to bolje čuvati, negoli svoje ovce ili svoju
kolibicu.”
Tako je govorila Milojka i zato uze ona za muža nekoga siromašnog i
tihog momka, kojemu bijaše svejedno za zlatan pojas i križić.
Živjeli su oni kao sirotinja, a više puta ni hljeba ni brašna u kući
ne bijaše. Ali oni i ne pomisliše, da prodadu pojas ili križić.
Za nekoliko godina razbolje se Milojkin muž i umre. A malo zatim
uhvati teška bolest i Milojku, te ona spozna, da mora također umrijeti.
Zato pozove k sebi svoje dvoje djece: malu djevojčicu Rutvicu i još
manjeg sina Jaglenca, pak im dade svakome po darak: Rutvici prikopča
zlatan pojas, a Jaglencu priveže o vrat zlatan križić na crvenoj vrpci.
I reče Milojka:
- “Zbogom, djeco moja! Sami ćete ostati na svijetu, a nisam vas
naučila velikim mudrolijama. -Al dat će Bog, bit će za vas nejake
upravo dosta ono, čemu vas naučih. Ne ostavljajte jedno drugoga i
čuvajte kao sveto, što vam je majka predala na čuvanje, pak ću ja
ostati uvijek među vama.” - Tako reče majka i umre.
Rutvica i Jaglenac bijahu tako maleni, da nisu znali, što to majka
govori. - Nego sjedoše jedno uz drugo kraj mrtve majke kao dvije prave
sirote i čekali su, što će s njima biti.
Malo zatim dođoše ljudi iz sela i rekoše, da Milojku treba sutradan pokopati.
III.
Ali se sutradan dogodilo još nešto. - Kad su se naime ljudi vratili
sa pogreba, odoše svi u kuću da razgovaraju, samo Rutvica i Jaglenac
ostadoše pred kućom, jer su sve još mislili, da će njihova majka
odnekuda doći.
Ali se uto spusti sa visine među njih veliki orao, baci Rutvicu na
zemlju, uhvati je pandžama za njezin zlatni pojas i odnese nebu pod
oblake.
Leti orao i nosi Rutvicu u svoje gnijezdo, baš u Kitež-planinu.
Nije Rutvici baš ni teško, leteći ovako na zlatnom pojasu. Samo joj
je žao, što je rastavljena od brata jedinoga i sve misli: “Zašto nije
orao i Jaglenca ponio!”
Tako oni doletješe na Kitež-planinu, i tu odmah ugleda Rutvica, što
još nikada ne bijaše vidjela ni ona ni drugi stanovnici doline, jer se
svaki uklanjao strašnoj planini - a tko bi jednom u nju zalutao, taj se
više nije vraćao. Vidi dakle Rutvica: na jednoj se stijeni sastalo
sedam vila Zatočnica, što su u Kitež-planini dvorile Zmaja Ognjenoga.
Zovu se Zatočnice, jer su se zavjerile, da će se, kao posljednje od
vilinskog plemena, osvetiti ljudskome rodu.
Gledaju Zatočnice: nosi orao djevojčicu. A bijahu se dogovorile vile
i orlovi, da će svaki svoj plijen donijeti na onu stijenu i tamo na
stijeni održati sud, što će učiniti sa plijenom i kome će pripasti.
Zato se ona stijena zvala “Razdijeli”.
Dozivaju dakle vile orla:
- “More! brate! Klikune! Spuštaj se na Razdijele.” Nego na svu sreću: kakvi drugovi, onakav odgovor!
Orlu Klikunu dopala se Rutvica, pak se on ne drži ugovora i neće da
se spusti na Razdijele, nego nosi Rutvicu u svoje gnijezdo orlićima za
igračku.
Ali je trebalo preletjeti preko vrha planine, jer gnijezdo bijaše s onu stranu planine.
Navrh planine pak bijaše jezero, nasred jezera otok, a na otoku
stara crkvica. Oko jezera bijaše livadica, a oko livadice brazda, davno
izorana. Preko ove brazde nisu iz planine smjeli doći ni Zmaj ni vile
ni ikakve strahote. Tu je oko jezera cvalo i mirisalo cvijeće, tu se
zaklonile grlice i slavuji i sve umilno biće iz planine.
Ne bijaše ni magle ni oblaka nad svetim oboranim jezerom, nego se uvijek sunašce sa mjesecom mijenjalo.
Kad je Klikun doletio sa Rutvicom nad jezerce, opazi Rutvica
crkvicu. A kad ona vidi crkvicu, sjeti se majke svoje, a kad se sjeti
majke svoje, uhvati se za srdašce, a kad se uhvati za srdašce, raskopča
se majčin darak, zlatni pojas, na Rutvici.
Raskopča se pojas, ispadne Rutvica orlu iz pandža ravno u jezerce, a
za njom padne njezin pojas. Dohvati Rutvica pojas i prijeđe sve po šašu
i topuču, po vodenoj travi i rogozu na otok. I tu sjedne ona na kamen
pred crkvicom. A Klikun kao bijesan vihor odleti dalje, jer ne smije na
sveto jezero.
Spasena je sada Rutvica, jer preko brazde nijedno zlo ne može k
njoj. Ali koja hasna, kad je sama sirotica mala navrh strašne
Kitež-planine, i nitko ne može k njoj ni ona ne može nikuda.
IV.
Međutim su ljudi, koji su pokopali Milojku, opazili., da je orao
odnio Rutvicu. U prvi čas zajaukaše svi, ali onda jedan od njih reče:
- “Bolje je, ljudi Božji, da je orao odnio Rutvicu. Teško bi se u
selu tko pobrinuo za dvoje djece. A za samoga Jaglenca lako će se u
selu pobrinuti.”
- “Da, da, bolje je tako”, - prihvatiše odmah svi drugi. - “Za samoga Jaglenca lako ćemo se pobrinuti:”
Postajaše još malo pred kolibicom, pogledaše prema onoj strani, gdje
je u visini nestalo orla sa Rutvicom, a onda odoše opet u kuću, da piju
i razgovaraju; svejednako govoreći:
- “Svaki će od nas rado uzeti Jaglenca.”
Ovako su govorili, ali se nitko od njih nije ni toliko obazreo na
Jaglenca, da bi ga ponudio čašicom vode, premda bijaše velika vrućina.
Jaglenac pak bijaše žedan i uđe u sobu, te htjede umoliti vode. Ali
bijaše on tako malen, da nitko od onih ljudi nije razumio njegova
govora. Jaglenac je htio, da mu netko dohvati njegovu drvenu čašicu,
ali nitko od onih ljudi nije ni znao, da ima za gredom Jaglenčeva
drvena čašica.
Kad je ovo sve vidio Jaglenac, obazre se on časak po sobi, a onda
osjeti dijete: nije ovo sve ništa, ostao sam ja sam na svijetu. Zato se
on nagne nad krčag, što je stajao na zemlji, nasrče se, koliko se dalo,
vodice i ode da traži svoju sestricu Rutvicu.
Izašavši iz kuće pođe putem za suncem, kuda je vidio da je orao odnio Rutvicu.
V.
Sunce je išlo do Kitež-planine, i tako Jaglenac, gledajući uvijek na
sunce, dođe doskora do Kitež-planine. Nije bilo nikoga sa Jaglencem, da
mu kaže: “Ne idi, dijete, u planinu! Planina je puna strahota”, i zato
on, ludo dijete, ide i počne se verati u planinu.
Ali Jaglencu ionako nije ništa strašno. Njegova ga majka očuvala kao
cvijetak pred oltarom, tako da mu se još nikada ni najmanje zlo ne
bijaše dogodilo: niti ga strnak ubo, niti ga zla riječ uplašila.
Zato u Jaglenčevo srce ne mogaše doći strah, makar što vidješe oči njegove ili čule uši njegove.
Već se dakle Jaglenac poverao dobrano u planinu i došao do prvih stijena i klisura.
A tamo pod Razdijelima sastale se vile Zatočnice i sve još vijećaju,
kako li ih je Klikun prevario. Ali uto one opaze: ide dijete prema
njima, vere se u planinu! Raduju se Zatočnice: laka li posla sa ovako
malenim djetetom!
Kad se Jaglenac približio, izađoše Zatočnice pred njega. Oko njega
hitro kolo učiniše. Začudio se Jaglenac, gdje su tolike gospođe pred
njega išetale, a još na svakoj dva velika krila. Jedna od Zatočnica
pristupi k djetetu, da ga za ruku uhvati.
Ali je u Jaglenca križić na vratu. Kad je Zatočnica ugledala križić,
zacvili i odskoči od Jaglenca, jer ne smije vila radi križića da ga
dira.
Al neće Zatočnice da tako lako dijete puste. Okupe se oko njega u široko kolo te vijećahu tihano, što će s njime.
Al je u Jaglenca spokojno srdašce: Zatočnice vijećaju i tako crne
misli snuju, da im od njih crne šumske ose oko glave zuje, a Jaglenac
dotle gleda u njih i ništa zla od toga ne može da pomisli, a kamoli da
se uplaši! Nego mu se dopala krila jedne Zatočnice, što onako domahuju,
i on pođe k njoj, da ju iz bližega vidi.
- “Ej, ovo je dobro”, - pomisli Zatočnica. - “Dirati ga ne smijem, ali ću ga namamiti u vučju rupu.”
Tamo bijaše naime rupa, granjem pokrivena, da se ne mogaše opaziti,
a dolje u rupi stršili kolci i bodovi. Tko god stane na ono granje,
propadne odmah u rupu i ubije se na bodovima.
Mami dakle Zatočnica Jaglenca k vučjoj rupi, sve se odmiče od
Jaglenca, a on sve ide za njom, da iz bližega vidi krila njezina. Tako
oni stigoše do rupe. Zatočnica preleti rupu, a mali se Jaglenac
prevari, stane na granje i propadne u rupu.
Kliknuše od radosti Zatočnice, priletješe da vide, kako je poginulo dijete na bodovima.
A što znaju vile, što je dijete maleno!
Jaglenac bijaše lagan kao pilešce. Propalo s njim malo granja i
lišća, pokrili se lišćem bodovi, a Jaglenac malen i lagan, ostade
ležeći na lišću kao na krevetu.
Kad se Jaglenac tako našao ležeći na mekanom, pomisli on: “Treba
valjda spavati” - te metne ručice pod glavu i zaspi slatko, ne misleći
o tom, da je uhvaćen u duboku rupu, iz koje ne može izaći.
Oko njega strše još mnogi nepokriveni bodovi, nad rupu se nagnule
zlobne Zatočnice. Al Jaglenac spava tiho i spokojno, kao da na bosiljku
spava. Ne miče se Jaglenac - naučila ga tako mati govoreći: “Kad
legneš, sinko, sklopi očice i ne miči se, da ne poplašiš anđela čuvara.”
Stoje Zatočnice oko rupe, vide one: zaspalo dijete, kao da je duka
mali na zlatnoj posteljici! “Nije lak posao s ovim djetetom”, rekoše
vile. Zato poletješe na Razdijele i učiniše vijeće, kako bi ga umorile,
kad ga dirati ne smiju radi križića.
Vijećahu, vijećahu, a onda se dosjeti jedna Zatočnica i kliknu:
“Načinit ćemo oluju, pustit ćemo strašnu kišu, doći će bujica sa
planine i potopit će dijete u rupi.”
- “Huj! Huj!” - zahuje sve Zatočnice, od radosti mašu krilima i
ponesoše se odmah u zrak nad planinu, da savijaju oblake i da prave
oluju.
VI.
Sjedi mala Rutvica navrh planine na svom otočiću, na svetom jezeru.
Oko nje krasni leptiri, sve joj na ramena sjedaju, a siva joj grličica
dovela u krilo grliće svoje, te ih tamo zrnom hrani. - I grančica od
maline spustila se nad Rutvicu, te se Rutvica nazobala crvenih malina -
i ništa joj ne fali.
Ali je sama, sirotica mala, i tužna je u srcu, jer misli: zauvijek
je rastavljena od jedinog brata Jaglenca, i još misli: je li ga tko
napojio vodice i je li ga tko položio spavati?
Misleći tako žalosno, pogleda Rutvica prema nebu gore. Pogleda ona
gore i opazi, kako se gore oko planine vije crna magla kao noć. Nad
Rutvicom i nad oboranim jezerom sunašce sjaji, ali se sve naokolo
savija i razvija magla, okreću se i vrte crni oblaci, dižu se i
spuštaju kao crni teški dim. A iz dima toga kadikad zakrijese vatrene
iskre.
Bijahu to Zatočnice, što su nad planinom sakupljale crne oblake,
mašući velikim krilima, a njihove oči sipahu vatrene iskre preko
oblaka. A onda ujedanput zagrmi iz oblaka strahovito i spusti se teška
kiša uokolo po planini, a Zatočnice huje i zavijaju kroz kišu i
grmljavinu.
Videći ovo, Rutvica pomisli: “Nada mnom je sunašce i ne može mi ništa biti, ali možda komu u planini treba pomoći u ovoj oluji.”
I premda Rutvica mišljaše, da u planini nema krštene duše, ipak ona
učini, kako ju bijaše mati naputila, da čini za oluje. Prekrsti se
naime i pomoli se Bogu. A kako je u porušenoj crkvici ostalo zvono, to
Rutvica dohvati konopac i stane zvoniti na oluju. Ne zna Rutvica za
koga moli i za koga zvoni, ali ona zvoni za pomoć svakomu, koji je u
nevolji.
Kad je onako iznenada zazvonilo sa otoka zvonce, koje je već šutjelo
stotinu godina, uplaše se Zatočnice u oblacima, pobune se u svom poslu,
ostave se oluje, razbježe se od straha na sve strane, sakriju se koja
pod stijenu, koja pod klisuru, koja u duplje, koja u paprad.
Pročisti se planina u tili čas i sine po planini sunce, gdje već stotinu godina sunca ne bijaše.
Sunce sinu - kiša iznenada stane. Ali za maloga Jaglenca bijaše pogibao već gotova!
Od one prve silne kiše sakupila se naime već bujica po planini i
spuštala se velika voda baš prema rupi, gdje je Jaglenac spavao.
Nije čuo Jaglenac ni oluje ni gromova, niti on sada čuje bujice,
koja šumi strahovito i suklja strašnom brzinom k njemu, da ga utopi.
I nasrne voda u rupu - nasrne, i u tili čas pokrije dijete.
Pokrije ga, potopi ga u tili čas - više se ne vidi ni rupa, ni
bodovi, ni Jaglenac, nego samo voda, kako suklja dolje niz planinu.
Ali kako bijaše voda nasrnula u rupu, onako se ona dolje u rupi
zavrtjela, zamiješala, prebacila, a onda iznenada izdigne voda i granje
i lišće, a na granju maloga Jaglenca. Podigne ga, izdigne ga iz rupe i
ponese na onom granju niz planinu.
Bijaše bujica tako silna, da je valjala i vukla silno kamenje i
stare dubove, i ništa ih nije moglo ustaviti, jer bijahu teški i silni,
a bujica jaka.
Ali mali Jaglenac na svom granju letio je lagašan na bujici - tako lagašan kao bijela ružica, i mogao ga je svaki grm sustaviti.
I zaista: nađe se grm na putu, i uhvati se granje sa Jaglencem za
grm. Probudi se naglo Jaglenac, uhvati se ručicom za grm i popne se na
njega, te sjedne na vrh grma kao ptičica.
Nad Jaglencem sjaji milo i jasno sunašce. Ispod Jaglenca strašna
voda suklja, a on sjedi na grmu u bijeloj košuljici i oči tare od
velikog čuda, jer ne zna, ludi mali, što ovo sve bješe: tko li ga je
onako naglo probudio.
Dok si on oči istirao, dotle proletjela voda niz planinu - nestalo
bujice. Gleda Jaglenac za bujicom, kako nestaje pod strminom, gleda,
kako se još cijedi i plazi mulj oko grmlja, a onda sađe Jaglenac sa
grma i pomisli:
- “Valjda treba dalje ići, kad me probudiše.”
I pođe dalje gore u planinu. A bijaše se tako slatko naspavao, da je sav bio radostan i činilo mu se: sada će naći Rutvicu.


Poslednji izmenio besherat dana 1/7/2009, 8:18 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Bajka o - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 4 Icon_minitime1/7/2009, 8:11 pm

VII.
Čim je prestalo zvonce zvoniti, povrati se snaga Zatočnicama.
Ohrabre se, izvuku se svaka iz svoga skrovišta. Kad one izađoše, vide:
sunce po planini! A ničega se toliko ne boje zle Zatočnice, koliko
jasnog sunašca. I kad ne mogu tako brzo da zamagle cijelu planinu, brže
zamute svaka nešto magle oko sebe i poletješe do rupe, da vide, kako se
utopio Jaglenac.
Kad one tamo i kad pogledaše u rupu, rupa prazna. Jaglenca nema!
Huknuše Zatočnice od velike ljutosti i gledaše se po planini, nije
li ga gdjegod voda o kamen ubila. Ali kad se Zatočnice ogledaše, vide
one: ide Jaglenac veseo svojim putem, sunašce mu po leđima košuljicu
suši, a on si tihano popijeva, koliko dijete znade pjevati.
- “Uteći će nam dijete ovo, bude li tako”, - zajauče jedna
Zatočnica. - “Jače je dijete od nas. Nego da pozovemo Zmaja Ognjenoga,
da nam pomogne?”
- “Nemojte se sramotiti, sestre moje”, - rekne druga Zatočnica. - “Valjda ćemo i same nadjačati ovako slabašno djetence.”
Tako govorila Zatočnica, ali nije ona znala, da je jači mali
Jaglenac u svojoj spokojnosti, nego sva zloba i sva mudrost
Kitež-planine.
- “Poslat ćemo medvjedicu, da nam umori dijete. Nijema medvjedica ne
boji se križa”, - reče jedna Zatočnica i poleti ona odmah do medvjede
spilje.
Leži medvjedica i igra se sa malim medvjedićem.
- “Hajde, Medunko, na stazu. Stazom ide dijete. Dočekaj ga, umori ga, Medunko kumo”, - reče Zatočnica.
- “Ne mogu da ostavim svog medvjedića”, - odgovori Medunka.
- “Ja ću ti ga zabaviti”, - reče Zatočnica i stane se odmah igrati sa medvjedićem.
Ode dakle Medunka na stazu, - a ono već ide Jaglenac.
Odmah se podigla velika medvjedica na stražnje noge, pružila naprijed šape, i tako ide k Jaglencu, da ga umori.
Strašno je medvjedicu pogledati, al Jaglenac ništa strašno ni zlo ne vidi u njoj i ne može ništa drugo pomisliti.
- “Ide eno netko i pruža mi ruke. Treba da mu i ja ruke pružim.”
Podiže odmah Jaglenac obje ručice, pruži ih spram medvjedice i ide prema njoj upravo, kao da bi ga mati u naručaj zvala.
E još malo - zgrabit će ga strašna medvjedica. Došla je već do njega
i odmah bi ga pograbila i umorila, da se je lecnuo bježati. Ali vidi
ona: ima kada promisliti, otkuda će ga bolje uhvatiti. Pružila se uvis,
ogleda Jaglenca zdesna i slijeva - sad će se na njega spustiti.
Al u taj čas zacvili u spilji mali medvjedić. Ujela ga crna osa, što
ih Zatočnice oko sebe vode. Zacvili medvjedić strahovito, jer ako je i
opako pleme Medunkino, al ne podnosi bez vike opakosti tuđe. U sav glas
cvili medvjedić, a kad je Medunka čula, gdje joj mlado cvili, zaboravi
ona i Jaglenca i svu planinu! Baci se Medunka na sve četiri noge i
otkasa kao bijesna do spilje.
Hvata ljutita Medunka svojom šapom Zatočnicu u kose. Potuku se, povaljaše, počupaše se - i ostaviše Jaglenca na miru.
Pošao Jaglenac za medvjedicom pa gleda časak, kako se one valjaju i
kezmaju - gleda on, a onda se samo nasmije u sav glas, dijete ludo, i
ode dalje u planinu. I ne zna, da mu je glava bila u torbi!
VIII.
I opet se sastadoše Zatočnice na Razdijelima, da učine vijeće, što će sa Jaglencem. Vide, da su slabije od njega.
Već se one i umorile ovako leteći na Razdijele i sa Razdijela i vijećajući o Jaglencu. Zato bijahu vrlo ljutite.
- “Ej, otrovat ćemo dijete. Sad nema ni mudrolije ni čarolije, koja
bi ga spasila”, - zaključiše one. I odmah jedna od njih uze drvenu
pliticu i poleti na neko polje u planini, da nabere otrovnih jagodica.
A Jaglenac i ne misli, da tko o njemu vijeća čini ili da si tkogod o
njemu glavu tare, nego on ide veselo planinom i guče si tihano kao
golub mladi.
Dođe on tako do polja otrovnoga. Usred polja staza. S jedne strane
staze polje pokriveno crvenim jagodicama, a s druge strane crnima.
Otrovne su i jedne i druge i poginuti mora svaki, koji se nazoblje ili
jednih ili drugih.
Al otkud bi Jaglenac znao, da na svijetu otrova ima, kad ga je majčino mlijeko othranilo!
Ogladnio dakle Jaglenac, a dopale mu se crvene jagodice u polju. Ali
vidi on: tamo daleko pred njim na crvenoj strani bere netko jagodice i
ne diže glave, kako se žuri. - Bijaše ono Zatočnica, a brala je crvene
jagodice, da otruje Jaglenca.
- “Ono je njezina strana”, - pomisli Jaglenac i ode na crne jagode,
jer ga ne bijahu naučili, da se s kime otima. Sjedne dakle među crne
jagodice i stane zobati, a Zatočnica odmaknula daleko u crvenim
jagodama, pa i ne zna, da je Jaglenac već stigao i da zoblje na crnoj
strani.
Kad se Jaglenac tako nazobao, ustao on, da dalje pođe. - Ali se,
jao! stalo Jaglencu mutiti pred očima, glava ga ljuto zaboljela, a
zemlja kao da mu se pod nogama ljulja.
Bilo je to od crnog otrova.
Jao, Jaglenče mali, zaista ti ne znaš ni mudrolija ni čarolija, kako li ćeš se spasiti od ove nesreće?
Ali Jaglenac svejedno dalje pođe, jer misli: nije ovo ništa, što mu se mute očice i što mu se ljulja zemlja.
Tako on dođe do Zatočnice, gdje ona braše jagode. Opazi Zatočnica
dijete i odmah strči na stazu pred njega sa pliticom crvenih jagodica.
Meće pred njeg pliticu i domahuje mu, neka jede.
Ne zna Zatočnica, da se Jaglenac već nazobao crnih jagoda, a da
znade, ne bi ga nudila crvenima, nego bi ga pustila, da pogine od crnog
otrova.
Jaglencu ne bijaše više do jagoda, jer ga ljuto boljela glava. Al je
majka Jaglenca naučila: “Jedi, sinko, kad te nudim, ne žalosti majke.”
Ne bijaše ovo ni mudrolija ni čarolija, što je majka nejakog Jaglenca učila. Ali u dobar čas učini Jaglenac po njenim riječima.
Uze on pliticu i pozoba crvene jagodice. Kad on pozobao, al se njemu
pročistile očice, niti ga više boli glava ni srdašce, niti mu se ljulja
zemlja.
Crveni otrov ubio u Jaglencu crni otrov. A on pljesnu radostan u ručice i ode dalje zdrav kao ribica, a radostan kao ptičica.
Vidi se ono već vrh od planine, a Jaglenac misli: “Dalje od vrha i nema svijeta. Tamo moram Rutvicu naći.”
IX.
Ne vjeruje Zatočnica svojim očima, gleda za Jaglencem, a on ide i ništa mu nije od onolikog otrova.
Gleda ona, gleda - ali onda zacvili ljuto. Ne zna, kojim čudom se
Jaglenac spasao. Vidi samo: uteći će joj dijete na jezero, jer je već
blizu vrha.
Nema Zatočnica kada da leti na Razdijele i da vijeća sa drugaricama.
Kad je prava nevolja, ne čine se vijeća. Nego ona poleti ravno do brata
svoga, do glasatoga ptića Bukača.
Gnijezdi Bukač u planini na močvarici - ama baš tik do brazdice,
kojom je sveto jezero oborano. Ni on, ptica goropadna, ne smije preko
brazde na jezero, al ovdje ga hudobe na međi smjestiše da svojom vikom
smeta tišinu na jezeru.
- “Bukaču, brate, rode!” - reče Zatočnica Bukaču. - “Ide dijete
putem. Ustavi ga svojom vikom ovdje na brazdici, da mi ne uteče preko
brazde na jezero. Idem ja po Zmaja Ognjenoga.”
Tako reče Zatočnica i poleti kao strijela niz planinu po Zmaja Ognjenoga, što u sutjeski spava.
A Bukač jedva dočekao, da mu rikati kažu, jer je veoma ponosan na silu svoga glasa.
Već se mrak stao hvatati i bijaše večer. Jaglenac prilazi sve bliže
brazdici, a preko brazdice vidi se jezero, na jezeru bijela crkvica.
- “Eto me nakraj svijeta, samo dok prijeđem onu brazdicu”, - misli Jaglenac.
Ali se odjedanput začuje po planini vika tako strahovita, da se
trese granje i pokreće lišće po drveću, a ječe stijene i klisure do
najdubljih ponora. Ono Bukač riče.
Riče strahovito, uplašio bi se i sam Skender-beže silni, jer Skender-beže pamti riku turskijeh topova.
Ali se ne može nikako da uplaši nejaki Jaglenac, na kojega još nikada nitko od jada ili zlobe ni viknuo ne bijaše.
Čuje Jaglenac: nešto buči, da se gora trese, a Jaglenac ide bliže,
da vidi što je ono veliko. Kad on tamo: a ono ptica, nije veća od
kokoši!
Umače ptica kljun u močvaricu, pak podiže glavu i napinje vrat kao
mješinu, te riče, mili Bože, da sve trepte rukavčići na Jaglencu.
Dopalo se ovakvo čudo Jaglencu, te on sjedne, da malo iz bližega vidi,
kako Bukač riče.
Sjedne Jaglenac upravo pod svetu brazdicu pred Bukača te zaviruje
Bukaču pod vrat (jer bijaše mrak), da vidi bolje, kako mu se vrat
napinje.
Da je mudriji Jaglenac, ne bi on ostao baš pod brazdom u planini,
gdje mu sve hudobe nahuditi mogu, nego bi prešao korak preko brazde, da
se spase, kud hudobe ne smiju.
Ali je lud mali Jaglenac, pa bi mogao poginuti još ovdje, gdje mu je spas pred očima.
Zabavio se dakle Jaglenac oko Bukača.
Zabavio se, prevario se.
Dok se on naime tako zabavio, dotle Zatočnica probudila Zmaja Ognjenoga, što u sutjeski spava.
Probudila ga pa ga vodi putem u planinu. Ide strašan Zmaj ognjonoša,
sipa oganj na obje nozdrve, kida putem borove i jele: tijesna mu je
šuma i planina.
Što bježiš, malen Jaglenčiću! Samo skokni preko one brazde pa si spasen, radosna ti majka!
Al Jaglenac i ne misli da uteče, nego mirno sjedi pod brazdom i kad
ugleda, kako se kroz noćni mrak uzdiže Zmajev plamen, pomisli Jaglenac:
“Što li se ono tako lijepo sjaji u planini.”
Ono ide oganj, popalit će Jaglenca, a on, dijete ludo, još milo gleda i čudi se: “Što se ono tako lijepo sjaji!”
Opazila Zatočnica Jaglenca, pa govori Zmaju ognjonoši:
- “Eno dijete, Zmaju ognjonošo! Pripravljaj si ognja ponajboljeg.”
Zaduhao se težak Zmaje, penjući se putem po planini.
- “Čekaj, sestro, da uhvatim daha”, - odgovara Zmaj ognjonoša.
Dahne Zmaje do dva, do tri puta.
Al se u tom Zmaje prevario!
Kako li je teško odahnuo, tako duhne vjetar po planini. Duhne vjetar, prebaci Jaglenca preko brazde do jezera sveta!
Ciknu Zatočnica, pade na zemlju, zavije se u svoja crna krila i plače kao ljuta godina.
Puše bijesan Zmaje, oganj sipa kao deset peći žarenih. - Al ni oganj
preko brazde ne može, nego kako oganj do brazdice dohodi, onako se
propinje nebu pod oblake, kao da se bije o mramorne stijene.
Frču, siplju iskre i plameni, vraćaju se nad Kitež-planinu: pol planine Zmaje popalio, al Jaglenca malog izgubio!
Kad je vjetar Jaglenca prebacio, nasmije se Jaglenac, što je onako brzo poletio. Nasmije se on jedanput, nasmije se dva puta.
X.
A na jezeru pred crkvicom sjedi Rutvica.
Večer je, ali ne mogaše Rutvica zaspati od buke i nemira po planini,
što muti tišinu na svetome jezeru. Čula je Rutvica, kako huje i cvile
Zatočnice i kako mumlja Medunka. Čula je, kako puše Zmaje iz sutjeske i
gledala kako sipa oganj po planini.
I sad gleda plamen goruć, što liže nebu pod oblake. Ali tada čuje
nešto, mili Bože, što li čuje ona? Nasmijao se netko, ko praporac
srebrni. Zakucalo srce u Rutvici.
Nasmijao se opet onaj glasić.
I ne može Rutvica da odoli, nego doziva sa otoka:
“Tko se smije u planini?” - milo pita Rutvica, al sve strepi: tko li će joj odgovoriti?
- “Tko me ovo zove sa otoka?”- odgovara malen Jaglenčić.
Spozna Rutvica tepanje Jaglenčevo
- “Jaglenče! brate moj jedini!” - kliče Rutvica i podiže se blijeda na mjesečini.
- “Rutvice! sestrice!” - kliknu Jaglenac i poleti lagan kao noćna
ptica preko šaša, preko lopoča, preko trave vodene na otočić. Zagrliše
se, izljubiše se, sjedoše na mjesečini pred crkvicom.
Nešto malo razgovarahu, al ne znaju puno da kažu. Nego metnuše ručicu u ručicu i zaspaše.
XI.
Tako oni počeše živjeti dan za danom na svetom jezeru. Sretan je Jaglenac, bolje mu sreće i ne treba.
Na jezeru ima vodice bistre i malina slatkih. Po livadi obdan
cvijeće i leptiri, a obnoć krijesnice i rosa. U grmlju slavuji i grlice.
Rutvica Jaglencu uvečer stere posteljicu od lišća, a ujutro ga u
jezeru kupa i opančiće mu veže. Misli Jaglenac: više svijeta i ne
treba, negoli je ovo brazdom oborano.
Blago si ga Jaglencu, kad je mlad!
I Rutvici je dobro - al na njoj je briga, kako li će očuvati
Jaglenca, kako li će ga prehraniti. - Jer je Bog tako odredio, da
nikada mlađi ne pojede, što stariji ne promisli.
Tako je po čitavom svijetu, pa tako je i na svetom jezeru moralo biti.
Tare dakle briga Rutvicu: “Sutra će Petrov danak biti, hoće li
ponestati malina, kad Petrov danak prođe? Hoće li ohladiti vodica i
sunašce, kad jesen dođe? Kako li ćemo prezimiti u samoći? Hoće li nam
propasti kolibica u dolini?”
Ovako se brine Rutvica, a gdje ima brige, tu najlakše dođe napast.
Jednoga dana pomišlja ona: “Bože moj, velike li sreće da možemo doći
opet u našu kolibicu!” A uto zovne netko iz planine. Ogleda se Rutvica
i vidi tamo s druge strane brazde stoji u šumi najmlađa Zatočnica.
Ljepšeg je lika nego druge Zatočnice i rado bi se nakitila. Opazila
Zatočnica zlatan pojas na Rutvici i zaželjela se toga pojasa više
negoli svega svijeta.
- “Djevojčice, sestrice, dobaci mi pojas” - zove vila preko brazde.
- “Ne mogu, vilo, pojas mi je od majke”, - odgovori Rutvica.
- “Djevojčice, sestrice, nije pojas od majke, nego je od kneginje, a
kneginja je davno umrla. Dobaci mi pojas”, - govorila vila, koja je
pamtila kneginju.
- “Ne mogu, vilo, meni je pojas od majke”, - opet veli Rutvica.
- “Djevojčice, sestrice, iznijet ću tebe i brata u dolinu i ništa vam biti neće, dobaci mi pojas”, - opet viče vila.
Ovo bijaše ljuta napast za Rutvicu, koja je toliko željela da izađe
iz planine! Ali ipak ona odgovara i čuva majčinu uspomenu od viline
lakomosti:
- “Ne mogu, vilo, pojas mi je od majke.”
Ode vila sva tužna, ali se drugi danak opet vratila i opet doziva:
- “Dobaci mi pojas, iznijet ću vas iz planine.”
- “Ne mogu, vilo, pojas mi je od majke”, - odgovara i opet Rutvica i preteško joj je na srdašcu.
Sedam dana tako vila dolazila, sedam dana Rutvicu napastovala. Gora
je napast od najteže brige, i mala Rutvica problijedila, kolika joj je
želja, da sađe u dolinu. Ali ipak ona ne da pojasa.
Sedam dana vila dozivala, sedam dana Rutvica odgovara:
- “Ne mogu, vilo, pojas je od majke.”
Kad i sedmi dan tako odgovorila, onda vidi vila, da pomoći nema.
Ode vila niz planinu, sjedne dolje na zadnji kamen, raspusti kose i
proplače, kolika joj je želja za zlatnim pojasom kneginjinim.
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Bajka o - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 4 Icon_minitime1/7/2009, 8:13 pm

XII.
Međutim plemenita i dobra kneginja ne bijaše umrla, nego življaše
već mnogo godina u nekoj dalekoj zemlji sa svojim sinom kneževićem.
Kneginja nije nikomu kazivala, kako je visoka plemena, a njezin sin
bijaše odviše malen, kad su bježali, pa se nije ničega sjećao.
I tako u onoj zemlji nitko ne znadijaše, pa ni sam knežević, da su
oni roda kneževskoga. A po čemu bi se i znalo, da je ono kneginja, kad
ne imađaše ni krune ni zlatnog pojasa, a što ona bijaše dobra, tiha i
plemenita, zato nije morala baš kneginja biti.
Kneginja je živjela u nekoga dobroga gazde i tkala je i prela za njegovu družinu.
Tako je ona prehranjivala sebe i sinka.
Sinak bijaše odrastao velik i krasan momak, izvanredne snage i jakosti, a kneginja ga bijaše samo dobromu učila.
Ali jedno je zlo bilo: knežević bijaše vrlo nagle i okrutne ćudi.
Zvali ga pak ljudi “božjak Relja”, jer bijaše onako jak i žestoka
ujedno onako siromašan.
Pokosio jednog dana božjak Relja gazdinu livadu i legao o podne u
hlad, da počiva. Al onuda jaha neki gospodičić pak zovnu Relju:
- “Hej, momče! Ustaj i potrči natrag cestom, da mi nađeš srebrnu ostrugicu. Ispala mi negdje putem.”
Kad je to čuo Relja, u njega se uzbunila na zlo krv kneževska, krv
naprasita, gdje ga onaj buni u počivanju te ga šalje da mu traži
ostrugicu.
- “Bogami hoću”, - viknu božjak Relja, “a ti ovdje lezi i počivaj
umjesto mene.” To reče i skoči do gospodičića, uhvati ga za konja i
tresne njime u hlad, da je ovaj ostao ležeći mrtav.
A božjak Relja poleti onako bijesan do svoje majke te joj viknu:
- “Majko nesretna, što si me božjakom rodila, da me šalju, neka im tražim po prašini ostrugice!”
Sav se Relja od bijesa izobličio ovako govoreći.
Gleda majka sina, rastuži se jako. Vidi ona što je, izgubit će i sinak mir svoj, jer treba reći ono, što je dosad tajila.
- “Nisi božjak, sine moj”, - progovori kneginja, “nego si knežević
nesretni.” - Ispripovjedi ona Relji sve, kako je s njome i s njim bilo.
Sluša Relja, sve mu oči sijevaju od neke vatre, a pesti mu se grče od jeda, te upita:
- “Majko moja, zar baš ništa ne osta od kneževine naše?”
- “Ne osta ništa, sine, doli jednog križića na crvenoj vrpci i jednog zlatnog pojasa”, - odgovara majka.
Kad je ovo čuo Relja, on kliknu:
- “Idem, majko, donijet ću pojas i križić, ma gdje bili! Triput će mi ojačati snaga kneževska na pogledu njihovu!”
A onda upita:
- “A gdje si, majko, ostavila pojas i križić? Jesi li ih ostavila prvom vojskovođi, da ih čuva on i velika vojska tvoja?”
- “Nisam, sine, i dobro je da nisam, jer mi i vojskovođa i velika
vojska moja privolješe uz neprijatelja, i piju i goste se sa
neprijateljem i rasipaju kneževinu moju”, - odvrati kneginja.
- “Jesi li ih možda ostavila na dnu svojeg tvrdog grada, u sedmom podrumu, pod sedam ključeva?”
- “Nisam, sine, i dobro je da nisam, jer je neprijatelj ušao u moj
tvrdi grad, otvorio je i razvalio utrobu njegovu, pretražio mu devetore
podrume i nahranio konje svoje biserom iz riznica mojih”, - odvrati
kneginja.
- “A da gdje si ostavila zlatan pojas i križić na crvenoj vrpci?” upita Relja, a oči mu se krijese.
- “Ostavila sam ih kod mlade pastirice, u pletenoj kolibici, gdje
nema ni ključa ni sanduka. Idi, sine, možda ih tamo i sad nađeš.”
Ne vjeruje Relja, da bi ostao pojas i križić u pletenoj kolibici;
kad nije moglo ni u devetom podrumu tvrdoga grada ostati sačuvano
biserje plemenite kneginje.
Ali sve se više na zlo buni ponosna i silovita krv kneževska u Relji, i on govori majci silnim glasom:
- “Ele, majko, zbogom ostaj! Naći ću križić i pojas bilo gdje mu
drago, i neka se ne šali onaj, koji mi ih ne htjedne dati! - Donijet ću
ti pojas i križić, tako meni krvi kneževske!”
Ovako rekne knežević Relja, dohvati oštrac od kose, okuje ga teškim
balčakom i srne u svijet, da traži svoju djedovinu. Pod nogama mu
zemlja zvoni, kakav mu je korak, na vjetru mu se kose viju, kako
naprijed srće, a na suncu mu ubojita sablja sijeva kao ognjem prelivena.
XIII.
Ide tako Relja, nikad ne sustaje. Obdan ide, obnoć ne počiva, uklanja mu se s puta malo i veliko.
Daleko je od Kitež-planine, ali Relja lako puta saznavaše, jer je Kitež-planina poznata i u sedmom carstvu sa svoje strahote.
Na Ivanje se Relja od majke oprostio, na Petrov danak pod planinu stiže.
Kad je pod planinu stigao, raspituje za kolibicu pletenu, za Pastiricu Milojku i za zlatan pojas i križić.
- “Kolibica eno u dolini. Milojku smo na mladu nedjelju pokopali, a
pojas i križić su na djeci. Djecu odvabiše vile u Kitež-planinu”, -
odvratiše ljudi.
Velika jarost uhvati Relju, kad je dočuo, da su mu križić i pojas
odneseni u Kitež-planinu. Ne zna od jara, bi li prije poletio u planinu
ili bi prije za tvrdi grad saznao, za kojim ga želja najveća mori.
- “A gdje je tvrdi grad plemenite kneginje?” - povika tada Relja.
- “Eno ga, ima do njega jedan dan puta”, - odvratiše ljudi.
- “A kako je u gradu?” - upita Relja, i sve mu sablja u ruci poigrava. “Kazujte sve, što znate!”
- “Nije nitko od nas u gradu bio, jer su tvrda srca njegovi
gospodari. Postavili su oko grada ljute čaglje i nijeme straže. Niti se
možemo kroz čaglje probiti, niti se znamo straži namoliti”, - odvratiše
ljudi. “A u gradu kićena gospoda, u dvorani rujno vince piju, a srebrne
tamburice biju, ter se meću zlatnim jabukama preko saga svilom
izvezenih. A u trijemu dvjesta poslenika: izrezuju srca iz sedefa,
izrađuju gospodske nišane. Kad gospoda velik pir učine, tad alemom
puške nabijaju i gađaju srca od sedefa.”
Tako pričaju ljudi, a Relji se zamaglilo pred očima od strašnoga
gnjeva slušajući, kako se nemilo trati blago iz podruma njegove majke.
Malo postoji Relja, a onda kliknu:
- “Idem u planinu, da dobavim križa i pojasa, a onda ću se vratiti na te, tvrdi grade moj!”
Tako kliknu Relja i nad glavom sablju uzvitlao, pa poleti u
Kitež-planinu. Kad ono tamo, al u sutjeski silan Zmaje spava. Bijaše se
Zmaje ljuto umorio sipljući onoliku vatru na Jaglenca, zato bijaše
duboko zaspao, da prikupi nove snage.
Al je Relja jedva dočekao, da se s kime pobije, da iskali jad i silu
svoju. Dosadilo mu, što mu se putem uklanjalo malo i veliko, pa sada
poleti do Zmaja Ognjenoga, ne bi li Zmaja na mejdan probudio.
Junak silni bijaše Relja, a strahovit bijaše Zmaj, zato im se mejdan u pjesmi kazuje, gdje je k Zmaju Relja poletio.
Sabljom Zmaja u bokove dira,
Ne bi li se Zmaje probudio.
Kad al Zmaje glavu podigao
I nad sobom Relju ugledao,
Skoči Zmaje, stijenu odvaljuje,
Sutjesku je drevnu proširio,
Za bojak im polje pripravio.
Pa se diže Zmaje pod oblake,
Sa oblaka na Relju se spušta,
Sa Reljom je mejdan učinio.
Grmi zemlja, a lome se stijene:
Bije Zmaje zubom i plamenom,
I udara glavom, ognjevitom -
A Relja ga sabljom dočekuje,
I kako ga sabljom dočekuje,
Tako sabljom plamen razmahuje,
Ne bi l’ sablja mjesta ugledala,
Gdje bi Zmaju glavu doskočila.
U koštac se tako uhvatiše,
Pa se, more, već ne rastaviše,
Bojak bijuć ljetni dan do podne.
Al je Zmaju snaga oslabila,
A od one na srcu sramote,
Što uteče nejak Jaglenčiću, -
A Relji je snaga ojačala,
Bojak bijuć za očinstvo svoje.
Podiglo se sunce do podneva,
Diže Relja sablju prema suncu,
Sablju diže, a Boga zaziva!
Pade sablja Zmaju među oči -
Laka sablja, lako udarila,
Al na dvoje Zmaja rastavila.
Mrtav Zmaje u sutjesku pane,
Kako li se golem ispružio,
Sutjesku je drevnu zatvorio.
Tako silan Relja Zmaja Ognjenoga savlada. Ali ga zaboljele junačke
ruke i ramena. Zato govori Relja sam sebi: “Ako ovako dalje bude, neću
nikad proći kroz dolinu. Treba promisliti, što da učinim.” - Vrati se
Relja pod planinu, sjedne na kamen i stade junak misliti, kako li će
kroz planinu proći, kako li će strahote savladati i gdje li će naći
djecu Milojkinu, a na njima zlatan pojas i križić. - Teško se bijaše
Relja zamislio, al najednom čuje, kako blizu njega netko plače i
nariče. Ogleda se Relja i vidi: sjedi vila na kamenu, kosu raspustila i
ljuto se rasplakala.
- “Što je tebi, lijepa djevojko? Zašto plačeš?” - upita Relja.
- “Plačem, junače, jer ne mogu dobiti zlatnog pojasa od djeteta na
jezeru”, - odvrati vila. Kad je ovo čuo Relja, vrlo se obradovao.
- “Reci mi, djevojko, gdje je put do tog jezera?” - upita Relja.
- “A tko si ti, neznana delijo?” - uzvraća mu pitanje vila.
- “Knežević sam Relja i tražim zlatan pojas i križić na crvenoj vrpci”, - odvraća Relja.
Kad je ovo vila dočula, pomisli ona u zlobnom srcu svome: “Dobre li
sreće za mene! Samo neka Relja pojas sa jezera u planinu donese, lako
ću ja Relju pogubiti i pojasa se zadobiti!”
Pa mudra vila Relji ovako slatko besjedi:
- “Hajdemo, kneževiću, provest ću te kroz planinu, ništa ti biti
neće i pokazat ću ti, gdje su djeca. Zašto da ti ne dobiješ ono, što je
tvoje od starine.”
Tako slatko govorila vila, a u srcu drugačije misli. Relja se pak vrlo obradovao i odmah pristane da ide s vilom.
Pođoše oni kroz planinu. Ne diraju Relju ni vile ni hudobe, jer ga vodi mlada Zatočnica.
Putem divani vila sa Reljom i u srcu jad mu podjaruje:
- “Da vidiš, kako su prkosna djeca, kneževiću. I tebi pojasa dati
neće. Al ti si junak nad svim junacima, pa se ne daj, Reljo, sramotiti.”
Smije se Relja, gdje bi se njemu djeca oprla, njemu, koji je posjekao Zmaja Ognjenoga!
A vila mu dalje kazuje, kako li su djeca u planinu dospjela, a kako iz planine ne znaju izaći.
Od velike koristi, što će zadobiti pojas, vila se tako razgovorila,
da ju je ostavila mudrost, te priča Relji i hvali se svojim znanjem:
- “Luda djeca mudrolija ne znaju, a da znaju, što mi znamo, već bi
nam umakla! Ima u crkvi svijeća i kandilo. Da nakrešu ognja nepaljena,
da zapale svijeću i kandilo, prošli bi sa svijećom i kandilom kroz
planinu, kao da je crkva. Staze bi se pred njima otvarale i drveće
krošnje naklanjalo. A za nas bi još i gore bilo, jer bismo poginule i
mi vile i hudobe po Kitež-planini, kud god bi se širio dim od kandila i
svijeće. Al šta znaju djeca luda i prkosna!”
Da nije Zatočnica tako radosna, ne bi sigurno Relji kazivala ni o svijeći ni o kandilu, nego bi čuvala tajne zatočničke.
Tako oni stigoše do brazde i ugledaše pred sobom sveto jezerce.
XIV.
Iza stabla knežević proviruje, a vila mu djecu pokazuje. Vidi Relja
crkvicu na otočiću. Pred crkvicom sjedi djevojčica, kao ružica bijela.
Niti pjeva, niti si pripjevkuje, nego u krilu ručice sklopila, a prema
nebu oči podignula.
Na pijesku uz crkvicu igra se dijete nejako, Jaglenac maleni, a na djetetu križić zlaćani.
Na pijesku se zaigrao: dvore gradi, dvore razgrađuje, sitnom rukom kulu sazidao, pa se svome poslu nasmijava.
Zagledao se knežević Relja, pa se junak nešto jako zamislio. Al
Zatočnica nema kada da čeka, dok knežević sve misli promisli, nego ona
njemu tiho probesjedi:
- “Zovnut ću djevojčicu, kneževiću, vidjet ćeš, da pojasa ne da! A
ti onda hvataj sablju okovanu, poleti i uzmi što je tvoje, pak se k
meni u planinu vrati. Odvest ću te natrag kroz planinu, da ti sestre
moje ne naude.”
Raduje se vila ovako govoreći, kako će lako Relju umoriti i sebi
pojas dobaviti; samo dok ga Relja donese sa jezera. Ali Relja sluša i
ne sluša, što Zatočnica besjedi, jer se bijaše u djevojčicu zagledao.
A vila odmah zovnu Rutvicu:
- “Djevojčice, sestrice, dobaci mi pojas, iznijet ću tebe i brata iz planine.”
Kad je ovo čula Rutvica, još je više u licu problijedjela, a ručice
čvršće sklopila. Tako joj je teško, da jedva može progovoriti! Rado bi
iz planine, sve joj srdašce puca od želje.
Ali ipak ne da majčinog pojasa.
Prosuše se suze Rutvici po licu, tiho plače, kroz plač odgovori:
- “Odlazi, vilo, i više ne dolazi, jer pojasa dobiti nećeš.”
Kad je Relja ovo čuo i vidio, u njemu se na dobro uzbudila krv kneževska, krv plemenita.
Ražalilo mu se ovo dvoje siročadi, što se nasred strašne
Kitež-planine sami čuvaju od hudoba i napasti, od smrti i pogube. “Mili
Bože, predala je kneginja vojski oboružanoj i tvrdim gradovima, da joj
brane kneževinu. I propade kneževina. A evo djeca su ostala sama na
svijetu, dopala su među vile i zmajeve, i ne mogu im ni vile ni zmajevi
oteti, što im je majka dala.” Sav se Relja u licu promijenio, kako mu
se srce ražalilo nad djecom. Promijenio se pa okrenuo k Zatočnici.
Ogleda se Zatočnica na Relju: je li Relja sablju podigao, da njome
siječe prkosljivu djecu? Ali Relja sablju podigao, pa se njome vili
zagrozio:
- “Bježi, vilo, nikad te ne bilo! Da me nisi provela planinom, rusu
bih ti odsjekao glavu. - Nisam se ja knežević rodio, niti sam tešku
sablju kovao, da ja robim po svijetu sirote!”
Prestraši se jadna Zatočnica, skoči ona, bježi u planinu. Još za njome dovikuje Relja:
- “Idi, zovi vile i hudobe, ne boji se kneževiću Relja!”
Kad je vila odbjegla u planinu, priđe Relja preko brazde napram djeci na otoku.
Kako li se razveselila Rutvica, kad vidje, da k njima ide čovjek i
milo ih gleda! Skoči ona, raširi obje ruke, kao što ptičica raširi
krila, kad je uhvaćenu iz ruke ispustiš.
Ne mogaše Rutvica drugo ni pomisliti, nego da je Relja došao, da ih
spase iz planine! Potrča Rutvica do Jaglenca, uzme ga za ruku i njih
dvoje prijeđoše do Relje po mostiću, što ga bijahu njihove male ručice
isplele po šašu.
XV.
Silan junak bijaše Relja, čudnovato mu je s djecom razgovarati. Al
djeci nije čudno s junakom razgovarati, jer im srce svemu sklono i
otvoreno.
Uhvati Jaglenac Relju za ruku, ogleda mu sablju okovanu. Veća sablja
dvaput nego Jaglenac! Podigao Jaglenac ručicu, sav se ispružio, a jedva
je ručicom sablji balčak dosegnuo. Gleda Relja, još nikada ne bijaše
vidio on ovako male ruke kraj svoje ruke. Našao se Relja u teškoj
neprilici, zaboravio pojas i križić, pa misli: “Što li ću progovoriti
sa ovom nejakom siročadi? Maleni su, ludi su i ništa ne znaju.”
Ali uto Rutvica upita Relju:
- “A kako ćemo iz planine, gospodaru?”
- “Ej, baš je pametna ta djevojčica”, - pomisli Relja, - “eno ja
stojim i čudim se, kako su ludi i maleni, a ne mislim, da treba izaći
iz planine!”
Onda se Relja dosjeti, što mu bijaše Zatočnica rekla o svijeći i kandilu.
I reče Relja Rutvici:
- “Slušaj, djevojčice! Otišla je Zatočnica, dozvat će sestre svoje u
pomoć. A ja idem pred njih u planinu. Ako Božja pomoć bude, nadjačat ću
vile Zatočnice, vratit ću se po vas na jezero i izvest ću vas iz
planine. Ako pak vile mene nadjačaju, ako poginem u planini, onda
nakrešite ognja nenapaljenog, zapalite svijeću i kandilo, pak ćete
proći kroz planinu, kao da je crkva.”
Kad je ovo čula Rutvica, ona se jako rastuži pa govori kneževiću Relji:
- “Nemoj toga činiti, gospodaru; što ćemo mi, sirotice jadne, ako
pogineš u planini? Jedva si nam došao, da nas braniš, a sad da nam
odmah pogineš i ostaviš nas same na svijetu, što bismo mi! Nego hajdemo
odmah da nakrešemo ognja, da upalimo svijeću i kandilo, pak ti,
gospodaru, hajde s nama kroz planinu.”
Al se knežević vrlo razljutio pak on veli:
- “Ne budali, luda djevojčice! Nije me majka rodila junaka, da me vodi svijeća i kandilo, dok ja imam sablju okovanu!”
- “Ne vodi te svijeća i kandilo, nego Božja volja i zapovijed”, odgovori Rutvica.
- “Ne budali, luda djevojčice, ta moja bi sablja zahrđala, da me vodi svijeća i kandilo.”
- “Neće tvoja sablja zahrđati, kosit ćeš polja i livade.”
Zbunio se Relja, ne bi se još toliko zbunio od riječi Rutvičinih,
koliko od milog pogleda male djevojčice. I sam znade, da će valjda
poginuti, izađe li na mejdan u planinu.
Jaglenac ogrlio Relji koljena pak milo u njega gledaše. U Relji živo
kucalo plemenito srce kneževsko, te on zaboravi i o križu i o pojasu i
o mejdanu i o tvrdom gradu, nego samo misli: “Evo, treba da štitim i
očuvam ovu vjernu siročad.”
Pa onda reče:
- “Neću gubiti i objesiti glavu. Hajde, djeco, nakrešite ognja, zapalite svijeću i kandilo - nek me vode vaše male ruke.”
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Bajka o - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 4 Icon_minitime1/7/2009, 8:15 pm

XVI.
Još za malo časaka, pak se u Kitež-planini vidjelo čudo čudnovato.
Otvorila se široka staza niz planinu, a po stazi polegla tanka trava
kao svila. S desne strane ide mali Jaglenčić, na njemu bijela
košuljica, a u ruci drevna voštanica, - tiho gori i tihano praska, kao
da se sa suncem razgovara. S lijeve strane ide Rutvica, opasala se
zlatnim pojasom, a u ruci njiše kandilo od srebra. Iz kandila bijeli
dim se vije. Među djecom stupa silan Relja. Čudno mu je, tolikom
junaku, što ga vode svijeća i kandilo, a ne vodi ga sablja okovana. Al
se milo djeci nasmijava. O rame je tešku sablju oslonio pak sa sabljom
tako razgovara:
“Ne boj se, vjerna moja drugo. Kosit ćemo polja i livade, krčit ćemo
šume i šikare, tesat ćemo grede i obore, sunce će te stoput pozlatiti,
dok nahraniš dvije sirote male.”
Tako oni šeću kroz planinu kao da je crkva. Od svijeće se tanak dim proteže, od kandila se sveti miris stere.
Ali jao i naopako po Zatočnice u Kitež-planini. Kud god se tako
širio dim i miris po planini, tamo su pogibale i umirale Zatočnice.
Pogibale su kako je koja najbolje i najljepše znala.
Jedna se pretvorila u sivi kamen pak se bacila sa stijene u ponor, gdje se kamen rastepao u stotinu komada.
Druga se stvorila u crveni plamen, pa se odmah ugasila u zraku.
Treća se rastepla u sitnu šaroliku prašinu, pa se rasula po papradi
i kamenu. - I tako je svaka izabrala, kako je mislila, da je najljepše
umrijeti.
A to je zaista bilo sve svejedno: il ovako, il onako, svakako su
morale nestati sa ovoga svijeta, a to je ono, što im ni najljepša smrt
nije mogla nadoknaditi!
Pomriješe i pogiboše dakle svih sedam Zatočnica, i tako sada ni u
Kitež-planini, ni nigdje drugdje na svijetu nema ni vila ni zmajeva ni
drugih hudoba.
Relja pak i dječica stigoše sretno u dolinu, i Rutvica ih odvede do
njihove kolibice. Sad istom pade na um Relji, po što je išao u
Kitež-planinu.
XVII.
Uniđoše oni dakle u kolibicu i malo sjedoše. Rutvica znajući za
majčino ubogarsko spremište, nađe u kolibici malo suhoga sira, pa
založiše.
No Relja sada nije pravo znao, što će ni kako će sa ovo dvoje
siročadi. Otkad sađoše u dolinu, Relja neprestano opet mišljaše i na
tvrdi grad i na svoje obećanje, koje bijaše zadao majci, da će joj
donijeti križić i pojas.
Zato reče Relja Rutvici:
- “Slušaj, djevojčice, ti i tvoj brat morate mi sada dati zlatan pojas i križić, jer je to moje.”
- “Pa i mi smo tvoji, gospodaru”, - reče Rutvica i pogleda začuđenim okom Relju, gdje on toga ne zna.
Nasmijao se Relja, al onda reče:
- “Ali ja moram križić i pojas da odnesem svojoj majci.”
Kad je Rutvica ovo čula, kliknu ona radosno:
- “Ako majku imaš, gospodaru, idi tamo, dovedi nam majku, jer mi majke više nemamo.”
I sam bi kamen proplakao, gdje mala Rutvica spominje svoju majku u
ovoj maloj i pustoj kolibici. I sam bi kamen proplakao, gdje ovako
krasna dječica sama na svijetu ostadoše, i pomoć mole u kneževića
Relje, da im dovede majku, kad majke nemaju.
Ražalio se opet Relja, gotovo junaka suze podbile. Zato on reče djeci zbogom i ode, da im dovede majku.
XVIII.
Kad je Relja za sedam dana puta stigao k majci, uz prozor ga majka
dočekala, pak ga gleda: ide Relja, bez sablje, bez križa i bez pojasa,
Ne da Relja ni majci pitati, već joj tako milo dovikuje:
- “Spremaj mi se, mila moja majko, da idemo čuvati, što je naše.”
Tako oni na put odoše. Putem kneginja Relju upitala, je li našao
pojas i križić, je li sakupio vojsku, je li uzeo tvrdi grad i kneževinu?
- “Našao sam pojas i križić, ali nisam skupio vojske, niti sam uzeo
kneževinu. Bit će bolje bez vojske, majko, jer ćeš vidjeti, što je
ostalo našega u kneževini”, - reče Relja.
Opet za sedam dana stigoše oni do kolibice, gdje ih čekahu Rutvica i Jaglenac.
Mili Bože, velike li radosti, gdje se dobre duše sastadoše. Zagrlila
kneginja Rutvicu i Jaglenca. Izljubila im lica i očice, i ručice i
ustašca. Ne može se od njih rastaviti, toliko su joj draga djeca
sirotinjska iz njezine stare kneževine!
XIX.
Tako oni stadoše živjeti svi zajedno u dolinici. Dakako da im bijaše
tijesna mala kolibica. Ali su u Relje silne ruke bile, pa im sazida
kućicu od kamena. Živjeli su oni tihano i blaženo. Jaglenac pase ovce i
jagnjiće, Rutvica redi kuću i baščicu, kneginja prede i šije košulje, a
Relja radi na polju i livadi.
Upoznali ljudi iz sela mudrost kneginjinu i snagu Reljinu, a jednom
pače opaziše, kako kneginji pristaje zlatan pojas, te rekoše ljudi,
premda nikad prije svoje kneginje ne bijahu vidjeli:
- “Ovo je sigurno naša plemenita kneginja.” Zato darovaše Relji i
kneginji velik komad zemlje u dolini, pa umolili Relju, da im u svemu
bude vođa, a kneginja da im bude savjetnica.
Dao Bog blagoslova Reljinoj snazi i mudrosti kneginjinoj. Proširile
se livade i polja njihova, prikupila se oko njih i druga sela, okitile
se po selima bašče i kućice.
A u tvrdome gradu, međutim, kićena gospoda jednako su pila i
pirovala. No ovo je trajalo već odviše godina, pak premda bijahu
podrumi i riznice tvrdoga grada najbogatiji u sedam carevina, ipak je
nakon toliko godina počelo u njima nestajati alema.
Ponajprije nestalo alema u podrumima, zatim nestalo sedefa po
trijemovima. Još malo potrajalo, pak nestalo i kruha slugama, koji se
bijahu zalijenili. Zatim pače nestade i mesa čagljima i stražama.
Nevjerne sluge odmah se pobuniše, čaglji se razbjegoše, straže ostaviše
svoja mjesta.
Al sve ovo još ne zabrinu gospodu, jer bijahu izgubili pamet od vina
i pirovanja. Nego jednoga dana ponestade gospodi vina. Sad se oni
odlučiše, da se sastanu u vijeće. Sastadoše se u najvećoj dvorani te
vijećahu, odakle će vina dobiti, jer oko grada bijaše sve pusto, svi se
ljudi odselili, a vinova loza podivljala.
Vijećahu dakle gospoda. Ali pakosni i buntovni sluge bijahu
podrezali grede nad dvoranom, pa kad gospoda najbolje vijećahu, sruši
se strop nad njima i poklopi ih ona silna i teška kula od građa, te ih
sve umori.
Kad sluge čuše, gdje je propala i srušila se kula, odbjegoše od grada.
I tako grad ostade bez čagalja i bez slugu i bez kićene gospode - razrušen, pust i kao mrtav.
Pročulo se to doskora po svoj kneževini, a nitko živ i ne pođe da
vidi, što se dogodilo u mrtvom gradu. Nego se sakupiše ljudi sa svih
strana kneževine te odoše pod Kitež-planinu, da umole Relju, neka im
bude knezom, jer bijahu doznali za snagu i junaštvo njegovo i za
mudrost plemenite kneginje. Još obećaše ljudi, da će im sami svojom
rukom podići bijele dvore kneževske.
Relja prihvati, što mu je narod nudio, jer je pravo sudio, da mu je
Bog zato dao toliko snage i junaštva i da ga je zato oslobodio
okrutnosti i nasilnosti, da uzmogne biti na korist svojoj kneževini.
Relja dakle postade knezom, te kneginja, koja tada bijaše ostarjela,
doživi tako pod stare dane veliku radost. I kad su prvi put ulazili
kneginja i Relja sa Jaglencem i Rutvicom u nove bijele dvore, bijaše to
veliko slavlje. Seoska su dječica sterala neven i bosiljak, kuda oni
stupahu, a dohvatajući se skuta kneginjina ljubili su ga ljudi i žene.
A kneginja se tada, sjajući od radosti, sjeti, kako bez vjernosti
Rutvičine i Jaglenčeve svega ovoga ne bi bilo, te prigrli srcu svome
Rutvicu i Jaglenca i reče:
- “Sretne li kneževine, kojoj blago ne čuvaju ni silne vojske ni
tvrdi gradovi, nego majke i dječica u pastirskoj kolibici. Takva
kneževina propasti ne može!”
***
Knez Relja vjenčao se poslije sa Rutvicom - i nikada na svijetu
ljepše i milije kneginjice nije bilo negoli bijaše kneginjica Rutvica.
Jaglenac pak odraste do krasna i hitra momka, jahao šarca vatrenoga
i često sa šarcem prolazio Kitež-planinu, gdje su navrh planine
poslenici zidali novu crkvicu na svetom jezeru.
Nazad na vrh Ići dole
^ljubicastonebo^

^ljubicastonebo^

Broj poruka : 333
Datum upisa : 23.04.2008

Bajka o - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 4 Icon_minitime2/7/2009, 7:57 am

Mnogo puta sam razmishljala zashto volim toliko bajke?
Zakljucila da imam razloga....
Na svakom forumu,mesto za bajke predstavlja moj omiljeni kutak.
Uzivala sam citajuci ....
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Bajka o - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 4 Icon_minitime12/7/2009, 10:08 pm

“ LEGENDE O HRISTU “
SELMA LAGERLEF



U NAZARETU





U vrijeme ono kada je Isus imao pet
godina, sjedjeo je on na pragu radionice svoga oca u Nazaretu I zanimao se time
da od jedne grudve gline koju je dobio od loncara na drugoj strani ulice
napravi male ptice.Bio je srecan kao nikada dotle, jer su sva djeca te cetvrti
kazala Isusu da je loncar mrzovoljan
covjek koji se ne da umilostiviti ni ljubaznim pogledima ni slatkim rijecima,
te se on nikada nije usudjivao da od njega nesto trazi. Ali, gle, nije ni znao
kako se to dogodilo. Stajao je samo na pragu I ceznjivo posmatrao susjeda kako
uoblicava zemlju, a ovaj je onda izasao iz svoje radnje I dao mu toliko gline
da bi bilo dosta da se od nje napravi cijeli krcag.


Na stepenicama susjedne kuce sjedio je
Juda, koji je bio ruzan I ridj, a lice mu bilo puno plavih pjega I haljine pune
rupa, jer ih je svakog dana cijepao tukuci se s djecom po ulici. Sad je
slucajno sjedio mirno, nikog nije dirao, niti se s kim tukao nego se igrao sa
komadom gline bas isto onako kao I Isus. Ali tu glinu nije on sam dobio. Nije
on smio loncaru ni na oci da izadje jer ga je ovaj optuzivao da je kamenjem
gadjao njegovu grncariju I zato ga je uvijek tjerao stapom. Isus je to svoju glinu
podijelio s njim.
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Bajka o - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 4 Icon_minitime12/7/2009, 10:09 pm

I kad su dva djeteta napravila svoje ptice
od zemlje, poredjali sui h u krugu oko sebe. Izgledale su kao zemljane ptice u
sva vremena: imale s veliko crveno postolje umjesto nogu da bi na tome stajale,
kratke repove, mali vrat I jedva vidljiva krila.


Ali ma kakve das u bile te ptice, uskoro
se pojavi razlika u radu malih drugova. Judine ptice su bile tako krive da su
stalno padale, I ma koliko se on mucio svojim malim prljavim prstima, nije umio
da njihova tijela napravi ljupka I lijepa. Cesto je kradom pogledao ka Isusu da
vidi kako on to radi pa su njegove ptice ravnomjerne I ravne kao hrastovo lisce
u sumama na brdu Taboru.


Isus je sa svakom pticom koju je pravio
bio sve srecniji. Jedna je bila ljepsa od druge I on ih je posmatrao sa ponosom
I ljubavlju. Bice to njegovi drugovi u igri, njegove male sestrice, one ce u
njegovom krevetu spavati, s njima ce se razgovarati, s njima ce pjesme pjevati
kada ga majka ostavi samog. Jos se nikad nije osjecao tako bogat jer sad vise
nikad nece biti usamljen ili napusten.


Visoki vodonosa naidje povijen pod mjehom
vode, a odmah za njim prodje I piljar koji je sjedio na magarcu izmedju dvaju
praznih korpi. Vodonosa spusti ruku na Isusovu glavu s plavim kovrdzama I upita
ga za njegove ptice, a Isus rece kako one imaju imena I kako mogu da pjevaju.
Sve su male ptice, kazao je, dosle k njemu iz stranih zemalja I pricaju mu
stvari za koje samo one I on znaju. I Isus je pricao tako da I vodonosa I
piljar zaboravise svoj posao slusajuci njega.
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Bajka o - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 4 Icon_minitime12/7/2009, 10:09 pm




Kada htjedose da krenu dalje, pokaza Isus
Judu.


- Pogledajte kako lijepe ptice pravi Juda
! – rece on.


Dobrodusni piljar zaustavi tada svog
magarca I upita Judu da li I njegove ptice imaju imena I da li mogu da pjevaju.
Ali Juda za to nije znao pa je tvrdoglavo cutao I nije ni dizao ociju sa svoga
posla. Piljar ljutito gurnu jednu njegovu pticu nogom I odjaha dalje.


Tako prodje poslije podne,a sunce se
spusti toliko da je njegov sjaj mogao da prodre kroz nisku gradsku kapiju koja
se, ukrasena rimskim orlom, dizala na kraju ulice. Taj suncani sjaj na smiraju
dana bio je ruzicastocrven kao da je s krvlju pomijesan I davao je svoju boju
svemu sto mu je na putu bilo dok je tekao uskom ulicicom. Na loncarevim
sudovima I na daskama drvodjeljinim I na bijeloj marami koja je okruzavala
Marijino lice slikao je on svoje boje.


Ali najljepsi bio je suncev sjaj na maloj
bari koja se skupila izmedju dva kamena na ulici. I odjednom pruzi Isus ruku u tu baru kraj sebe. Palo mu je na
pamet da svoje sive ptice oboji blistavim suncevim sjajem koji je davao lijepe
boje vodi, kucnim zidovima I svemu unaokolo.


A suncani sjaj radosno dopusti dag a Isus uhvati, bas kao sto slikar uzima
boju sa svoje palete, I kada Isus predje rukom preko malih ptica od zemlje, on
ostade tu I pokri ih od glave do nogu sjajem nalik na dijamante.
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Bajka o - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 4 Icon_minitime12/7/2009, 10:11 pm




Juda, koji je katkada bacao pogled na
Isusa da vidi da li je on napravio vise ptica I da li su one ljepse, uzviknu
odusevljeno kad vidje da Isus svoje ptice slika suncevim sjajem koji je uhvatio
u barici. I Juda zagnjuri svoju ruku u blistavu vodu I pokusa da uhvati suncev
sjaj.


Ali suncev sjaj pobjeze od njega. Iskliznu
izmedju njegovih prstiju, ma koliko on brzo kretao ruke dag a uhvati, te Juda
ne mogade da svojim jadnim pticama da nimalo boje.


-
Cekaj,
Judo ! – kazao je Isus. – Sad cu doci pa cu naslikati tvoje ptice.


-
Ne – rekao je Juda – ne smijes ni da ih
pipnes. Dobre su I ovakve kakve su.


-
On ustade, cello mu se nabora a usne
stegnuse. I on svojoj sirokom nogom poce da gazi ptice I pretvori ih jednu za
drugom u male pogace od zemlje.


-
Kada unisti sve svoje ptice, pridje Isusu,
koji je sjedio I milovao zemljane pticice koje su blistale kao drago kamenje.
Juda ih osmatrase neko vrijeme nijemo, a onda podize nogu I zgazi jednu.


-
Kada Juda povuce nogu I vidje lijepu pticu
pretvorenu opet u sivu ilovacu, obradova se toliko da se poce smijati I podize
nogu da jos jednu zgazi.


-
- Judo ! – uzviknu Isus – sta to radis?
Zar ne znas das u one zive I da mogu pjevati?


-
Ali Juda se nasmija I zgazi jos jednu
pticu.


-
Isus se stade osvrtati da vidi ima li neke
pomoci. Juda je bio veliki I Isus nije mogao da ga zadrzi. Pogleda gdje je
majka. Nije bila daleko, ali prije nego sto ona stigne, mogao je Juda da unisti
sve njegove ptice. Suze zablistase u Isusovim ocima. Juda je vec cetiri njegove
ptice zgazio te su ostale samo tri.
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Bajka o - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 4 Icon_minitime12/7/2009, 10:12 pm




-
Razalostio se na svoje ptice sto su
stajale tako mirno I pustule da budu zgazene, ne obracajuci paznju na opasnost.
Zato Isus pljesnu rukama da ih probudi I doviknu im:


-
- Letite, letite !


-
Tada tri ptice pokrenuse svoja krila I
leprsajuci uplaseno odletjese na ivicu krova, gdje se sakrise.


-
Ali kad Juda vidje da ptice na Isusovu
rijec pokrenuse krila I odletjese, udari u plac. Stade da cupa kosu, onako kako
je vidjeo da rade stariji kada su u velikome strahu I brizi, baci se Isusu pred
noge.


-
I lezase tako Juda I valjase se pred
Isusom u pijesku I ljubljase njegove noge I moljase gad a podigne nogu I dag a
zgazi onako kao sto je on zgazio zemljane pticice.


-
Jer Juda je volio Isusa, I divio mu se,
obozavao ga I mrzio ga u isto vrijeme.


-
Ali Marija, koja je za sve vrijeme gledala
igru djece, ustala je sada I podigla Judu I spustila ga u svoje krilo I milovala
ga.


-
- Jadno dijete – kazala je ona. – Ti ne
znas da si pokusao nesto sto nijedno stvorenje ne moze. Ne usudjuj se ubuduce
da cinis tako sto ako ne zelis da budes najnesrecniji od svih ljudi ! Kako ce
proci neko od nas ako naumi da se takmici sa njim koji suncevim sjajem slika a
mrtvoj glini daje dah zivota?
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Bajka o - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 4 Icon_minitime19/7/2009, 8:59 pm

KRALJ MIDA






Jednom je
kralj Dionis s bučnom pratnjom
menada I satira lutao po šumovitim predjelima Tmola u Frigiji. U Dionisovoj sviti ne bješe samo Silena. On je zastao I, spotičući se na
svakom koraku, strašno pijan, lutao po frigijskim poljima. Seljaci ga opaziše,
svezaše ga vjencima cvijeća I odvedoše ga kralju Midi. Mida odmah
prepozna Dionisovog ucitelja, primi
ga s počastima u svoj dvorac I devet ga je dana častio raskošnim pirovima.
Desetog dana Mida sam odvede Silena bogu Dionisu.


Kad ugleda Silena, Dionis se
obradova i, da bi Midu
nagradio za počasti
koje bješe ukazao njegovom učitelju, reče mu da izabere bilo kakav dar. Čuvsi
to, Mida tad uzviknu :


O, veliki bože Dionise, naredi da se sve čega se
dotaknem pretvori u čisto, blješteće
zlato.


Dionis
ispuni Midinu zelju, samo zazali
sto Mida nije izabrao sebi neki ljepši
dar.


Likujući, Mida ode. Radostan zbog dobijenog dara, on otkida zelenu granu s
jednog hrasta i ona se u njegovim rukama pretvara u zlato. On kida klasje po
polju i ono postaje zlato i puno zlatnog zrnevlja. Otkida jabuku, jabuka se
pretvara u zlato, kao da je iz Hesperidinog
vrta. Sve čega se Mida dotakne odmah
se pretvara u zlato. Kad je prao ruke, voda se takodje pretvarala u zlato. Mida se silno raduje.


I eto – stigao je u svoj dvorac. Sluge su
mu priredile bogatu gozbu i, sav srećan, on leže za sto. Ted tada shvati kakav
je užasan dar zatražio od Dionisa.
Od samog njegovog dodira sve se pretvaralo u zlato. Zlatni su postajali u
ustima i hljeb i sva jela, pa čak i samo vino. Mida tek tad shvati da ce morati da umre od gladi, te stoga pruži
ruke prema nebu i uzviknu :


- Smiluj se, smiluj se, o, Dionise ! Molim te za milost ! Uzmi
natrag svoj dar.


Dionis
se pojavi i rece Midi :


- Idi izvorima Paktola i tamo u njihovim vodama operi sa svog tijela dar i svoju
krivicu.


Mida
se po naredbi Dionisovoj uputi
izvorima Paktola tamo se zagnjuri u
njegove čiste vode. Zlatom potekoše vode Paktola
i oprase dar s Midinog tijela,
dobijen od boga Dionisa. Od tog
vremena Paktol je postao zlatonosan.


(
76 str. )





Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Bajka o - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 4 Icon_minitime19/7/2009, 9:00 pm



ARGONAUTI






FRIKS I HELA






U starom Minijskom Orhomenu u Beotiji vladao je kralj Atamant, sin boga vjetra Eola.
On je imao s boginjom oblaka Nefelom
dvoje djece - sina Friksa i kćer Helu. Atamant je ostavio Nefelu
i oženio se Kadmovom kćerkom Inom. Ina je mrzjela djecu svog muža iz prvog braka i namislila da ih
ubije, te je stoga nagovorila Orhomenjanke da osuše sjeme koje su spremile za
usjev. Orhomenjani su zasijali polja sušenim sjemenom , ali na njihovim uvijek
plodnim njivama ništa nije niklo. Orhomenjanima je prijetila glad. Vidjevši to,
Atamant je odlučio da pošalje
poslanika u svete Delfe da bi upitao
proročište strijelca Apolona zašto su njihove njive
neplodne. Lukava Ina potkupila je poslanike i oni su, vrativši se iz Delfa, donijeli lažan odgovor
proročišta.


-
Evo kakav je odgovor dala proročica Pitija – rekli su Atamantu potkupljeni poslanici. – Prinesi na žrtvenik bogovima
svoga sina Friksa i bogovi će
vratiti plodnost njivama.


Da bi izbjegao veliku nesreću koja je
prijetila Orhomenu, Atamant odluči
da žrtvuje svog voljenog sina. Ina
je likovala: njen plan da ubije Friksa,
uspio je.


Sve je već bilo bilo spremljeno za
prinošenje žrtve. Trebalo je da mladi Friks
padne pod nožem sveštenika , ali odjednom se pojavio zlatoruni ovan, dar boga Hermesa. Ovna je podala Frikseva majka, boginja Nefela, da bi spasila svoje dijete. Friks je sa svojom sestrom Helom sjeo na zlatnorunog ovna i ovan
ih je ponio kroz vazduh daleko na sjever.


Ovan je jurio munjevitom brzinom. Daleko
ispod njega prostirala su se polja i šume, a između njih su kao srebrne trake
izvijale rijeke. Ovan je jurio iznad planina, zatim nad morem. Hela se uplašila i od straha nije mogla
da se zadrži na ovnu. Pala je u more i morski talasi koji vječno šume progutali
su je. Friks nije mogao da spasi
sestru. Ona je poginula i od tog vremena more je je na onom mjestu gdje je Hela poginula počelo da se naziva – Helespontom ( Helino more – sadašnji Dardanelski
moreuz
).


Ovan s Friksom jurio je sve dalje i dalje i najzad se spustio na
obalu Tesalije, u daleku Kolhidu,
gdje je vladao sin boga Heliosa,
čarobnjak Et. Et je vaspitao Friksa, a
kad je ovaj ojačao , oženio ga svojom kćerkom Halkiopom. Zlatorunog pak ovna, koji bješe spasio Friksa, prinjeo je na žrtvu velikom
goniocu oblaka Zevsu .Zlatno ovnovo
runo Et je objesio u svetoj šumi
boga rata Areja. Runo je morao da
čuva užasan zmaj, koji bljuje plamen i koji nikada ne sklapa oči.


Glasovi o tom zlatnom runu rasprostrli su
se po čitavoj Grčkoj. Potomci Friksovog oca Atamanta znali su da spas i blagostanje njihovog roda zavisi od
toga da li imaju runo ili ne, pa su htjeli da ga po svaku cijenu dobave.



( 217 str. )





Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Bajka o - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 4 Icon_minitime19/7/2009, 9:01 pm






PERSEJEVO ROĐENJE





Angoski kralj Akrisij, Linkejev unuk, imao je kćer Danaju,
koja bješe čuvena po svojoj nadzemaljskoj ljepoti. Akrisiju, je, međutim, proročište predskazalo da će poginuti od
ruke Danajinog sina. Da bi izbjegao
ovu zlu sudbinu, Akrisij naredi da
se napravi prostrana kamena odaja duboko pod zemljom i u nju, da je niko ne bi
vidio, zaključa svoju kćer Danaju.


Ali veliki gromovnik Zevs je primjeti i zavolje, pa , prrušen u zlatnu kišu, prodre u
njene odaje, te ona tako postade njegova žena. Iz tog braka Danaja rodi prekrasnog dječaka, koga
nazva Persejem.


U podzemnim odajama mali Persej nije dugo živio sa svojom
majkom. Jednom prilikom Akrisij ču
glas i veseli smijeh malog Perseja.
On se spusti u odaje svoje kćeri da bi saznao kako to da se iz njenih odaja
čuje dječiji smijeh. Vidjevši prekrasnog dječaka, Akrisij zanijemi od čuda. Kako se on uplaši kad saznade da je to Danajin i Zevsov sin ! Odmah se sjeti proročanstva. Morao je sad da se
zamisli i smisli kako da izbjegne sudbinu. Najzad naredi da se napravi veliki
drveni sanduk, zatvori u njega svoju kćer Danaju
i njenog sina, malog Perseja, zatim
ga dobro zakuca i zapovijedi da se baci u more.


Dugo je plovio sanduk po burnim talasima
slanog mora. Smrt je neprestano prijetila Danaji
i njenom sinu. Talasi bacahu sanduk s jedne strane na drugu, čas su ga visoko
podizali na svojim vrhovima, a čas ga spuštali u morske dubine. Najzad, vječno
šumni talasi doniješe sanduk na ostrvo Serif.
Ribar Diktis je baš u to vrijeme
lovio ribe. Upravo je bacio svoju mrežu u more. Sanduk se zaple u nju i Diktis ga izvuče na obalu. Kad je
otvorio sanduk, on ugleda, na svoje veliko iznenađenje, u njemu čenu neobične
ljepote i malog, divnog dječaka. Odmah oboje odvede svom bratu, serifskom
kralju Polidektu.


Persej
odraste na dvoru kralja Polidekta i
postade snažan, stasit mladić. Blistaše svojom božanskom ljepotom među
serifskim mladićima kao zvijezda i niko od njih ne bješe mu ravan ni po
ljepoti, ni po snazi, ni po okretnosti, ni po hrabrosti.


(
101 str. )





Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Bajka o - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 4 Icon_minitime19/7/2009, 9:02 pm



PAN





U Dionisovoj
sviti često se može vidjeti i bog Pan.
Kad se rodio veliki Pan, njegova
majka, nimfa Driopa,pogledavši sina,
užasnuta od straha pobježe. Rodio se s kozjim nogama, i s dugom bradom. Ali
njegov otac Hermes obradova se
rođenju, uze ga u naručje i odnese bogovima na sveti Olimp. Svi bogovi su se glasno radovali Panovom rođenju i smijali se dok su ga gledali.


Bog Pan
nije ostao da živi s bogovima na Olimpu,
već je otišao u sjenovite šume, u planine. Tamo, svirajući na zvučnoj svirali,
napasa on stada. Čim nimfe čuju divne zvuke Panove svirale, u gomilama žure k njemu, opkoljavaju ga i uskoro-
kolo igra po zelenoj usamljenoj dolini, uz zvuke Panove svirke. I sam Pan
voli da učestvuje u plesovima nimfi. Kad se razveseli, onda se podiže radostan
žagor po šumama na planinskim padinama. Nimfe i satiri se veselo igraju zajedno
s bučnim kozonogim Panom. Kad dođe
sparno podne, Pan se udaljava u
gustu šumu ili hladnu pećinu i tamo se odmara. Tad je vrlo opasno uznemiravati
ga, on je naprasit i može u gnijevu da pošalje težak san koji guši, može da se
pojavi neočekivano i da uplaši zastrašenog putnika svojom pojavom. Najzad, on
može da pošalje i paničan strah, takav užas kad čovjek glavom bezobzirce nagne
u bjekstvo ne primjećujući puteve, kroz šume, preko planina, po ivicama
provalija, ne opažajući da ga u tom bjekstvu na svakom koraku vreba smrt.
Dešavalo se da čitavoj vojsci Pan
zada takav strah da se ona da u panično bjekstvo. Stoga Pana ne treba ljutiti- kad se naljuti, on je strašan, ali kad nije
ljut, on je milostiv i dobrodušan. Mnoga dobra čini on pastirima. Veliki Pan čuva i nalazi grčka stada. Veseli
je učesnik u igrama veselih menada i česti saputnik boga vina, Dionisa.



( 77 str. )





Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Bajka o - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 4 Icon_minitime19/7/2009, 9:03 pm



TANTAL





U Lidiji,
u Sipilskoj gori, nalazio se bogati
grad koji se po gori zvao Sipil. U
tom gradu je vladao ljubimac bogova, Zevsov
sin – Tantal. Svačim su ga
bogovi obilno nagradili. Na zemlji nije bilo nikog ko bi bio bogatiji i
srećniji od sipilskog kralja Tantala.
A nebrojena bogatstva su mu pružali najbogatiji zlatni rudnici na planini Sipili. A niko nije imao tako rodna
polja, nikome nisu bašte i vinogradi donosili tako divne plodove. Na pašnjacima
Tantala, ljubimca bogova, pasla su
ogromna stada tankorunih ovaca, tvrdorogih bikova, krava i ergele kao vjetar
brzih konja. Kralj Tantal je imao
svega u izobilju. On je mogao do duboke starosti da živi u sreći i
zadovoljstvu, ali su ga upropastili pretjerana oholost i zločini.


Bogovi su gledali na Tantala kao na sebi ravnog. Olimpljani su često dolazili u Tantalove dvore, sjajne od zlata, i
veselo pirovali s njim. Tantal je na
poziv bogova često odlazio na svijetli Olimp,
kud nije mogao da ide nijedan smrtnik. Tamo je uzimao učešća u vijećanjima
bogova i za istom trpezom pirovao s njima u dvorcu svog oca gromovnika Zevsa. Od tako velike sreće Tantal se bješe pogordio. On je sebe
počeo da smatra ravnim čak i goniocu oblaka Zevsu. Često, vraćajući se s Olimpa,
Tantal je uzimao sa sobom hranu
bogova – ambroziju i nektar – i davao je svojim smrtnim prijateljima, pirujući
s njima u svom dvorcu. Čak i odluke koje su donosili bogovi savjetujući se na
svijetlom Olimpu o sudbini svijeta –
Tantal je saopštavao ljudima. On
nije umio da čuva tajne koje mu je povjeravao njegov otac Zevs.


Jednom prilikom za vrijeme pira na Olimpu veliki Hronov sin se obrati Tantalu
i reče mu:


-
Sine moj, ispuniću sve što budeš
zaželio. Traži od mene sve što hoćeš. Iz ljubavi prema tebi, svaku tvoju molbu
ću ispuniti.


Ali Tantal,
zaboravivši da je smrtnik, oholo odgovori svome ocu, svevladaru Zevsu :


- Nije mi potrebna tvoja milost. Ništa mi
nije potrebno. Sudbina koja mi je dodijeljena ljepša je od sudbine besmrtnih
bogova.


Gromovnik ništa ne odgovori sinu. Strašno
skupi obrve, ali se uzdrža od gnijeva. On je još uvijek volio svog sina, bez
obzira na njegovu oholost. Uskoro je Tantal
još dva puta strašno uvrijedio besmrtne bogove, i tek tada je Zevs kaznio oholog Tantala.


Na Kritu,
u gromovnikovoj domovini, živio je zlatan pas. Nekad je on čuvao novorođenog Zevsa i divnu kozu Amalteju, koja ga je hranila. Kad je Zevs odrastao i oteo Hronu
vlast nad svijetom, ostavio je na Kritu
tog psa da čuva njegovo svetilište. Efeski
kralj Pandarej, privučen ljepotom i snagom tog psa, doputova tajno na Krit i odveze ga na svojoj lađi s
ostrva. Ali gdje da sakrije čudesnu životinju? Pandarej je dugo na to mislio dok je putovao morem, pa je na kraju
odlučio da da divnog psa Tantalu na čuvanje.
Sipilski kralj je sakrio od bogova
čudesnu životinju. Tada se Zevs
rasrdio, pozvao svog sina, vjesnika bogova Hermesa
i poslao ga Tantalu da zatraži od
ovog da mu vrati zlatnog psa. Brzi Hermes
je za tren oka odjurio s Olimpa u Sipil, stao pred Tantala i rekao mu:


- Efeski
kralj ukrao je iz Zevsovog
svetilišta s Krita divnog psa i dao
ti ga na čuvanje. Bogovi Olimpljani sve znaju. Ništa od njih smrtnici ne mogu
da sakriju. Vrati psa bogu Zevsu i
čuvaj se da ne navučeš na sebe gromovnikov gnijev !


A nato će Tantal vijesniku bogova :


- Uzalud mi prijetiš Zevsovim gnijevom. Nisam uopšte vidio zlatnog psa; bogovi se
varaju. On nije kod mene.


Tantal
se zakleo strašnom kletvom da govori istinu. Tom kletvom je još više
rasrdio Zevsa. To je bila prva
uvreda koju je Tantal nanio bogovima,
ali ga gromovnik Zevs ipak nije
kaznio.


Kaznu bogova, međutim, Tantal navuče drugom uvredom bogova-
stračnim zločinom. Kada su se jednom
bogovi s Olimpa skupili da piruju u Tantalovom dvorcu, on je namislio da
iskuša da li doista sve vide i sve znaju. Sipilski
kralj nije vjerovao da bogovi Olimpljani sve vide, te stoga spremi bogovima
užasnu Trpezu. On ubi svog sina Pelopsa
i njegovo meso, pripremljeno kao divno jelo, iznese bogovima za vrijeme pira.
Bogovi su odmah shvatili zlu Tantalovu namjeru
i niko od njih ne okusi užasno jelo. Samo boginja Demetra, u velikoj tuzi za izgubljenom kćerkom Persefonom, na koju je stalno mislila, ništa ne primjećuje – pojede
rame mladog Pelopsa. Bogovi uzeše
užasno jelo, skupiše sve Pelopsovo
meso i kosti u kotao i staviše ga na jaku vatru. Hermes je svojim čarolijama opet oživio dječaka. On se pojavio pred
bogovima još ljepši nego što je ranije bio, ali mu je nedostajalo rame koje je
pojela Demetra. Po Zevsovoj naredbi, veliki Hefest je Pelopsu odmah napravio rame od bliješteće slonove kosti. Od tog
doba svi Pelopsovi potomci nose
bliještavo bijelo platno na desnom ramenu.


Tantalov
prestup prepuni čašu strpljenja Zevsa,
velikog vladar bogova i ljudi. Gromovnik baci Tantala u mračno carstvo svog brata Hada; tamo on podnosi užasnu kaznu. Mučen žeđu i glađu, on stoji u
prozračnoj vodi. Ona mu dopire do samog podbratka. Treba samo da se nagne da
utoli žeđ, ali čim se nagne – voda iščezne i pod nogama mu je samo suva, crna
zemlja. Nad Tantalovom glavom vise
grane plodnog drveća; sočne smokve, rumene jabuke, kruške, masline i nar vise
nisko nad njegovom glavom; teški, zreli grozdovi mu skoro dodiruju kosu.
Iznuren glađu, Tantal stalno pruža
ruke za divnim plodovima, ali tada nailazi burni vjetar koji odnosi plodne
grane. No, Tantala ne muče samo žeđ
i glad, vječni mu strah steže srce. Nad glavom mu visi stijena, koja se jedva
drži i svakog trenutka prijeti da ga razmrska svojom težinom. Tako se muči sipilski kralj, Zevsov sin Tantal, u
carstvu užasnog Hada; muči se u
strahu, gladan i žedan.



( 120 str. )





Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Bajka o - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 4 Icon_minitime19/7/2009, 9:04 pm







HERA ( JUNONA )





Velika boginja Hera, žena svevladara Zevsa, štiti brak i čuva svetost i
nenarušivost bračnih veza. Ona šalje supruzima mnogobrojno potomstvo i pri
rađanju djeteta blagosilja majke.


Pošto je Hron, pobijeđen od Zevsa,
izbacio iz svoje utrobe boginju Heru
i njenu braću i sestre, majka Reja
ju je odvela na kraj Zemlje sijedom Okeanu;
Heru je tamo vaspitavala Tetida. Dugo je živjela Hera daleko od Olimpa, u tišini i miru. Veliki gromovnik Zevs primjetio ju je, zavolio i ugrabio od Tetide. Bogovi su priredili Zevsu
i Heri raskošnu svadbu. Irida i harite obukle su Heru u raskošne haljine i ona je svojom
mladom, veličanstvenom ljepotom, sijala u skupu bogova na Olimpu, sjedeći na zlatnom prestolu, zajedno s velikim kraljem
bogova i ljudi- gromovnikom Zevsom.
Gospodarici Heri svi bogovi donosili
su svadbene darove, a boginja Zemlja – Geja
odgaji na svojim njedrima divnu jabuku sa zlatnim plodovima i pokloni je Zevsovoj ženi. Čitava priroda je
slavila boga Zevsa i boginju Heru.


Hera
vlada na visokom Olimpu. Kao i njen
muž Zevs, i ona zapovijeda gromovima
i munjama, na njenu riječ se nebo prekriva tamnim kišnim oblacima, a na pokret
njene ruke podižu se strašne bure. Velika Hera
je prelijepa, volooka, bjeloruka, ispod vijenca joj u talasima padaju divne
kovrdze, oči joj plamte vlašću i mirnom veličanstvenošću. Bogovi poštuju Heru; nju poštuje i njen muž, gonilac
oblaka Zevs, i često se savjetuje s
njom, ali česte su svađe između Zevsa i
Here
. Na vijećanjima bogova Hera
često prigovara Zevsu i spori s
njim. Gromovnik se tada ljuti i prijeti kaznama svojoj ženi. Hera tad ućuti i savlađuje svoj gnijev.
Ona se prisjeća vremena kad ju je Zevs
bičevao, okovao je zlatnim lancima i objesio između Zemlje i neba, privezavši
joj za noge dva teška nakovnja.


Hera
je moćna i nijedna boginja nema toliku vlast kao ona.Veličanstvena, u dugoj
raskošnoj odeždi koju je izatkala sama Atena,
u kolima u koja su upregnuta dva besmrtna konja – silazi ona s visokog Olimpa. Njena kola su sva od srebra,
točkovi od čistog zlata, a paoci na točkovima svijetle kao da su od bakra. Gdje
Hera pođe, miris se širi zemljom.
Sve živo se sklanja pred njom, velikom gospodaricom Olimpa.



( 29
str. )





Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Bajka o - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 4 Icon_minitime19/7/2009, 9:05 pm



APOLONOVO ROĐENJE





Bog svjetlosti, zlatokosi Apolon, rođen je na ostrvu Delosu. Njegova majka Latona, gonjena gnijevom boginje Here, nije nigdje mogla da nađe
utočište. Praćena zmajem Pitonom,
koga je Hera poslala, ona je lutala
po čitavom svijetu i najzad se sakrila na Delosu,
na ostrvu koje je u to vrijeme plovilo po talasima burnog mora. Čim Latona stupi na Delos, podigoše se ogromni stubovi iz morske dubine i zaustaviše to
pusto ostrvo. Ono stade čvrsto na onom mjestu gdje se i danas nalazi. Oko Delosa je šumjelo more. Tužno su se
dizale Delosove stijene, gole i bez
ikakvog rastinja. Samo su morski galebovi nalazili sklonište na tim stijenama i
javljali se na njima svojim tužnim krikom. Ali eto – rodi se bog Apolon i svuda se prosuše potoci jarke
svjetlosti. Oni kao zlatom poliše stijene na Delosu. Sve unaokolo poče da cvjeta i sija: stijene na obali, i
planina Kint, i dolina i more. Boginje koje se okupiše na Delosu svečano proslaviše rođenje boga,
prinoseći mu ambroziju i nektar. S boginjama se radovala i sva priroda naokolo.



( 30 str. )





APOLONOVA BORBA S PITONOM I OSNIVANJE


DELFIJSKOG PROROČIŠTA





Mladi, blistavi Apolon pojuri plavim nebom s lirom u rukama i srebrnim lukom na
plećima. Njegove zlatne strijele gromko su zvečale u tobolcu. Ponosan,
radostan, Apolon je jurio visoko nad
Zemljom, prijeteći svakom zlu, svemu onom što se rađa iz tmine i mraka. Žurio
je tamo gdje živi grozni Piton, koji
je progonio njegovu majku Latonu; htio je da mu se osveti za sva zla koja joj
je ovaj nanio.


Apolon
je brzo stigao do mračnog klanca u kojem je boravio Piton. Naokolo su se
uzdizale stijene penjući se visoko u nebo. U klancu je bio mrak. Njegovim dnom
brzo je proticao planinski potok, , bijel od pjene, a nad potokom su se
kovitlali oblaci. Strašni Piton uspuza
se iz svoje jazbine. Njegovo ogromno tijelo prekriveno krljuštima, izvijalo se
među stijenama u bezbroj prstenova. Od njegovog teškog tijela drhtale su i
pokretale se s mjesta stijene i planine. Jarostni Piton je sve pustođio naokolo, svuda je širio smrt. Nimfe i sve
živo bježalo je od užasa. Piton se podiže, moćan, jarostan, otvori svoju užasnu
čeljust i samo što ne proguta zlatokosog Apolona.
Utom se razleže zvuk tetive srebrnog luka, kao iskra zasvijetli u vazduhu
zlatna strijela koja nije nikad promašila, za njom druga, pa treća; strijele su
kao kiša osule po Pitonu, koji pade
na zemlju bez daha. Gromko zazvuča slavodobitna
pobjednička pjesma ( pean ) zlatnog Apolona,
pobjednika čudovišta Pitona, a
pratile su je zlatne strune njegove božanske lire. Apolon zakopa u zemlju Pitonovo
tijelo, tamo gdje se nalaze sveti Delfi,
i osnova u Delfima svetilište i
proročište, da bi u njima proricao ljudima volju svoga oca Zevsa.


S visoke obale, daleko na pučini, Apolon, odjednom ugleda lađu kritskih
mornara. Prerušen u delfina, baci se u plavo more, stiže lađu i kao svijetla
zvijezda izletje iz morskih talasa na njenu krmu. Apolon uvede lađu u pristanište grada Krise i kroz plodonosnu dolinu povede kritske mornare u Delfe, svirajući im na zlatnoj liri. On
ih učini prvim sveštenicima svog svetilišta.


















Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Bajka o - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 4 Icon_minitime19/7/2009, 9:15 pm

ANTOLOGIJA GRCKIH
MITOVA






Pelaski mit o
stvaranj svijeta






U pocetku se boginja svih stvari, Eurinoma, podize naga iz haosa, ali ne
nadje nista cvrsto na sta bi stala te zato odvoji vodu od neba, igrajuci
usamljena na talasima. Igrala je tako krecuci se prema jugu, a vjetar koji je
pokretala svojom igrom ucini joj se kao nesto novo I narocito, kao nadahnuce za
stvaranje. Okrecuci se oko sebe, ona dohvati sjeverni vjetar, protrlja ga
rukama I gle cuda ! Pojavi se velika zmija Ofion.
Da bi se zagrijala,Eurinoma poce da igra sve zesce I zesce, sto kod Ofiona
izazva pozudu, te on obavi njene bozanske udove I spoji se s njom. Otada Sjeverac,
koga jos zovu I Borej , poce da
oplodjava; zbog toga kobile cesto okrecu svoje zadnjice vjetru I zdrijebe se
bez pastuva. To je prica kako je Eurinoma zatrudnjela.


Ona zatim uze oblik golubice I, lezeci na
talasima izvjesno vrijeme, snese sveopste jaje. Na njenu zapovijest, Ofion se
oko jajeta obavi sedam puta I grijao ga je dotle dok se ono ne rasprsnu I iz
njega ne ispadnu Eurinomina djeca – sve stvari koje postoje : Sunce, Mjesec,
planete I zvijezde, zemlja sa svojim planinama, rijekama, biljem I
zivotinjama.


Eurinoma I Ofion izabrase za svoj dom
Olimp, ali Ofion tada poce da vrijedja Eurinomu, hvalisuci se kako je on sam
stvorio Svemir. Na ovo ga ona smjesta prignjeci petom, izbi mu zube, pa ga
zatim progna pod zemlju u mracnu pecinu.



Zatim boginja stvori sedam planetarnih sila I nad svakom od njih postavi
po jednu Titanku I Titana – Teu I
Hiperiona
za Sunce; Fojbu I Atlanta
za Mjesec Dionu I Krija za planetu
Mars ; Metidu I Koeja za planetu
Merkur ; Temidu I Eurimedonta za
planetu Jupiter; Tetidu I Okeana za
Veneru; Reu I Krona za planetu
Saturn.


Prvi covjek bjese Pelazg, praotac svih Pelazga; on je iznikao iz zemlje Arkadije, a za njim nikose jos neki.
Pelazg ih nauci da grade kolibe, da se hrane zirom I da od svinjske koze siju
tunike kakve jos nose siromasni ljudi u Euboji I Fokidi.


U ovom prastarom vjerskom sistemu jos nije
bilo ni bogova ni svestenika, nego je postojala samo sveopsta boginja I njene
svestenice, posto je zena bila vladajuci pol, a muskarac samo njena preplasena
zrtva. Ocinstvo se nije postovalo, a oplodjavanje zene se pripisivalo vjetru;
moglo je da uslijedi I slucajnim gutanjem insekta; smatralo se , takodje, da zena moze
da se oplodi ako jede pasulj.Nasljedstvo je prenoseno iskljucivo po majcinoj
liniji, dok se zmija smatrala za reinkarnaciju mrtvih. Eurinoma ( “ velika
lutalica “ ) bio je naziv za boginju vidljivog Mjeseca ; njeno sumersko ime
bilo je Jahu ( “ uvazena golubica “
) , naziv koji je presao na Jehovu
kao tvorca . Marduk je na
vavilonskim proljecnim igrama simbolicno prepolovio golubicu kad je uveo novi
poredak svijeta.


Ofion,
ili Borej
, je zmija tvorac ( demijurg ) u jevrejskom I egipatskom mitu, a u
ranoj umjetnosti Sredozemlja boginja se stalno pojavljuje u njegovoj pratnji.
Od zemlje rodjeni Pelazgi, koji su tvrdili da su postal od Ofionovih zuba,
vjerovatno su bili neolitski ljudi, prispjeli na grcko kopno iz Palestine
negdje oko 3500 g.pr.n.e., a sedam stotina godina kasnije su ih rani Heleni –
doseljenici iz Male Azije, prispjeli preko Kiklada – zatekli na Peloponezu. Ali
naziv “ Pelazgi “ se siroko primjenjivao na sve prehelenske stanovnike Grcke.
Tako Strabon navodi Euripida, koji objasnjava da su Pelazgi
prihvatili naziv “ Danajci “ kad je Danaj
dosao u Arg sa svojih pedeset
kceri. To sto im se pripisuje raskalasno ponasanje, odnosi se, vjerovatno, na
njihov prehelenski obicaj eroticnih orgija. Strabon u istom odjeljku kaze da su
oni koji su zivjeli u blizini Atine bili poznati kao Pelargi
( “ rode “ ); vjerovatno im je roda
bila ptica – totem.


Titani
( “ gospodari “ ) I Titanke imali su
odgovarajuce parnjake u ranoj vavilonskoj I palestinskoj astrologiji, gdje su
bili bozanstva koja vladaju sedmicom svete planetarne nedjelje ; vjerovatno da
su ih uveli Kanaaniti I Hetiti
prilikom naseljavanja Korintske prevlake, pocetkom drugog milenijuma prije nase
ere, a mozda cak I rani Heleni. Ali
kada je u Grckoj prestao da vlada kult Titana, kad sedmodnevna nedjelja nije
vise bila svojstvena zvanicnom kalendaru, neki pisci poceli su da navode
dvanaest Titana, vjerovatno da bi odgovarali znacima Zodijaka.Hesiod, Apolodor,
Stefan Vizantijski, Pausanija
I drugi daju nepotpunu listu njihovih imena.
U vavilonskom mitu, gospodari, vladari planeta Samas, Sin, Nergal, Bel
,Beltis I Ninib
bili su svi muskog pola, osim Beltis, boginje ljubavi.


Ali u
germanskoj nedjelji, koju su Kelti preuzeli
sa istocnog Sredozemlja, nedjeljom , utorkom I petkom vladale su Titanke, dok
su Titani vladali ostalim danima. Sudeci po bozanskom svojstvu Ajolovih kceri I sinova, svrstanih po
parovima I po mitu o Niobi, vidi se
da je u vrijeme kada je ovaj system prvi put prodro iz Palestine u prehelensku
Grcku, radi zastite boginja bilo dobro da bude uvijek po jedan Titan I jedna
Titanka. Ali ubrzo se njihov broj od cetrnaest sveo na mjesovitu grupu od njih
sedmoro. Postojale su sljedece planetarne sile : Sunce za svjetlost, Mjesec za
cini ; Mars za rast ; Merkur za mudrost; Jupiter za poredak; venera za ljubav;
Saturn za mir. Grcki klasicni arheolozi usaglasili su se sa vavilonskim,
podjelili planetarne sile Heliju,
Seleni, Areju, Hermesu ili Apolonu,
Zevsu,
Afroditi I Kronu
– cijim se latinskim imenima jos uvijek nazivaju dani u
nedjelji kod Francuza, Italijana I Spanaca.


Najzad, govoreci mitoloskim jezikom, Zevs je progutao Titane, pa cak I
samoga sebe, buduci da je I sam prvobitno bio Titan. Jevreji iz Jerusalima
klanjaju se transcendentalnom bogu, koji u sebi sadrzi planetarne sile
nedjelje: ova je teorija izrazena u simbolima na sedmokrakom svijecnjaku I u
sedam stubova mudrosti. Sedam planetarnih stubova postavljenih u blizini
konjskog groba kod Sparte bili su
ukraseni na starinski nacin, kako kaze Pausanija
,
a mozda su imala veze I sa egipatskim obredima koje su donijeli Pelazgi.
Ne zna se jesu li ovu teoriju Jevreji pozajmili od Egipcana ili Egipcani od
Jevreja, ali bilo kako bilo, takozvani heliopoljski Zevs, o kome A.B.Kuk
raspravlja u svome “ Zevsu “, bio je
po svojim obiljezjima egipatski I imao je na poprsju, kao glavne ornamente
oklopa, sedam planetarnih sila; cesto su se I poprsja ostalih Olimpljana
nalazila na ornamentima u pozadini. U Spaniji, kod Tortosa, nadjena je bronzana
statueta ovoga boga, a jedna druga otkrivena je u Biblosu, u Fenikiji. Mermerna
nadgrobna spomen – ploca iz Marselja ima sest planetarnih poprsja I figuru Hermesa u prirodnoj velicini, koji
takodje ima veliki znacaj – vjerovatno kao osnivac astronomije. Takodje, Kvintus Valerije Soranus pripisivao je
Jupiteru svojstvo transcendentalnog bozanstva, iako se u Rimu vrijeme nije
racunalo na sedmice kao u Marselju, Biblosu I, vjerovatno, Tortosu. Ali
planetarne sile nikada nisu smjele da uticu na zvanicni olimpijski kult, posto
se smatralo da nisu grcke pa, prema tome, ni patriotske. Aristofan kaze preko Trigala,
da su Mjesec I Sunce, “ tastara propalica “, kovali zavjeru da izruce Grcku u
ruke persijskih varvara.


Iz Pausanijevog
tvrdjenja da je Pelazg bio prvi covjek, moze se zakljuciti da su se tragovi
neolitske kulture odrzali u Arkadiji do u klasicno doba.
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Bajka o - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 4 Icon_minitime19/7/2009, 9:16 pm






Homerski I orficki mitovi o stvaranju
svijeta






Neki smatraju da svi bogovi I sva ziva
bica vode porijeklo iz vrela Okeana,
koji je opasao svijet, a da je Tetija
bila majka sve njegove djece.


Ali orficari pricaju da se crnokriloj Noci , boginji pred kojom I Zevs osjeca
strah,udvarao Vjetar pa je snijela
srebrno jaje u utrobi Mraka , a da
se iz tog jajeta izlegao Erot , koga
neki zovu Fan, I pokrenuo svijet iz
mirovanja. Erot je bio dvopolan I zlatokrili. Imao je cetiri glave pa je
ponekad rikao kao bik ili lav, a ponekad je siktao kao zmija ili blejao kao
ovan. Noc, koja ga je nazvala Erikepaj I Protogen – Fajtont, zivjela je s njim u pecini I pokazivala se u
trojstvu kao Noc, Red I Pravda. Ispred pecine je sjedjela neizbjezna
majka Rea, udarajuci u bronzani
dobos, skrecuci paznju ljudi na svoja prorocanstva. Fan je stvorio zemlju, nebo, Sunce, Mjesec, ali je Trojna Boginja vladala svijetom sve dok
njen skiptar nije presao u ruke Urana.


Homerov mit je jedna verzija pelaske
price o stvaranju svijeta, ako se uzme
da je Tetija vladala morem kao Eurinoma ,a Okean obgrlio
Univerzum kao Ofion. Orficki mit je verzija na kojoj se osjeca uticaj kasnije
misticke doktrine o ljubavi ( Erof
) I teorije o odnosu polova. Srebrno jaje koje je snijela Noc jeste Mjesec, jer je
srebro mjesecev metal. Kao Erikepaj
( “ onaj koji se hrani vrijesom “ ), ljubavni bog Fan ( “ onaj koji objelodanjuje “ ) sin je Velike Boginje , predstavljen je kao nebeska pcela koja jako zuji.
Kosnica je smatrana idealnom organizacijom, a to potvrdjuje I mit o zlatnom
dobu, kad je med kapao sa drveca. Rea
je udarala u svoj bronzani bubanj da bi sprijecila pcele da se roje na
pogresnom mjestu, a I da bi rastjerale zle duhove, a to su cinili I oni sto su
u misterijama rikali kao bikovi. Kao Protogen
– Fajtont
( “ prvorodjeni koji blista “ ), Fan je Sunce, koga su orfici nacinili simbolom svjetlosti, a njegove cetiri glave u
vidu simbolickih zvijeri predstavljaju cetiri godisnja doba. Prema Makrobiju, kolofonsko svetiliste
poistovjecuje ovoga Fana sa
transcendentalnim bogom Iao: Zevs ( ovan ) Proljece; Helije ( lav ) Ljeto ; Had ( zmija ) Zima; Dionis ( Bik ) Nova godina. Prenosenje
skiptra Noci na Urana prati prodiranje patrijarhata.
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Bajka o - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 4 Icon_minitime19/7/2009, 9:17 pm




BOGOVI





Mitovi o bogovima I njihovoj borbi s
gigantima I titanima uglavnom su izlozeni po Hesiodovom djelu “ Teogonija
( Porijeklo bogova ); neke legend su uzete I iz Homerovih epova “ Ilijada “
I “ Odiseja “
I iz djela rimskog pjesnika Ovidija _ “ Metamorfoze “(
Preobrazaji ).


U pocetku bjese vjecni, bezgranicni, tamni
Haos. On bjese izvor zivota. Sve je
poniklo iz bezgranicnog Haosa – cijeli Svijet I besmrtni bogovi. Iz Haosa je
nastala I boginja Zemlja – Geja. Ona
se siroko rasprostirala, mocna, dajuci zivot svemu sto zivi I raste na njoj.
Daleko, pak, pod Zemljom, tako daleko kao sto je od nas daleko neobuhvatno
svijetlo Nebo , u neizmjerljivoj
dubini- rodio se mracni Tartar,
uzasni bezdan , pun vjecne tame. Iz Haosa, tog izvora zivota rodila se mocna
sila, ljubav Eros , koja sve
ozivljuje. Poce da se stvara svijet. Bezgranicni Haos stvori vjecni mrak – Eraba , I tamnu noc Njuktu. A od Noci I Mraka potekose vjecna svjetlost
_ Etar, I radosno svijetli dan – Hemera. Svjetlost se razli po svijetu I
pocese da se smjenjuju dan I noc.


Mocna, blagodetna Zemlja rodi plavo Nebo- Uran I tada se rasprostre nebo nad zemljom. Prema nebu se gordo
podigose visoke Planine, koje je rodila Zemlja I siroko se razli More, koje vjecno sumi. Majka Zemlja
rodi Nebo, Planine I More I oni nemaju oca.


Svijetom zavlada Uran – Nebo . On se ozeni blagodetnom Zemljom. Uran I Geja rodise sest sinova I sest kceri – mocne grozne Titane. Njihov sin, titan Okean, koji tece kao beskrajna rijeka
oko citave Zemlje, I boginja Tetida
donese na svijet rijeke, koje valjaju svoje talase prema moru, I morske boginje
Okeanide. Titan Hiperion , pak I Teja rodise
djecu : Sunce – Heliosa, Mjesec – Selenu, I rumenu Zoru, ruzicastoprstu Eos
( Aurora ).


Od Astreja
I Eos
postadose sve zvijezde, koje gore na tamnom nocnom nebu, I svi
vjetrovi: burni sjeverni vjetar Borej,
istocni Eur, vlazni juzni vjetar Not I zapadni Zefir, koji nosi oblake bogate kisom.


Pored Titana, mocna Zemlja rodi tri Diva –
kiklopa s jednim okom na celu I tri
kao planine ogromna pedesetoglava diva – storuke hekatonhejre ( tako nazvane stoga sto je svaki od njih imao po sto
ruku ). Njihovoj strasnoj snazi niko ne moze da se odupre, a njihova stihija je
neogranicena.


Uran omrznu svoju djecu – divove, zatvori
ih u duboki mrak, u njedra boginje Zemlje I ne dozvoljavase im da izlaze na
svjetlost dana. Njihova majka Zemlja patila je zbog toga. Gusilo ju je to strasno
breme zatvoreno u njena jedra. Stoga ona pozva svu djecu I poce da ih ubjedjuje
da treba da ustanu protiv oca Urana. Ali oni ne smjedose da dignu ruku na
njega. Samo najmladji od njih, podmukli Hron
zbaci svojom lukavoscu oca I oduze mu vlast.


Da
bi kaznila Hrona, boginja Noc rodi mnostvo uzasnih bozanstava : Tanata – smrt, Eridu – razdor, Apatu
obmanu, Hera – unistenje, Hipnosa – san, s rojem mracnih, teskih
snovidjenja, nepostednu Nemezidu
osvetu za prestupe, I mnoge druge. Ovi bogovi
unesose u svijet, kojim je vladao na prestolu svog oca bog Hron – uzas, razdor, obmanu, borbu I
nesrecu.
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Bajka o - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 4 Icon_minitime19/7/2009, 9:18 pm




Zevsovo rodjenje





Hron ne bjese siguran u to da ce vlast
zanavijek ostati u njegovim rukama. Bojao se da protiv njega ne ustanu njegova
djeca I dag a ne zbace isto onako kao sto on bjese zbacio svoga oca Urana. On
se bojao svoje djece, stoga naredi svojoj zeni Reji da mu donosi svako dijete
koje se rodi I on ga je nemilosrdno gutao. Reja se uzasavala gledajuci sudbinu
svoje djece. Hron ih bjese vec petoro progutao : Hestiju, Demetru, Heru, Hada I Posejdona.


Reja nije htjela da izgubi I svoje
posljednje dijete. Po savjetu svojih roditelja, Urana – Neba I Geje- Zemlje , ode na ostrvo Krit I tamo u dubokoj
pecini, rodi najmladjeg sina Zevsa. Ona sakri u toj pecini svoga sina od
surovog oca, a Hronu dade da proguta umjesto sina dugacak kamen zamotan u
pelene. Hron nije slutio da je bio obmanut od zene.


Zevs je , medjutim, za to vrijeme rastao
na kritu. Nimfe Adrasteja I Ideja
gajile su malog Zevsa, dojile ga
mlijekom bozanske koze Amalteje.
Pcele su malom Zevsu donosile med s planine Dikti. Na ulazu u pecinu mladi kureti uvijek kad bi mali Zevs
zaplakao udarali su macem u stit da Hron ne bi cuo njegov plac i da ne bi Zevsa
snasla sudbina brace I sestara.





Zevs zbacuje Hrona. Borba bogova Olimpljana s Titanima






Prelijepi I mocni bog Zevs je odrastao I
stasao. On ustade protiv svoga oca I natjera gad a na svijet vrati djecu koju
bjese progutao. Jedno za drugim Hron poce da izbacuje svoju djecu – bogove,
prelijepe I radosne. Oni otpocese borbu s hronom I titanima za vlast nad
svijetom. Ta je borba bila uzasna I uporna. Hronova djeca se
utvrdise na visokom Olimpu. Na njihovoj
strani su bili neki titani, a prvi medju njima titan Okean I njegova kci Stiks
s djecom -Revnoscu, Moci
I Pobjedom
. Ova borba bijese opasna za bogove na Olimpu. Mocni
I strasni su bili titani, ali kad kiklopi dodjose u pomoc Zevsu I
iskovase mu gromove I munje, koje ovaj stade d abaca na titane. Ta borba je
trajala deset godina, a jos se nije moglo vidjeti na cijoj ce strani biti
pobjeda.Zevs ,naizad rijesi , da iz
Zemljinih njedara oslobodi storuke divove – hekatonhejre; on ih pozva u
pomoc. Uzasni, ogromni kao planine, oni
izadjose iz Zemljinih njedara I jurnuse u borbu. Odvaljivali su velike
stijene s raznih planina I bacali ih na
titane. Stotine stijena je letjelo prema titanima dok su oni prilazili Olimpu.
Zemlja je stenjala.Tutnjava bjese ispunila vazduh I sve se naokolo njihalo. Cak
je Tartar podrhtavao od te borbe. Zevs je bacao plamene munje jednu za drugom I
gromove koji su strasno tutnjali. Vatra je zahvatila citavu zemlju. Mora su kipjela.
Dim I smrad pokrise sve gustim velom. Najzad, mocni titani zadrhtase. Njihova
snaga bjese slomljena, oni bjehu pobijedjeni. Olimpljani ih zatim okovase I
bacise u mracni Tartar, u vjecnu tamu. Kraj neprobojnih bakarnih vrata stadose
da strazare storuki Hekatonhejri I
da paze da se mocni titani ne vrate opet iz mracnog Tartara na slobodu. Prosla
je vlast titana nad svijetom.






Zevsova borba s Tifonom






Ali ovim ne bjese zavrsena borba. Geja – Zemlja rasrdi se na Olimpljanina
Zevsa sto je tako surovo postupio s
njenom pobjedjenom djecom – titanima. Ona stoga stupid u brak s mracnim Tartarom I rodi uzasno stoglavo
cudoviste Tifona. Ogroman, sa
stotinu zmajevih glava – Tifon se
podize iz Zemljinih njedara. Divljim zavijanjem ustalasa vazduh. U tom
zavijanju su se culi lavez pasa, ljudski glasovi, urlik razjarenog bika I
lavlja rika. Oko Tifona stade da se
kovitla buran plamen, a Zemlja se ugibase pod njegovim teskim stopalima. Bogovi
uzdrhtase od uzasa. Ali na njega sad smjelo jurnu gromovnik Zevs I nastade teska borba. U Zevsovim rukama opet zasijase munje,
razlijeze se grmljavina. Zemlja I nebeski svod ljuljahu se iz temelja. Zemlja
opet buknu jarkim plamenom kao za vrijeme borbe s titanima. Mora kljucahu od same
Tifonove blizine. Sipalo je na
stotine strijela – munja gromovnika Zevsa.
Izgledalo je da od njihove vatre gori I sam vazduh I mracni olujni oblaci. Zevs spali Tifonu svih njegovih stotinu glava. Tifon pade na zemlju; od njegovog tijela nasta takva vrelina da se
sve topilo unaokolo. Zevs podize Tifonovo tijelo I baci ga u mracni Tartar koji ga je rodio. Ali I tamo Tifon jos prijeti bogovima I svemu sto
zivi na Zemlji. On stvara bure I erupcije; s Ehidnom, poluzenom – poluzmijom, rodio je strasnog dvoglavog psa Orfa, paklenog psa Kerbera, Lernejsku hidru I Himeru. Tifon cesto potresa Zemlju.


Bogovi Olimpljani pobjedise svoje
neprijatelje. Vise niko ne mogase da se protivi njihovoj vlasti. Oni su sad mogli
mirno da upravljaju svijetom. Najmocniji medju njima, gromovnik Zevs, uze za sebe nebo, Posejdon – more, a Had – podzemno carstvo u kojem borave duse umrlih. Zemlja, pak,
ostade zajednicka. Mada su hronovi sinovi medju sobom podijelili vlast nad
svijetom, ipak svima kraljuje gospodar neba – Zevs; on vlada ljudima I bogovima; on upravlja svim u svijetu.
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Bajka o - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 4 Icon_minitime26/7/2009, 8:02 pm

CRVENDAĆ





Bilo je to u doba kada je Gospod Bog stvarao svijet, ne samo nebo i zemlju nego i životinje i biljke, kojima je u isto vrijeme davao imena.


Ima mnogo priča iz ovoga doba. I kada bi ih ljudi sve znali, znali bi onda i objašnjenje za sve u svijetu što se sada ne može razumjeti.


Dogodilo se tada da je, kada je Gospod sjedjeo u raju pa slikao sve ptice, nestalo boje u Gospodnjim sudovima te bi češljugar ostao bez boje da nije Gospod sve četkice obrisao o njegovo perje.


Dogodilo se tada i to da je magarac dobio svoje duge uši zato što nije upamtio kako mu je ime.


Zaboravljao je čim bi nekoliko koraka krenuo po rajskoj livadi i triput se vraćao i pitao kako se zove, sve dok Gospod ne postade malo
nestrpljiv, pa ga dohvati za oba uva i reče mu:


- Zoveš se magarac, magarac !

I dok je tako govorio, izvukao mu je uši toliko da je
dobio bolji sluh pa upamtio šta mu je rečeno.

Tog istog dana dogodilo se i to da pčela bude kažnjena. Jer kad je pčela stvorena, počela je odmah da skuplja med, a životinje i ljudi, koji su primjetili kako med slatko miriše, došli su i htjeli da ga okušaju. Ali pčela je željela da sve za sebe zadrži pa je tjerala svojim otrovnim ubodima sve one koji bi se približili njenome saću. Vidio je to Gospod pa odmah zovnu pčelu k sebi.

- Dao sam ti dar da skupljaš med, tu najslađu stvar na svijetu- kazao je Gospod Bog – ali ti zato nemaš prava da budeš zla prema svojim bližnjima. Upamti: uvijek kada budeš ubola nekoga koji želi da okuša tvoj med, moraćeš da umreš.

Ah, da, dogodilo se tada i to da je zrikavac ostao slijep, a mrav izgubio svoja krila. Dogodilo se mnogo čudnih stvari toga dana.

Gospod Bog je sjedjeo cijeloga dana, velik i blag, i stvarao, budio živote, a predveče, pade mu na um da stvori jednu malu sivu pticu.


- Upamti, ti se zoveš crvendać – kazao je Bog ptici kada ju je napravio.

I on je spusti na svoj dlan pa je pusti da odleti.

Ali kada je ptica jedno vrijeme letjela i razgledala lijepu zemlju na kojoj će živjeti, zaželje da i sama sebe vidi. Tada primjeti da je sva siva i da nema nijednog crvenog pera. Uzalud se okretala i ogledala u vodi. Nijednog crvenog pera nije mogla da ugleda.

Tada poletje ptica natrag Gospodu našem.

A Gospod je sjedjeo na prestolu nebeskom, dobar i blag, a iz njegovih ruku izlazili su leptiri koji su lepršali oko njegove glave, golubovi su gukali na njegovim ramenima, a iz zemlje unaokolo izbijale su ruže, krinovi i krasuljci. Srce male ptice kucalo je žestoko od straha, ali u lakome luku letjela je ona sve bliže i bliže Gospodu našem i najzad se spustila na njegovu ruku.

Zapita je tada Gospod šta želi.

- Htjela bih samo za jedno da te zapitam – kazala je ptičica.

- Šta želiš da znaš ? – upitao je nju Gospod.

- Zašto si me nazvao crvendaćem, kada sam
sasvim siva od kljuna do repa ? Zašto si me crvendaćem nazvao, kad nemam nijednog jedinog crvenog pera ?

I ptica je gledala Gospoda našeg svojim malim crnim očima kao da preklinje i okrenula glavicu. Unaokolo je vidjela fazane, sve crvene pod lakim zlatnim prahom, papagaje s bogatim crvenim okovratnicima, pjetlove s crvenim repovima, a da i ne govorimo o leptirima, zlatnim ribama i ružama. I mislila je, razumije se, kako bi bila potrebna samo jedna kapljica te boje da joj se metne na grudi pa da bude lijepa ptica i da joj ime pristaje.

- Zašto da se zovem crvendać, kada sam sasvim siva? – kazala je ptica ponovo.

Očekivala je da će joj Gospod odgovoriti :“ Ah, ptičice, zaboravio sam da tvoje perje obojim. Čekaj malo, sad ću to učiniti. “
Ali Gospod se nasmiješi i reče:

- Nazvao sam te crvendaćem i ti ćeš se i dalje tako zvati, ali ti sama moraš gledati da tvoje perje zasluži crvenu boju.

I govoreći to, Gospod podiže ruku i pusti pticu da ponovo odleti u svijet.

Ptica odletje zamišljena u raj. Šta može učiniti jedna ptičica, kako može da zasluži crveno perje?

Crvendaću pade na pamet jedino da gnijezdo
sagradi u trnovitom žbunu . Ugnijezdio se, zaista, između trnja, tamo gdjesu
grane bile najgušće. Kao da se nadao da će neki ružin list pasti njemu na grlo i da će mu dati svoju boju .



*


Prošlo je mnogo godina od toga dana koji, je bio najradosniji na zemlji. Od tog doba i životinje su, kao i ljudi, napustili raj i raširili se po cijeloj zemlji. I ljudi su stigli dotle da su umjeli da oru zemlju i da plove morem, pravili su za sebe haljine i ukrase, naučili su odavno da grade velike hramove i moćne gradove kao što su bili Teba, Rim i Jerusalim.

Dođe tada jedan novi dan koji ni u povijesti zemlje neće biti dugo zaboravljen, a izjutra toga dana sjedjeo je crvendać na malom golom brežuljku pred zidovima Jerusalima i pjevao svojim mladuncima koji su ležali u gnijezdu jednoga niskog trnovitog žbuna.

Crvendać je pričao svojoj djeci o divnome danu stvaranja i o davanju imena, baš kao što je svaki crvendać pričao svome potomstvu, počevši od prvog koji je čuo Božju riječ i iz Božje ruke poletjeo.
-I vidite – završavao je on priču –
toliko je godina proteklo od tog dana stvaranja, tolike su ruže cvjetale,
toliko se ptica iz svojih jaja ispililo, toliko da se izbrojati ne može, ali
crvendaći su i dalje male sive ptice i nisu uspjeli da dobiju crveno perje.
Mladunci su široko otvorili kljunove i upitali nisu li njihovi preci pokušali da učine neko veliko djelo kako bi izvojevali za sebe dragocjenu crvenu boju.

- Činili smo sve što smo mogli – kazala je mala ptica. – Ali nam ništa nije polazilo za rukom. Već prvi crvendać sreo se sa jednom drugom pticom koja je potpuno ličila na njega pa je počeo odmah da je voli tako žestokom ljubavlju da je osjećao kako mu se grudi žare. „ Ah“, mislio je on, „ sad razumijem, dobri Bog je htio da ja tako toplo volim da se od ljubavne vatre koja živi u mom srcu zarumeni perje na mojim grudima“. Ali to se
nije dogodilo ni njemu ni drugima niti će se ikome dogoditi.

Mladunci su zacvrkutali žalosno jadikujući što crvena boja neće ukrasiti njihovo perje.

- Uzdali smo se u pjesmu – kazala je ptica govoreći razvučenim glasom. – Već prvi crvendać pjevao je tako da su mu se grudi nadimale od oduševljenja i on se opet ponadao. „ Ah“, mislio je on, „
pjevačka vatra koja živi mojoj duši obojiće crveno moje perje na grudima“. Alion se prevari kao što su se i svi prevarili poslije njega i kao što ćete se i
vi prevariti.
Čulo se tada žalosno pištanje iz goluždravih grla malih ptica.

- Uzdali smo se u svoju hrabrost i junaštvo – kazala je ptica.- Već prvi crvendać borio se hrabro sa ostalim pticama i njegove grudi su se žarile borbenim žarom. „Ah“ , mislio je on, „ moje će se grudi crveno obojiti od ovog borbenog plamena koji plamti u mome srcu“. Ali ni u tome nije uspio kao i svi poslije njega što nisu i kao što ni vi nećete uspijeti.
Majušne ptice hrabro zacvrkutaše da će one pokušati da osvoje tu obećanu nagradu, ali stara ptica odgovori žalosno da je to nemoguće. Čemu mogu oni da se nadaju, kad toliko odlučnih predaka nije uspjelo da stigne do cilja? Šta mogu oni drugo da čine nego da vole, da pjevaju, da se bore? Šta mogu...
Ptica zastade usred riječi, jer iz jedne jerusalimske kapije dolazaše gomila svijeta i svi su se žurili ka brežuljku na kome je ptica imala gnijezdo.
Bilo je tu konjanika na bijesnim konjima, ratnika s dugim kopljima, dzelata s klinovima i čekićima, a bilo je i nekoliko dostojanstvenih sveštenika i sudija, uplakanih žena , a ispred svih rulja naroda, s koca i konopca, gomila strašnih skitnica koja se stalno derala.

Mala siva ptica sjedjela je dršćući na ivici gnijezda. Plašila se da će mali žbun svakog trenutka biti zgažen a njeni mladunci pobijeni.

- Pazite – doviknula je svojim malim pticama – skupite se i ćutite. Ovamo nailazi konj koji kao da će preko nas preći, ovamo nailazi ratnik sa gvožđem okovanim sandalama. Ovamo dolazi cijela ta divlja svjetina.

Odjednom prestade ptica da opominje svoje mladunce pa se ućuta. Kao da zaboravi opasnost u kojoj lebdi.

Iznenada sletje ona na gnijezdo pa raširi krila preko svojih mladunaca.

- Ne, to je strašno – kazala je ona. – Neću da vidite to. Ovo su tri zločinca koja će razapeti na krst.


I ona plašljivo raširi krila tako da mladunci ne mogu ništa da vide. Čuli su samo kako čekići udaraju, kako jauci odjekuju i kako bjesne divlji uzvici naroda.

Crvendać je pratio cijeli taj prizor očima koje su se razgoračile od užasa. Nije mogao da odvoji pogleda od ova tri nesrećnika.

- Kako su svirepi ljudi! – kazala je prica poslije nekog vremena.- Nije im dosta što ova sirota bića prikivaju na krst.
Ne, na glavu jednoga natakli su vijenac od oštroga trnja... Vidim kako je trnje
izranjavilo njegovo čelo i kako krv teče. A taj čovjek je tako lijep i gleda
tako blagim očima da bi ga svako morao voljeti. Izgleda mi kao da mi je
strijela probola srce kada ga gledam kako pati.

Mala ptica osjećala je sve veće saučešće prema čovjeku sa trnovim vijencem.

- Da sam ja moj brat orao – mislila je ona
– izvadila bih mu klinov iz ruku a svojim oštrim kandzama rastjerala bih ljude
koji ga muče.

Vidjela je kako krv kapa iz čela razapetog i više nije mogla da ostane mirna u svom gnijezdu.

- Mada sam mala i slaba, moram nešto da učinim za jednoga razapetog čovjeka - mislila je ptica, pa napustila svoje gnijezdo i odletjela kružeći u velikim krugovima oko razapetog.

Obišla ga je nekoliko puta ne usuđujući se da mu priđe bliže, jer je to bila plašljiva ptičica koja nikada nije smjela da priđe nekom čovjeku. Ali polako je skupila hrabrost, priletjela sasvim blizu i kljunom izvukla jedan trn koji se zario u čelo razapetog.

Ali dok je to radila, pade jedna kap krvi razapetog na njeno grlo. Raširi se brzo i oboji sve malo nježno perje. Kada ptica stiže ponovo u gnijezdo, uzviknuše njeni mladunci:
- Grudi su ti crvene, tvoje perje na
grudima je crvenije od ruža !

- To su samo kapi krvi iz čela sirotog čovjeka – kazala je ptica. – Nestaće ih čim se okupam u potoku ili u bistrome izvoru.

Ali ma koliko se ptica kupala, crvena boja nije nestajala sa njenoga grla, a kada su njeni mladunci porasli, blistalo se krvavo crvenilo i sa njihovog perja na grudima, baš kao što se guša i grudi svakoga crvendaća crvene do današnjeg dana.
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Bajka o - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 4 Icon_minitime11/2/2010, 9:32 pm

CARSKA KĆI PET CVETOVA

CARSKA KĆI PET CVETOVA ( Indijska bajka )

Imao jedan car sina koga nije voleo. Jedanput dode sin k majci, pa ce joj reci:
- Bolje je da odem odavde. Otac me ne voli.
Carica upita cara da li se slaže s tim da pusti carevica.
Car odgovori da ne zadržava svoga sina, ali da sumnja da sin može sam sebe da prehrani, a on nema namere da na ludosti daje novac; ako sin želi da ide, neka ide i neka živi kako zna.
Tada carica opremi sina: dade mu zavežljaj sa haljinama i nekoliko hlebova, a u svaki hleb stavi po jedan zlatnik, da putnik ne bi ostao bez novca. Carevic se oprosti s majkom i krenu na put. Dugo je išao. Najzad stiže na kraj velikog grada. Tu zamoli nekog stolara da kod njega prenoci. Stolar je baš tada pravio drvene cipele, pa ce reci carevicu:
- Zdravo, mladicu! Kao što vidiš, ja sam sad zauzet poslom. Otidi u kucu i tamo ce te nahraniti.
Mladic zamoli stolarevu ženu i kcer da ga nahrane.
- Rado cemo te nahraniti - rece kci - ali šta da se radi? Nemam drva da založim pec, a do šume je daleko.
Carevic se osvrte, vide u sobi drvene cipele, iscepa ih, dade devojci i rece:
- Založi pec ovim cipelama. Ja cu s tvojim ocem sve da uredim.
Ona ga posluša.
Ujutro carevic krenu u šumu, nade podesno drvo, odsece ga i napravi drvene cipele. Treba reci da je on bio vešt covek i da su mu cipele ispale mnogo bolje nego stolaru. Carevic stavi svoje cipele tamo gde su stajale stolareve.
Slucajno toga jutra carev sluga pode da kupi za cara drvene cipele - u toj su zemlji svi ljudi, pa i sam car, nosili drvene cipele. Vide sluga cipele koje je napravio carevic i one mu se veoma dopadoše.
- Ove su mnogo bolje od ostalih - rece. - Uzecu ih za cara.
Baci deset zlatnika i uze cipele.
Stolar se obradova. On ni cetvrt zlatnika nije dobijao za par cipela, a sad odjednom deset! "Samo, kakve su to cipele?" - mišljaše. - "Ko ih to napravi?" Jer njegove nisu. Upita kcer i ona odgovori:
- To su sigurno one koje je napravio naš novi ukucanin.
Zatim isprica ocu kako je novi ukucanin naložio pec njegovim cipelama, a zatim sam napravio druge. Stolaru to beše drago i on odluci da oženi mladica svojom kceri. Nije ni slutio da je taj mladic carevic. Stolareva kci beše dobra i pametna devojka a uz to i lepotica. Kada stolar predloži da devojka bude carevicu žena, ovaj rece: "Dobro", i oženi se njome. Carevic je imao zlatne ruke, i kao što je vešto napravio drvene cipele, isto tako vešto poce da pravi drvene igracke. Jedanput se on tako zanese u posao da napravi hiljadu drvenih papagaja: svaki je ima dva oka, dve noge, dva krila i
jedan oštar krivi kljun - slika i prilika pravih papagaja. Oboji carevic svoje ptice i stavi ih kraj kuce da se osuše.
Pade noc, upališe se na nebu zvezde, izide srebrni mesec, i veliki bog Mahadeo sa svojom suprugom Parvati polete nebom u nocni obilazak - da vidi šta rade ljudi na Zemlji. Morali su da lete iznad onoga mesta na Zemlji gde se nalazila stolareva kuca i gde se sušilo hiljadu papagaja obasjanih mesecinom.
- Gle - rece Parvati - papagaji kao da su živi. Treba samo da im se udahne život. Hajde da ih oživimo.
- Zašto? - upita Mahadeo. - šta s njima da radimo?
- Pa tako, prosto da se zabavimo - odgovori Parvati. - Radoznala sam kako ce to izgledati kada odjednom poleti hiljadu drvenih papagaja.
- Ti hoceš da oni polete? Dobro! - I Mahadeo dade rukom znak.
Drveni papagaji oživeše i poceše da kruže u vazduhu oko Mahadea i Parvati. Boginja ih sa uživanjem gledaše, a zatim rece:
- Hajdemo dalje.
I bogovi odleteše, a papagaji ostadoše.
Ujutro se carevic rano probudi da vidi jesu li se osušili njegovi papagaji. I imade šta da vidi! Papagaji lete oko kuce, kruže oko carevica i uopšte ga se ne boje. Na šum krila svi istrcaše iz kuce: i stolar, i njegova žena, i kci. Stolareva žena prozbori:
- Dobro, ali cime cemo ih hraniti? Ti napravi hiljadu papagaja, i to još onih koji lete, a ko ce ih hraniti?
- Ne brini se - rece carevic - ako vam je to teško, odelicemo se, živecemo u svojoj kuci i naci cemo cime cemo hraniti moje papagaje.
Tako i uradiše: carevic i njegova žena poceše odvojeno da žive, i ne samo da im nije bilo teško da nahrane papagaje vec su im sami papagaji pomagali u tome. Papagaji citav dan lete, a predvece se vracaju: jedan drži u kljunu klasove žita, drugi pirinca, treci boba - i tako je svaki ponešto donosio. Papagaja beše mnogo, i zato njihovi domacini ne samo da uvek behu siti vec su mnogo hrane i prodavali. Tako življaše carevic srecno, ni za kakvu brigu i nemaštinu nije znao.
Jedanput carevic usnu cudan san. Evo kakav to beše san. Sanjao carevic da daleko iza Purpurnog mora postoji divno carstvo, okruženo sa sedam mora. Car i carica te zemlje imaju kcer koja se zove Carska Kci Pet Cvetova. Po njenom imenu i zemlja se zove Carstvo CarskeKceri Pet Cvetova. Carska kci živi u samoj sredini carstva, u maloj kuci okruženoj sa sedam dubokih rovova i sedam visokih ograda od oštrih, preoštrih kopalja. Ona se zove Pet Cvetova zato što je tanka i vitka pa teži svega onoliko koliko teži pet belih lotosa. Carska kci je odlucila da se uda samo za onog ko prede preko sedam velikih mora, i preskoci sedam dubokih rovova i sedam visokih ograda od celicnih kopalja...
Probudi se carevic iz tog sna i ne znadaše da li je to video na javi ili u snu.
On isprica ženi svoj neobican san i ona ga posavetova da razgovara sa starešinom hiljade papagaja.
- On je mudra ptica - rece žena - možda ce ti protumaciti san.
Car posluša ženu, i papagaj mu rece:
- Sve što si sanjao, to i postoji: ima na svetu i Purpurno more, i sedam velikih mora, i carska kci, i sedam rovova, i sedam ograda od kopalja. A Carska Kci Pet Cvetova je toliko lepa da je beskrajno velik broj ljudi vec pokušao da preskoci rovove i ograde od kopalja, ali još nijedan ne preskoci - svi ti ljudi pogiboše. Car i carica silno vole svoju kcer, svaki dan je posecuju i mere na zlatnoj vazi, i svaki dan ona teži koliko pet cvetova, pet belih lotosa.
- Hocu - rece carevic - da krenem u tu zemlju i da vidim carsku kcer, ali kako da predem preko Purpurnog mora i preko sedam velikih mora?
- Ja cu te nauciti - odgovori papagaj. - Nas dvojica cemo poleteti s tobom. Ukrsticemo krila, ti ceš sesti na njih te cemo te tako preneti preko sedam mora. Dok bude mogucno, mi cemo na putu svaku noc provoditi na nekom visokom drvetu, odmoricemo se i leteti dalje.
- Dobro - rece carevic - pokušajmo. Zatim pode ženi i rece joj:
- Ženo, hocu da odem u Carstvo Carske Kceri Pet Cvetova i da okušam srecu. Pokušacu da preskocim sedam rovova i sedam ograda od kopalja. šta ti o tome misliš?
- Idi svakako - odgovori mu žena. - Pokušaj da dospeš do Carske Kceri Pet Cvetova i da se njome oženiš. Pazi samo da se ne razbiješ i neizostavno se vrati.
Ona mu spremi jelo za put, sakupi tople stvari da se ne bi smrzavao, skide svoje zlatne i srebrne grivne i zavi ih u zavežljaj sa odecom da bi imao svega za put: i jela, i odela, i novca. A carevic poveri ostalim papagajima - njih je bilo devet stotina devedeset osam na broju - svoju ženu na cuvanje i brigu o hrani za nju. Pod zaštitom papagaja odvede svoju mladu ženu njenom ocu, stolaru, zatim se nežno s njom pozdravi i rece:
- Ne boj se, ja cu ti se sigurno vratiti, cak i ako steknem Carsku Kcer Pet Cvetova. Ti ceš uvek biti moja najmilija žena, iako si stolareva kci.
U toj zemlji zakon je dozvoljavao ljudima da imaju dve žene.
Papagaji ukrstiše krila, jedan desno, a drugi levo. Carevic sede na njihova ukrštena krila, oni se vinuše u vazduh i poleteše. Dugo, dugo oni letahu, i to tako brzo kako samo papagaji umeju da lete. Letahu oni preko gora, reka i dolina, sat za satom, dan za danom, nedelju za nedeljom, sve napred i napred, samo se nocu kratko odmarahu na drvecu. Stigoše najzad do sedam mora koja su okružavala Carstvo Carske Kceri Pet Cvetova. Sada je vec trebalo leteti bez predaha, zato što na sedam mora ne beše ni ostrva ni stene, te ne beše mesta za odmor. Leteše papagaji dan i noc i najzad stigoše na obalu. Posle dugog puta papagaji se silno umoriše i ne mogadoše odmah da odlete u prestonicu cara, oca Carske Kceri Pet Cvetova.

____________________________________________
"Poezija je samo trag zivota.
Plamti li tvoj zivot, poezija je samo pepeo plamteceg zara."

Leonard Cohen
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Bajka o - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 4 Icon_minitime11/2/2010, 9:34 pm

Oni ostadoše na drvetu da se odmore, a carevic pode dalje. Papagajima naloži da ga cekaju; kod njih ostavi zavežljaj sa odecom i novcem, a sam krenu u grad.
U gradu se zaustavi kraj baštovanove kuce, gde zamoli za prenocište. Zatim dade baštovanovoj ženi zlatnik i zamoli je da mu kupi hrane. Ujutro rano on ustade i rece baštovanovoj ženi:
- Ja sam stranac i uopšte ne znam vašu zemlju. Reci mi šta ovde ima dobro i kako se zove vaša zemlja?
- Naša zemlja se zove Carstvo Carske Kceri Pet Cvetova. Samo ovde dobrog ima malo - odgovori ona.
- A zašto? - upita carevic.
- Evo šta je - rece baštovanova žena. - Naš car ima samo jednu kcer, koja se zove Carska Kci Pet Cvetova, zato što je tako vitka i laka da nije teža od pet cvetova. Ona živi u samom središtu grada, visoko, visoko u maloj kuli, okruženoj sa sedam rovova i sedam ograda od visokih kopalja. Ona se zaklela da ce se udati samo za coveka koji jednim skokom preskoci sedam strašnih ograda i sedam rovova. A to niko ne može, sine moj. Vec je mnogo stotina i hiljada carevica pokušalo da to ucini, i svi su izginuli. A carica se zaklela i hoce pošto-poto da održi zakletvu. I tako mnogi još uvek pokušavaju da preskoce ove ograde i rovove i sve više naroda gine. A svrtice se tako što se naša carska kci ni za koga nece udati; a pošto car nema druge dece, nastace nered u citavom carstvu.
- Majcice - rece carevic - ako ti govoriš istinu, onda cu ja okušati srecu. Umem dobro da skacem.
- šta ti je, rodeni? Jesi li poludeo? Otkud ti da uciniš ono što ne uspeše stotine i hiljade! Poginuceš i ništa neceš postici.
- Idem ipak da se posavetujem s prijateljima - rece carevic i pode svojim papagajima.
- Gde si bio? - upita stari papagaj. - Dva dana te nije bilo.
Isprica mu carevic sve što je cuo o Carskoj Kceri Pet Cvetova iza sedam rovova i iza sedam ograda, i zamoli papagaja da ga prenese do carske kceri.
- Cudan si ti covek! - rece papagaj. - Mi te možemo tamo odneti, ali kakva ti je korist od toga? Sam si cuo šta je rekla carska kci: udace se samo za onoga ko preskoci rovove i ograde. A ako te mi prenesemo, ti neceš ispuniti njene uslove. Zar si zaboravio kako su te, još dok si bio decak, ucili da skaceš i kako si to dobro naucio ? E, pa, sad sam okušaj srecu, a mi ti ne možemo pomoci.
- U pravu si - rece carevic. - Ucinicu što budem mogao, a vi me ovde sacekajte.
Ujutro on pode ka kuli carske kceri. On beše vešt i jak: preskoci sedam rovova, preskoci i šest ograda, ali najednom mu noga zape i on se nabode na koplja sedme ograde. Koplja ga probodoše i carevic umre.
Otac i majka Carske Kceri Pet Cvetova svako jutro prilažahu prozoru i gledahu je li opet neko poginuo na ogradi. I toga jutra oni izidoše na prozor i ugledaše nešto na sedmoj ogradi, a šta to beše - nisu mogli da razaberu: zaslepljuje im oci. Poslaše po vezira, carskog savetnika, da ga upitaju šta je ono tamo na sedmoj ogradi.
- To još jedan carevic nije uspeo da preskoci.
- Ali zašto je sjaj tako zaslepljujuci? - upita car.
- To je zbog njegove nevidene lepote; takvog lepotana kao šgo je on još nije bilo. Car se razljuti, pa ce reci:
- Više ne mogu da podnesem nerazumnost i bezdušnost moje kceri. Toliko stotina i hiljada ljudi vec je poginulo zbog nje. Neka se skine taj mrtvi carevic, neka se venca sa mojom cerkom i neka se zajedno odnesu u šumu. Neka se zaspe svih sedam rovova, neka se išcupaju sva koplja iz sedam ograda. Dosta je te krvave zabave!
Tako i uradiše. Carsku kcer staviše u raskošnu nosiljku, a carevica u drugu i odnesoše ih u šumu. Majka carske kceri pokuša da zamoli cara da se sažali na kcer, ali car beše neumoljiv.
- Dosta je ljudi vec pogubila! Neka se odnesu ona i njen mrtvi muž u šumu, na tako zabaceno i neprohodno mesto gde ni ptica ne može da doleti.
Odnesoše nosiljke u šumu i staviše ih kraj mocvare, gde su samo zmije otrovnice dolazile da traže žabe i tamo ostaviše živu ženu i mrtvog muža. Nosaci odoše i carska kci ostade sama. Spuštala se noc i carska kci htede da vidi onoga koga je ubila svojom bezdušnošcu i okrutnošcu. On ležaše pred njom, zatvorenih ociju, bled i nem. Kosa crna kao ugalj pokrila je kopljem probodene slepoocnice, duge, kao od svile trepavice pokrivahu obraze, skrivajuci strogost zatvorenih ociju. Carska kci stajaše i divljaše se toj cudesnoj lepoti, uništenoj zbog njenih cudi. I oseti carska kci da voli svog muža, iako je umro, nestao za nju zauvek - poginuo njenom krivicom. I jecaše ona, nesrecnica, nad mrtvim mužem usred mrtve šume i ne mogade da se umiri.
Nasta noc i izidoše u lov zveri: tigrovi, slonovi, lavovi, bivoli; mnoge prilažahu nosiljkama, ali nijedna zver ne dotaknu ni carevica ni carsku kcer - oboje behu tako lepi da ih cak i zveri poštedeše. Pred zoru zveri poceše da se razilaze, a u blizini ostadoše samo šakal i njegova ženka. Cu carska kci kako oni izmedu sebe razgovaraju, a ona je znala jezik zveri i ptica. šakalova ženka rece šakalu:
- Ispricaj mi nešto.
- Opet ti! - rece šakal. - što vi žene toliko volite da vam se prica? Ispricaj pa ispricaj! Vidiš li ovo dvoje - carsku kcer i carevica? Eto, to je Carska Kci Pet Cvetova.
- A ko je on?
- To je jadni carevic. Otac ga nije voleo, pa je morao da ode iz kuce. Tako je došao u daleku zemlju i usnuo Carsku Kcer Pet Cvetova. Zbog toga je stigao ovamo da bi se njom oženio, pao na koplja i umro. I tako nije stigao da se oženi carskom kceri.
- Jadan li je, nesrecnik! - rece šakalova ženka. - A zar mu se ne može povratiti život?
- Naravno da može, samo treba znati kako.
- A kako se to može uciniti? - upita šakalova ženka. Carska kci slušaše njihove reci, cak i disanje pritaji, i cekaše odgovor.
- Vidiš li ono drvo sa velikim tamnim lišcem? - odgovori šakal. - Ako se sa njega nabere lišce, pa se isitni i izgnjeci tako da pode sok, pa se tim sokom namažu oba uha, usne i rane - carevic ce oživeti i ucinice mu se da je samo spavao i da se probudio.
Uto naide sunce i šakali pobegoše, a carska kci ugleda drvo o kome su šakali govorili, potrca mu i nabra lišca.
Lišce beše tvrdo i nije ga bilo lako izmrviti i satrti. Carska kci izranjavi sebi ruke dok ne iscedi sok. Ali kako se obradova tome soku! Natrlja tim sokom usne, uši i rane careviceve i - kakva radost - on otvori oci, zacudeno je pogleda i ne mogade da skine ociju s nje - tako beše lepa. I ona ne mogade da skine pogled s njega - bio je tako lep. Najzad, carska kci rece:
- Ti se cudiš tome što vidiš. Ne poznaješ me. Ja sam Carska Kci Pet Cvetova i tvoja žena.
- Carska kceri, zar si to doista ti? - odazva se carevic. - Ti si bila okrutna, veoma okrutna prema meni.
- Znam, znam, ja sam kriva za tvoju smrt. Ali ja sam ti sada vratila život. Zaboravimo ono što je bilo i podimo mojim roditeljima. Oni ce ti se veoma obradovati.
- Ne - rece carevic - ja treba najpre da se za kratko vreme vratim kuci. Bolje je da sada podeš sa mnom, a onda cemo se vratiti u carstvo tvoga oca.
Podoše oni kroz šumu i uskoro stigoše do onoga mesta gde carevica cekahu papagaji.
- Ti se najzad vrati! - doviknu carevicu stari papagaj. - A mi te cekasmo i cekasmo. Kako si to poginuo? Zaboravio si kako se skace, šta li?
- U pravu si; kriv sam pred vama što ste me morali tako dugo cekati. Ali nadam se da ceš sada mene i moju ženu odneti kuci.
- Dobro - rece stari papagaj - odnecemo vas, samo najpre se dobro najedite, jer je put preko sedam mora dalek.
Tako i uciniše. Carevic nabavi hrane, pa rece ženi:
- Ne bi li bilo bolje da ja sam poletim? Ti ceš se mnogo umoriti.
Ali mlada carica ne htede da se rastaje s mužem. Oni poleteše zajedno i ona izmoli od njega obecanje da je nikad nece ostaviti.
Kad doleteše u zemlju u kojoj je vladao carevicev otac, pokaza se da je tamo došlo do velikih promena. Carevic ne poznade svoju rodnu zemlju. Odluci da se najpre odmori nekoliko dana, a zatim da pode da sve razgleda. Tada se carevicu i njegovoj ženi rodi sin - lep, zdrav decak, isti otac. Carevic nade prebivalište za svoju ženu, zatim pode po hranu, obecavši da ce se vratiti što je moguce pre.
U blizini beše selo, gde su živeli putujuci sviraci, glumci i ukrotitelji. Tamo su gorele vatre, i carevic krenu onamo po vatru i hranu. Sviraci ugledaše carevica, zadiviše se njegovoj lepoti i odluciše da ga privuku k sebi, da ih prati kada budu išli iz grada u grad i lupa u doboš. "Tako lep mladic", mišljahu, "privuci ce mnogo gledalaca."
Ali carevic nije znao za njihove namere, te ude u jednu kucicu. Tu je neka žena mlela pirinac.
- Sestro, daj mi malo pirinca - rece carevic - i daj mi upaljenu lucu.
Žena mu dade pirinca i upaljenu lucu, ali krišom baci u vatru malo carobnog praha. Kad udahnu taj dim, carevic sve zaboravi - i ženu, i dete, i put, i sve što se s njim u životu zbilo. Tako on ostade u tome selu kod sviraca i glumaca i nauci da lupa u doboš.
Carska Kci Pet Cvetova je cekala i cekala muža i nije mogla da razume šta mu se desilo. Predvece ona od gladi izgubi snagu i pade u duboku nesvesticu.
Istoga dana carica, careviceva majka, izgubi svoje novorodence, i po obicaju te zemlje sluge ga odnesoše u šumu da ga sahrane. Najednom ugledaše u šumi prelepu mladu ženu, reklo bi se mrtvu, i lepog živog decacica. Decacica uzeše, odnesoše carici i rekoše joj da je njen sin usput oživeo. Ali carica poznade da taj decacic nije njen sin; neobicno joj se dopade, tako da ga ona ostavi na dvoru i ne sluteci da je prihvatila svrg rodenog unuka.
Nekako u to vreme žena dvorskog baštovana pode ujutro po cvece i nade u šumi divnu mladu ženu u dubokoj nesvesti i kraj nje mrtvo dete. S mukom dovede ona do svesti mladu ženu. Kad dode k sebi, mlada žena je upita:
- Gde sam ja? Zašto se ne vrati moj muž? Ko si ti?
- Ja ne znam ko je tvoj muž - odgovori žena. - Ja sam baštovanova žena i dodoh ovamo po cvece; nadoh tebe i tvoje mrtvo dete. Hajde sa mnom, ja cu se pobrinuti za tebe.
- Dobra ženo, ovo dete nije moje - uzvrati carska kci. - Moje dete nije umrlo. Ono beše isti otac, kudikamo lepše od deteta. Moj decacic beše živ i zdrav, znaci da ga je neko ugrabio. Povedi mene sa sobom, rado cu poci.
Baštovanova žena sahrani dete i povede carsku kcer u svoju kucu. Tu carska kcer prožive cetrnaest godina i za svih tih cetrnaest godina nije uspela da sazna ništa ni o mužu ni o detetu.
Za to vreme decak je rastao u dvoru i postao veoma lep i snažan mladic. Jedanput, prolazeci pored baštovanove kuce, ugleda Carsku Kcer Pet Cvetova. Decak upita baštovanovu ženu ko je ta prekrasna žena, ali baštovanova žena se napravi da ne razume o cemu on govori. Ona rece da nikakva tuda žena kod nje ne živi, pa izgrdi decaka zato što govori takvu glupost: jadna žena se bojala da joj neko ne otme carsku kcer.
A carska kci cu citav razgovor, skrivena iza vrata, kradimice pogleda decaka i zacudi se njegovoj slicnosti sa carevicem, njenim mužem. "Da nije to moj sin?", pomisli. "Pa moj sin je vršnjak ovoga decaka". Izide ona iz sobe i isprica decaku o svemu što je s njom bilo, a on je sasluša i obeca da ce joj pomoci da pronade muža i sina, pa dodade:
- Ko zna, možda sam ja tvoj sin. On zatim polete carici i upita je:
- Reci mi, preklinjem te, da li je istina da sam ja tvoj sin?
- šta ti pade na pamet da me najednom pitaš o tome - odgovori carica. - Zar se nisam ophodila prema tebi kao prema sinu?
Ali decak i dalje ostade uporan, pa cak i zapreti da ce se ubiti ako ne dobije odgovor. Tada mu carica isprica sve kao što je bilo. A onda joj on isprica šta je cuo od Carske Kceri Pet Cvetova i da je sigurno ona njegova majka. Tada carica posla nosiljku po carsku kcer; svecano je donesoše u dvore i docekaše sa svim pocastima. Posle toga poceše da traže carevica. Tražili su ga i na jugu, i na severu, i na istoku, i na zapadu, ali ga nigde ne nadoše.
Jedanput decak poce da moli carsku kcer da mu isprica do tancina šta se desilo onoga dana kada je nestao otac i kuda se on spremao da pode. Carska kci se seti da je carevic pošao u selo putujucih glumaca i sviraca. Decak naumi da razgleda to selo i njegove žitelje, pa upita carsku kcer da li bi ona poznala svoga muža -jer je prošlo vec osamnaest godina otkako je carevic nestao, a vreme i bolesti mogle su ga promeniti tako da ga je teško poznati. Ali ona rece da ce ga svakako poznati, jer je svaka njegova crta duboko urezana u njenom srcu.
Odmah poslaše po žitelje toga sela da dadu predstavu, a medu igracima i sviracima beše i carevic - on je lupao u doboš. Cim ga ugleda, carska kci rece sinu:
- Sine moj, to je tvoj otac!
- Nije moguce, majcice, da je taj divlji covek sa nakostrešenom grivom od kose - taj što udara u doboš - moj otac.
- Niko drugi nego on, sine moj.
Dovedoše carevica, ali ga niko osim žene ne poznade: u licu beše mršav i sav u borama, brada i kosa behu divlje nakostrešene, kroz nos i uši behu mu prodenuti veliki prstenovi kao u igraca, a na sebi imadaše samo prost, grub vuneni ogrtac. Upitaše ga seca li se oca, majke, žene, sina, ali on se nicega ne secaše, tvrdeci da je citavog života lupao u doboš - tam-tam, tam-tam.
Mladi carevic naredi da se odmah svi žitelji sela bace u tamnicu, kako bi od njih saznao pravu istinu o ocu, a ocu dovede vraceve i oni rekoše:
- Ovoga coveka su sigurno opcinili nekim volšebnim biljnim otrovom, koji je pomutio njegov um. Pocecemo odmah da ga lecimo.
Oni su ga sa takvim uspehom lecili da mu se vratilo secanje, i on poznade sve. Narocito se obradova što njegova žena, Carska Kci Pet Cvetova, i sin žive u kuci njegovih roditelja. Car se tako obradova ozdravljenju svoga sina, ljubazno i srdacno ga primi, a majka mu rece:
- Opet si s nama, a s tobom su tvoja žena i sin. Ne odlazi više nikuda! Zašto moraš lutati? Ali on odgovori:
- Ja neizostavno moram da odem i dovedem ovamo svoju prvu ženu, stolarevu kcer. Ona me je prva prihvatila u tudini i zahvaljujuci njoj dobio sam Carsku Kcer Pet Cvetova; sem toga, u toj zemlji ostade i mojih devet stotina devedeset osam dragih papagaja i moram sve da ih dovedem ovamo.
I on sede na svoja dva papagaja i ubrzo se vrati sa stolarevom cerkom i svim papagajima.
Car tada podeli carstvo izmedu starijeg sina i njegovog brata, mladeg carevica, i zakle ih da se ne svadaju. Za to vreme Carska Kci Pet Cvetova se zažele svojih roditelja te htede da ih vidi, i nagovori muža da pode s njom. Sedoše oni kao i pre na svoje papagaje i poleteše.
Zacudi se car, otac carske kceri, kad vide da su mu neki ljudi doleteli na papagajima, a još više se zacudi kad saznade da su to njegov zet i kci. On je mislio da je njegov zet vec odavno umro i da je kci odavno napustila zemaljski život. Velika je bila njihova radost zbog susreta i stari car nagovori zeta da preuzme presto. Carevic pristade, a bratu poruci da mu ustupa svoje carstvo.
I tako, posle tolikih iskušenja i muka, poceše oni najzad da žive srecno i mirno, ocekujuci smrt i pamteci da je svaki susret pocetak rastanka, a svaki rastanak - obecanje mogucnog susreta.

____________________________________________
"Poezija je samo trag zivota.
Plamti li tvoj zivot, poezija je samo pepeo plamteceg zara."

Leonard Cohen
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Bajka o - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 4 Icon_minitime27/2/2010, 10:40 am

Zlatna jabuka i devet paunica


Bio jedan car pa imao tri sina i pred dvorom zlatnu jabuku koja za
jednu noć i cveta i uzre i neko je obere, a nikako se nije moglo
doznati ko. Jednom stane se car razgovarati sa svojim sinovima: Kud se to deva rod s naše jabuke! Na to će peću najstariji sin: Ja ću noćac čuvati jabuku, da vidim ko je to bere.
I kad se smrkne, on otide pod jabuku pa legne pod njom da je čuva, ali
kad jabuke već počnu zreti, on zaspi, pa kad se u zoru probudi, a to
jabuka obrana. Onda on otide k ocu i kaže mu sve po istini. Tada se
ponudi drugi sin da čuva jabuku, ali i on prođe kao i onaj: zaspi pod
jabukom, pa kad se u zoru probudi, a to jabuka obrana. Sad dođe red na
najmlađega sina da i on čuva jabuku; on se opravi, dođe pod jabuku i
namesti krevet pod njom pa legne spavati. Kad bude ispred ponoći, on se
probudi pa pogleda na jabuku, a jabuka već počela zreti, sav se dvor
sjaje od nje. U taj čas doleti devet zlatnih paunica, osam padnu na
jabuku a deveta njemu u krevet, kako padne na krevet, stvori se devojka
da je nije bilo lepše u svemu carstvu. Carev sin opcinjen lepotom
devojke dade joj jabuke ali on je zamoli da mu ostavi barem jednu; a
ona mu ostavi dve: jednu njemu a drugu da odnese svome ocu. Devojka se
potom opet pretvori u paunicu i odleti sa ostalima.
Kad ujutru dan osvane, ustane carev sin pa odnese ocu one
obadve jabuke. Ocu bude to vrlo milo i pohvali najmlađega sina. Kad
bude opet uveče, najmlađi carev sin opet se namesti kao i pre da čuva
jabuku, i sačuva je opet onako i sutradan opet donese ocu dve zlatne
jabuke. Pošto je tako nekoliko noćuzaredom uspevao da sacuva jabuke,
braca mu pozavidese. U tome se još nađe nekaka prokleta babetina koja
im se obeća da će uhvatiti i doznati kako on jabuku sačuva. Kad bude
uveče, ta se baba prikrade pod jabuku pa se podvuče pod krevet i onde
se pritaji. Posle dođe i najmlađi carev sin, te legne kao i pre. Kad
bude oko ponoći, ali eto ti devet paunica, osam padnu na jabuku, a
deveta njemu u krevet pa se pretvori u devojku. Onda baba polagano uzme
devojčinu pletenicu, koja je visila niz krevet pa je oseče, a devojka
odmah đipi s kreveta, stvori se paunica pa poleti, a ostale paunice s
jabuke za njom i tako ih nestane. Onda đipi i carev sin pa poviče: Šta je to? Kad tamo, ali baba pod krevetom, on zgrabi babu pa je izvuče ispod kreveta i sutradan zapovedi da je bace u tamnicu.
Paunice više ne dođu na jabuku i zato je carev sin jednako
tužio i plakao. Najposle naumi da ide u svet da traži svoju paunicu i
da se ne vraha kući dok je ne nađe; pa onda otide k ocu i kaže mu što
je naumio. Otac ga stane odvraćati i govoriti mu da se mahne toga, nego
će mu naći drugu devojku koju god hoće u svemu carstvu. Ali je to sve
bilo zaludu, on se spremi i još s jednim slugom pođe u svet da traži
svoju paunicu.
Idući tako zadugo po svetu, dođe jedanput na jedno jezero i onde
nađe jedne velike i bogate dvore i u njima jednu babu, caricu i jednu
devojku babinu kćer pa zapita babu: Zaboga, bako, e da li ti što znaš za devet zlatnih paunica? A baba mu stane kazivati: E,
moj sinko, znam ja za njih: one dolaze svako podne ovde na ovo jezero,
te se kupaju; nego se ti prođi paunica, već evo ti moja kći, krasna
devojka i toliko blago, sve će tebi ostati.
Ali on jedva čekajući
da vidi paunice nije hteo ni slušati što baba govori za svoju kćer. Kad
bude ujutru, carev sin ustane i opravi se na jezero da čeka paunice, a
baba potkupi slugu njegova i da mu jedan meščić, kojim se vatrapiri pa
mu reče: Vidiš ovaj meščić; kad iziđete na jezero, a ti mu krišom
samo malo duni za vrat pa će zaspati te se neće moći s paunicama
razgovarati.
Nesretni sluga tako i učini: kad iziđu na jezero, on
nađe zgodu pa svome gospodaru dune za vrat iz onoga meščića, a on
siromah odmah zaspi kao mrtav. Tek što on zaspi, ali eto ti devet
paunica, kako dođu, osam padnu na jezero, a deveta njemu na konja pa ga
stane grliti i buditi: Ustaj, hrano! Ustaj, srce! Ustaj, dušo! A on ništa ne zna kao da je mrtav. Paunice pošto se okupaju, odlete sve zajedno. Onda se on odmah probudi pa zapita slugu: Šta je, jesu li dolazile?
A sluga odgovori da su dolazile i kako su osam pale ujezero, a deveta
njemu na konja i kako ga je grlila i budila. Carev sin siromah čujući
to, zavapi od tuge.
Kad bude drugi dan ujutru, on se opet opravi sa slugom, sedne na
konja pa sve pored jezera šeće. Sluga opet nađe zgodu te mu dune za
vrat iz meščića, a on odmah zaspi kao mrtav. Tek što on zaspi, ali eto
ti devet paunica: osam padnu u jezero, a deveta njemu na konja pa ga
stane grliti i buditi: Ustaj, hrano! Ustaj, srce! Ustaj, dušo! Ali ništa ne pomaže: on spava kao mrtav. Onda ona reče sluzi: Kaži
gospodaru svome: još sutra može nas ovde dočekati pa nas više nikad
ovde neće videti. I tako opet odlete. Tek što one odlete, probudi se
carev sin pa pita slugu:
Jesu li dolazile? A sluga mu odgovori:
Jesu i poručile su ti da ih još i sutra možeš ovde dočekati pa više
nikad ovde neće doći. On siromah kad to čuje ne zna šta će od sebe da
radi: sve čupa kosu s glave od muke i žalosti.
Kad treći dao svane, on se opet opravi na jezero, usedne na konja
pa sve pokraj jezera, ali nije hteo šetati, nego sve stane trčati da ne
bi zaspao. Ali opet sluga nekako nađe zgodu te mu dune iz meščića za
vrat, a on odmah padne po konju i zaspi. Tek što on zaspi, ali eto ti
devet paunica, kako dođu, osam padnu u jezero, a deveta njemu na konja
pa ga stane buditi i grliti: Ustaj, hrano! Ustaj, srce! Ustaj, dušo! Ali ništa ne pomaže: on spava kao mrtav. Onda reče paunica sluzi: Kad
ti ustane gospodar, kaži mu neka smakne gornji klin na donji pa će me
onda naći. S otim odlete sve paunice. Kako one odlete, a carev se sin
probudi pa zapita slugu:
Jesu li dolazile? A sluga odgovori:
Dolazile su, i ona što je bila pala tebi na konja, rekla mi je da ti
kažem da smakneš gornji klin na donji pa ćeš je onda naći. Kako on to čuje, istrgne sablju te oseče sluzi glavu.
Posle toga počne sam putovati po svetu i tako putujući zadugo, dođe
ujednu planinu i onde zanoći u jednoga pustinika pa ga zapita ne bi li
mu znao kazati što za devet zlatnih paunica. Pustinik mu odgovori: E, moj sinko, srećan si, sam te je bog uputio kuda treba!
Odavde nema do njih više od po dana hoda. Samo vala upravo da ideš pa
ćeš naći jedne velike vratnice, kad prođeš one vratnice, drži desno pa
ćeš doći upravo u njihov grad, onde su njihovi dvori. Kad ujutru svane,
carev sin ustane, opravi se i zahvali pustiniku pa pođe kako mu je
kazao. I tako putujući naiđe na velike vratnice i prošavši ih, odmah
uzme desno i tako oko podne ugleda grad gde se beli i vrlo se obraduje.
Kad uđe u grad, napita i dvor zlatnih paunica. Kad dođe na vrata, onde
ga zaustavi straža i zapita ko je i otkuda je pa pošto se on kaže,
otidu te jave carici, a ona kako čuje, kao bez duše dotrči pred njega
onako kao devojka pa uzevši se s njim po ruke uvede ga u dvore. Tu bude
velika radost i posle nekoliko dana venčaju se njih dvoje i on ostane
živeti onde kod nje. Posle nekoga vremena pođe carica u šetnju, a carev
sin ostane u dvoru; carica mu na polasku da ključeve od dvanaest
podruma pa mu reče: U sve podrume možeš ići, ali u dvanaesti ne idi nipošto niti ga otvoraj, ne šali se glavom! S otim ona otide.
Carev sin ostavši sam u dvoru, stane misliti u sebi: Šta bi to bilo u dvanaestom podrumu?
Pa onda stane otvorati podrume sve redom. Kad dođe na dvanaesti, nije
iznajpre hteo otvorati ga, ali ga opet stane kopati: šta bi to bilo u
tome podrumu! pa najposle otvori i dvanaesti podrum, kad tamo, ali
nasred podruma jedno veliko bure sa gvozdenim obručima odvranjeno pa iz
njega iziđe glas: Zaboga, brate, molim te, umreh od žeđi, daj mi čašu vode!
Carev sin uzme čašu vode pa uspe u bure, ali kako je on uspe, odmah
pukne jedan obruč na buretu. Zatim opet izađe glas iz bureta: Zaboga, brate, umreh od žeđi! Daj mi još jednu čašu vode! Carev sin opet uspe čašu vode, a na buretu pukne još jedan obruč. Po treći put iziđe glas iz bureta: Zaboga, brate, umreh od žeđi! daj mi još jednu čašu vode!
Carev sin uspe još jednu čašu vode, pukne obruč i treći; onda se bure
raspadne, a zmaj izleti iz njega pa na putu uhvati caricu i odnese je.
Posle dođu sluškinje i kažu carevome sinu šta je i kako je, a on
siromah od žalosti nije znao šta će raditi; najposle naumi opet da ide
usvet da je traži.
I tako putujući po svetu za dugo, dođe na jednu vodu pa idući
pokraj one vode opazi u jednoj lokvi malu ribicu gde se praćaka. Ribica
kad vidi carevoga sina, stane mu se moliti: Pobogu da si mi brat, baci me u vodu! Ja ću tebi jedared vrlo trebovati, samo uzmi od mene jednu ljusku pa kad ti zatrebam, samo je protri malo. Carev sin digne ribicu, uzme od nje jednu ljusku pa ribicu baci u vodu a ljusku zavije u maramu. Posle nekoga vremena idući tako po svetu nađe lisicu gde se uhvatila u gvožđa. Kad ga lisica opazi, reče mu: Pobogu da si mi brat, pusti me iz ovih gvožđa!
Ja ću ti kadgod trebati, samo uzmi od mene jednu dlaku pa kad ti
zatrebam, samo je malo protri. On uzme od nje jednu dlaku pa je pusti.
Opet tako idući preko jedne planine nađe kurjaka gde se uhvatio u
gvožđa. I kurjak kad ga vidi, reče mu: Pobogu da si mi brat, pusti me!
Ja ćy tebi biti u nevolji, samo uzmi od mene jednu dlaku pa kad ti
zatrebam, samo je malo protri. On uzme dlaku od kurjaka pa ga pusti.
Iza toga carev sin opet dugo putujući srete jednoga čoveka pa ga
zapita: Zaboga, brate, e da li si čuo kad od koga gde su dvori zmaja cara?
Ovaj ga čovek lepo uputi i kaže mu i vreme u koje vala da je tamo. Onda
mu carev sin zahvali pa pođe unapredak i jedva jednom dođe u grad
zmajev. Kad uđe u zmajeve dvore, nađe svoju ljubu i oboje se vrlo
obraduju kad se sastanu, pa se stanu razgovarati šta će sad, kako će se
izbaviti. Najposle se dogovore da beže. Brže-bolje spreme se na put,
sednu na konje pa beži. Kako oni umaknu iz dvora, a zmaj na konju dođe;
kad uđe u dvor, ali carice nema; onda on stane govoriti konju: Šta ćemo sad: ili ćemo jesti i piti ili ćemo terati? Konj mu odgovori: Jedi i pij, stići ćemo ih, ne staraj se.
Kad zmaj ruča, onda sedne na konja pa teraj za njima i za tili čas ih
stigne. Kako ih stigne, caricu otme od carevoga sina pa mu reče: Ti idi zbogom, sad ti praštam za ono što si mi u podrumu dao vode; ali se više ne vraćaj ako ti je život mio.
On siromah pođe malo, ali ne mogavši srcu odoleti, vrati se natrag pa
sutradan opet u zmajev dvor i nađe caricu a ona sedi sama u dvoru i
suze roni. Kad se nanovo videše i sastaše, počeše se opet razgovarati
kako bi pobegli. Onda reče carev sin njojzi: Kad dođe zmaj, pitaj ti njega gde je dobio onoga konja pa ćeš mi kazati, da i ja tražim onakoga, ne bismo li mu kako utekli.
S otim otide iz dvora. Kad zmaj dođe kući, ona mu se stane umilavati i
previjati se oko njega i od svašta se s njime razgovarati; pa mu
najposle reče: Ala imaš brza konja! Gde ga dobi, tako ti boga?! A on joj odgovori: E gde sam ja dobio, onde ne može svak dobiti.
U toj i u toj planini ima jedna baba pa ima dvanaest konja za jaslama
da ne znaš koji je od koga lepši. A ima jedan u budžaku konj kao da je
gubav, tako se čini, ali je on najbolji; on je brat moga konja, njega
ko dobije, može u nebesa ići. Ali ko hoće da dobije od babe konja, vala
da služi u nje tri dana: u babe ima jedna kobila i ždrebe pa tu kobilu
i ždrebe vala čuvati tri noći, ko za tri noći sačuva kobilu i ždrebe,
baba mu da konja da bira kojega hoće. A ko se u babe najmi pa za tri
dana ne sačuva kobile i ždrebeta, on je izgubio glavu.
Sutradan kad zmaj otide od kuće, carev sin dođe pa mu ona kaže sve
šta je čula od zmaja. Onda on otide u onu planinu k babi i došavši k
njoj reče joj: Pomozi bog, bako! A ona mu prihvati boga: Bog ti pomogao, sinko; a koje dobro? On joj reče: Rad bih u tebe služiti. Onda mu baba reče: Dobro, sinko.
Za tri dana ako mi sačuvaš kobilu, daću ti konja koga god hoćeš; ako li
ne sačuvaš, uzeću ti glavu. Pa ga onda izvede nasred dvora, oko kojega
je bio sve kolac do koca i na svakome kocu po ljudska glava, samo na
jednome nije bila i ovaj je kolac sve jednako vikao: Daj, baba, glavu. Baba mu ovo sve pokaže pa mu reče: Vidiš, ovi su svi bili u mene u najmu pa nisu mogli kobile sačuvati.
Ali se carev sin od toga ne poplaši, nego ostane kod babe da služi. Kad
bude uveče usedne on na kobilu pa u polje a ždrebe trči uz kobilu. Tako
je sedeo na kobili jednako, a kad bude oko ponoći on zadrema na kobili
i zaspi, a kad se probudi, a on opkoračio nekaku kladu pa sedi na njoj
i drži ular u rukama. Kako to vidi, prepadne se pa skoči da traži
kobilu i tako tražeći je udari na nekaku vodu. Kad je vidi, onda se
seti one ribice što je iz lokve u vodu bacio pa izvadivši iz marame onu
njezinu ljusku, protre je malo međuprstima, a ribica mu se u jedan put
javi iz vode: Šta je, pobratime? A on joj odgovori: Utekla mi babina kobila pa ne znam gde je. A ribica mu reče: Eno je među nama, stvorila se riba a ždrebe ribić; nego udri ularom po vodi i reci: dura, ba-bina kobila! Onda on udari ularom po vodi govoreći: Dura, babina kobila!
A ona odmah postane kobila kao što je i bila i iziđe sa ždrebetom na
obalu. Onda je on zaulari i uzjaše pa kući, a ždrebe uz kobilu. Kad
dođe kući, baba njemu da jesti, a kobilu uvede u konjušnicu pa sve
žaračem: U ribe, kurvo! A kobila joj odgovori: Ja sam bila u ribama, ali su njemu ribe prijateli pa me prokazaše. Onda opet baba: A ti u lisice!
Kad bude pred noć, on usedne na kobilu pa u polje a ždrebe trči uz
kobilu. Tako je sedeo jednako na kobili, a kad bude oko ponoći, on
zadrema na kobili i zaspi, a kad se prene, a on opkoračio nekakvu kladu
pa sedi na njoj i drži ular u rukama. Kad to vidi, prepadne se pa skoči
da traži kobilu. Ali mu odmah padne na pamet što je baba kobili
govorila pa izvadi iz marame onu lisičju dlaku i protre je, a lisica u
jedan put te preda nj: Šta je, pobratime? A on odgovori: Utekla mi babina kobila pa ne znam gde je. A lisica mu odgovori: Evo je među nama, stvorila se lisica a ždrebe lisičić; nego udri ularom o zemlju pa reci: dura, babina kobila! On onda udari ularom o zemlju govoreći: Dura, babina kobila!
a kobila postane kobila kao što je i bila i u jedan put se sa ždrebetom
obri pred njim. Onda je on zaulari i uzjaše pa kući a ždrebe uz kobilu.
Kad dođe kući, baba mu iznese ručak, a kobilu odmah uvede u konjušnicu
pa sve žaračem govoreći: U lisice, kurvo! A ona joj odgovori: Bila sam u lisicama, ali su lisice njemu prijatelji pa me prokazaše. Onda opet baba: A ti u kurjake!
Kad bude pred noć, carev sin usedne na kobilu pa hajde u polje, a
ždrebe trči uz kobilu. Tako je sedeo na kobili jednako, a kad bude oko
ponoći, on zadrema i zaspa na kobili, a kad se prene, a on opkoračio
nekakvu kladu pa sedi na njoj i ular drži u rukama. Kad to vidi,
prepadne se pa skoči da traži kobilu; ali mu odmah padne na pamet što
je baba kobili govorila pa izvadi iz marame kurjačju dlaku i protre je,
a kurjak ujedan put te preda nj: Šta je pobratime? A on mu reče: Utekla mi babina kobila pa ne znam gde je. A kurjak mu reče: Evo je među nama, stvorila se kurjačica a ždrebe kurjačić; nego udri ularom o zemlju pa reci: dura, babina kobila On onda udari ularom o zemlju govoreći: Dura, babina kobila!
a kobila postane kobila kao što je i bila i u jedan put se sa ždrebetom
obri pred njim. Onda je carev sin zaulari i uzjaše pa kući, a ždrebe uz
kobilu.
Kad dođe kući, baba mu da ručak, a kobilu uvede u konjušnicu pa sve žaračem govopeću: U kurjake, kurvo! A kobila joj odgovori: Bila sam u kurjacima, ali su kurjaci njemu prijatelji pa me prokazaše. Onda baba iziđe napolje a carev joj sin reče: E, baba, ja sam tebe služio pošteno, sad mi daj što smo pogodili. Baba mu odgovori: ,,Sinko, što je pogođeno ono vala da bude. Eto od dvanaest konja biraj kojega hoćeš. A on reče babi: Ta šta ću birati, daj mi onoga iz budžaka, gubavog, za mene nisu lepi. Onda ga baba stane odvraćati: Kako bi ti uzeo onoga gubavog kod takih krasnih konja! Ali on jednako ostane na svome govoreći: Daj ti meni koga ja hoću, tako je pogođeno. Baba ne imajući kud kamo, da mu gubavoga konja, a on se onda s njom oprosti pa pođe vodeći konja na ularu.
Kad ga odvede u jednu šumu, otre ga i uredi, a konj sine kao da mu je
zlatna dlaka. Onda on usedne na njega pa ga potrči, a on poleti baš kao
tica i za tili čas donese ga pred zmajeve dvore. Carev sin kako uđe
unutra, odmah reče carici: Spremaj se što brže. I tako se brzo
spreme, sednu oboje na onoga konja pa hajde s bogom putovati. Posle
malo kad zmaj dođe i vidi da carice nema, rekne svome konju: Šta ćemo sad: ili ćemo jesti i piti ili ćemo terati? A konj mu odgovori: Jeo ne jeo, pio ne pio, terao ne terao, nećeš ga stići.
Kad to zmaj čuje, odmah sedne na konja pa poteraj. A njih dvoje kad
opaze za sobom zmaja gde ih tera, prepadnu se, te stanu nagoniti konja
da brže trči, ali im konj odgovori: Ne bojte se, ne treba bežati. Kad jedanput, ali zmaj već da ih stigne, onda konj pod zmajem poviče konju pod carevim sinom i caricom: Zaboga, brate, pričekaj me, hoću da crknem tebe vijajući. A ovaj mu odgovori: A što si lud te nosiš tu alu.
Nogama u vreten, te njega o kamen pa hajde sa mnom. Kad to čuje konj
pod zmajem, a on mahne glavom i snagom, a nogama u vreten te zmaja o
kamen; zmaj sav prsne na komade, a konj se s njima udruži. Onda carica
usedne na ovoga konja i tako otidu sretno u njezino carstvo i onde
ostanu carujući do svoga veka.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Bajka o - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 4 Icon_minitime30/3/2010, 8:40 pm

O ARGELUSU


Jedan kralj imao dva sina. Stariji, koji se zvao Argelus, bio je tako lep da ga je otac držao u posebnom zamku i uopšte ga nije puštao napolje da ga ni zli vetric ne bi zapahnuo i naškodio mu. Kraljevic je imao sve udobnosti i poslugu, ali, iako ga je kralj cesto posecivao i zabavljao se s njim, život mu je bio veoma dosadan i on je stalno uzdisao za slobodom.
Jednoga dana izraste u kraljevskom vrtu lepa jabuka, koja je ujutru imala zlatne cvetove a pred vece zlatne plodove. Kralj se, šetajuci po vrtu, veoma radovao toj jabuci i namisli da pozove sve znamenitije knezove u državi da bi im pokazao taj cudni plod, a da ne bi, kao obicno, u toku noci nestao, postavi stražu kraj jabuke. Iako stražari nisu oka s drveta skidali, niko nije znao kako su jabuke u toku noci nestale; medutim, ujutro se opet pojaviše zlatni cvetovi a uvece opet zlatne jabuke. Kralj naredi da se sledece noci postavi dvostruka straža, ali jabuke opet nestadoše. Trece noci isto.
Ne znajuci šta to treba da znaci, kralj naredi da se pozove jedan cuveni carobnjak. Ovaj rece:
- Rekao bih ti, najsvetliji kralju, ali se bojim za svoj život.
Kralj navali na njega da svakako kaže, i ovaj najzad izjavi:
- Samo tvoj sin Argelus mogao bi sacuvati to voce. Kralj se strašno naljuti pa rece:
- Huljo, ti hoceš da moj sin pogine, ali ceš prvo poginuti ti.
I naredi da ga ubiju.
Mladi sin, koji je bio malo luckast, zbog cega ga kralj nije voleo, izrazi želju da cuva voce i kralj mu dozvoli. Ali kad mu voce nestade, on celu stvar isprica starijem bratu Argelusu. Kad kralj poseti Argelusa, ucini mu se veoma tužan. On ga zapita zašto je tužan, a sin mu odgovori:
- Sanjao sam danas kako imamo divnu jabuku u našem vrtu i o tome kako sam samo ja u stanju da sacuvam njene plodove.
Onda zamoli oca da mu to dozvoli, ali otac isprva nije hteo ni da cuje, a tek kad mu Argelus poce pretiti da ce se ubiti, on mu, iako nerado, dopusti.
Argelus naredi da mu se namesti sto ispod zacarane jabuke i uzme jednog od svojih slugu. Onda legne u krevet, ali da ne bi zaspao, citao je razne knjige. Oko ponoci dolete sedam labudova i spuste se na jabuku. Ugledavši to, Argelus odmah ispruži ruku prema jabuci, koliko god je mogao da dosegne, i uhvati jednog labuda, od koga odmah postade vrlo lepa devojka. Ostalih šest labudova slete na zemlju i takode se prometnu u devojke.
Prva, koju je uhvatio, bila je ukleta princeza a ostale su bile njene dvorkinje. Argelus se veoma radovao što je princeza ljubazno razgovarala sa njim i usrdno ga molila da ovde provede još tri noci, jer samo na taj nacin može je spasti ukletosti, ali ga je opominjala da ne zaspi. Tek što prvi zraci zasjaše, devojke se opet pretvoriše u labudove i odmah odleteše, a zlatne jabuke te noci ostadoše na drvetu. Kralj se veoma radovao tome i nije dozvolio da ih beru. Ali Argelus ništa ne rece ocu o devojkama a i svom sluzi, smatrajuci da mu je najverniji, naredi da cuti. Taj Argelusov sluga pazio se sa jednom ženom koja je bila velika carobnica i u poverenju je ispricao svojoj milosnici dogadaj od prošle noci. Ova je, opet u poverenju, ispricala svojoj majci, a majka mu je naredila da cuti i dala mu kožnu kesicu, rekavši:
- Kad tvoj gospodar legne, ti malo otvori kesicu i on ce odmah zaspati. A kad labudovi odlete, namaži mu oci mašcu iz ove teglice i on ce se probuditi.
Argelus je sledece noci vrlo pomno bdeo, ali kad mu njegov neverni sluga otvori iza leda kesicu, on, siromah, zaspa kao zaklan. Labudovi doleteše i pretvoriše se u devojke, princeza je drmusla spavaca, naredila i sluzi da ga budi, ali sve uzalud, jer ovaj nije hteo da ga probudi. Kad poce da svice, princeza s teškim prekorom poruci sluzi da mu gospodar sledece noci bude oprezniji. Onda se devojke pretvoriše u labudove i odleteše. Tek tada sluga namaza gospodaru oci onom mašcu. Kad se probudio, isprica mu o devojkama i šta mu je jedna od njih porucila. Kraljevic se veoma naljuti i sluzi još strože naredi da o svemu cuti. Sluga se, medutim, opet poveri carobnici, a ova mu posavetova da ucini kao i prethodne noci. Sledece noci Argelus se ponovo upinjao da ne zaspi, ali neverni sluga ispusti malo vetra iz kesice i gospodar mu odmah izgubi svest. Tada doleteše labudovi, pretvoriše se u devojke i kraljevica drmusahu, cak su ga i iz kreveta digle i vodile, ali ništa nije pomoglo. Princeza još jednom poruci preko sluge da mu gospodar bar sledece noci ne spava ako želi da je oslobodi. Sluga to saopšti gospodaru kad ga je probudio, ali o carobnici i kesici ne rece ništa.
Argelus je sebe ceo dan silio da zaspi kako mu se u toku
noci ne bi spavalo, ali i to je bilo uzalud. Zaspao je, a kad
devojke ni na koji nacin nisu mogle da ga probude, rekoše
sluzi da ih njegov gospodar više nece videti jer moraju da odu
u vrlo daleke krajeve da ispaštaju. A ako bi Argelus hteo da
zna uzrok, neka premesti sa jednog klina na drugi mac što
visi u zamku nad njegovim krevetom, i ovaj ce mu ga pokazati.
"Ako bi, pak, hteo da nas još i traži, onda mu reci da o
izlasku sunca u Crnom gradu moramo završiti naše
ispaštanje". -
Jadni Argelus ode u svoj zamak, a pošto mu sluga saopšti šta su devojke rekle, on premesti mac sa jednog klina na drugi. Ovaj se odmah poce micati i okrenu se prema nevernom sluzi. Videvši to, Argelus dohvati mac i odsece njime glavu pokvarenom sluzi. Tada isprica ocu o izdaji i zamoli ga da mu dozvoli da traži svoju voljenu. Otac mu to ne htede dozvoliti, ali kad vide kako mu sin, sve više mucen tugom, vene, pusti ga i dade mu sluge, konje i novca toliko da može ispuniti svoju želju.
I Argelus krenu na put. Prošao je bio vec mnoge daleke zemlje, ali mu na kraju nestade i novca. On onda prodade konje i kocije i, poslavši sluge kuci, otputova sam dalje. Glad ga je veoma mucila. Jednog dana stiže u neku šumu, gde
susrete trojicu mladica koji su se uzajamno tukli. On im pride i, kazavši im da je kraljevskog roda, zapita ih zašto se spore. Mladici mu rekoše:
- Mi smo tri brata, otac nam je ostavio samo to što vidiš pred nama, to jest: stocic, bic, sedlo i konja. Ne možemo da se nagodimo oko podele, pošto sve te stvari mogu da budu od koristi samo jednome. Jer ko stavi sedlo na konja, zatim sedne na njega i pucne bicem govoreci: "Hocu da budem tamo ili tamo", u tom trenutku ce tako i biti. A ko udari u stocic, konj sa sedlom i bicem odmah mora njemu da se vrati; nego, znaš šta, ti nam presudi u ovoj stvari.
Kraljevic je neko vreme išao sa njima, pa najzad rece:
- I to može biti.
A zatim im se opet ponovo obrati:
- Vidite li u daljini ona tri brda koja se nalaze na istoj udaljenosti? Potrcite, dakle, sva trojica ka njima, i ko se prvi na vrh popne i natrag s njega meni vrati, taj ce naslediti sve što je ostalo.
Braca pristadoše na to i potrcaše prema brdima. Argelus ih nije cekao, nego uzjaha konja i rece:
- Hocu da budem u Crnom gradu - i nestade.
Konj ga je vec bio odneo nekoliko stotina milja bliže Crnom gradu, kad braca, vrativši se, primetiše prevaru. Jedan od njih onda udari u stocic i rece:
- Neka konj smesta bude ovde.
Tada konj spusti Argelusa u velike mocvare, iz kojih se jedva izvukao i odakle je, sav pregladneo, stigao u jednu kucu. Domacin ga ljubazno primi i nahrani. Argelus ga upita da li je još daleko do Crnog grada. Domacin mu odgovori:
- Cuo sam ti ja za takav grad, ali koliko je daleko, to ti ne umem reci. Ostani, medutim, nekoliko dana kod mene, ovuda ce prolaziti trgovacki karavan i povorke hadžija, pa ceš od njih moci nešto saznati.
Prode jedna, druga i treca grupa, ali niko od njih nije znao za Crni grad. Najzad naide na jednog coveka koji mu je rekao da se Crni grad nalazi sto pedeset milja odatle.
Argelus je imao još samo skupocen prsten, koji mu je ponudio ako ga odvede do Crnog grada. Ali mu onda ovaj covek priznade da je on pobegao iz Crnog grada i zato ga može odvesti samo do granice okruga. Posle toga Argelus i sam srecno stiže do svog cilja. Išao je gradom i razmišljao šta bi trebalo da ucini i kako da se raspita za svoju dragu.
Princeza i njene devojke su u to vreme vec bile oslobodene ukletosti i kroz nekoliko dana trebalo je da se obavi njena svadba sa jednim cestitim knezom. Zato je bila poslala jednu svoju devojku u grad da joj kupi haljine. Ali ova, cim ugleda Argelusa, vrati se brže-bolje princezi da joj to kaže. Princeza nije htela da veruje i rece joj:
- To je nemoguce.
Onda posla i drugu i trecu devojku, a kad joj se obe vratiše sa istim obaveštenjem, uveravajuci je da je to onaj isti, da ga dobro poznaju, jer su ga ispod one jabuke dobro zagledale, princeza najzad i sama izade u grad da bi ga videla. Zagledavši ga dobro, ona ga odmah poznade, srdacno se pozdravi s njim i posle nekoliko dana njih dvoje naprave u zamku veliku svadbu, na kojoj sam i ja bio. A kad posle toga krenuše na dalek put kralju, i ja sam pošao sa njima i tako ovamo dospeo.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Bajka o - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 4 Icon_minitime6/4/2010, 7:56 pm

Zmija mladoženja.

Bila jedna sirota žena koja nije imala od srca poroda pak se molila Bogu da joj da da zatrudni makar zmiju rodila. Bog joj da te zatrudni, i kad dođe vreme, rodi zmiju. Zmija kako se rodi od majke odmah uteče u travu i nestane je. Sirota žena jednako je žalila za zmijom i plakala gde joj Bog ispuni želju te rodi, pa joj porod pobeže neznano ni kud je ni kako je. Kad tako prođe dvadeset godina onda zmija dođe i progovori materi: "Ja sam ova tvoja zmijica što si me rodila pa sam od tebe u travu pobegla; sad sam, majko, došla k tebi da mi prosiš u cara devojku te da me ženiš." Mati se obraduje iznajpre kad vidi svoj porod, ali se odmah zabrine kako bi smela ona za zmiju i u svojoj sirotinji prositi u cara devojku! A zmija joj opet reče: "Idi mati, ne premišljaj ništa, jer znaš da su svakoj devojci vrata otvorena; a ako ti je baš car ne da, ne će ti glave uzeti. Makar ti šta car kazao, kad se vratiš ne osvrći se dok našoj kući ne dođeš." Na to se ona skloni pa pođe k paru. Kad dođe u carev dvor, sluge je ne htenu odmah pustiti pred cara, a ona se stane moliti i tako je jedva puste. Kad iziđe pred cara, reče mu: "Svetli care! Eto tvoje sablje, a evo moje glave. Ja nisam dugo vreme imala od srca poroda, pak sam se molila Bogu da mi da da zatrudnim makar zmiju rodila, i on mi da te zatrudnim, a kad dođe vreme, rodi se zmija, i kako se rodi, pobegne u travu i nestane je. Sad pošto je prošlo dvadeset godina, zmija dođe k meni i posla me k tebi da prosim u tebe za nju devojku." Car se na to nasmeja pa joj reče: "Daću ja za tvoga sina devojku, ako načini ćupriju od moga dvora do svoga od bisera i dragoga kamenja." Onda se mati vrati kući ne obzirući se, i kako je išla od careva dvora, sve se za njom ćuprija gradila od bisera i dragoga kamenja do pred njezinu kuću. Kad mati kaže zmiji šta joj je car rekao, onda joj ona opet rekne: "Idi mati sad da vidiš hoće li mi car dati devojku, tak šta ti god odgovori, kad se vratiš, opet se ne osvrći do naše kuće." Mati se opet podigne, i kad iziđe pred cara, zapita ga, eda li će joj sad za sina dati devojku, a car joj odgovori: "Ako tvoj sin načini dvore bolje od mojih, daću mu devojku." Onda se mati vrati kući i idući putem nije se osvrtala, a kad dođe svojoj kući, a to mesto njezine kuće dvori bolji od carevih. Kad mati kaže zmiji šta je car rekao, onda joj zmija opet rekne: "Idi mati da vidiš hoće li mi car sad dati devojku pa šta car rekao da rekao, kad od njega pođeš ne osvrći se do naše kuće." Kad mati dođe pred cara ona mu kaže da su u njena sina dvori bolji od carevih i zapita ga hoće li joj već dati devojku, a car joj odgovori: "Ako tvoj sin uzima u svome dvoru svašta bolje nego što je u mome, daću mu devojku." Onda mati pođe kući, i idući nije se osvrtala, a kad dođe kući, ali u njenoj kući triput bolje nego u carevom dvoru: sve zlatni jeleni, košute, tice, kvočke, pilići, zecovi, sve zlatno. Kad mati kaže zmiji šta je car rekao, zmija joj rekne: "Idi mati opet caru, te ga pitaj hoće li mi sad dati devojku." Kad mati otide k caru i kaže mu da u dvoru njena sina ima svašta bolje nego u njegovu, onda car rekne svojoj kćeri: "Kćeri moja! Tebi sad valja poći za ovu zmijicu, jer on svašta ima bolje od nas." Tako zmijica skupi svatove i odvede carevu kćer te se venča s njome. Posle nekoga vremena zmijina žena zatrudni. Onda je stane pitati mati, stanu je pitati sestre i svi njezini: "Kako ti sa zmijom ostade trudna?" A ona se nije htela izdati, nego je sve govorila: "Tako mi je Bog dao te sam trudna ostala." Najposle uzme je svekrva pitati: "Snaho moja, kako je to? Kako ti sa zmijom spavaš?" Ona se onda izda svekrvi govoreći: "Mati moja! on nije zmija, već je on momak da lepšega nema. Svako veče on izlazi iz one zmijinje košulje, a ujutru se opet u nju zavlači." Kad mati zmijina to čuje, vrlo se obraduje i zaželi videti svoga sina kad iziđe iz zmijinje košulje, pa zapita snahu kako bi ga mogla videti, a snaha joj reče: "Kad pođemo legati, ja ću izvaditi ključ iz vrata, pa kad se stane skidati, onda ćeš ga videti kroz rupu." Kad mati tako vidi svoga sina, onda stane misliti kako bi učinila da on onaki ostane do veka. Jednom reče snasi svojoj: "Hajde, snaho, da mi njegov svlak izgorimo: ja ću užariti peć i u vatru ga baciti neka izgori." A snaha joj odgovori:
"Bojim se, majko, da mu što ne bude." A mati reče: "Ne će njemu biti ništa, nego kako ga vrućina obuzme, a ti uzmi hladne vode pa ga pomalo polivaj dok svlak ne izgori." I tako se dogovore, te mati užari peć, pa kad u veče iziđe momak iz zmijinje kože i legne spavati, one nekako ukradu onaj svlak pa ga bace u peć. Kako svlak stane goreti, odmah njega stane vrućina obuzimati, a one ga sve vodom polivaj i tako ostane živ. A kad ga popusti vrućina i prene se od sna, on oseti smrad od svlaka, pa skoči na noge i poviče: "Šta uradiste da od Boga nađete? Kuda ću ovaki?" A mati i žena salete ga: "Pa bolje da si taki, i bolje da si među ljudima. " I tako ga jedva utišaju. Kad to čuje tast njegov, odmah mu još za svoga života preda carstvo, i tako on postane car, te je carovao sretno do svoga veka.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Bajka o - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 4 Icon_minitime17/4/2010, 4:14 pm

GOLUBICA-DEVOJKA IZ SELA VUAK-VUAK

Alzirsko-Kabilska bajka

Jedan lovac lovio je uvek samo na svom lovištu. U pocetku je tamo bilo mnogo divljaci, ali s vremenom sve manje i manje. Kad na njemu nije više imao šta da lovi, jer je svu divljac vec bio polovio, pode jednog jutra da traži novo lovište.
Otišavši daleko u divljinu, dode jednoga dana do kuce u kojoj su prebivale dve devojke. Zamoli ih da ga prime. Isprica im kako traži novo lovište, jer na starom nema više šta da lovi. Devojke mu rekoše:
- Primamo te vrlo rado. Ostani i stanuj kod nas. Budi nam brat, a mi cemo ti biti sestre. Ako ti je s voljom, nauci nas loviti. - Lovac na to pristane.
Lovac ostane da stanuje kod sestara. Obdan je odlazio s njima u lov, lovio je i ucio ih loviti. Jednoga dana ode jedna sestra sama u lov i vrati se kuci s dobrom lovinom. Drugog dana ode u lov druga sestra, te se i ona vrati kuci s dobrom lovinom. Treceg dana odu u lov obe sestre, a lovac ostane kod kuce sam. Lovac je sedeo kraj kuce i gledao vrelo što se nalazilo pored kuce iza šipražja.
Odjednom dolete dve golubice, slete kraj vrela, svuku pernate haljine i stvore se dve krasne devojke. Jedna je bila tako lepa da lovac nije mogao skinuti oka s nje. Devojke se stadoše kupati. Lovac ih je gledao. Lovac im se prikrade kroz šipražje. Htede ugrabiti onu lepšu. Ali kad je vec bio došao do nje, devojka se okrete, spazi ga i zviznu. Lovac se na taj zvižduk smesta pretvori u kamen. Onda devojke uzmu svoje pernate haljine, obuku ih i odlete kao golubice.
Ubrzo posle toga vrate se sestre iz lova s bogatom lovinom. Zacude se videvši da je kuca zatvorena i stanu zvati brata. Zvale su ga i tražile, ali uzalud. Sestre rekoše:
- Mora biti da se nešto dogodilo. Sakricemo se sutra u šipražje da vidimo šta je to bilo. - Iduceg dana sakriju se sestre u šipražje. Nisu dugo cekale kad opet doleteše one dve golubice da se kupaju.
Dve golubice slete kraj vrela, svuku pernate haljine i stvore se dve krasne devojke. Jedna od njih je ipak prevazilazila lepotom onu drugu. Dve golubice-devojke poceše se kupati. Jedna od sestara privuce se polako pernatoj haljini one lepe golubice-devojke, uzme je i odnese u šiprag.
Posle nekog vremena izidu devojke iz vode i podu da se obuku. Jedna uzme svoje perje, obuce ga i kao golubica odmah odleti. Ona lepša stade se osvrtati tražeci svoje. Tražila ga je i tražila i naposletku rece placuci:
- Ko mi uze moju pernatu haljinu? Jedna sestra rece tiho drugoj:
- Možeš se spokojno pojaviti pred njom. Te golubice-devojke mogu nešto uciniti samo muškarcima, a ženama ne mogu ništa.
Tako sestra koja je uzela pernatu haljinu i sakrila je izide pred devojku i rece:
- Ja sam ti uzela pernatu haljinu. Vrati mi najpre moga brata, a onda cemo razgovarati o tvojem perju. Na to lepa devojka položi ruku na kamen u koji je dan ranije pretvorila mladog lovca, i on stajaše pred njima kao covek.
Golubica-devojka rece:
- Vrati mi sada moju pernatu haljinu.
Sestre videše kako lovac stoji još uvek ukoceno kao da je kamen, zagledan u lepu golubicu-devojku. Sestre rekoše devojci:
- Vidiš kako te gleda naš brat. Molimo te da mu budeš žena i kao naša sestra ostaneš kod nas. Golubica-devojka rece:
- Devojke u mojem selu nikad se ne udaju. Muško celjade ne može medu njima opstati. Covek koji bi došao u naše selo i bio primecen, bio bi prožderan. Kako onda da vam ispunim želju?
Sestre rekoše:
- Na to je lako odgovoriti: ostani kod nas i onda neceš izložiti muža takvoj opasnosti. - Naposletku pristane golubica-devojka da se uda za lovca.
Lovac se oženi golubicom-devojkom. Ali je brižljivo sakrio njeno perje, jer je mlada žena s vremena na vreme veoma žudela za selom svojih sestara. Mlada žena postane majkom i daruje lovcu sina. Posle toga smiri se i više nije tako cesto tražila svoju pernatu haljinu.
Kad je njegovom malom sinu vec bilo nekoliko meseci, zaželi lovac da vidi svoju majku i rece sestrama:
- Cuvajte mi, sestre, ženu i malog sina. Mnogo sam se uželeo majke i idem na nekoliko dana kuci da je obidem.
Lovac pode na put kuci. Zatekne majku u najboljem zdravlju i rece:
- Oženio sam se, majko! Imam vrlo lepu mladu ženu i malog sina.
Majka mu rece prekorno:
- Šta, ti si oženjen i imaš sina, a dolaziš mi sam, bez žene i deteta? Vrati se brzo po njih, pokaži mi ih da se radujemo tvojoj sreci. A onda ih ostavi neko vreme kod mene, jer bih htela da se bolje upoznam sa ženom svoga sina, svojom snahom.
Tako se lovac vrati po ženu i sina. Krišom ponese sa sobom i ženino perje, jer ga je ona jednom zamolila da ga uvek drži negde blizu nje, da joj bude pri ruci ako bi je kadgod zadesila kakva nevolja. Lovac dovede majci ženu i sina. Krišom preda majci ženino perje i rece:
- Sakrij dobro ovu pernatu haljinu i neka moja žena nikad ne sazna gde si je sakrila. Inace, drži mi ženu stalno u kuci i oko kuce i ne daj joj da izlazi na ulicu. Jer ona je tako lepa da ce sigurno doci do nesrece ako je budu videli drugi ljudi.
Majka mu to obeca. Lovac se oprosti s njom i ode sestrama u šumu i u lov.
Iduceg dana majka je vec zaboravila šta joj je sin naredio. Ujutru rece mladoj ženi, svojoj snahi:
- Hajdemo zajedno u polje da radimo. Mlada žena uzme grabulje i pode sa svekrvom kroz selo. Svi ljudi u mestu zastadoše zadivljeni lepotom mlade žene. Niko ko ju je pogledao nije mogao skinuti oka s nje. Berberin koji je na ulici brijao jednom coveku glavu toliko se zablenuo u nju da je iz neopreznosti odsekao svojoj mušteriji uho, a da to nije ni primetio, a ni taj nije osetio da mu je uho odseceno, toliko se bio zaneo diveci se lepoti mlade žene. Na kraju sela sretnu se s aminom. I taj se zagleda u nju, zastade, gledao je za njom i gledao sve dok mu se u polju nije izgubila iz vida, a onda rece u sebi:
- Ova lepa žena mora biti moja!
Posle poljskog rada stara i mlada žena vratiše se uvece kuci. Tek što su prešle kucni prag, kad amin banu u kucu i rece staroj ženi:
- Ili ceš mi dati ženu svoga sina ili cu te ubiti. Stara žena rece:
- Kako bih ja ženu svoga sina mogla dati tebi? Amin rece:
- Kažem ti još jedanput: hocu da se tom tvojom mladom snahom oženim, pa ili ceš mi je dati ili cu te ubiti.
Stara žena nije od straha znala šta da mu kaže. Cutala je. Videvši to, mlada žena, njena snaha, prizva svekrvu i rece joj:
- Ovo se ne sme rdavo svršiti. Necu da te amin ubije. Da do toga ne bi došlo, daj mi moj zlatni nakit i perje. Kad to budem imala u rukama, možeš reci aminu neka me uzme.
Zaplašena stara žena pohita i donese mladoj ženi njezino perje i zlatni nakit. Mlada žena rece aminu:
- Pricekaj napolju koji trenutak. Videceš me ubrzo kako izlazim. - Amin izide napolje.
Mlada žena uze sina na ruku. Obesi o vrat zlatnu nisku. Obuce pernatu haljinu i kao golubica izlete s detetom kroz prozor. Golubica slete na najbliži krov i odande doviknu svekrvi: - Pocuj, majko moga muža! Kaži mom coveku kad se bude vratio i pitao za mene, kaži mu kad se bude osetio nesrecnim videvši da me nema: "Tvoja žena je u selu Vuak-Vuak. Možeš poci u to selo po nju." I onda golubica s detetom odlete.
Posle malo vremena dode lovac majci. Ude u kucu i zapita za ženu. Vide odmah po majcinu licu da mu je žena otišla. Lovac rece:
- Zar ti, majko, nisam rekao kako je ne smeš pustiti da izide na ulicu jer je lepa i prelepa? Zar ti, majko, nisam rekao kako moraš brižljivo sakriti njezino perje i držati ga tako da ga ona ne vidi?
Majka rece:
- A zar sam ja, sine, znala da si se ti oženio golubicom? Ja nisam znala da je ona golubica. Mislila sam da je žena kao i druge žene. Tvoja ti je golubica porucila da je - ako ne budeš imao snage da preboliš njezin nestanak - možeš ponovo naci u selu Vuak-Vuak. I nemoj koriti svoju staru majku zbog ludosti što si je pocinio, jer ja još nikad nisam cula da se koji razuman covek oženio golubicom iz mesta što se zove Vuak-Vuak.
Lovac se spremi i pode odmah na put da traži selo svoje žene-golubice. Lovac ode vrlo daleko raspitujuci se svuda o selu Vuak-Vuak, ali ne nade nigde nikog ko bi mu znao šta reci o tom selu.
Jednoga dana, kad je opet tako putovao, naide na dva mladica koji su se oko neceg prepirali. Lovac im pride i rece:
- Šta je uzrok vašem sporu? Mogu li vam pomoci da ga rešite?
Jedan od njih rece:
- Naš spor je u ovom: Imamo ovde jednu kapu. Ko tu kapu metne na glavu, postace nevidljiv. Može proci kroz selo Vuak-Vuak, koje se nalazi eno tamo pozadi, a da ga niko ne vidi. A imamo ovde i ova dva štapa. Kad ko jednim od tih štapova udari po drugom, iskoci odmah iz zemlje ceta ratnika koji savladuju svakog neprijatelja ako pred njima ne ustukne. Mi se sporimo oko poseda ove dve stvari. Kaži nam: da li jedan od nas dvojice treba da dobije obe ove stvari i ko treba da ih dobije, ili pak ko od nas dvojice treba da dobije jednu stvar, a ko drugu. Bicemo ti zahvalni ako naš spor budeš rešio tako da jedan od nas ne prode pri tom bolje nego drugi. Onaj drugi rece:
- Tako je! Mi bismo hteli da podelom ovih stvari nijedan od nas ne prode bolje. Lovac rece:
- Ako je do toga da podelom ovih stvari jedan od vas ne prode bolje no drugi, onda vam mogu pomoci. Ostavite te stvari ovde na zemlji i idite do na vrh onog brežuljka. Kad budete bili tamo, okrenite se i potrcite ovamo. Videcemo ko ce od vas dvojice pre stici.
Dvojica mladica se s tim slože. Podu pravce k bregu. Ali cim su malo odmakli, metnu lovac kapu na glavu, uze oba štapa u ruke i krupnim koracima uputi se kraju u kojem se, po recima mladica, nalazilo selo Vuak-Vuak.
Lovac stigne u selo Vuak-Vuak. Tamo se sretao samo sa ženama. Pošto je imao na glavi kapu, ni jedna ga žiteljka nije videla. Lovac prode kroz selo Vuak-Vuak. Naposletku ude u jednu kolibu. U kolibi je bila njegova žena s detetom. Lovac sedne na pod kraj žene i skine kapu. Žena ga poznade i uplaši se. Žena rece:
- Mužu moj, ako te moje sestre budu videle, ubice te i poješce te. Jer moje sestre nece da imaju u selu coveka. Beži stoga odmah onako kako si došao.
Lovac ostade sedeci. Lovac rece:
- Prešao sam daleki put da te nadem i necu se vratiti bez tebe i deteta. Ako ti je pravo, podimo odavde zajedno sutra zorom. A ako neceš, ja cu radije ostati ovde da me tvoje sestre ubiju i pojedu. Sam, bez tebe i deteta, necu otici.
Kad je njegova golubica-žena to cula, rece:
- Onda cemo sutra zorom poci odavde zajedno s našim detetom.
Lovac sa ženom i detetom krene sutradan na put pre nego što su se žiteljke sela razbudile i poustajale. Jedna se, medutim, probudila i, osetivši miris coveka, stala vikati:
- Sestre! Sestre! Osecam miris coveka. Požurite da ga ubijemo i prožderemo.
Sve žiteljke sela Vuak-Vuak poskakaše na noge i sve potekoše iz kuca. Sve izidoše na ulicu i dadoše se u poteru za lovcem. Njegova mlada žena se rasplaka govoreci:
- Mužu moj, sad ce te moje sestre ubiti i pojesti. Lovac rece:
- Nece, nemaj brige!
Sa ženom i detetom lovac je spokojno išao ulicom. Žiteljke sela Vuak-Vuak vec su pristizale. Tada se lovac maši štapova i udari jednim po drugom. U istom trenutku iskoci iz zemlje cela ceta ratnika i ustremi se na njih. Žiteljke sela Vuak-Vuak morale su se boriti s njima i nisu mimo njih mogle dospeti do lovca i njegove žene.
Lovac se sa ženom i detetom vrati u šumu k sestrama i tamo ostade.
***

(Alžirsko - Kabilska)

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Bajka o - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 4 Icon_minitime28/4/2010, 8:46 pm

ČAROBNICA KOJA JE LJUDIMA MENJALA LICA


U davno doba življaše jedna divna devojka koja je odbijala svoje prosce jer joj nisu bili dovoljno lepi. Najzad, jedan mladić zamoli svoju rođaku da se kod devojke zauzme za njega. Devojka mu na to poruči da treba često da se kupa i trlja lice i telo kedrovim grančicama.
Zaljubljeni mladić postupao je onako kako mu je ona bila naložila. Snažno se trljao kedrovim grančicama dok mu ne bi potekla krv i lice bilo sve izgrebano. Pošto su mu rane zacelile, posla opet svoju rođaku devojci. Ali ona odgovori: "Reci mu neka se sada trlja grančicama omorike".
Ali omorikine grane mnogo su oštrije od kedrovih grančica. Ipak, mladić ispuni i ovu njenu želju i kada mu lice i telo zarastoše, zamoli rođaku da ode devojci i po treći put. Devojka odgovori prezrivo: "Reci mu da se sada trlja kupinovim vrežama".
Mladić se, prirodno, pokoleba pred tim novim iskušenjem; te kada je čuo da daleko iza planine živi čarobnica koja ima moć da menja lica, odluči da pođe da je potraži. Pošto je išao neko vreme, izbi iz guste šume na proplanak sa retkim drvećem. Uskoro ugleda dim i stiže do jednog stvorenja sa dva lica po imenu Acuvitlas, koje je sedelo pred kućom.
- Što si došao ovamo? - upita Acuvitlas.
- Tražim onu ženu što ume menjati lica.
- Ovo je njen dom - odgovori on. - Možeš ući.
Mladić proviri kroz pukotinu pre no što će ući. Po zidovima je bilo mnogo lica, jedno od njih sve prekriveno divnim pegama. Kad uđe u kuću i sede, toga lica više nije bilo na zidu.
- Šta te je dovelo ovamo? - upita čarobnica. A mladić odgovori:
- U mome selu živi lepa devojka koju želim da uzmem za ženu. No ona me odbija jer nisam dovoljno lep; tražila je od mene da trljam lice i telo kedrovim grančicama. Ja sam učinio kako je želela, ali mi onda reče da se trljam granama omorike; i pošto sam se trljao omorikinim granama, ona mi po treći put poruči da se trljam kupinovim vrežama. Tada sam pomislio na tebe i došao da te pitam bi li bila dobra da mi izmeniš lice.
- Dobro, izmeniću ti ga. Razgledaj lica na zidu i vidi da li ti se koje od njih sviđa.
Tako govoreći, čarobnica skidaše sa zida jedno po jedno lice da ga on pogleda. Ali za svako od njih on bi rekao:
- Ne verujem da bi mi ovo pristajalo. Najzad kaza:
- Ima samo još jedno lice - i iznese ono pegavo.
- Ovo će ti pristajati - dodade dok je skidala njegovo staro lice i stavljala mu novo. Tada ga pusti da ode uz opomenu:
- Nemoj skretati sa staze, već idi istim putem kojim si došao.
Mladić krete kuci, ali šuma mu je izgledala svuda toliko ista da zaluta. Iznenada ogromna žena, u stvari Mrka Medvedica, prepreči mu put.
- Kuda ideš? - upita.
- Idem kući.
- Bolje hodi k meni. Spremiću ti nešto za jelo.
Videći da nema mogućnosti da izbegne, mladić je otprati kuci. Tamo je ležala mlada i lepša žena, Crna Medvedica, duge crne spuštene kose. Ona im okrete leđa kad udoše i pravila se da nije čula kad Mrka Medvedica reče mladiću:
- Čekaj tu dok ti ne donesem nešto za jelo.
On osta da čeka. Iznenada mlada žena sede, izvuče nekoliko suvih riba iz vreće ispletene od kedrovih grana i reče:
- Sakrij ove ribe. Moja polusestra neće ti dati drugo do zmije. Pravi se kao da ih jedeš, ali jedi umesto njih ribe. - Tada opet leže.
Uto se vrati Mrka Medvedica. Ona stavi nekoliko zmija na vrelo kamenje ognjišta, poli ih vodom, i kad su bile gotove, ponudi mladića da jede. Bilo joj je milo jer se on pravio kao da mu jelo prija.
Sutradan mu Mrka Medvedica opet reče da ostane u kući dok ona ne prikupi hrane za njega; ali čim je zamakla, mladić se diže da beži. Tada mu Crna Medvedica, koja je cele noći ležala lica okrenuta od svoje polusestre, reče tiho:
- Kuda ideš?
- Idem kući.
- Nećeš joj umaći, jer će te brzo stići. Nego hodi ovamo, ja ću ti dati nešto što će te zaštititi.
Mlada žena mu pričvrsti jedan pljosnat kamen na grudi, drugi na leđa i još po jedan sa svake strane. Tada se mladić oprosti od nje i pođe u pravcu svoje kuće.
Samo što je otišao, a vrati se Mrka Medvedica.
- Kuda je otišao? - upita svoju polusestru.
- Ja ne znam. Nisam obratila pažnju na to.
- Oh, dobro, ja ću ga već pronaći - reče Mrka Medvedica nestrpljivo dok je hitala vratima. Napolju se pretvori u medveda, ubrzo dostiže mladica i reče mu:
- Hej, kuda si pošao? Mladić stade.
- Idem kući - reče.
- Hodi ovamo - naredi Medvedica.
Kad joj se primakao, ona podiže prednju šapu i pokuša da mu razdere grudi; ali joj pandža zagreba kamen i skliznu.
- Lezi - naredi zatim. Digavši drugu prednju šapu, pokuša da ga razdere po strani; ali joj opet pandža skliznu kad je naišla na tvrdi kamen; i zadnje šape ozledi tako na njegovim leđima. Tada razjapi čeljusti da mu odgrize glavu, ali ga slučajno proguta celog. Užasna bol zavi joj stomak te se ječeći otetura kući i leže kraj vatre. Bol je postajala sve veća, te najzad reče svojoj polusestri:
- Idi i zovi deda-Ždrala. Možda će me moći izlečiti.
Ždral dođe, položi uho na njen trbuh i reče:
- Ovo je ozbiljna stvar. Opet joj položi uho na stomak.
- Da, ovo je veoma ozbiljno. Izgleda kao da imaš ljudsko stvorenje u trbuhu.
Misleći da joj se podsmeva, Medvedica ljutito dohvati malo pepela i baci mu u lice. Pepeo ga celog zasu. Tako Ždral, koji je do tada bio crn, postade siv; i ostade siv do današnjeg dana.
Sada on opet stavi svoj nos na Medvedicu i ponjuši. Ali ga mladić, ispruživši napolje svoju ruku, ščepa za nos. Ždral zakrešta i zalepeta krilima, kao što ždralovi klepeću i danas. Mladić ne puštaše ždrala dok mu se nos ne izduži u dugačak kljun; tada ga naglo pusti te se ovaj izvali na leđa. Tužan, ždral se pokupi i ode.
Mladić tada razdra srce Medvedici i ubi je. Izvlačeći se iz njenog tela, reče Crnoj Medvedici:
- Hoćeš li poći sa mnom mojoj kući?
- Ako to želiš - odgovori mlada žena.
Ona napuni dve kotarice od kedrovog granja sušenom ribom, i davši mu da ponese jednu, pođe sa njim.
Uz put susretoše ženu Labudicu, koja je tražila korenje kamasa. Ona im reče:
- Kuda idete?
- Idemo kući.
- Hodite sa mnom, daću vam da se nečim založite.
Oni pođoše s njom do njene kuće. Tu ona ugreja dva kamena, stavi na njih dva korena od kamasa i prekri ih. Dok su se pekli, bajalaje:
- Jacajao, jacajao - rastite, rastite.
Kad je otklopila pećnicu, kamasovo korenje bilo je naraslo u ogromnu gomilu. Mladi čovek i njegova žena jeli su do mile volje, i pokupivši ostatak u korpu od kedrovog granja, nastaviše put. Zahvaljujući ovom čudu koje je Labudica učinila, i danas samo nekoliko korena kamasa može utoliti glad mnoštva ljudi.
Mladi ljudi stigoše kući bez drugih doživljaja. Da proslavi povratak i ženidbu, on pozva sve starce na gozbu, za koju su sušena riba i kamasovo korenje bili više nego dovoljni. Kad se gozba završila, starci se vratiše svojim kućama i rekoše porodicama:
- Taj mladić je postao čudesno lep i sada ima i lepu ženu. Da li je trljanje kedrovim i omorikinim grančicama doprinelo tome lepom izgledu? Ili je našao čarobnicu koja ljudima menja lica?
Devojka koja ga je bila odbila ču te razgovore i reši se da ga poseti. Njeni su je odvraćali da ne ide, ali ih je ona ubeđivala kako samo želi da vidi njegovu ženu. Tako ode njegovoj kući, drsko sede uz njega i reče:
- Brate moj, jesi li našao čarobnicu koja menja lica?
- Da - odgovori on.
- Kojim si putem išao? Mladić iskreno odgovori:
- Onuda kroz one šume.
- Šta si joj rekao?
Mladić slaga rekavši joj upravo suprotno od onoga što je kazao. Devojka odmah skoći na noge i požuri kroz šumu da i ona nađe čarobnicu. Naišavši na pravi put, požuri dok ne stiže do kuće na proplanku i vide stražara sa dva lica kako sedi pred vratima.
- Da li u ovoj kući živi čarobnica koja menja lica?
- Da.
Ne ustežući se ni trenutka, ona uđe. Ali čarobnica je osetila njen dolazak i pokrila sva lica koja su visila o zidovima.
- Šta želiš? - upita ona.
- Želela bih lice lepše od ovoga koje imam.
- Mislim da ću te moći zadovoljiti - odvrati čarobnica; i skinuvši devojčino pravo lice, ona joj namesti drugo, koje je bilo strahovito iskrivljeno. Ne mogavši ga videti, devojka je zamišljala da je njeno novo lice još lepše od staroga i ne stigavši čak ni da zahvali čarobnici, požuri napolje i ubrzo se kroz šumu uputi mladićevoj kći.
- Zar nisam dobila divno lice? - upita ona sedajući kraj njega.
- Ne, ti izgledaš strašno. Odlazi i nemoj više dolaziti ovamo - reče joj on.
Strahovito smetena, devojka ode kući. Tamo su se svi smejali njenom ružnom licu. Gorko je plakala, ali ga nije mogla promeniti, jer više nikad nije našla put do čarobnice.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Bajka o - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 4 Icon_minitime11/6/2010, 6:39 pm

MORSKI ZMAJ I LEPA JOVANCICA


Bila jednom cerka jednog ratara. Kuca njenog oca beše blizu morske obale. Bašta se stepenasto pružaše do ivice mora, tik uz vodu, veoma blizu lada. Devojku su zvali lepa Jovancica, lepa i sveža kao zora!
Kada se jednog dana kupala, zbog velike vrucine koja je vladala, zmaj, kralj mora, iskrsne pred njom.
- Jovancice, lepa Jovancice, video sam te jedne prolecne veceri na ovoj obali; od tog dana sam se zaljubio u tebe. Treba da podeš sa mnom do mog dvorca. Onde ceš biti moja jedina kraljica.
- Zmaju - rece Jovancica -ja sam kci seljaka, ne mogu da budem tvoja kraljica.
- Jovancice, lepa Jovancice, imam moc nad svim vodama, pa sad, znaci, imam vlast i nad tobom, jer si u vodi! Ali podi dobrovoljno u moj dvorac, dacu ti gomile zlata i brda srebra.
- Ni za srebro ni za zlato neceš me nikad imati. Ja sam seljacka kci, kako hoceš da budem kraljica?
- Mada si seljacka kci, ti si rodaka duge na nebu! Treba da budeš kraljica. I budi to dobrovoljno, pošto ja raspolažem silom da te na to primoram.
- Zmaju, nemaš moci nad mojim srcem. Ja sam seoska devojka i krštena duša. Nikad, nikad necu biti zmajeva žena.
Zmaj odnese Jovancicu, lepu Jovancicu. Odvede je u svoj dvorac na samome dnu mora.
Dvorac beše veoma lep, od crvenog korala i glatkog biljura: da je glavom kralj prošao pored njega, poželeo bi da ude. A da ga je kraljica samo izdaleka videla, poželela bi da u njemu zauvek stanuje.
Ali zmaj ne mogade ništa srcu Jovancicinom.
- Zmaju, mi nismo od iste vrste. Ti nisi krštena duša. Tvoje zlato nece ništa promeniti, dvorac ti nece ništa pomoci! Pusti me da se vratim ocu!
- Neceš se vratiti ocu! Ali moci ceš preko talasa da juriš.
Zmaj uze zlatnu alku i navuce je na stopalo lepe Jovancice, na lepi clanak leve joj noge. Snažnim zamasima zakova alku.
Zatim uze zlatan lanac i prikaci ga za alku. I evo lepe Jovancice na lancu.
Jak kao celicna poluga,
tanak kao jedna tvoja vlas
i dug, dug sedam stotina milja!
Pošto je to obavio, zmaj pljunu na zemlju i razgazi nogom. Smejao se, kako to zmaj vec ume i zna, a zatim rece devojci:
- Moj dvorac nije tamnica. Idi i juri morskim talasima, celom kraljevinom kojom vladam. Kad budeš umorna od trcanja, samo reci:
Zmaju, zmaju, lanac vuci,
kroz more me ti dovuci! Naci ceš se u dvorcu.
I bilo je tako kako je zmaj rekao. Ali kao što se Jovancica zaklela, srce joj je ostalo kao i pre.
Svakogjutra izlazila je na morske talase. Trcala je daleko, sedam stotina milja daleko. I još dalje bi jurila da je
lanac samo bio duži. No sveceri je morala da se vrati u dvorac.
Najviše je volela da ode i gleda ocevu baštu: breskvino stablo u vinogradu, kako se nadvija nad lejama zelene salate, i slavuja koji mu s granja peva, kamen na bunaru što ga je konopac izlizao, grm šimširov, na Cveti uvek rascvetao, i gusto žbunje orlovih noktiju.
"Ah, kad bih ikad mogla ponovo da dotaknem zemlju! Kad bi neki smeli mladic uspeo da me oslobodi, a potom da mi bude saputnik u životu! Kada bih jedne veceri, oslobodena lanca, mogla da krenem kuci svog oca, i pcelama, vocnjaku našem. . ."
I jedne veceri, baš kao što je sanjarila trceci povrh prelepog mora, vide kako joj se u susret krece neka barka.
Kakva li lepa barka, sva od grabovog drveta, zlatom optocena! Užad joj beše od crvene svile, a jedra od belog atlasa. Njom upravljaše sin kralja Francuske, najveceg kralja na celome svetu.
Izdaleka se Jovancica i kraljevic ugledaše. Izbliza se pozdraviše.
Tada je kraljevic oslovi, prozbori jezikom umilnim kao blagi zvuk violine. Zapita je ko je ona, kako to koraca vodom.
- Otac mi je - rekla je Jovancica - ratar i ima samo mene. Ali zmaj me je oteo sa morskog žala, sa obale ovih vala, i drži me u svojoj vlasti, vezanu zlatnim lancem za stopalo.
Na to ju je glas izdao. Nije mogla više da govori. Nije ni znala ono što su joj oci vec rekle kraljevicu. A pre nego što je utonula, ni on nije umeo da joj se zakune da ce živeti jedino za njeno oslobodenje. Ali oci im sve iskazaše. U tom pogledu od jednog jedinog trenutka oni su se zauvek razumeli.
"Znam da cu je voleti cak i kad budem mrtav, ako je to dato preminulima", govorio je u sebi kraljev sin. "Ona, i nijedna druga, može biti moja kraljica. A kakva li me cežnja mori da je ponovo vidim!"
"Moje srce", pomislila je Jovancica, "moje srce dobro zna da me on voli. Naša sudbina je na nebu zapisana. Stvoreni smo da budemo muž i žena. Ali da li ce to biti na zemlji? Ja sam u zmajevoj vlasti! . . . Ako me ikad, svetlim svojim macem, moj blagi prijatelj oslobodi, ako me sa talasa odvede do bašte mog oca, ja još uvek ostajem seljacka kci. Može li me uzeti za ženu?"
Sedam nedelja su se tražili. Sedam meseci su ocajavali.
Sedeci na palubi, na pramcu barke, kraljevic je puštao da mu oci daleko blude, izmedu vala i oblaka:
"Možda je nikad više necu na ovom svetu videti. . . Kad to pomislim, umro bih od žalosti".
A ona, kad je noc prošla, uplicuci kosu: "Može da se desi da ga nikad više ne vidim. Njegovu ljubav, njegovo društvo necu nikad na zemlji imati. Bože moj, bože moj, kako je to okrutno!"
Dani, godišnja doba prolazili su, sve teži od jada. Zmaj je stalno držao lepoticu okovanu onim zlatnim lancem za svoj dvorac.
- Jovancice, lepa Jovancice, neceš li se najzad odluciti? Nema ti drugog udesa, moraš postati zmajeva žena.
- Ne znam šta mi udes sprema, ali znam šta mi je na srcu. Zmaj i ja necemo nikad biti jedna ista plot, nikada necu biti zmajeva žena.
- Ah, Jovancice, odvec dugo sam te puštao na lancu. Misliš li da me još zadugo izazivaš? Ako hoceš još jednom da vidiš baštu svog oca, veceras, veceras otidi da je vidiš. Idi da vidiš svoje poslednje sunce.
Lepotica krenu onamo, roneci suze na oba oka.
A na morskom žalu, ah, odjednom ugleda kraljevica.
Galopirao je na svom velikom belcu, tako gorda držanja.
Ugleda svoju draganu. Potera konja u talase, polete do lepotice. Da bi presekao zmajev lanac, podiže svoj mac od svetlog celika.
- Ako ga jednim zamahom ne presecete - viknu Jovancica - svršeno je sa mnom, svršeno je s nama! Zmaj ce me odvuci u svoj dvorac i nikad se više necemo videti.
Tada kraljev sin zadade takav silan udarac da lanac odskoci kroz vazduh. Brže od munje, zgrabi on oko pasa svoju draganu, podiže je uza se, uze u narucje. Za tren ih belac iznese na žalo.
Evo ih na zemlji, ispod velikih borova tamnih kao jezera, ali kroz koje prolazi zrak crvenog zlata, zrak slave sa neba. A onde na zemlji, zmaj nema više moci, Izvan mora, prestaje sila morskog kralja.
Ostaviše žalo i velike borove, krenuše ka bašti lepoticinog oca.
A potom iz male bašte konj polete ka dvorcu u Parizu. Onamo, kralj Francuske imadaše svoj dvor.
Kad kralj ugleda lepoticu, on je pozdravi. A kad mu se ona približi, poljubi je.
- Oglasite svadbu - rece kralj svojim ljudima - i neka bude što velelepnija! Ljubavi treba odati poštovanje!


(Francuska)

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Kumuloninbus



Muški
Broj poruka : 112
Datum upisa : 29.12.2009

Bajka o - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 4 Icon_minitime16/6/2010, 10:22 pm

DOBRO DRVO

Bilo jednom jedno drvo.
Dobro drvo.
Puno ljubavi za jednog malog decaka.
Decak je dolazio svakoga dana
I vredno sakupljao otpalo lisce.
I isplevsi krunu zamisljao je da je sumski kralj.
Penjao bi se uz stablo dobroga drveta
I njihao se na njegovim granama
I jeo njegove slatke plodove.
Jabuke.
Dobro drvo i decak ponekad bi se igrali zmurke
I kad bi se umorio decak bi zaspao u senci drveta.

Zaista, voleo ga je i srcem i dusom.


Mali decak jako je voleo drvo.
I dobro drvo bilo je srecno.

Ali vreme je neumitno prolazilo...

I decak je odrastao.

Dobro drvo sada je cesto ostajalo samo.
A onda, jednog dana decak ponovno dodje
i dobro drvo mu rece: hajde, popni se decace
na mene i ljuljaj se na mojim granama
i najedi se mojih jabuka
i odmori se u mojoj senci.

I budi srecan.


Ali suvise sam veliki da bih se penjao na tebe i igrao se sa tobom,
odgovori decak dobrom drvetu.
Zeleo bih kupiti toliko stvari te da se zabavljam,
Ali znas, potreban mi je novac.
Mozes li mi ti dati malo novca?


Zao mi je, odgovori dobro drvo, ali novaca nemam.
Sve sto imam jesu lisce i jabuke.
Ipak, decace mogao bi ubrati moje jabuke i prodati ih u gradu,
Tako ces doci do novaca i bices srecan.

I decak se popne na drvo i pobere njegove jabuke,
I odnese ih sa sobom,
I dobro drvo opet se oseti srecnim.

Dugo je vremena opet proslo i decak nije navracao,
I Dobro je drvo bilo jako tuzno.

A onda, jednoga dana,
decak ponovo stize,
I drvo radosno zasumori.
Hajde, decace, rece mu ono,
Uspni se uz moje stablo
I poljuljaj se na mojim granama
I uzivaj!


Nemam vremena za to, imam previse posla,
Odgovori decak.


Zelim kucu, u kojoj ce mi biti toplo,
Objasni on.
Zeleo bih da imam zenu i decu
I zato mi je potrebna kuca.
Mozes li mi ti nabaviti jednu kucu?


Ni ja nemam kucu, odgovori drvo.
U stvari, citava suma je moja kuca.
Ali, evo mozes poseci moje grane i od njih sebi sagraditi kucu.
I tako ces biti srecan.


I tako decak posece grane
dobrog drveta i odnese ih,
I od njih sagradi sebi kucu.
I dobro drvo ponovno se osecalo jako srecnim.

Jos podosta vremena prodje,
Ali decak nije navracao.
I kada se ponovno pojavio,
dobro drvo je bilo toliko srecno
da je jedva bilo u stanju rec izustiti.

Hajde, decace, pozove ga drvo saptavim glasom,
dodji i poigraj se.
Previse sam star i tuzan da bih se igrao,
Odgovori decak.

Ali zeleo bih jedan camac,
koji bi me odvezao daleko, daleko odavde.

Mozes li mi naci jedan camac?
Pa, poseci moje stablo
i nacini sebi camac,
odgovori dobro drvo.
Tako ces moci odjedriti daleko, daleko odavde
i biti srecan.

I tako decak posece stablo dobrog drveta…… napravi camac i odjedri
daleko, daleko....
I dobro je drvo bilo srecno ……..ali ne i presrecno.

Dosta je vremena minulo,
I decak se najzad ponovno pojavi.

Zao mi je, decace, doceka ga drvo,
Ali zaista nemam nista vise sto bih ti mogao dati.
Znas, ne radjam vise jabuke;
Zubi su mi se vec davno istrosili
i ne mogu vise jesti jabuke, rece decak.


Nemam vise ni grana; nastavi dobro drvo,
na kojima bi se mogao ljuljati.
Previse sam star za takve stvari…mislim
za ljuljanje na granama; primeti decak.
Nemam vise ni deblo; rece dobro drvo
na koje bi se mogao popeti…………

Odvec sam umoran da bih se pentrao po drvecu;
zaklima glavom decak.

Zao mi je; uzdahnu dobro drvo.
Voleo bih da ti mogu bilo sta dati,
ali nista mi vise nije ostalo.
Sad sam ti samo jedan stari panj.

Zao mi je, zaista…….


Pa vise mi mnogo ni ne treba
uzdahnu decak.
Tek neko mirno mestasce gde mogu
mirno sesti i predahnuti.
Znas jako sam umoran.

U redu onda, odvrati dobro drvo,
istezuci se sto mu je vise bilo moguce,
« stari panj je pravo mesto da se na njemu
sedi i odmara ».

Dodji decace, i sedi.
Sedi i odmori se.
I decak postupi kako mu je receno.

I dobro drvo se oseti beskrajno srecnim.



Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Bajka o - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 4 Icon_minitime20/6/2010, 7:00 pm

Питика

Питик, Питика значи на румунском мален сасвим мален, мајушан; кепец

Био некад, у старо време, неки човек па имао јединца сина, дечака, који се звао Питика.*

Питика је био тако мален да чисто не поверујеш како је и он људски створ: стасом не виши од пола педља, то јест ништа већи но велики прст.

Човеку је било криво што му син није нарастао, но шта је могао.

Једнога дана пође човек с плугом на њиву да узоре земљиште за сетву пшенице. Поведе са собом и Питику. Узорао је колико је узорао, док одједном поче да пљушти киша.

Човек одјарми волове и пусти их да пасу, а сам се подвуче под кола, док се Питика, у страху од страшне кише, сакри под један лист и сеђаше ћутећи. Али се случајно догоди да један во, пасући, прође управо поред њега, захвати језиком лист под којим је био Питика и прогута лист заједно са Питиком.

Кад је киша престала да пада, отац поче тражити сина; тражио га је и овамо и онамо, али узалуд, нигде да га нађе. Дође цело село да га тражи; тражили га испод сваког листа, у свакој бразди, али Питике нема и нема, као да га је земља прогутала.

Жао било човеку, јер је само тог сина имао; мален - мален, али је његов син, а он се ипак надао да ће можда, можда дати бог да порасте.

Док га је тако тражио, зачу одједном глас који као да допираше издалека:

- Оче, убиј вола ако хоћеш да још видиш свога сина у животу!

Човек је чуо ове речи, али је мислио да то ђаво хоће да му се наруга, и тако не уби вола.

Једнога дана изведе вола из стаје и остави га да пасе у башти дуж куће. Во је пасао и пасао.

Кад Питика виде да му у воловском трбуху неће више остати места за шетњу, озлоједи се и од једа не знађаше шта да ради. Онда стеже бич - да, заборавих вам рећи да је имао уза се бич кад га је во прогутао - и стаде ударати бичем десно и лево. Вола спопадоше болови, престаде да пасе, оде и стаде уз кућни зид. Питика зачу очев глас у дворишту и поче опет, што је јаче могао, викати оцу да убије вола.

Човек беше у недоумици шта да чини. Било му жао да убије вола, јер један во није мала ствар у кући сиромашна човека. А да га не убије, жао му било Питике, јер макар да је био онако мајушан, био је његов син и срце га је болело за њим; а бојао се и греха што би га навукао на себе кад би оставио сина да умре као пас.

Тако се одлучи да убије вола. Позва неке људе те убију, одеру и разуде вола. Дроб даде једној жени да оде до реке и тамо испере. Док је она у реци испирала црева, Питика одједном искочи из бурага, узвикнувши весело:

- Ура! Ево ме опет, на свету!

Кад жена зачу Питикин узвик и кад га угледа, помисли да се појавио сам нечастиви, остави све и побеже главом без обзира.

У истом часу шуњао се онуда један вук и кад смотри црева и шкембе, притрча и сместа прогута дроб заједно с Питиком.

Питика је сав киптео од љутње што се, тек изишавши из утробе вола, нашао у утроби курјака.

"О господе, какву ли корист има отац од тога што вола уби, а мене не доби?" рече сам себи.

И огорчен, као што је био, стаде викати у сав глас:

- Хеј, пастири! Пазите на стадо, ево курјака!

Вук је био начисто с тим да вика потиче из његове утробе, па мислећи да је то у њему сам ђаво, а не шта друго, поче бежати кроз шуму, и бежао је тако као да му за репом букти ватра, све док се не сусрете с медведом.

- Куда то хиташ, вуче, рођаче? - запита га медвед.

- Не хитам никуд, него се у мене увукао ђаво и не знам како да се избавим од њега.

- Не бој се, вуче! Хајде са мном до тета-лије, велике врачаре; она ће те свакако избавити.

Вук пође с медведом, па су ишли кроз шуму све до врачаре лисице. Нађоше је код куће, јер није могла никуда да излази пошто је била ћорава. У три ноге била је ћопава, а од четврте ноге пола јој било одломљено.

Кад уђоше, лисица их понуди да седну и запита шта желе. Вук јој исприча своју невољу, увукао се, вели, ђаво у њега.

- Тако шта нисам досад доживела! - каже лисица и настави: - Деде, зини, да видим!

Вук зину, а лисица повика:

- Слушај ти, нечастиви ђаволе, напоље из вукове утробе! Ко ли ми те то натента да се увлачиш тамо где ти није место?

Вук је био окренут према сунцу те му у разјапљену чељуст уђе светлост. Питика угледа дан, изиђе до вукове гуше, до корена језика, попе се и узјаха на језик, па рече:

- А ко сте ви да ми наређујете тако шта? Овде сам ја господар и чиним што ме је воља. Али да не бисте мислили да сам опак човек, ево изаћи ћу, ако ме вук буде однео до куће лопова у шуми, с тим да иде донде овако разјапљене чељусти.

Вук пристаде да иде тако, те пође, а с њим и медвед.

Седећи на вукову језику као у седлу, гледао је Питика на све стране док не стигоше близу куће лопова, а тамо искочи из вукове губице. Вук и медвед изразише му своју захвалност и рекоше да само звизне ако му кадгод њихова помоћ устреба, а они ће одмах доћи и помоћи му. Потом вук и медвед оду.

Весело је ишао Питика кроз шуму, корачајући тихо као миш, ка лоповима који су управо вечерали, на зеленој трави, крај велике ватре.

Пошто га лопови нису могли видети, прво, што је био мален, а друго, што се крај ватре није у мрклој ноћи видело далеко - приђе им сасвим близу, попе се по сари и завуче у чизму харамбаше лопова, те оданде слушаше њихов разговор.

Лопови су се баш договарали како да те ноћи украду цареву кћер, јер се причало да је царева кћи особито лепа, а харамбаша био млад и стасао за женидбу.

Питика је све чуо, али је ћутао, па и сам смишљао нешто у својој малој глави.

О поноћи лопови пођоше и доспеше до цареве куће, отворише тамо сва врата, јер су имали кључеве од сваке руке, и уђоше а да их нико није приметио. Царева кћи је спавала сама самцата. Лопови хтедоше да је свежу и понесу са собом, но у том часу изиђе Питика из харамбашине чизме, где се био сакрио, и викну пискавим гласом:

- Да се нисте такли девојке, иначе ћу вас све побити!

Чувши то, лопови се уплашише и појурише из девојчине собе. Питика, међутим, скиде прстен с девојчина прста, оде брзо у цареву собу, попе му се на кревет, ухвати цара обема рукама за браду, поче да га дрма и повиче:

- Забога, царе, устај, јер ево дођоше лопови да те покраду!

На то цар скочи брзо из кревета, зазвони на узбуну, сви стражари и чувари пођипаше, похваташе лопове и све их побише, ниједан не остаде жив.

Ујутру потражи цар свога доброчинитеља да му захвали, али га нигде не нађе, јер се Питика био сакрио на једно место одакле је боље могао да види лепу цареву кћер.

Цар се закуне пред много људи да ће спасиоцу свога дома, кад га буде нашао, уступити царски престо и дати му кћер за жену.

То је Питики и требало. Изиђе из куће, зазвижди, вук и медвед дођу преда њ, и он им рече:

- Ти ћеш, вуче, поћи са мном до лопова у шуми, а ти, медведе, пођи напред и прибави кола да однесем њихово благо.

Медвед одмах пође, Питика се, пак, попе вуку на леђа, узјаха га, па ђи-ђи! - напред ка кући лопова. Кад стигоше тамо, видеше кола натоварена златом и сребром и шест медведа упрегнутих у кола. Онда крену с товаром кроз шуму пут Питикине куће, да његовим родитељима однесу благо лопова.

О подне доспеше на неко високо брдо и тамо, поред једне стрме стене која се уздизаше као зид, засташе да се одморе. Питика је био јако ожеднео те узе да тражи неки извор, али узалуд. Онда погледа ону велику стену и рече:

- Избиј, водо из камена
да жедне нас напојиш!

И гле чуда над чудима: из стене поче шикљати вода као из каква шмрка!

Питика стаде жудно да пије, но гле опет једно чудо: са сваким гутљајем те воде растао је све више и постајао све већи, а кад је угасио жеђ, био је висок, крупан и кошчат младић, леп да га прогуташ у кашици воде, само кад би сад могао!

С водом које се Питика напио било је овако: извор је био чаробан, а вода из извора чудотворна. Сваке девете године, и само једанпут, шикнула би вода из тог извора, текла од подне један час, а онда стала. И ономе ко би се нашао тамо у томе часу и напио воде из тог извора испунила би се једна његова жеља, било каква да је.

Питика је, пак, имао срећу да буде први који се напио те воде, а његова највећа жеља била је да буде и он одрастао и велик као други људи, а не кепец као дотад.

Сад му је жеља била испуњена: био је велик и снажан, права момчина.

Тако потера медведе да крену с товаром, узвикнувши:

"Ајс, медоње,
ђа, мркоње,
крећите!"
Вуц'те сложно до куће!"

Кад је стигао кући и казао се родитељима, они спрва не хтедоше веровати да је он Питика, њихов син. Али видећи благо што га донесе, повероваше, јер где би какав туђинац обдарио толиком имовином њих, јадне, сиромашне људе.

Онда Питика отпусти медведе и вука да иду куд хоће.

После неког времена рече мајци:

- Мати, дошло је време да се оженим. Иди цару и испроси за мене његову кћер.

- Ћути, сине - каже му на то мајка - не говори тако шта! Како ти само паде на памет да тражиш за жену баш цареву кћер? Него хајде да узмемо теби невесту а нама снаху, девојку према нашем стању. Не пењимо се сувише високо, јер што с вишег паднеш тим се већма угруваш.

- Знај, мати, да нећу никоју другу девојку, него управо цареву кћер, јер сам је видео и драга ми је толико да се топим од жудње за њом.

- Лепо, лепо, сине, добро је што ти је она драга, али да ли си ти њој драг? Знаш како се оно у песми каже:

"Ја говорим, она не говори,
ја јој пружам руку, она нешто мрмља,
дајем јој јабуке, не прима их,
дајем јој крушке, баца их, -
и ништа јој од мене не треба!"

- Не, мајко, неће она тако рећи, јер ја сада нисам Питика какав сам пре био, него се сматрам човеком достојним да постанем царев зет. Само ти пођи и запроси му кћер за мене!

Тако Питикина мајка оде у двор, у просидбу цареве кћери. Цар јој рече:

- Е, женска главо, не могу ти дати кћер за твога сина, јер сам се заклео да ћу је удати за човека који ми је спасао од лопова и њу и моју имовину.

Врати се Питикина мајка кући и каже сину шта јој је цар рекао.

Не премишљајући много, Питика, који је горео од чежње за царевом кћерком, обуче најлепше одело и оде у царски двор.

Тамо рече цару:

- Узвишени царе, ја сам тај који ти је тресао браду кад су ти лопови били у кући и дошао сам да ми даш кћер за жену, јер тако си тада обећао: да ћеш је дати томе човеку кад сазнаш ко је он.

- Заиста сам - рече цар - тада тако обећао и заклео се да ћу је дати, и даћу је, јер царска се не пориче. Но по чему ти могу веровати да си ти тај? На голе речи и хвалисање не могу да ти верујем, јер данас се свет покварио и многима су пуна уста лажи. Покажи ми штогод као доказ, па да ти верујем.

На то Питика извади из џепа прстен који је тада скинуо царевој кћери с прста, показа га цару и његовој кћери, која одмах познаде свој прстен, те се уверише да је пред њима заиста њихов спасилац.

Тада цар пољуби Питику у чело и рече му:

- Ти си мој зет!

А она, царева кћи, била се заљубила у Питику чим га је видела.

Онда се тамо приреди велики, велики сватовски пир, који трајаше непрекидно седам дана и седам ноћи. Цар даде зету пола царевине, а после смрти остави му престо и целу државу.

Тако је Питика постао цар.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Bajka o - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 4 Icon_minitime15/7/2010, 11:00 pm

Kažu da bajka dolazi iz sna, ili da potiče sa istog mesta sa kojeg se san javlja. Ali svi koji smo u snu bili, znamo, san nije slobodan, u snu se ne događa sve što želimo. Zato je bajka tu, da ispomogne san, da ga dopuni i dovrši. Ono što se u snu prekida, nastavlja se u bajci, u priči. Ima mnogo ljudi, pa i dece, koji malo sanjaju, ili ne pamte svoje snove, ili u snu nemaju mašte; ništa im zanimljivo ne pada na pamet. Njima pomaže bajka, i onaj ko je smišlja. U stvari, retko se sanja nešto nalik na bajku. U snu, izlazimo u neki prostor gde bi trebalo da se pojavi nešto čudesno, neobično, neočekivano, nešto što nam je nekad neko pričao. Ali to ostaje negde ispod ili iznad sna, priviri neka blistava kapa ili čudotvorna ruka, pojuri nas neka utvara, i to je sve. šta se stvarno dogodilo s nama, ispiričaće nam neko ko to zna, s neke druge strane, iz nekog drugog pamćenja, ispričaće nam onaj ko zna bajke. A takvih nema mnogo. Iako se bajke zovu narodne, i u narodima se pričaju, oni koji zaista umeju da donesu bajku, malobrojni su.

Oni koji poznaju bajke, obično kriju svoja imena. Oni su na ratnoj nozi sa tajnama. Zbog toga i sebe drže u tajni i prećutkuju svoje ime. Ali to ne znači da sede u mraku, ili da u ime mraka govore. Oni borave u svetlosti, u svetlostima želje i slutnje, i nekog drevnog sećanja, koje izlazi na svetlost dana, nevino, kao da se ništa nije desilo od čukun-vremena dedina, do danas. Bajkina priča ne krije da nešto izmišlja, a izmišljanje nije istina. Kad se već izmišlja treba onda mnogo izmišljati, a to nije lako. Treba da mašta liči na samu sebe, a niko ne zna kakva je zapravo mašta. Zato je stalno otkrivamo, u pričama. Na kraju čitanja bajki, vidimo: iz mnogog izmišljanja, rodila se neka istina.

Život se živi iz dana u dan, svakodnevno. Stvarnost je postala svakodneva. Ali i to što svakodnevno vidimo kao stvarnost, ima svoja naličja, svoja skrivena lica. Bajke su lepo naličje stvarnosti.

Miodrag Pavlović


Bajka o - Page 4 Fae11

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Bajka o - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 4 Icon_minitime1/8/2010, 8:02 pm

Alžirsko-Kabilska

GOLUBICA-DEVOJKA IZ SELA VUAK-VUAK

Jedan lovac lovio je uvek samo na svom lovištu. U početku je tamo bilo mnogo divljači, ali s vremenom sve manje i manje. Kad na njemu nije više imao šta da lovi, jer je svu divljač već bio polovio, pođe jednog jutra da traži novo lovište.
Otišavši daleko u divljinu, dođe jednoga dana do kuće u kojoj su prebivale dve devojke. Zamoli ih da ga prime. Ispriča im kako traži novo lovište, jer na starom nema više šta da lovi. Devojke mu rekoše:
- Primamo te vrlo rado. Ostani i stanuj kod nas. Budi nam brat, a mi ćemo ti biti sestre. Ako ti je s voljom, nauči nas loviti. - Lovac na to pristane.
Lovac ostane da stanuje kod sestara. Obdan je odlazio s njima u lov, lovio je i učio ih loviti. Jednoga dana ode jedna sestra sama u lov i vrati se kući s dobrom lovinom. Drugog dana ode u lov druga sestra, te se i ona vrati kući s dobrom lovinom. Trećeg dana odu u lov obe sestre, a lovac ostane kod kuće sam. Lovac je sedeo kraj kuće i gledao vrelo što se nalazilo pored kuće iza šipražja.
Odjednom dolete dve golubice, slete kraj vrela, svuku pernate haljine i stvore se dve krasne devojke. Jedna je bila tako lepa da lovac nije mogao skinuti oka s nje. Devojke se stadoše kupati. Lovac ih je gledao. Lovac im se prikrade kroz šipražje. Htede ugrabiti onu lepšu. Ali kad je već bio došao do nje, devojka se okrete, spazi ga i zviznu. Lovac se na taj zvižduk smesta pretvori u kamen. Onda devojke uzmu svoje pernate haljine, obuku ih i odlete kao golubice.
Ubrzo posle toga vrate se sestre iz lova s bogatom lovinom. Začude se videvši da je kuća zatvorena i stanu zvati brata. Zvale su ga i tražile, ali uzalud. Sestre rekoše:
- Mora biti da se nešto dogodilo. Sakrićemo se sutra u šipražje da vidimo šta je to bilo. - Idućeg dana sakriju se sestre u šipražje. Nisu dugo čekale kad opet doleteše one dve golubice da se kupaju.
Dve golubice slete kraj vrela, svuku pernate haljine i stvore se dve krasne devojke. Jedna od njih je ipak prevazilazila lepotom onu drugu. Dve golubice-devojke počeše se kupati. Jedna od sestara privuče se polako pernatoj haljini one lepe golubice-devojke, uzme je i odnese u šiprag.
Posle nekog vremena iziđu devojke iz vode i pođu da se obuku. Jedna uzme svoje perje, obuče ga i kao golubica odmah odleti. Ona lepša stade se osvrtati tražeći svoje. Tražila ga je i tražila i naposletku reče plačući:
- Ko mi uze moju pernatu haljinu? Jedna sestra rece tiho drugoj:
- Možeš se spokojno pojaviti pred njom. Te golubice-devojke mogu nešto učiniti samo muškarcima, a ženama ne mogu ništa.
Tako sestra koja je uzela pernatu haljinu i sakrila je iziđe pred devojku i reče:
- Ja sam ti uzela pernatu haljinu. Vrati mi najpre moga brata, a onda ćemo razgovarati o tvojem perju. Na to lepa devojka položi ruku na kamen u koji je dan ranije pretvorila mladog lovca, i on stajaše pred njima kao čovek.
Golubica-devojka reče:
- Vrati mi sada moju pernatu haljinu.
Sestre videše kako lovac stoji još uvek ukočeno kao da je kamen, zagledan u lepu golubicu-devojku. Sestre rekoše devojci:
- Vidiš kako te gleda naš brat. Molimo te da mu budeš žena i kao naša sestra ostaneš kod nas. Golubica-devojka reče:
- Devojke u mojem selu nikad se ne udaju. Muško čeljade ne može među njima opstati. Čovek koji bi došao u naše selo i bio primećen, bio bi prožderan. Kako onda da vam ispunim želju?
Sestre rekoše:
- Na to je lako odgovoriti: ostani kod nas i onda nećeš izložiti muža takvoj opasnosti. - Naposletku pristane golubica-devojka da se uda za lovca.
Lovac se oženi golubicom-devojkom. Ali je brižljivo sakrio njeno perje, jer je mlada žena s vremena na vreme veoma žudela za selom svojih sestara. Mlada žena postane majkom i daruje lovcu sina. Posle toga smiri se i više nije tako često tražila svoju pernatu haljinu.
Kad je njegovom malom sinu već bilo nekoliko meseci, zaželi lovac da vidi svoju majku i reče sestrama:
- Čuvajte mi, sestre, ženu i malog sina. Mnogo sam se uželeo majke i idem na nekoliko dana kući da je obiđem.
Lovac pođe na put kući. Zatekne majku u najboljem zdravlju i reče:
- Oženio sam se, majko! Imam vrlo lepu mladu ženu i malog sina.
Majka mu reče prekorno:
- šta, ti si oženjen i imaš sina, a dolaziš mi sam, bez žene i deteta? Vrati se brzo po njih, pokaži mi ih da se radujemo tvojoj sreći. A onda ih ostavi neko vreme kod mene, jer bih htela da se bolje upoznam sa ženom svoga sina, svojom snahom.
Tako se lovac vrati po ženu i sina. Krišom ponese sa sobom i ženino perje, jer ga je ona jednom zamolila da ga uvek drži negde blizu nje, da joj bude pri ruci ako bi je kadgod zadesila kakva nevolja. Lovac dovede majci ženu i sina. Krišom preda majci ženino perje i reče:
- Sakrij dobro ovu pernatu haljinu i neka moja žena nikad ne sazna gde si je sakrila. Inače, drži mi ženu stalno u kući i oko kuće i ne daj joj da izlazi na ulicu. Jer ona je tako lepa da će sigurno doći do nesreće ako je budu videli drugi ljudi.
Majka mu to obeća. Lovac se oprosti s njom i ode sestrama u šumu i u lov.
Idućeg dana majka je već zaboravila šta joj je sin naredio. Ujutru reče mladoj ženi, svojoj snahi:
- Hajdemo zajedno u polje da radimo. Mlada žena uzme grabulje i pođe sa svekrvom kroz selo. Svi ljudi u mestu zastadoše zadivljeni lepotom mlade žene. Niko ko ju je pogledao nije mogao skinuti oka s nje. Berberin koji je na ulici brijao jednom čoveku glavu toliko se zablenuo u nju da je iz neopreznosti odsekao svojoj mušteriji uho, a da to nije ni primetio, a ni taj nije osetio da mu je uho odsečeno, toliko se bio zaneo diveći se lepoti mlade žene. Na kraju sela sretnu se s aminom. I taj se zagleda u nju, zastade, gledao je za njom i gledao sve dok mu se u polju nije izgubila iz vida, a onda reče u sebi:
- Ova lepa žena mora biti moja!
Posle poljskog rada stara i mlada žena vratiše se uveče kući. Tek što su prešle kućni prag, kad amin banu u kuću i reče staroj ženi:
- Ili ćeš mi dati ženu svoga sina ili ću te ubiti. Stara žena reče:
- Kako bih ja ženu svoga sina mogla dati tebi? Amin reče:
- Kažem ti još jedanput: hoću da se tom tvojom mladom snahom oženim, pa ili ćeš mi je dati ili ću te ubiti.
Stara žena nije od straha znala šta da mu kaže. Ćutala je. Videvši to, mlada žena, njena snaha, prizva svekrvu i reče joj:
- Ovo se ne sme rđavo svršiti. Neću da te amin ubije. Da do toga ne bi došlo, daj mi moj zlatni nakit i perje. Kad to budem imala u rukama, možeš reći aminu neka me uzme.
Zaplašena stara žena pohita i donese mladoj ženi njezino perje i zlatni nakit. Mlada žena reče aminu:
- Pričekaj napolju koji trenutak. Videćeš me ubrzo kako izlazim. - Amin iziđe napolje.
Mlada žena uze sina na ruku. Obesi o vrat zlatnu nisku. Obuče pernatu haljinu i kao golubica izlete s detetom kroz prozor. Golubica slete na najbliži krov i odande doviknu svekrvi: - Počuj, majko moga muža! Kaži mom čoveku kad se bude vratio i pitao za mene, kaži mu kad se bude osetio nesrećnim videvši da me nema: "Tvoja žena je u selu Vuak-Vuak. Možeš poći u to selo po nju." I onda golubica s detetom odlete.
Posle malo vremena dođe lovac majci. Uđe u kuću i zapita za ženu. Vide odmah po majčinu licu da mu je žena otišla. Lovac reče:
- Zar ti, majko, nisam rekao kako je ne smeš pustiti da iziđe na ulicu jer je lepa i prelepa? Zar ti, majko, nisam rekao kako moraš brižljivo sakriti njezino perje i držati ga tako da ga ona ne vidi?
Majka reče:
- A zar sam ja, sine, znala da si se ti oženio golubicom? Ja nisam znala da je ona golubica. Mislila sam da je žena kao i druge žene. Tvoja ti je golubica poručila da je - ako ne budeš imao snage da preboliš njezin nestanak - možeš ponovo naći u selu Vuak-Vuak. I nemoj koriti svoju staru majku zbog ludosti što si je počinio, jer ja još nikad nisam čula da se koji razuman čovek oženio golubicom iz mesta što se zove Vuak-Vuak.
Lovac se spremi i pođe odmah na put da traži selo svoje žene-golubice. Lovac ode vrlo daleko raspitujući se svuda o selu Vuak-Vuak, ali ne nađe nigde nikog ko bi mu znao šta reći o tom selu.
Jednoga dana, kad je opet tako putovao, naiđe na dva mladića koji su se oko nečeg prepirali. Lovac im priđe i reče:
- šta je uzrok vašem sporu? Mogu li vam pomoći da ga rešite?
Jedan od njih reče:
- Naš spor je u ovom: Imamo ovde jednu kapu. Ko tu kapu metne na glavu, postaće nevidljiv. Može proći kroz selo Vuak-Vuak, koje se nalazi eno tamo pozadi, a da ga niko ne vidi. A imamo ovde i ova dva štapa. Kad ko jednim od tih štapova udari po drugom, iskoči odmah iz zemlje četa ratnika koji savlađuju svakog neprijatelja ako pred njima ne ustukne. Mi se sporimo oko poseda ove dve stvari. Kaži nam: da li jedan od nas dvojice treba da dobije obe ove stvari i ko treba da ih dobije, ili pak ko od nas dvojice treba da dobije jednu stvar, a ko drugu. Bićemo ti zahvalni ako naš spor budeš rešio tako da jedan od nas ne prođe pri tom bolje nego drugi. Onaj drugi reče:
- Tako je! Mi bismo hteli da podelom ovih stvari nijedan od nas ne prođe bolje. Lovac reče:
- Ako je do toga da podelom ovih stvari jedan od vas ne prođe bolje no drugi, onda vam mogu pomoći. Ostavite te stvari ovde na zemlji i idite do na vrh onog brežuljka. Kad budete bili tamo, okrenite se i potrčite ovamo. Videćemo ko će od vas dvojice pre stići.
Dvojica mladića se s tim slože. Pođu pravce k bregu. Ali čim su malo odmakli, metnu lovac kapu na glavu, uze oba štapa u ruke i krupnim koracima uputi se kraju u kojem se, po rečima mladica, nalazilo selo Vuak-Vuak.
Lovac stigne u selo Vuak-Vuak. Tamo se sretao samo sa ženama. Pošto je imao na glavi kapu, ni jedna ga žiteljka nije videla. Lovac prođe kroz selo Vuak-Vuak. Naposletku uđe u jednu kolibu. U kolibi je bila njegova žena s detetom. Lovac sedne na pod kraj žene i skine kapu. Žena ga poznade i uplaši se. Žena reče:
- Mužu moj, ako te moje sestre budu videle, ubiće te i poješće te. Jer moje sestre neće da imaju u selu čoveka. Beži stoga odmah onako kako si došao.
Lovac ostade sedeći. Lovac reče:
- Prešao sam daleki put da te nađem i neću se vratiti bez tebe i deteta. Ako ti je pravo, pođimo odavde zajedno sutra zorom. A ako nećeš, ja ću radije ostati ovde da me tvoje sestre ubiju i pojedu. Sam, bez tebe i deteta, neću otići.
Kad je njegova golubica-žena to čula, reče:
- Onda ćemo sutra zorom poći odavde zajedno s našim detetom.
Lovac sa ženom i detetom krene sutradan na put pre nego što su se žiteljke sela razbudile i poustajale. Jedna se, međutim, probudila i, osetivši miris čoveka, stala vikati:
- Sestre! Sestre! Osećam miris čoveka. Požurite da ga ubijemo i prožderemo.
Sve žiteljke sela Vuak-Vuak poskakaše na noge i sve potekoše iz kuća. Sve izidoše na ulicu i dađoše se u poteru za lovcem. Njegova mlada žena se rasplaka govoreći:
- Mužu moj, sad ce te moje sestre ubiti i pojesti. Lovac reče:
- Neće, nemaj brige!
Sa ženom i detetom lovac je spokojno išao ulicom. Žiteljke sela Vuak-Vuak već su pristizale. Tada se lovac maši štapova i udari jednim po drugom. U istom trenutku iskoči iz zemlje cela četa ratnika i ustremi se na njih. Žiteljke sela Vuak-Vuak morale su se boriti s njima i nisu mimo njih mogle dospeti do lovca i njegove žene.
Lovac se sa ženom i detetom vrati u šumu k sestrama i tamo ostade.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Bajka o - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 4 Icon_minitime1/8/2010, 8:23 pm

Aljaska

ČAROBNICA KOJA JE LJUDIMA MENJALA LICA

U davno doba življaše jedna divna devojka koja je odbijala svoje prosce jer joj nisu bili dovoljno lepi. Najzad, jedan mladić zamoli svoju rođaku da se kod devojke zauzme za njega. Devojka mu na to poruči da treba često da se kupa i trlja lice i telo kedrovim grančicama.
Zaljubljeni mladić postupao je onako kako mu je ona bila naložila. Snažno se trljao kedrovim grančicama dok mu ne bi potekla krv i lice bilo sve izgrebano. Pošto su mu rane zacelile, posla opet svoju rođaku devojci. Ali ona odgovori: "Reci mu neka se sada trlja grančicama omorike".
Ali omorikine grane mnogo su oštrije od kedrovih grančica. Ipak, mladić ispuni i ovu njenu želju i kada mu lice i telo zarastoše, zamoli rođaku da ode devojci i po treći put. Devojka odgovori prezrivo: "Reci mu da se sada trlja kupinovim vrežama".
Mladić se, prirodno, pokoleba pred tim novim iskušenjem; te kada je čuo da daleko iza planine živi čarobnica koja ima moć da menja lica, odluči da pođe da je potraži. Pošto je išao neko vreme, izbi iz guste šume na proplanak sa retkim drvećem. Uskoro ugleda dim i stiže do jednog stvorenja sa dva lica po imenu Acuvitlas, koje je sedelo pred kućom.
- što si došao ovamo? - upita Acuvitlas.
- Tražim onu ženu što ume menjati lica.
- Ovo je njen dom - odgovori on. - Možeš ući.
Mladić proviri kroz pukotinu pre no što će ući. Po zidovima je bilo mnogo lica, jedno od njih sve prekriveno divnim pegama. Kad uđe u kuću i sede, toga lica više nije bilo na zidu.
- šta te je dovelo ovamo? - upita čarobnica. A mladić odgovori:
- U mome selu živi lepa devojka koju želim da uzmem za ženu. No ona me odbija jer nisam dovoljno lep; tražila je od mene da trljam lice i telo kedrovim grančicama. Ja sam učinio kako je želela, ali mi onda reče da se trljam granama omorike; i pošto sam se trljao omorikinim granama, ona mi po treći put poruči da se trljam kupinovim vrežama. Tada sam pomislio na tebe i došao da te pitam bi li bila dobra da mi izmeniš lice.
- Dobro, izmeniću ti ga. Razgledaj lica na zidu i vidi da li ti se koje od njih sviđa.
Tako govoreći, čarobnica skidaše sa zida jedno po jedno lice da ga on pogleda. Ali za svako od njih on bi rekao:
- Ne verujem da bi mi ovo pristajalo. Najzad kaza:
- Ima samo još jedno lice - i iznese ono pegavo.
- Ovo će ti pristajati - dodade dok je skidala njegovo staro lice i stavljala mu novo. Tada ga pusti da ode uz opomenu:
- Nemoj skretati sa staze, već idi istim putem kojim si došao.
Mladić krete kuci, ali šuma mu je izgledala svuda toliko ista da zaluta. Iznenada ogromna žena, u stvari Mrka Medvedica, prepreči mu put.
- Kuda ideš? - upita.
- Idem kući.
- Bolje hodi k meni. Spremiću ti nešto za jelo.
Videći da nema mogućnosti da izbegne, mladić je otprati kuci. Tamo je ležala mlada i lepša žena, Crna Medvedica, duge crne spuštene kose. Ona im okrete leđa kad udoše i pravila se da nije čula kad Mrka Medvedica reče mladiću:
- Čekaj tu dok ti ne donesem nešto za jelo.
On osta da čeka. Iznenada mlada žena sede, izvuče nekoliko suvih riba iz vreće ispletene od kedrovih grana i reče:
- Sakrij ove ribe. Moja polusestra neće ti dati drugo do zmije. Pravi se kao da ih jedeš, ali jedi umesto njih ribe. - Tada opet leže.
Uto se vrati Mrka Medvedica. Ona stavi nekoliko zmija na vrelo kamenje ognjišta, poli ih vodom, i kad su bile gotove, ponudi mladića da jede. Bilo joj je milo jer se on pravio kao da mu jelo prija.
Sutradan mu Mrka Medvedica opet reče da ostane u kući dok ona ne prikupi hrane za njega; ali čim je zamakla, mladić se diže da beži. Tada mu Crna Medvedica, koja je cele noći ležala lica okrenuta od svoje polusestre, reče tiho:
- Kuda ideš?
- Idem kući.
- Nećeš joj umaći, jer će te brzo stići. Nego hodi ovamo, ja ću ti dati nešto što će te zaštititi.
Mlada žena mu pričvrsti jedan pljosnat kamen na grudi, drugi na leđa i još po jedan sa svake strane. Tada se mladić oprosti od nje i pođe u pravcu svoje kuće.
Samo što je otišao, a vrati se Mrka Medvedica.
- Kuda je otišao? - upita svoju polusestru.
- Ja ne znam. Nisam obratila pažnju na to.
- Oh, dobro, ja ću ga već pronaći - reče Mrka Medvedica nestrpljivo dok je hitala vratima. Napolju se pretvori u medveda, ubrzo dostiže mladica i reče mu:
- Hej, kuda si pošao? Mladić stade.
- Idem kući - reče.
- Hodi ovamo - naredi Medvedica.
Kad joj se primakao, ona podiže prednju šapu i pokuša da mu razdere grudi; ali joj pandža zagreba kamen i skliznu.
- Lezi - naredi zatim. Digavši drugu prednju šapu, pokuša da ga razdere po strani; ali joj opet pandža skliznu kad je naišla na tvrdi kamen; i zadnje šape ozledi tako na njegovim leđima. Tada razjapi čeljusti da mu odgrize glavu, ali ga slučajno proguta celog. Užasna bol zavi joj stomak te se ječeći otetura kući i leže kraj vatre. Bol je postajala sve veća, te najzad reče svojoj polusestri:
- Idi i zovi deda-Ždrala. Možda će me moći izlečiti.
Ždral dođe, položi uho na njen trbuh i reče:
- Ovo je ozbiljna stvar. Opet joj položi uho na stomak.
- Da, ovo je veoma ozbiljno. Izgleda kao da imaš ljudsko stvorenje u trbuhu.
Misleći da joj se podsmeva, Medvedica ljutito dohvati malo pepela i baci mu u lice. Pepeo ga celog zasu. Tako Ždral, koji je do tada bio crn, postade siv; i ostade siv do današnjeg dana.
Sada on opet stavi svoj nos na Medvedicu i ponjuši. Ali ga mladić, ispruživši napolje svoju ruku, ščepa za nos. Ždral zakrešta i zalepeta krilima, kao što ždralovi klepeću i danas. Mladić ne puštaše ždrala dok mu se nos ne izduži u dugačak kljun; tada ga naglo pusti te se ovaj izvali na leđa. Tužan, ždral se pokupi i ode.
Mladić tada razdra srce Medvedici i ubi je. Izvlačeći se iz njenog tela, reče Crnoj Medvedici:
- Hoćeš li poći sa mnom mojoj kući?
- Ako to želiš - odgovori mlada žena.
Ona napuni dve kotarice od kedrovog granja sušenom ribom, i davši mu da ponese jednu, pođe sa njim.
Uz put susretoše ženu Labudicu, koja je tražila korenje kamasa. Ona im reče:
- Kuda idete?
- Idemo kući.
- Hodite sa mnom, daću vam da se nečim založite.
Oni pođoše s njom do njene kuće. Tu ona ugreja dva kamena, stavi na njih dva korena od kamasa i prekri ih. Dok su se pekli, bajalaje:
- Jacajao, jacajao - rastite, rastite.
Kad je otklopila pećnicu, kamasovo korenje bilo je naraslo u ogromnu gomilu. Mladi čovek i njegova žena jeli su do mile volje, i pokupivši ostatak u korpu od kedrovog granja, nastaviše put. Zahvaljujući ovom čudu koje je Labudica učinila, i danas samo nekoliko korena kamasa može utoliti glad mnoštva ljudi.
Mladi ljudi stigoše kući bez drugih doživljaja. Da proslavi povratak i ženidbu, on pozva sve starce na gozbu, za koju su sušena riba i kamasovo korenje bili više nego dovoljni. Kad se gozba završila, starci se vratiše svojim kućama i rekoše porodicama:
- Taj mladić je postao čudesno lep i sada ima i lepu ženu. Da li je trljanje kedrovim i omorikinim grančicama doprinelo tome lepom izgledu? Ili je našao čarobnicu koja ljudima menja lica?
Devojka koja ga je bila odbila ču te razgovore i reši se da ga poseti. Njeni su je odvraćali da ne ide, ali ih je ona ubeđivala kako samo želi da vidi njegovu ženu. Tako ode njegovoj kući, drsko sede uz njega i reče:
- Brate moj, jesi li našao čarobnicu koja menja lica?
- Da - odgovori on.
- Kojim si putem išao? Mladić iskreno odgovori:
- Onuda kroz one šume.
- šta si joj rekao?
Mladić slaga rekavši joj upravo suprotno od onoga što je kazao. Devojka odmah skoći na noge i požuri kroz šumu da i ona nađe čarobnicu. Naišavši na pravi put, požuri dok ne stiže do kuće na proplanku i vide stražara sa dva lica kako sedi pred vratima.
- Da li u ovoj kući živi čarobnica koja menja lica?
- Da.
Ne ustežući se ni trenutka, ona uđe. Ali čarobnica je osetila njen dolazak i pokrila sva lica koja su visila o zidovima.
- šta želiš? - upita ona.
- Želela bih lice lepše od ovoga koje imam.
- Mislim da ću te moći zadovoljiti - odvrati čarobnica; i skinuvši devojčino pravo lice, ona joj namesti drugo, koje je bilo strahovito iskrivljeno. Ne mogavši ga videti, devojka je zamišljala da je njeno novo lice još lepše od staroga i ne stigavši čak ni da zahvali čarobnici, požuri napolje i ubrzo se kroz šumu uputi mladićevoj kći.
- Zar nisam dobila divno lice? - upita ona sedajući kraj njega.
- Ne, ti izgledaš strašno. Odlazi i nemoj više dolaziti ovamo - reče joj on.
Strahovito smetena, devojka ode kući. Tamo su se svi smejali njenom ružnom licu. Gorko je plakala, ali ga nije mogla promeniti, jer više nikad nije našla put do čarobnice.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Bajka o - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 4 Icon_minitime1/8/2010, 8:55 pm

Afrika (Svahili)

LEGENDA O LIONGU FUMU

Nekada davno živeo čovek po imenu Liongo. Beše on najviši i najsnažniji u celom gradu. Svojim ponašanjem zadavaše građanima dosta nevolja. I ljudi jedanput odlučiše da ga uhvate i strpaju u tamnicu. Iznenada upadoše u njegovu kuću, svezaše ga i baciše u tamnicu.
Provede Liongo u tamnici mnogo dana, ali jednom mu pođe za rukom da pobegne. I ponovo poče da uznemirava ljude, koji opet nisu mogli mirno da odlaze na svoja polja, sakupljaju iverje i nose vodu.
Naplašeni građani ponovo stadoše da traže put i način kako bi se oslobodili Lionga.
- Nešto moramo smisliti - govorili su oni - da ga uhvatimo i ubijemo.
Tada jedan od njih predloži:
- Uhvatimo ga dok bude spavao i ubijmo ga. A drugi rekoše:
- Ako ga uhvatite, svežite ga i dovedite k nama.
I ljudima opet pođe za rukom da uhvate Lionga. Svezaše ga, dovedoše u grad, okovaše u lance i baciše u tamnicu. Dugo on provede u tamnici i samo mu je majka donosila hranu. Na tamničkoj kapiji stražu su čuvali vojnici, ne napuštajući svoja stražarska mesta ni za trenutak.
Tako su prolazili dani i meseci.
Svake noći Liongo je pevao divne pesme. Svima koji su slušali mnogo su se dopadale. Često su ljudi medu sobom govorili:
- Hajde da slušamo Liongove pesme. I išli su i slušali. Svaki put kada bi pala noć, ljudi su dolazili i govorili Liongu:
- Došli smo da slušamo tvoje pesme, pevaj!
I on je pevao, nije mogao da odbije, jer su građani neobično zavoleli njegove pesme. Čeznući za slobodom, Liongo je svakog dana sastavljao po koju novu pesmu.
Ljudi su slabo razumevali smisao tih pesama, ali su ih majka Liongova i robinja razumele vrlo dobro.
Jedanput, kada robinja donese hranu Liongu, straža joj je ote i pojede, a samo ostatke dade Liongu. Robinja tad reče:
- Liongo, gospodaru moj, donela sam ti hranu, a vojnici mi oteše i pojedoše. I to je sve što ostade.
Liongo uze ostatke, pojede, zahvalan i na tome, i zapeva, obraćajući se robinji, koja stajaše ispred vrata:
- Reci mojoj majci da glupak nikada neće postati pametan. Nek ona ispeče hleb, a unutra nek stavi testericu, da pretesterišem lance i iziđem na slobodu.
Robinja dode njegovoj majci i reče:
- Sin te je pozdravio i preko mene poslao ti jednu molbu.
Majka upita:
- Kakvu molbu?
Robinja ponovi ono što joj je Liongo rekao. Saznavši za sinovljevu molbu, majka kupi nekoliko testerica i donese ih kući. Uze prošena brašna i ispeče nekoliko lepih hlepčića. Zatim napravi veliki hleb i unutra stavi testerice. Sve to dade robinji da odnese Liongu.
Kada robinja dođe do Liongove tamnice, straža joj ote sve, izabra najlepše hlepčiće i pojede ih.
- A ovaj uskisli hleb odnesi svome gospodaru - rekoše stražari.
I robinja ga odnese Liongu. On razlomi hleb, uze testerice i sakri ih. Zatim pojede hleb, napi se vode i leže.
A gradani baš tad odlučiše da ubiju Lionga. I sam Liongo ču za to. On zapita stražare:
- Kada će me ubiti?
Oni mu odgovoriše: - Sutra. Tada ih Liongo zamoli:
- Pozovite moju majku, pozovite sve ljude iz grada, hoću da se oprostim sa njima.
I stražari pođoše i pozvaše sve. Došlo je vrlo mnogo ljudi, došla je njegova majka i ona robinja. Liongo ih tad upita:
- Jeste li se svi okupili? - Da - odgovoriše oni.
- Dajte mi rog, kastanjete i gong. Neka ih neko donese. I neka se danas igra - rece Liongo - hoću da se oprostim s vama.
A oni mu odgovoriše: - Dobro. Sviraj!
- Nek jedan od vas drži rog, drugi kastanjete, a treći - gong - rece Liongo.
- Ali kako ćemo svirati? - upitaše ljudi.
On im pokaza kako treba da sviraju i oni uzeše da sviraju.
A sam je za to vreme sedeo u tamnici i pevao. Kada bi počeli da udaraju u doboš, on je uzimao testericu i testerisao okove. A kada bi doboš prestao, i on bi prestao da testeriše, i počinjao da peva. Ljudi se nisu nikako mogli dosetiti šta on radi. Okovi mu bejahu već spali, tako uze da testeriše lance i oni se ubrzo raspadoše. Tada Liongo slomi vrata svoje tamnice i iziđe na slobodu. Kada ga ljudi spaziše, uzeše da beže glavom bezobzirce, izbezumljeni od straha. A on ih je hvatao, udarao im glavu o glavu i tako ih ubijao.
Liongo napusti grad, oprosti se od majke i rece joj:
- Još ćemo se mi videti.
Dođe u šumu i poče da živi kao i pre, uznemirujući i ubijajući ljude.
Jedanput građani izabraše najlukavije stanovnike i rekoše im:
- Idite k njemu, postanite njegovi prijatelji ne biste li ga kako mogli ubiti.
I pođoše Liongu prepredeni ljudi.
Dođoše oni do Lionga i nekako se sprijateljiše sa njim. Jedanput mu tako rekoše:
- Da pojedemo malo mesa, sultane. Liongo odgovori:
- Ako pojedemo mesa, čime ću platiti? Ja sam vrlo siromašan.
- Da pojedemo srž palme - predložiše mu ljudi.
- Kako ćemo to da jedemo? - upita Liongo. A oni mu odgovoriše:
- Jedan od nas će se popeti na sami vrh palme i saviti je, a mi ćemo jesti.
Liongo pristade i oni počeše po redu da se penju na vrh palme i da je savijaju.
- Kada se Liongo popne na vrh - odlučiše lukavi ljudi - ubijmo ga tad iz strele. I tad mu rekoše:
- A sad je red na tebe.
Ali se Liongo doseti šta oni nameravaju.
- Dobro - odgovori im. Držeći u rukama luk i strele, on im reče:
- Ja ću oboriti zreli vrh palme, pa ćemo jesti njegovu srž.
Pusti strelu i rascepi granu; ponovo pusti strelu i rascepi i drugu. Tako obori vrh palme, u kome bejaše puno srži.
Kada sve pojedoše, lukavi ljudi rekoše:
- On se dosetio, šta cemo sad?
- Idemo kući - odlučiše.
Ljudi se oprostiše od Lionga i rekoše mu:
- Tebe niko ne može da prevari, o, Liongo, ti se spaseš svega kao đavo.
I ljudi se vratiše u grad i rekoše:
- Ne možemo ga ubiti.
Građani se okupiše i, posavetovavši se, odlučiše da će Lionga moći da ubije samo sin njegova brata. Pozvaše tog mladića i rekoše mu:
- Pođi i saznaj od čega on može da umre. Kada doznaš, vrati se i reci nam. Ako Liongo umre, daćemo ti carstvo. Mladić pristade i pođe Liongu. Kada je došao do njega, ovaj ga upita:
- Zašto si došao?
A pošto mladić reče da je došao da ga poseti, Liongo odgovori:
- Ne, ja znam da si došao da me ubiješ, ali znaj da su te ljudi prevarili.
Mladić ga zapita:
- Od čega ti možeš da umreš?
- Ako neko uspe da mi probode pupak bakarnom iglom, odmah ću umreti - odgovori Liongo.
Mladić se vrati u grad i saopšti građanima šta je saznao. Tada mu oni dadoše bakarnu iglu i on se vrati Liongu.
A Liongo je za to vreme pevao pesmu.
- Ja sam rđav, a ti si dobar. I ako ti ne učiniš nikakvo zlo, ja sam rđav a ti si dobar!
Kada se mladić vrati, on ga pozva k sebi, iako je dobro znao da je došao da ga ubije.
Tako prođoše dva dana, a treće noći, dok je Liongo spavao, mladić mu probode iglom pupak. Liongo se probudi od bola, uze luk i strelu, i pođe na izvor. Tamo kleknu, nateže tetivu, kao da nišani, i tako umre.
A kad ujutru dodoše ljudi po vodu, pomisliše da je živ. Uplašiše se i pobegoše.
Dodoše u grad i ispričaše:
- Danas nećemo imati vode.
Tri dana su ljudi išli na izvor da gledaju Lionga, ali se niko ne usuđivaše da se približi, iako su bili silno žedni. Tada pozvaše Liongovu majku i rekoše joj:
- Idi, porazgovaraj sa sinom, reci mu nek se skloni da možemo vode da uzmemo, inače ćemo tebe ubiti!
Majka pode Liongu. Priđe mu, zagrli ga i poče da peva, tešeći ga, a on pade. Majka shvati da joj je sin mrtav i zaplaka. Vrati se u grad i reče to građanima. Oni ponovo pođoše na izvor i uveriše se da je Liongo mrtav.
Građani sahraniše Lionga, a mladića koji ubi Lionga - ubiše, da mu ne bi dali carstvo koje su mu obećali.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Bajka o - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 4 Icon_minitime1/8/2010, 10:01 pm

Australija
SEDAM SESTARA MEAMEJ

Vurunah je celog dana bio u lovu i uveče se vratio umoran i gladan kući u logor. Zamolio je svoju staru majku da mu da malo hleba od semena trave, ali mu ona odgovori da više ništa nije ostalo. On onda zatraži od ostalih crnih drugova da mu dadu travljeg semena kako bi mogao sam da ispeče hleb za sebe. Ali oni nisu hteli da mu dadu. Tada se Vurunah naljuti i reče:
- Kada me moja najbliža rodbina pušta da gladujem, onda ću da odem od vas, otići ću u drugu zemlju i živeću od sada kod tuđih ljudi.
A pošto je bio tako besan, on zbilja ode. Uze svoje oružje i ode iz logora da potraži novi zavičaj.
Išao je on tako kad u daljini opazi nekog starca, koji je praznio pčelinje saće i sakupljao med. Starac se okrenu prema Vurunahu jer je primetio da neko dolazi. A kada mu se Vurunah približi, vide da starac nema očiju, iako je izgledalo da je stari primetio njegov dolazak pre nego što je mogao da ga čuje. Vurunah se uplaši i začudi slepom starcu, koji mu je ipak okrenuo lice, baš kao da ga je gledao sve vreme. Kada je bio kraj njega, stari mu reče da se zove Murunumildah, da se i njegovo pleme tako zove, jer nemaju očiju, već vide pomoću nozdrva. Vurunah je to smatrao čudnim i nije bio malo uplašen, iako je Murunumildah izgledao sasvim prijatan i blag. Dodade Vurunahu šoljicu meda, rekavši da je svakako gladan. Pokaza mu mesto gde se nalazio logor i pozva ga da pođe s njim i ostane kod njega. Vurunah uze med i pođe sa starcem prema logoru, ali je smatrao da je ipak bolje da se uputi drugim pravcem.
Pešačio je tako neko vreme i naposletku stigao do nekog jezerceta. Zažele da tu prenoći. Najpre se dobro napi vode, pa leže da spava. Kada se ujutru probudi, pogleda oko sebe tražeci jezerce, ali mesto njega ugleda samo široku ravnicu. Mislio je da još sanja, protre oči i pogleda još jednom.- Pa ovo je cudan kraj - reče. - Najpre nailazim na čoveka koji nema očiju, a ipak vidi. Zatim stižem do velike bare, zaspim, opet se probudim - i sada je nema. A znam sigurno da je tu bilo vode, ta sam sam je pio, a sada nadaleko nigde ni kapi.
Dok se iščuđavao i pitao kako li je voda mogla da išcezne, spazi da nailazi velika nepogoda.
Ustade što je brže mogao i potrča u obližnje žbunje da potraži zaklon. Kada malo zađe u žbunje, nađe tamo na zemlji nekoliko komada kora.
- E, to mi se dopada - reče. - Sada mi treba da potražim još samo nekoliko kočeva, pa da sebi sagradim malu kolibu u kojoj ću se skloniti od bure koja nailazi.
Istesa na brzinu nekoliko kočeva, pobode ih u zemlju i nasloni kore na njih. Kada podiže poslednje parče, odjednom se pred njim stvori neko sasvim neobično biće, kakvo još nikada nije video.
Nepoznati mu doviknu:
- Ja sam Bulgahnunu. - I to viknu takvim strašnim glasom da Vurunah ispusti parče kore, zgrabi svoje oružje i pobeže što je brže mogao. Na buru je potpuno zaboravio; imao je samo jednu misao: da što pre pobegne van domašaja Bulgahnunua.
Trčao je pravo i najzad stigao do neke reke koja mu je presecala put sa tri strane. Pošto je reka bila suviše široka, pa nije mogao da je pregazi, morao je da se vrati. Samo, nije se vratio istim putem, nego je skrenuo drugim pravcem. Kada se okrenuo i za sobom ostavio reku, spazi krdo emua koje se uputilo vodi. Polovina ih je bila pokrivena perjem, a druga polovina nije, ali su i oni imali izgled emua. Vurunah je jednoga od njih hteo da ubije kopljem, da bi ga pojeo. Pope se na drvo da ga ne vide; zatim pripremi koplje da ubije jednu od tih ptica bez perja. Kada su prolazile pored njega, on odabra svoju žrtvu, baci koplje i ubi je. Potom siđe sa drveta da bi je uzeo.
Kada je potrčao prema mrtvoj ptici, primeti da to nisu emui, nego urođenici nekog stranog plemena. Stajali su oko svoga mrtvog druga i besno davali na znanje da hoće da ga osvete. Vurunah uvide da bi mu slabo koristilo pravdanje da je čoveka slučajno ubio misleći da je emu; jedini mu je spas bio u bekstvu. Uze put pod noge, i iz straha da neprijatelji ne potrče za njim, nije smeo ni da se okrene. Tako je bežao dok nije stigao do nekog skloništa. A našao se tamo pre no što je i mislio; pomišljao je samo na opasnost koja mu je pretila i nije obraćao pažnju na ono što se nalazilo na putu.
Kada uđe u kolibu, nije više imao razloga za strahovanje, jer je unutra bilo samo sedam mladih devojaka. Ali mu one uopšte nisu ulivale strah, naprotiv, izgledalo je da su one više iznenadene nego on. Bile su prema njemu veoma ljubazne kada su videle da je sam i gladan. Dadoše mu da jede i pustiše ga da preko noći ostane u kolibi. On ih onda upita kako se zovu i gde se nalaze ostali iz njihovog plemena. Devojke mu odvrate da se zovu Meameje i da im se pleme nalazi daleko odatle, u drugom kraju. One su došle ovamo samo da razgledaju ovaj kraj, da ostanu malo, i da se posle vrate u svoj zavičaj.
Sutradan Vurunah napusti kolibu sestara Meamej i nastavi put. Pretvarao se da više nikada neće da se vrati. Ali u potaji je mislio da se sakrije negde u blizini i da ih posmatra. Hteo je, kad se ukaže zgodna prilika, da ugrabi jednu od njih i uzme je za ženu. Bio je sit samoće. Najednom spazi kako sedam sestara Meamej uzimaju motike i odlaze. Pratio ih je izdaleka i pazio da ga one ne vide.
Devojke zastaše kod nekog gnezda krilatih mrava. Motikama čeprkahu po travnjaku, a kada iskopaše sve mrave, pobacaše motike, posedaše želeci da spreme dobru zakusku, jer su ovi mravi za njih bili prava poslastica.
Dok su sestre spremale divnu zakusku, Vurunah se tiho prikrade motikama i dograbi dve. Zatim se sa plenom pažljivo odšunja natrag u skrovište. Kada su se sestre Meamej najzad najele, odoše po svoje motike. Ali samo njih pet nađoše motike, i odoše ostavivši one dve da traže nestale alatke. Mislile su da će ih dve devojke, po svoj prilici, naći tu negde u blizini, i da će potom, kada opet budu imale svoje oruđe, lako stići svojih pet sestara. Dve devojke pretražiše ceo mravinjak, ali nisu mogle da nađu motike. Kada su tako nacas okrenule Vurunahu leđa, on izađe iz skrovišta i zabi obe motike u zemlju. Zatim se ponovo vrati u skrovište. Kada se devojke okrenuše, odjednom spaziše svoje motike. Radosne, potrčaše prema njima i izvukoše ih iz zemlje, u koju su bile dobro pobodene. Dok su to radile, Vurunah izlete iz skrovišta, dograbi obe devojke oko pasa i dobro ih priteže. One su se opirale i vikale, ali uzalud. Niko nije mogao da ih čuje, jer nikoga nije bilo. Kada su uvidele da su sve opiranje i vika uzalud, smiriše se, a Vurunah im reče da ne treba da se boje i da će se on starati o njima. Dodade da je sam, pa bi želeo da ima dve žene. Neka mirno pođu sa njim, i biće im dobro. Samo, moraće da urade sve što im on bude rekao. Ako ne budu mirne, on će brzo da ih umiri svojom batinom. Kada mlade devojke uvideše da je svaki otpor uzaludan, učiniše kako je Vurunah tražio i mirno podoše sa njim. Rekoše mu da će ih njihovo pleme jednoga dana opet odvesti, a on, da bi to sprečio, pođe brže, misleći da će na taj način izbeći svako proganjanje.
Prošlo je tako nekoliko nedelja, a obe sestre Meamej su se na izgled snašle u novom položaju i bile sasvim zadovoljne. Ali su, kad bi ostale same, često razgovarale o svojim sestrama i razmišljale o tome šta li su one uradile kada su primetile njihov nestanak. Pitale su se da li njihove sestre možda tragaju za njima, ili su se vratile u zavičaj da dovedu pomoć. Ali nijednog trenutka nisu pomišljale na to da su možda odavno zaboravljene i da će zauvek morati da ostanu sa Vurunahom.
Kada su tako jednoga dana sedele zajedno u logoru, reče Vurunah:
Vatra neće da se razgori. Idite i donesite mi komade kore od ona dva bora.
- Ne - odvratiše one - ne smemo da ljuštimo koru sa bora. Ako to uradimo, nećeš nas više nikada videti.
- Idite i ucinite to što vam kažem. Donesite mi borovu koru. Zar ne vidite da vatra jedva tinja?
- Vurunah! Ako odemo, nećemo se nikad više vratiti. Nikada nas više nećeš videti. Mi to znamo.
- Hajdete, ne brbljajte! Jeste li ikada videle da se brbljanjem može održati vatra? šta pričate? Idite i učinite kao što vam kažem! Ne pričajte gluposti, a ako budete bežale, ja ću vec umeti da vas uhvatim, pa kada vas budem zgrabio, dobićete dobre batine. Idite! Ni reči više!
Na to Meameje odoše, poneše sa sobom kamene sekire da bi oljuštile koru. Svaka od njih otišla je do jednog bora i sekirom snažno zasekla koru. Kada su to uradile, borovi počeše da rastu sve više i više iz zemlje, i ponesoše ih obe sa sobom. Koliko su borovi rasli, toliko su se devojke udaljavale od zemlje.
Kada posle prvog udarca nije čuo i drugi, Vurunah pođe prema borovima i htede da vidi zašto se sestre Meamej ne vraćaju. Kada stiže do borova, vide da su postali mnogo veći, a gore u vrhovima lebdele su njegove dve žene. Doviknu im neka izvole da siđu, ali mu one ne odgovoriše. Ukoliko su se više pele, utoliko je on upornije dovikivao, ali mu one nisu odgovarale. A borovi su rasli sve dok im vrhovi ne dodirnuše nebo. U to ostalih pet Meameja proviriše iz neba. Zvale su svoje dve sestre govoreći im da se ne plaše i da uđu. A kada ove dve začuše glasove svojih sestara, brzo se popeše na nebo. Sestre im pružiše ruke, i uvukoše ih unutra. Tamo su svih sedam ostale da zajedno dalje žive.
I danas, kada pogledaš prema nebu, možeš da vidiš svih sedam sestara Meamej zajedno. Mi crnci ih nazivamo Meamejama, a vi belci - Vlašićima.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Bajka o - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 4 Icon_minitime13/8/2010, 7:25 pm

DVANAEST MESECI


Bila jedna majka i imala dve kceri: Holena
je bila njena, a Maruška pastorka. Svoju je odvec volela, a pastorku
gledati nije mogla, samo zato što je Maruška bila lepša od njene Holene.
Dobra Maruška nije bila svesna svoje lepote, pa nije mogla ni slutiti
otkuda to da se majka srdi na nju kad god je pogleda. Sve poslove je
morala sama raditi: spremala je kucu, kuvala, prala, šila, prela, tkala,
nosila travu i bez icije pomoci vodila brigu o kravi. Holena se samo
oblacila i šetala po odajama. Maruška je, uprkos svemu, rado obavljala
sve poslove i sa puno trpeljivosti podnosila sestrine i majcine cefove,
baš kao krotka ovcica. Ali, ma koliko da je bila valjana, one su prema
njoj bivale iz dana u dan sve gore, a jedino zato što je Maruška, kako
je vreme odmicalo, postajala sve lepša, a Holena sve ružnija.
Jednom
pomisli majka: "Šta mi treba da lepu pastorku držim u kuci; ako momci
dodu na razgovor, zagledace se u Marušku, a Holenu nece hteti". Od toga
trenutka gledahu maceha i njena kci kako da se otarase uboge Maruške;
morile su je gladu, tukle, ali ona je sve podnosila i, prkoseci
nevoljama, postajala svakim danom sve lepša. Majka i kci su za nju
izmišljale takve muke kakve cestitom coveku ni na um ne bi pale. A
jednog dana, negde polovinom januara, prohte se Holeni da omiriše
ljubicice.
- Idi, Maruška, donesi mi iz šume kiticu ljubicica, hocu
da je zadenem za pojas da bih je mogla mirisati - zapovedi sestri.
-
Ah, pobogu, sestrice mila, šta te je spopalo! Ko je još cuo da
ljubicice rastu pod snegom? - rece uboga Maruška.
- Ti, slinavice
slinava, nemaš šta da pricaš kad ti ja zapovedam! Idi brzo, i ako ne
doneseš iz šume ljubicice, ubicu te! - zapreti Holena.
Maceha
dograbi Marušku, izgura je kroz vrata, a vrata za njom cvrsto zatvori.
Devojka je išla kroz šumu gorko placuci. Sneg je bio visok, a na njemu
ni stope. Lutala je, dugo lutala, glad je morila, tresla se od zime i
cinilo joj se da bi bilo najbolje kad bi nestala sa ovog sveta. Tada
ugleda nekakvo svetlo. Pode prema svetlucanju i stiže cak na vrh
planine. Na vrhu gori velika vatra, a oko vatre poredano dvanaest
kamenova; na tim kamenovima sede dvanaestoro ljudi: tri coveka su
sedobrada, tri nešto mlada, tri još mlada, a tri sasvim mlada i najlepša
medu njima. Nisu ništa govorili, vec su mirno sedeli i gledali u vatru.
Tih dvanaestoro ljudi bili su meseci. Januar je sedeo na najvišem
mestu, kosa i brada bili su mu beli kao sneg, a u rukama je držao štap.
Maruška
se zbuni i jedan trenutak je tako zacudeno stajala. Onda se osmeli,
pride i zamoli:
- Dobri ljudi, hocete li me primiti da se ogrejem
kraj vatre? Zima mi je!
Januar se, podigavši glavu, javi devojci:
-
Zbog cega si došla, devojcice moja, šta tražišovde?
- Idem po
ljubicice - odgovori Maruška.
- Sada nije vreme da se ide po
ljubicice.
- Ah, znam ja to, vidim, ali sestra Holena i maceha
zapovedile su mi da im donesem ljubicice iz šume. Ako im ne donesem,
ubice me. Lepo vas molim, stricevi moji, pokažite mi gde ih mogu naci.
Tada
se uspravi Januar, pa pride najmladem mesecu, dade mu štap u ruke i
rece:
- Brate Marte, sedni na vrh!
Mesec Mart sede na kamen koji
je bio na najvišem mestu i zamahnu štapom preko vatre. U istom trenutku
vatra silnije buknu, sneg poce kopneti, napupeše grane, a pod bukvama
se zaceše izdanci i zazelene trava. U travici se razbuktaše pupoljci -
nastade prolece. U grmlju, pod lisnatom odecom, rascvetaše se tada i
ljubicice, a bilo ih je toliko da se Maruški cinilo kao da se nekakav
plavi pokrivac razastire po zemlji.
- Brzo beri, Maruška, hitaj! -
rece joj Mart.
Radosno je Maruška brala, brala, i ubrzo nabra veliku
kitu ljubicica. Potom se mesecima lepo zahvali i veselo požuri kuci.
Zacudi
se Holena, zacudi se maceha spazivši Marušku gde nosi ljubicice:
pohitaše i otvoriše joj vrata; uto miris ljubicica ispuni celu odaju.
-
Gde si ih nabrala? - upita je oštro Holena.
- Tamo gore. U šumi,
pod grmljem, rastu i ima ih puno - odgovori Maruška.
Holena uze
ljubicice, zadenu ih za pas, mirisala ih je, dala i majci da uživa, a
sestri nije rekla ni "omiriši ih". Drugog dana, dok je sedela kraj peci,
prohte se Holeni jagoda. I odmah dozva sestru, rekavši joj:
- Idi,
Maruška, i donesi mi iz šume jagoda!
- Ah, pobogu, sestrice mila,
gde da nadem jagode? Od koga si to cula da pod snegom uspevaju jagode? -
uzviknu Maruška.
- Ti, slinavice slinava, šta još pricaš kad ti ja
zapovedam! Brzo idi, i ako ne doneseš, ubicu te! - zapreti joj zla
Holena.
Majka opet dograbi Marušku, izgura je kroz vrata, a vrata za
njom cvrsto zatvori. Gorko placuci, devojka idaše kroz šumu. Sneg je
bio visok, a na njemu ni stope, ni traga. Lutaše devojka, lutaše dugo;
glad ju je morila, od zime se tresla. Onda ugleda isto ono svetlo koje
je videla prethodnog dana. S radošcu se ka njemu uputi. Ponovo dode do
velike vatre oko koje je sedelo dvanaest meseci. Januar je još uvek bio
na vrhu.
- Dobri ljudi, hocete li me pustiti kraj vatre? Zima mi je!
- zamoli Maruška.
Okrenuvši glavu, rece joj Januar:
- Zašto si
ponovo došla, šta ovde tražiš?
- Idem po jagode - odgovori Maruška.
-
Zar ne vidiš da je zima, a na snegu jagode ne rastu - veli Januar.
-
Pa ja to znam - tužno odvrati Maruška - ali sestra Holena i maceha su
mi naredile da donesem jagode; ako ih ne donesem, ubice me. Lepo vas
molim, stricevi moji, pokažite mi gde da ih nadem.
Diže se Januar,
pride mesecu koji mu je sedeo nasuprot, dade mu štap u ruke i rece:
-
Brate June, sedni na vrh!
Mesec Jun sede na kamen koji je bio na
najvišem mestu i zamahnu štapom preko vatre. Visoko suknu plamen, jara
ognjena sasvim otopi sneg, zemlja se zazelene, drvece se zaodenu listom,
ptice zapoceše pesmu, crveni cvetovi se u šumi rascvetaše - nastade
leto. Radosna Maruška poce brati jagode.
Zacudi se Holena, zacudi se
maceha kada videše da Maruška donosi kuci punu pregacu jagoda. Potrcaše
obe da joj otvore vrata, a uto se cela kuca ispuni mirisom jagoda.
-
Gde si ih nabrala? - upita je radoznalo Holena.
- Gore, u šumi.
Mnogo ih tamo raste pod mladim bukvama - odgovori joj Maruška.
Holena
uze jagode, najede se dosita, i maceha se najede, a Maruški ne rekoše
ni "uzmi jednu". Jagode su bile tako ukusne da ukusnije u životu nisu
okusile. Poželeše da ih imaju još, i to što više.
- Daj mi, majko,
kotaricu, idem sama u šumu! - rece najednom Holena. - Ta slinavica bi
nam pola po putu rasula. Nekako cunaci to mesto i pobrati sve jagode.
Majka
se protivila, ali Holena uze kotaricu, stavi je na glavu i pode u šumu.
Bilo je puno snega, nigde stope. Holena je lutala, dugo lutala, ali
prijatan ukus jagoda ju je gonio da ide sve dalje i dalje. Najzad ugleda
u daljini svetlo. Pode ka njemu. Stiže na sam vrh, a tamo gori velika
vatra a oko vatre dvanaest kamenova na kojima sede dvanaest meseci.
Holena se primace vatri i ispruži ruke da bi se ogrejala, a ne pozdravi
ljude niti zapita sme li da se ogreje.
- Zašto si došla, šta tražiš?
- ljutito upita Januar.
- Što me pitaš, starkeljo, ne moraš ti
znati kamo idem - odbrusi drsko Holena, pa se okrenu od vatre i pode
dalje u šumu.
Januar nabra celo i mahnu štapom iznad glave. U istom
trenutku nebo se natmuri, plamen vatre smanji, a sneg poce da pada tako
gusto kao da se rasipaju perine nošene ledenim vetrom. Holena nije
videla ni prst pred nosom. Lutala je, lutala, padala na smetove, sve
sporije išla, posrtala. A sneg je neprestance zasipa, ledeni vetar
udara, pa Holena grdi Marušku, grdi sve odreda. Udovi joj se u debelom
kožuhu mrznu.
Majka je cekala Holenu, provirivala kroz prozor,
izlazila pred vrata, zabrinuta što Holene još nema. Prolaze casovi, a
Holena ne dolazi.
"Zar su je jagode zacarale kad se od njih ne može
da odvoji? Moram otici da sama pogledam šta je s njom", pomisli
naposletku maceha, uze kotaricu, stavi je na glavu i zaputi se u šumu za
Holenom. A snega puno, nigde stope. Dozivaše Holenu, ali niko joj se
nije odazivao. Lutala je, lutala dugo, sneg je sipao, ledeni vetar duvao
po šumi.
Maruška skuva rucak, pobrinu se o kravi, a Holene i macehe
ni od korova. "Gde li su se tako dugo zadržale?" pitala se Maruška
sedajuci uz preslicu. Vec je puno vreteno, vec je u kuci zatamnelo, a
Holena i maceha se ne vracaju. "Ah, zaboga, šta li im se dogodilo!" cudi
se dobra devojka i proviruje kroz uzani prozor. Nebo se sija, zemlja se
svetli - covek se ne vidi. Tužna, zatvori prozor.
Izjutra ih je
cekala na dorucak, cekala na rucak, ali ne doceka ni Holenu ni macehu,
nikada više. Obe su se u šumi smrzle. Ostala je dobroj Maruški koliba i
kravica, i komadic polja, našao se tome i domacin, pa su ona i on živeli
dobro i spokojno.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

Bajka o - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 4 Icon_minitime16/8/2010, 2:03 pm

rastara legenda indijanskog plemena Dakota

Veliki Manitu je okupio oko sebe neke od svojih kreacija i rekao:"Želim da od ljudi sakrijem nešto sve dok ne budu spremni za to. Želim da sakrijem način na koji oni kreiraju svoju sopstvenu realnost". Orao reče:"daj ga meni i ja ću ga odneti na Mesec gde ga nikad neće naći". Manitu reče:"Ne, jednoga dana oni će stići tamo i pronaći će ga". Riba reče:"daj ga meni i odneću ga na dno okeana, gde ga nikad neće naći". „Ne i tamo će stići jednog dana". Tako se izređaše mnoge životinje sa jalovim predlozima, dok se ne javi i krtica koja živi u grudima Majke Zemlje i mada nije imala fizičke oči, videla je spiritualnim očima:„Sakrij ga duboko u njima samima". Veliki Manitu učini baš tako.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Bajka o - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 4 Icon_minitime23/8/2010, 10:29 pm

Zvonka lipa







Živeli otac i majka, i imali kćer Mirku. Pre nego što je Mirka odrasla,
umre majka. Drugog meseca po majčinoj smrti ode devojčica svojoj kumi na
prelo. Kuma joj poče govoriti kako bi dobro bilo da se njen otac ponovo
oženi, i da nju, kumu, za ženu u kuću dovede.



– Ja ću te mnogo bolje od prave majke paziti, jer ću ti svake večeri nožice u mleko prati – govorila je.



Mirka to ispripoveda ocu, i otac uze kumu za ženu. Prve večeri, zbilja,
opra ona svojoj pastorki noge u mleku, ali druge večeri ne, a kasnije –
nikad više.



Vremenom dobi Mirka četiri sestrice. Prva je imala jedno oko, duga dva,
treća tri, a četvrta, najmlada, četiri oka. Sada je morala i za sestre
raditi, njihove haljine prati, sve prljave i teške poslove u kući
obavljati, pa čak i stoku napasati. A maćeha joj je davala da sa sobom
na pašu nosi samo stari, stvrdnuti hleb i zaljućeni sir. Pa ipak,
izraste Mirka u lepu devojku, obraza beljih i rumenijih od svojih
sestara.



To je maćehu mučilo i trudila se da sazna od čega joj pastorka postaje
tako zdrava i lepa. Zato posla kćer sa jednim okom da s Mirkom napasa
stoku. Dok su stada i krda na livadi pasla, reče jednooka sestra:



– Mirka, pleti mi kose i pevaj!



Mirka poče da češlja sestrinu kosu i a je plete u kike, a dok je to
radila, pevušila je tihim glasom: "Spi jedno oko spi!" I devojka usni.
Tada dođe šarena krava i dade Mirki sa jednog roga da jede, a sa drugog
da pije. Kada su se naveče kući vratile, upita maćeha svoju kćer:



– Šta si videla?



Ali devojka ništa nije videla. Zato je sutradan sestra sa dva oka morala
stoku na ispašu goniti. Kada su bile izvan kuće, reče ona Mirki:



– Hodi, očešljaj me!



Mirka je sestri češljala kosu i pri tom pevala: "Spi jedno oko, spijte
oba!" I opet dođe šarena krava i dade Mirki sa jednog roga da jede, a sa
drugog da pije. A naveče, kad stigoše kući, upita maćeha svoju kćer:



– Šta si videla?



Ali devojka ništa nije videla. Zato je kći sa tri oka morala drugoga
dana da stoku na pašu tera. Kada su bile na pašnjaku, reče ona sestri:



– Sedi, Mirka, i očešljaj me!



A Mirka je i nju češljala i istu pesmu pevala: "Spi jedno oko, spijte
dva, spijte sva tri!" Ponovo dođe šarena krava i dade Mirku sa jednog
roga da jede, a sa drugog da pije. Kad bi veče, prenu se sestra i reče:
"Vreme je, podimo kući!" Kod kuće upita maćeha kćer:



– Šta si videla?



A ona, takođe, nije ništa videla. Drugoga dana potera najmlada, četvorooka kći, stoku na pašu. A na pašnjaku reče ona sestri:



– Pridi, Mirka, i očešljaj me!



Mirka priđe, sede i poče pevušiti: "Spi jedno oko, spijte dva, spijte
tri!" Ali na četvrto zaboravi. Opet dođe šarena krava i dade Mirki sa
jednog roga da jede, a sa drugog da pije. Za to vreme, dok su tri oka
spavala, četvrto je sve videlo. Naveče se sestra tobože prenu iz sna i
reče: "Vreme je, pođimo kući!" Kod kuće upita maćeha:



– Šta si videla?



A kći joj odgovori:



– Dok su moja tri oka spavala, došla je šarena krava i našoj Mirki dala sa jednog roga da jede, a sa drugog da pije.



Maćeha se silno razgnevi i odluči da šarenu kravu zakolje. Stoku je
predala svojim kćerima, a pastorki je zapovedila da sedi kod kuće. Zato
je Mirka svakoga dana, gorko plačući, otpračala iz štale svoju šarenu
kravu. Jednom joj reče krava:



– Danas će me zaklati. Zamoli maćehu da moj rog urediš. U njemu ćeš naći
košticu; nju zasadi pored prozora. Iz koštice će izrasti lipa, koja će
biti od stakla. Pod lipom će kevtati psić.



Pastorka učini kako joj je šarena krava rekla. Iz koštice izraste šarena
lipa, pod njom se stvori studenac, a kraj studenca zakevta psić. Sada
je Mirka na studencu odeću prala i hladila svoje raskrvavljene ruke.



Jednom naiđe naočit momak. Htede da prođe mimo, ali ga privuče kevtanje
Mirkinog psića i nekakva prijatna zvonjava. Ugleda divnu lipu koja je
treperila i zvonila, pod lipom studenac, a na studencu prelepu Mirku.
Sve mu to priraste za srce, a najviše mu se dopade Mirka, iako je bila u
neuglednoj odeći. On je zaprosi kod maćehe.



Maćeha htede da pukne od jeda što je tako naočit momak, kraj njenih
kćeri, zaprosio pastorku. A kada shvati da je njega privukla staklena
lipa svojom neobičnom zvonjavom, zapovedi kćerima da uzmu sekire i drvo
poseku. Momku, pak, reče da po devojku dođe kad prođe sedam dana.

Za to vreme četiri sestre su udarale sekirama u stablo, ali lipa nikako
da padne. Kada momak posle sedam dana stiže pred Mirkinu kuću, sruši se
staklena lipa i pade na njegova kola; grane joj se polomiše, lišče
presta da zvoni. Momak se rastuži, ali odluči da zajedno sa Mirkom
poveze i njenu lipu. Kada su krenuli i psić potrča za kolima, pa i njega
povedoše.



Mirka je dobila sina. Kada je maćeha za to saznala, više nije mogla da
izdrži. Opsedale su je zle misli. Jednoga dana pođe Mirki u posetu, a sa
sobom povede kćer sa dva oka. Mirka je ležala u postelji. Maćeha sede
kraj prozora i zapita:



– Kćeri, kako se osećaš? Da nisi bolesna?



– Nisam – odgovori joj Mirka.



– Kćeri moja – reče tad maćeha – onda možeš ustati. Pridi prozoru i pogledaj kako se ribe u tvom studencu igraju!



Mirka ustade i priđe prozoru, ali je maćeha gurnu preko prozora u
studenac. Devojka pade i potonu, ali se u vodi pretvori u patku, koja
izroni i poče tužna da plovi po studencu. Maćeha pogleda kroz prozor,
ali ugleda samo plovku i poverova da se Mirka utopila. Brzo svuče
haljine sa svoje kćeri koja je imala dva oka i zapovedi joj da legne u
Mirkinu postelju.



Kada se mladi domaćih kući vrati i svoju ženu u postelji ugleda, začudi se i upita:



– Od čega si tako poružnela? Da se nisi razbolela?



– Ah, mnogo sam bolesna! – odgovori devojka, podražavajući Mirkin glas. – Ko zna da li ću ikada više biti onako lepa.



– Ne žalosti se – reče joj tada on. – Neka se samo tvoje dobro srce ne promeni.



Oko ponoći ulete patka kroz otvoren prozor u sobu, prometnu se u staricu
i, plačući, okupa svog sinčića. Kada ga je povila, sela je uz kolevku
i, ljuljajući dete, govorila:



– Moja lipa ne zvoni, dobri psić ne laje, a moj sin jako, jako plače!
Sinčiću moj, još ću te dve noći pohoditi, a potom nikada, nikada više
neću doći!



Druge noći ulete patka ponovo kroz prozor, prometnu se u staricu,
pripremi vedro i ubruse i okupa sina. Uto zakevta psić i probudi mladog
domaćina. On ustade, pogleda kroz prozor i na svoje veliko čudo spazi da
se lipa uspravila. Pođe on u sobu da to saopšti ženi, ali tamo, umesto
svoje žene, ugleda staricu. Sakri se iza zavese da vidi šta ta stara
žena tu radi. A ona ljulja njegovog sina i govori:



– Moja lipa ne zvoni, dobri psić ne laje, a sin mi jako, jako plače!
Sinčiću moj, još ću te jedne noći pohoditi, a potom nikada, nikada više
neću doći!



Onda se starića prometnu u plovku i kroz prozor izlete napolje. Čovek,
koji je iza zavese sve čuo i sve video, protrljaj oči misleći da sanja, a
kad vide da je budan, odluči da druge noći u zasedi čeka.



Treće noći lete patka ponovo kroz prozor, pretvori se u staricu, okupa i
uredi sina. A kada ga je povila i položila u kolevku, poče silno da
plače i govori:



– Moja lipa ne zvoni, dobri psić ne laje, a moj sin jako, jako plače!
Sinčiću moj, ovo je poslednja noć, i nikada, nikada više neću doći!



U isti čas iskoči čovek iz svog zaklona i uhvati staricu za ruku pre
nego što je uzmogla da se u patku promeni. Ona poče da jeca i moli:



– Pusti me, pusti me, dragi, dok je pravi čas!



– Ne puštam te! – odgovori ovaj, poznavši glas svoje žene. – Neću te pustiti dok mi ne kažeš šta treba sada da učinim.



Tada starica reče:



– Ja imam pojas okolo trbuha. Ako uspeš da taj pojas jednim zamahom
sečiva prerežeš, ostaću kraj tebe, a ako li ne uspeš, biće velikog zla.



Mladi domaćin odmah zamahnu sečivom, preseče pojas otprve i pred njim se
stvori Mirka, još lepša nego pre. Ona mu ispripoveda šta joj se pre tri
dana dogodilo, pa mladi čovek, ne časeći ni časa, dograbi maćehinu kćer
sa dva oka i najuri iz kuće. Maćeha kad je vide, od jada presvisnu.



Sada opet lipa zvoni, ispod nje laje psić, a sinčić se osmehuje.







Kraj

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Bajka o - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 4 Icon_minitime2/9/2010, 7:15 pm

Svirac čudotvorac
(Belorusija)







Živeo nekad svirac. Svirao je još od malih nogu. Cuva on tako volove,
odreže vrbovu granu, napravi sviralu i, kad zasvira, volovi prestanu
pasti, nacule uši i slušaju. Ptice se stišaju u šumi, cak ni žabe po
barama ne krekecu.

Istera on stado na nocnu pašu, a tamo veselje: momci i devojke pevaju,
zbijaju šale, ko mladost, zna se. Noc blaga, topla. Krasota!

Onda svirac zasvira u svoju sviralu. Svi momci i devojke za tren oka se
smire. I svakom se cini kao da mu se neki slatki osecaj razliva po srcu,
kao da ga neznana neka sila ponela i nosi ga sve više i više u plavo
vedro nebo, jasnim zvezdama.

Sede u noci pastiri kod stada, i ni da se maknu. Ne osecaju da ih bole
ruke, noge, preko dana izmorene, da glad podseca na se.

Sede i slušaju.

I sve bi da sede tako celog svog života i da slušaju sviracevu svirku.

Svirala umukne. I niko ne sme ni s mesta da se makne, da ne poplaši taj
cudesni zvuk, što se poput cvrkuta rasuo po šumi i dubravi, i diže se
pod samo nebo.

Opet svirala zasvira, ali sad nešto tužno. I golema tuga sve osvoji. U
pozne sati vracaju se s kuluka seljaci i snaše, zacuju svirku, zastanu,
slušaju. I pred ocima im iskrsne sav njihov život - cemer i beda, zli
spahija i njegovi službenici. I takva ih obuzme tuga da im dode da
zakukaju, kao nad pokojnikom, kao da im sinove vode u vojsku.

Ali, evo, svirac zasvira nešto veselo. Seljaci i snaše pobacaju kose,
grabulje, vile, podboce se i igraju.

Igraju ljudi, igraju konji, igra drvece u dubravi, igraju zvezde, igraju
oblaci - sve igra, veseli se.

Takav je, eto, bio cudotvorni svirac, što god je hteo mogao je od
ljudskog srca da uradi.

Kad je odrastao, napravio je sebi violinu i krenuo u svet. Kud dode,
zasvira, ljudi ga nahrane, napoje, kao najmilijeg gosta, i još mu i -
ponešto dadu za put.

Dugo je svirac tako išao po svetu, veselio dobre ljude, bez noža srce
rezao zlim spahijama: gde on dode, ljudi ih više ne slušaju. Spahijama
je stojao kao kost u grlu.

I spahije namisliše da ga oteraju u smrt. Sad ovog, sad onog stadoše
nagovarati da ubije ili utopi sviraca. Ali ne nadoše nikog voljnog za
to: prosti su ljudi voleli sviraca, a spahijski službenici su ga
smatrali carobnjakom, pa ga se bojali.

Onda se spahije dogovoriše s davolima. A zna se: spahije i davoli od
iste su sorte.

Išao jednom svirac šumom, a davoli poslali na njega dvanaest gladnih
vukova. Preprecili vukovi put sviracu, zubima škljocaju, stoje, a oci im
gore poput žeravice. A u sviraca ništa osim violine u torbi nema. "E" -
misli on - "došao mi je kraj".

Uze violinu da pred smrt još jednom zasvira. Naslonio se na drvo i
prevukao gudalom preko struna.

Kao živa progovori violina, zatitraše šumom zvuci. Zamre grmlje i
drvece, ni listak da trepne. A vukovi, kako su razjapljenih celjusti
stali - tako i ostali.

Pretvorili se u uvo, zaboravili glad.

Prestao svirac da svira, a oni nestali u šumi kao kroz san.

Krenuo on dalje. Sunce vec zašlo za šumu, samo na krošnjama još blista,
kao da ih obliva zlatnom bujicom. Tiho, ni živa duša se ne cuje.

Seo svirac na obalu reke, izvadio iz torbe violinu, zasvirao. Tako divno
zasvirao da su se i zemlja i nebo udubili u svirku. A kad zapoce polku,
sve živo zaigra. Zvezde u igri lete kao zimska mecava. Oblaci plove
nebom, a ribe se tako razigrale da je reka uzavrela kao voda u loncu.

Ni vodeni car ne izdrža - i on poce da igra. I tako se razmahao da je
voda preplavila obale. Uplašili se davoli, poiskakali iz recnih zaliva.
Pucaju od besa, škrgucu zubima, a ništa ne mogu sviracu.

Kad svirac vide da je vodeni car ljudima naneo nevolju, poplavio im
polja i vrtove, prestade svirati, stavi violinu u torbu, i pode dalje
svojim putem.

Ide on, tako, ide, i odjednom vidi - trce k njemu dva gospodicica.

- U nas je danas zabava - kažu. - Dodi da nam sviraš, pane sviracu.
Bogato cemo te nagraditi.

Pomisli svirac: noc pala, nema prenocišta, a i novaca nema.

- Dobro - rekao im - sviracu vam.

Dovedoše oni sviraca u dvorac. A tamo, tušta i tma mlade gospode i
gospodica. Na stolu stoji nekakva velika, duboka zdela. Gospoda i
gospodice joj pritrcavaju redom, zamacu u nju prste, pa necim mažu oci.

Prišao i svirac zdeli. Zamocio prst i namazao oci. I kako to ucini, vide
da to nisu gospoda i gospodice, vec davoli i veštice i da se obreo u
paklu, a ne u dvorcu.

"Aha" - pomisli on - "evo na kakvu me zabavu gospodicici dovukoše! Pa,
dobro. Sada cu ja vama zasvirati!"

Podesi on violinu, pa prevuce gudalom po živim strunama - i sve se u
paklu razlete u prah, a davoli i veštice se razbežaše glavom bez obzira.





Kraj

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Bajka o - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 4 Icon_minitime4/9/2010, 8:40 pm

Црно јагње.

Био један царев син који се бјеше зарекао да се не ће
оженити дотлен дотлен гођ у сну не види ђевојку која ће му рећи: "Ја
сам твоја, ја ћу ти бити сретња и родићу ти сина са сјајном звијездом на
челу." И ово никому не казиваше док једну ноћ у сну јави му се некаква
прелијепа жена и рече му: "Што јуначе чиниш те се не жениш? Ено ти три
сироте ђевојке без оца и мајке у једној кући поземљуши која је на троје
раздијељена и пред сваком оплетен шарапод, и свака по себе различиту
работу послује: једна везе, друга плете, а трећа пјевајући прћију шије.
Него кад се пробудиш, хајде у лов, и упути се к најближему селу, на путу
ћеш срести једно јагње црно без биљега са златнијем рошчићима, и оно ће
те пред ђевојачку кућу довести." Кад се ујутро царев син пробуди,
обрадује се и како му је рекла она жена тако и учини. Подрани рано те са
слугама у лов крене. Кад на путу сретне оно црно јагње, рече слугама:
"Ви хајте ћа, или ме овђен причекајте, па кад ме видите, тадар ми се
надајте." По том он пође за јагњетом док угледа кућицу на три шарапода, и
у свакоме по ђевојка ђе работају како му је она жена била казала; и
зачуђен љепоти онијех ђевојака, не могаше разликовати која је од које
љепша, па им назове: "Помоз' бог" Једна му од њи, најстарија рече: "Бог
дај буди господину!" друга: "Добра ти срећа делијо!" а трећа: "Са срећом
дошао сретњи и пресретњи јуначе!" Зачуди се царев син на оваке
одговоре, а највише на ови најпотоње ђевојке и промисли у себе да ће
бити срећан и пресрећан ако ову узме, те сними с десне руке прстен и
стави јој на руку говорећи јој: "Ти си моја заручница." Па отолен свој
пут, те дома. Казује оцу све шта је и како; отац му се врло обрадује и
велико весеље учини. Оне друге двије сестре пошто виђеше да им се сестра
најмлађа вјери преко њих живијех и старијих, почну јој о глави радити и
домишљати се како ће је обестрвити, и договоре се те дозову једну
вјештицу, бабу из села, која је знала мађијати, и обећају јој све што
имају ако што учини да се њихова сестра не уда; те ова баба да им једну
траву и рече им: "Даћете јој ову траву да попије ујутро на ште срца у
води неначетој, и како је попије доћи ће јој памрак у главу, те ће у
гору побјећи, и кад се у гори нађе, већ се дома не врће, него ће се
самодавити у пустињи или ће је звјерад растрћи; а када дође они чоек,
оно је царев син, рећи ћете му да је сама побјегла." Како им ова баба
рече, тако бездушнице и учине; даду јој ону траву у води, па теке попи,
поче тамо амо бјежати те у пустињу као изван себе. Сјутра дан опет дође
царев син да своју заручницу нађе, али му свасти одговоре да је сама
јутрос рано некуд побјегла и да ништа не знаду куда се стрвила, и почну
као плакати и жалити је пред њим. Царев син одмах брже боље за њом у
гору да је тражи, као помамљен; кад – чује негђе да неко завија и плаче,
те он по гласу трчи, кад ли нађе своју заручницу ђе се прибила при
једноме камену на пола мртва од великога страха и плача; он претрчи к
њој и плачући је пригрли и завиче: "Ха благо мене, ево ми је!" Она га
познаде, и теке чу његов глас, и она њега загрли, те од велике радости и
плача њему на руке испијену. Кад то виђе царев син, извади нож иза
паса, те сам себе уби, и обоје мртви на земљу падоше. У ови исти час –
Божја воља! – цар спаваше, и у сну она иста жена што је цареву сину на
сну долазила, појави се цару говорећи: "Устај на ноге, твој је син мртав
и твоја снаха; него узми траву што под узглавницом нађеш и трчи у ту и у
ту гору, наћи ћеш их обоје једно до другога мртво, па помажи ране сину и
добро траву ожми да му од ње сок у рану уљезе, а снаси срце намажи, и
трипут реци: устаните несретњи па сретњи, ако Бог да." Пробуди се цар и
уплашен преврне узглавницу и нађе под њом траву жуту као жукови цвијет,
те потеци на коњу пут оне горе ђе му је речено. Кад тамо, нађе сина и
снаху прућени једно покрај другога, и почне нажимати сок од оне траве
сину у ране а снаси срце мазати њоме, и не изрекао бјеше трећу ријеч:
"устаните несретњи па сретњи, ако Бог да!" обоје устадоше на ноге као да
им ништа није било. Мртви се зачуде како ускрснуше, а отац радујући се
поведе их у свој двор, па их вјенча, и прве године роди млада царица
сина са златном звијездом на челу.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Bajka o - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 4 Icon_minitime10/9/2010, 5:45 pm

NEUSTRASIVI MLADIC




Bila jednom davno neka udovica koja je imala sina jedinca. On je bio veoma hrabar i nicega se nije plasio... Isao je kud je hteo, radio je sta je zeleo i nikoga nije slusao. Majka je na sve nacine pokusavala da ga zastrasi ali bezuspresno. Napokon ode kod popa pa mu rece:
- Gospodine, pokusajte da ga malo uplasite, ja nikako ne uspevam a bojim se da ce ga zadesiti neka nevolja zbog neustrasivosti.
- Dogovoreno gospodjo, samo vi njega veceras kod mene posaljite.

Zena dodje kuci pa spremi sina da ide kod popa. Pop je bas taj dan imao mrtvaca u crkvi pa ga iznese pod zvonik, namesti ga da stoji a u ruke mu ugura kanape od zvona pa ga tako ostavi.
Kad je dosao mladic pop ga zamoli posto je mladji da ode do zvonika i da zazvoni nekoliko puta, da ne mora stari pop ici. Mladic tako i ucini ali kad dodje do zvonika vide onog mrtvaca kako drzi konopce pa mu rece:
- Ajde zvoni posto si stigao pre mene. Svejedno je ko ce, da li ti ili ja...
Kako mrtvac nije odgovarao mladic mu opet rece:
- Ajde covece zvoni vise, ako si dosao prvi red je da ti zvonis, necu se ja ljutiti.
Medjutim mrtvac i dalje osta nepomican... Mladic kad to vide razljuti se pa pridje i udari samar mrtvacu koji onda pade na pod. Mladic uze kanape, pozvoni par puta i vrati se kod popa koji ga cim je usao u kucu upita:
- Jesi li zvonio sinko?
- Jesam pope.
- A jesi li video nesto cudno?
- Nisam nista... Bio je samo neki pijanica kod zvona kad sam dosao. Ja mu nekoliko puta rekao da zvoni a on kako nije hteo ja mu udario samar pa je pao pored zvona.

Pop mu se zahvali za pomoc pa mu rece da opet dodje sutra uvece. Mladic tako i uradi a sutradan izjutra dodje majka pa upita popa:
- Pope, hoce li biti nesto sa mojim sinom?
- Nisam uspeo da ga uplasim sinoc, pokusacu veceras opet.

Uvece kad dodje mladic kod popa ovaj mu rece da ide u dvoriste, da ce tamo spavati pored jednog zarobljenika koji je vezan lancima ali niko ne sme da ga oslobodi koliko je ruzan i opasan. Mladic ode kod ovoga pa se namesti ispod njega i leze da spava. Medjutim kad god bi se osudjenik pomerio lanci bi zveckali pa mladic nije mogao da zaspi. Najposle rece madic njemu:
- Daj molim te smiri se samo dok zaspim pa se posle mrdaj do ujutru.
- A ti se mene ne plasis? Upita osudjenik...
- Ne, zasto bih te se plasio. Samo se ti smiri da ja mogu zaspati.

Kad je proslo pola noci a mladic i dalje nije uspeo da zaspi on lepo uze pa oslobodi ovog sto je bio u lancima pa ga baci na pod i leze da spava preko njega kako ovaj ne bi mogao da pobegne. Kad se ujutru probudise mladic podje da ga opet okuje ali mu covek rece:
- Nemoj me opet bacati u lance molim te. Ja nisam nista zgresio, samo sam kriv sto sam ruzan pa me se ljudi plase. Ja nisam nista lose uradio a osudjen sam na osnovu prica ljudi iz sela. Evo dacu ti ovu magicnu kosulju koju nosim na sebi u znak zahvalnosti ako me pustis...
- U redu, neka tako bude. - Rece mladic...

Covek skinu zutu kosulju sa sebe pa je dade mladicu i rece:
- To je magicna kosulja... Kada neko bude hteo da te tuce ti je samo skini i povici "Udri kosuljo" i ona ce poceti da ga bije... Kad mu bude bilo dosta batina a ti povici "Stani kosuljo" i ona ce prestati.

Mladic uze kosulju, obuce je i ode kod popa da mu kaze da je zatvorenik pobegao u toku noci... Kad to obavi uputi se do nekog obliznjeg grada da pronadje nekoga na kome ce isprobati kosulju.
Kad je stigao do grada vec bese predvece... Pored puta vide coveka kako gura zaprezna kola sa zenom i decom pa ga upita kuda ce van grada po noci a ovaj mu rece:
- U nas grad preko noci dolaze zli duhovi... Ko god je ostao preko noci u gradu od kad su oni dosli ujutru vise nije bio tamo. Ti se sinko bolje vrati odakle si posao...

Mladic to cu, zahvali se coveku na upozorenju pa ode u grad. Kad stize tamo a on udje u krcmu, sede za jedan sto i izvadi novce iz dzepa. Malo posle se vrata od krcme otvorise a kroz njih proviri jedan duh pa nestade. Ubrzo zatim poce galama napolju, poce da grmi i seva, jak vetar poce da duva i zacuse se lanci... Onda se u krcmi pojavi nekoliko duhova i jedan od njih pridje madicu i upita ga:
- Sta radis ti ovde?
- Evo sedim za stolom, cekam krcmara da me usluzi.
- A znas li ti mladicu da je krcmar otisao iz grada kao i svi ostali ljudi koji ovde zive? Nocu smo ovde samo mi duhovi...
- Znam ali ja sam ostao... Ja se vas ne plasim.

Tada poce jos vece nevreme napolju, jos veca buka, psi pocese da laju, macke da mjaucu... Covek bi pomislio da ce kraj sveta doci... I onda odjednom se u sobi pojavi beli duh sa vatrenim lancem koji njime udari po stolu ispred mladica. Ovaj samo mirno pogleda u lanac i ne rece nista. Onda ga upita beli duh:
- A sta ces ti ovde?
- Evo sedim i brojim svoje novce...
- Novce kazes? A da li bi hteo da se kartas mozda?
- Bih, sto da ne.

Onda zli beli duh sede pored mladica pa pocese da igraju karte u pare. Mladic je stalno pobedjivao i ubrzo duh ostade bez novaca. Onda pocese da se kartaju u drago kamenje ali mu mladic i to uze. Na kraju je duh izgubio i sve zlatnike koje je imao i kako nije vise imao u sta da igra on okupi sve duhove oko sebe pa krenuse da napadnu mladica. Ali on tada skine kosulju pa povika "Udri kosuljo" a ona poce da ih tuce. Oni pocese da beze ali ih je magicna kosulja stizala lako. Najposle kada videse da ne mogu pobeci duhovi pocese da mole mladica da prestane da ih tuce. On im rece da moraju da obecaju da nikada vise nece doci u taj grad i da ce vratiti sve ljude koji su nestali. Oni se slozise i cim je mladic zaustavio kosulju nestadose svi bez traga.

Sutradan se vratise ljudi u grad a mladic im isprica da su duhovi otisli i da se vise nece vracati. Ljudi mu se zahvalise a on zadovoljan ode svojoj kuci. Nije dugo vremena proslo i rec o svemu tome dodje do kralja koji je onda pozvao neustrasivog mladica kod sebe u dvorac, dao mu princezu za zenu i postavio da hrabro vlada njegovim kraljevstvom.



Kraj

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Bajka o - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 4 Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Bajka o
Nazad na vrh 
Strana 4 od 5Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Ponešto i za klince - piše se u temama ispod naslovne :: Bajke-
Skoči na: