LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Bajka o

Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5
AutorPoruka
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Bajka o - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 5 Icon_minitime26/9/2010, 4:10 pm

Опет змија младожења.

Била једна царица која није имала од срца порода, па се једнако молила Богу да јој да да роди. Једно вече молећи се тако уздахне и рече: "Та дај ми, Боже, од срца порода, да би и љута змија била!" После некога времена она се осети трудна, и кад буде на том доба, роди змију, па је стане неговати, хранити, дојити, као свака мати своје дете. Та змија за двадесет и две године није од себе пустила никаква гласа, д кад јој се наврше двадесет и две године, она проговори и рече оцу и матери: "Сад хоћу да ме жените." А они јој одговоре: "Ко ће дати за змију девојку, која ли ће девојка поћи за змију?" "Е," одговори им змија, "ви не гледајте од царскога или господског рода, него ону које ће доћи у царство да живи." На то му реку отац и мати да би он сам себи изабрао коју хоће. Он онда нађе сам једну сироту и пошље оца да му је проси. Отац отиде и девојку запроси, а она онако у сиротињи пође радо и весело. После је прстенују, доведу је и венчају их, и змија стане живети са својом невестом, те ти она богме затрудни. Онда рече свекрва снаси: "Како, ћерко, за Бога, остаде трудна са змијом?" А она јој не хтедне одмах казати, али кад је свекрва заокупи неколико дана једнако за то питати, најпосле јој рече да он није змија него момак да га лепшег у свету нема, "преко дан је" вели "змија, али како вече дође, он свуче са себе ону змијињу кошуљу те изиђе момак, лепота на свету. Кад би само и дању онакав био као што ноћу бива, али како зора забели, он се опет увуче у своју кошуљу и постане змија." Свекрва кад то чује, врло се обрадујe, па рече снаси: "Е кад је тако, то ћемо ми учинити да он такав остане какав је ноћу с тобом." Па се онда договоре шта ће радити. Кад буде у вече, а он свуче кошуљу змијињу са себе, те је као и прије метне под узглавље, па легне спавати Кад га први сан ухвати, жена му полако извуче кошуљу испод главе, и матери кроз пенџер дода, а мати је одмах баци у ватру. Како кошуља почне горети а он скочи од сна па повиче: "Шта то уради, да од Бога нађеш! Сад ме видиш, па ме више не ћеш видети док не подереш гвоздене опанке и не сатреш гвозден штап тражећи ме, нити ћеш се с тим дететом што ти је под срцем пре растати докле руку преко тебе не пребацим." То изрече па га нестане. Она је после носила оно дете пуне три године, и на послетку јој дотужи па науми тражити свога мужа. И тако начини гвоздене опанке и гвозден штап па пође у свет. Идући тако и тражећи га свуда, дође к сунчевој мајци и нађе је где пећ жари и голим рукама ватру изгрће. А она кад то види, брже боље одреже свој скут па јој руке њим умота, а сунчева је мајка запита: "Од куд ти овде, рајска душице?" Она јој одговори: "Невоља ме, мајко, натерала," па јој приповеди како је страдала, како је муж проклео и како иде по свету те га тражи, "па сам" вели "дошла питати твога сина, не би ли ми могао он зањга што казати, није ли га где видео, јер он преко свега света прелази " Сунчевој се мајци на то врло ражали, па јој рече да се склони мало за врата: "Ето иде сунце уморно, а може бити да су га и облаци наљутили, пак ти у љутини може што учинити, већ се притаји док се оно не одмори." И она се склони за врата, али ето ти сунца, па назвавши матери добар вече, рече јој: "Мајко! ту мирише рајска душица." А мајка му одговори: "Нема ту, синко, никога; та не може овамо ни тица долетети, а како би рајска душица дошла?" Сунце јој одговори: "Има, има, мајко, него нека изиђе слободно, не ћу јој ништа." Она онда изиђе, пак му приповеди сву своју невољу, најпосле му рече: "Јарко сунце! ти сијаш по целоме свету, ниси ли гдегод видело такога и такога човека." Сунце јој одговори да га оно није дању нигде видело, и пошаље је к месецу да пита њега није ли га он где видео ноћу. На походу оданде поклони јој сунчева мајка златну преслицу са златном кудељом и са златним вретеном. Кад она отиде к месецу, нађе месечеву мајку код куће, па је пољуби у руку и назове: "Помози Бог, месечева мајко!" А она јој одговори: "Бог ти помогао, рајска душице. А од куд ти овде?" Онда јој она каже сву невољу своју, и како је била код сунца, и покаже јој што јој је његова мајка поклонила, и рече како је сунце послало да пита месеца није ли он где видео њезина мужа. Месечева јој мајка одговори да се мало склони за врата, јер ће сад доћи месец љутит и уморан, и она се склони, кад али ето ти месеца, како дође, назва матери добро јутро, па јој рече: "Овде мирише рајска душица." А мати му одговори: "Нема, синко, никога; та овамо не може ни тица долетети, а како ће рајска душица доћи?" Месец јој опет рече: "Има, мајко, има, него нека изиђе слободно, не ћу јој ништа." Онда она изиђе, па му приповеди све што је и како је, па му најпосле рече: "Сјајни месече! ти сјаш целу ноћ по свему свету, ниси ли гдегод видео такога и таког човека?" А месец јој одговори: "Рајска душице, ја га ноћу на земљи нисам нигде видео, него иди ти к ветру, те њега запитај није ли га где видео, он преврће дрвље и камење и завлачи се свуда." Кад она оданде пође, поклони јој месечева мајка златну квочку с пилићима. По томе она дође к ветровој мајци, те јој приповеди све како је страдала, и како је дошла да пита њенога сина ветра није ли он гдегод видео такога и таког човека. Ветрова јој мајка на то рече: "Уклони се малко за врата, рајска душице, јер ће сад мој син срдит доћи, па те може сву издрапати." И она се склони за врата, кад али ето ти ветра, дува, руши, крши, преврће гдегод што нађе, сав изгребен и подеран, па како дође, назва матери помоз Бог! па јој рече: "Мајко! овде мирише рајска душица." А она му одговори: "Бог с тобом синко! овамо не може ни тица долетети, а како ће рајска душица доћи?" Ветар јој одговори: "Има, мајко, има, већ нека изиђе слободно, не ћу јој ништа." И тако она изиђе пред ветра, и приповеди му невољу своју; а ветар јој одговори: "Ја сам га видео, он је чак у другоме царству, тамо се оженио и царује. Него моја ће ти мајка дати златан разбој са златном пређом и чекрком, па кад дођеш у онај град, а ти намести према царевоме двору тај разбој, па ткај, и пусти квочку и пилиће пак их храни, и изнеси преслицу." Она тако и учини. Кад дође у онај град, и опанци јој се подеру и штап пребије; она према царевоме двору намести разбој, пусти квочку с пилићима, и изнесе преслицу, па стане ткати. Али је царица угледа с двора, па стане говорити сама себи: "О Боже мој! ја сам царица, пак немам златног разбоја ни преслице, ни златне квочке ни пилића", и пошље свога слугу к жени да је пита хоће ли продати те ствари. Она одговори: "Ја не ћу продавати, него да ме пусти царица да преноћим једну ноћ с царем њеним, па ћу јој дати преслицу." Царица обенђелучи цара и допусти јој преноћити с њима. Цар како легне у постељу, он се занесе и као мртав утиша се, а она кад остане сама с њим, стане му говорити: "Светли царе, сунце огрејало! баци десну руку преко мене, не бих ли се растала с твојим дететом." Али цар нити што види ни чује. Сутрадан она да царици златну преслицу са златним повесмом и златним вретеном, а царица заиште и квочку с пилићима, а она јој рекне да ће јој дати ако је пусти још једну ноћ да преноћи с њеним царем. Царица пристане и на то, па цара опет обенђелучи, и тако се цар опет занесе и не чује кад она стане викати: "Светли царе, сунце огрејало! баци десну руку преко мене, не бих ли се растала с твојим дететом." Кад буде ујутру, стража приповеди цару како већ две ноћи она жена с њиме спава, и једнако виче да пребаци десну руку преко ње, не би ли се растала с његовим дететом. Кад царица прими квочку с пилићима, заиште и разбој са златном пређом и чекрком, и жена јој обећа ако јој допусти још једну ноћ с њеним мужем да преноћи. Она допусти у мисли да мужа опет опоји, али он дознавши од слугу шта је и како је, метне у вече под браду сунђер, те уњ саспе оно пиће које му царица донесе, и тако остане при себи. Кад легну у кревет, он се учини као да спава, а она повиче: "Светли царе, сунце огрејало! пребаци руку преко мене, не бих ли се растала с твојим дететом." А цар кад то чује, одмах руку преко ње пребаци, и онај час почне се она трудити, и роди му мушко чедо златоруко и златокосо. По том он остави ону земљу и царицу а с првом се женом и дететом врати у пређашње царство своје.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Bajka o - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 5 Icon_minitime1/10/2010, 9:20 pm

Zvonka lipa



Živeli otac i majka, i imali kćer Mirku. Pre nego što je Mirka odrasla, umre majka. Drugog meseca po majčinoj smrti ode devojčica svojoj kumi na prelo. Kuma joj poče govoriti kako bi dobro bilo da se njen otac ponovo oženi, i da nju, kumu, za ženu u kuću dovede.

– Ja ću te mnogo bolje od prave majke paziti, jer ću ti svake večeri nožice u mleko prati – govorila je.

Mirka to ispripoveda ocu, i otac uze kumu za ženu. Prve večeri, zbilja, opra ona svojoj pastorki noge u mleku, ali druge večeri ne, a kasnije – nikad više.

Vremenom dobi Mirka četiri sestrice. Prva je imala jedno oko, duga dva, treća tri, a četvrta, najmlada, četiri oka. Sada je morala i za sestre raditi, njihove haljine prati, sve prljave i teške poslove u kući obavljati, pa čak i stoku napasati. A maćeha joj je davala da sa sobom na pašu nosi samo stari, stvrdnuti hleb i zaljućeni sir. Pa ipak, izraste Mirka u lepu devojku, obraza beljih i rumenijih od svojih sestara.

To je maćehu mučilo i trudila se da sazna od čega joj pastorka postaje tako zdrava i lepa. Zato posla kćer sa jednim okom da s Mirkom napasa stoku. Dok su stada i krda na livadi pasla, reče jednooka sestra:

– Mirka, pleti mi kose i pevaj!

Mirka poče da češlja sestrinu kosu i a je plete u kike, a dok je to radila, pevušila je tihim glasom: "Spi jedno oko spi!" I devojka usni. Tada dođe šarena krava i dade Mirki sa jednog roga da jede, a sa drugog da pije. Kada su se naveče kući vratile, upita maćeha svoju kćer:

– Šta si videla?

Ali devojka ništa nije videla. Zato je sutradan sestra sa dva oka morala stoku na ispašu goniti. Kada su bile izvan kuće, reče ona Mirki:

– Hodi, očešljaj me!

Mirka je sestri češljala kosu i pri tom pevala: "Spi jedno oko, spijte oba!" I opet dođe šarena krava i dade Mirki sa jednog roga da jede, a sa drugog da pije. A naveče, kad stigoše kući, upita maćeha svoju kćer:

– Šta si videla?

Ali devojka ništa nije videla. Zato je kći sa tri oka morala drugoga dana da stoku na pašu tera. Kada su bile na pašnjaku, reče ona sestri:

– Sedi, Mirka, i očešljaj me!

A Mirka je i nju češljala i istu pesmu pevala: "Spi jedno oko, spijte dva, spijte sva tri!" Ponovo dođe šarena krava i dade Mirku sa jednog roga da jede, a sa drugog da pije. Kad bi veče, prenu se sestra i reče: "Vreme je, podimo kući!" Kod kuće upita maćeha kćer:

– Šta si videla?

A ona, takođe, nije ništa videla. Drugoga dana potera najmlada, četvorooka kći, stoku na pašu. A na pašnjaku reče ona sestri:

– Pridi, Mirka, i očešljaj me!

Mirka priđe, sede i poče pevušiti: "Spi jedno oko, spijte dva, spijte tri!" Ali na četvrto zaboravi. Opet dođe šarena krava i dade Mirki sa jednog roga da jede, a sa drugog da pije. Za to vreme, dok su tri oka spavala, četvrto je sve videlo. Naveče se sestra tobože prenu iz sna i reče: "Vreme je, pođimo kući!" Kod kuće upita maćeha:

– Šta si videla?

A kći joj odgovori:

– Dok su moja tri oka spavala, došla je šarena krava i našoj Mirki dala sa jednog roga da jede, a sa drugog da pije.

Maćeha se silno razgnevi i odluči da šarenu kravu zakolje. Stoku je predala svojim kćerima, a pastorki je zapovedila da sedi kod kuće. Zato je Mirka svakoga dana, gorko plačući, otpračala iz štale svoju šarenu kravu. Jednom joj reče krava:

– Danas će me zaklati. Zamoli maćehu da moj rog urediš. U njemu ćeš naći košticu; nju zasadi pored prozora. Iz koštice će izrasti lipa, koja će biti od stakla. Pod lipom će kevtati psić.

Pastorka učini kako joj je šarena krava rekla. Iz koštice izraste šarena lipa, pod njom se stvori studenac, a kraj studenca zakevta psić. Sada je Mirka na studencu odeću prala i hladila svoje raskrvavljene ruke.

Jednom naiđe naočit momak. Htede da prođe mimo, ali ga privuče kevtanje Mirkinog psića i nekakva prijatna zvonjava. Ugleda divnu lipu koja je treperila i zvonila, pod lipom studenac, a na studencu prelepu Mirku. Sve mu to priraste za srce, a najviše mu se dopade Mirka, iako je bila u neuglednoj odeći. On je zaprosi kod maćehe.

Maćeha htede da pukne od jeda što je tako naočit momak, kraj njenih kćeri, zaprosio pastorku. A kada shvati da je njega privukla staklena lipa svojom neobičnom zvonjavom, zapovedi kćerima da uzmu sekire i drvo poseku. Momku, pak, reče da po devojku dođe kad prođe sedam dana.
Za to vreme četiri sestre su udarale sekirama u stablo, ali lipa nikako da padne. Kada momak posle sedam dana stiže pred Mirkinu kuću, sruši se staklena lipa i pade na njegova kola; grane joj se polomiše, lišče presta da zvoni. Momak se rastuži, ali odluči da zajedno sa Mirkom poveze i njenu lipu. Kada su krenuli i psić potrča za kolima, pa i njega povedoše.

Mirka je dobila sina. Kada je maćeha za to saznala, više nije mogla da izdrži. Opsedale su je zle misli. Jednoga dana pođe Mirki u posetu, a sa sobom povede kćer sa dva oka. Mirka je ležala u postelji. Maćeha sede kraj prozora i zapita:

– Kćeri, kako se osećaš? Da nisi bolesna?

– Nisam – odgovori joj Mirka.

– Kćeri moja – reče tad maćeha – onda možeš ustati. Pridi prozoru i pogledaj kako se ribe u tvom studencu igraju!

Mirka ustade i priđe prozoru, ali je maćeha gurnu preko prozora u studenac. Devojka pade i potonu, ali se u vodi pretvori u patku, koja izroni i poče tužna da plovi po studencu. Maćeha pogleda kroz prozor, ali ugleda samo plovku i poverova da se Mirka utopila. Brzo svuče haljine sa svoje kćeri koja je imala dva oka i zapovedi joj da legne u Mirkinu postelju.

Kada se mladi domaćih kući vrati i svoju ženu u postelji ugleda, začudi se i upita:

– Od čega si tako poružnela? Da se nisi razbolela?

– Ah, mnogo sam bolesna! – odgovori devojka, podražavajući Mirkin glas. – Ko zna da li ću ikada više biti onako lepa.

– Ne žalosti se – reče joj tada on. – Neka se samo tvoje dobro srce ne promeni.

Oko ponoći ulete patka kroz otvoren prozor u sobu, prometnu se u staricu i, plačući, okupa svog sinčića. Kada ga je povila, sela je uz kolevku i, ljuljajući dete, govorila:

– Moja lipa ne zvoni, dobri psić ne laje, a moj sin jako, jako plače! Sinčiću moj, još ću te dve noći pohoditi, a potom nikada, nikada više neću doći!

Druge noći ulete patka ponovo kroz prozor, prometnu se u staricu, pripremi vedro i ubruse i okupa sina. Uto zakevta psić i probudi mladog domaćina. On ustade, pogleda kroz prozor i na svoje veliko čudo spazi da se lipa uspravila. Pođe on u sobu da to saopšti ženi, ali tamo, umesto svoje žene, ugleda staricu. Sakri se iza zavese da vidi šta ta stara žena tu radi. A ona ljulja njegovog sina i govori:

– Moja lipa ne zvoni, dobri psić ne laje, a sin mi jako, jako plače! Sinčiću moj, još ću te jedne noći pohoditi, a potom nikada, nikada više neću doći!

Onda se starića prometnu u plovku i kroz prozor izlete napolje. Čovek, koji je iza zavese sve čuo i sve video, protrljaj oči misleći da sanja, a kad vide da je budan, odluči da druge noći u zasedi čeka.

Treće noći lete patka ponovo kroz prozor, pretvori se u staricu, okupa i uredi sina. A kada ga je povila i položila u kolevku, poče silno da plače i govori:

– Moja lipa ne zvoni, dobri psić ne laje, a moj sin jako, jako plače! Sinčiću moj, ovo je poslednja noć, i nikada, nikada više neću doći!

U isti čas iskoči čovek iz svog zaklona i uhvati staricu za ruku pre nego što je uzmogla da se u patku promeni. Ona poče da jeca i moli:

– Pusti me, pusti me, dragi, dok je pravi čas!

– Ne puštam te! – odgovori ovaj, poznavši glas svoje žene. – Neću te pustiti dok mi ne kažeš šta treba sada da učinim.

Tada starica reče:

– Ja imam pojas okolo trbuha. Ako uspeš da taj pojas jednim zamahom sečiva prerežeš, ostaću kraj tebe, a ako li ne uspeš, biće velikog zla.

Mladi domaćin odmah zamahnu sečivom, preseče pojas otprve i pred njim se stvori Mirka, još lepša nego pre. Ona mu ispripoveda šta joj se pre tri dana dogodilo, pa mladi čovek, ne časeći ni časa, dograbi maćehinu kćer sa dva oka i najuri iz kuće. Maćeha kad je vide, od jada presvisnu.

Sada opet lipa zvoni, ispod nje laje psić, a sinčić se osmehuje.



Kraj

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Bajka o - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 5 Icon_minitime2/10/2010, 10:08 pm

ITUERAMBULAFUCI, DEVOJKA KOJA JE ČEKALA MUŽA


Imao nekad Srednji car kcer, koju je mnogo voleo, i zvao je Ituerambulafuci, što znaci Srebrna. Što god bi kci poželela, car joj nikad nije odbijao.
Ali kci poraste, a car predoseti da ce umreti; on pozva svoje tri žene i rece im:
- Evo vam Ituerambulafuci, ostavljam je vama. Kad ogladni - nahranite je. Kad ožedni - napojte je. Savetujte je, ako nema svoje pameti. Grdite je, ali je ne prodajte u robinje. Ne ponašajte se prema njoj kao prema sirotici, vec kao prema rodenoj kceri. Ali ako je vi budete volele, a ona vas ne, ako se ona bude ponašala kao krokodil koga je izvela kokoš i pojede onu što ga je stvorila, ako ona kao bik vezan u pirincanom polju pocne da se bode, onda je ne volite i ne ugadajte joj. To sam hteo da vam kažem, žene.
Ostade Ituerambulafuci sama s trima carskim ženama. A one su bile ljubazne prema njoj. Samo je devojci bilo mnogo dosadno, jer je jedna žena po ceo dan sedela sama cešljajuci vunu, druga od ujutru do vecera mlatila pirinac, a treca se samo šetkala i kikotala se.
Jedanput posla devojka roba i robinju, Ikutu i Ikalu, na nasip koji je prolazio ispod pirincanog polja da vide ide li neko da je traži za ženu. Ali robovi se vratiše i rekoše da se niko ne vidi na horizontu. Sutradan Ituerambulafuci ponovo rece svojim robovima:
- Ti, Ikala, i ti, Ikutu, pogledajte da li neki covek dolazi nasipom.
Robovi odoše na nasip, ugledaše strance i, vrativši se, obavestiše:
Ituerambulafuci, videli smo dva coveka,
jedan je sa severa i vec je blizu,
drugi dolazi s juga, i još je daleko.
Ituerambulafuci debelo namaza kosu zebu-mašcu.
- Požuri da me ocešljaš - rece ona svojoj robinji.
Tebi govorim, Ikala,
tebi govorim, Ikutu,
oni me traže, oni me traže,
oni me prose.
Dajte im vode u tikvinom sudu,
dajte im vode u zebinom rogu.
Prvi stiže sin plemenitog Severnog cara. On se zaustavi ispred gradskih vrata i rece:
Pitam te, Ikala,
pitam te, Ikutu,
gde je Ituerambulafuci?
Sin slavnog Severnog cara došao joj je u posetu.
Robovi odgovoriše:
- Udi, mnogopoštovani gospodine, Ituerambulafuci se odmara u svojoj loži.
Ituerambulafuci naredi iz svoje lože da se carskom sinu prinesu skupocene cinije da bi bolje doznala njegove misli:
- Donesi, Ikala, kuvanog jela, donesi, Ikutu, pecenog mesa.
I Ikala pride putniku i prinese mu kuvano jelo. Ikutu ga posluži pecenjem. Carski sin se najede i rece:
Kažem ti, Ikala, kažem ti, Ikutu, jelo je odlicno!
Tada Ituerambulafuci rece:
O, Ikala, o, Ikutu,
on ne želi mene vec moje bogatstvo!
Isterajte ga!
Malo posle toga pride gradskim vratima sin Južnog cara:
- Udi, udi, mnogopoštovani gospodine - rekoše mu robovi. Ali on uzviknu:
Ikala je zaista divna.
Ikutu je takode lep,
ali ja nisam došao da vidim Ikalu,
ali ja nisam došao da vidim Ikutu!
Odoše robovi Ituerambulafuci i javiše joj:
- Gospodin je odlucio da se vrati ako ti ne izideš iz svoje lože da ga pozdraviš!
Devojka napusti svoju ložu, pode carskom sinu u susret, uze ga za ruku i uvede u grad. Posadi ona carskog sina severno od ognjišta, na pocasno mesto. Kad se svi okupiše, robovi rekoše:
Zašto mu ne daš jela kuvana? Zašto mu ne daš mesa pecena? Došao nam je carski sin, tvoj i naš gospodar!
Ali carski sin odgovorc; Ne treba, Ikala, ne treba, Ikutu, ni kuvano necu ni peceno necu!
On se opet vrati Srebrnoj i rece:
- Ne cudi se, Ituerambulafuci, došao sam ovamo samo iz ljubavi prema tebi. Ako ti pristaješ da postaneš moja žena, ja cu ostati. Ako se ne slažeš, vraticu se u svoju zemlju. Ali prvo pitaj svoj narod šta o tome misli.
Narod radosno dade pristanak da se Srebrna uda za sina Južnog cara. I svi behu srecni.
Dode do Severnog cara vest da je sin Južnog cara, po imenu Itueramahamali, uzeo za ženu Srebrnu, kcer Srednjeg cara, kojom se on sam, sin Severnog cara, hteo oženiti, pa nije uspeo. Sin Severnog cara oseti žestoku ljubomoru i smisli osvetu. Zapovedi robovima da naseku oštrog kolja od palmi anivuni i odluci da postavi zamku. Kad pade noc, on ukopa koceve ired carskim vratima, a sam snažno zalupa u zid. Sluge se uplašiše, Itueramahamali izlete na vrata i zakljuci da su dvor napali razbojnici. Ali tek što carevic kroci na prag, nabi se na kolac, a kolac ga raspori do bedara. Carevic kroci drugom nogom, i opet se nabi na kolac, koji ga probi do samih leda.
Tada Itueramahamali povika što ga grlo nosi:
- Pomagajte, oce moj i majko moja, pogibe vam sin.
Kad Srebrna cu njegovu viku, uplaši se i naredi da se upali svetlost. Kad sluge doneše svetlost, ona vide da se dogodila velika nesreca, da je carevic teško ranjen. I Ituerambulafuci gorko zaplaka, a muž joj rece:
- Ne placi, ženo moja, uzalud; to je, zacelo, moja sudbina. A evo šta sam odlucio: naredi da me odnesu mojim roditeljima, ocu i majci, moje su rane opasne, bojim se umrecu, tebe cu samo bez potrebe ražalostiti, a bice velika tuga mojih roditelja.
Rastuži se Ituerambulafuci, i svi njeni rodaci, i sav narod. Žena odgovori mužu:
- Pa dobro, naredicu da te odnesu tvojim roditeljima. Ona sakupi muževljeve stvari, veza ih u zavežljaj, a Itueramahamali joj rece:
- Daj mi, ženo, tvoju lambu, jer je moja sva krvava! I daj mi tvoj pojas za stomak jer svoj moram baciti.
On ogrnu ženinu lambu, veza pojas i oprosti se s njom; zatim ode da boluje kod oca i majke.
Sutradan ode Ituerambulafuci svojoj najstarijoj tetki, i upita je:
- O, poštovana majko! Šta misliš, šta kažeš: da li da idem da negujem Itueramahamalija, jer se bojim da ce on umreti, a njegovi ce me rodaci prekoreti što je ovde kod nas ranjen. Nezgodno je ako ga ne obidem. Vi stariji snosite odgovornost, ali ce i nas mlade pitati. I ako ti kažeš da treba, ja cu poci da ga obidem.
A tetka odgovori:
- To je prava glupost! On tebe ne voli, zato te je i napustio, uzalud samo tuguješ!
Sutradan Srebrna ode srednjoj tetki i rece joj:
- O, poštovana majcice! Šta misliš, šta kažeš: treba li da idem da negujem svoga muža?
A tetka joj odgovori:
- Ne znam ja, kceri moja, možda treba da odeš, a možda i ne; pricekaj malo da razmislim.
Sutradan Ituerambulafuci ponovo ode, ovog puta najmladoj tetki. I upita je:
- O, poštovana majko! Moj muž Itueramahamali je otišao svojim roditeljima; svoju lambu i pojas ostavio je ovde sve u krvi da ih operemo, a uzeo je moju lambu i opasao se mojim pojasom.
Tetka joj odgovori:
- Da, kceri moja, on te mnogo voli, i ako želiš da odeš k njemu, idi.
Ona ode k njemu sama, ali prvo namaza svoje lice cadu i navuce prljavu lambu, i tako je putovala danju i nocu. Posle izvesnog vremena ona stiže do kuce ljudoždera Itrimube i zalupa na vrata. Žena Itrimubea se uplaši, pa upita:
- Odakle si, gospodo? Kako si se rešila da sama podeš u tako dalek kraj ? Ti sigurno ne znaš da je ovo kuca Itrimubea, da je on surov i da jede ljude.
I cu ovakav odgovor:
- Znam ja to, poštovana majko, ali sam ipak došla ovamo i, molim te, daj mi amajliju, jer je teško ranjen moj muž Itueramahamali.
- Udi i sedi severno od ognjišta, gospodo - rece žena Itrimubea. I ona posadi Srebrnu da sedne i nahrani je. A zatim rece:
- Dodi ovde, sakricu te. - I sakri je. Malo zatim dode Itrimube, i njuškajuci rece:
- Miriše na coveka! Na coveka!
A žena se napravi luda kao da se ljuti na njega i rece:
- Cuti, Itrimube, ne izmišljaj badava svakojake gluposti. Ko bi se usudio da dode u tvoj dom? Ali Itrimube je gundao:
- Miriše na coveka! Na coveka!
Žena se sad stvarno naljuti na njega i rece:
- Gluposti! Pojedi mene ako hoceš ljudskog mesa! Šta brbljaš koješta, lupicu te vrelim žaracem! Itrimube se odmah smiri. Žena mu tada rece:
- Cuj me, Itrimube! Ja sam malo pridremala dok nisi bio tu i usnula sam da je Itueramahamali teško ranjen, zato sam raspustila kose i rašcupala ih u znak žalosti (a ona je znala da se Itrimubeu ne svidaju rašcupane kose), nego smisli nešto da on ozdravi. Jer ako umre, svi cemo, sav njegov narod, cele godine nositi odela u znak žalosti i ici rašcupani.
Pa dok on još nije umro, pobrini se za njegovu sudbinu, reci kakvo lekovito bilje može da ga izleci. Uskoro ce doci covek da pita za to bilje.
Itrimube se zamisli nad carevicevom sudbinom i objasni kako treba pripremiti bilje, pa ode u lov.
Cim je on otišao, žena ljudožderova objasni Srebrnoj kako da pripremi lekovito bilje. I posavetova je:
- Navuci, gospodo, ovu staracku kožu na sebe da te niko ne pozna. A kad podeš, pripazi da ne padneš šaka mome Itrimubeu.
Srebrna stiže u grad, zaustavi se pred gradskim vratima, i posla ljude da jave: pred gradskim vratima stoji starica koja želi da pripremi lekarije za Itueramahamalija.
- Kako je to lepo! Kako je to lepo! - rekoše carevicevi roditelji. Itueramahamali ispi lekove i odmah kolje palme anivuni izide iz njegovog tela, a treceg dana vec je bio sasvim zdrav.
Kad je ozdravio, njegovi roditelji i rodaci prirediše veliku svetkovinu.
A Srebrna rece:
- Pa ja sad idem kuci, poštovana gospodo, carevic je vec zdrav, samo izidite svi za trenutak iz dvorca, treba poslednji put da se obracunamo s bolešcu carevica.
I cim svi ljudi izidoše, ona skide sa sebe staracku kožu. Kad je Itueramahamali vide, zaplaka od silne radosti. Obradovaše se i otac i mati, i rodaci, i sav narod i još veselije nastaviše da se caste. Ovde je i kraj bajke.


(Malgaška)

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Bajka o - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 5 Icon_minitime7/10/2010, 3:17 pm

Zvonka lipa



Živeli otac i majka, i imali kćer Mirku. Pre nego što je Mirka odrasla, umre majka. Drugog meseca po majčinoj smrti ode devojčica svojoj kumi na prelo. Kuma joj poče govoriti kako bi dobro bilo da se njen otac ponovo oženi, i da nju, kumu, za ženu u kuću dovede.

– Ja ću te mnogo bolje od prave majke paziti, jer ću ti svake večeri nožice u mleko prati – govorila je.

Mirka to ispripoveda ocu, i otac uze kumu za ženu. Prve večeri, zbilja, opra ona svojoj pastorki noge u mleku, ali druge večeri ne, a kasnije – nikad više.

Vremenom dobi Mirka četiri sestrice. Prva je imala jedno oko, duga dva, treća tri, a četvrta, najmlada, četiri oka. Sada je morala i za sestre raditi, njihove haljine prati, sve prljave i teške poslove u kući obavljati, pa čak i stoku napasati. A maćeha joj je davala da sa sobom na pašu nosi samo stari, stvrdnuti hleb i zaljućeni sir. Pa ipak, izraste Mirka u lepu devojku, obraza beljih i rumenijih od svojih sestara.

To je maćehu mučilo i trudila se da sazna od čega joj pastorka postaje tako zdrava i lepa. Zato posla kćer sa jednim okom da s Mirkom napasa stoku. Dok su stada i krda na livadi pasla, reče jednooka sestra:

– Mirka, pleti mi kose i pevaj!

Mirka poče da češlja sestrinu kosu i a je plete u kike, a dok je to radila, pevušila je tihim glasom: "Spi jedno oko spi!" I devojka usni. Tada dođe šarena krava i dade Mirki sa jednog roga da jede, a sa drugog da pije. Kada su se naveče kući vratile, upita maćeha svoju kćer:

– Šta si videla?

Ali devojka ništa nije videla. Zato je sutradan sestra sa dva oka morala stoku na ispašu goniti. Kada su bile izvan kuće, reče ona Mirki:

– Hodi, očešljaj me!

Mirka je sestri češljala kosu i pri tom pevala: "Spi jedno oko, spijte oba!" I opet dođe šarena krava i dade Mirki sa jednog roga da jede, a sa drugog da pije. A naveče, kad stigoše kući, upita maćeha svoju kćer:

– Šta si videla?

Ali devojka ništa nije videla. Zato je kći sa tri oka morala drugoga dana da stoku na pašu tera. Kada su bile na pašnjaku, reče ona sestri:

– Sedi, Mirka, i očešljaj me!

A Mirka je i nju češljala i istu pesmu pevala: "Spi jedno oko, spijte dva, spijte sva tri!" Ponovo dođe šarena krava i dade Mirku sa jednog roga da jede, a sa drugog da pije. Kad bi veče, prenu se sestra i reče: "Vreme je, podimo kući!" Kod kuće upita maćeha kćer:

– Šta si videla?

A ona, takođe, nije ništa videla. Drugoga dana potera najmlada, četvorooka kći, stoku na pašu. A na pašnjaku reče ona sestri:

– Pridi, Mirka, i očešljaj me!

Mirka priđe, sede i poče pevušiti: "Spi jedno oko, spijte dva, spijte tri!" Ali na četvrto zaboravi. Opet dođe šarena krava i dade Mirki sa jednog roga da jede, a sa drugog da pije. Za to vreme, dok su tri oka spavala, četvrto je sve videlo. Naveče se sestra tobože prenu iz sna i reče: "Vreme je, pođimo kući!" Kod kuće upita maćeha:

– Šta si videla?

A kći joj odgovori:

– Dok su moja tri oka spavala, došla je šarena krava i našoj Mirki dala sa jednog roga da jede, a sa drugog da pije.

Maćeha se silno razgnevi i odluči da šarenu kravu zakolje. Stoku je predala svojim kćerima, a pastorki je zapovedila da sedi kod kuće. Zato je Mirka svakoga dana, gorko plačući, otpračala iz štale svoju šarenu kravu. Jednom joj reče krava:

– Danas će me zaklati. Zamoli maćehu da moj rog urediš. U njemu ćeš naći košticu; nju zasadi pored prozora. Iz koštice će izrasti lipa, koja će biti od stakla. Pod lipom će kevtati psić.

Pastorka učini kako joj je šarena krava rekla. Iz koštice izraste šarena lipa, pod njom se stvori studenac, a kraj studenca zakevta psić. Sada je Mirka na studencu odeću prala i hladila svoje raskrvavljene ruke.

Jednom naiđe naočit momak. Htede da prođe mimo, ali ga privuče kevtanje Mirkinog psića i nekakva prijatna zvonjava. Ugleda divnu lipu koja je treperila i zvonila, pod lipom studenac, a na studencu prelepu Mirku. Sve mu to priraste za srce, a najviše mu se dopade Mirka, iako je bila u neuglednoj odeći. On je zaprosi kod maćehe.

Maćeha htede da pukne od jeda što je tako naočit momak, kraj njenih kćeri, zaprosio pastorku. A kada shvati da je njega privukla staklena lipa svojom neobičnom zvonjavom, zapovedi kćerima da uzmu sekire i drvo poseku. Momku, pak, reče da po devojku dođe kad prođe sedam dana.
Za to vreme četiri sestre su udarale sekirama u stablo, ali lipa nikako da padne. Kada momak posle sedam dana stiže pred Mirkinu kuću, sruši se staklena lipa i pade na njegova kola; grane joj se polomiše, lišče presta da zvoni. Momak se rastuži, ali odluči da zajedno sa Mirkom poveze i njenu lipu. Kada su krenuli i psić potrča za kolima, pa i njega povedoše.

Mirka je dobila sina. Kada je maćeha za to saznala, više nije mogla da izdrži. Opsedale su je zle misli. Jednoga dana pođe Mirki u posetu, a sa sobom povede kćer sa dva oka. Mirka je ležala u postelji. Maćeha sede kraj prozora i zapita:

– Kćeri, kako se osećaš? Da nisi bolesna?

– Nisam – odgovori joj Mirka.

– Kćeri moja – reče tad maćeha – onda možeš ustati. Pridi prozoru i pogledaj kako se ribe u tvom studencu igraju!

Mirka ustade i priđe prozoru, ali je maćeha gurnu preko prozora u studenac. Devojka pade i potonu, ali se u vodi pretvori u patku, koja izroni i poče tužna da plovi po studencu. Maćeha pogleda kroz prozor, ali ugleda samo plovku i poverova da se Mirka utopila. Brzo svuče haljine sa svoje kćeri koja je imala dva oka i zapovedi joj da legne u Mirkinu postelju.

Kada se mladi domaćih kući vrati i svoju ženu u postelji ugleda, začudi se i upita:

– Od čega si tako poružnela? Da se nisi razbolela?

– Ah, mnogo sam bolesna! – odgovori devojka, podražavajući Mirkin glas. – Ko zna da li ću ikada više biti onako lepa.

– Ne žalosti se – reče joj tada on. – Neka se samo tvoje dobro srce ne promeni.

Oko ponoći ulete patka kroz otvoren prozor u sobu, prometnu se u staricu i, plačući, okupa svog sinčića. Kada ga je povila, sela je uz kolevku i, ljuljajući dete, govorila:

– Moja lipa ne zvoni, dobri psić ne laje, a moj sin jako, jako plače! Sinčiću moj, još ću te dve noći pohoditi, a potom nikada, nikada više neću doći!

Druge noći ulete patka ponovo kroz prozor, prometnu se u staricu, pripremi vedro i ubruse i okupa sina. Uto zakevta psić i probudi mladog domaćina. On ustade, pogleda kroz prozor i na svoje veliko čudo spazi da se lipa uspravila. Pođe on u sobu da to saopšti ženi, ali tamo, umesto svoje žene, ugleda staricu. Sakri se iza zavese da vidi šta ta stara žena tu radi. A ona ljulja njegovog sina i govori:

– Moja lipa ne zvoni, dobri psić ne laje, a sin mi jako, jako plače! Sinčiću moj, još ću te jedne noći pohoditi, a potom nikada, nikada više neću doći!

Onda se starića prometnu u plovku i kroz prozor izlete napolje. Čovek, koji je iza zavese sve čuo i sve video, protrljaj oči misleći da sanja, a kad vide da je budan, odluči da druge noći u zasedi čeka.

Treće noći lete patka ponovo kroz prozor, pretvori se u staricu, okupa i uredi sina. A kada ga je povila i položila u kolevku, poče silno da plače i govori:

– Moja lipa ne zvoni, dobri psić ne laje, a moj sin jako, jako plače! Sinčiću moj, ovo je poslednja noć, i nikada, nikada više neću doći!

U isti čas iskoči čovek iz svog zaklona i uhvati staricu za ruku pre nego što je uzmogla da se u patku promeni. Ona poče da jeca i moli:

– Pusti me, pusti me, dragi, dok je pravi čas!

– Ne puštam te! – odgovori ovaj, poznavši glas svoje žene. – Neću te pustiti dok mi ne kažeš šta treba sada da učinim.

Tada starica reče:

– Ja imam pojas okolo trbuha. Ako uspeš da taj pojas jednim zamahom sečiva prerežeš, ostaću kraj tebe, a ako li ne uspeš, biće velikog zla.

Mladi domaćin odmah zamahnu sečivom, preseče pojas otprve i pred njim se stvori Mirka, još lepša nego pre. Ona mu ispripoveda šta joj se pre tri dana dogodilo, pa mladi čovek, ne časeći ni časa, dograbi maćehinu kćer sa dva oka i najuri iz kuće. Maćeha kad je vide, od jada presvisnu.

Sada opet lipa zvoni, ispod nje laje psić, a sinčić se osmehuje.



Kraj

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Bajka o - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 5 Icon_minitime15/10/2010, 1:44 am

KAKO JE PATULJAK POSTAO CAR


Nekad davno živela u jednoj kolibici jedna starica. Ova nesrecna žena iz dana u dan tugovaše što nema poroda. I tako jednom, u trenutku usamljenosti i ocajanja, uzme ona jedno jaje, uvije ga u krpe i pažljivo skloni u neki kutak svoje kolibice. Svakog jutra sa zebnjom je pratila šta ce se dogoditi, ali se na jajetu nije pokazivala nikakva promena. Najzad, jednoga dana kad je zabrinuto otrcala da vidi šta je sjajetom, nade jaje razbijeno, a pored ljuske bebu, koja joj je vec pružala rucice.
Sirota žena, sva luda od srece, zagrli dete i nazva ga "moje dete". Ona ga je negovala i hranila s toliko nežnosti da je vec za godinu dana ono i govorilo i hodalo, baš kao odrastao covek. Medutim, ostalo je malo kao što se i rodilo.
Staricino oduševljenje s vremenom postade toliko da poce da veruje kako ce joj dete jednoga dana postati neki velmoža, možda cak kralj.
Sa ovim uverenjem, koje je bilo samo plod njene mašte, ona predloži svom detetu da ode licno kralju i da ga izazove na dvoboj. Patuljak je plakao i molio da ga ne baca u ovakva iskušenja, ali pošto je majka to toliko želela, nije mogao ništa drugo nego da posluša. Cim ga izvedoše pred kralja, on mu dobaci svoj izazov. Kada kralj ugleda jednog patuljka, prezrivo se osmehnu i, kao prvo, zatraži od patuljka da podigne kamen težak pedeset kilograma. Siromah patuljak dode svojoj majci i potuži se. Ona mu rece:
- Ako kralj može da podigne taj kamen, moci ceš i ti.
I tako, kralju pode za rukom da podigne kamen. Zacudo, to isto ucini i patuljak. Posle toga odmeravahu snage i na druge nacine, ali sve što bi uradio kralj, ucinio bi i patuljak bez ikakvih poteškoca.
Kralj se sada toliko ozlojedi videvši kako ne može da pobedi jednog jadnog patuljka, te izdade naredenje: ko od njih dvojice ne uspe da izgradi palatu za jednu jedinu noc, bice osuden na smrt.
Sav užasnut i uplakan, dode patuljak opet svojoj majci da je obavesti o novoj nevolji, ali ga ona ohrabri uveravajuci ga da ce sve biti dobro. I doista, vec sutradan majka i sin osvanuše u velelepnoj palati, koja postoji i dandanas.
Veoma iznenaden ovim prizorom, kralj sada posla sluge da potraže neke vrlo tvrde plodove jednog drveta, pa da podele megdan gadajuci se njima.
Ovaj poslednji okršaj odigrao se pred dvorskim velikodostojnicima, koji zaprepašceni, videše kako se plod koji je hitnuo kralj u paramparcad razbi o patuljkovu glavu, a da ovome to nije nimalo nudilo. Pošto kralj dade casnu rec da ce dopustiti da i patuljak s njime ucini to isto, sada nije mogao da odustane, te patuljak u dva udarca razbi kralju lobanju, a velmože ga proglasiše za novog vladara i gospodara.
Od toga casa starica nestade, i niko nikada više nije cuo ništa o njoj.


(Meksička)

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Bajka o - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 5 Icon_minitime15/10/2010, 9:15 pm

Dragoceni kamen

Ispricacu vam bajku o dragocenom kamenu deda Pavla. On je imao zabran u planini i
svake noci je u njega zatvarao deseta ovaca. Imao je i kolibu pokrivenu daskama, a u kolimi - jedno
mace i jedno pace. Ali deda Pavle nije imao svetiljku da mu nocu svetli u kolibi.

Jedanput deda Pavle, prolazeci pored stada, zacu nekakav pisak na kraju sume - pisak nalik na tuznu pesmu.
Udj ti on u sumu da vidi sta je to i vide gde gori jedno drvo, a u tom plamenu jedan mali guster pisti i savija se od
bolova.
-Ovcare, - tiho rece guster - brate, pomozi mi da izidjem iz vatre! A na to deda Pavle odgovori:
-Pomoci cu ti, ali kako da zgazim na ovaj zar? Izgorece mi noga!
-Pruzi prut, a ja cu se uhvatiti za njega, pa me ti podigni.
Deda Pavle pruzi dugu ovcarsku toljagu:mali guster stade na nju i spase se iz ognja.
-Hocu da te nagradim za ovo delo, - rece guster kad dodje sebi - biraj sta hoces!
-Sta ces mi dati? - upita deda Pavle?
-Ja sam sin cara svih gustera - rece guster. - Moj otac zivi u jednoj dubokoj tamnoj pecini. Na kruni ima devet
zrna dragoga kamenja, koja svetle kao devet sunaca. DAcu ti jedno od njih.
Rekavsi to , guster podje po travi prema reci, a za njim strac. Isli tako, ili i dosli do pecine.
-Pocekaj ti tu, a ja cu otici po dragi kamen - rece tiho guster.
Deda Pavle sede na zemlju . Spustao se mrak. Najzad se guster pojavi sa dragim kamenom u ustima. Kad izadje, osvetli
se citavo polje. Ptice sa okolnog drveca zaleprsase krilima. One su pomislile da je prosla noc i da je vec sunce granulo.
-Uzmi ovaj kamen i idi u svoju kolibu. Ali treba da ti kazem: ovaj kamen ne samo sto svetli vec ima i drugu moc. Kad stignes kuci,
udari kamenom tri puta o zemlju i reci: "Neka se stvori to i to! - pa sto god zazelis, stvorice se pred tobom.
Uze ti deda Pavle dragi kamen i pogleda ga: bio je velik kao lesnik. STavi ga u torbu i uputi se kolibi: utera stado u zabran, dok su ga mace
i pace cekali na pragu. Posto je skupio ovce, starac udje u kolibu i izvadi kamen, kad on - ozari citavu kolibu. Mace i pace sakrise oci da ne oslepe
od svetlosti. Posto je vecerao, deda Pavle rece:
-Neka se ovde stvori dvorac od mramora.
Cim izrece ove reci - koliba isceze, a mesto nje se pojavi cudesan dvorac od mramora. Zidovi soba su bili od ogledala, posudje od cista zlata, a
stolovi i stolice od slonove kosti. Videvsi to, starac se zacudi, podje po sobama da ih razgleda, pa leze u jednu meku postelju. Dragi kamen sakri u nedra.
Ali tad mu dodje u posetu sused Ivan.
-Dodjoh - rece Ivan - da vidim jesi li ziv i da malo popricamo, jer mi se ove noci ne spava. Kakvo je to cudo?
Ne mogu da verujem ocima: ko ti sagradi ovaj dvorac?
-DRagi kamen - odgovori deda Pavle i nasmesi se.
-Kakav kamen? DAj mi da vidim taj kamen!
Deda Pavle ga poslusa, zavuce ruku u nedra, izvadi kamen i dade ga Ivanu, a ovaj, posto ga razgleda, upita:
-Ali kako je moglo ovako malo kamence da izgradi ovoliki dvorac? To nije moguce.
Deda Pavle mu isprica sve redom kako je dosao do toga kamena. Tako si oni pricali i pricali, ali na kraju im se prispava.
-Ostani da prenocis u mom domu - ponudi deda Pavle suseda.
-Gde da legnem?
-Lezi do mene u moju postelju!
Leze Ivan do starca i stade razmisljati. Saceka da seljak zadrema, pa cim deda Pavle pocne hrkati, on gurnu ruku u njegova nedra, izvuce dragi kamen,
udari njime tri puta o zemlju i rece:
-Neka dodju cetiri junaka, neka uzmu ovaj dvorac i prebace ga preko Dunava!
Samo sto to rece, pojavise se cetiti junaka, podigose dvorac i ponesose ga. A Ivan uze dragi kamen pa ode s dvorcem, dok deda Pavle ostade. Kad se sutradan
probudi - ima sta da videi! Pogleda unaokolo - i sta vidi?
Nema nikakvog dvorca, pa nema cak ni dragogo kamena - samo stara dascana koliba, a u njoj mace i pace. Starcu potekose suze niz lice. Sazalise se i ovce pa stadose
blejati: pridje mu mace, pridje mu pace.
-Hoces li da idemo preko Dunava po dedin kamen? - rece mace.
- Hocu - pristade pace.
I mace i pace se upute dunavskom ravnicom, pa dodjose do tihe i siroke reke Dunava.
-Ja umem plivati, - rece pace - a ti ne mozes. Popni mi se na ledja i prenecu te preko reke!
Mace se pope na ledja svoga druga, te tako pace prepliva reku. Isli jos malo, pa uskoro ugledase i dvorac. Prosli su kroz vrt i kroz jedan otvoren prozor usli u dvorac.
Tad opazise Ivana: lezi na mekoj postelji, a kamen sakrio pod jezik. Mace i pace su shvatili to , jer mu je grlo bilo osvetljeno.
-Kako sad da ga izvucemo iz usta? - upita pace.
-Reci cu ti kako - odgovori mace. - Ja cu staviti malo crvene paprike u Ivanov nos, pa kad on kihne, kamen ce mu ispasti iz usta.
Kako rece, mace tako i uradi. STavi malo crvene paprike u Ivanov nos, ovaj kihnu, a dragi kamen mu ispade iz usta. Mace ga odmah dohvati i stade bezati a za njim i pace.
Bezali, bezali, pa stigli do Dunava. Potom mace uzjaha pace i njih dvoje zaplivase, a kad su bili nasred reke, pace ce reci:
-Kakav je to cudotvoran kamencic, daj da ga vidim!
-Ne mozes sad - pasce nam u vodu. Kad izidjemo na obalu, onda cu ti dati da ga vidis.
-Daj mi sad ili cu te gurnuti u vodu da se udavis! - viknu pace.
Mace se onda uplasi i rece:
-Evo ti, pazi!
Pace poteze nozicu da uzme kamen, ali mu on izmace, pade u vodu i postonu.
Kad su dva prijatelja izisla na obalu, stdose plakati.
Prosao neki ribar pored njih i upitao:
-Mace, pace, zasto placete?
-Gladni smo - zajeca mace.
Ribar spusti udicu u vodu, uhvati jednu veliku ribu i dade je macetu i pacetu:
-Evo vam - rece on - samo da ne placete!
Mace i pace odneli ribu u jedan vrbak, poceli da je jedu i sta mislite da su nasli u njoj ?
Nasli su dragi kamen. Riba je bila otvorenih usta u vodi i cim je pace ispustilo kamen, ona ga je progutala.
Videvsi kamen, obraduju se mnogo, jurnu kroz Dunavsko polje i stignu do kolibe deda Pavla. Deda Pavle je lezao na zemlji i plakao.
Dva prijatelja mu stavise pored glave dragi kamen.
Tad odjednom deda Pavlove oci zablistase od radosti. Dohvati starac ovaj cudotvorni kamen, tri puta udari njime o zemlju i povika:
-Hocu Ivana svezanog ovde i da ga neko cuva.
Cim ovo rece, pred njim se stvori jedan cuvar, a iza njega Ivan. Deda Pavle dohvati svoj ovcarski prut, pa tupa-lupa, izudara dobro Ivana, a
zatim ga pusti da ide. Potom stari ovcar uze svoj dragi kamen, stavi ga u kesu i rece:
-Ne treba mi nikakav velelepni dvorac, jer ce mi ga Ivan opet ukrasti, dobro ga poznajem.
A onda odvede ovce. Svake veceri je stavljao kamen na policu da mu svetli. Kad je umro, guster je dosao u kolibu i opet uzeo cudotvorni kamen.


Bugarska bajka

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Bajka o - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 5 Icon_minitime16/10/2010, 8:50 pm

Pan Hibšik



To je bilo i nije bilo.

Otac i majka su imali jedinca sina koga su, kad se rodio, nazvali Pan Hibšik. Ali Pan Hibšik nije bio kao sva druga deca. Preko dana je išao u koži svinje, a samo preko noći bio je lep dečak.

To je njegove roditelje veoma zabrinjavalo. Oboje su mnoge mudre ljude i žene molili ne bi li im kako pomogli, ali sve je bilo uzalud.

U meduvremenu stiže Pan Hibšik do onih godina kada mladići misle na ženidbu. Tako se i on oženi. Ali njegova mlada žena se ljutila što joj muž preko dana u odvratnoj svinjskoj koži ide. Zato je razmišljala na koji načni bi postigla to da joj muž i preko dana bude tako lep kao po noći.

Konačno joj sinu zamisao, koju odluči da u noći izvede. Posle večere jako zažari peš. Kada njen muž zaspa, dograbi njegovu svinjsku kožu i hitro je baci u peć. Koža najednom buknu, a po celoj kući se raširi očajan smrad. Pan Hibšik oseti smrad, probudi se, skoči iz postelje i uteče. Ni do jutra se nije kući vratio. Njegova žena se rastuži i celog dana je svog muža tražila. Ali od ljudi koje je pitala, nijedan nije znao gde je i nijedan ga nije video.

Žena se reši da u svet pođe i svoga muža pronađe.

Posle dugog putovanja, stiže jedne večeri u veliku šumu, gde ubrzo zaluta. Idući od kolibe do kolibe, ugleda na kraju jednu malenu.

"Ako ima ljudi, moliću ih za pomoć", reče u sebi žena i zalupa na vrata.

Na vratima se pojavi starica i upita:

– Šta tražiš?

– Draga nano – zamoli Hibšikova – primite me na prenoćište. Tamno je, a ja se u šumi ne snalazim.

Tada starica reče:

– Mila moja, ovde stanuje Vetar, moj muž, i zato te ne mogu da primim. Pošto svake večeri besan kući dolazi, on bi te smrvio kad bi te tu našao.

Ali sirota Hibšikova je tako molila da je starica nije mogla odbiti. Uvede je unutra i sakrije iza kaljeve peći. Potom zatraži da joj ispriča kako se našla u šumi. Kad ču ženinu priču, starica obeća da će svog Vetra zapitati nije li negde Pana Hibšika video.

Ubrzo ulete Vetar kroz prozor i povika:

– Fuj, fuj, tu na čoveka smrdi!

Starica mu odgovori:

– Celoga dana ni pticu nisam videla, a kamoli čoveka.

Vetar je i dalje besneo i grdio ljude, tako da je žena iza kaljeve peći bila vrlo nespokojna. Najzad zaspa.

U cik zore, dok je Vetar još u postelji ležao, upita ga starica nije li možda na svojim putovanjima video nekakvog Pana Hibšika.

– Nisam – odgovori Vetar. – Ali možda moj brat Mesec za njega zna, jer on na sve visove i u sve kutove gleda.

Potom izlete Vetar kroz prozor.

Hibšikova je iza kaljeve peći sve čula i odmah, čim je Vetar izleteo, zaputi se prema Mesecu. Ali pre nego što je pošla, podari joj starica lešnik i reče:

– Skrčkaj ga kad ti pomoć zatreba!

I pokaza joj put do Meseca. Hibšikova je opet putovala celi dugi dan. Kasno uveče, negde usred šume, približi se jednoj maloj kolibi, gde je još svetlelo.

Ona zalupa i opet se na vratima kolibe pojavi starica. Hibšikova joj se blago obrati:

– Prihvatite me, nano, večeras u svojoj kući!

Ali je starica ne htede da prihvati i reče:

– Moj muž, svetli Mesec, svakog dana u zoru dolazi veoma ljut. On bi te u svojoj jarosti mogao ubiti.

Pošto joj Hibšikova kaza za svoju muku i nevolju, starica popusti i dozvoli joj da ostane. Još joj obeća da će svog muža Meseca za njenog izgubljenog supruga zapitati. Hibšikova potom leže na drva iza peći.

U zoru dođe srebrokosi Mesec kući. On je bio tako gnevan da svoje čizme tresnu o zemlju. Grdio je što ljudi nikada nisu njime zadovoljni. Jednima svetli previše, drugima premalo, a nikad im nije postojan. Na kraju se umiri i leže. Ali, pre nego što usni, upita ga starica nije li možda Pana Hibšika video.

– Nisam – odgovori Mesec. – Treba pitati mog brata Sunce. On hodi od zore do večeri i obasjava sve vrhove i dolove. On bi ga morao videti. A sad, pusti me da spavam!

Hibšikova odmah nastavi put. Na rastanku podari joj starica lešnik i reče:

– Skrčkaj ga kada u nuždi budeš!

Potom joj pokaza put ka Suncu. Hibšikova joj se lepo zahvali, oprosti se i pođe dalje.

Opet proteče celi dugi dan. Tražeći Sunčevu kolibu, zabasa u veliku šumu. U toj šumi je pronađe i zalupa na vrata. Otvori joj starica, a ona je zamoli za konak.

– Sunce se uvek jako ljuti na ljude – odgovori joj starica. – Ako bi te zateklo, moglo bi da ti nanese zla.

Ali, na kraju, i ona se smilova, uvede je unutra i sakri iza peći, kraj drva. Starica joj još obeća da će Sunce pitati za pana Hibšika. Ali kad Sunce banu u kuću, još sa praga reče:

– Tu na čoveka miriše!

Starica mu odgovori:

– Celog dana nisam ni pticu videla, a kamoli čoveka!

Ali Sunce je bilo ljutito i grdilo ljude što se bog njih po ceo dan muči, a ne može da im ugodi. Jednima sija previše, drugima premalo i uvek im po svojoj volji zemlju greje.

– Tim ljudima nikad ne možeš biti ispravan – reče i usni.

U zoru upita starica Sunce nije li gde Pana Hibšika videlo.

– Video sam ga – odgovori Sunce. – On će danas u obližnjem selu sa drugom ženom proslaviti svadbu.

Pa klimnu svojoj zlatnom glavom u pozdrav i izlete kroz prozor napolje. Hibšikova, koja je sve čula, silno se uplaši. Skoči sa drva i pohita u to selo gde će njen Pan Hibšik sa drugom venčanje slaviti. Ali pre nego što je otišla, podarila joj je starica lešnik, rekavši:

– Skrčkaj ga kad u nevolji budeš!

Sirota napuštena žena provede još pola dana probijajući se kroz šumu. Najzad ugleda pred sobom selo iz kojeg je dopirala svirka i cika mladeži. Hibšikova se uplaši kada to ču i nije znala šta da preduzme. To se mladež veseli na svadbi njenog izgubljenog muža, koji je u meduvremenu drugu nevestu isprosio.

Ipak potrča iz šume da bi što pre do veselih svatova došla. Ali načini samo nekoliko koraka. Opet se tužna vrati u šumu. Setila se da se u takvoj haljini ne može da pojavi na svadbi. Bila je sva crna i iscepana, i ličila bi na prosjakinju, a ne na svadbarku. Ožalošćena, sede ispod borića, stavi glavu u dlanove i poče da razmišlja o svojoj nesreći. Iznenada, na um joj padoše lešnici koje je od onih starica dobila i seti se njihovih saveta: "Skrčkaj ga kad se u nevolji nađeš!"

Brzo izvadi prvi lešnik, koji je od Vetrove žene dobila, i skrčka ga kamenom. I gle – iz njega, kao cvet, izroni lepa svilena haljina, kakvu u životu nije videla. Ona tu haljinu bez oklevanja obuče i uputi se smirena na svadbu.

Kad je tamo stigla, svi su netremice gledali u nju i svi su nastojali da sa njom zaigraju. Svatovi, pa i mladoženja, pitali su se ko bi mogla da bude ta naočita gošća, ali je niko nije poznavao.

U noći, kad je veselje bilo najbučnije, uteče Hibšikova a da niko nije znao gde se izgubila.

Na drugi dan svadbe, još od rane zore, gledali su svatovi radoznalo niz put neće li se ona naočita gošća pojaviti opet. I gle – ona se, zbilja, pojavi, a sva je blistala u srebru. Hibšikova je danas još lepšu haljinu obukla, pošto je lešnik Mesečeve žene skrčkala. Svi igrači pohitali su joj u susret i počeli da je mole za igru. Ali je niko nije poznavao. Kasno u noći ona opet uteče, neprimetno kao što je i došla.

Trećeg dana u zoru, skrčka Hibšikova poslednji lešnik, koji je od Sunčeve žene dobila. U njemu nađe odeću kakva se samo zamisliti može. Bila je sva zlatnim nitima prošivena, tako da se kao pravo sunce sijala. Sada je Hibšikova bila toliko lepa da je se svatovi nisu mogli nagledati.

Najzad Panu Hibšiku sinu u glavi. On prepozna svoju ženu i shvati da je lepša od ma koje druge. Potajno se sastadoše, dogovoriše i naveče utekoše sa svadbe. Dugo su putovali do rodnog doma. Ako dosad nisu umrli, možete ih tamo naći spokojne i srećne.


Kraj

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Bane

Bane

Muški
Broj poruka : 23
Datum upisa : 14.10.2010

Bajka o - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 5 Icon_minitime16/10/2010, 9:08 pm


Nemušti jezik (atipična bajka)


E, ovu pričicu mi je ispričao ćale kada sam bio baš dečarac od 6-7 godina. To je bio onaj fazon, kada ćale i sin negde šetaju, i pri tom ćale priča neku moralnu priču za budućeg muškarca. Ova priča generalno i nije za žene (osmeh).



" Jednog dana neki čovek išao nekim putem kroz planinu. Kada je bio u najgušćoj šumi, začuje siktanje. Priđe on, i ugleda zmiju koja je upala u neku rupu iz koje nije mogla izaći. Kada joj čovek priđe, ona progovori ljudskim jezikom - oslobodi me molim te, i daću ti dar nemuštog jezika; razumećeš svaku životinju šta govori."



Pitao sam se, odkud zmija zna srpski? To mora da je neka "naša" zmija, iz obližnjeg zaseoka.



"Čovek je pruži neku granu uz koju se ona ispuže iz zamke. Zahvalna zmija mu reče da čučne i da zine. Ovaj to uradi. Zmija jezikom dodirnu njegov jezik. Onda mu reče da i on svojim jezikom dodirne njen. Čovek ustade zabezeknut pričom ptica sa drveta, jastreba na nebu. Zmija mu reče još ovo - ali pazi, nikome; ali nikome živom ne smeš da odaš tajnu nemuštog jezika. Ako to uradiš - umrećeš na mestu! To reče, i nestade u žbunju."



U mojoj maloj glavi su se ređale slike. Čudni ritual sa zmijom. Kako bi bilo da mogu da razumem životinje. Šta li mačka kaže?



"I tako, dođe čovek kući. Kako je došao, žena pritrča i odmah poče sa vrata: Pa gde si do sad, pa šta ima novo, pa gde si bio..."



Reče ćale, ma znaš kako ti je majka dosadna, čim dođem ona nešto zapitkuje, pa sve ide okolo, i ti hteo ne hteo - moraš da joj kažeš (opet osmeh)...



"I čovek reče, pa spasao sam jednu zmiju iz zamke. Naučila me je tajnu nemuštog govora. Al, ne smem da ti je kažem, umreću na mestu. Kad to žena začu, odmah skoči; ma nećeš da umreš - šta ti je, pa ko je još umro od toga što kaže nešto nekome? Čovek reče, ma ne smem da ti kažem... A žena će na to, ma ti mene ne voliš, pa ko sam ja, pa zar meni nećeš da kažeš... Vidi ovaj da neće popustiti dok joj ne kaže. Reče, dobro, kad si toliko zapela, sad ću da ti kažem, pa ću lepo da se izvrnem ovde mrtav. E videću te onda, onda ćeš da plačeš i da kažeš - ma šta mi bi, ma što je morao da mi kaže! Al žena ne popušta nikako! Vidi ovaj, došao mu kraj, zbogom živote. Seo na prag i taman da zausti... Kad njegov verni pas poče da zavija. Ovaj je razumeo šta je rekao. Zavapi pas: "Jooj, ode moj dobri gospodar!!!" A petao mu odgovori kokotom: "Ma nek umre kad je budala! Ja nađem zrno kukuruza i zakokodačem, i sve kokoške trče da se polome - pitaju se, kojoj ću da ga dam. A kad dotrče, ja ga sam pojedem! Sikter tamo, mora da se zna ko je gazda!"



Tu ćale zaćuta. "Iiiii??? Šta je bilo onda??" - zavapih. Ćale se nasmeja. Reče,a šta misliš, šta je bilo?





Epilog:



Sada kada razmišljam o toj pričici koju sam čuo pre oko 25 godina,neminovno su mi pred očima Adam i Eva, zmija i edenski vrt gde u prepotopskom miru životinje razgovaraju sa čovekom. Sva bića su bila nevina i nisu znala za strah, glad, stid, bes... Naš praotac Adam je ipak rekao tajnu našoj pramajci Evi... Ili je Eva već znala tajnu, samo je Adamu otvorila oći... Ili će biti da su do tajne došli zajedno. Za mističare kabale, zmija je simbol energije kundalini, čija se glava završava u penisu muškarca. Jabuka je zapravo plod ljubavi prvog čoveka i prve žene.I eto otkrića sa drveta znanja. Čovek posta nalik bogu, naučio je da stvori novog čoveka nalik sebi. Bog "se naljuti, i protera ih iz Edena". Reče im, ajd sad, pravo napred! U život, u večnu borbu, u neprekidne uspone i padove! 

Bajka o - Page 5 33640_1640186285096_1249953440_1719293_3374541_n
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Bajka o - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 5 Icon_minitime19/10/2010, 8:28 pm

ŽOAO BARANDAO


Živeo nekad neki siromašak po imenu Žoao Barandao, pa imao ženu i mnogo dece. Nije mu bilo lako da prehrani toliku porodicu, te ce jednom kazati svojoj ženi:
- Ženo, s ovolikim coporom dece ovde nam više nema života. Hajde da podemo u šumu, pa da tamo podignemo kucu i ostanemo da živimo.
Elem, skupiše oni svoje prnje i krenuše. Kad su došli u šumu, siromašak izabra lepo mesto za kucu i stade sekirom da obara drvece. Najednom, zacu glas iz dubine šume:
- Ko je to, javi se!
- Ja sam - odvrati siromašak.
- Ko to-ja? - ponovi glas.
- Žoao Barandao.
- Šta tu radiš?
- Obaram drvece da sagradim kucu.
- Ej, vi! - naredi glas. - Pomozite Žoau Barandau da poobara drvece i sagradi kucu.
Za tili cas iz šume izade citava vojska ljudi - pravi pravcati mravinjak - i nije dugo potrajalo, a šuma je bila potpuno raskrcena. Onda ljudi nestadoše kako su se i pojavili.
Veoma zadovoljan, Žoao Barandao sagradi kucicu i stade da živi u njoj sa ženom i decom. Sledeceg jutra uze srp, stavi šešir i rece ženi da ide u šumu kako bi raskrcio oranicu. Nije stigao ni da se prihvati posla, kad ponovo cu glas iz dubine šume:
- Ko je to, javi se!
- Ja sam.
- Ko to-ja?
- Žoao Barandao. - Šta tu radiš? - Eto, krcim mesto za oranicu.
- Ej, vi! Pomozite Žoau Barandau da raskrci mesto za oranicu.
Iz šume izade citava vojska ljudi: bilo ih je gotovo koliko zrnevlja na kukuruznom polju. Stadoše mahati srpovima i za tili cas raskrciše citav proplanak. Siromašak pode kuci, da saceka da se zemlja sasuši. Posle izvesnog vremena dode ponovo da pokupi suvu travu i suvo granje i spali ih. Samo što suvo lišce i granje zapucketaše na vatri, onaj isti glas pozva Žoaa Barandaa i upita ga ko je i zašto je došao. Žoao Barandao odgovori da je to on, i da je došao da spali suvo granje. Glas izdade naredenje, iz šume istog casa izade citava vojska ljudi i za tren oka skupi na gomilu sve granje i spali ga.
Sve se to ponavljalo i kad je Žoao Barandao kosio travu, kopao brazde, sejao kukuruz, bob i manioku: dovoljno je bilo da dode na njivu i samo zakoraci, i vec je odjekivao onaj glas, a zatim su iz šume izlazili ljudi i pomagali mu u radu.
I kod kuce se ponavljalo to isto. Prosto im se više nije mililo živeti. Plašili su se da ce, ako se necega prihvate i nešto zapocnu da rade, onaj glas iz šume cuti i poceti da im dosaduje zapitkivanjem. Jednom siromašak odluci da zakolje svinju. Samo što je ona stala da skici, glas je vec pitao šta se dogada. I pošto je doznao, naredi:
- Ej vi, pomozite Žoau Barandau da zakolje svinju.
Ostalo je poznato, svinja je za tren oka bila zaklana i priredena.
Kada se kukuruz pojavio u klipu, ali je još bio zelen, Žoao Barandao je mora da ode nekuda od kuce. Spremi se on za put, pa naredi ženi da bez njega ne odlazi na njivu. Ali je žena bila tvrdoglava: samo što je muž prekoracio prag, otrca ona na njivu. Nastojeci da je niko ne cuje, tiho obide celu njivu. Kad je vec nameravala da pode kuci, spopade je želja da proba kukuruz, te otkide jedan klip - deci za veceru. Stabljika krcnu, i glas se odmah stade raspitivati ko je to i zašto je došao. Žena odgovori: - Ja sam, žena Žoaa Barandaa. Odlomila sam klip kukuruza.
Uto se pojaviše oni ljudi i polrmiše sav kukuruz, iako je bio još zelen. Polomiše ga i nestadoše. A žena je stajala i gledala pogažene stabljike, i srce joj se cepalo od tuge. Setila se šta joj je muž rekao odlazeci na put, ali se nije imalo kud: naricuci, poce da odvlaci zeleni kukuruz kuci. I ponovo glas upita ko je i šta radi, a zatim se cu:
- Ej vi, pomozite ženi Žoaa Barandaa da odnese kukuruz kuci.
Nije stigla ni okom da trepne, a svi klipovi se, brižljivo složeni, nadoše u dvorištu.
Kada se Žoao Barandao vratio i ugledao tužnu sliku, i kad mu je žena sve ispripoved kraja. Otkinuo je lijanu i stao da tuce ženu. Žena stade da vrišti iz sve snage:
- U pomoc! Spasite me! Glas se istog casa odazva:
- Šta se to dogada?
- Ja, Žoao Barandao, ucim pameti svoju ženu.
- Ej vi, pomozite Žoau Barandau da nauci pameti svoju ženu.
Istrcaše iz šume momci sa debelim lijanama u rukama i stadoše da tuku jadnicu. Nije dugo potrajalo, a ona izdahnu od silnih udaraca.
Vide Žoao Barandao da tu više za njega nema života, skupi svoje prnje, uhvati decu za ruke, pa napusti zauvek svoju kucu u šumi.


(Brazil)

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Boginja_Vetra

Boginja_Vetra

Ženski
Broj poruka : 0
Location : Beograd
Datum upisa : 09.11.2010

Bajka o - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 5 Icon_minitime11/11/2010, 6:54 pm


KRESIVO


Cestom je stupao jedan vojnik: jedan-dva, jedan-dva! Na leđima je nosio ranac a na boku mu se sablja klatila. Bio je u ratu i sada se kući vraćao. Na drumu ga sretne neka stara i odvratna vještica, donja joj se usna gotovo do prsiju otromboljila.
– Dobro veče, vojniče! Kako ti je lijepa sablja i kako ti je ranac veliki. Pravi si vojničina! A sada bi mogao i do blaga da dođeš.
– Hvala ti lijepo, stara vještice! – odgovorio je vojnik.
– Vidiš li ovo veliko drvo? – upita vještica i pokaza na stablo što se pored njih nalazilo. – Ono je unutra sasvim šuplje. Kad se popneš na vrh, vidjećeš rupu. Kroz nju se spusti polagano i dospjećeš na dno. Užetom ću te svezati oko pasa, pa čim vikneš, ja ću te izvući!
– A što ću u drvetu? – upita vojnik.
– Da uzmeš novaca! – odgovori vještica. – I zapamti: kada stigneš na dno drveta, naći ćeš se u jednom velikom hodniku. U tom hodniku je svijetlo, jer tamo gori na stotine svjetiljki. Tamo ćeš vidjeti troja vrata. Lako ćeš ih otključati, ključevi su u bravama. Kad uđeš u prvu odaju, nasred poda ćeš vidjeti veliki sanduk i na njemu psa sa očima kao čajne šolje. Ali ti se ništa ne plaši. Ja ću ti dati ovu moju pregaču sa plavim kockicama, prostri je na pod i na nju posadi psa. Tada već možeš da otključaš sanduk i da uzmeš novaca koliko hoćeš. To je bakarni novac. A ako više voliš srebro, onda uđi u drugu odaju. Tamo sanduk sa novcem čuva pas sa očima kao dva vodena žrvnja. Ali ni njega se ti ne plaši. Samo ga posadi na moju pregaču i uzimaj novaca koliko hoćeš. A ako više voliš zlato, uđi u treću odaju. Samo da znaš: pas koji čuva zlato ima oči kao dvije okrugle kule. Ali ti se ni njega ne plaši. Samo ga stavi na
moju pregaču i uzimaj zlata koliko hoćeš!
– Pa nije to loše! – reče vojnik. – Ali šta treba tebi da dam, stara vještice? Sigurno i ti nešto tražiš?
– Ništa! – dočeka vještica. – Nijedne pare ti ne tražim! Samo ti meni donesi staro kresivo što ga je moja baba zaboravila kad je tamo zadnji put bila.
– E, dobro – pristade vojnik. – Hajde veži mi uže oko pasa!
– Evo ga! – dočeka stara vještica. – A evo i moje pregače sa plavim kockicama.
I vojnik se pope na stablo, spusti se na dno i nađe se u hodniku gdje
je gorjelo na stotine svjetiljki.
Čim otvori vrata prve odaje, na njega se izbuljiše dva oka kao dvije
čajne šolje.
– Dobro si ti čuvar! – reče vojnik psu i stavi ga na pregaču. Otvori sanduk i pune džepove natrpa bakarnim novcem. Zatim zaključa sanduk, stavi psa na njegovo mjesto i pođe u drugu odaju.Kad tamo – zaista, na sanduku sjedi još strašniji pas. Oči mu kao dva vodenička žrvnja.
– Što tako buljiš u mene! – reče vojnik. – Moglo bi ti očima naškoditi! – To reče i stavi psa na vještičinu pregaču. A kad vidje koliko je srebrnjaka u sanduku, on iz džepova pobaca bakreni novac, pa i džepove i ranac natrpa samim srebrom. Tako natovaren ode u treću odaju. Kad tamo – užas! Ogromni pas, a
oči mu kao dvije okrugle kule, okreću se kao da su na točkovima.
– Dobar veče! – pozdravi ga vojnik pa i nehotice skide kapu s glave, jer takvo čudovište nikad u životu nije vidio. Ipak se nekako pribra i pomisli: sada na posao! Skide psa na pod. Otključa sanduk. Bože mili! Tu je toliko zlatnika da bi mogao kupiti čitav Kopenhagen, sve šećerleme, sve olovne vojnike, sve bičeve i sve drvene konjiće čitavog svijeta. O, koliko je tu zlatnika!
Sada vojnik pobaca sve srebrnjake iz džepova i ranca i zlatnicima natrpa ne samo džepove i ranac nego i kapu i čizme, natrpa ih tako da je jedva mogao da ide. Imao je zlata kao pljeve! Sada psa vrati na sanduk, zalupi za sobom vrata i viknu kroz šupljinu stakla:
– Gotovo je, vuci, stara vještice!
– Jesi li ponio kresivo? – upita vještica.
– Ah, zaista! – sjeti se vojnik. – Kresivo sam zaboravio!
Kad se vrati sa kresivom, vještica ga izvuče i on se opet nađe na drumu, ali sada su mu i džepovi, i ranac, i čizme i kapa bili puni zlatnika.
– A što će ti to kresivo? – upita vojnik.
– To se tebe ne tiče! – odgovori vještica. – Ti si dobio svoj novac, a meni daj moje kresivo!
– Ne lupetaj! – dočeka vojnik. – Nego govori šta će ti kresivo, ili ću ti ovom sabljom glavu otfikariti!
– Neću da kažem! – prošišta vještica.
A vojnik ti zamahnu sabljom i odrubi joj glavu. Kad je vještica pala na zemlju, on je istresao zlatnike u njenu pregaču, prebacio zavežljaj preko ramena, gurnuo kresivo u džep i uputio se u grad.
Bio je to lijep grad. Vojnik zađe u najljepše svratište, iznajmi najljepše sobe i naruči najdraža jela, jer on je sada bio bogat čovjek i imao je novaca napretek.
Stari čistač obuće se nasmijao njegovim starim i otrcanim čizmama, ali on je već sljedećeg jutra kupio sebi divne čizme i još divnije odijelo, i od vojnika se preobrazio u tako otmjenog gospodina da su mu svi posjetioci krčme rado prilazili i pričali o ljepotama svog grada, o svom kralju i princezi, njegovoj kćeri ljepotici.
– A kako bih ja mogao vidjeti tu princezu? – pitao je vojnik.
– E, ne možeš je vidjeti – odgovarali su ljudi. – Ona živi u velikom bakarnom dvorcu, zaštićena je velikim bedemima i kulama. Osim kralja, njenog oca, niko ne smije da joj se približi, jer su joj prorekli da će se udati za običnog vojnika, a tako nešto kralj ne može ni zamisliti. "Eh, baš bi htio da je vidim!" – mislio je vojnik. – "Ali, eto, nikoga ne puštaju ni da priviri u taj dvorac."
Sada se vojnik odao lagodnom životu, išao je na razne predstave i vozio se u kraljevski park. Ali lijepo je bilo od njega što je siromasima davao dosta novaca, a darivao ih je jer je iz svoje prošlosti vrlo dobro znao kako je živjeti bez prebijene pare. A sada je on bio bogat i lijepo obučen čovjek, imao je mnogo prijatelja i oni su mu svi odreda govorili da je pravi vitez, a to se bivšem vojniku veoma dopadalo. Ali pošto je iz dana u dan trošio novac a nije ništa zarañivao, ubrzo je ostao bez novaca, pa je morao napustiti one lijepe sobe u kojima je stanovao i preseliti se u neku sobicu u potkrovlju. Sada je sam morao da čisti i krpi svoje čizme. Niko mu više od njegovih prijatelja nije dolazio, jer su se morali penjati uz dugačke i strme stepenice.
Jedne noći bilo je sasvim mračno, a on nije imao ni toliko novaca da kupi svijeću, pa se najednom sjetio da je uz ono kresivo što ga je iznio iz šupljeg stabla bio i komadić svijeće. On uze kresivo i čim kresnu –otvoriše se vrata i na njima se pojavi onaj pas iz prve podzemne odaje sa očima kao čajne šolje i upita:
– Šta zapovijedate, gospodare?
"Pazi, pazi" – pomisli vojnik – "to je neko čudotvorno kresivo ako pomoću njega mogu da dobijem šta želim!"
– Deder nabavi ti meni malo novaca – reče on psu.
U tren oka pas nestade i odmah se vrati sa kesom novaca u zubima.
Tek sada je vojnik shvatio kako je to kresivo divna stvar! Znači, kad jednom kresne, pojavi se pas koji je sjedio na sanduku sa bakarnim novcem, kad dvaput kresne, pojavi se pas koji je čuvao srebrnjake, a kad triput kresne, pojavi se pas koji je čuvao zlatnike.Sad se naš vojnik opet preselio u one lijepe sobe,opet je bio lijepo odjeven i opet su ga posjećivali i cijenili njegovi prijatelji.
Opet mu jednog dana doñe u glavu: ipak je to smiješno da se ne može vidjeti ta princeza! Svi kažu da je jako lijepa, ali na šta joj ta ljepota kad mora da čami u tom pustom bakarnom dvorcu s tolikim kulama! Kako, zar ja baš nikako ne mogu da je vidim? A gdje je ono moje kresivo?
On izvadi kresivo, i tek što kresnu, pred njim se nañe onaj pas sa očima kao čajne šolje.
– Doduše, već je kasna noć – reče mu vojnik – ali ja bih jako želio da bar za trenutak vidim onu princezu!
Istog trenutka pas nestade i prije nego što je vojnik mogao da pomisli kuda to on nestade, pas se vrati zajedno sa princezom. Princeza je sjedila na njegovim leđima i spavala, a bila je tako lijepa da se odmah moglo vidjeti da je to zaista prava princeza. Vojnik se nije mogao uzdržati da je ne poljubi, jer to je bio pravi vojničina!Poslije toga pas je vratio princezu.
A ujutro, kada su kralj i kraljica pili čaj, princeza im reče kako je sinoć sanjala čudan san o nekakvom psu i nekom vojniku: kao, ona jahala na tom psu, a tu se našao taj vojnik i poljubio je.
– Gle ti nje! Kakav san! – zaprepastila se kraljica.
Zato narediše da sljedeće noći jedna dvorska dama bdije uz njenu postelju i da izvidi je li to bio san ili nešto drugo.A vojnik je toliko želio da opet vidi lijepu princezu da i te noći dođe pas, uze princezu i potrča koliko je imao snage. Ali i stara dvorska dama navuče kaljače pa brže-bolje za njima. Kada je vidjela kako nestadoše u jednoj velikoj kući, ona uze komad krede i na vratima nacrta krst.Uvjerena da je svoj posao obavila kako treba, ona se vrati u dvorac i leže
da spava.A kada se pas vraćao sa princezom i vidio nacrtan krst na vojnikovim vratima, i on uze komad krede pa na svim vratima u gradu nacrta isti znak. I to je pametno učinio, jer sada dvorska dama nije mogla naći prava vrata.
Odmah ujutro su i kralj, i kraljica, i stara dvorska dama i svi oficiri krenuli da vide gdje je to bila njihova princeza.
– To je ovdje! – uzviknuo je kralj kad je ugledao prva vrata sa nacrtanim krstom.
– Nije, nego ovdje, dragi moj! – dočekala je kraljica pokazujući na krst na susjednim vratima.
– Ali evo i ovdje istog znaka! Evo još jednog! Evo još jednog! –začuli su se novi glasovi.
Sada su se uvjerili da je njihovo traženje uzaludno: kud god bi pogledali, svuda su bili krstovi na vratima.
Ali kraljica je bila mudra žena, ona je znala i ponešto drugo, a ne samo da se voza u kočijama. Ona je odmah sljedeće noći uzela svoje zlatne makaze i skrojila a onda i sašila svilenu vrećicu. Vrećicu je napunila zrnima heljde i privezala je princezi na leña, a kad je to učinila, napravila je rupicu na vrećici da zrna ispadaju duž puta kuda princeza prođe.
Sljedeće noći pas opet doñe, uze princezu na leđa i odjuri vojniku, koji je već toliko zavolio princezu da bi se najradije pretvorio u princa, pa da se njome oženi.
Pas nije primijetio kako su zrna ispadala iz vrećice, sve od dvorca pa do vojnikovog prozora kroz koji je unio princezu, i tako ujutro kralj i kraljica nađoše gdje je bila njihova kćerka, pa narediše straži da uhvati vojnika i da ga baci u tamnicu. Straža je vojnika bacila u mračnu ćeliju i još mu rekla da će sutra biti obješen. Nije mu bilo prijatno da čuje tako nešto, a pogotovo sada
kada mu je kresivo ostalo u svratištu. Već u rano jutro mogao je da vidi kroz tamničke rešetke kako iz grada svjetina grne da vidi kako će ga vješati. Čuo je doboše i vidio kako vojnici marširaju. Sve živo se uskomešalo. Opazio je jednog obućarskog šegrta sa kožnom pregačom i papučama na nogama. On je tako trčao da mu je spala jedna papuča i udarila pravo u zid iza kojeg se nalazio vojnik i zurio kroz rešetku.
– Slušaj, mali! Što ti toliko žuriš? – doviknuo mu je vojnik. – Tamo se ionako ništa ne može dogoditi dok ja ne doñem, pa hajde otrči do mog svratišta, donesi mi kresivo i dobićeš četiri banke. Samo požuri!
Šegrtu je bilo potrebno da nešto zaradi, pa je otrčao i donio mu
kresivo. I evo šta se dogodilo:
Vješala su već bila podignuta na prilazu gradu. Oko vješala su bili postrojeni vojnici a oko njih se okupile stotine hiljada ljudi. Kralj i kraljica su sjedili na novosagrañenom prijestolju, tačno prema sudijama i sudskom vijeću.
Vojnika su već doveli na gubilište, ali kad su htjeli da mu nataknu omču oko vrata, on je napomenuo da još od davnina grešniku pripada pravo da prije pogubljenja traži zadovoljenje neke svoje posljednje želje. I rekao je da bi njegova posljednja želja bila da popuši lulu duhana. Kralj mu to nije uskratio i vojnik izvadi iz džepa svoje kresivo, pa kresnu: jednom, dvaput, triput. I u jednom trenutku pojaviše se sva tri psa, i onaj sa očima kao čajne šolje, i onaj sa očima kao vodenički žrvnji i onaj sa očima kao dvije kule.
– Pomozite mi, spasite me od vješala! – zamoli ih vojnik, a psi jurnuše na sudije i vijećnike. Nekog su hvatali za nogu, nekog za nos i bacali ih tako visoko da su padali i razbijali se o zemlju.
– Nemojte mene! – zavapio je kralj, ali i njega i kraljicu zgrabi onaj najveći pas i baci ih onako isto kako su i ostale bacali. Tada se vojska uplaši a i svjetina poče da viče:
– Mali vojniče, budi nam ti kralj i neka princeza bude tvoja žena!
Narod posadi vojnika u kraljevsku kočiju. Psi počeše da poigravaju oko kočije i da viču: "Ura!" Djeca počeše da zvižde na prste a vojnici da odaju počast novom kralju. Tada je princeza izašla iz svog bakarnog dvorca i, na svoju veliku
radost postala kraljica.
Svadbeno slavlje je trajalo čitavih osam dana.
I psi su sjedili za gozbenim stolom i izbuljenih očiju pratili to neobično slavlje.

Hans Kristijan Andersen

Nazad na vrh Ići dole
Boginja_Vetra

Boginja_Vetra

Ženski
Broj poruka : 0
Location : Beograd
Datum upisa : 09.11.2010

Bajka o - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 5 Icon_minitime11/11/2010, 7:05 pm


ANTILOPA I SAKUPLJAČ GRANJA


U maloj sirotinjskoj kolibi na rubu šume stanovao je sakupljač granja. Prehranjivao se tako što je svakodnevno obilazio šumu i oštrom sekirom kresao suve grane s drveća. Grane bi skupljao na gomilu i prodavao ih meštanima u selu. Nije za to dobijao naročite novce, ali on beše skroman i nije se jadao na sudbinu.
Jedared, dok je lindrao suvarke sa hrasta, začu nečiji prestravljeni uzvik. Nedaleko odatle antilopa je bežala ispred vuka. Drvoseča jurnu sa sekirom u pomoć progonjenoj životinji. Ošinu vuka britkom štricom i obali ga na tlo.
Ranjena antilopa pogleda zahvalno svog spasioca. Mladi sakupljač granja primeti da ona hramlje, podera parče svoje uboge košulje i zamota joj povređenu nogu. Antilopa mu se obrati čovečijim glasom:
- Odužicu ti se za to sto si me spasao.
Mladić se najpre iznenadi, a zatim odgovori:
- Ne moraš mi zahvaljivati, niti tražim bilo šta.
- Dobro. Ipak, ako ti ikada zatrebam, na istočnom obodu šume uzdiže se drvo heo; tri puta kucni o stablo tog drveta sa žutim cvetovima bude li ti neophodna pomoć.
Antilopa ubrzo ode svojim putem, a mladić nastavi da kreše suvarke.
Nekoliko sedmica kasnije drvoseča naiđe na drvo heo o kome mu je govorila antilopa. On je priseti životinje i poželi da je vidi. Kucnu tri puta o stablo i u njemu se otvoriše vrata. On se nađe u velelepnoj palate sa raskošnim mozaicima na zidovima i mnoštvom zlatnih i srmenih predmeta razmeštenih po odajama. U jednoj od prostorija dočeka ga sedi starac i pozva da se usluži s bogate trpeze.
Drvoseča primamljen mirisom ukusnih jela prione na obedovanje. Služeći ga, starac ga upita:
- Dobri čoveče, šta želiš?
- Ja imam sasvim dovoljno za život, zahvaljujući suvarcima koje prodam. Nisam došao da bih išta tražio, nego da vidim antilopu- reče mladić.
Tada u prostoriju stupi antilopa. Ona i drvoseča potom krenuše u šetnju i otidoše do njegove skromne kolibice.
Svaki dan na povratku iz šume drvoseča je donosio sveže dateline antilopi i tako se ona sve brže i brže oporavljala. Jedne večeri, kuvajući pirinač, mladić reče antilopi u šali:
- Draga moja antilopo, kada bi me bar jednom dočekao skuvani pirinač na povratku iz šume, posle napornog dana. Životinja ne odgovori, no dobro upamti šta je sakupljač granja rekao. Sledećeg dana drvoseča se silno iznenadio kada je na astalu u kolibici zatekao čanak zgotovljene riže. Umoran i gladan zasede i otpoče sa jelom. Jelo je bilo veoma ukusno. Ovo se ponovilo i narednih dana. Mladić se čudio i pitao ko li to sprema večeru dok je on u šumi.
Jednog jutra on dohvati sekiru okačenu o kljuni kraj ulaznih vrata i uputi se, kao i svakog dana, na posao, ali ne otpešači daleko, nego se sakrije iza velikog javora, kako bi otkrio ko to kuva u njegovoj brvnarici.
Jasno spazi gde antilopa prilazi kuhinjskom stolu u udara kopitom o njega. Posle trećeg udara koža joj spade i ona se preobrazi u devojku vanredne krasote. Ona uze da posprema po brvnari i gotovi pirinač. Drvoseča utrča unutra, zgrabi antilopinu kožurinu i zafrljači je u vatru. Koža izgore a devojka stade gorko grcati.
- Sagoreo si moju kožu. Sada mi nema povratka u moju palatu.
Mladić se pokaja i otpoče je tešiti:
- Ako ne možeš nazad u svoj dom, ostani kod mene. Ovde ćeš uživati potpunu slobodu, kao i ranije.
Devojka mu zahvali na dobroti i reče:
- Sada sam se uverila da si ti odista valjan i redak čovek. Ostaću da živim kod tebe.
Tako se oni privenčaše, a kako oboje behu marljivi i požrtvovani, ubrzo stekoše znatno imanje i uživahu mnoge radosti.


Vijetnamska bajka

Nazad na vrh Ići dole
Boginja_Vetra

Boginja_Vetra

Ženski
Broj poruka : 0
Location : Beograd
Datum upisa : 09.11.2010

Bajka o - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 5 Icon_minitime11/11/2010, 7:13 pm


ĐAVO SA TRI ZLATNE DLAKE


Bijaše jednom jedna sirota žena koja rodi sinčića. Pošto se rodio u košuljici, prorekoše mu da će se u četrnaestoj godini oženiti kraljevom kćerkom. Dogodi se da kralj uskoro zatim dođe u selo, a niko nije znao da je to kralj. Kad upita ljude šta je novo, oni odgovoriše:
– Ovih dana se rodilo dijete u košuljici i sve što bude radilo, donijeće mu sreću.
Predskazano mu je da će se u svojoj četrnaestoj godini oženiti kraljevom kćerkom.
Kralj, koji je bio zao i koji se naljuti zbog proročanstva, ode roditeljima i tobože kao prijatelj reče:
– Vi ste siroti ljudi, dajte vi vaše dijete i ja ću se o njemu brinuti.
U početku su se ustezali, ali kada im stranac ponudi mnogo novaca, pomisliše: "To je srećno dijete i tako mora da je najbolje". Pristadoše i dadoše mu dijete.
Kralj stavi dijete u kutiju i odjaha. Kad dođe do jedne duboke vode, baci kutiju i pomisli:
"Spasao sam svoju kćer od neočekivanog prosca." Ali kutija ne potonu, već plivaše kao lađica i nijedna kap vode ne prodre u nju. Plovila je do na dvije milje pred prijestonicu, gdje je stajala jedna vodenica na čijoj se brani zakači. Srećom, tu je stajao vodeničarski momak koji primijeti kutiju i izvuče je jednom kukom. Mislio je da će u njoj naći veliko blago, ali kad ju je otvorio, unutra je ležalo jedno lijepo dijete koje je bilo čilo i veselo.
On ga odnese vodeničaru i vodeničarki. Pošto oni nisu imali djece, obradovaše se i rekoše: "Bog nas je darovao." Oni su nahoče lijepo njegovali, i ono je raslo i bijaše puno vrlina.
Dogodi se jednom da je kralj zbog nevremena došao u vodenicu i upitao vodeničara i njegovu ženu da li je mladić njihov sin.
– Ne – odgovoriše oni – on je nahoče. Prije četrnaest godina doplivao je do brane u jednoj kutiji i vodeničarski momak ga je izvukao iz vode.
Kralj se tada sjeti da to nije niko drugi nego srećno dijete koje je on bacio u vodu i reče:
– Dobri ljudi, da li bi mladić mogao da odnese jedno pismo gospođi kraljici? Ja ću mu dati dva zlatnika na ime nagrade.
– Kako gospodin kralj naređuje!
Pozvaše mladića da bude spreman. Kralj napisa pismo kraljici u kome je stajalo: "Čim dečko sa ovim pismom stigne, ubijte ga i sahranite. Sve to obavite prije nego što se vratim."
Dečko pođe sa ovim pismom, zaluta i stiže uveče u jednu veliku šumu. U pomrčini vidje slabu svjetlost pođe tamo i stiže do jedne kućice. Kad je ušao, sjedjela je jedna stara žena sama pored vatre. Uplaši se kad spazi dječaka i reče:
– Odakle dolaziš i kuda ćeš?
– Dolazim iz vodenice – odgovori on. – Idem gospođi kraljici, kojoj treba da odnesem jedno pismo. Ali pošto sam zalutao u šumi, rado bih ovdje prenoćio.
– Siroti mladiću – reče žena – ti si dospio u razbojničku kuću i kad se oni vrate, ubiće te.
– Neka dođe ko hoće – reče mladić – ja se ne plašim. Tako sam umoran da dalje ne mogu.
Opruži se na klupu i zaspa. Ubrzo dođoše razbojnici i upitaše ljutito kakvo to nepoznato dijete leži.
– Ah – reče stara – to je jedno nevino dijete, koje je zalutalo u šumi i ja sam ga iz sažaljenja primila. Ono treba da odnese jedno pismo gospođi kraljici.
Razbojnici otvoriše pismo i pročitaše ga. U njemu je stajalo da dečka čim stigne ubiju. Tada se okorjeli razbojnici sažališe i harambaša iscijepa pismo, a napisa drugo. U njemu je stajalo da se dječak, čim stigne, oženi kraljevom kćerkom. Ostaviše ga na miru da leži do jutra, i kad se probudi, dadoše mu pismo i pokazaše pravi put.
A kraljica, čim je dobila i pročitala pismo, uradi kao što je u njemu stajalo, priredi sjajnu svadbenu svečanost i kraljeva kći se vjenča sa srećnim djetetom. I pošto je mladić bio lijep i prijatan, ona je živjela zadovoljno i srećno s njim.
Poslije nekog vremena vrati se kralj u svoj dvorac i vidje da se proročanstvo ispunilo i da se srećno dijete oženilo njegovom kćerkom.
– Kako se to desilo? – reče on. – Ja sam u svom pismu sasvim drugu zapovijest izdao.
Tada mu kraljica pruži pismo da sam vidi šta u njemu stoji. Kralj pročita pismo i vidje da je ono zamijenjeno drugim. On upita mladića šta se desilo sa pismom koje mu je povjerio, zašto je drugo umjesto njega donio.
– Ne znam ništa – odgovori mladić – sigurno je u noći zamijenjeno kad sam spavao u šumi.
Sav bijesan, kralj reče:
– Ne može da ti tako prođe. Jer, ko hoće da dobije moju kćer, mora mi donijeti tri zlatne dlake sa đavolove glave. Doneseš li što ti tražim, možeš zadržati moju kćerku.
I tako se kralj nadao da će ga se osloboditi. Srećno dijete odgovori:
– Zlatne dlake ću donijeti, ja se ne bojim đavola.
Tada se oprosti i pođe na put. Put ga je vodio kroz jedan velik grad, gdje ga stražar na gradskoj kapiji upita kakav zanat zna i šta umije.
– Ja znam sve – odgovori srećno dijete.
– Onda budi dobar – reče stražar – pa nam kaži zašto je presušila naša česma na trgu iz koje je do sada teklo vino, a sada ne teče ni voda.
– To ćete saznati – odgovori on. – Pričekajte dok se vratim.
Ode dalje i stiže u drugi grad, gdje ga stražar na gradskoj kapiji opet upita kakav zanat zna i šta umije.
– Znam sve – odgovori on.
– Onda ćeš nam učiniti uslugu i kazati zašto jedno drvo u našem gradu, koje je inače rađalo zlatne jabuke, sada čak ni lišće ne istjera.
– To ćete saznati – odgovori on. – Pričekajte dok se vratim.
Ode dalje i dođe do jedne velike vode preko koje je trebalo da pređe. Splavar ga upita kakav zanat zna i šta umije.
– Znam sve – odgovori on.
– Onda budi dobar i kaži mi zašto ja moram da vozim tamoamo i da nikad nemaš odmora?
– To ćeš saznati – odgovori on. – Pričekaj dok se vratim.
Kada je prešao preko vode, nađe ulaz u pakao. Unutra je bilo crno i čađavo, a đavola nije bilo kod kuće, već je njegova majka sjedila u širokoj stolici.
– Šta tražiš? – upita ga ona. Nije izgledala tako zla.
– Ja hoću tri dlake iz đavolove glave – odgovori on – inače ne mogu zadržati svoju ženu.
– Mnogo tražiš – reče ona. – Kad se đavo vrati i nađe te, stradaćeš. Ali pošto mi te je žao, ja ću vidjeti da li mogu da ti pomognem.
Ona ga pretvori u mrava i reče:
– Uspuži se u nabore moje haljine, tamo si siguran.
– Dobro – odgovori on – ali ja bih htio da saznam još tri stvari: zašto je jedan izvor iz koga je teklo vino, presušio pa sada ni voda ne teče; zašto jedno drvo, koje je do sada rađalo zlatne jabuke sad ni lišća nema, i zašto jedan splavar mora da prevozi s jedne strane na drugu a da nikad nema odmora.
– To su teška pitanja – odgovori žena – ali budi tih i miran i pazi šta đavo govori kad mu iščupam tri zlatne dlake.
Kad pade veče, dođe đavo kući. Tek što je ušao, osjeti da vazduh nije čist.
– Ja osjećam čovječje meso – reče on. – Ovdje nije nešto u redu.
Tada pogleda u sve ćoškove, ali ništa ne nađe. Majka ga prekide.
– Tek što si se vratio – reče ona – a sve je bilo u redu, sada si mi sve ispreturao. Stalno ti je u nosu čovječje meso! Sjedi i večeraj. Pošto se najeo i napio, bio je umoran i stavi glavu u krilo svoje majke, pa reče da ga malo
pobište. Ne potraja dugo, on zadrijema, poče da duva i hrče. Tada stara uhvati jednu zlatnu dlaku, iščupa je i stavi pored sebe.
– Jaoj – viknu đavo. – Šta hoćeš?
– Sanjala sam težak san – odgovori majka – i zato sam te zgrabila za kosu.
– Šta si sanjala? – upita đavo.
– Sanjala sam da je jedna česma na trgu, iz koje je uvijek teklo vino, presušila i da sada čak ni voda ne teče iz nje. Šta je tome uzrok?
– Eh, kad bi oni znali! – odgovori đavo. – Jedna žaba sjedi pod jednim kamenom u česmi. Kad bi je ubili, vino bi opet poteklo.
Majka ga ponovo pobiska, dok ne zaspa i ne zahrka da su se prozori tresli. Tada mu iščupa drugu dlaku.
– Uh, šta radiš to? – viknu ljutito đavo.
– Nemoj se ljutiti – odgovori ona – to sam učinila u snu.
– Šta si opet sanjala? – upita on.
– Sanjala sam da u nekom kraljevstvu jedna voćka koja je rađala zlatne jabuke sada ni lišće ne istjeruje. Šta je uzrok tome?
– Ha, kad bi znali – odgovori đavo. – Korijen joj glođe jedan miš. Kad ga ubiju, drvo će opet rađati zlatne jabuke, a ako duže bude glodao, tada će se drvo sasvim osušiti. Ali ostavi me na miru sa tvojim snovima, ako me još jednom u snu uznemiriš, dobićeš šamar.
Mati ga umiri i dalje ga pobiska, dok on ne zaspa i ne zahrka. Tada uhvati treću zlatnu dlaku i iščupa je. Đavo odskoči, povika i htjede da je udari, ali ga ona ublaži i reče:
– Ko je kriv što se rđavo sanja?
– Pa šta si sanjala? – upita, jer je bio radoznao.
– Sanjala sam jednog splavara koji se žali da mora stalno da prevozi preko rijeke, a da nikad nema smjene. Zašto je to tako?
– Ha, glupak! – reče đavo. – Kad neko dođe da se preveze, neka mu da motku u šake.
Tada će taj drugi morati da prevozi, a on će biti slobodan. Pošto mu je majka iščupala tri zlatne dlake, ostavi ona đavola na miru i on je spavao sve do svanuća.
Kad đavo ode, izvadi majka mrava iz nabora svoje haljine i vrati srećnom djetetu ljudsko obličje.
– Evo ti tri zlatne dlake – reče ona. – A što je đavo odgovorio na tvoja tri pitanja, to si sigurno čuo.
– Da – odgovori on – čuo sam dobro i zapamtiću.
– Ja sam ti pomogla – reče ona – a sada idi svojim putem: On se zahvali staroj na pomoći u nevolji i napusti pakao. Bio je zadovoljan što se srećno svršilo. Kad je došao do splavara, trebalo je da mu da obećani odgovor.
– Prevezi me preko – reče on – tada ću ti reći kako ćeš se spasti. I kad pređoše na drugu obalu, reče mu đavolji savjet:
– Kad neko dođe da ga prevezeš, daj mu motku u šake.
Ode dalje i stiže u grad gdje je bilo jalovo drvo i gdje stražar zatraži odgovor. Tada mu on reče, kao što je čuo od đavola:
– Ubijte miša koji glođe korijen, ona će opet rađati zlatne jabuke. Stražar mu zahvali i dade kao nagradu dva magarca natovarena zlatom, koji će poći za njim. Naposlijetku stiže u grad čija česma bijaše presušila. Tada reče stražaru kao što je đavo rekao:
– Jedna žaba sjedi u česmi pod kamenom, morate je naći i ubiti, tada će opet izdašno poteći vino.
Stražar mu zahvali pa mu i on dade dva magarca zlatom natovarena. Naposlijetku srećno dijete stiže kući svojoj ženi, koja se mnogo obradova kad ga ponovo vidje i ču kako mu je sve uspjelo. On odnese kralju ono što je tražio, tri zlatne đavolje dlake, i kad ovaj vidje četiri magarca natovarena zlatom, bijaše zadovoljan i reče:
– Sad su ispunjeni svi uslovi i možeš zadržati moju kćerku. Ali, dragi zete, reci mi odakle ti toliko zlato? To je ogromno blago!
– Prevezao sam se preko jedne rijeke i tamo sam ga uzeo, ono tamo leži mjesto pijeska na obali.
– Mogu li i ja donijeti? – upita kralj jer je bio pohlepan.
– Koliko god želite – odgovori ori. – Na rijeci je jedan splavar, neka vas on preveze, tamo ćete moći napuniti vaše vreće.
Gramzljivi kralj krenu najvećom žurbom na put i kad stiže do rijeke, mahnu splavaru da ga preveze. Splavar dođe i pozva ga da se popne, dade mu veslo u šake i odskoči. Kralj je otada morao prevozeći da ispašta svoje grijehe.
–Vozi li on još?
– Nego šta? Niko mu neće oduzeti motku.


Jacob i Wilhelm Grimm

Nazad na vrh Ići dole
Boginja_Vetra

Boginja_Vetra

Ženski
Broj poruka : 0
Location : Beograd
Datum upisa : 09.11.2010

Bajka o - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 5 Icon_minitime11/11/2010, 7:25 pm

ĐAVO I NJEGOV ŠEGRT


Bio jedan čovek pa imao jedinca sina. Ovaj sin reče jedanput ocu:
- Babo, šta ćemo raditi? Ja ovako ne mogu živeti; nego idem u svet da učim kakav zanat. Vidiš kako je danas: koji zna najmanje zanata, taj svaki bolje živi od svakoga težaka.
Otac ga je dugo odvraćao govoreći mu da i u zanatu ima brige i truda, i kako bi ostavio oca sama! Ali, kad se sin nikako ne dadne odvratiti, najposle mu dopusti otac da ide da uči zanat. Onda se on digne u svet da traži zanata. Putujući tako, udari na jednu vodu, i idući pokraj te vode srete se s jednim čovekom u zelenim haljinama, pa ga čovek zapita kuda ide, a on mu odgovori: - Idem u svet da tražim majstora kakvog da učim zanat.
Onda mu reče onaj čovek u zelenim haljinama:
- Ja sam majstor, hodi k meni pa uči zanat, kad ti tako srce ište.
Dete jedva dočeka i pođe s njim. Idući oni tako pokraj one vode, najedanput majstor skoči u vodu i stane plivati govoreći detetu:
- Hajde za mnom, skači u vodu, i uči plivati.
Dete se stane odgovarati da ne sme, jer ga je strah da se ne utopi; a majstor mu odgovori:
- Ne boj se ništa, nego skači.
Dete skoči u vodu i stane plivati s majstorom uporedo. Kad su bili nasred vode, uzme majstor dete za vrat pa s njim u vodu na dno. To je bio đavo. On odvede dete u svoje dvore i preda ga jednoj staroj babi da ga uči, pa se opet vrati na ovaj svet. Pošto se on vrati i baba ostane sama s detetom, onda mu stane govoriti:
- Moj sinko, ti misliš da je ovaj čovek kakav majstor kao što su majstori na onom svetu. Nije on onaki majstor, nego je đavo. I mene je tako prevario i dovukao amo s onoga sveta, i ja sam krštena duša. Nego, poslušaj me što ću ti kazati. Ja ću tebe učiti svemu njegovu zanatu, i on kad god dođe, pitaće te jesi li što naučio, a ti mu svagda kaži da nisi ništa, ako si rad da ga se kurtališeš i da se opet vratiš na onaj svet.
Posle nekoga vremena dođe đavo i zapita dete:
- Šta si naučio?
A ono odgovori:
- Nisam još ništa.
I tako prođu tri godine dana, i kad bi god majstor zapitao dete šta je naučilo, ono bi mu svagda odgovorilo da nije ništa. Najposle ga zapita đavo još jednom: - Jesi li štogod naučio?
A dete mu odgovori:
- Nisam ništa, nego sam zaboravio i ono što sam pre znao.
Onda se đavo rasrdi pa mu reče:
- Kad ti dosad nisi ništa naučio, nećeš nikad ništa ni naučiti, nego idi bestraga kud te oči vode i noge nose.
Dete, koje je već dobro đavolski zanat izučilo bilo, odmah skoči na vodu i stane plivati ka kraju i isplivavši iziđe na breg i otide k ocu svome. Otac kako ga ugleda, daleko istrči predanj govoreći:
- Gde si, sine, za Boga!
A sin mu odgovori:
- Učio sam zanat.
Iza toga prođe neko vreme i dođe vašar u obližnjemu jednome selu. Tada reče sin ocu:
- Babo! Hajdemo na vašar.
Otac mu odgovori:
- A s čim ćemo, sinko, kad nemamo nigde ništa?
- Ti za to nemaš brige; odgovori mu sin, i pođu na vašar. Idući tako putem, sin reče ocu:
- Kad budemo blizu vašara, ja ću se stvoriti lep konj, što ga neće biti u celom vašaru. Sav vašar čudiće mu se. A moj će majstor doći da kupi konja, i što god zaceniš on će dati. Ali se nemoj šaliti da mu daš ular, nego kad novce primiš, odmah mi ular skini s glave pa udri njime o zemlju.
Kad dođu blizu vašara, dete se pretvori u konja što ga nigde nema. Starac povede konja po vašaru, a sav se vašar sleže oko njega, pa se svi stadoše zgledati, jer niko ne sme ni da zapita pošto je. Kad, ali eto ti majstora: stvorio se Turčin, pa zavio čalmu oko glave a pustio haljine do zemlje. Kako dođe, a on reče:
- Ja ću toga konja kupiti. Govori, starče, pošto je.
Što je god starac zaiskao, Turčin mu odmah izvadi gotove novce bez reči. Starac kad primi novce, skine s konja ular, pa njime o zemlju. U taj mah nestane i konja i kupca.
Starac, došavši kući s novcima, zateče i sina kod kuće. Kad posle nekog vremena dođe drugi vašar, onda sin opet reče ocu:
- Hajdemo, babo, na vašar.
Otac mu već nije hteo ništa govoriti, nego odmah pođe s njim. Kad su bili blizu vašara, sin reče ocu:
- Ja ću se sad stvoriti jedna trgovina: šatra puna robe, što je na vašaru neće biti lepše i bogatije. Ni nju neće moći niko kupiti, a majstor će moj doći, i platiće što god zaceniš. Ali, ne šali se, ne daji mu ključeve u ruke, nego kad novce primiš, udri ključevima o zemlju.
Tako i bude: kad se on stvori lepa trgovina, sav se vašar stane diviti. Ali eto ti majstora, opet se stvorio Turčin kao i pre, pa pita starca:
- Pošto?
Koliko je god starac zacenio, toliko je Turčin odmah platio, a starac, kad primi novce, udari ključevima o zemlju. U taj čas nestane i trgovine i kupca, nego od trgovine stvori se golub, a od Turčina stvori se kobac, pa poteraj goluba! Dok su se oni tako vijali ovamoonamo, careva kći bila izišla pred dvor pa ih gledala, a golub ujedanput strelimke devojci na ruku, pa joj se pretvori prsten na ruci. Onda kobac padne na zemlju pa se stvori čovek, te otide k caru i ponudi mu se da ga primi u službu: služiće ga tri godine dana, a ništa na svetu ne ište, ni hrane ni pića ni odela, samo da mu car da onaj prsten s devojčine ruke. Car ga primi i obeća se da će mu dati. Tako je onaj služio, a devojka prsten nosila, i vrlo joj bio mio, jer je danju bio prsten a noću lep momak, pak joj govorio:
- Kad dođe vreme da me uzmu od tebe, ne daj me nikome u ruke, nego udri mnome o zemlju.
Kad se navrše tri godine dana, dođe car ka kćeri svojoj, pak je stane moliti da mu da prsten. Onda ona, kao srdito, baci prsten na zemlju; prsten prsne, a od njega se prospe sitna proja, i jedno zrno otkotrlja se pod carevu čizmu; a sluga se ujedanput stvori vrabac, pa navratnanos stane proju zobati, i kad sva zrna pozoblje, pođe da i ono poslednje ispod careve čizme kljune, ali od zrna ujedanput postane mačak pa vrapca za vrat.


Srpska narodna bajka



Poslednji izmenio Boginja_Vetra dana 11/11/2010, 7:43 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Boginja_Vetra

Boginja_Vetra

Ženski
Broj poruka : 0
Location : Beograd
Datum upisa : 09.11.2010

Bajka o - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 5 Icon_minitime11/11/2010, 7:40 pm

SLAVUJ


Kao što je poznato, u Kini je car Kinez, a i svi koji ga okružuju takođe su Kinezi. Događaj o kojem ćemo ovdje pričati odigrao se prije mnogo mnogo godina, i to je razlog zašto ovu priču treba čuti prije nego što je zaborav prekrije.
Dvor kineskog cara je bio najljepši na svijetu, sav je bio sazdan od najljepšeg i najdragocjenijeg porculana, ali tako krhkog i osjetljivog na dodir da se na njega moralo dobro paziti. U carevom vrtu je raslo najneobičnije cvijeće. Najljepši cvjetovi su imali srebrne zvončiće koji su stalno zveckali i niko nije mogao proći a da ih ne zapazi.
Da, sve je u tom carskom vrtu bilo vješto i promišljeno uređeno, a sam vrt se pružao tako daleko da mu ni sam vrtlar nije znao kraja. Kad bi se tim vrtom pošlo dalje, nailazilo se na divnu šumu sa visokim drvećem i dubokim jezerima. A šuma se spuštala sve do dubokog sinjeg mora, tako da su brodovi mogli dojedriti pod samo šumsko granje gdje se ugnijezdio jedan slavuj. Taj slavuj je tako divno pjevao da je i jedan siromašni ribar, uvijek zauzet svojim teškim poslom, zaboravljao na svoju mrežu i predavao se uživanju u toj noćnoj slavujevoj pjesmi.
– Bože, kakve li miline! – govorio je ribar. Ali posao je gonio ribara i on je morao ostaviti slavuja.
Međutim, već sljedeće noći opet bi ga u poslu prekinula slavujeva pjesma i ribar bi se opet divio: – Bože, kakve li miline!
Sa svih strana svijeta dolazili su putnici u carev grad i divili se i gradu, i dvoru i vrtu, ali čim bi čuli slavuja, oni bi u jedan glas ponavljali:
– Slavujeva pjesma je ipak ljepša od svega!
Vrativši se svojim kućama, ti putnici su pričali o svemu što su vidjeli. Učenjaci su napisali mnogo knjiga o carevom gradu, o dvoru i vrtu, ali niko nije zaboravljao slavuja. Njega su najviše hvalili. A pjesnici su pisali svoje najljepše stihove o tom slavuju i šumi kraj dubokog mora. Te knjige i pjesme išle su širom svijeta pa su tako i do cara došle. On je sjedio na svom zlatnom prijestolu, čitao i čitao i stalno klimao glavom. Bio je zadovoljan tim opisima njegove prijestonice, dvora i vrta.
A kad je pročitao i ono: "Ali ipak ljepši od svega su slavuj i njegova
pjesma", car se začudio:
– Kako? Slavuj? Ja ne znam ni da postoji takva ptica! I to u mom carstvu, u mom vrtu! Zar da to saznam iz knjiga?!
I on pozva nadzornika dvora. A taj nadzornik je bio tako nadmen da mlađima od sebe, ako bi se neko usudio da ga nešto upita, uopšte nije odgovarao, nego bi samo izustio ono svoje besmisleno "pi!"
– Saznao sam da se ovdje kod nas nalazi neka čudna ptica što se zove slavuj – reče car nadzorniku dvora. – Kažu da je upravo ona ono što je najljepše u mom carstvu. Zašto mi to nikada niko nije rekao?
– Pa ni ja do sada nisam za nju čuo! – odgovori nadzornik dvora. –
Nikada se ona još nije pojavila na dvoru.
– Hoću još večeras da doñe ovamo i da mi pjeva! – naredio je car. –
Čitav svijet zna šta imamo, samo ja ne znam!
– Pa za tu pticu ni ja nisam čuo! – izvinjavao se nadzornik. – Ali ću
je tražiti, i ja ću je naći! Ali gdje da je nađe?
Trčao je nadzornik dvora po stepenicama gore – dolje, trčao, trčao po dvoranama i hodnicima, ali koga god je pitao, svak je odgovarao da nikada nije ni čuo za nekakvog slavuja.
Najzad se nadzornik dvora vratio da kaže caru da su to vjerovatno samo izmišljotine onih što pišu knjige:
– Vaše carsko veličanstvo ne bi trebalo da vjeruje u to što se piše po
knjigama. Sve su to izmišljotine i čarolije... Ali ga je car prekinuo:
– Da, ali knjigu u kojoj sam čitao o slavuju poslao mi je sam japanski car i ona ne može biti neistinita. Hoću da čujem slavuja! I hoću da mi večeras ovdje pjeva! On je u mojoj najvećoj milosti! Ako mi večeras slavuj ne bude ovdje, svi dvorani će dobiti batine po trbuhu, i to poslije večere!
– Tsig-pe! – naklonio se nadzornik, pa se opet ustrčao po stepenicama, po dvoranama i hodnicima. Za njim je trčala polovina dvorana, jer niko nije htio da bude bijen po trbuhu. Svi su se raspitivali za tog znamenitog slavuja, za koga je znao čitav svijet, samo ne carev dvor. Najzad su u kuhinji naišli na jednu sirotu djevojčicu koja im je odgovorila:
– Bože! Pitate za slavuja?! Kako ga ne bih znala! Kako samo lijepo pjeva! Svako veče ja sa stola nosim ponešto ostataka kući, bolesnoj majci, tamo dolje kod morske obale, pa kad se vraćam, onako umorna, zastanem u šumi da se odmorim i tada slušam slavujevu pjesmu. Kad slušam to njegovo biglisanje, suze mi teku niz lice i čini mi se da me majka ljubi...
– Slušaj ti, mala kuharice! – reče joj nadzornik dvora. – Ja ću ti osigurati stalno zaposlenje u kuhinji i dobićeš dozvolu da gledaš cara kad jede ako nas odvedeš tamo gdje taj slavuj pjeva. Jer, car je naredio da mu još večeras tog slavuja dovedemo!
I tako oni krenuše u šumu gdje je slavuj pjevao. Pošla je s njima i polovina dvorskog osoblja. I dok su tako išli, najednom negdje krava muknu.
– Oh, oh, evo ga! – uzviknuo je neki dvorjanin. – Kolika je to snaga kod tog malog živinčeta! A siguran sam da sam ga negdje i ranije čuo!
– Ne, to je krava muknula! – objasnila mu je mala kuharica. –
Daleko smo mi još od pravog mjesta. Onda se iznenada začulo žablje kreketanje.
– Divno! – sada je uzviknuo kineski dvorski sveštenik. Čujem ga! Breca kao malo crkveno zvono!
– Ma nije, to su žabe! – i njemu je objasnila mala kuharica i dodala:
– Ali ja mislim da ćemo skoro i slavuja čuti. I, zaista, sada se oglasio slavuj.
– To je on! – uzviknula je djevojčica. – Čujete li ga? Eno ga! – i pokaza rukom na malu sivu ptičicu u granju.
– Je li moguće?! – začudio se nadzornik dvora. – Nikada ne bih pomislio da je takav! Kako je neugledan! Sigurno je i boju izgubio kada je ugledao pred sobom ovoliki otmjeni svijet!
– Slavujiću! – veselo mu je doviknula mala kuharica. – Naš milostivi car želi da mu pjevaš!
– Vrlo rado! – odgovorio je slavuj i počeo tako pjevati da ga je bilo milina slušati.
– Kao da stakleni zvončići zvone! – reče nadzornik dvora. –
Pogledaj samo kako mu se grlašce napreže. Zaista je čudno da ga prije nismo čuli. Veliki uspjeh će imati na dvoru!
– Hoće li car da mu još pjevam? – pitao je slavuj misleći da je i car
meñu njima.
– Divni moj slavujiću! – obrati mu se nadzornik dvora. – Osobito me raduje što imam čast da Vas pozovem na večerašnju dvorsku svečanost gdje ćete vi svojom čarobnom pjesmom očarati Njegovo carsko veličanstvo!
– Ali moja pjesma u zelenilu najbolje zvuči – odgovorio je slavuj.
Ali kad je čuo da car tako želi, on je ipak rado pristao da pođe u dvor. Carski dvor je blistao. Porculanski zidovi i tavanice su bili osvijetljeni hiljadama svjetiljki. Hodnike je ukrašavalo najljepše cvijeće koje je zveckalo kao srebrni zvončići. Svuda je vladala užurbanost, glasovi su se preplitali i zvončići tako zvonili da su se riječi potpuno gubile.
Usred velike dvorane u kojoj je sjedio car za slavuja je bila postavljena zlatna pritka. Čitav dvor je bio na okupu, a i mala djevojčica je sada stajala pored vrata, jer je već dobila zvanje prave dvorske kuharice. Svi su bili svečano odjeveni i svi su gledali u malu sivu pticu kojoj je car blagonaklono klimao glavom.
Sada slavuj poče da izvodi svoje melodije, ali tako milozvučno da su caru suze udarile na oči i potekle niz lice. A kada je slavuj zapjevao svoju sljedeću pjesmu, sva srca se rastopiše od miline.
Car je bio toliko oduševljen da je naredio da se slavuju objesi oko vrata zlatna carska papučica. Zahvaljujući se na toj carskoj milosti, slavuj
je rekao:
– Vidio sam suze u carevim očima, i to je već za mene bila najveća nagrada! Carske suze imaju čudotvornu moć. Previšnji mi je svjedok koliko sam sretan! – i ponovo zapjeva svojim zvonkim i umilnim glasom.
– Eto, to je najbolji način da se dopadneš i umiliš! – zagunđaše prisutne dame, pa napuniše usta vodom da bi i one zabiglisale ako bi ih neko oslovio. Sve su već zamišljale da su i one slavuji. Čak i lakeji i sobarice izražavali su svoje zadovoljstvo, a to je već mnogo značilo, jer njih je uvijek bilo najteže zadovoljiti. Da, slavuj se zaista proslavio, sva srca je osvojio!
Sada je slavuj ostao na dvoru, dobio je svoj vlastiti kavez i slobodu da dvaput šeta danju i jednom noću. Za pratnju je dobio dvanaest sluga i svaki od njih je držao po jednu svilenu vrpcu zavezanu za slavujevu nogu. Ali takva sloboda za slavuja nije bila nikakvo zadovoljstvo.
Čitav grad je već govorio o slavnoj ptici i kada bi se dva građanina sreli pa jedan tek zaustio "Sla ...", drugi bi već nastavio: "vuj", i obojica bi uzdahnula i razumjela sve ostalo. Čak je jedanaestero piljarske djece dobilo ime po slavnoj ptici, iako nijedno od njih nije moglo ni da pjevne.
Jednog dana stiže caru paket s natpisom: "Slavuj".
– Evo nam nove knjige o našoj slavnoj ptici! – rekao je car.
Ali to nije bila knjiga, nego kutijasta umjetnička naprava – vještački slavuj, sličan prirodnom slavuju, ali je on bio sav ukrašen dijamantima, rubinima i safirima. Kad bi navili tu vještačku pticu, ona je pjevala jedan od napjeva prirodnog slavuja, a rep joj se dizao i spuštao i sav blistao od srebra i zlata. O vratu joj je visila mala traka sa natpisom: "Slavuj japanskog cara je pravo uboštvo prema slavuju kineskog cara!"
– Divno rečeno! – rekli su svi na dvoru, a čovjek koji je donio tu vještačku pticu dobio je zvanje "vrhovnog carskog pticonoše".
– A sada neka zajedno pjevaju! Ala će to biti duet!
I pjevali su zajedno, ali nikako se nisu slagali. Prirodni slavuj je pjevao na svoj način, a vještački je izvijao onako kako su se okretali zupčanici njegovog malog stroja.
– To nije njegova greška – branio ga je dvorski kapelnik. – On se drži školskog takta, drži se moje nauke.
Sada je već vještački slavuj pjevao sam i sa isto toliko uspjeha kao i prirodni, a uz to i ljepše je izgledao – sav je blistao kao ženska narukvica ili dragocjeni ukras na prsima.
Trideset i tri puta je vještački slavuj otpjevao jednu te istu melodiju inije se umorio. Svi bi ga rado i dalje slušali, ali car naredi da sada i prirodni slavuj zapjeva.
Ali gdje je on? Niko nije primijetio kada je izletio kroz otvoreniprozor i odletio u svoj zeleni gaj.
– Kakav je to način! – naljutio se car.
Sada i dvorani počeše da grde slavuja i da ga nazivaju najnezahvalnijim stvorenjem.
– Ipak nam je ostala bolja ptica! – tješili su se dvorani i naredili da vještački slavuj ponovo zapjeva. Pjevao je on već trideset i četvrti put, ali oni nikako nisu mogli da nauče taj njegov teški napjev. A dvorski kapelnik je i dalje hvalio vještačkog slavuja i uvjeravao ih da je bolji od prirodnog, i to ne samo po svojoj spoljašnosti i dijamantima nego i po svojim unutrašnjim osobinama:
– Eto, vidite, gospodo, a prije svih, naš svijetli care! Sa prirodnim slavujem nikada ne znaš šta će zabiglisati, a kod vještačkog sve je unaprijed odreñeno! Možeš ga objasniti, možeš rasklopiti i svakome pokazati kako mu valjčići stoje i kako jedan drugog okreću ...
Tako je! – potvrdio je čitav dvor. I dvorski kapelnik je dobio odobrenje da već sljedeće nedjelje narodu prikaže tu vještačku pticu.
– Neka i narod čuje kako slavuj pjeva! – rekao je car.
Ljudi su slušali slavuja i svi su bili tako razdragani kao da su se na svoj kineski način čajem opili. Svi su klicali "O!" i dizali prst "lizavac", koji mi zovemo kažiprst, i oduševljeno klimali zajapurenim glavama.
Samo siromašni ribari, koji su navikli da slušaju prirodnog slavuja, nisu bili oduševljeni i govorili su:
– Jest, lijepo zvuči i slično je biglisanju, ali tu nešto nije kako treba, a mi ni sami ne znamo šta!
Tako je prirodni slavuj bio protjeran iz zemlje i kineskog carstva.
Vještačka ptica je dobila mjesto na svilenom jastuku pored same careve postelje. Oko nje su ležali mnogobrojni pokloni od srebra i zlata koje je dobila od raznih poštovalaca. A pored toga, ona je sada bila unaprijeñena u zvanje "Vrhovne pjevačice uspavanki", u rangu broj jedan s lijeve strane, jer je car više cijenio onu stranu gdje se nalazi srce, a srce je i u cara bilo s lijeve strane.
Dvorski kapelnik je napisao čitavih dvadeset i pet knjiga o vještačkoj ptici. To su bile debele i učene knjige sa mnoštvom najtežih kineskih riječi. I svi su tvrdili da su ih pročitali i dobro razumjeli, inače bi ih smatrali glupacima i moglo se dogoditi da po trbuhu dobiju batine.
Tako je protekla i čitava godina. Car, dvorani i svi ostali Kinezi znali su već napamet i najmanji zvuk vještačke ptice. Već je i ulična dječurlija pjevala: "Ciju-ciju-ci – kli-kli-ki!" Pa i sam car je već počeo to isto pjevuckati. Bože, kakve li miline!
Ali jedne večeri dok je vještačka ptica pjevala a car uživao u svojoj postelji, najednom je u ptici nešto škripnulo, a onda zazvrjalo "zrz-zrz"...
Svi točkići su se odvili i pjevanje je prestalo.
Car je odmah skočio iz postelje i pozvao svog ljekara. Ali šta je tu mogao ljekar?! Onda je pozvao časovničara. Poslije dugog gunđanja i
kuckanja, časovničar je nekako stavio pticu u pogon, ali je upozorio da je
ubuduće treba štedjeti, jer su joj se već zupci izlizali, a novi se ne mogu
napraviti.
Nastala je velika žalost. Vještačka ptica odsada se mogla samo jednom godišnje navijati, pa i tada se moralo dobro paziti. Tom prilikom kapelnik je održao govor pun kićenih riječi kojima je uvjeravao sve prisutne da će sve biti dobro kao što je i bilo.
Tako je prošlo još čitavih pet godina. I tada je najednom čitavom zemljom zavladala tuga – smrtno se razbolio njihov voljeni car. Već je bio izabran i novi car, a narod je još stajao na ulicama i pitao nadzornika
dvora kako je zdravlje starog cara.
– Pi! – odgovorio bi on i odmahnuo glavom.
Hladan i blijed, car je ležao u svojoj velikoj i raskošnoj postelji. Svi dvorani su mislili da je on već mrtav i žurili su da se poklone novom caru.
Carski sobari su trčali da porazgovaraju o tom dogañaju, a dvorkinje su se
skupljale na šoljicu kafe. Po svim dvoranama i hodnicima prostrti su mekani ćilimi da se ne čuju koraci, pa je svuda vladala mrtva tišina.
Ali car je još bio živ, ležao je ukočen i blijed u svojoj raskošnoj postelji oko koje su visile dugačke baršunaste zavjese sa teškim zlatnim kićankama. Iznad njegove postelje je bio otvoren prozor i kroz njega je mjesec bacao svoju svjetlost na cara i vještačku pticu.
Jadni car jedva je već disao. Činilo mu se kao da mu nešto pritišće grudi. Kad je otvorio oči, vidio je da mu to na grudima sjedi smrt. Njegovu zlatnu krunu stavila je sebi na glavu. U jednoj ruci je držala njegovu zlatnu sablju a u drugoj dragocjenu carsku zastavu. Iz nabora dugačkih baršunastih zavjesa oko postelje pojavljivale su se neke čudnovate glave, neke ružne i strašne, a neke opet blage i prijatne. Bila su to careva dobra i zla djela koja su ga gledala sada kada mu je smrt srce stezala.
– Sjećaš li se onoga? A sjećaš se ovoga? – pitala je jedna glava za drugom i nabrajale toliko toga da su mu čitavo čelo prekrile krupne graške znoja.
– Ovako nešto nikada nisam mogao ni zamisliti! – prostenjao je car, a onda je povikao: – Muziku! Muziku! Udarajte u veliki kineski bubanj da ne čujem šta mi ovi ovdje govore!
Ali priviđenja su govorila dalje, a smrt je na kineski način, klimanjem glave, odobravala njihove optužbe.
– Muziku, muziku! – vapio je car. – Ti mi bar zapjevaj, zlatna ptico!
Zapjevaj! Dao sam ti zlata i dragulja, lično sam ti objesio zlatnu papučicu
oko vrata, hajde zapjevaj, pjevaj! Vikao je car, a ptica ni glasa da pusti. Nikoga nije bilo ko bi je navio, a bez toga ona nije mogla pjevati.Car je vapio, a smrt ga je samo hladno gledala svojim praznim očnim dupljama.
Car je nemoćno vapio, a okolo je vladala stravična tišina.
Najednom se pored samog prozora začula divna pjesma. To je na grani zapjevao prirodni slavuj. On je saznao da je car u nevolji i doletio je da ga pjesmom utješi i nadom osnaži. I dok je on tako pjevao, priviñenja su postajala sve bljeđa i bljeđa, a u oslabljenom carevom tijelu krv je kolala sve brže i brže. I sama smrt je bila očarana tom pjesmom i molila je slavuja:
– Pjevaj, slavujiću! Pjevaj još, još!
– Pjevaću ako ćeš mi dati tu zlatnu sablju, ako ćeš mi dati tu raskošnu zastavu i tu carsku krunu!
I smrt mu je za svaku pjesmu davala po jednu dragocjenost. A slavuj je pjevao o tihom groblju gdje rastu i šire svoj miris jorgovan i bijele ruže i gdje je zelena trava natopljena suzama živih. Tada i samu smrt najednom obuze čežnja za svojim vrtom i tihim boravištem i ona kroz prozor iščeze poput hladne i bjeličaste magle.
– Hvala ti, hvala, nebeska ptičice! – zahvaljivao se car slavuju. –Sjećam se ja tebe. Protjerao sam te iz svoje zemlje i svog carstva, a ti si ipak svojom pjesmom otjerala priviñenja od moje postelje! Smrt si mi sa grudi otjerala! Kako da te nagradim?
– Pa već si me nagradio! – odgovorio je slavuj. – Vidio sam suze u tvojim očima kad sam ti prvi put pjevao i to ja nikad neću zaboraviti! To su dragulji koji oplemenjuju pjevačevo srce. Ali sada spavaj, treba da se osvježiš i ojačaš. Spavaj, a ja ću ti pjevati!
I slavuj zapjeva, a car utonu u prijatan i okrepljujući san.
A kada se car poslije tog prijatnog i okrepljujućeg sna, zdrav i ojačao, probudio, vidio je da ga kroz prozor sunce grije svojim zracima i da u sobi nikoga od njegovih dvorana nema – svi su mislili da je car već mrtav. Ali slavuj je još uvijek bio uz njega i još uvijek mu je pjevao.
– Zauvijek moraš kod mene ostati! – rekao mu je car. – I pjevaćeš samo kad sam zaželiš, a vještačku pticu ću u paramparčad razbiti!
– Nemoj tako! – reče slavuj. – Ona je učinila što je mogla. Zadrži je i dalje. Ja ne mogu na dvoru živjeti. Ali mi dopusti da dođem kad zaželim. Ja ću uveče doletjeti na granu pred tvojim prozorom i pjevaću ti da te razveselim i razonodim. Pjevaću ti o sretnima i onima što pate. Pjevaću ti o zlu i dobru što od tebe kriju! Ptica pjevica leti na sve strane, pa i do siromašnih ribara, do seljačkih koliba i do svih onih koji su daleko od tebe i tvoga dvora. Ja više volim tvoje srce nego tvoju carsku krunu. Ali i kruna može donijeti neko dobro. Dolaziću da ti pjevam, ali mi jedno moraš obećati...
– Sve što hoćeš! – dočeka car stojeći u svom carskom ruhu što ga je sam obukao i držeći na srcu sablju od čistoga zlata.
– Samo jedno te molim! A to je: nikome nemoj reći da imaš pticu koja ti sve govori. Tada će sve biti još bolje!
To slavuj reče i nestade.
Najzad, i dvorani dođoše da vide svog mrtvog cara. Dođoše i zapanjeni zastadoše. A car im samo reče:
– Dobro jutro.


Hans Kristijan Andersen


Nazad na vrh Ići dole
Boginja_Vetra

Boginja_Vetra

Ženski
Broj poruka : 0
Location : Beograd
Datum upisa : 09.11.2010

Bajka o - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 5 Icon_minitime11/11/2010, 8:03 pm


SEBIČNI DŽIN


Svako popodne, kad su se vracala iz skole, deca su isla da se igraju u dzinovoj basti.
Bila je velika, divna basta, sa mekom zelenom travom. Tu i tamo, po travi je raslo cvece, cudesno kao zvezde, a u prolecee bi dvanaest stabala bresaka procvetalo neznim ruzicastim i bisernim cvetovima, dok bi se u jesen radjali bogati plodovi. Ptice subile po granama i tako lepo pevale da su deca prestajala sa igrom da bi ih slusala.
- Kako smo srecni ovde! -dovikivali su jedno drugom.
Jednog dana vrati se Dzin. Bio je u poseti kod svog prijatelja Kornuelskog dzina i zadrzao se punih sedam godina. Kad prodje sedma godina, on bese ispricao sve sto je imao da kaze, a nije ni bio mnogo razgovoran, pa odluci da se vrati u svoj dvorac. Kad stize, ugleda decu kako se igraju u njegovoj basti.
- Sta vi ovde radite?, prodera se on ostrim glasom, pa deca pobegose.
- Ovo je samo moja basta, rece Dzin -Svako to mora da shvati i niko, osim mene, ne moze da se igra u njoj.
I tako on oko nje izgradi visoku ogradu i postavi natpis: PRISTUP ZABRANJEN!
Bio je to veoma sebican dzin.
Jadna deca nisu imala gde da se igraju. Pokusala su da se igraju na putu, ali je on bio veoma prasnjav i prepun kamenja, a njima se to nije svidjalo. Po zavrsetku nastave tumarala su oko visoke ograde i i pricala o divnoj bastio koja se nalazila unutra.
- Kako smo tamo bili srecni! - govorila su medju sobom.
Tada dodje prolece i svuda se pojavise cvetici i pticice. Jedino je u basti sebicnog dzina jos uvek vladala zima. Ptice nisu htele da pevaju jer nije bilo dece, a stabla su zaboravila da procvetaju. Jednom je jedan prekrasan cvet izvirio iz trave, ali kad je ugledao natpis toliko se rastuzio zbog dece da se vratio u zemlju i otsao na pocinak. Jedino su sneg i maraz bili zadovoljni.
- Prolece je zaboravilo ovu bastu i zato cemo ovde ostati cele godine.
Sneg je prekrio travu svojim ogromnim belim ogrtacem, a mraz e srebrom obojio svo drvece. Pozvali su severac da ih poseti, pa on dodje. Bio je uvvijen u krzna i zavijao je po ceo dan u basti ruseci dimnjake.
- Ovo je predivno mesto! rece...
- Moramo pozvati i grad da nas poseti! Tako dodje i grad. Svakoga dana je po tri sata padao po krovu dvorca, sve dok ne bi razbio vecinu crepova. I tada bi potrcao po basti sto je brze mogao. Bio je odeven u sivo ruho i dah mu je bio leden.
- Ne mogu da shvatim zasto je prolece toliko zakasnilo- rece sebicni Dzin.
- Dok je, sedeci kraj prozora, gledao svoju hladnu, belu bastu. Nadam se da ce se vreme uskoro promeniti.
Ali prolece i leto nikako nisu dolazili. Jesen je svoje zlatne plodove darivala svakoj basti, ali ne i Dzinovoj. „On je isuvise samoziv“, rece ona. I tako je tamo uvek bila zima, a severac, grad, mraz i sneg igrali su kroz drvece.
Jednog jutra, lezeci budan u postelji, Dzin zacu divnu muziku. Tako je bila umilna, da je pomislio kako to sigurno prolaze kraljeci sviraci. To je, u stvari, bila samo majusna senica koja je pevala na njegovom prozoru, ali on vec tao dugo nije cuo pticu kako peva u njegovoj basti, da mu je to zvucalo kao najlepsa muzika. Tada grad prestade da plese iznad njegove glave, severac prestade da zavija, a neki prijatan miris dopirao je do njega kroz otvoren prozor. „Cini mi se da je prolece konacno doslo“ rece Dzin, pa skoci iz postelje i pogleda napolje.
A sta je ugledao?
Video je predivan prizor. Deca su se provukla kroz rupu u ogradi, pa su sedela na granama stabala. Na svakom stablu koje je mogao da vidi, sedelo je dete, a stabla su bila toliko radosna sto su se deca vratila da su procvetala, nezno njisuci svoje ruke nad decjim glavama. Ptice su letele i radosno cvrkutale, a cvece je izvirivalo iz zelene trave i osmehivalo se. Bio je to divan prizor, samo je u jednom uglu jos uvek vladala zima. To je bio najudaljenijij deo baste i u njemu je stajao jedan maleni decak. On je bio tako malen, da nije mogao da dohvati grane stabla, pa je isao oko njega gorko placuci. Jedno je stablo jos uvek bilo pokriveno mrazom i snegom, a severac je duvao i zavijao iznad njega.
- Popni se, decacicu, rece stablo, i savi svoje grane sto je vise moglo, ali je decak bio isuvise malen.
I Dzinovo se srce raznezi dok je gledao napolje. „Kako sam bio sebican!“ rece on, „sad znam zasto prolece nije htelo da dodje ovde. Popecu tog jadnog decacica na vrh stabla, srusiscu ogradu i moja ce basta postati decje igraliste od sad pa zauvek!“ njemu je zaista bilo veoma zao zbog onoga sto je uradio.
Tako se on spusti niz stepenice i necujno otvori vrata, pa izadje u baastu. Ali kad su ga deca videla, toliko se uplasise da sva pobegose, a u basti opet zavlada zima. Samo decacic nije pobegao jer su njegove oci bile toliko pune suza da nije video Dzina kako dolazi. A Dzin mu se prikrade, podize ga nezno i stavi na stablo.
A drvo se odmah rascveta, ptice doletese i zacvrkutase na njemu, a mali decak rasiri ruke, obavi ih oko Dzinovog vrata i poljubi ga.
A kad su druga deca videla da Dzin vise nije zao, vratise se trceci, a sa njima je doslo i prolece.
- Ovo je sada vasa basta, malisani.
Rece Dzin, pa uze jednu ogromnu sekiru i srusi ogradu. A kad ljudi u podne podjose na trg, ugledase Dzina kako se igra sa decom u najlepsoj basti koju su ikad videli.
Deca su se igrala celi dan, a uvece dodjose da mu pozelel laku noc.
- A gde je vas mali drug? -upita on - Decacic kog sam popeo na drvo?
Dzin je njega najvise voleo zato sto ga je poljubio.
„Ne znamo,“ odgovorise deca, „on je otisao.“
- Recite mu da sutra svakako dodje- rece Dzin.
Ali deca rekose da ne znaju gde on stanuje i da ga nikad ranije nisu videla, pa se Dzin razalosti.
Svako popodne, posle skole, deca su dolazila da se igraju sa Dzinom. Ali niko vise nije video decacica koga je Dzin voleo. Dzin je bio vema ljubazan prema svoj deci, a ipak je ceznuo za svojim malim prijateljem i cesto ga je spominjao. - Kako bih voleo da ga opet vidim, govorio je.
Prodjose godine, i Dzin ostari i oslabi. Nije vise mogao da se igra, pa je sedeo u velikoj naslonjaci posmatrajuci decu kako se igraju i diveci se svojoj basti. „Imam mnogo lepog cveca,“ rece, „ali deca su najlepse cvece.“
Jednog zimskog jutra, oblaceci se, pogleda kroz prozor. On vise nije mrzeo zimu, jer je znao da tada prolece spava i da se cvece odmara.
Iznenada je zacudjeno protrljao oci pa se zagledao. U njaudaljenijem uglu baste jedno je drvo bilo svo u lepom belom cvatu. Grane mu bejahu zlatne, srebrno voce je visilo sa njih, a pod drvetom stajase mali decak kog je voleo. Dzin se veoma obradova i istrca u bastu. Pohitao je preko trave i prisao decaku. A kad mu se priblizi, lice mu se zacrvene, od srdzbe, pa rece:
- Ko se to usudio da te povredi?
Na rukama malog decaka bejahu tragovi krvi, a tragovi krvi behu i na majusnim nogama.
- Ko se usudio da te povredi? uzviknu Dzin- Reci mi, pa cu uzeti svoj veliki mac da ga ubijem.
- Ne- odgovori dete- Ovo su rane ljubavi.
- Ko si ti? rece Dzin, a neko cudno postovanje ga obuze, pa klece pred decaka.
Dete se nasmesi Dzinu i rece:
- Pustio si me jednom da se poigram u tvojoj basti, a danas ces ti poci sa mnom u moju rajsku bastu.
A kad to popodne dotrcase deca, zatekose mrtvog Dzina pod jednim drvetom, svog obasutog belim cvetovima.


Oskar Vajld


Nazad na vrh Ići dole
Boginja_Vetra

Boginja_Vetra

Ženski
Broj poruka : 0
Location : Beograd
Datum upisa : 09.11.2010

Bajka o - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 5 Icon_minitime11/11/2010, 8:05 pm


RUŽA I SLAVUJ


Rekla mi je kako će plesati sa mnom ako joj donesem crvene ruže - uzviknu student - ali u celoj mojoj bašti nema crvene ruže.
Iz svog gnezda na hrastu ljutiku čuo ga slavuj, izvirio između lišća i čudio se.
"Nema crvene ruže u celoj mojoj bašti" uzvikivao je i divne mu se oči napuniše suzama. "Ah, do kakvih sitnica stoji sreća! Pročitao sam sve što su napisali mudraci i znam filozofiji sve tajne, ali mi je život bedan jer mi nedostaje crvena ruža".
"Evo napokon vernog ljubavnika" reče slavuj. "Noć po noć pevao sam o njemu, iako ga nisam znao: noć po noć pričao sam njegovu priču zvezdama, a sada ga vidim. Kosa mu je tamna kao zumbulov cvet, a usne mu rumene kao ruža koju želi; ali lice mu je od ljubavi pobledelo kao belokost i jad mu se ocrtao na čelu.
"Sutra uveče priređuje vladar ples" mrmljao je mladi student "a moja će ljubav biti na plesu. Ako joj donesem crvenu ružu, plesaće sa mnom sve do jutra. Ako joj donesem crvenu ružu, držaću je u zagrljaju i ona će mi nasloniti glavu na rame, i stezaću ruku njenu u svojoj. Ali nema crvene ruže u mojoj bašti, zato ću sedeti sam a ona će proći mimo mene. Neće ni mariti za mene i srce će mi pući".
"To je zaista pravi ljubavnik" reče slavuj. -"O čemu ja pevam, to on trpi: što je meni radost, njemu je jad. Ljubav je zaista divota. Vrednija je od smaragda i skupocenija od finih opala. Biser i mogranj ne mogu da je kupe niti se prodaje na tržištu. Ne stiču je trgovci niti može da se zameni na vagi za zlato.
"Muzičari će sedeti na svojoj galeriji" reče mladi student, "i sviraće na svojim instrumentima, a moja će ljubav plesati uz glas harfe i svirala. Plesaće tako lako da nogama neće dodirivati pod, a dvorani će se u šarenim haljinama zgrtati oko nje. Ali sa mnom neće plesati jer nemam crvenu ružu da joj dam" i on se bacio u travu, pokrio lice rukama i zaplakao.
"Zašto on plače" zapita mali zeleni gušter kad je protrčao kraj njega, a rep napeo uvis.
"Zaista, zašto" reče leptir koji je lepršao za sunčanom zrakom.
"Zaista, zašto" šapne svom susedu bela rada nežnim, tihim glasom.
"Plače zbog crvene ruže" reče slavuj.
"Zbog crvene ruže"zaviču oni, "jako smešno"!
A mali gušterčić, koji je bio cinik, nasmeja se na sav glas.
Ali slavuj je razumeo tajnu studentovog jada te je ćuteći sedeo na hrastu i promišljao o tajnoj ljubavi.
Odjednom on raširi smeđa krila za let i ustremi se u vazduh. Prolete šumarkom kao sena i kao sena prolete baštom.
Usred proplanka stajala je divna ruža pa kad ju je slavuj spazio, polete ka njoj i spusti joj se na grančicu.
"Daj mi crvenu ružu" dovikne joj, "a ja ću ti otpevati svoju najslađu pesmu". Ali ruža odmahne glavom:
"Moje su ruže bele" odgovori ona, "bele kao pena morska i belje nego sneg na planini. Ali idi do moje sestre koja se plete oko starog sunčanika i možda će ti ona dati ono što ti želiš".
Odlete slavuj ka ruži što se plete oko starog sunčanika.
"Daj mi crvenu ružu" dovikne joj "a ja ću ti otpevati svoju najslađu pesmu". Ali ruža odmahne glavom:
"Moje su ruže žute" odgovori ona "žute kao kosa morske vile što sedi na prestolu od ćilibara i žuće nego sunovrat što cveta na livadi dok je kosac ne pokosi. Ali idi do moje sestre koja raste pod studentovim prozorom i možda će ti ona dati ono što želiš".
Odlete slavuj ka ruži što raste pod studentovim prozorom.
"Daj mi crvenu ružu" dovikne joj, "a ja ću ti otpevati svoju najslađu pesmu". Ali ruža odmahne glavom:
"Moje su ruže crvene" odgovori ona, "crvene kao golubove noge i crvenije nego silni koralj što se vije po oceanskoj pećini. Ali zima je sledila moje žile, mraz je oprljio moje pupoljke, bura je slomila moje grančice i ja neću imati ruže cele ove godine.
"Samo jednu jedinu crvenu ružu želim ja" uzvikne slavuj - jednu jedinu crvenu ružu! Zar nema nikakav način kako bih je dobio?
"Ima način" odgovori ruža, "ali je tako strahovit te se ne usuđujem da ti ga kažem".
"Reci mi" reče slavuj, "ja se ne plašim".
"Ako želiš crvenu ružu", reče ruža, "moraš da je stvoriš pesmom po mesečini i obojiti je krvlju iz svoga srca. Moraš grudi da nabodeš na trn i pevati mi. Cele celcate noći moraš da mi pevaš, a trn ti se mora zabadati u srce, tvoja živa krv mora teći u moje žile da postane mojom.
"Smrt je velika cena za crvenu ružu" reče slavuj, "a život je svakom jako drag. Radost je sedeti u zelenoj šumi, motriti Sunce u zlatnim kolima i gledati Mesec u bisernim kolima. Sladak je glogov miris, slatki su zvončići što se kriju u dolini i crnica što cveta na bregu. Ali ljubav je bolja nego život, a šta je ptičje srce prema ljudskom srcu"?
Raskrilio on smeđa svoja krila za let i uzvio se u vazduh. Preleteo baštom kao sena i kao sena projurio šumarkom.
Mladi je student još ležao u travi gde ga je slavuj ostavio i još mu se nisu bile osušile suze u divnim očima.
"Veseli se" dovikne mu slavuj, "veseli se, dobićeš svoju crvenu ružu! Stvoriću je pesmom na mesečini i obojiću je krvlju iz srca svog. Za uzvrat tražim jedino da budeš veran ljubavnik jer ljubav je mudrija od filozofije, koliko god bila filozofija mudra, i moćnija od vlasti, koliko god vlast bila moćna. Krilima joj je boja kao plamen, a plamene je boje telo njeno. Usne su joj slatke kao med, a dah joj je kao tamjan.
Student pogleda iz trave i oslušne, ali nije razumeo šta mu slavuj govori jer je znao jedino ono što piše u knjigama.
No hrast je razumeo i rastužio se jer je jako voleo malog slavuja koji je sagradio gnezdo u njegovim granama.
"Otpevaj mi poslednju pesmu" šapne mu, "ostaću sam samcat kad tebe ne bude".
Tako je slavuj otpevao hrastu pesmu i glas mu je bio kao voda što klokoće iz srebrnog vrča.
Kad je on otpevao pesmu svoju, ustane student i izvadi iz džepa beležnicu i olovku.
"On ima formu" govorio je sam sebi, odlazeći šumarkom, "to mu se ne može poreći, ali ima li osećanja? Čini mi se da nema. Zaista je poput većine umetnika; sasvim je stil, a nema nikakve iskrenosti. Ne bi se žrtvovao za druge. Misli jedino na muziku, a svako zna da su umetnosti sebične. Ali mora se priznati da ima u glasu nekih divnih zvukova. Žalost je što ti zvuci ne kazuju ništa i nisu od nikakve praktične koristi".
I ode u svoju sobu, legne na svoj slamnati krevet i stane misliti o ljubavi; a nakon časka zaspi.
A kad je Mesec zasjao na nebu, odlete slavuj ka ruži i nabode grudi na trn. Cele celcate noći pevao je grudi nabodenih na trn, a hladni kristalni Mesec nagnuo se i slušao. Cele je noći pevao slavuj, a trn mu se zabadao sve dublje i dublje u grudi i živa mu je krv isticala.
Pevao je najpre kako se ljubav rodi u srcu mladića i devojke. A navrh ruže procvetala je divna ruža, latica za laticom redala se kao što se pesma redala za pesmom. Bila je isprva bleda kao magla nad rekom, bleda kao prvo jutro i srebrna poput krila zorinih. Kao sena nizija u srebrnom ogledalu, kao sena ružina u ribnjaku, takva je bila ruža što je procvala na najvišoj grančici.
Ali ružino stablo dovikne slavuju neka se jače pritisne uz trn. "Pritisni jače, mali slavuju" doviknulo mu ružino stablo, "jer će svanuti dan dok još nije dokončana ruža".
Slavuj pritisne jače uz trn, a sve glasnije i glasnije orila mu je pesma jer je pevao kako se rađa strast u duši muškarčevoj i devojčinoj.
A nježna rumen sunula u ružine latice, kao rumen na mladoženjinom licu kad nevesti poljubi usta. Ali trn se još nije bio zabo u srce i ružino je srce bilo još belo jer jedino krv iz slavujeva srca može da zacrveni ružino srce.
A stablo dovikne slavuju neka pritisne jače na trn. "Pritisni jače, mali slavuju" doviknulo mu stablo, "jer će svanuti dan pre no što je dokončana ruža".
Pritisnuo slavuj jače na trn i trn mu dopro do srca i ljuta ga bol probola. Gorka je, gorka bila bol, a sve uznositija i uznositija bila je njegova pesma jer je pevao o ljubavi što se usavršuje u srcu, što ne umire u grobu.
A divna se ruža zarumenela kao rumen na istočnom nebu. Crveneo se rub laticama, a kao rubin crvenelo se srce.
Ali slavuju je sve više slabio glas i krila mu sve laganije lepršala, a oči se zamaglile. Pesma mu je slabila te slabila i on je osećao da mu nešto guši grlo.
A zatim ispeva poslednji pev. Beli ga je Mesec čuo te zaboravio na svitanje i zastao na nebu. Crvena ga je ruža čula, sva zadrhtala od zanosa i rastvorila latice hladnom jutarnjem povetarcu. Jeka ga je odnela u svoju purpurnu pećinu u brdima i probudila pastire iz sna. Preleteo je preko trske kraj reke i ona je javila moru glas.
"Gledaj, gledaj" uzvikne ružino stablo, "ruža je sada savršena"! Ali slavuj mu nije odgovorio jer je ležao mrtav u visokoj travi, s trnom u srcu.
A u podne otvorio student prozor i pogledao: "Divna li slučaja" uzviknuo, "evo crvene ruže! Otkad živim, nikad nisam video ovakvu ružu. Tako je divna da verovatno ima dugačko latinsko ime" i on se nagnuo i otrgnuo je.
Nataknuo zatim šešir i pohrlio k profesorovoj kući s ružom u ruci.
Profesorova je kći sedela na vratima i motala na vitlo modru svilu, a psetance joj ležalo do nogu.
"Rekli ste da ćete plesati sa mnom ako Vam donesem crvenu ružu" reče student. "Evo najcrvenije ruže na svetu. Večeras ćete je nositi kraj srca, a kad budemo plesali, pričaće Vam ona kako Vas ljubim".
Ali devojka se namršti:
"Bojim se da mi neće pristajati uz haljinu" odgovori ona, "osim toga, kancelarov mi je bratanac poslao prave dragulje, a svako zna da su dragulji vredniji nego cveće.
"Kunem se zaista, Vi ste jako nezahvalni" reče student zlovoljan i baci ružu na drum gde je pala u jarak i kola je pregazila točkom.
"Nezahvalna" reče devojka. "Reći ću Vam nešto, Vi ste jako surovi; a napokon, ko ste Vi? Samo student. Mislim da Vi nemate ni srebrne kopče na cipelama kao što ih ima kancelarov bratanac" i ona ustade i ode u kuću.
"Kako je ljubav glupa" reče student odlazeći. "Nije ni napola toliko korisna kao logika jer ne dokazuje ništa i uvek kazuje ono što se ne događa i navodi te da veruješ u nešto što nije istina. Zaista je sasvim nepraktična, a kako je u naše doba glavno biti praktičan, vratiću se ja filozofiji i učiću metafiziku".
Vratio se dakle u svoju sobu, izvadio veliku prašnjavu knjižurinu i uzeo da čita.


Oskar Vajld


Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Bajka o - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 5 Icon_minitime3/12/2010, 9:37 am

Bajke sveta - Vijetnam


ČUDESNI CVET

Živeo jednom jedan mladic po imenu Do Lam, sam i neoženjen. Njegova njiva se nalazila na kamenitoj strani i on je morao da radi danju i nocu kako bi dobio nešto ploda. Sunce ga je jako peklo u leda i njegov znoj je kapao po kamenu, ali Do Lam nije prestajao da radi.
Prošlo je neko vreme, i najednom je usred kamena izrastao divan cvet. Imao je sveže zeleno lišce okrenuto suncu, a belo-ružicasti cvet prelivao se kao biser. Kada bi naleteo vetric, cvetovi i lišce bi trepetali, ispuštajuci zvuke koji su podsecali na najlepšu pesmu.
- Kakvo je to cudo - iznenadeno uzviknu Do Lam. - Iz kamena je izrastao tako divan cvet i još zna da peva.
Otada je cvet pevao Do Lamu svakog dana kada bi došao na njivu da radi. Ako bi se mladic umorio, cvet je još lepše pevao i Do Lamu bi se vracale snaga i bodrost.
Jednog jutra Do Lam ugleda na njivi tragove divljeg vepra, koji je projurio poljem i zgazio cvet. Stabljika mu se prelomila i cvet je tužno visio. Mladic pritrca, ispravi cvet i rece:
- Divni cvete, ovde ima mnogo divljih svinja, svaka nesreca može da ti se dogodi, zato ce biti najbolje ako te odnesem svojoj kuci!
Onda Do Lam uzme motiku, iskopa cvet i ponese ga kuci, pa ga ponovo posadi u kamenu stupu ispod svoga prozora.
Uvece, kada bi se vratio sa njive, mladic je pleo od bambusove trske korpice, kape, šešire, a cvet mu je ispunjavao sobu najprijatnijim mirisom i pevao najlepše pesme, tako da se mladic osecao srecnim.
Jedne noci u kolibi Do Lama zablistaše razne boje i svetiljka poce da gori jace. Mladic se beše tako udubio u svoj posao da to nije ni primetio. Divni cvet se najednom otvori i pojavi se divna devojka u beloj haljini. Zvonkim glasom, kao zvon zvona, pevala je divne pesme. Srebrna svetlost i prijatni mirisi ispunjavahu celu sobu, ali Do Lam, kao ni pre, nije ništa primecivao.
Najednom svetlost lampe blesnu kao munja i devojka u beloj haljini iskoci iz cveta, njene rumene usne su se smešile kao procvetala ruža. Ona pride Do Lamu i stavi mu ruku na rame. Tek tada je mladic ugleda i, zapanjen njenom lepotom, ne mogaše ni rec da progovori, a kada pogleda on na prozor, vide da tamo više nema cveta.
Onda su Do Lam i devojka u beloj haljini postali muž i žena. Izjutra su sada oboje odlazili u planinu i radili u polju, a kada bi pao mrak, oni su se veselo vracali kuci osvetljavajuci put fenjerom. Uvece je Do Lam, kao i ranije, pleo bambusove kape i korpe, a žena mu je pomagala i pevala divne pesme.
Kada bi došao pijacni dan, Do Lam je odnosio svoje i ženine proizvode i prodavao ih, a za taj novac donosio kuci pirinca i sve drugo što je bilo potrebno za život. Tako su dani dvoje mladih proticali radosno i srecno.
Vec posle dve godine koliba Do Lama se pretvorila u divnu kucu. U velikim pletenim korpama cuvao se pirinac, a u velikom toru nalazila su se krda bivolica, ovaca i koza. Bogatstvo je zavrtelo glavu Do Lamu, i svaki posao, sem razmišljanja o samom sebi, poce da smatra nepotrebnim. Do Lam nije više hteo da radi u polju niti da plete šešire. Uzeo bi kavez sa pticama, corbi-kaljan, i odlazio da šeta.
Kada bi žena poslala Do Lama da kupi na pijaci konac za šivenje ili srp, on bi kupovao kokošku i vina a onda kod kuce jeo sve dotle dok ga ne bi zaboleo stomak.
Kada bi žena zamolila Do Lama da pode na njivu da radi, on bi govorio kako ga bole noge, a kada bi mu uvece predložila da plete korpe i šešire, on bi se izgovarao da mu je oslabio vid, tako da ne može razlikovati bambusovu trsku od sopstvene ruke.
Jednom je žena kazala Do Lamu:
- Naš život još nije tako obezbeden da bismo mogli živeti bez rada.
Te reci razjariše Do Lama, oci mu se napuniše krvlju. Rekao je samo jedno zlobno: "Hi!", pa i ne pogledavši ženu, dohvatio kavez sa pticama i pošao u šetnju.
I dok je jednom žena Do Lama sedela i radila, pod prozorom se pojavi divan cvet i iz njega izade ptica šarenih krila i zlatnog repa, pa zapeva:
Uzalud se rascvetao mirisni cvet, Uzalud lampa sjajnije sija, Mladic je, avaj, postao lenj, Lepotice, hajde sa-mnom, na moja krila!
Plamicak u lampi zasvetle jace, ptica ulete kroz prozor i spusti se pred noge lepotice. Lepotica sede na pticu i ova zamaha svojim šarenim i zlatnim krilima i odlete sa lepoticom.
šum krila razbudi Do Lama, koji je vec spavao na mekoj postelji posle obilne vecere. Cim je ugledao cudnovatu pticu kako mu odnosi ženu, Do Lam skoci sa postelje i jurnu za njom. Ali kad je ispružio ruku, mogao je ptici da istrgne samo jedno pero. Do Lam ga je gledao i cudio se kako blista.
No, Do Lam se brzo umirio. Sada ga više nije niko prekorevao zbog besposlicenja, i po ceo dan je samo jeo i pio i šetao se sa kavezom u ruci.
Da ne bi oskudevao, Do Lam je prodavao jednu po jednu stvar i uskoro je rasprodao sve: pirinac, bivolice, krave, koze i svinje. Najzad mu je ostala samo jedna rogozina, koju je isto tako hteo da odnese na pijac, ali je sa iznenadenjem primetio da su s njene donje strane naslikane dve slike: na jednoj su Do Lam i njegova žena, kako rade na njivi i gledaju u pozlaceni pirinac koji zri, a na drugoj se videla Do Lamina žena kako plete i Do Lam kako izraduje korpice i šešire od bambusove trske. Kuca im je bila puna pirinca, a u toru bivolice, krave, koze i svinje.
Onda se Do Lam seti svoga nekadašnjeg života i zaplaka od tuge. Podiže oci ka nebu i zavika:
- Eh, Do Lam, sam si kriv za svoju nesrecu!
Onda razbi kavez, pusti slavuja u prirodu, a sutradan je dohvatio motiku i uputio se na svoju njivu. Posle napornog rada na njivi, Do Lam je uvece, kod kuce, ponovo pleo šešire i korpice. I tako poce da se trudi kao i pre i da radi danju i nocu.
Jednom je Do Lam našao pero koje je istrgao iz pticijeg repa, stavio ga na dlan, ali ga vetar dohvati i odnese na kamenu stupu, gde je rastao divan cvet. Kada se seti cveta, Do Lam proli mnogo suza od tuge, i one pokapaše po kamenoj stupi.
Tada najednom Do Lam ugleda kako pero negde odlete a iz kamene stupe se pojavi pupoljak koji je sve brže rastao ka nebu. Onda iz njega potece divan miris i ispuni sobu, a u isto vreme zacu se i divna pesma:
Divni cvet se rascvetao, pušta nežni miris,
Lampa ponovo sjajno svetli,
Trudi se Do Lam dan i noc,
A devojka mu šalje pozdrav svoj.
Kada se pupoljak pretvorio u raskošan cvet i kada se cvet otvorio, Do Lam radosno ugleda kako iz njega izlazi lepa i mlada žena, u kojoj brzo prepozna svoju ženu.
Lampa zasija jace i žena u beloj haljini sede kraj Do Lama. Cvet odmah išceze.
Od tog dana Do Lam i njegova žena se više nikada nisu razdvajali. Oni su s pesmom, kao i ranije, radili na svojoj njivi, a uvece pleli od bambusove trske šešire i korpice. I ponovo je potekao njihov srecan život, mirisan kao cvet i sladak kao med.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Bajka o - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 5 Icon_minitime7/12/2010, 2:10 pm

FARHAD I ŠIRIN
(Ruska bajka)
Nekada davno, kada su ptice i zveri umele da govore, a ruže su u stvari bile zacarane devojke, živeo je u jednoj dalekoj zemlji nekakav siromah.
Siromah je imao sina Farhada.
Ostari siromah, sseti da mu se kraj bliži i pozva svoga sina, te mu rece:
- Ja nemam ni zlata ni srebra, nemam šta da ti ostavim u naslede, osim ove motike, sine moj. Ako budeš radio, biceš i srecan. Zbogom. Zajedno sa mnom pokopaj i ovaj kovcežic, ne otvaraj ga, jer ce se nesreca dogoditi.
Tako siromah umre.
A Farhad ne ispuni ocev zavet, nego, iz radoznalosti, otvori kovcežic. U njemu nade jedno ogledalce.
Pogleda Farhad u ogledalo i vide u njemu cvetnu livadu, a po livadi se šetaju lepotice. Medu njima beše jedna - lepa i prelepa, baš kao vila. Farhad ne mogade odvojiti oci od nje i sruši se na zemlju bez svesti.
Dugo bi tako Farhad ležao da k njemu ne dode njegov drug Šapur.
Vide Šapur kako njegov drug leži kao da je mrtav, a u ruci stegao ogledalo.
Šapur uze ogledalo i ugleda lepoticu: lice joj kao u vile, oci kao u gazele, kosa kao sunce sija. Sunce i mesec se prepirahu oko toga postoji li na svetu lepše devojke od nje.
Šapur istrca na ulicu, zahvati vode iz bunara i pljusnu njome Farhadovo lice. Farhad dode k sebi, ugleda ogledalo u rukama Šapurovim i odmah se seti nepoznate lepotice. I smrknu se Farhad, tuga ga obuze, ništa ne može ni da okusi.
Tugovao on tako, tugovao, i reši najzad da pode sa Šapurom da traži prekrasnu vilu.
Preko mnogih stepa i brda su prošli, u mnogim gradovima boravili.
I tako dodoše do grada Begovata. Oko njega se behu nadnele visoke planine.
Farhad pogleda i zacudi se. Iako beše leto, drvece ne beše zeleno, nego lišce sa njega opadaše, kao u duboku jesen. Poda behu suva, a biljke uvele. Kraj presahnulih kanala stajali su ljudi izmršaveli od teška i naporna rada. Motikama i ašovima su kopali stenu.
- Ej - povika Farhad - ko ste vi i zašto kopate stenu?
I ljudi mu ispricaše kako vec tri godine kopaju u steni kanal za navodnjavanje, kako bi pustili vodu u grad.i oživeli polja i vrtove koji su se osušili od žege i vruceg vetra garmsila.
Tri godine vec ima kako ljudi prolivaju suze i znoj, iznureni od preteškog rada, a stena, jaka kao gvožde, ne može se razbiti, tako da su svi napori uzaludni.
- Šapure, prijatelju moj - rece Farhad - ovi ljudi umiru od gladi i žedi.
I Farhad, zasukavši rukave, uze u ruke ocevu motiku i udari po steni. Velika snaga beše u Farhadovim rukama, pa ipak stena se ni ne pomaknu, a motika ode sva u komade. U besu, Farhad naredi da mu se donesu svi pijuci i
ašovi, založi vatru u kovacevom ognjištu, pretopi ih sve i iskova, zajedno sa Šapurom, jedan veliki ašov, koji ni stotinu ljudi ne bi mogli pomaci s mesta.
Farhad uze u jednu ruku ašov, zamahnu njime, zamahnu još jedanput - i stvori se kanal veci od onoga koji su ljudi kopali vec tri godine. Farhad udari još jedanput ašovom, pa onda još jedanput - i planina sva zadrhta. Sruši se stenje. Obradovaše se ljudi i stadoše da pomažu Farhadu.
Gradom Begovat vladala je tada sultanija Gulcehra, koja imadaše rodaku Širin.
Širin je posmatrala sa visoke kule i videla kako jedan snažan junak ruši planinu. Tada ona otrca svojoj tetki Gulcehri i, umiljavajuci joj se, izmoli je da pode i vidi junaka.
- Ja sam se zaklela da cu se udati za onoga ko okrene Sir Darju u Gladnu stepu - rece Širin.
A Farhad se beše toliko zaneo u posao da ni ne primeti kada je došla sultanija Gulcehra sa Širin.
Htede Farhad da obriše znoj sa lica, zastade za trenutak i pogleda one koji se behu okupili oko njega, a u tom casu vetar zadiže zar sa lica Širin - i Farhad vide onu istu lepoticu iz ogledala.
Samo mu se ote jedan uzdah iz grudi i Farhad pade na zemlju bez svesti.
Svi se zacudiše šta se to desi sa Farhadom. Samo je njegov verni prijatelj znao šta je posredi, ali se ne usudi ništa da kaže.
Kad Farhad dode k sebi, pogleda Širin i ne skide ociju sa nje. Postide se Širin i pogleda Farhada samo ispod trepavica, koje behu nalik na oštre strele.
I odjednom devojka zateže uzde konju, ovaj se prope i pojuri. Konj se spotace i stade hramati. Farhad dotrca, uhvati jednom rukom konja zajedno sa Širin, stavi ga sebi na leda i potrca. Kada dotrca do dvorca, spusti konja zajedno sa prekrasnom princezom kraj kapije.
Farhad ode bez reci, cak ni ne pogleda Širin. Lepotica se zacudi i nekakva tuga joj se svali na srce.
Što je Farhad dalje odlazio, sve mu je teže bilo. "Zar može ona, onako tanana, rodena u svili i baršunu, da zavoli mene, prostog kamenoresca?"
I on ne htede da se vrati na kanal, vec pode u planinu, sede na kamen i nasloni glavu na ruke.
A sultanija Gulcehra priredi gozbu u cast nepoznatog neimara. I glasnici pohitaše da traže Farhada. Tražili su ga, tražili, ali ga ne nadoše i vratiše se sultaniji. Tek ga poslednji glasnik pronade na samom vrhu planine.
Dovedoše Farhada u dvorac, posadiše ga na pocasno mesto.
Farhadu beše milo što može da vidi Širin, ali ne znadaše šta da cini.
I zapoce vesela gozba. Odjekivahu dutare, a devojke, vitke ko gazele, plesahu. A mladici se naticahu u snazi i veštini. Sve je bilo divno: i pesme, i jestiva, i igre, samo tu ne beše Širin. Farhad postajaše sve tužniji i mracniji.
Tada izide pred goste Širin. Lica gostiju se ozariše. Muzika je veselije odjekivala, igracice su se sve brže okretale. A Farhad i Širin nikoga nisu gledali. Za sve vreme gozbe niti su jeli niti pili, vec su samo jedno drugo posmatrali.
Iznenada se pojaviše izaslanici iz carstva Iran. Glas o lepoti Širinoj preneo se po citavom svetu i tako dode i do padišaha te zemlje - starog i celavog Hosrova. Hosrov reši da dode do takvog blaga i posla prosce Gulcehri.
Tuga smeni veselje, ucutaše zlatostruni sazi, nigde se smeh ne cuje. Gulcehra je znala da ce se Hosrov ako ga odbije, razgneviti, i da ce krenuti u rat protiv Begovata, rušeci sve pred sobom.
- Ej, ženo - rece izaslanik Gulcehri - moj gospodar Hosrov, car nad carevima, stoji na granici tvoje države sa mnogobrojnom vojskom i porucuje ti: "Ako princeza Širin ne pode za mene, ni kamena na kamenu necu ostaviti od Begovata, a ohola Širin i ti poci cete, sa konopcem oko vrata, za mojim konjima. Odgovaraj!"
Gulcehra pognu glavu i rece izaslanicima:
- Princeza Širin je još mlada, ona je nežna i plašljiva kao divokoza džejran; Širin voli strele, konje i lov, a na udaju ni ne pomišlja.
Hosrov se razgnevi što ga Širin odbi i pode s ogromnom vojskom na grad sultanije Gulcehre.
Hosrovljeva horda se kao crni oblak približila zidinama grada Begovata.
Stadoše da dobuju veliki ratni doboši, zacuše se bakarne trube, zapališe se vatre. Gradani podoše na zidine da se brane od neprijatelja.
"Meni nije mesto ovde, u gradu", rece u sebi Farhad, "muškarcu ne prilici da se krije od neprijateljskih strela."

Farhad pode na planinu, izlomi svojim gigantskim ašovom dve stene, od kojih svaka beše velika kao kuca, i stade ih u vazduh bacati i na ruke docekivati.
Kada neprijateljski vojnici to videše, tako se uplašiše da otrcaše Hosrovu.
- Veliki šahu - rekoše oni - tamo, na planini, strašni div se igra stenama kao jabukama.
Hosrov izide iz šatora, stavi dlan iznad ociju i vide kako na planini odista stoji snažan junak i baca uvis stene.
- Ej, covece! - povika Hosrov - ko si i šta tamo radiš?
- Ja sam bacac kamena - odgovori Farhad, a ni disanje mu ne beše ni malo ubrzano, iako svaka stena imadaše u sebi po cetrdeset pudi. - Odlazi odavde, šahu Hosrove, zajedno sa svojim vojnicima, inace cu ja ove igracke poceti da bacam u tvoj logor.
A Hosrov se ne uplaši, nego naredi cetrdesetorici odabranih vojnika u zlatnim šlemovima i sa zlatnim štitovima da podu na planinu i da dovedu Farhada, živog ili mrtvog.
Cetrdeset vojnika krenuše na planinu, a Farhad hitnu na njih stenu tako da od njih ni mrlja ne ostade.
A šaha Hosrova obuze silan gnev. Posla još cetrdeset odabranih vojnika, ali i oni behu iste sudbine.
Hosrov htede da pošalje na Farhada celu svoju mnogobrojnu vojsku, ali mu tada pride lukavi vezir i šapnu mu na uvo:
- Nedostojno je velikom šahu, sa mocnom vojskom, da se bori sa nekakvim kamenorescem. Ako ti, o, šahu, pobediš Farhada - slava tvoja ce biti veca, a ako tebe pobedi Farhad, što alah nece dopustiti, sramota ce se sruciti na tvoju glavu.
- A šta ti savetuješ? - ljutito rece Hosrov. - Brže govori, inace cu dželata pozvati i. . .
- Zašto da zoveš dželata - odgovori lukavi vezir - gde se ne može pobediti macem, pobeduje se umom. O, šahu, ti želiš ruku lepotice Širin. Ona mašta o sreci narodnoj, i prica se da se zaklela da ce se udati za onoga ko prvi prokopa kanal kroz planinu i pusti vodu na zemlju Gladne stepe, koju iscrpljuje suša.
Hosrov se još više razgnevi na svoga vezira i povika:
- Ja sam veliki šah velike države, a ne zemljoradnik umazan glinom. Šta, zar hoceš da me prinudiš da u ruke uzmem ašov i da kopam zemlju? Ne, to se nece desiti.
Vezir se lukavo osmehnu i dade savet Hosrovu.
I poslaše Hosrov i vezir poslanike u Begovat. Dodoše oni u dvorac Gulcehre.
Nisu vikali, nisu pretili ratom, laskavo i smerno su se osmehivali i klanjali se do zemlje.
- Naš šah - rekoše oni - hteo je samo da iskuša hrabrost Begovacana. I on izražava svoje divljenje i poštovanje prema njima. Ne želi Hosrov silom da stice naklonost lepotice Širin. Ne. Hosrov je cuo da ce predivna Širin poci za onoga ko prvi okrene reku Sir Darju u Gladnu stepu. Nije li tako?
Tada se diže Širin, spusti stidljivo svoje prekrasne oci i rece samo jednu rec:
- Da.
Poslanici se pokloniše i skromno se udaljiše. Uskoro stiže u dvorac, u pratnji raskošne svite, i sam šah Hosrov.
- O, najslada medu svim princezama - rece on -ja cu pokušati da ispunim tvoju želju. Nocas ce Sir Darja poteci suvom zemljom Gladne stepe.
Širin se iznenadi. Nešto je steže u srcu, jer je lepota i junaštvo Farhadovo behu u samo srce ranili. Pohita ona, sa svojim dvorkinjama, iz dvorane u kojoj Gulcehra beše primila Hosrova i potrca u svoje odaje.
Širin naredi da se okupe glasnici i zapovedi im da podu na sve strane, zaustavljajuci se kraj svake kolibe, svakog kucerka, svake kuce, da u doboš lupaju i objave:
"Ljudi, onaj ko danas bude okrenuo Sir Darju u Gladnu stepu, dobice ruku princeze Širin."
Otrcaše glasnici na sve strane, pronoseci tu vest.
Kada cu poziv glasnika, Farhad zgrabi svoj ašov i pode na kanal. Zadrhta, zaljulja se planina pod snažnim udarcima ašova, polete kamenje, pregradujuci put brzoj reci.
Hiljade ljudi sjati se da posmatra junaka Farhada, hiljade ljudi dade se na posao, kako bi pomogli Farhadu u njegovom plemenitom poslu.
A Gulcehra priredi u dvorcu veliku gozbu u cast šaha Hosrova. Pade i noc. Usred gozbe u salu necujno ude vezir Hosrovljev i šapnu na uvo nešto svome gospodaru. Tada se Hosrov diže i, poklonivši se Gulcehri, rece:
- O, mudra Gulcehro, želja tvoje rodake, predivne Širin, ispunjena je. Voda tece u stepu.

Svi pojuriše na krov dvorca.
Širin ugleda kako u daljini blista mesec u cistom i prozracnom ogledalu vode. O njoj je narod toliko maštao - to beše voda.
Hoerov se još dublje pokloni:
- O, Širin, ispuni svoje obecanje.
Zašto se tako bolno steglo Širinino srce? "O, Farhade. gde si?" mišljaše Širin. U bezumnoj tuzi, htede ona da se baci u provaliju, ali je bila dala svoju rec. Ako se baci i pogine, Hosrov ce se tada svetiti. Od grada nece ostaviti ni kamen na kamenu, a narod ce pobiti.
A Širin nije znala da se pod mesecevim zracima nije blistala voda, vec da to behu asure ciji je sjaj odbijao svetlost, i da one behu prostrte po zemlji i stepi, po naredenju lukavog vezira.
I otpoce svadbena gozba.
Kao mesec na tamnom nebu blistala je neopisivom lepotom Širin medu Hosrovljevim gostima. Na usnama prekrasne neveste lebdeo je osmejak, a u ocima - suze. Srce njeno cepalo se i želelo da se otrgne tamo kuda ga je zvala ljubav. "Nadi ga, nadi ga!" ridalo je srce.
Zavijali su karnaji, udarali su doboši. Sto je bio pun i prepun raznoraznih jela: pilava, pecenih ovnova, kokošaka, vina, oraha, slatkiša - svega beše tu u izobilju.
Tako Širin postade Hosrovljeva žena.
Svanu jutro, i nocna varka išceznu zajedno sa jutarnjom izmaglicom. Širin i ostali videše da tu nema nikakve vode.
Ljudi se baciše na varalicu Hosrova, ali se on samo smejaše, okružen silnom vojskom.
Neutešna, prevarena, Širin prolivaše suze.
Bajka o - Page 5 Shirin2 A Farhad je celu noc radio bez odmora. Svojim snažnim ašovom lomio je stene i bacao u reku, ali ih bujica odnosaše sobom. Obuze gnev Farhada te dograbi planinu, nape se i pomeri je s mesta.
Zapeva Farhad pesmu o lepotici Širin, o sreci i ljubavi. Još samo malo, i reka ce promeniti svoj tok! Tada Farhad zapita:
- A gde je Širin? Neka dode i pogleda kako ja radim! Svi cutahu pognutih glava. Cutao je i Farhadov prijatelj Šapur. Samo je vetar tužno zašumeo:
- Farhade, Farhade, Širin je postala Hosrovljeva žena. On ju je prevario, ona ga ne voli!
Strašnom vešcu potresen Farhadu se ucini da mu vetar kaže: "Voli ona Hosrova."
Ne htede više Farhad da sluša šta mu vetar šapuce. On samo cu kako mu srce tiho rece: "Zašto da pevaš, Farhade - slavuj ne peva tebi. Zašto da gledaš, Farhade - oci lepotice ne gledaju tebe. Zašto da dišeš, Farhade - ruže mirišu u tudem vrtu."
U ludome bolu, polete Farhad prema gradu. Na njegovoj steni stajala je Širin, gorko placuci.
Kad Farhad vide svoju ljubljenu, pode k njoj, ali izmedu njih se valjala brza Sir Darja. Pruži Farhad ruku lepotici Širin i skameni se od tuge.
Pode Širin ka Farhadu, gorke suze prolivajuci, i pretvori se u kristalno prozracnu recicu.
I dan-danas stoji u blizini Begovata na obali Sir Darje velika stena Farhad, a njoj u susret, u dubokoj dolini, teku tihe suze lepotice Širin.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Bajka o - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 5 Icon_minitime8/12/2010, 2:21 pm

ZLA ZENA


Nekada davno u nekoj dalekoj zemlji setao covek sa zenom preko tek pokosene livade... Covek zadivljen lepotom prirode rece:

- Zeno, vidi kako je lepo pokosena ova livada!
Zena mu odmah odgovori:
- Nije to pokosena nego strizena livada!
A covek opet:
- Bog s' tobom, zeno! Gde si ti cula da se livada strize? Livada se kosi, evo pogledaj vide se i tragovi kosenja...
Tako su se njih dvoje ubedjivali neko vreme dok na kraju zena nije stala ispred muza i iduci unazad pocela da mu radi prstima kao kada se sece makazama ispred ociju i da vice:
- Strizeno, strizeno, strizeno!!!

Kako je setala unazad i nije gledala kuda ide nagazi na gomilu sena i upade u duboku jamu... Muz onako besan samo produzi dalje I ode kuci... Ali nakon nekoliko dana coveka prodje bes pa poce da ga grize savest sto je ostavio zenu. Onda spremi uze u torbu i podje do one livade da nadje rupu i izvuce zenu napolje ako je jos uvek ziva... Kad je nasao jamu on baci uze i poce da vice zeni da se uhvati ako je jos dole... Kad se uze zateglo on poce da vuce ali kad bese pri kraju vide da se za uze uhvatio djavo, sa jedne strane crn a sa druge beo, a ne njegova zena. On htede da pusti uze ali u tom trenutku djavo povika:

- Nemoj da pustas ko Boga te molim. Izvuci me molim te, ako neces da mi pomognes a ti me ubij cim izadjem, samo me nemoj vracati dole u rupu.
Covek se sazali na djavola pa ga izvuce napolje a ovaj ga odmah upita:
- Prijatelju, kakva je sreca tebe dovela do ove jame?
A covek mu isprica da mu je tu upala zena pre nekoliko dana i da je dosao da je izvuce.
Djavo na to uzviknu:
- To je tvoja zena, ono zlo? I ti si sa njom uspeo ziveti? Pa si jos dosao i da joj pomognes? Svaka ti cast!!! Ja sam u tu rupu upao pre nekog vremena, u pocetku sam pokusavao da izadjem ali kako nisam uspeo pomirio sam se sa time i cak sam se navikao na takav zivot... Ali od kada je tvoja zena upala ja hocu ad poludim. Toliko zlo nikada nisam video, pa vidis ovu stranu sto je bela, ta strana je pobelela od njenog zla jer je bila okrenuta ka njoj. Da ja tebi kazem prijatelju, zaboravi da si ti nju ikad poznavao a ja cu ti se sada oduziti za ovo sto si me spasao.

Onda se djavo sagnu i ubra neku travku sa zemlje i dade je coveku pa mu rece:
- Drzi ovu biljku... Ja sada idem pravo u carev dvorac pa cu tamo uci u princezu... Ona ce se tesko razboleti, dolazice lekari sa svih krajeva sveta ali ja necu izaci sve dok ti ne dodjes. Ti ponesi tu travu sto sam ti dao pa se pravi kako je lecis, ja cu izaci i ti ces postati bogat covek. Covek stavi travu u torbu i pokupi uze a djavo nestade...

Posle nekoliko dana cuje on da je princeza bolesna i da je car pozvao lekare iz celog kraljevstva da je lece. Medjutim bas kao sto je djavo rekao, niko nije uspeo da je izleci... Onda covek uze torbu sa travom i zaputi se ka zamku, pravo ode kod cara i rece mu da moze pomoci princezi, da je on vec nekoliko djavola isterao svojim travama... Kad je usao u princezinu sobu pridje krevetu a djavo kad ga ugleda povika:
- Stigao si prjatelju?
- Stigao sam, odgovori covek...
- Dobro je! Ti se pravi sada kako nesto radis oko princeze, ja sad odlazim kako smo se dogovorili... I nemoj me traziti vise, sada sam ti se oduzio sto si me spasao.

Djavo to rece, iskoci iz princeze i nestade... Princezi ubrzo bese mnogo bolje a car cim vide da mu je covek izlecio cerku napravi veliko slavlje i dade mu princezu za zenu. Posle nekog vremena onaj isti djavo udje u cerku drugog cara iz susednog kraljevstva koje je bilo mnogo vece i jace. Odsvuda su dolazili lekari i pokusavali da izlece devojku ali bez uspeha... A onda je rec stigla do tog drugog cara kako je covek izlecio princezu njegovog komsije. On odmah napise pismo svom komsiji da posalje zeta da mu izleci cerku...

Kada je pismo stiglo covek rece da je on to sve zaboravio i da ne zna vise ni koju je travu koristio niti kako da je izleci. Medjutim ovaj drugi car zapreti da ce napasti komsiju vojskom ako ovaj ne dodje... Kako je situacija postala veoma ozbiljna covek malo razmisli pa uze torbu i podje na put. Kad je stigao on brzo ode do te druge princeze u sobu... Cim je usao djavo ga prepozna pa rece:

- A prijatelju, pa sta ces ti ovde? Zar ti nisam rekao da me ne trazis vise?
- E moj prijatelju, rece covek, nisam ja dosao zbog tebe nego sam dosao da vidimo sta cemo da radimo... Ona moja zla zena je izasla iz rupe pa nas sada trazi po kraljevstvu. Ali ajde sto mene trazi nego se okomila da tebe nadje i da ti se osveti sto mi nisi dao da je izvucem iz rupe posto sam tebe spasao...

Djavo kad to cu odmah bez reci iskoci iz princeze i pobeze... Nikad ga vise niko nije video od tada... A covek dobi pola kraljevstva od tog drugog cara kao poklon pa se vrati kuci svojoj zeni gde je ziveo srecno do kraja svog vremena.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Bajka o - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 5 Icon_minitime10/12/2010, 11:21 pm

ABA, TIGAR, DECACI I VATRA

Bilo je to u vreme kada su životinje govorile. Živela je tada jedna stara žaba, po imenu Kaovao, u kuci sa krovom od palminog lišca, sasvim duboko u tamnoj prašumi, gde je drvece toliko visoko da mu krune doticu nebo. Njen muž bio je tigar i zvao se Manugva. Svakog jutra on bi izlazio da lovi i vracao se pred vece, kada je sunce nestajalo u tami koja se probijala kroz granje osvajajuci šumu.
Jednoga dana Kaovao, tražeci palme da popravi krov, nade dva jajeta tako jednaka da sa mnogo nežnosti rece:
- Ovo su moji blizanci.
Pokupila ih je i odnela kuci da ih izleže. Nakon nekoliko dana rodiše se dva decaka. Decaci su rasli tako brzo da su zacas vec govorili, hodali i igrali se po celoj kuci. Kaovao ih nazva Jureke i Amanašaka. Kad se Manugva vratio pod noc, nije bio mnogo zadovoljan tom decom što su se izlegla iz jaja; uz to mu je bilo vrlo cudno što su rasla tako brzo. Ipak, nije se protivio da ih Kaovao odgaji.
Jureke i Amanašaka išli su svakog dana u lov i vracali se pred vece. Kaovao ih je docekivala i slala na reku kraj same kuce da se okupaju. A kad bi se vratili,stara žaba Kaovao vec je imala gotovo jelo. Ali cudno je bilo to što niko nije znao odakle Kaovao uzima vatru da skuva jelo. Decaci su sumnjali da je stara krije negde u kuci. Zato se dadoše na traženje po svim kutovima, ali nikako im nije polazilo za rukom da nadu vatru. Pa ipak, svakoga dana, kad bi se vratili sa reke, Jureke i Amanašaka dobijali su toplu veceru, kao da je tek skinuta sa vatre.
Jednoga dana kad izidoše da love, Amanašaku pade na pamet jedan plan, koji odmah i saopšgi Jureku.
- Hajde da probamo možemo li nadmudriti Žabu _ rece Amanašaka uzimajuci brata za ruku i sedoše na jedan proplanak.
- Ali kako? - pitao je Jureke iznenadeno. - To ce biti vrlo teško!
- Ne brini. Radi što ti kažem i pažljivo gledaj šta cu sad uciniti: najpre cu te oslepiti na jedno oko.
I govoreci to, oslepi Jureka na jedno oko. Zatim mu namesti drugo oko na zatiljak. Onda mu dade savete kako da postupe da im plan uspe.
Sledeceg dana u svitanje, stara povika decacima:
- Hajde, dižite se, treba ici u lov!
- Ne vidim ništa - rece Jureke. - Ne mogu ici _ i briznu u plac.
Kaovao mu pogleda u oci i videci da je slep, posla ga da legne u cincoro, visecu indijansku postelju. Amanašaka ode sam u šumu. Pred noc, kad se vratio, predao je staroj ono što je ulovio i ode na reku.
Tada Jureke, koji je ležao u cincoru okrenut slepim okom prema zidu, a okom na zatiljku motreci na staru, vide kako se ova savi u jednom kutu, nacini nekoliko pokreta grlom i zvtim, otvorivši usta, izvuce vatru, koja joj je kuljala baš iz grla. Skuva veceru i ponovo skloni vatru na isto mesto gde je i bila.
Kad se Amanašaka vratio sa reke, jelo je bilo gotovo. Amanašaka još nije znao odakle Žaba uzima vatru. Zato, te noci, dok su Kaovao i Manugva spavali, privuce se cincoru Jureka i upita ga:
- Jesi li vido odakle Kaovao uzima vatru?
- Video sam da je uzima iz grla - odgovori Jureke. Amanašaka ponovi iznenadeno:
- šta kažeš, iz grla je uzima! Tada Amanašaka povrati vid Jureku i oko mu opet sa zatiljka premesti na njegovo mesto.
Od tada su Jureke i Amanašaka znali tajnu Kaovao Žabe; i o tome nisu više govorili. Svakoga dana išli su u lov, kao što su cinili i pre.
Ali jednom prilikom Manugva, koji je vecito bio gladan, rece Žabi:
- Decaci su vec vrlo veliki. Debeli su. što ne bismo od njih napravili dobar paprikaš?
- Vrlo dobro - rece Žaba Kaovao -ja cu se za to postarati.
Jureke i Amanašaka culi su taj razgovor i kad je Manugva izašao iz kuce, docepaše Žabu, poceše je tresti: tup, tup, tup, dok vatra koja joj je bila u grlu ne ispade iz usta. Posle staviše žabu u šerpu i skuvaše je.
Zatim odluciše da se pretvore u cvrcke i popnu se na krov kuce, da sacekaju Manugvu. Gore, na krovu, zapevaše: "šidišidi, šidišidi, šta ce reci tigar Manugva kad se vrati, šidišidi, šidišidi."
Kad se smrklo, dode Manugva veoma gladan. šerpa se pušila na istom mestu kao i svakog dana. Manugva pomisli da je to paprikaš od mesa i kostiju blizanaca. Navali da jede, a kad je došao do dna, izvadi jednu glavu, pogleda je i bi mu jasno da je ono što je jeo sa toliko apetita bila Kaovao, njegova žena, stara žaba.
Sav zapanjen diže se sa poda i u istom trenutku padoše sa krova dva cvrcka. "šidišidi, šidišidi" - pevali su.
Cvrcci su pevali i igrali i Manugva brzo shvati da ti cvrcci nisu niko drugi do Jureke i Amanašaka. Pokuša da ih zgazi nogama, ali su oni bili tako hitri da se jednim skokom nadoše iza Manugva, a drugim opet ispred njega.
I onda blizanci hitro pobegoše i odoše daleko, veoma daleko.
Manugva je hteo da osveti Žabu. Odluci da pode da traži Jureke i Amanašaka. Oni su bezbrižno išli od jednog mesta do drugog i zaustaviše se pod jednim drvetom da jedu med iz saca. Uzveraše se do jedne grane i stadoše se sladiti medom. Upravo se tada pojavi Manugva. Kad ga ugleda, Jureke se mnogo uplaši.
- šta radite tamo gore? - upita ih Manugva ne mnogo ljubazno.
- Evo nas ovde, jedemo med - odgovori odmah Amanašaka.
- Je li ukusan? - upita ponovo Manugva.
- Vrlo je ukusan - potvrdi Jureke.
- Je li sladak? - upita tigar istim tonom kao i pre.
- Vrlo je sladak - rece Amanašaka.
- I ima ga dosta?
- Da, ima ga dosta - rece Amanašaka - hoceš li i ti?
- Da, hocu. Mnogo mi se jede med iz saca - rece tigar.
- Gledaj ovamo i raširi šape.
Onda Manugva raširi šape i upravi pogled prema grani gde su se nalazili blizanci i tako, dok je cekao, tras! sruciše mu na lice i ruke toliko meda da nije mogao videti ni uhvatiti ništa.
Jureke i Amanašaka brzo sidoše sa drveta i dok si rekao jedan, dva, tri, izgubiše se iz vida.
Jureke i Amanašaka opet odoše veoma daleko, ali kako je Manugva još uvek želeo da osveti staru, nastavi da ih traži.
Išao je i išao, a nikako da ih nade. Za to vreme blizanci, koji su ugodno sedeli na jednoj steni, igrali su se bacajuci oci. Svako od njih izvadio bi oko i bacia ga uvis. I, uiiiiiit, oci su se vracale natrag na svoje mesto kao magnetom privucene. Uit, uiiiiiit... Uit uiiiiiit. I oko bi se vratilo kao magnetom privuceno.
Tako su se igrali, kad se odjednom ukaza Manugva. Kada ga je ugledao, Jureke se mnogo prepade.
- šta to radite? - upita Manugva ne približavajuci im se mnogo.
- Igramo se bacanja ociju - odgovori Amanašaka.
- Je li to zabavno?
- Da, vrlo zabavno - rece Jureke.
- Bacate li ih vrlo daleko? - ispitivaše Manugva, zainteresovan za igru.
- što najdalje možemo - potvrdi Jureke.
- I uvek se vrate?
- Da, kako da ne! Uvek se vrate. Hoceš li i ti da se igraš bacanja ociju? - upita ga Amanašaka, pozivajuci ga da pride bliže.
- Rado bih, jer je zabavno - rece Manugva raspoložen za igru.
- Izvadi oci i baci ih - uzviknu mu živo Amanašaka.
Manugva stade vaditi oci. Uit, jedno, Uit, drugo. Zatim ih baci uvis i sede da ih ceka. Ali, cekaše i cekaše, a oci se ne vratiše. Ostadoše gore, Ništa od uiiiiiit. Ništa od povratka ociju. Manugva ostade slep, potpuno slep. I opet. Jureke i Amanašaka digoše se i pobegoše daleko, još mnogo dalje nego ire.
Manugva je ostao sam na steni, tražeci nacina da povrata oci. Mislio je na to kad mu se oribliži jedan veliki glodar pikure i upita ga:
- šta ti je, Tife? što sediš tu?
- Blizanci me pozvali da se igramo i oetavšš me bez ociju - rece Manugva jadajuci se.
- Ja cu ih potražiti - rece pikure i ode, Nije nrošlo mnogo vremena, a likure se vrati sa ocima i namesti ih gigru.
- Manugva je još uvek želeo da osveti Žabu, ali kako su
Jureke i Amanašaka otišli dalje no ikad, morao je ici dugo da bi ih našao. Prelazio je citave prašume, peo se na ogromne planine, gazio nebrojene reke, dok ih najzad ne pronade. Jureke i Amanašaka odmarali su se uživajuci u jednom cincoru, ciji je konopac bio privezan za nebo. Zum, zuuuuuum. . . Zum, zuuuuuum. . . Zum, zuuuuuum. Cincoro je leteo gore-dole. Blizanci su se ljuljali. Manugva se pojavi i Jureke se opet prepade.
- Decaci, šta radite? - upita Manugva.
- Ljuljamo se -odgovori Amanašaka, ne pridajuci mnogo važnosti prisustvu tigra.
- Je li zabavno?
- Vrlo zabavno!-odgovori Jureke.
- Je li uzbudljivo ?
- Vrlo uzbuljivo!- rece Amanašaka.
- I dobro se tu odmara?
- Vrlo dobro! - rece Amanašaka. - Hoceš li i ti da se malo odmoriš?
- Još kako! - rece Manugva. - Mnogo sam išao i strašno sam umoran.
- Lezi. Mi cemo te ljuljati - odvrati Amanašaka.
Onda njih dvojica ustadoše iz cincora i Manugva leže nadajuci se da ce se udobno odmoriti, ispružen, ne misleci ni na šta i ne govoreci ni reci. Jureke i Amanašaka poceše ga ljuljati. Najpre polako a zatim, na znak Amanašaka, sve brže i brže, dok ga najzad ne zaljuljaše tako snažno da, u jednom trenutku, Manugva izlete iz cincora izbacen uvis.
Zuuuuum
Tigar je odleteo tako daleko da se više nikada nije culo za njega.
Jureke i Amanašaka udaljiše se zadovoljni jer su za svoje pleme osvojili vatru.
Jeli su med, igrali se bacanja ociju i ljuljali se u cincoru, ciji je konopac bio privezan za nebo.
Više nije bilo Manugve te se Jureke mogao igrati bez straha. Od tada, više se nisu nikoga i nicega plašili.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Bajka o - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 5 Icon_minitime13/12/2010, 9:19 pm

LETEĆA LAĐA

Bili jednom jedan ded i jedna baba pa imali tri sina: dva bila pametna, a treci glup. O pametnima se brinu, baba im svake nedelje daje bele košulje, a glupog svi grde, ismejavaju ga, a on sve na peci u prosu, u crnoj košulji, bez pantalona. Kad mu daju, on jede, a kad mu ne daju, gladuje. Jednom stiže ovakav glas: došla careva naredba da svi ljudi imaju da budu kod cara na rucku, i ko sagradi ladu koja može da leti, pa doleti tom ladom, tome ce car dati svoju kcer za ženu.
Pametna braca se posavetovaše:
- Dobro bi bilo da podemo, možda nas tamo sreca ceka!
Kad se posavetovaše, zamoliše oca i majku:
- Mi cemo poci caru na rucak: nemamo šta da izgubimo, a možda nas tamo sreca ceka.
Otac ih odgovara, majka ih odgovara... Ali ništa ne pomaže.
- Idemo, i gotovo! Blagoslovite nas za put.
Stari - šta da rade! - blagosloviše ih za put, baba im dade hleba belog, ispece prase, nali im bocu rakije - i oni krenuše.
A budala sedi na peci, pa ce tek i on zamoliti:
- Poci cu i ja tamo kuda su braca pošla.
- Kuda ceš ti, budalino? - rece mati. - Tamo ce te vuci pojesti!
- Ne - rece on - nece me pojesti: idem!
Stari mu se najpre smejahu, a onda poceše da ga grde. Videše da tako ne ide. Gledaju šta ce s njim, pa kad videše da ništa ne mogu da urade, rekoše mu:
- E pa, odlazi, ali da se više ne vracaš i da se ne
nazivaš više našim sinom.
Baba mu dade torbu, stavi u nju crnog bajatog hleba i bocu vode, pa ga isprati iz kuce. Tako on ode.
Išao on tako, išao, dok ne srete na putu nekog starca: bio je to neki sedi drevni starac, brada mu beše cak do pojasa.
- Zdravo, stari!
- Zdravo, sinko!
- Kuda ceš, stari!? A ovaj ce njemu:
- Idem po svetu, ljude spasavam iz nevolje. A kuda ceš ti?
- Caru na rucak.
- Zar ti umeš - upita starac - da napraviš takvu ladu koja može da leti?
- Ne - rece budala - ne umem.
- Pa zašto onda ideš?
- Bog zna zašto - rece budala. - Ako je izgubiti, nemam šta da izgubim, a možda me tamo sreca ceka.
- Sedi - rece starac - malo se odmori, da nešto pojedemo. Izvadi-de tamo što imaš iz torbe.
- E, dedice, nema tu ništa: samo bajat hleb koji ti ne možeš jesti.
- Ne mari, vadi!
Tako budala poce da vadi, kad od onog crnog hleba postadoše takve bele vekne kakve on u životu nije jeo; kaže se: "kao u gospode".
- E, pa šta cekaš? - rece starac. - Kako misliš da jedemo bez pica? Zar nemaš u torbi rakije?
- Odakle mi rakija? Imam samo bocu vode.
- Izvadi je! - rece starac.
Ovaj je izvadi i gucnu - kad tamo, ispade divna rakija!
- Eto vidiš - rece starac - kako se Bog brine za budale!
Raširiše oni ogrtace po travi, posedoše i poceše da jedu. Lepo prezalogajiše, i starac zahvali budali za hleb i rakiju, pa ce mu reci:
- E, sad slušaj, sinko: podi u šumu, dodi do drveta, triput se prekrsti, udari sekirom o drvo, pa brzo padni nicice na zemlju i lezi dok te neko ne probudi; tada ce ti se - rece - lada stvoriti, a ti sedi na nju pa leti kud ti je potrebno i uz put uzmi svakoga koga sretneš. Budala zahvali starcu, pa se onda oprostiše; starac pode svojim putem, a budala u šumu.
Ušavši u šumu, budala pride jednom drvetu, udari sekirom, pade nicice i zaspa. I tako je spavao, spavao. . . Posle nekog vremena cu kako ga neko budi:
- Ustaj, tvoja sreca je vec stigla, diži se!
Budala se probudi i ima šta da vidi: stoji lada sva od zlata, katarke joj od srebra, a svilena jedra tako zategnuta da se moglo odmah poleteti. Budala, ne razmišljajuci dugo, sede na brod, brod se podiže i polete. . . Kako li je samo leteo - nižeod neba, više od zemlje - okom da ga ne vidiš.
Leteci tako, najednom ugleda na drumu coveka kako naslanja uho na zemlju i sluša. On mu viknu:
- Zdravo, strice!
- Zdravo, sinovce!
- šta to radiš?
- Slušam - rece ovaj - da li su se ljudi vec sakupili kod cara na rucak.

- Ti sigurno tamo ideš?
- Baš tamo.
- Sedi sa mnom, ja cu te odvesti. Ovaj sede. Poleteše dalje.
Leteli oni tako dok ne ugledaše na drumu coveka kako ide -jedna noga mu je za uho privezana, a na drugoj poskakuje.
- Zdravo, strice!
- Zdravo, sinovce!
- Zašto na jednoj nozi skaceš?
- Zato - rece covek - što bih jednim korakom citav svet preskocio ako bih odvezao drugu nogu. A ja - rece - to necu. . .
- Kudsikrenuo?
- Caru na rucak.
- Sedaj s nama.
- Dobro.
Ovaj sede, pa ponovo poleteše.
Leteli oni tako dok ne ugledaše ovo: stoji na putu lovac i gada iz luka, a nigde ni ptice ni iceg drugog.
Budala viknu:
- Zdravo, strice! Zašto gadaš kad se nigde ne vidi ni ptica niti išta drugo?
- Kako se ne vidi? To je vi ne vidite, a ja je vidim.
- Gde je vidiš?
- Eno tamo - rece lovac - ima sto milja, stoji na suvoj kruški.
- Sedaj s nama! I on sede, pa poleteše dalje.
Leteli oni tako dok ne ugledaše coveka kako ide i nosi na ledima punu vrecu hleba.
- Zdravo, strice!
- Zdravo!
- Kud ideš?
- Idem - rece covek - da tražim hleb za rucak.
- Pa ti imaš punu vrecu hleba.
- I to mi je neki hleb! To meni nije dovoljno ni za jedanput.
- Sedaj s nama!
- Dobro!
Ovaj sede, pa ponovo poleteše.
Leteli oni tako dok ne ugledaše coveka kako ide obalom jezera i kao da nešto traži.
- Zdravo, strice!
- Zdravo!
- šta to tražiš ?
- Žedan sam - rece covek - a nikako vode da nadem.
- Pa pred tobom je citavo jezero, zašto ne piješ?
- I to mi je neka voda! To meni nije ni za jedan gutljaj.
- E pa, sedaj s nama!
- Dobro!
On sede, pa poleteše.
Leteli oni tako dok ne ugledaše coveka kako ide u selo i nosi snop slame.
- Zdravo, strice! Kud nosiš tu slamu?
- U selo - rece ovaj.
- Tako! Zar u selu nema slame?
- Ima - rece covek - ali ona nije ovakva.
- A kakva je pa ova?
- Ma kako toplo leto bilo - rece covek - samo razbacaj ovu slamu i odmah ce poceti zima i sneg.
- Sedaj s nama! Ovaj sede, pa poleteše dalje.
Leteli oni tako dok ne ugledaše nekog coveka kako ide u šumu i nosi na ledima svežanj drva.
- Zdravo, strice!
- Zdravo!
- Kud nosiš ta drva?
- U šumu.
- Gle! Pa zar u šumi nema drva?
- Kako da nema - rece ovaj - ali nisu kao ova.
- A kakva su ti to drva?
- Tamo su - rece covek - obicna, a ova su drukcija: samo što ih razbacaš, odmah se pred tobom stvori vojska.
- Sedaj s nama!
I ovaj se složi, sede na ladu, pa poleteše.
Da li su oni leteli dugo ili ne, tek - doleteše caru na rucak. Kad tamo, nasred dvorišta postavljeni stolovi, iskotrljali burad sa medovinom i rakijom - imaš da jedeš i piješ što ti srce zaželi! A tek koliko je ljudi - sigurno se sakupilo pola carstva: i staro, i mlado, i gospoda, i bogati, i prosjaci i ubogi. Kao na vašaru!
Budala dolete ladom sa svojim prijateljima i spusti se pred careve prozore. Izidoše oni iz lade, pa podoše da rucaju.
Car pogleda kroz prozor i ugleda zlatnu ladu, pa rece sluzi:
- Idi tamo i upitaj ko je doleteo tim zlatnim brodom.
Sluga ode, pogleda, vrati se pa rece:
- To su nekakvi odrpani geaci. Car ne poverova.
- Kako je moguce - rece - da seljaci dolete na zlatnoj [ladi! Ti mora da nisi pitao. Pa pode sam medu ljude:
- Ko je - upita - doleteo na ovoj ladi? Budala iskoraci napred.
- Ja - rece.
Car ga zagleda, i kad vide da mu je ogrtac sav u zakrpama, a na pantalonama vire kolena, on se uhvati za glavu: "Zar da dam svoje dete za ovakvog geaka!"
šta sad da radi? Car reši da mu postavlja zadatke.
- Idi - rece sluzi - i reci mu da mu necu svoju kcer dati, iako je doleteo na zlatnoj ladi, dok ne donese žive i mrtve vode do kraja rucka. Inace - ode mu glava s ramena!
Sluga ode.
A Slušalo, onaj što je na drumu bio naslonio uho, cu šta car rece, pa to isprica budali. Budala sedi na klupi (klupe su bile postavljene oko stolova), pa se snuždio: ne jede i ne pije. Brzohodalo ga pogleda.
- Zašto ne jedeš? - upita ga.
- Nije mi do jela. Ne ide mi u grlo. Zatim mu isprica šta je i kako je.
- Naredio mi je car da, dok ljudi ne završe rucak, donesem žive i mrtve vode. . . Gde da je nadem?
- Ne tuguj! Ja cu ti je doneti.
Dolazi sluga i daje mu carev nalog, a on vec zna o cemu je rec.
- Reci mu - odgovori - da cu doneti vodu!
Sluga ode.
Tada Brzohodalo odveza nogu od uha, pa kad krenu - za tren oka nade i živu i mrtvu vodu.
Uzevši vodu, oseti se umoran. "Za rucka cu se", pomisli, "dratiti, a sada cu pod mlinom da se malo odmorim".
Kako sede, odmah zaspa. JBudi vec završavaju rucak, a njega nema pa nema. Budala sedi ni živ ni mrtav. "Propao sam!" pomisli.
Tada Slušalo nasloni uho na zemlju pa poce da sluša. Dugo je slušao.
- Ne tuguj - rece - pod mlinom spava davolji sin!
- šta da radimo? - rece budala. - Kako da ga probudimo ?
Tada Strelac rece:
- Ne boj se! Ja cu ga probuditi.
Uze luk, nategnu ga pa pusti strelu. Strela tresnu u mlin tako da je iverje poletelo. . . Brzohodalo se probudi pa brže-bolje nazad. Ljudi taman završavaju rucak, a on donosi vodu.
Car ne zna šta da radi. Tada postavi drugi zadatak:
- Kad taj seljak sa svojim prijateljima odjednom pojede šest pari pecenih volova i cetrdeset peci hleba, tada cu -
rece - dati svoje dete za njega. Ako ne pojede, ode mu glava s ramena.
Slušalo to cu, pa isprica budali.
- šta da radim? Ta ja ne mogu pojesti ni jedan hleb - rece budala.
Opet se snuždi i zaplaka. Tada ce mu Žderonja reci:
- Ja cu pojesti za vas sve. Bice mi još i malo. Dode sluga i rece kako ima da bude.
- Dobro - rece budala - neka bude. Ispekoše dvanaest volova, napekoše cetrdeset peci hleba. Žderonja poce da jede i zacas sve slisti.
- Eh - rece - malo je! Kad bi bar još malo dali!. . .
Car samo gleda kakav je to covek, pa ponovo postavi
zadatak, naloživši mu da popije cetrdeset puta cetrdeset
vedrica vode nadušak i cetrdeset puta cetrdeset vedrica vina.
Ako ne popije, ode glava s ramena.
Slušalo to cu, pa isprica budali, a ovaj zaplaka.
- Ne placi - rece Popijalo - ja cu sve sam popiti, i
još ce malo biti.
Donesoše im cetrdeset puta cetrdeset vedrica vode i isto toliko vina.
Popijalo poce piti, ispi sve do poslednje kapi, pa se još osmehuje.
- Eh - rece - malo je! Kad bi bilo još malo, i to bih popio.
Car gleda i cudi se kako ne može ništa budali da ucini, pa pomisli: "Treba ga, davolje kopile, ukloniti sa sveta, inace ce mi upropastiti kcer". Pozva on slugu, pa ga posla budali:
- Idi i reci mu da je car naredio da pre vencanja ode u kupatilo.
Drugom sluzi car naredi da pode i kaže da se dobro naloži vatra u kupatilu, pri tom pomisli: "Tamo ce sigurno izgoreti." Ložac naloži kupatilo - sve sam plamen: licno bi se davo, veli,
ispekao. Rakoše to budali. On pode u kupatilo, a za njim u stopu Mrazonja sa slamom. Samo što udoše u kupatilo, kad tamo nasta takva vrelina da se izdržati ne može. Mrazonja razbaca slamu - i najednom postade tako hladno da se budala s teškom mukom umi, hitro skoci na pec, pa tamo i zaspa, jer se bio dobro smrzao.
Ujutro otvoriše kupatilo, misleci da je od njega ostao samo pepeo - kad on leži na peci! Probudiše ga.
- Baš sam dobro spavao - rece on.
Zatim izide iz kupatila.
Javiše caru kako su ga našli gde spava na peci i kako je u kupatilu tako hladno kao da celu zimu nije loženo. Car se jako zbuni: šta s njim da radi?
Dugo je tako car mislio, mislio. . .
- Ako mi - rece - dovede ujutrupuk vojske, dacu mu svoju kcer, a ako ne dovede, ode mu glava s ramena!
A u sebi pomisli:
"Gde ce takav prost geak puk vojske da nade? Ja sam car, pa ne ide. . ."
Slušalo cu carevu naredbu i isprica budali. Budala opet sede, pa zaplaka:
- šta sad da ucinim? Gde da nadem toliku vojsku? Pode na ladu svojim prijateljima:
- Spasavajte me, braco! Mnogo puta ste me izvukli iz nevolje, pa me i sad izvucite! Inace - odoh na onaj svet!
- Ne placi - rece onaj koji je nosio drva -ja cu te izbaviti nevolje.
Stiže i sluga, pa rece:
- Porucio ti je car da ce careva kci biti tvoja samo ako sutra ujutru dovedeš ceo puk vojske.
- Dobro, neka tako bude! - rece budala. - Samo, reci caru, ako mi je i ovaj put ne da, ja cu na njega krenuti s vojskom i silom cu mu uzeti kcer.
Nocu povede prijatelj budalu u polje i ponese sa sobom svežanj drva. Kad stigoše, on poce razbacivati drva: kako koje drvo baci - stvori se covek. Koliko li se, bože mili, vojske nakupilo! Ujutru se car probudi, cu buku, pa zapita:
- Kakva je to buka zorom?
- To onaj što je doleteo zlatnom ladom vežba svoju vojsku.
Car tada uvide da ne može ništa s budalom da ucini, pa naredi da ga pozovu.
. . . A budala je postao takav da ga je bilo teško prepoznati - sve na njemu blista: na glavi mu zlatna kapa, a on tako lep da ga je milina gledati. Vodi svoju vojsku, jaše napred na vrancu, a iza njega vojvoda. . . Tako pride dvoru, pa viknu:
- Stoj!
Vojska stade, poravna se, sve vojnik bolji od boljega. Budala ude u dvor, a car ga zagrli i poljubi.
- Sedi, dragi moj zete!
Izide i careva kci. Kad ugleda momka, nasmeja se radosno: kakvog li je samo lepog muža dobila!
Posle toga brzo ih vencaše i prirediše takvu gozbu da se dim cak do neba dizao.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Bajka o - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 5 Icon_minitime26/12/2010, 10:51 pm

Bajke sveat - Kanada

MALI PJER I BELA MAČKA

Živeo
jednom jedan kralj koji je imao tri sina. Prvi se zvao Garavko, drugi
Plavojko, a treci, najmladi, Mali Pjer. Starija braca su ga pomalo
prezirala, jer su bili krupni i snažni a on mršav i slabacak, ali je
zato imao više pameti u malom prstu nego oni u svojim ogromnim
telesinama.
Jednog dana kralj rece sinovima:
- Ostareo sam,
sinovi moji, i došlo je vreme da jedan od vas nasledi ovo kraljevstvo. A
ja bih želeo da onaj koji dobije sve moje imanje ume da se snade u
životu. Zato cu dati krunu onome od vas koji bude došao do najlepše
princeze, najlepših konja i najlepših kocija.
I tako se tri mladica uputiše u svet. Išli su, išli, i na kraju stigoše do jednog raskršca odakle su se racvala tri puta.
- Ja sam najstariji i izabracu ovaj put - izjavi Garavko.
- A ja ovaj - dodade Plavojko.
- E pa, ja cu poci onim što je preostao - uzdahnu Mali Pjer.
A onda se dogovoriše:
-
Tog i tog dana naci cemo se opet na ovom raskršcu. Mali Pjer krenu
svojim putem. Išao je dugo, dugo, i za to vreme razmišljao: "Nisam ni
dovoljno velik ni dovoljno snažan da osvojim najlepšu princezu, najlepše
konje i najlepše kocije. Mogao sam s mirom da ostanem kod kuce, umesto
što se ovako potucam po belom svetu."
Put odvede Malog Pjera u neku
gustu šumu. Odatle nastavi da ide drugom stazom, pa onda trecom. Vec se
bio dobro zamorio kad najzad stiže do jedne sirotinjske kolibe, koja je
izgledala sasvim napuštena.
Obide je sa svih strana i jedino što
opazi u blizini beše jedna lepa bela macka, naculjenih ušiju i ružicaste
njuškice, koja je radoznalo posmatrala kako se cetiri gadne krastave
žabe igraju kraj obližnje bare.
Mali Pjer uctivo pozdravi belu
macku, pa sede na prag kolibe da saceka povratak sopstvenika; hteo je da
ih zamoli da ga prime na prenocište.
Sedeo je tako, tužan i
nesrecan, glave zagnjurene u šake, i razmišljao o tome kako nece dobiti
krunu nego ce zemljom vladati jedan od njegove brace; a pošto ga ni
Garavko ni Plavojko nisu voleli, sigurno ce s njim loše postupati kad ne
bude više oca da ga brani.
Dok je tako sedeo zadubljen u crne
misli, oseti kako ga dotice nešto meko i toplo, i vide da je to bela
macka; pruži ruku pa je nežno pomilova po svilenom krznu.
Macka poce da prede, a onda skoci Malom Pjeru u krilo, pogleda ga krupnim zelenim ocima i rece:
- Zašto si tužan?
-
Gospodo macko - odgovori Mali Pjer ljubazno kao što je red - otac je
obecao krunu onome od nas trojice sinova koji bude doveo najlepšu
princezu, najlepše konje i najlepše kocije.
- A da li ti zaista toliko želiš tu krunu ?
-
Braca me ne vole, i kada oca ne bude više medu živima, onaj koji sedne
umesto njega na presto zagorcavace mi stalno život. Eto zato sam tužan.
- Kako ti je ime?
- Zovu me Mali Pjer.
-
Slušaj, Mali Pjere, sutra se vrati u ocev dvorac. Mene uzmi u narucje, a
one cetiri krastave žabe što su se igrale tamo kraj bare zatvori u
vrecu i ponesi na ledima. Ali to još nije sve. Vidiš li ovo orahovo
drvo? Podigni prvi orah koji padne s njega i stavi ga u džep.
- Time necu steci princezu, konje i kocije.
-
Uradi kao što sam ti rekla. Kad stigneš pred oca, pomiluj me kao što si
uradio malocas, zatim cešagijom istimari leda žabama, a orah slomi
prstima.
- Poslušacu vas, gospodo macko - odgovori Mali Pjer.
Pošto
je prenocio u pustoj kolibi, on se ujutru diže, uze macku u ruke, strpa
cetiri krastave žabe u vrecu i ode pod drvo koje mu je pokazala macka.
Jedan orah baš u tom casu pade mu pred noge, a on ga podiže i metnu u
džep. Tako natovaren, pode putem koji je vodio u dvorac njegovog oca.
Kad stiže na ono raskršce, ugleda bracu.
Garavko je sedeo u lepim srebrnim kocijama što su vukla cetiri vranca, a kraj njega je bila divna princeza kose crne kao gar.
Plavojkove
kocije bile su zlatne, a vukla su ih cetiri belca; s njim u društvu
nalazila se prelepa princeza, kose žute kao zrelo žito.
Kad ove dve
momcine ugledaše najmladeg brata kako dolazi pešice, sa mackom u narucju
i starom vrecom na ledima, prsnuše u gromoglasan smeh, govoreci:
- E, vala, ti neceš dobiti ocevu krunu!
A
onda nastaviše put u svojim divnim kocijama. Mrtav umoran, Mali Pjer se
vukao za njima. Kad stigoše u dvorac, sve sluge navališe da mu se
rugaju.
- Siroti Mali Pjere, dobro si, bogme, izgurao! - povikaše, pretvarajuci se da ga sažaljevaju.
Mali
Pjer nije imao kad ni da se odmori, jer je kralj odmah poslao po njega.
Mladic zatece oca pred dvorcem; u tom casu baš se divio princezama,
konjima i kocijama koje su doveli njegovi stariji sinovi, i nije znao
koga da proglasi za pobednika.
Kad vide da mu se približuje najmladi sin, on planu:
- Hoceš li da mi se rugaš? Poslao sam te po lepu princezu, lepe konje i lepe kocije, a ti - gle šta si doneo!
Mali
Pjer ne odgovori ništa, ali mu dode da zaplace. Spusti belu macku na
zemlju i tužno je pomilova. Zatim izvadi iz vrece krastave žabe i prede
im cešagijom preko leda. Najzad izvuce onaj orah iz džepa i slomi ga
prstima.
U istom casu, mada je vreme bilo mirno i vedro, kao obicno
pocetkom proleca, odjeknu užasan pucanj groma. Orah ispade Malome Pjeru
iz ruku i poce da raste; postajao je sve veci i veci, i pretvorio se u
blistave kocije od dijamanata i raznog dragog kamenja.
I cetiri
krastave žabe poceše da rastu; postadoše velike prvo kao zecevi, pa kao
psi, pa kao telad; dok se najzad ne pretvoriše u cetiri divna rida
konja, koji se sami upregoše u one kocije.
Ljudi su zadivljeno
piljili u to cudo, kad se iznenada iz svih grla zacu uzvik. Mali Pjer se
okrete i vide pored sebe bajnu princezu kakva se ni u snu ne vida; u
svojoj crvenkastozelenoj kosi imala je svetlucavu dijademu, umotana je
bila u krzno belo kao sneg, a krupne oci behu joj zelene kao smaragdi.
Kralj im pride i rece:
- Mali Pjere, zaslužio si moju krunu, i ako ova lepa princeza na to pristaje, uzeceš je za ženu.
I tako je svecano proslavljena svadba, o kojoj se još dugo pricalo u celom kraljevstvu.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Bajka o - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 5 Icon_minitime26/12/2010, 10:53 pm

Bajke sveta - Jermenija

TUMAČENJE SNOVA

Živeo jednom
jedan car, pa usni neobičan san: vide u snu kako padaju oko njega lisice
razne vrste - velike i male, sive i riđe, olinjale i s lepom dlakom.
One su ga opkolile s raznih strana, pripijaju mu se uz noge, ujedaju ga i
skaču.
Kad se car ujutro probudi, pozva sve mudrace carstva pa im reče:
-
Noćas sam usnuo jedan strašan san. Hoću da mi ga odgonetnete i
rastumačite, a ako to ne uspete, znajte, kazniću vas i baciti u tamnicu.

Mudraci se raziđoše i stadoše razmišljati o carevom snu. U to doba
živeo u tom carstvu neki čovek po imenu šivar, a to znaci - sulud.
Razume se, taj nadimak nije dobio ni za šta: bio je tako sulud i glup da
nikad ništa pametno nije uradio. Čega se god dohvatio, sve je ispadalo
naopako.
šivareva žena slučajno saznala za carev san i za nagradu,
koju je obećao onome ko mu ga rastumači, pa reče svom glupom mužu: -
Hajde, što kažeš? Idi caru pa mu nekako rastumači taj strašni san. On će
te bogato nagraditi. Ali ona je pri tome mislila:
"Ako slučajno
uspe da odgonetne sam, dobro je, postaćemo bogati i bićemo srećni, a ako
ne - opet će za mene biti dobro: car će mom glupom šivaru odseći glavu.
To je dobro, jer šta će mi ovaj suludi muž?"
šivar najpre ne htede
da pođe caru da mu tumači san, ali žena navali na njega tako da je on ne
mogaše odbiti. Stoga uze toljagu, prebaci torbu preko ramena, pa pođe u
carev dvorac.
Idući putem, on ugleda veliku zmiju, koja je ispuzila ispod jedne stene. Ona ga upita:
- Kuda si se uputio, šivani? A on joj odgovori:
-
Eto, idem tako bez cilja - kud me noge nose i oči vode. Žena me poslala
da rastumačim caru jedan strašan san. I sad se pitam: kako ću ja
rastumaciti taj san? Pa ja ni svoje snove ne razumem, a treba tuđe da
tumačim. Uz to, car je usnuo nešto strašno.
Ali zmija mu reče:
-
Slušaj me dobro, šivaru. Pomoći ću ti da rastumačiš carev san i da se
tako izbaviš iz sirotinje. Otići ćeš caru i reći ćeš mu ovo: "Presvetli
care, želiš li da ti rastumačim san? Ja ću ti ga rastumačiti. Taj san je
strašan. Lisice koje su bile oko tebe, tiskale se oko tvojih nogu i
ujedale te - to su laskavci i podmukli veziri. Oni se nalaze oko tebe,
i, znaj, žele tvoju propast. Stoga se dobro njih čuvaj i nikome ne
veruj." Eto, šivare, to ćeš reci caru i time ćeš mu rastumačiti san. A
za to ćeš dobiti bogatu nagradu. Meni ćeš, naravno, dati polovinu od te
nagrade, jer sam ti pomogla. Upamti to dobro.
- Ništa ne brini, podelićemo nagradu - reče glupi šivar pa se uputi u dvorac.
Kad stiže caru, on ponovi ono što je čuo od zmije i tako mu rastumači san.
Čuvši
to, svemoćni car odmah naredi da bace u tamnicu dvorske vezire i
mudrace, koji su tobož bili zauzeti tajnama carskog sna. Zapravo, oni su
razmišljali o tome kako da zbace cara i preuzmu vlast u zemlji.
Car
potom bogato nagradi šivara i imenova ga svojim glavnim tumačem snova.
šivar natovari blago na četiri deve pa se uputi svojoj kući.
Ide on tako kući, promatra vreće pune blaga i razmišlja:
"Za sve ovo treba da zahvalim zmiji; ona mi je pomogla. Dobro
je
što sam je sreo. Dve vreće s blagom ću joj dati, a dvije ću zadržati za
sebe. Pravedno ćemo podeliti nagradu. Ja ću od sada živeti veselo, a
žena mi više neće prigovarati i nećemo se svađati."
Ide šivar dalje i stalno razmišlja o nagradi i srećom životu.
"Dve vreće - to je lepo bogatstvo. Ali četiri - još lepše.
Teško se dolazi do takvog bogatstva. A ja moram da dam zmiji
polovinu. šta će to njoj? Kod nje neće uopšte biti iskorišćeno. A nije
ni greh prevariti je. Svako vara, pa mogu i ja zmiju."
Misli
šivar i polako skrenu s puta. Odlučio je da ne dadne zmiji njen deo, pa
zaobilaznim putem ode svojoj kući, noseći na devama sve četiri vreće
blaga.
I tako je šivar zadržao sve blago za sebe.
Od toga je
prošlo tri godine. Tada car opet usni neki čudan san. Vide on u snu kako
su se reke i jezera napunila krvlju, zemlja je postala crvena, na
poljima se osula crvena rosa.
Tada se seti šivara, svog tumača snova, pa posla sluge po njega.
Sluge
brzo pronađoše šivara i rekoše mu da se sprema za put, jer je hitno
potreban caru. Čuvši to, šivar se prepade. Nije znao zašto ga sada zove
car. On pomisli:
"šta sad da radim? Ako je car opet usnuo neki
strašan san, kako ću ga rastumačiti. Mogao bih opet otići kod zmije, ali
ona mi sada sigurno neće ništa reći. Ovako ne smem izaći pred cara, jer
mi glava začas može otići s ramena... Ipak je najbolje da odem do zmije
i da od nje zatražim da rastumači i ovaj carev san, jer će mi, možda,
ona opet pomoći da spasem glavu."
šivar to pomisli, pa se uputi pravo zmiji.
Kad dođe do njemu poznate stene, a zmija već ispuzala pa ga čeka.
Ona mu reče:
-
Zdravo, brate šivare! što radiš? Pre tri godine si me prevario i nisi
mi doneo polovinu. Ipak, izvući ću te i ovog puta. Car te pozvao jer
hoće da mu rastumačiš još jedan san. Pođi k njemu i reci mu ovo: neka
što pre okupi vojsku i bude spreman za boj, jer će neprijatelj krvlju
zaliti njegovu zemlju. Nije uzalud video u snu krvave reke i jezera.
šivare, ovog puta nećeš zaboraviti da mi doneseš polovinu od bogate
nagrade.
Poklonivši se zmiji šivar reče:
- Ne brini ništa,
nagradu ću ti ovog puta sigurno doneti. Dobićeš polovinu od onoga što
dobijem od cara. Zatim se uputi u dvorac. Kad stiže tamo, izađe pred
cara i reče mu:
- Presvetli care, dugo nam živeo u sreći i
zadovoljstvu. Došao sam da ti rastumačim i ovaj drugi san. Znaj, taj san
je strašan. Neprijatelji se spremaju da napadnu tvoju zemlju, stoga
okupi što više možeš vojnika i naredi im da svakog trenutka budu
spremni. Tako ćeš odoleti neprijatelju i pobedićeš ga i neće doći do
potoka i jezera krvi.
- Hvala ti, šivare, - rece car pa odmah naredi
da se svuda postavi jaka straža i da se sva vojska naoruža. Vojsku
razmesti po zidinama grada tako da može videti neprijatelja. To je
učinio u poslednjem trenutku, jer je neprijateljska vojska već
pristizala i počela da napada utvrđeni grad. Ali, videvši naoružane
vojnike, koji su bili pravilno poređani na tvrđavi, neprijatelji se
vratiše i ne dođe do borbe.
Znači, i ovog puta se obistinio carev san i ovog puta ga je šivar dobro protumačio.
Car potom nagradi šivara; dade mu osam deva natovarenih blagom, pa ga pusti da na miru ide kući.
Videvši toliko bogatstvo šivar se jako obradova; bio je presrećan. Putem je mislio:
"Osam
tovara blaga! Dovoljno je. To je više nego četiri. Zar nije najbolje da
sve to zadržim za sebe? Otići ću kod zmije i gledaću da je nekako
ubijem, te ću se tako otresti te bede. To nije ništa neobično, jer bi
svaki drugi na mom mestu to isto učinio."
I šivar se uputi prema steni gde ga je čekala zmija.
Zmija
mu ispuzila u susret. Kad je ugleda, šivar dohvati jedan veliki kamen i
svom snagom ga baci na nju. Kamen je odista bio velik i težak i da je
pogodio zmiju ova bi ostala na mestu mrtva. Ali šivar samo malo zakači
njen rep, a zmija se izvi i pobeže u rupu.
šivaru beše žao što nije
usmrtio zmiju, pa je putem samo o tome mislio. Ali kad stiže kući žena
ga radosno dočeka, pa on zaboravi i zmiju i svoja obećanja.
Živeo je
sada bolje nego pre. Imao je novaca koliko je hteo i premda ga je
nemilosrdo trošio, blago se nije smanjivalo. Jer, osam tovara blaga je
dovoljno za čitav život, pa i više od toga.
I šivar je tako živeo još tri godine.
Ali,
desi se da car usni još jedan vrlo čudan san. On vide u snu kako pada s
neba pšenica i pokriva ljude i kuće. Pada danonoćno, sve više i više.
Kad
se car probudi, seti se šivara, svoga tumača snova, pa odmah posla
svoje sluge po njega. Videvši careve sluge, šivar se prepade: znao je da
je car usnio još jedan san. Stoga on reče ženi:
- Više me nećeš
videti. Znaj, ovog puta se, verovatno, neću vratiti kući živ i zdrav.
Ali putem šivar opet pomisli na zmiju pa reče:
- Otići ću do nje.
Kad već moram nastradati, neka me zmija ubije; bolje ona nego car, jer
sam joj zaista naneo nepravdu, to i zaslužujem.
Tako dođe on do stene.
A zmija mu opet ispuzila u susret, pa kad ga opazi reče mu:
-
Zdravo, šivaru, nerazumni čoveče! Nisu te badava nazvali tako, jer si
ti zaista glup i sulud. Zar nisi ni jednog trenutka pomislio, kad si me
prošli put gađao kamenom, da će, možda car usnuti još koji san? Za tebe
je dobro što sam se onda spasila smrti, jer šta bi sad radio da mene
nema? Kako bi rastumačio carev san?
šivar joj onda odgovori:
-
Ah, moja dobra i mudra sestro, vidim sada koliko sam kriv i glup. Evo,
zato sam i došao ovamo. Radi sa mnom šta ti je volja. Možeš mi pomoci,
ali me možeš i kazniti. Spreman sam na sve.
Ali zmija mu odgovori:
-
Ne, glupi šivare, neću ti ništa uraditi. Neću te kazniti već ću ti i
ovog puta pomoći da se izbaviš od sigurne smrti, pomoći ću ti da
rastumačiš carev san. Idi caru i reci mu da se ničega ne plaši. Jer taj
san je dobar. Pšenica što pada s neba znaci da ce u čitavom carstvu
nastupiti sretni dani; ljudi će se obogatiti, a on ce vladati u sreći i
zadovoljstvu do kraja života. Za ovo tumačenje će te car bogato
nagraditi, ali ne zaboravi da mi ovog puta doneseš polovinu blaga. Treći
put ti pomažem i zaslužila sam da mi jednom daš polovinu. šivar će:
-
Ne brini ništa, mudra sestro, to više neću zaboraviti. Dobićeš svoj
deo. Ovog puta neću pogaziti reč, a ako je pogazim - neka odmah umrem!
šivar potom nastavi put prema dvorcu.
Videvši ga, car se obradova. A kad mu šivar rastumači san, on se još više obradova i njegovoj radosti nije bilo kraja.
Naredi
najpre slugama da iznesu burad sa šerbetom na gradske trgove. Nastalo
je opšte veselje. Pio je car, a s njim i svi njegovi podanici, pa i naš
šivar. Kad se slavlje završilo, car dade šivaru tri puta po osam tovara
blaga i deve da mu to prenesu, pa ga sam malo isprati.
šivar pođe kuci, sav srećan što se to desilo, pa pomisli:
"Red
je da dam zmiji sve ovo blago. Ja imam dovoljno kod kuće i više mi ne
treba. Zmija će biti zadovoljna i više se neće ljutiti na mene.
Postaćemo dobri prijatelji."
I on zaustavi čitav karavan kod stene,
skide tovare sa deva, pa pozva zmiju. Ona se uskoro pojavi i šivar joj
reče radosnim glasom pokazujući na tovare s blagom:
- Moja mudra sestro, uzmi sad svoj deo. Dat ću ti sve, jer si bila dobra prema meni. Ali mu zmija reče:
-
Brate šivare, pa meni nije potrebno to blago; što ce mi? Htela sam samo
videti kakav si ti čovek i koliko mogu računati na tebe. A sada pazi
šta ću ti reći. Kad si prvi put dobio bogati poklon od cara, prevario si
me; nisi došao k meni, već si zaobi laznim putem otišao kuci. Ta godina
je bila lisičja godina, dakle - godina laži i prevare. Stoga si me i
ti, koji si inače vrlo slab covjek, prevario i otišao ne davši mi baš
ništa. Postupao si kao i ostali, pa možda i gore od njih, jer si verovao
da tuđa laž može prikriti tvoju. A kad smo se drugi put sreli, onda je
bila godina krvi te si me stoga gađao kamenom i prolio moju krv. Ti si i
ovoga puta postupeo kao i svi ostali, pa čak i gore od njih, jer si
verovao da krv što su je drugi prolili može sakriti onu koju si ti
prolio. A sada su nastale godine izobilja i bogatstva; ljudi su postali
dobri i darežljivi. I ti si stoga postao darežljiv. Postupaš kao i
ostali, postao si darežljiv, pa čak i darežljiviji i od ostalih, jer mi
daješ čitavu nagradu a ne samo moj deo. Prema tome, dragi moj šivare, ti
si se samo pokoravao vremenu. Ne budi ponosan na svoju dobrotu, već
dobro zapamti ovo šta ću ti sada reći: ko se ravna prema drugima, a sam
ne zna svoj put, svakako će skrenuti s njega. Završivši to, zmija se
uvuče u svoju rupu. .
šivar je pažljivo slušao zmijine reči. One su ga pogađale i stideo se sebe. Blago ga više nije privlačilo.
Dode kuci pa, na zaprepaštenje svoje žene, podijeli citavo blago svim susjedima.
On se posle zmijinih reči sasvim izmenio.
Jer
reči pametne zmije bejahu se urezale u njegovo srce. Više ih nije mogao
do kraja života zaboraviti; kao da su bile ispisane u njegovoj svesti.
šivar je postao dobar covjek.
Kad
bi neko nešto rđavo ucinio, on je nastojao da bude pravičan; trudio se
da bude dobar. A kad bi svi ljudi bili dobri, on je hteo da bude bolji
od svih. Stoga je bio srećan do kraja života.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Bajka o - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 5 Icon_minitime26/12/2010, 10:54 pm

Bajke sveta - Velika Britanija

LAJ I CVETNO LICE

Nekad,
davno, kad je Mat, sin Matonija, gospodario Gvinedom, življaše na
njegovom dvoru i služaše ga čovek mađijom jači od njega. Beše to njegov
nećak Gvidion, Donov sin, čovek koji je u ime Mata upravljao Gvinedom i
zapovedao njegovom vojskom. Beše to isti Gvidion koji je mađijom i
snagom ubio Priderija, gospodara Di'feda, kod Maentroga u severnom
Velsu.
Dogodi se da jednog jutra Gvidion, dok je ležao u postelji,
polubudan-polusanjiv, ču neki tihi plač iz škrinje kraj postelje. Nešto
docnije, opet začu plač, mada nijedan plač nije mogao biti tiši. Brzo
skoči iz postelje, priđe škrinji i otvori je, a onda ugleda muško
detence kako leži u svilenom povoju i pruža i širi ruke. Gvidion podiže
dete iz škrinje i prinese svetlosti, pa mu se učini da dete liči na
njega.
— Neka sramota padne na moju bradu — reče Gvidion — ako ga ne budem pazio isto onako dobro kao sebe.
Još
istog dana nađe ženu koja će čuvati dete, a dečak je tako lepo
napredovao da je za godinu dana narastao koliko druga deca za dve.
Krajem druge godine već je bio toliko velik i snažan da su mogli da ga
pošlju na dvor, pa ga Gvidion tamo primi. Voleo ga je kao rođenog sina, a
dečak je voleo Gvidiona i zvao ga ocem, pa su svi koji su ih videli
govorili da nema tolike sličnosti niti tolike ljubavi između oca i sina
na celom Britanskom ostrvu.
Dečak je i dalje tako brzo napredovao da
su, kad mu je bilo četiri godine, svi, po njegovom stasu, mislili da mu
je osam. Tada Gvidion pođe jednog dana zajedno sa dečakom pešice do
zamka Aranrod. Kad uđoše u zamak, gospa ustade da ih dočeka, poželi
dobrodošlicu i pozdravi.
— Neka vas nebo blagoslovi, gospodaru! — reče ona. — Ne dolazite tako često kao nekad.
— Za sve postoji razlog — reče Gvidion. — Neka nebo i vas blagoslovi, gospo!
— Ali — zapita ona — ko je dečak koji je došao s vama i likom vam je toliko sličan?
— Gospo — reče Gvidion — to je vaš sin.

Avaj, čoveče — uzviknu Aranrod — zašto mi nanosite toliku sramotu
tvrdeći da je on moj sin! — I ona sakri lice u ruke, jer ju je toliki
stid savladao.
— Gospo — odgovori Gvidion — ako ne pretrpite nikakvu
veću sramotu od one koju sam pretrpeo ja što sam odgajio ovako finog
dečaka, onda vaša sramota nije velika. Sad ga vi preuzmite.
— Kako se zove? — zapita Aranrod. — Jer, bez imena, on nije moj sin, nije vaš sin i nije saplemenik kraljev.

Vere mi — reče Gvidion — on još nema imena. Dajte mu vi ime, gospo. Na
ovo se gospa Aranrod osmehnu više ustima nego očima. — Ne — reče — nema
nade da ću ga ja krstiti. I ne samo to, izreći ću kletvu da ga niko
drugi ne može krstiti sem mene.
— Pokvarena ženo — reče Gvidion
gnevno — tako se ophodite prema rođenom sinu! Ali ništa ne brinite —
dodade mirnije, stavljajući ruku sinu preko ramena — dobiće on ime, i to
brže nego što mislite.
Posle toga njih dvojica odoše i vratiše se u Datil, da tamo provedu noć, dečak u snu, a Gvidion zadubljen u misli.
Izjutra
Gvidion ustade i povede sina. Išli su duž morske obale sve do Aber
Menaja. Gde god bi video na hridinama morsku travu i alge, on bi ih
sakupljao, da ih pretvori u brod, a gde god bi ugledao morsku travu i
alge na pesku, skupljao ih je takođe, da ih pretvori u kordovsku kožu.
Zatim oboji kožu tako da je nigde na svetu nije bilo lepše uštavljene i
obojene. Te podiže jedra na brodu, pa on i dečak plovljahu dok ne dođoše
do pristaništa kod zamka Aranrod, tu pristadoše i odmah počeše da seku i
šiju kožu. Stražari to ugledaše sa osmatračnice, a čim Gvidion spazi da
ih posmatraju, on sebi i dečaku dade drugo obličje, tako da ih nisu
mogli prepoznati.
— Kakvi su to ljudi na brodu? — zapita Aranrod.
— Obućari — rekošejoj.
— Potrebna mi je obuća. Idite i vidite kakvu imaju kožu i kakva je izrada.
Kad
glasnici stigoše na brod, Gvidion je baš bojio kožu zlatnom bojom. Oni
se vratiše i rekoše Aranrodi da nikad nisu videli tako lepu kožu niti
tako dobru izradu.
— Uzmite meru moje noge — naredi ona — i recite obućaru da mi načini obuću.
Gvidion načini obuću, ali mnogo veću nego što je bila mera.
— Ovo su najbolje cipele na svetu — reče Aranrod
— i zaslužuje da mu se plati. Samo su previše velike. Neka mi napravi manje.
Gvidion napravi cipele, ali ih ovoga puta skroji mnogo manje nego što je mera pokazivala.
— I za ove će biti plaćen — reče Aranrod. _ Ali one su suviše male i ne mogu da ih navučem.
Glasnici ovo saopštiše Gvidionu. — Samo gubim vreme — prekore ih on. — Neću više da krojim cipele dok joj lično ne uzmem meru.
Kad Aranrod to ču, reče: — Da, to će biti najbolje. Recite mu da dolazim.
Kad ona stiže na brod, Gvidion je krojio, a dečak šio.
— Neka vas nebo blagoslovi, gospo! — reče Gvidion. — Neka nebo i tebe blagoslovi! — odgovori ona.
— Samo se čudim da zanatlija tvoje spretnosti ne može da načini cipele po meri.
— Sve na svetu ima razlog — reče Gvidion. — Mislim da ću ovoga puta uspeti.
U
tom trenutku ptica carić slete na brod. Dečak uze šilo, nanišani na
pticu i pogodi je između žile i kosti noge. Aranrod se nasmeja. — Vere
mi — reče — kako spretnu ruku ima ovaj plavi dečak! — Da — odgovori
Gvidion — pogodio je spretnije nego što mislite. Jer sad je stekao i
ime, i to vrlo dobro ime.
Laj Lau Gafs zvaće se odsad, što znači Plavi Spretne Ruke.

Dok je to govorio, carić nestade u vazduhu, koža se pretvori u alge, a
tamo gde je bio brod, ostade samo morska trava. Tada vrati sina u pravo
obličje a i sam se pojavi u istinskom liku. — Gospo — reče — ovo je vaš
sin. Nije kasno da ispravite nepravdu koju ste mu naneli.
— Nema nikakve nade da ću to učiniti — reče ona.
— Povrh toga, baciću na njega drugu kletvu, da nikad ne stekne oružje, izuzev ako mu ga ja dam.

Svirepa ženo — uzviknu Gvidion ljutito — tako se ponašate prema rođenom
sinu! Ali ništa ne brinite, imaće on oružje, i to pre nego što mislite.

Vratiše se na Matov dvor, gde su Laj-Lau-Gafsa gajili i obučavali
da može da pojaše svakog konja i usavršili ga likom, izgledom i
spretnošću kako se samo poželeti može. Ali Gvidion je primećivao da
dečak tuguje što nema oružje, pa mu najzad reče: — Momče, ti i ja
krenućemo sutra na put. Znam šta ti je potrebno, i to ćemo naći pre nego
što se vratimo. A dotle, momče, glavu gore!
Izjutra, u zoru, oni
krenuše. Išli su morskom obalom u pravcu zamka Aranrod. Kad se primakoše
zamku, Gvidion učini da obojica promene lik, tako da dojahaše do kapije
zamka u obliku dva mlada viteza. Ipak je od njih dvojice Gvidion bio
nešto stariji i krupniji. — Vrataru — naredi
— uđi i reci
gospodarici da su stigli bardi sa juga, koji bi je rado zabavili pesmama
i pričama. — Vratar se ubrzo vrati i pusti ih unutra.
— Dobrodošli
obojica — reče Aranrod u odgovor na njihov pozdrav. Posadiše ih za
trpezu, pa kad dovršiše obed, dugo pričahu a ceo dvor bejaše srećan te
noći, jer je Gvidion bio najbolji pripovedač na svetu.
Docnije im
pripremiše sobu, te odoše da spavaju. Pri prvim petlovima Gvidion
potajno ustade i prizva u pomoć svoju mađiju. U zoru se začu topot nogu,
zvuk truba i zveket oružja. U svanuće začuše kako neko kuca na njihovim
vratima, to ih je lično Aranrod pozivala da otvore. Dečak ustade i
otvori vrata, a gospodarica zamka uđe u pratnji jedne dvorkinje.
— Dobra gospodo — viknu — u opasnosti smo. Morate ustati i pomoći u odbrani zamka.
— Čuli smo trube, žagor i zveket oružja — priznade Gvidion. — Kakav je uzrok tome, gospo?

Vere mi — reče — priđite prozoru i nećete moći da raspoznate boju mora
od brodova koje ćete ugledati, a svi najvećom brzinom plove ka obali.
— Vidim ih, gospo — reče Gvidion — a čini mi se da ih ima više nego što i mislite.
— šta da radimo? Molim vas, dobra gospodo, recite mi šta da radimo.

Postoji samo jedna mogućnost — reče Gvidion. — Da zatvorimo kapije
zamka i branimo se što bolje možemo. Imate li oružje? Onda ga donesite
ovamo i naoružajte ovog mladića i mene.
Ona ode po oružje i vrati se u pratnji dveju dvorkinja.

Gospo — reče Gvidion — naoružajte ovog mladića, a meni će pomoći
dvorkinje. Brzo, gospo, brzo! Već mi se čini da čujem gruvanje u kapije.

Hitro ali spretno Aranrod naoruža mladića.
— Je li potpuno naoružan? — zapita Gvidion.

Potpuno — reče Aranrod. — A sad se pokažite kao ljudi. Gvidion prasnu u
smeh. — Vreme je da odbacimo oružje — reče, dok je ona stajala pred
njim, gnevna i zbunjena.
— Ali zašto? — zapita. — Pogledajte brodovlje koje nas okružuje!
— Nema nikakvog brodovlja, gospo.
— Onda slušajte suvozemnu vojsku!
— Nema nikakve vojske.
— Dobro — zapita Aranrod — zašto se onda ova vojska okupila?

Okupila se da razbije kletvu koju ste bacili na svoga sina. — Dok je
ovo izgovarao, Gvidion povrati sinu pravi lik a i sam uze svoje
prvobitno obličje. — Evo vašeg sina, gospo, koji je primio oružje iz
vaše ruke. Zar još uvek ne želite da ga prihvatite i volite kao rođeno
čedo?
— Daleko sam od toga da to učinim — reče ljutita Aranrod — pa
ću, povrh svega, baciti na njega i treću kletvu, a to je da među svim
ženama na svetu ne može naći sebi nevestu.
— Čudovišna je žena —
uzviknu Gvidion — koja se tako ophodi prema svom rođenom sinu! Ali, ne
plaši se, momče — dodade spokojnije — steći ćeš ti ženu, i to brže nego
što ona misli.
Posle toga napustiše zamak, i bez zadržavanja se
uputiše na dvor Mata, sina Matonijeva. Rekoše mu svoje neprilike, a on
naredi da mu se prinese njegov čarobni štap.
— Pokušajmo — reče Gvidionu — da svojim mađijama i čarolijama mladiću načinimo nevestu od cveća.
Laj
je sada već bio čovek po izgledu, obliku i suštini, i jedan od
najlepših mladića koje je ljudsko oko videlo. Oni uzeše cvetove hrasta,
žutilovke i livadske kadulje i od toga načiniše najlepšu i najobdareniju
devojku koja je ikad viđena u Gvinedu i krstiše je onako kako se u to
doba krštavalo, nadenuvši joj ime Blodajed (cveće). Zatim dadoše
Laj-Lau-Grafsu dvor i zemljište, tako da može časno da živi, i to na
mestu zvanom Mur Kastel, na visoravni Ardudvaj, pa se on tamo nastani i
dobro upravljaše, te svi bejahu zadovoljni njime i njegovom upravom.
Godina
prođe, i još jedna, a onda se dogodi da jednog dana Laj ode u Datil da
poseti Mata i Gvidiona. Istog dana, ubrzo pošto je otišao, Blodajed se
šetala dvorištem kad začu zvuk lovačke trube, a posle toga vide
izmorenog jelena kako protrča, nakon jelena naiđoše psi i lovci, i
najzad ljudi koji su išli pešice i sporije. Blodajed je bila radoznala
da sazna ko su ti ljudi i ko im je gospodar, pa posla jednog paža da se
raspita.
— Gronu Bebir je naš gospodar — odgovoriše mu — on je vladar Penlina.
U
međuvremenu je Gronu gonio jelena. Psi ga dognaše do obale reke
Kinvael, pa ga tu ubi. Kad ubi jelena, nahrani pse i pusti da se konji
odmore, već i noć poče da se spušta. Pomrčina je padala dok je prolazio
pored kapije zamka.
— Vere mi — reče Blodajed — bila bi velika
neučtivost pustiti ovog poglavicu da u ovo doba noći traži drugo
prenoćište. — Stoga posla glasnike da iziđu pred Gronua i pozovu ga u
dvorac. On rado prihvati poziv, te Blodajed lično iziđe na kapiju da ga
dočeka i pozdravi.
— Gospo — reče on — neka vam nebo plati ovo plemenito gostoprimstvo!
On
se umi i presvuče lovačku odeću, pa sedoše za trpezu. Blodajed ga je
gledala dok je sedeo, i dok ga je gledala, osećaše kako je obuzima
ljubav prema njemu, tako da joj obrazi bejahu čas rumeni kao bulke, čas
beli kao morska pena. Gronu je gledao nju i ista misao bejaše u njemu
kao i u njoj, tako da ne mogaše da prikrije ljubav; od tog časa se sav
njihov razgovor vodio o ljubavi i nežnosti što su ih osećali jedno prema
drugome. A govorili su i o tome kako mogu postići da budu zanavek
zajedno.
— Postoji samo jedan način — reče Gronu. — Moramo ubiti tvog muža Laja.
— Samo jedan čovek na svetu zna kako on može umreti — odgovori Blodajed. — Laj je taj čovek.
— Tad, pod izgovorom nežnog staranja — reče Gronu
— moraš iz njega izvući tu tajnu.
I pre nego što odjaha iz zamka, on ponovi:
— Zapamti, gospo, što sam ti rekao. Samo ti možeš iščupati iz njega način na koji može poginuti.
Prvo što je Laj primetio kad se vratio kući bilo je da je njegova žena tužna i nevesela. — Gospo — zapita je
— da li si bolesna ili te neke druge muke tište? Ne mogu podneti da te gledam nesrećnu.

Nisam bolesna — odgovori ona — ali sam uznemirena zbog tebe onako kako
ti nikad nećeš biti uznemiren zbog mene. Nespokojna sam zbog tvoje
smrti, jer nikako ne bih želela da umreš pre mene.
— Neka ti nebo
plati za tvoje nežno staranje — reče Laj. — Ali možeš biti zadovoljna,
jer ako me gospod ne pozove sebi, neće biti lako ubiti me.

Zahvaljujem nebu na tome — reče žena. — Ali reci mi kako bi to moglo da
se dogodi, kako bih te mogla Čuvati i uklanjati od smrtne opasnosti.

Objasniću ti vrlo rado — reče Laj. — Prvo, neće biti lako ubiti me, jer
koplje koje može da me ubije mora biti posebne vrste. Ono se mora
deljati punu godinu dana, i pri tom se taj posao nikad ne sme obavljati u
drugo vreme osim kad su svi na nedeljnoj misi.
— Zahvaljujem nebu na tome — reče žena.
— Zatim, ja ne mogu biti ubijen ni u kući ni van kuće. Ne mogu biti ubijen ni na konju ni u hodu.
— Kako? — reče žena. — Onda uopšte ne možeš biti ubijen?

Mogu — reče on — mogu biti ubijen, ali samo na ovaj način: kad se za
mene pripremi kupatilo na obali reke a preko korita postavi svod
prekriven rogozinom, i, zatim,
ako se dovede jedan jarac i postavi
da stoji naporedo sa koritom, pa ja stanem jednom nogom na leđa jarcu a
drugom na ivicu korita. Ako bi me neko udario kopljem deljanim godinu
dana dok tako stojim, mogao bi da me ubije.
— Hvala nebu što je tako
odredilo — reče njegova žena. — To se bar može lako izbeći. Čim je ovo
saznala, Blodajed izvesti Gronua u Penlin, tako da Gronu punu godinu
dana deljaše koplje, a kad se navrši puna godina dana, izvesti je da je
spreman.
— Gospodaru — reče Blodajed tada Laju —još uvek sam
nespokojna zbog načina tvoje smrti. Jer važniji mi je tvoj život nego
moj i spas kraljevstva. Hoćeš li mi pokazati kako bi stajao na leđima
jarca i ivici korita ako bih ti pripremila kupatilo ?
— Neka ti nebo plati za tvoje nežno staranje — odgovoriLaj. — Rado ću ti pokazati.
I
ovu vest odmah posla Gronu, sa upustvom da čeka u zasedi iza jednog
brežuljka na obali reke Kinvael. Takođe naredi da se svi jarci iz tog
kraja prikupe na obali reke. Zatim jednog jutra reče Laju:

Gospodaru, pripremila sam kupatilo i svod i sve je spremno za tebe.
Hoćeš li da pogledaš? I tako dođoše da pogledaju kupatilo.
— Hoćeš li da uđeš, kao što si obećao, gospodaru? — zapita Blodajed.
On uđe u kupatilo.
— Tu su u pripravnosti jarci — reče žena. — Da dovedu jednog i postave naporedo sa koritom?
Dovedoše
jednog jarca, i Laj ustade, pa tako stajaše jednom nogom jarcu na
leđima, a drugom na ivici korita. U tom času Gronu se uspravi na jedno
koleno iza brdašca, nanišani otrovnim kopljem i pogodi Laja u bok, tako
da se vršak zari a drška ostade da štrči. Istog časa Laj se, u obliku
orla, uzvinu u nebo i pri tom prodorno vrisnu. Posle toga ga ne videše
više.
— Vere nam — odgovoriše — nema nikoga. Njih stoga sve do današnjeg dana nazivaju neverne ratne družine.
— Ako je tako — reče Gronu — onda ja moram da podnesem taj udarac lično.
I
tako Laj i Gronu dođoše na obalu reke Kinvael. Gronu stade na mesto gde
je Laj stajao kad ga je koplje pogodilo, a Laj zauze busiju iza
brdašceta.
— Gospodaru — reče Gronu — pošto sam te zbog ženskih
smicalica onda toliko uvredio, dopusti mi, iz sažaljenja, da stavim onaj
veliki kamen na put koplju od tebe do mene.
— To ti neću odbiti — reče Laj.
I
tako Gronu uze kamen i postavi ga između sebe i Laja. Tad se Laj
uspravi na jedno koleno i nanišani kopljem, pa koplje probi i kamen i
Gronua, tako da mu prebi kičmu i on na mestu pogibe. Taj kamen može se i
danas videti na obali reke Kinvael, kao i rupa koja ide posred kamena.
Zbog toga se ovaj kamen naziva Gronuovim kamenom.
Pošto je ubio
Gronua, Laj Lau Grafs povrati sve svoje zemlje, pa vladaše srećno i
zadovoljno. A docnije, nasledi i Mata kao kralja celog Gvineda, i to je
kraj naše priče. Istog časa kad je Laj iščezao, Gronu i Blodajed krenuše
u dvor, a sutradan Gronu podiže vojsku i pokori Ardudvaj, tako da su
sve Lajeve zemlje bile pod njegovom upravom.
Vesti o ovim događajima stigoše do Mata, sina Matonijeva, i Gvidiona, sina Donova. Njihov bol bejaše
težak.
— Gospodaru kralju — reče Gvidion — neću imati mira
ni pokoja dok ne saznam šta je sa mojim sinom. Daj mi dopuštenje da pođem po Gvinedu.
— Neka te Bog vodi — reče Mat.
Gvidion
krene još istog dana, pretraži Gvined uzduž i popreko, ali ne ču ni reč
ni šapat o svom sinu Laju. U svoje vreme dođe nekom dobrom čoveku u
Arfon i tamo zanoći. Dobri čovek dođe kući kasno, a još kasnije dođe
svinjar.
— Svinjaru — zapita seljak — da li se krmača vratila?
— Da — odgovori svinjar. — Baš je ušla u svinjac.

A kuda ona to ide? — zapita Gvidion. -To niko ne zna — bio je odgovor. —
Svakog dana kad se svinjac otvori, ona istrči toliko brzo da niko još
nije bio u stanju da je stigne. Koliko ja znam — reče svinjar — mogla bi
i u zemlju da propadne.
— Učini mi nešto — zatraži Gvidion. — Ne otvarajte svinjac dok ja ne budem prisutan.

Vrlo rado — reče svinjar i objasni mu kad će ga sutradan otvoriti. Kad
sutradan poče da sviće, svinjar probudi Gvidiona, pa zajedno odoše do
svinjca. U trenutku kad otvoriše svinjac, krmača pojuri, trčala je iz
sve snage uz dolinu, a tamo stade i poče da rije ispod jednog hrasta.
Gvidion je pratio krmaču i priđe drvetu da vidi čime se hrani. Video je
da su to parčad trulog mesa i crvi. Tad Gvidion pogleda nagore i na vrhu
drveta ugleda orla. Kad god bi orao zatresao krilima, padali su parčići
mesa i crvi.
Gvidion pomisli da je, možda, ovaj orao prerušeni Laj,
pa zapeva čarobnu pesmu kako bi ga domamio. Kad otpeva prvu strofu,
orao siđe do sredine drveta, kad otpeva drugu, orao siđe na najnižu
granu, a kad otpeva treću strofu, orao mu slete na rame. Tada ga Gvidion
udari čarobnim štapom, a Laj se pojavi u svom pravom obličju. Niko
dotad nije video čoveka u bednijem stanju. Bio je sama koža i kost.
Veoma nežno Gvidion odvede Laja u Datil, na Matov dvor, pa se tamo sjatiše svi lekari Gvineda da ga leče.
Trebalo je da prođe puna godina dana dok se sasvim oporavio. Kad najzad ozdravi, ode k Matu.

Kralju gospodaru — reče — vreme je da tražim odmazdu za čoveka koji mi
je naneo tolike patnje. A što je pre dobijem, to ću biti zadovoljniji.
Mat
prikupi vojsku Gvineda, pa Laj i njegov otac, Gvidion, krenuše za
Ardudvaj. Gvidion je išao prvi, a ubrzo ugleda Mur Kastel. Blodajed je
bila izveštena da dolaze, pa je obuze takav strah da sa svojim
dvorkinjama pobeže iz zamka, pređe reku i skloni se u planinu. Tamo sve
njene dvorkinje padoše u duboko jezero i udaviše se, tako da je bila
sama kad Gvidion stiže.
_ Nemoj me ubiti — zamoli. — Mlada sam. Zašto da umrem?

Ne — reče on — neću te ubiti. — Na njegove reči ona se i nasmeja i
zaplaka, ali on ni tad ne htede da se smiluje. — Tebi je namenjena teža
sudbina nego što je smrt.
Pretvoriću te u pticu, a zbog sramote koju
si nanela mome sinu, Laju, nikad nećeš smeti da pomoliš lice po danu,
iz straha od ostalih ptica, jer će u njihovoj prirodi biti da te
proganjaju i muče kad te ugledaju. A ime ću ti promeniti tako da glasi
Blodajved (Cvetno lice).
Eto, to je razlog što su sve ptice neprijateljski raspoložene prema sovi i što se sova sve do danas zove Blodajved.
U
međuvremenu je Gronu Bebir pobegao u Penlin i odande poslao izaslanike
da pitaju bi li Laj Lau Grafs prihvatio kao obeštećenje zemlju, zlato
ili srebro. — Ne — zavetova se Laj. — Jedino što ću prihvatiti od njega
to je da stoji na istom mestu gde sam ja stajao, a ja da ga gađam
kopljem. Ovaj odgovor doneše Gronu.
— Avaj, to je najmanje što moram
učiniti. Moji verni kletvenici, vojnici i braćo po mleku, ima li koga
među vama koji se prihvata da umesto mene primi ovaj udarac?

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Bajka o - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 5 Icon_minitime28/12/2010, 7:14 pm

Bajke sveta - Turska

JABUKA KOJA PLAČE I JABUKA KOJA SE SMEJE

Bio
neki car koji je imao tri sina. Dok je jednog dana njegov najmladi sin
sedeo u zamku, dode jedna starica da zahvati vode sa izvora ispod zamka.
Mladic se baci malim kamenom i polomi staricin krcag. Starica ništa ne
rece, ode po drugi krcag i ponovo dode na izvor. Decak ponovo baci
kamen, polomi krcag, a starica ode. Sutradan se starica pojavi na izvoru
sa novim krcagom. Cim je ugleda, mladic ponovo baci kamen i razbi
krcag.
Starica rece:
- Hej, sinko, molim gospoda da se jabuka koja place zaljubi u jabuku koja se smeje - i udalji se.
Prode
pet dana i decaka poce da muci ono što je starica rekla. I zaista,
jabuka koja place zaljubila se u jabuku koja se smeje. Iz dana u dan
decak je bledeo i venuo. I car cu da mu se sin razboleo. Pogledali su ga
hodže i vidari, ali nikako nisu mogli da objasne razlog mladiceve
patnje. Jednog dana ponovo dode jedan vidar i rece caru:
- On je
bolestan od ljubavne patnje. Mladic na kraju rece ocu da se jabuka koja
place zaljubila u jabuku koja se smeje. Carcenato:
- šta da radimo sada, sine? Mladic odgovori:
- Dozvoli mi da idem i da ih nadem. Car, opet:
- Kuda ceš u takvom stanju? Kako ceš znati gde su. Pusti!
- Svakako cu ici i naci cu ih - odgovori mladic.
- I mi cemo ici s njim. Sigurno cemo naci te jabuke - rekoše ocu starija braca.
Sva tri brata krenuše zajedno na put.
Dugo
su išli preko brda, dolina i ravnica i jednog dana stigoše do neke
cesme. Na cesmi videše jedan natpis. Procitaše: ko ide jednim od ova tri
puta, doci ce, ko ide drugim doci ce ili nece, a ko krene trecim putem
nikako nece doci. Braca se sporazumeše da najstariji krene putem kojim
se dolazi, srednji putem kojim se dolazi ili ne dolazi, a najmladi onim
kojim se ne dolazi.
- Ali kako cemo znati, ko se vratio, a ko nije - rekoše.
Na to najmladi brat rece:
- Skinimo prstenje sa ruku i stavimo ga ispod ovog kamena. Onaj ko dode kasnije, znace ko je sa kog puta stigao.
Tako
i uciniše i svaki krenu putem koji je izabrao. Najstariji carevic stiže
u jednu zemlju, ude u jedan hamam i osta tamo da radi kao hamamski
momak. Srednji brat, kad stiže u neku zemlju, ude u jednu kafanu i osta
tamo kao kafedžija.
Da se vratimo najmladem bratu. I on, pošto je
prešao dug put, stiže jednoga dana do nekog izvora i vide staricu kako
zahvata vode. Mladic je upita:
- Bako, hoceš li mi dati prenocište za veceras? " Starica odgovori:
- Ah, sinko, imam jednu kucicu, kad legnem noge mi štrce. Gde da te primim?
Mladic joj dade pregršt zlatnika:
- Aman, bako, nadi mi jedno mesto. Starica uze zlatnike i povede mladica svojoj kuci govoreci:
- Podi, sine, podi, imam i kucu i sobu, a ko ce mi drugi i doci!
Malo su jeli i pili. Sedeci tako, mladic upita:
- Bako, kažu da ima jabuka koja place i jabuka koja se smeje, znaš li gde su?
Cim to cu, starica zalepi mladicu cušku:
-
Cuti, ovde je zabranjeno da se to spominje. Kada to rece, mladic joj
dade još jedan pregršt zlatnika. Obradovana time, starica rece:
-
Sine, sutra ceš ustati i otici na onu goru tamo. Tamo dolazi jedan
pastir. On je pastir dvorca u kome su jabuka koja place i jabuka koja se
smeje. Ako uspeš da ga odobrovoljiš i udeš u dvorac, tamo ceš naci
jabuke. Samo, kada ih budeš uzeo dodi pravo k meni.
Sutradan mladic
ustade rano, ode na onu goru i tamo vide pastira kako napasa ovce. Pride
i pozdravi ga. Sedoše i poceše da razgovaraju. Na kraju, on spomenu
pastiru jabuku koja place i jabuku koja se smeje.
Cim to cu, pastir
ga tako udari da mu se mozak zavrte. Kada mu mladic rece "Zaboga,
pastiru, zašto me udaraš", pastir ga još jednom udari rekavši:
-
Cuti, ovde je zabranjeno da se o tome govori. Mladic mu dade pregršt
zlatnika. Kada vide zlatnike, pastir omekša i rece mladicu:
- Ja cu
sada da zakoljem jednu ovcu; od njene kože cu napraviti mešinu. Kada
navece poteram ovce u dvorac, ti ceš se umešati medu njih, jer ih broje
kada ulaze u dvorac. Ti ceš ici kao one i sa njima ceš uci u dvorac. A
zatim, nocu, kada svi budu zaspali, popeceš se na najviši sprat. Tiho
ceš uci u odaju sa desne strane. Devojka leži u postelji, a jabuke stoje
na polici. Ako budeš mogao uzeceš ih, a ako te uhvate bice zla.
Pastir
ustade i zakla jednu ovcu; mladica stavi u mešinu, potera ovce i uputi
se ka dvorcu. Mladic ude medu ovce dok su ih brojali na ulazu u dvorac.
Spusti
se noc i svi u dvorcu zaspaše. Mladic izade iz mešine i lagano pode
gore. Otvori odaju koju mu je pomenuo pastir. U sredini je bila jedna
postelja, a u njoj lepotica crnih obrva, svetloplavih ociju, kose rasute
poput srme sa mladežima na vratu. Bila je lepa da joj nije bilo ravne
na svetu. Dok ju je mladic dugo sav ushicen gledao, jedna jabuka sa
police poce grohotom da se smeje, a druga da rida, kao da se nešto
dogodilo. Mladic odmah pobeže na vrata i vrati se medu ovce.
Od
galame ovih jabuka, devojka se probudi, pogleda i vide da nema nikog,
izide napolje i pošto nikog ne nade, ponovo se vrati u odaju. - Ah vi,
lažljivice, prevarile ste me - rece i opet leže u postelju. Nakon
kratkog vremena devojka je ponovo zaspala. Mladic se još jednom pope
gore, lagano otvori odaju i ude. Kada krenu prema jabukama, jedna se
opet nasmeja, a druga zaplaka, a on ponovo pobeže. Devojka se na to
probudi i vide da nema nikog.
- Hej, vi, bezobraznice. Vec drugi put me budite iz sna. Istuci cu vas ako opet budete nešto napravile - rece i leže.
Cim
je zaspala, mladic ponovo dode, otvori vrata i krenu pravo ka jabukama.
Kad htede da ih dohvati sa police, jabuke udariše u smeh i plac. Mladic
ponovo pobeže. Devojka se probudi - nikog nema.
- Ah, vi
bestidnice! Jeste li poludele nocas? Tri puta me budite iz sna. Kakav je
to nacin? - rece, ošamari i jednu i drugu i ponovo leže.
Prošlo je
podosta vremena. Mladic je ponovo otvorio odaju i krenuo prema polici.
Uzeo je jednu jabuku, pogledao, nikakvog glasa, uzeo je i drugu, izašao i
otišao medu ovce. U stvari, jabuke su se naljutile i zato nisu pustile
nikakav glas.
Došlo je jutro. Pastir je isterao ovce i otišao u
planinu. Mladic je izašao iz mešine i ponovo dao pastiru pregršt
zlatnika. Oprostio se i krenuo staricinoj kuci. Kad starica vide
mladica, stavi malo vode u posudu, zakla jednu kokošku i njenu krv pusti
u vodu. Stavi u vodu jednu dasku i rece mladicu da sedne na dasku.
Vratimo se dvorcu gde su bile jabuke.
Kada se devojka probudila, pogledala je gore-dole i videla da na polici nema jabuka. Tada je briznula u plac:
- Jao meni! Nocas su mi ukradene jabuke. Tri puta su me budile, ali ja nisam mogla da shvatim. A ono, dolazio lopov.
Kada ovo cu car, naredi da se zatvore kapije tvrdave. Pretražili su unutrašnjost grada i ništa nisu mogli da nadu.
Zvezdocatci su gledali sudbinu i videli kako onaj koji je ukrao jabuke plovi ladom po nekom krvavom moru. Rekli su:
- Care, ovaj je covek daleko izmakao. A mi ne znamo ni gde je to krvavo more.
Na
kraju su odustali od traženja jabuka. Kapije tvrdave su bile ponovo
otvorene. Mladic dade starici još malo zlatnika. Pošto se od nje
oprostio, pode on putem kojim je došao. Jednog dana stiže do cesme gde
se rastao od brace. Podiže kamen ispod koga su stavili prstenje i vide
da niko nije dolazio. Uze svoj prsten i krenu putem kojim je otišao
srednji brat.
Iduci preko brda, dolina i ravnica, pijuci vode sa
potoka, sedeci u pustinjama, slušajuci pevanje ptica, stiže jednog dana u
nepoznatu zemlju. Ude u jednu kafanu da popije kafu i ispuši cibuk.
Vide da mu je brat tu kafedžija, ali ga ovaj ne pozna. Nakon kratkog
vremena, on ga pozva i upita odakle je i tako ubrzo shvati da mu je on
brat. Braca ustadoše i krenuše zajedno na put. Opet stigoše do one
cesme. Podigoše kamen i videše da stariji brat još nije stigao. Uzeše
još jedan prsten i krenuše putem kojim je otišao najstariji brat. Iduci
tako, opet stigoše do jedne nepoznate zemlje. Dva brata rekoše:
- Hajdemo u neki hamam da se okupamo, a posle da potražimo brata.
Udoše
u jedan hamam. U tom je hamamu njihov brat radio kao hamamski momak.
Oni se okupaše i izadoše iz hamama. Pozvaše hamamskog momka i rekoše mu
ko su. Zatim se sva trojica zaputiše onoj cesmi. Kada stigoše uzeše i
treci prsten i krenuše u svoju zemlju.
Starija braca usput upitaše
najmladeg da li je našao jabuke. On rece da jeste i izvuce ih ispod
pazuha. Cim videše jabuke i sami se zaljubiše.
- Brate, neka jabuke malo ostanu kod nas, pa cemo ti ih opet vratiti - rekoše.
On se složi i dade im jabuke. Posle toga njegova starija braca rekoše jedan drugom:
- Ubijmo ga! Neka jedna jabuka ostane kod tebe, a druga kod mene.
Tako
su tri brata stigla u jednu kafanu. Hteli su tu malo da posede i da
nešto pojedu. Od kafedžije zatražiše jednu asuru i on im donese.
U
bašti je bio jedan nepokriven bunar na koji oni staviše asuru. Najmladi
brat, misleci da je asura prostrta za odmaranje, sede na nju i upade u
bunar. Za to vreme su njegova braca mirno popila kafu, ispušila po cibuk
i krenula u svoju zemlju.
Pošto u bunaru nije bilo vode, mladic se
nije udavio, ali se onesvestio. On je tamo ostao dok su njegova braca
stigla u zemlju. Kada ih otac upita gde im je najmladi brat, oni
odgovoriše:
- Mi smo išli i našli jabuku koja se smeje i jabuku koja place. On je otišao putem kojim se ne vraca i nije se vragio.
Otac se zaplaka i rece:
- Sigurno ce doci.
Za
to vreme je mladic u bunaru došao k svesti. Poceo on da doziva ljude.
Kafedžija koji je šetao po bašti cuo glas iz bunara, spustio jednog
coveka u bunar i on je izvukao mladica. Upitali su ga kako je upao u
bunar i on im ispricao šta mu se desilo. Zatim je ustao i zaputio se u
svoju zemlju, ali nije došao ocevoj kuci. Došao je u jednu kalajdžijsku
radnju i tu postao šegrt.
I dok je on tamo šegrtovao, otac devojke
koja je bila vlasnica onih jabuka napravi brojanicu od hiljadu zrnaca,
dade je ljudima rekavši im:
- Uzmite ovu brojanicu i obidite sve
zemlje. Neka ljudi pricaju šta im se dogodilo. Ko izdrži do kraja ove
brojanice, on je taj koji je ukrao jabuke. Uhvatite ga i dovedite.
Ljudi
su uzeli brojanicu, obišli svaku zemlju, ali niko nije mogao da izvuce
brojanicu. Na kraju stigoše u zemlju mladica koji je ukrao jabuke. Baš
kada su prolazili ispred kalajdžijske radnje mladic rece:
- Majstore, ja cu izvuci onu brojanicu. Ovaj o tome obavesti ljude koji doneše brojanicu i rekoše:
- Hajde da vidimo, izvlaci! A mladic tada rece:
- Hocu, ali cu to uciniti pred mojim carem.
Oni
uzeše mladica i odvedoše ga caru mladiceve zemlje i objasniše mu o cemu
je rec. Mladic sede, poce da prica šta mu se dogodilo i da izvlaci
brojanicu. Baš kada je rekao kako su ga njegova braca bacila u bunar,
brojanica se završila. Tada car shvati da je to njegov najmladi sin,
ustade i privuce mladica u zagrljaj:
- Ah, sine moj, koliko si ti preturio preko glave, a da ja ništa o tome nisam znao.
Bracu
koja su uzela jabuke odmah pogubiše a mladica, zajedno sa jabukama,
predadoše ljudima. Ovi ga povedoše caru zemlje u kojoj su jabuke bile
ukradene.
I tako stigoše oni u zemlju iz koje su ukradene jabuke a
mladica izvedoše pred cara. Kad ga car vide zapovedi mu da i pred njim
izvuce brojanicu. Mladic je uze, isprica sve od pocetka do kraja i
izvuce brojanicu.
Car rece:
- Sinko, ti si ukrao ove jabuke, ali
i moja cerka ne može bez njih. Dodi, dacu ti svoju kcer, a vas dvoje se
više nemojte rastavljati od ovih jabuka.
- Sa zadovoljstvom - rece mladic i prihvati carevu ponudu.
Devojka i mladic se vencaše i provedoše svadbu koja je trajala cetrdeset dana i cetrdeset noci.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Bajka o - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 5 Icon_minitime30/12/2010, 1:36 pm

Bajke sveta - Slovačka

DVANAEST MESECI

Bila jedna majka i imala dve kceri: Holena je bila njena, a Maruška pastorka. Svoju je odvec volela, a pastorku gledati nije mogla, samo zato što je Maruška bila lepša od njene Holene. Dobra Maruška nije bila svesna svoje lepote, pa nije mogla ni slutiti otkuda to da se majka srdi na nju kad god je pogleda. Sve poslove je morala sama raditi: spremala je kucu, kuvala, prala, šila, prela, tkala, nosila travu i bez icije pomoci vodila brigu o kravi. Holena se samo oblacila i šetala po odajama. Maruška je, uprkos svemu, rado obavljala sve poslove i sa puno trpeljivosti podnosila sestrine i majcine cefove, baš kao krotka ovcica. Ali, ma koliko da je bila valjana, one su prema njoj bivale iz dana u dan sve gore, a jedino zato što je Maruška, kako je vreme odmicalo, postajala sve lepša, a Holena sve ružnija.
Jednom pomisli majka: "šta mi treba da lepu pastorku držim u kuci; ako momci dodu na razgovor, zagledace se u Marušku, a Holenu nece hteti". Od toga trenutka gledahu maceha i njena kci kako da se otarase uboge Maruške; morile su je gladu, tukle, ali ona je sve podnosila i, prkoseci nevoljama, postajala svakim danom sve lepša. Majka i kci su za nju izmišljale takve muke kakve cestitom coveku ni na um ne bi pale. A jednog dana, negde polovinom januara, prohte se Holeni da omiriše ljubicice.
- Idi, Maruška, donesi mi iz šume kiticu ljubicica, hocu da je zadenem za pojas da bih je mogla mirisati - zapovedi sestri.
- Ah, pobogu, sestrice mila, šta te je spopalo! Ko je još cuo da ljubicice rastu pod snegom? - rece uboga Maruška.
- Ti, slinavice slinava, nemaš šta da pricaš kad ti ja zapovedam! Idi brzo, i ako ne doneseš iz šume ljubicice, ubicu te! - zapreti Holena.
Maceha dograbi Marušku, izgura je kroz vrata, a vrata za njom cvrsto zatvori. Devojka je išla kroz šumu gorko placuci. Sneg je bio visok, a na njemu ni stope. Lutala je, dugo lutala, glad je morila, tresla se od zime i cinilo joj se da bi bilo najbolje kad bi nestala sa ovog sveta. Tada ugleda nekakvo svetlo. Pode prema svetlucanju i stiže cak na vrh planine. Na vrhu gori velika vatra, a oko vatre poredano dvanaest kamenova; na tim kamenovima sede dvanaestoro ljudi: tri coveka su sedobrada, tri nešto mlada, tri još mlada, a tri sasvim mlada i najlepša medu njima. Nisu ništa govorili, vec su mirno sedeli i gledali u vatru. Tih dvanaestoro ljudi bili su meseci. Januar je sedeo na najvišem mestu, kosa i brada bili su mu beli kao sneg, a u rukama je držao štap.
Maruška se zbuni i jedan trenutak je tako zacudeno stajala. Onda se osmeli, pride i zamoli:
- Dobri ljudi, hocete li me primiti da se ogrejem kraj vatre? Zima mi je!
Januar se, podigavši glavu, javi devojci:
- Zbog cega si došla, devojcice moja, šta tražišovde?
- Idem po ljubicice - odgovori Maruška.
- Sada nije vreme da se ide po ljubicice.
- Ah, znam ja to, vidim, ali sestra Holena i maceha zapovedile su mi da im donesem ljubicice iz šume. Ako im ne donesem, ubice me. Lepo vas molim, stricevi moji, pokažite mi gde ih mogu naci.
Tada se uspravi Januar, pa pride najmladem mesecu, dade mu štap u ruke i rece:
- Brate Marte, sedni na vrh!
Mesec Mart sede na kamen koji je bio na najvišem mestu i zamahnu štapom preko vatre. U istom trenutku vatra silnije buknu, sneg poce kopneti, napupeše grane, a pod bukvama se zaceše izdanci i zazelene trava. U travici se razbuktaše pupoljci - nastade prolece. U grmlju, pod lisnatom odecom, rascvetaše se tada i ljubicice, a bilo ih je toliko da se Maruški cinilo kao da se nekakav plavi pokrivac razastire po zemlji.
- Brzo beri, Maruška, hitaj! - rece joj Mart.
Radosno je Maruška brala, brala, i ubrzo nabra veliku kitu ljubicica. Potom se mesecima lepo zahvali i veselo požuri kuci.
Zacudi se Holena, zacudi se maceha spazivši Marušku gde nosi ljubicice: pohitaše i otvoriše joj vrata; uto miris ljubicica ispuni celu odaju.
- Gde si ih nabrala? - upita je oštro Holena.
- Tamo gore. U šumi, pod grmljem, rastu i ima ih puno - odgovori Maruška.
Holena uze ljubicice, zadenu ih za pas, mirisala ih je, dala i majci da uživa, a sestri nije rekla ni "omiriši ih". Drugog dana, dok je sedela kraj peci, prohte se Holeni jagoda. I odmah dozva sestru, rekavši joj:
- Idi, Maruška, i donesi mi iz šume jagoda!
- Ah, pobogu, sestrice mila, gde da nadem jagode? Od koga si to cula da pod snegom uspevaju jagode? - uzviknu Maruška.
- Ti, slinavice slinava, šta još pricaš kad ti ja zapovedam! Brzo idi, i ako ne doneseš, ubicu te! - zapreti joj zla Holena.
Majka opet dograbi Marušku, izgura je kroz vrata, a vrata za njom cvrsto zatvori. Gorko placuci, devojka idaše kroz šumu. Sneg je bio visok, a na njemu ni stope, ni traga. Lutaše devojka, lutaše dugo; glad ju je morila, od zime se tresla. Onda ugleda isto ono svetlo koje je videla prethodnog dana. S radošcu se ka njemu uputi. Ponovo dode do velike vatre oko koje je sedelo dvanaest meseci. Januar je još uvek bio na vrhu.
- Dobri ljudi, hocete li me pustiti kraj vatre? Zima mi je! - zamoli Maruška.
Okrenuvši glavu, rece joj Januar:
- Zašto si ponovo došla, šta ovde tražiš?
- Idem po jagode - odgovori Maruška.
- Zar ne vidiš da je zima, a na snegu jagode ne rastu - veli Januar.
- Pa ja to znam - tužno odvrati Maruška - ali sestra Holena i maceha su mi naredile da donesem jagode; ako ih ne donesem, ubice me. Lepo vas molim, stricevi moji, pokažite mi gde da ih nadem.
Diže se Januar, pride mesecu koji mu je sedeo nasuprot, dade mu štap u ruke i rece:
- Brate June, sedni na vrh!
Mesec Jun sede na kamen koji je bio na najvišem mestu i zamahnu štapom preko vatre. Visoko suknu plamen, jara ognjena sasvim otopi sneg, zemlja se zazelene, drvece se zaodenu listom, ptice zapoceše pesmu, crveni cvetovi se u šumi rascvetaše - nastade leto. Radosna Maruška poce brati jagode.
Zacudi se Holena, zacudi se maceha kada videše da Maruška donosi kuci punu pregacu jagoda. Potrcaše obe da joj otvore vrata, a uto se cela kuca ispuni mirisom jagoda.
- Gde si ih nabrala? - upita je radoznalo Holena.
- Gore, u šumi. Mnogo ih tamo raste pod mladim bukvama - odgovori joj Maruška.
Holena uze jagode, najede se dosita, i maceha se najede, a Maruški ne rekoše ni "uzmi jednu". Jagode su bile tako ukusne da ukusnije u životu nisu okusile. Poželeše da ih imaju još, i to što više.
- Daj mi, majko, kotaricu, idem sama u šumu! - rece najednom Holena. - Ta slinavica bi nam pola po putu rasula. Nekako cunaci to mesto i pobrati sve jagode.
Majka se protivila, ali Holena uze kotaricu, stavi je na glavu i pode u šumu. Bilo je puno snega, nigde stope. Holena je lutala, dugo lutala, ali prijatan ukus jagoda ju je gonio da ide sve dalje i dalje. Najzad ugleda u daljini svetlo. Pode ka njemu. Stiže na sam vrh, a tamo gori velika vatra a oko vatre dvanaest kamenova na kojima sede dvanaest meseci. Holena se primace vatri i ispruži ruke da bi se ogrejala, a ne pozdravi ljude niti zapita sme li da se ogreje.
- Zašto si došla, šta tražiš? - ljutito upita Januar.
- što me pitaš, starkeljo, ne moraš ti znati kamo idem - odbrusi drsko Holena, pa se okrenu od vatre i pode dalje u šumu.
Januar nabra celo i mahnu štapom iznad glave. U istom trenutku nebo se natmuri, plamen vatre smanji, a sneg poce da pada tako gusto kao da se rasipaju perine nošene ledenim vetrom. Holena nije videla ni prst pred nosom. Lutala je, lutala, padala na smetove, sve sporije išla, posrtala. A sneg je neprestance zasipa, ledeni vetar udara, pa Holena grdi Marušku, grdi sve odreda. Udovi joj se u debelom kožuhu mrznu.
Majka je cekala Holenu, provirivala kroz prozor, izlazila pred vrata, zabrinuta što Holene još nema. Prolaze casovi, a Holena ne dolazi.
"Zar su je jagode zacarale kad se od njih ne može da odvoji? Moram otici da sama pogledam šta je s njom", pomisli naposletku maceha, uze kotaricu, stavi je na glavu i zaputi se u šumu za Holenom. A snega puno, nigde stope. Dozivaše Holenu, ali niko joj se nije odazivao. Lutala je, lutala dugo, sneg je sipao, ledeni vetar duvao po šumi.
Maruška skuva rucak, pobrinu se o kravi, a Holene i macehe ni od korova. "Gde li su se tako dugo zadržale?" pitala se Maruška sedajuci uz preslicu. Vec je puno vreteno, vec je u kuci zatamnelo, a Holena i maceha se ne vracaju. "Ah, zaboga, šta li im se dogodilo!" cudi se dobra devojka i proviruje kroz uzani prozor. Nebo se sija, zemlja se svetli - covek se ne vidi. Tužna, zatvori prozor.
Izjutra ih je cekala na dorucak, cekala na rucak, ali ne doceka ni Holenu ni macehu, nikada više. Obe su se u šumi smrzle. Ostala je dobroj Maruški koliba i kravica, i komadic polja, našao se tome i domacin, pa su ona i on živeli dobro i spokojno.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Bajka o - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 5 Icon_minitime1/1/2011, 4:09 pm

Bajke sveta - Maroko

ZLATNA JABUKA NA KUTUBIJI

U doba
kad je Jakub-el-Mansur, svemocni sultan, gradio Kutubiju, u vreme kad je
ona gotovo bila završena - samo da joj se na sleme postave tri
pozlacene bakarne kugle - u haremu sultanovu plakaše jedna žena. Ta žena
beše sultanija Ajša, toliko lepa da joj ne beše ravne. Da je bilo kom
muškarcu bilo dopušteno da joj vidi otkriveno lice, on bi, verovatno,
sišao s uma od divljenja pred takvim savršenstvom. Njena je put imala
belinu mleka, a njene oci umilnu blagost ociju gazele, luk njenih obrva
kao da beše nacinjen jednim jedinim mekim i cistim potezom, a ruže koje
su cvetale na njenom licu bacahu u zasenak cvetove iz sultanova vrta.
Ova
lepota beše ocarala sultana i on je ženu voleo koliko samo covek voleti
može. Poklanjao bi joj sve što može jednoj ženi da se svidi, da je
ukrasi i ulepša. Teške narukvice od zlata obavijahu joj ruke i gležnjeve
na nogama, zlatno prstenje blistalo je na njenim prstima, sa vrata joj
se na grudi spuštahu, u deset strukova, derdani zlatnih pucadi, od zlata
behu njeni pojasevi što joj isticahu lomni struk, od zlata grivne koje
joj pridržavahu kosu boje ebonovine. Najskupocenije drago kamenje - i
ono što blista kao vatra crvenim odsjajem, i ono koje zraci blagim
sjajem letnje mesecine, i ono što treperi poput zvezda - sve to beše
umetnuto u njene nakite.
Ajša beše srecna. Ona se manje radovala
lepoti ovih darova, a više pomisli da je svaki od njih zalog ljubavi
njenog muža i gospodara. Ali je srce u ljudi nestalno i menja se kao i
vetar koji podiže pesak pustinje: druga jedna žena zarobi sultanovu
nežnost. On zavole Đamu, crne puti, razroka pogleda i trapava hoda.
Jadna Ajša oseti da je napuštena.
Njena stara dojkinja joj dode i rece:
-
Gospodarice, zli dusi odvratiše misli gospodareve od tebe ka
nedostojnoj Cami. On se u svome srcu nosi mišlju da te pusti, da bi se
oženio onom kceri noci. Još isti ovaj mesec ce videti tvoj pad i njen
trijumf.
- Avaj! - zajeca nesrecna sultanija - kakvu crnu sudbinu
docekah! Kad moj ljubljeni gospodar naredi, kad me se po propisu svete
knjige tri put odrekne, vraticu se cemerna domu svoga oca.
-
Nesrecna Ajšo - produži starica - ni to nije sve. Onoj bestidnici nije
dosta što je zauzela tvoje mesto u domu tvoga gospodara, vec sad zahteva
da joj on da i sav skupoceni nakit koji je tebi poklanjao. A to joj
treba da bi imala cime ukrasiti svoju rugobu.
Kad cu te reci, Ajša
zaboravi na svoju tugu i planu gnevom. Pomisao da ce uspomene na njene
srecne dane biti darovane drugoj, izazva u njoj odluku da ih na neki
nacin spase od takvog skrnavljenja.
Ali veoma brzo uvide koliko ce
biti teško da se spreci sultan da ne ostvari ono što je naumio. Zajedno
sa svojom dojkinjom pretresla je sve mogucnosti tražeci tajna skrovišta
kojima bi mogla poveriti svoj nakit. Ni jedno joj ne izgledaše dovoljno
sigurno. Da ih da kome na cuvanje? Ali ko bi se usudio da skrije takvo
blago i izloži se svakojakim neprilikama.
- Gospodarice - doseti se
neceg starica - kraj nove džamije živi jedan veoma mudar covek, koji ce
ti sigurno pomoci svojim savetom.
- Jadna majko, godine su te vec
dobro pritisle, pa ne znaš šta govoriš. U koga se na ovom svetu mogu
pouzdati? Nema ni jednog stanovnika Marakeša koji ne zna da bi ga
cuvanje takve tajne moglo stajati glave. Svaki bi pohitao da ono što sam
mu otkrila oda mom gospodaru i tada bi moj život visio o koncu.
-
Eh, Ajšo - odvrati starica - znam šta govorim. Taj covek se zove Bušaib,
a nadimak mu je El-Meskin* (* Meskin - siromašan, ubog), jer je veoma
siromašan, a ipak propusti kroz svoje ruke svakog dana više zlata nego
što to ucini celog svog života najbogatiji trgovac u suku.
- Kroz ruke mu prode toliko zlata, a ti rece da je siromašan! - zacudi se sultanija.
-
Pa, ako baš hoceš da ti kažem, on se bavi pretapanjem zlata. Donose mu
tu plemenitu kovinu da je pretopi i preradi u svojim posudama, ali od
tog blaga mu vrlo malo ostane na prstima. On radi samo sa bogatim
svetom, a zna se da bogatstvo i plemenitost ne idu zajedno.
- A kako ti tvrdiš da ce taj Bušaib sacuvati moju tajnu i da je, iako siromašan, nece prodati za nekoliko zlatnika?
- Zato što je on sin moje sestre i što nece uciniti ništa što bi me ožalostilo. Jamcim svojom glavom da ce cutati.
- E, pa onda se pobrini da dode. Povericu se njemu.
- Bice ovde sutra uvece - rece dojkinja.
- A zašto ne još veceras?
-
Eh, Ajšo, iako si mlada, ti nešto gubiš iz vida što ne bi smela. Znam,
tuga te cini slepom. Misliš li da cu Bušaiba uvesti tajno u dom tvog
gospodara, da ga primete špijuni koje milostivi sultan drži oko tvojih
odaja i da ga obaveste da primaš tajne posete. To bi taman bilo kao da
sam vas oboje, dva bica koja na svetu najviše volim, izrucila smrti.
- šta ceš, dakle, uciniti?
- Poci cu sutra na ocigled svih da odnesem Bušaibu
jednu od tvojih narukvica da je popravi, a on ce sam uvece
doneti svoj rad.
-
U pravu si, majko, tako treba uraditi, ali veruješ li ti da ce tvoj
sestric pristati da navali na svoja pleca tako težak teret?
- Znam
da je vrlo dovitljiv i da ima više umešnosti i snalažljivosti u svom
malom prstu leve noge nego svi veziri tvog gospodara zajedno u svojim
glavama.
- Još jedno pitanje, majko: koji ce ga razlozi navesti da mi posluži?
- Njegova ljubav prema meni i zatim...
- šta još?
-
Rekla sam ti da je siromašan covek. A sad cu ti još dodati da umire od
ljubavi za Ranom, kcerkom jednog suknara iz suka, i da je ne može uzeti
jer nema otkupa za nju. Godine ce proci dok svojim radom skupi taj
otkup, a tada ce ona biti vec možda tuda žena. Kad bi bio i najveci
tupavko medu ljudima i bez ikakve hrabrosti, ljubav bi mu dala hrabrosti
i naucila ga snalažljivosti.
Ajša pljesnu rukama.
- Budi
sigurna, majko, da ce dobiti nagradu vecu no što mu treba da plati otkup
za Ranu. Sad verujem u celu stvar, jer kad je u pitanju ljubav, onda
ništa nije nemoguce.
Sutrašnji dan bio je veoma tužan za nesrecnu
Ajšu. Znala je da se žur^ sa pripremama za svecanost koja ce oznaciti
završetak izgradnje Kutubije. Svog muža je videla samo za trenutak, ali
po njegovu pogledu shvati da je doneo odluku i da samo ceka priliku da
je se triput odrekne, da bi se oženio Đamom.
Pred vece se pojavi
dojkinja prateci jednog mladog coveka lepog izgleda, ali cija je delaba
bila sva u ritama, pa se videlo da je veoma siromašan. Bio je to Bušaib,
topilac zlata.
- Donosim ti, gospodarice - rece on glasno - rad kojim si me udostojila. Nadam se da ce ti biti po volji.
Zatim
izvuce iz rukava narukvicu i pruži je Ajši. Ona je uze i stade je,
tobože, pažljivo razgledati, a onda ce reci veoma glasno:
- Ovo je osobit rad. Juce sam razbila jedan derdan i želim da mi ga popraviš. Podi za mnom!
Pošto
su ove reci bile izgovorene da bi odvratile sumnje špijuna koji su
sigurno prisluškivali, Ajša povuce Bušaiba u svoju sobu, tako da niko
nije mogao cuti njihov razgovor. Starica, za svaki slucaj, ostade na
pragu.
- Htela bih da sakriješ moj nakit na tako skrovitom mestu da
ga niko ne može naci. Za tu uslugu dacu ti nagradu kojom ceš moci da
platiš otkup za onu koju voliš.
Izraz radosti prede preko tužnog lica majstorovog, a zatim on odmah utonu u razmišljanje. Na kraju progovori:
-
Gospodarice, postoje, dakle, cetiri elementa kojima se može poveriti
neko blago. To su zemlja, voda, vazduh i vatra. Prva misao koja se u
svakome javi je da svoje bogatstvo sakrije u nedra zemlje.
- Da, zaista, u pravu si.
-
U ovom slucaju to bi bilo besmisleno. Sultan Jakub - neka ga alah
blagoslovi - ima dovoljno robova, još više vojnika, a i zarobljenika da
može da naredi da se prevrne celo carstvo mocnog Magreba, i blago bi se
našlo.
- Gle, na to nisam mislila.
- Tu je i voda. Blago se može baciti u neki od ribnjaka koji ni leti ne presuše, u jezero ili, cak, u more.
- Da, to bi bilo bolje.
- Bilo bi ludo. Sultan Jakub-el-Mansur - bog mu ruku vodio - može narediti roniocima da pretraže ribnjak, jezera i more.
- Pa šta nam onda ostaje?
- Ostaju vatra i vazduh i, ako imaš poverenja u mene, njima cemo poveriti tvoje blago.
- Kako?
-
Pomocu vatre cu pretopiti tvoje narukvice, tvoje prstenje, derdane,
pojaseve, dijademe. Nacinicu od toga kuglu, a u nju cu zatvoriti drago
kamenje sa tog nakita. Tu kuglu cu poveriti vazduhu.
- Vazduhu?
-
Da. Tri kugle razlicite velicine treba da se postave sutra na novi
minaret koji je sultan naredio da se sagradi. Sve cu napraviti tako da
naša kugla bude ista kao najmanja od onih što ce se ponosno uzdizati u
nebo. U toku noci cu zameniti zlatnu kuglu njenom bakarnom posestrimom i
niko nikada nece posumnjati da je blago sultanije sakriveno u vazduhu.
Taj
se predlog svide Ajši. Ona predade Bušaibu kovceg u kojem su se
nalazili svi darovi što joj beše ispoklanjao njen gospodar, a osim toga,
ona ga bogato nagradi i majstorovo se srce ispuni radošcu. On, pak,
postupi sa nakitom onako kako beše rekao i tajno zameni bakarnu loptu
odredenu za vrh minareta zlatnom kuglom ispunjenom dragim kamenjem.
Posle svecanosti posvecenja džamije,
Jakub-el-Mansur,
pošto je pokazao svoju velikodušnost darovavši slobodu i bogatstvo
graditelju El-Džebru, i svoju pravdoljubivost naredivši da se obesi
njegov ljubimac (koji ga je prevario s planovima), pokaza svoju
nepostojanost odrekavši se triput Ajše i oženivši se Đamom.
On htede
- bog neka mu oprosti tu nepravdu - da joj oduzme i sav nakit koji joj
beše poklonio. Ali ga ne mogade naci. Najpre bi prevrnuta cela palata,
zatim sve kuce u gradu - kako bogate tako i siromašne. Na kraju
pretražiše sve ribnjake, jezera i samo more. I sve beše uzalud.
Dok se tragalo za blagom, jadna Ajša se vrati u dom svoga oca. Srecni Bušaib se oženi Ranom, onom koju je voleo.
Necemo
govoriti kakav je dalje bio njihov život, jer se nije desilo ništa što
im nije bilo sudeno. U domu svog detinjstva sultanija proživi u
spokojstvu duše, koje milostivi daruje ljudima cista srca. Na svome
prestolu sultan, pak, iskusi cemer i dosadu coveka oženjenog bednom i
zlosrecnom ženom.
Eto, toliko o njima.
Blago, pak, nesrecne sultanije je vec vekovima sakriveno u vazduhu, na mestu najvidljivijem u Marakešu.
Radnici
koji su popravljali krov minareta tvrde da treca kugla ne odaje isti
šuplji zvuk kao prve dve. Ko zna govore li istinu ili znaju legendu o
Ajši, nesrecnoj ženi velikog Jakub-el-Mansura.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Bajka o - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 5 Icon_minitime4/1/2011, 7:47 pm

Bajke sveta - Kavkaz

IVAN ZORA

Bilo je, a možda ništa
nije ni bilo - živeo je u jednom gradu kovac bez dece, a mnogo je želeo
da ih ima. Pode jednom žena toga kovaca po vodu. Tek što je napunila vrc
do vrha, vidi ona - nosi reka tri jabuke. Njoj se dopadoše jabuke,
pruži ruke za njima, dohvati ih i donese kuci. Jednu dade mužu, drugu
pojede sama, trecu podeli s mužem na ravne delove.
Kovaceva žena posle toga dobi dete. Cim se rodi, ono viknu:
- Spremajte se da mi što pre date ime, inace cu odleteti i necete stici!
Decaku
dadoše ime Ivan Vecernji. Tek što ga je mati malo podojila, on kao
vetar polete na nebo. Samo što je nudilja pošla, zacu se krik:
- Ne puštajte je, odmah cu doci na svet i odleteti. . . I zaista, o ponoci se rodi još jedan sin. Dadoše mu ime Ivan Ponocni.
Podoji ga mati, pa i on odlete u nebo.
Pred jutro, u zoru, rodi se treci sin, nazvaše ga Ivan Zora. Podoji ga mati, pa i on odlete.
Živela
su tako sva tri brata na nebu i letela medu zvezdama i oblacima. Samo
jednom dnevno dolecu majci po mleko: Ivan Vecernji - uvece, Ivan Ponocni
- o ponoci, a Ivan Zora - u zoru, pred jutro. Dolete, majka ih podoji, i
odlete. I nijednom se nisu sreli.
Prode vreme, braca poodrastoše,
mleko im više nije potrebno, sve rede i rede se pojavljuju u kuci.
Dolete tako jednom nedeljno, uzmu hleb i odlete.
A u tom gradu živeo jedan car. Car je imao tri kceri lepotice.
Te lepotice ni danju ni nocu nisu izlazile iz kuce, da ih sunce ili vetar ne bi opalili. Tako su i živele nevidene od sunca.
Jednom ce otac reci lepoticama:
- Kceri moje, što stalno kod kuce sedite, ustanite, prošetajte, pogledajte svet, sunce.
Poslušaše kceri, izadoše.
Cim
izadoše, odjednom se u vedro podne skupiše oblaci, zagrme grom, sevnu
munja. Celo nebo potamne, dolete ogroman strašan div, dograbi sve tri
lepotice, stavi ih sebi na pleca i nestade medu oblacima.
Svi se uznemiriše. Car se rastuži, oneraspoloži - nema mu niotkuda pomoci.
Car razasla glasnike na sve strane da objave nesrecu i da svugde traže lepotice. Ali ni traga im niko ne nade.
Odjednom se pojavi nekakva starica - baba kovaceve žene - irececaru:
-
Postoji u ovom gradu kovac, ima tri sina. Sva trojica žive na nebu,
lete u oblacima kao ptice. I nebo i zemlja - sve im je kao na dlanu. Ako
iko bude mogao da pronade tvoje kceri, to su samo oni.
Priredi car odmah veliku gozbu i posla ljude kovacevoj ženi da pozovu njene sinove u goste.
Ona obeca:
- Cim dolete, zadržacu ih i poslacu ih caru.
Dolete pred vece Ivan Vecernji. Obradova se majka, nahrani ga, napoji i rece mu:
- Ostani, sine, nocas kod kuce, sutra je gozba kod našeg cara, on te je zvao u goste.
Ostade
Ivan Vecernji. Majka mu prostre za spavanje. Oko ponoci dolete Ivan
Ponocni; i njega primi majka, nahrani ga, napoji i zamoli da ostane
preko noci.
- Sutra je kod našeg cara gozba. Poziva te u goste - rece mu.
Pristade i srednji sin te ostade. Vidi on - spava neko u kuci pa upita:
- A ko to tamo spava?
- To je tvoj stariji brat, obojica ste se rodili iste noci. I on je za sutra pozvan k caru - odgovori majka.
Zaspa i Ivan Ponocni.
U zoru dolete Ivan Zora.
Majka i njega nahrani i stavi ga da spava pored brace.
Dode
jutro. Ivan Vecernji se naspavao od uvece, Ivan Ponocni još je u
dubokom snu, a Ivan Zora tek pocinje da drema. Probudi se najstariji
brat i naljuti se.
- Ko se to i s kakvim pravom izvalio ovde da spava, ne pitajuci me!
Odluci
da ih obojicu ubije, ali nema ni luka ni strele, niti maca. Spazi u
uglu mac Ivana Zore, uhvati ga, ali s mesta ne može da ga pomakne.
Vide to majka pa se prepade:
- Za šta ce ti, sine, taj mac? Kakve si neprijatelje ovdenašao?
- A koga si to u kucu pustila? - upita sin.
-
To su tvoja braca - veli majka - iste ste se noci rodili, svi živite u
nebu. I oni su, kao i ti, juce doleteli, i njih sam, kao i tebe,
zamolila da prenoce.
Kad se braca probudiše, zagrliše se i
izljubiše. Zatim svi zajedno odoše caru. Car ih doceka s velikim
pocastima, pogosti ih, a zatim upita najstarijeg brata:
- Ivane Vecernji, ti letiš po nebu, sve vidiš, znaš li gde su moje kceri?
Ivan Vecernji ne znade, nije video.
Car upita Ivana Ponocnog, ali ni on ništa nije video.
Dode red na najmladeg brata. Ivan Zora ustade, pokloni se caru i rece:
-
Srecni care! Ležao sam jednom na vrhu visoke planine i posmatrao oblake
na nebu. Odjednom cujem šum. Gledam - leti div, nosi devojke, a one
vicu i placu. Dohvatim luk, ali ga pustih. Poplašio sam se - ako pogodim
diva, ubicu ga, on ce pasti, razbice se s njim i devojke, poginuce. I
tako div odlete s devojkama. Više ih nisam ni video niti sam išta cuo o
njima.
Car se obradova što je naišao na trag svojih kceri i rece:
-
Podite i tražite moje kceri; ako ih nadete - dacu vam ih za žene.
Najmlada je takva lepotica da ce i sunce pozavideti njenoj lepoti, ona
ce biti tvoja žena! - rece car Ivanu Zori.
Ivan Zora je znao gde taj div može boraviti i uputi se tamo zajedno sa bracom.
Ko zna koliko su išli, dok ne dodoše do jedne planine.
Planina
visoka, stenovita, ne možeš je obuhvatiti pogledom, pružila se izmedu
dva mora, a u podnožju planine šator. U šatoru spava covek od gvožda -
div, glava mu kao stena.
Ivan Zora posla bracu divu:
- Idite, probudite ga.
Udoše oni u šator, budiše diva, budiše, pa izadoše i vele:
-
Ne, ne možemo ga probuditi. Ude Ivan Zora, pride divu i tresnu ga po
glavi svojim lukom. Covek-Gvožde se probudi, prepade se i zamoli Ivana
Zoru:
- Hajde da se pobratimimo, ako ti ustrebam - pomoci cu ti.
Ivan Zora mu rece:
- Pa pomozi nam - digni nas na ovu stenu. Covek-Gvožde ce na to:
- Ti si kovacev sin. Iskuj lanac, bacicemo ga na vrh i popecemo se.
Ivan Zora donese cekic, ali nema nakovnja. Tada Gvozdeni Covek predloži:
- Evo vam moja glava! - i podmetnu glavu umesto nakovnja.
Ivan Zora iskova ogroman jak lanac. Pricvrsti na lanac karike i iskiti ga kukama.
Ivan Zora rece braci:
- Hajde, zamahnite, prebacite lanac. Ivan Vecernji i Ivan Ponocni pridoše, uhvatiše lanac - i ni s mesta ga ne pomakoše.
- Hajde sad ti, Gvozdeni Covece - veli Ivan Zora. Gvozdeni Covek uze lanac, zamahnu njime: lanac polete, ali ne dosegnu vrha.
- Takva li je tvoja snaga? - upita Ivan Zora.
- Da, takva je moja snaga! - rece Gvozdeni Covek.
Tada Ivan Zora uhvati lanac, zamahnu njime, on polete i pade pravo na vrh.
Sva cetvorica povukoše lanac, on se zakaci kukama za stenu - možeš ici po njemu kao po stepenicama.
Ivan Zora posla bracu. Ali ovi ne mogoše da se popnu, od straha umalo da popadaju u provaliju.
Pode Gvozdeni Covek. Još malo pa bi stigao na vrh, ali pogleda dole, u glavi mu se zavrte, zaljulja se i jedva se živ spusti.
Tada Ivan Zora pode i rece:
- Pazi, Gvozdeni Covece, ostavljam ti svoju bracu, ako im se nešto desi, znaj, glavom ceš mi platiti.
Ivan Zora se pope na vrh stene i pode divovim putem.
Išao
je, išao i vidi - stoji bronzana kuca. Ude Ivan Zora u kucu - kad tamo
sedi lepotica-devojka. Raspita se za sve i saznade da je to najstarija
careva kci. Ona rece:
- Bolje bi bilo da nisi ovamo dolazio, sad ce doci sedmoglavi div i ubice te.
- To je vec moja briga! - veli joj Ivan Zora.
- Onda sam ja žena, ti muž - rece ona.
- Ne, ti si snaha, ja dever.
Ide uvece sedmoglavi div kuci. Dode do kuce, a konj pod divom se spotace.
- Eh, prokletnice! - viknu div na konja. - šta je, zar te Ivan Zora u kuci ocekuje? Cega se plašiš?
Stiže, a Ivan Zora sedi u hladu i ocekuje ga. Div povika:
- Ivane Zoro, reci mi jesi li mi prijatelj ili neprijatelj?
- Kakav sam ti ja prijatelj - odvrati Ivan Zora - docekuj neprijatelja!
Skoci div s konja i viknu:
- Hajde, duni tamo u zemlju.
- Duvaj sam, šta se to mene tice!
Dunu div u zemlju, ova se pretvori u bakar.
Uhvatiše
se ukoštac. Dograbi Ivan Zora diva i sabi ga do pojasa u bakar. Isuka
svoj mac, jednim zamahom odrubi mu tri glave. Razbesne se div, uhvati
Ivana Zoru i sabi ga do bedara u bakar.
Ote se Ivan Zora, uhvati
diva, odrubi mu ostale cetiri glave, zatim pode lepotici, uze od nje
prsten za brata i pode da traži devetoglavog diva, kod kojeg je camila
druga sestra lepotica.
Išao tako Ivan Zora, išao i stigao do srebrne kuce. Tu nade srednju sestru.
Devojka ga moli:
- Idi, ubice te.
Ne, ne sluša Ivan Zora. Legao u hlad i ceka diva.
Ide devetoglavi div, a konj mu se spotace pored kuce.
- Acu, prokleti, zar te Ivan Zora kod kuce ceka? - vice div.
Dode - i, zaista, u hladovini leži Ivan Zora, ceka ga.
- Govori, Zoro, jesi li mi prijatelj ili neprijatelj? - pita ga div.
- Kakav sam ti ja prijatelj - veli Zora - docekuj neprijatelja.
Ubi Ivan Zora i devetoglavog diva, uze od srednje sestre prsten, pa pode da traži dvanaestoglavog diva.
Stiže
i vidi - sve naokolo je zlatno. Ude u zlatnu kucu - stoji devojka
nevidene lepote. Pride Ivan Zora, zagrli svoju nevestu i pode je
ljubiti. I lepotica zavole Ivana Zoru.
Ivan Zora joj rece:
- Moram ubiti diva! Ona zaplaka:
- Nemoj, ostavi, neceš ga ubiti, poginuceš.
- Ne brini, nece me ubiti tvoj dvanaestoglavi div - rece Ivan Zora, izade, prilegne u hladovini i stade da ceka diva.
Vracajuci se kuci, divov konj se spotace.
-
Acu, prokletnice! - viknu on. - Da te ne plaši Ivan Zora? Ništa, uskoro
ceš videti kako ce mu krv poteci kao reka, a vrane ce kljuvati njegov
leš.
Dojaha i ugleda Ivana Zoru.
Div povika:
- Kaži, Zoro, jesi li mi prijatelj ili neprijatelj?
- Neprijatelj - rece Ivan Zora - kakav sam ja tebi prijatelj?! - I uhvatiše se ukoštac.
Div skoci s konja, dunu u zemlju, i sva zemlja postade zlatna.
Sabi div Ivana Zoru u to zlato do pojasa, a Ivan Zora diva do ramena. Zora zamahnu macem i otkide divu devet glava.
Div se umori i zapita Zoru:
- Kako se kod vas bore?
- Kod nas se malo bore, onda se odmore! - odgovori Zora.
- Onda cemo se odmoriti! - moli div.
Zora
pomisli: "Ako ga pustim da se odmori - iskocice, još ce me ubiti", i,
ne cekajuci, zamahnu, odrubi divu i tri preostale glave.
Ivan Zora uze lepoticu sa sobom i pode. Lepotica se osvrnu i rece:
- Pogledaj, Zoro, koliko zlata ostavljamo.
- Kakvo mi je pa to divovo zlato - veli Zora - to je samo da se zamažu oci.
Ivan Zora dunu, i sve se zlato pretvori u prašinu.
Dodoše
do srebrne kuce, uzeše srednju sestru, dunu i tamo Ivan Zora, i tamo
sve postade prašina. Uzeše i najstariju, pa podoše ka steni.
Poce Ivan Zora da spušta sestre niz stene.
Najpre spusti najstariju i viknu najstarijem bratu.
- Drži, tvoja je!
Zatim srednju - srednjem bratu.
Htede da spusti i najmladu, ali ona mu rece:
- Izdace te taj Gvozdeni Covek. Ti si mi i sunce i mesec, ako pogineš, kako cu bez tebe živeti?
Zora
je ne posluša, nego je natera da se ipak spusti. Tek što ona side,
Gvozdeni Covek dohvati gvozdeni buzdovan, udari po lancu i raskide ga
nadvoje.
Ostade Ivan Zora gore. šta da radi? Spuštati se bez lanca znaci ubiti se. Pode on po toj steni dalje. Lepotica mu ipak dovikne:
-
Zoro, idi na kraj stene, tamo iznad mora visi stenovit isturen deo,
nalik na nos, udari nogom o tu izbocinu, ona ce se srušiti i tamo ceš
naci konja. To je divov konj, on je diva zbacio sa sebe, zato su ga tamo
i zatvorili, uzmi tog konja, on ce ti pomoci.
Ivan Zora pode ka toj
steni, udari nogom u izbocinu, nade konja, gleda - a na konjskim ledima
s pedlja debela prašina i prljavština. Konj progovori covecjim glasom:
- Pusti me, Zoro, na tri dana u Crnu planinu, jer sam slab i ne bih te mogao podici.
Ivan Zora ga pusti. Konj se vrati posle tri dana. Zora ga zauzda i skoci na njega. Konj posrnu i rece mu:
- Pusti me još jedan dan.
Zora
mu dozvoli da se odmori još jednu noc. Ujutru skoci na njega i pode.
Konj polete kao strela; dva dana pre Gvozdenog Coveka dolete u grad.
Konj nauci Zoru:
-
Stavi na mene sve svoje oružje i pusti me još tri dana u Crnu nlaninu;
sebi ostavi samo tri moje dlake. Cim me pozoveš, odmah cu doleteti.
Zora sve tako i ucini, a sam se obuce u rite i pode da luta gradom. Nade jednog kovaca i rece mu:
- Radicu ti, a ti me samo hrani i ništa mi više ne treba.
- Dobro - pristade kovac - idi, udaraj cekicem.
Zora
dohvati cekic jednom rukom, udari u nakovanj i raznese celi panj. Kovac
se zacudi njegovoj snazi. Uzeše i postaviše dva puta veci panj i Zora
poce da radi. Ono što kovac uradi za pet dana, Zora uradi za sat. Raduje
se kovac što je našao takvog radnika.
Vrati se najzad i Gvozdeni
Covek sa devojkom i bracom Ivana Zore. Odrediše i dan vencanja. Ali
najstarija sestra nema prstena, ostao je kod Ivana Zore. Pitahu sve
kovace ko takav prsten može da iskuje. Ne, svi odbijaju, niko ne može.
Stigoše i do gazde Ivana Zore. I on odbi, a Ivan Zora rece:
- Ja cu napraviti takav prsten.
Nocu
kovac zaspa, a Ivan Zora kucnu - kucnu cekicem, izvadi iz džepa prsten
najstarije sestre i stavi ga na policu. Ujutru ude kovac Zori, vide da
spava i gurnu ga nogom.
- što si me osramotio pred carem?
Zora izvadi prsten i dade ga kovacu.
Poslaše
prsten. Ode i kovac na svadbu, a Zoru je pozvao, samo ovaj odbi, ne
pode. Kada iz crkve poce izlaziti najstariji brat - Ivan Vecernji sa
najstarijom sestrom, izade Ivan Zora na trg, izvadi tri konjske dlake i
spali ih. Odmah se pojavi njegov konj. Zora skoci na konja i rece:
- Leti gore, pašcu s neba na njega i naucicu ga pameti.
Konj
uzlete u nebo, i kad muž i žena izadoše iz crkve, Ivan Zora nalete na
njih i iz sve snage udari najstarijeg brata. Pusti zatim konja, pode u
kovacnicu i sede kao da se ništa nije desilo.
I drugi prsten napravi
Zora na isti nacin. Poznadoše devojke svoje prstenje, ali ništa ne
govore, boje se, cute, a najmlada lepotica place, tuguje:
- On je živ, vratio se, što ne dolazi, što me ne oslobodi nevolje?
I srednji brat dobi isto tako od Zore.
Dode red i na Gvozdenog Coveka.
Zora pozva svoga konja, skoci na njega, uze u ruke buzdovan i rece:
- Leti!
Konj
polete na nebo. Izade Gvozdeni Covek, vodi Zorinu nevestu u crkvu; tek
što je zakoracio u pripratu, Ivan Zora slete s neba, udari ga buzdovanom
po glavi, a Gvozdeni Covek propade u zemlju. Ivan Zora sjaha s konja,
zagrli svoju nevestu i poljubi je.
Ispricaše sve caru.
Ivan Zora se oženi najmladom sestrom, a kad car umre, nasledi celo carstvo.
Pomor tamo, ovde pir,
Trice tamo, ovde brašno.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Bajka o - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 5 Icon_minitime9/1/2011, 2:30 pm

Bajke sveta - Vijetnam


ČUDESNI CVET

Živeo jednom
jedan mladic po imenu Do Lam, sam i neoženjen. Njegova njiva se nalazila
na kamenitoj strani i on je morao da radi danju i nocu kako bi dobio
nešto ploda. Sunce ga je jako peklo u leda i njegov znoj je kapao po
kamenu, ali Do Lam nije prestajao da radi.
Prošlo je neko vreme, i
najednom je usred kamena izrastao divan cvet. Imao je sveže zeleno lišce
okrenuto suncu, a belo-ružicasti cvet prelivao se kao biser. Kada bi
naleteo vetric, cvetovi i lišce bi trepetali, ispuštajuci zvuke koji su
podsecali na najlepšu pesmu.
- Kakvo je to cudo - iznenadeno uzviknu Do Lam. - Iz kamena je izrastao tako divan cvet i još zna da peva.
Otada
je cvet pevao Do Lamu svakog dana kada bi došao na njivu da radi. Ako
bi se mladic umorio, cvet je još lepše pevao i Do Lamu bi se vracale
snaga i bodrost.
Jednog jutra Do Lam ugleda na njivi tragove divljeg
vepra, koji je projurio poljem i zgazio cvet. Stabljika mu se prelomila
i cvet je tužno visio. Mladic pritrca, ispravi cvet i rece:
- Divni
cvete, ovde ima mnogo divljih svinja, svaka nesreca može da ti se
dogodi, zato ce biti najbolje ako te odnesem svojoj kuci!
Onda Do Lam uzme motiku, iskopa cvet i ponese ga kuci, pa ga ponovo posadi u kamenu stupu ispod svoga prozora.
Uvece,
kada bi se vratio sa njive, mladic je pleo od bambusove trske korpice,
kape, šešire, a cvet mu je ispunjavao sobu najprijatnijim mirisom i
pevao najlepše pesme, tako da se mladic osecao srecnim.
Jedne noci u
kolibi Do Lama zablistaše razne boje i svetiljka poce da gori jace.
Mladic se beše tako udubio u svoj posao da to nije ni primetio. Divni
cvet se najednom otvori i pojavi se divna devojka u beloj haljini.
Zvonkim glasom, kao zvon zvona, pevala je divne pesme. Srebrna svetlost i
prijatni mirisi ispunjavahu celu sobu, ali Do Lam, kao ni pre, nije
ništa primecivao.
Najednom svetlost lampe blesnu kao munja i devojka
u beloj haljini iskoci iz cveta, njene rumene usne su se smešile kao
procvetala ruža. Ona pride Do Lamu i stavi mu ruku na rame. Tek tada je
mladic ugleda i, zapanjen njenom lepotom, ne mogaše ni rec da progovori,
a kada pogleda on na prozor, vide da tamo više nema cveta.
Onda su
Do Lam i devojka u beloj haljini postali muž i žena. Izjutra su sada
oboje odlazili u planinu i radili u polju, a kada bi pao mrak, oni su se
veselo vracali kuci osvetljavajuci put fenjerom. Uvece je Do Lam, kao i
ranije, pleo bambusove kape i korpe, a žena mu je pomagala i pevala
divne pesme.
Kada bi došao pijacni dan, Do Lam je odnosio svoje i
ženine proizvode i prodavao ih, a za taj novac donosio kuci pirinca i
sve drugo što je bilo potrebno za život. Tako su dani dvoje mladih
proticali radosno i srecno.
Vec posle dve godine koliba Do Lama se
pretvorila u divnu kucu. U velikim pletenim korpama cuvao se pirinac, a u
velikom toru nalazila su se krda bivolica, ovaca i koza. Bogatstvo je
zavrtelo glavu Do Lamu, i svaki posao, sem razmišljanja o samom sebi,
poce da smatra nepotrebnim. Do Lam nije više hteo da radi u polju niti
da plete šešire. Uzeo bi kavez sa pticama, corbi-kaljan, i odlazio da
šeta.
Kada bi žena poslala Do Lama da kupi na pijaci konac za
šivenje ili srp, on bi kupovao kokošku i vina a onda kod kuce jeo sve
dotle dok ga ne bi zaboleo stomak.
Kada bi žena zamolila Do Lama da
pode na njivu da radi, on bi govorio kako ga bole noge, a kada bi mu
uvece predložila da plete korpe i šešire, on bi se izgovarao da mu je
oslabio vid, tako da ne može razlikovati bambusovu trsku od sopstvene
ruke.
Jednom je žena kazala Do Lamu:
- Naš život još nije tako obezbeden da bismo mogli živeti bez rada.
Te
reci razjariše Do Lama, oci mu se napuniše krvlju. Rekao je samo jedno
zlobno: "Hi!", pa i ne pogledavši ženu, dohvatio kavez sa pticama i
pošao u šetnju.
I dok je jednom žena Do Lama sedela i radila, pod
prozorom se pojavi divan cvet i iz njega izade ptica šarenih krila i
zlatnog repa, pa zapeva:
Uzalud se rascvetao mirisni cvet, Uzalud
lampa sjajnije sija, Mladic je, avaj, postao lenj, Lepotice, hajde
sa-mnom, na moja krila!
Plamicak u lampi zasvetle jace, ptica ulete
kroz prozor i spusti se pred noge lepotice. Lepotica sede na pticu i ova
zamaha svojim šarenim i zlatnim krilima i odlete sa lepoticom.
šum
krila razbudi Do Lama, koji je vec spavao na mekoj postelji posle obilne
vecere. Cim je ugledao cudnovatu pticu kako mu odnosi ženu, Do Lam
skoci sa postelje i jurnu za njom. Ali kad je ispružio ruku, mogao je
ptici da istrgne samo jedno pero. Do Lam ga je gledao i cudio se kako
blista.
No, Do Lam se brzo umirio. Sada ga više nije niko prekorevao
zbog besposlicenja, i po ceo dan je samo jeo i pio i šetao se sa
kavezom u ruci.
Da ne bi oskudevao, Do Lam je prodavao jednu po
jednu stvar i uskoro je rasprodao sve: pirinac, bivolice, krave, koze i
svinje. Najzad mu je ostala samo jedna rogozina, koju je isto tako hteo
da odnese na pijac, ali je sa iznenadenjem primetio da su s njene donje
strane naslikane dve slike: na jednoj su Do Lam i njegova žena, kako
rade na njivi i gledaju u pozlaceni pirinac koji zri, a na drugoj se
videla Do Lamina žena kako plete i Do Lam kako izraduje korpice i šešire
od bambusove trske. Kuca im je bila puna pirinca, a u toru bivolice,
krave, koze i svinje.
Onda se Do Lam seti svoga nekadašnjeg života i zaplaka od tuge. Podiže oci ka nebu i zavika:
- Eh, Do Lam, sam si kriv za svoju nesrecu!
Onda
razbi kavez, pusti slavuja u prirodu, a sutradan je dohvatio motiku i
uputio se na svoju njivu. Posle napornog rada na njivi, Do Lam je uvece,
kod kuce, ponovo pleo šešire i korpice. I tako poce da se trudi kao i
pre i da radi danju i nocu.
Jednom je Do Lam našao pero koje je
istrgao iz pticijeg repa, stavio ga na dlan, ali ga vetar dohvati i
odnese na kamenu stupu, gde je rastao divan cvet. Kada se seti cveta, Do
Lam proli mnogo suza od tuge, i one pokapaše po kamenoj stupi.
Tada
najednom Do Lam ugleda kako pero negde odlete a iz kamene stupe se
pojavi pupoljak koji je sve brže rastao ka nebu. Onda iz njega potece
divan miris i ispuni sobu, a u isto vreme zacu se i divna pesma:
Divni cvet se rascvetao, pušta nežni miris,
Lampa ponovo sjajno svetli,
Trudi se Do Lam dan i noc,
A devojka mu šalje pozdrav svoj.
Kada
se pupoljak pretvorio u raskošan cvet i kada se cvet otvorio, Do Lam
radosno ugleda kako iz njega izlazi lepa i mlada žena, u kojoj brzo
prepozna svoju ženu.
Lampa zasija jace i žena u beloj haljini sede kraj Do Lama. Cvet odmah išceze.
Od
tog dana Do Lam i njegova žena se više nikada nisu razdvajali. Oni su s
pesmom, kao i ranije, radili na svojoj njivi, a uvece pleli od
bambusove trske šešire i korpice. I ponovo je potekao njihov srecan
život, mirisan kao cvet i sladak kao med.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Bajka o - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 5 Icon_minitime9/1/2011, 2:32 pm

Bajke sveta - Korzika

VERA I NEVERA

U vreme kada su
životinje umele da govore a kamenje da hoda, živela je neka vila, lepa
kao upisana, dobrodušna, sažaljiva prema nevoljnima, ali mocna
carobnica, kadra da sve živo zacara.
Ali ni ona nije bila sasvim
slobodna. Pecinu u kojoj je stanovala smela je da napusti samo na tri
dana. Ako bi se napolju zadržala malcice duže, njena carobna moc se
gasila.
Toga dana, cim osvanu, lepojka izide iz svoga skloništa i
prošeta okolinom. I tako se nameri na nekog pastira koji je nedaleko
napasao stado ovaca.
Mladic beše lep i divno sviraše u frulu, pa se vila na prvi pogled u njega zaljubi.
- Lepi pastiru, jesi li srecan? - upita ga.
- Srecan sam, carobna ženo, kako da nisam srecan.
- Snevaš li katkad snove nedosnivane, imaš li želja što želje ostaju? šta želiš da ti ucinim?
- Sve imam što mi srce zažele.
- Miloliki ovcaru, kaži - ne laži, jesam li lepa?
- U životu svome još nisam video žensko celjade što bi moglo da se meri s tobom po lepoti i milini.
- Ako je tako, a ti se oženi mnome, jer, znaj, moje se srce privilo tvome srcu.
- Neka bude kako veliš.
- Evo ti burma pozlacena, nosi je kao znamen združenja naših života, jer vek cemo zajedno vekovati.
Cobanin posluša carobnu neznanku, i gle, u tren oka sa njega spadoše uboške haljine a zaogrnuše ga svila i kadifa.
-
Cuj me i pocuj - rece vila - moje prebivalište je daleko odavde, preko
brda i dola. Evo dvoprega s krilatim konjima, popni se, pa krenimo u
sretanje svojoj sudbi.
- Podari mi nekoliko od niza naših buducih
dana - odgovori ovcar - da svoju majku pohodim i od nje blagoslov
dobijem, jer je stara i vremenita, i više je necu videti kad krenem
našim putem.
Kad to cu, volšebnica zagrli svoga sudenika, podiže se i ode.
I
tako vilinski ženik ode u pohode roditeljki. Put ga navede u susret
vladarki njegove zemlje, pa ga ova, pošto joj se ucini naocit, oslovi i
rece:
- Mladicu lepi, obudoveh iznenada, jer mi kraljevskog supruga
zadesi preka smrt. U najbolji sam ga grob sahranila, ali nije u mojoj
prirodi da dugo budem u žalosti. Jesi li voljan da mi sada ti postaneš
muž?
Pastir se duboko zamisli.
Kraljica se lepotom nije mogla ni
prineti njegovoj divnoj izabranici kojoj se na vernost obavezao, ali
akose privoli ovoj - postace kralj, što znaci: u celoj zemlji prvi
gospodstvom i snagom. To ga zavede da od vere postane nevera, i on se
saglasi sa brakolomnicom.
- Pristajem. Smatraj me svojim mužem.
Kad
to rece, kola i belci dugogrivi i krilati - išcezoše. Krivokletnik,
koji se beše pogordio i uzoholio, vide se u nevolji, i od silnog velmože
pretvori se u poslednjeg bednika. Sa lika mu lepota okopne, sav potavne
i izoblici se.
- Otkud ovde ova nakaza? - zavapi kraljica ka dvoranima. - Sklonite mi tu grdobu ispred ociju, da mi se u snu ne pojavi.
- To je vaš kralj, gospo, saputnik života vašeg.
- Odvedite ga i iskamdžijajte. Neka se najede batina, i nije za drugo, jer, ovako odvratan, ne može biti moj muž.
Cim
to izusti, zemlja im se otvori pod nogama, svetlice zaparaše mracni
oblak, verolomni zarucnici behu pritešnjeni, te padoše u dubinu i bezdan
ih proguta.
I tako je izneverena verenica, obecana onom što obecanje ne održa, bila osvecena.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Bajka o - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 5 Icon_minitime12/1/2011, 8:52 pm

Bajke sveta - Francuska

MORSKI ZMAJ I LEPA JOVANCICA

Bila
jednom cerka jednog ratara. Kuca njenog oca beše blizu morske obale.
Bašta se stepenasto pružaše do ivice mora, tik uz vodu, veoma blizu
lada. Devojku su zvali lepa Jovancica, lepa i sveža kao zora!
Kada se jednog dana kupala, zbog velike vrucine koja je vladala, zmaj, kralj mora, iskrsne pred njom.
-
Jovancice, lepa Jovancice, video sam te jedne prolecne veceri na ovoj
obali; od tog dana sam se zaljubio u tebe. Treba da podeš sa mnom do mog
dvorca. Onde ceš biti moja jedina kraljica.
- Zmaju - rece Jovancica -ja sam kci seljaka, ne mogu da budem tvoja kraljica.
-
Jovancice, lepa Jovancice, imam moc nad svim vodama, pa sad, znaci,
imam vlast i nad tobom, jer si u vodi! Ali podi dobrovoljno u moj
dvorac, dacu ti gomile zlata i brda srebra.
- Ni za srebro ni za zlato neceš me nikad imati. Ja sam seljacka kci, kako hoceš da budem kraljica?
-
Mada si seljacka kci, ti si rodaka duge na nebu! Treba da budeš
kraljica. I budi to dobrovoljno, pošto ja raspolažem silom da te na to
primoram.
- Zmaju, nemaš moci nad mojim srcem. Ja sam seoska devojka i krštena duša. Nikad, nikad necu biti zmajeva žena.
Zmaj odnese Jovancicu, lepu Jovancicu. Odvede je u svoj dvorac na samome dnu mora.
Dvorac
beše veoma lep, od crvenog korala i glatkog biljura: da je glavom kralj
prošao pored njega, poželeo bi da ude. A da ga je kraljica samo
izdaleka videla, poželela bi da u njemu zauvek stanuje.
Ali zmaj ne mogade ništa srcu Jovancicinom.
-
Zmaju, mi nismo od iste vrste. Ti nisi krštena duša. Tvoje zlato nece
ništa promeniti, dvorac ti nece ništa pomoci! Pusti me da se vratim ocu!

- Neceš se vratiti ocu! Ali moci ceš preko talasa da juriš.
Zmaj uze zlatnu alku i navuce je na stopalo lepe Jovancice, na lepi clanak leve joj noge. Snažnim zamasima zakova alku.
Zatim uze zlatan lanac i prikaci ga za alku. I evo lepe Jovancice na lancu.
Jak kao celicna poluga,
tanak kao jedna tvoja vlas
i dug, dug sedam stotina milja!
Pošto je to obavio, zmaj pljunu na zemlju i razgazi nogom. Smejao se, kako to zmaj vec ume i zna, a zatim rece devojci:
- Moj dvorac nije tamnica. Idi i juri morskim talasima, celom kraljevinom kojom vladam. Kad budeš umorna od trcanja, samo reci:
Zmaju, zmaju, lanac vuci,
kroz more me ti dovuci! Naci ceš se u dvorcu.
I bilo je tako kako je zmaj rekao. Ali kao što se Jovancica zaklela, srce joj je ostalo kao i pre.
Svakogjutra izlazila je na morske talase. Trcala je daleko, sedam stotina milja daleko. I još dalje bi jurila da je
lanac samo bio duži. No sveceri je morala da se vrati u dvorac.
Najviše
je volela da ode i gleda ocevu baštu: breskvino stablo u vinogradu,
kako se nadvija nad lejama zelene salate, i slavuja koji mu s granja
peva, kamen na bunaru što ga je konopac izlizao, grm šimširov, na Cveti
uvek rascvetao, i gusto žbunje orlovih noktiju.
"Ah, kad bih ikad
mogla ponovo da dotaknem zemlju! Kad bi neki smeli mladic uspeo da me
oslobodi, a potom da mi bude saputnik u životu! Kada bih jedne veceri,
oslobodena lanca, mogla da krenem kuci svog oca, i pcelama, vocnjaku
našem. . ."
I jedne veceri, baš kao što je sanjarila trceci povrh prelepog mora, vide kako joj se u susret krece neka barka.
Kakva
li lepa barka, sva od grabovog drveta, zlatom optocena! Užad joj beše
od crvene svile, a jedra od belog atlasa. Njom upravljaše sin kralja
Francuske, najveceg kralja na celome svetu.
Izdaleka se Jovancica i kraljevic ugledaše. Izbliza se pozdraviše.
Tada je kraljevic oslovi, prozbori jezikom umilnim kao blagi zvuk violine. Zapita je ko je ona, kako to koraca vodom.
-
Otac mi je - rekla je Jovancica - ratar i ima samo mene. Ali zmaj me je
oteo sa morskog žala, sa obale ovih vala, i drži me u svojoj vlasti,
vezanu zlatnim lancem za stopalo.
Na to ju je glas izdao. Nije mogla
više da govori. Nije ni znala ono što su joj oci vec rekle kraljevicu. A
pre nego što je utonula, ni on nije umeo da joj se zakune da ce živeti
jedino za njeno oslobodenje. Ali oci im sve iskazaše. U tom pogledu od
jednog jedinog trenutka oni su se zauvek razumeli.
"Znam da cu je
voleti cak i kad budem mrtav, ako je to dato preminulima", govorio je u
sebi kraljev sin. "Ona, i nijedna druga, može biti moja kraljica. A
kakva li me cežnja mori da je ponovo vidim!"
"Moje srce", pomislila
je Jovancica, "moje srce dobro zna da me on voli. Naša sudbina je na
nebu zapisana. Stvoreni smo da budemo muž i žena. Ali da li ce to biti
na zemlji? Ja sam u zmajevoj vlasti! . . . Ako me ikad, svetlim svojim
macem, moj blagi prijatelj oslobodi, ako me sa talasa odvede do bašte
mog oca, ja još uvek ostajem seljacka kci. Može li me uzeti za ženu?"
Sedam nedelja su se tražili. Sedam meseci su ocajavali.
Sedeci na palubi, na pramcu barke, kraljevic je puštao da mu oci daleko blude, izmedu vala i oblaka:
"Možda je nikad više necu na ovom svetu videti. . . Kad to pomislim, umro bih od žalosti".
A
ona, kad je noc prošla, uplicuci kosu: "Može da se desi da ga nikad
više ne vidim. Njegovu ljubav, njegovo društvo necu nikad na zemlji
imati. Bože moj, bože moj, kako je to okrutno!"
Dani, godišnja doba prolazili su, sve teži od jada. Zmaj je stalno držao lepoticu okovanu onim zlatnim lancem za svoj dvorac.
- Jovancice, lepa Jovancice, neceš li se najzad odluciti? Nema ti drugog udesa, moraš postati zmajeva žena.
-
Ne znam šta mi udes sprema, ali znam šta mi je na srcu. Zmaj i ja
necemo nikad biti jedna ista plot, nikada necu biti zmajeva žena.
-
Ah, Jovancice, odvec dugo sam te puštao na lancu. Misliš li da me još
zadugo izazivaš? Ako hoceš još jednom da vidiš baštu svog oca, veceras,
veceras otidi da je vidiš. Idi da vidiš svoje poslednje sunce.
Lepotica krenu onamo, roneci suze na oba oka.
A na morskom žalu, ah, odjednom ugleda kraljevica.
Galopirao je na svom velikom belcu, tako gorda držanja.
Ugleda
svoju draganu. Potera konja u talase, polete do lepotice. Da bi
presekao zmajev lanac, podiže svoj mac od svetlog celika.
- Ako ga
jednim zamahom ne presecete - viknu Jovancica - svršeno je sa mnom,
svršeno je s nama! Zmaj ce me odvuci u svoj dvorac i nikad se više
necemo videti.
Tada kraljev sin zadade takav silan udarac da lanac
odskoci kroz vazduh. Brže od munje, zgrabi on oko pasa svoju draganu,
podiže je uza se, uze u narucje. Za tren ih belac iznese na žalo.
Evo
ih na zemlji, ispod velikih borova tamnih kao jezera, ali kroz koje
prolazi zrak crvenog zlata, zrak slave sa neba. A onde na zemlji, zmaj
nema više moci, Izvan mora, prestaje sila morskog kralja.
Ostaviše žalo i velike borove, krenuše ka bašti lepoticinog oca.
A potom iz male bašte konj polete ka dvorcu u Parizu. Onamo, kralj Francuske imadaše svoj dvor.
Kad kralj ugleda lepoticu, on je pozdravi. A kad mu se ona približi, poljubi je.
- Oglasite svadbu - rece kralj svojim ljudima - i neka bude što velelepnija! Ljubavi treba odati poštovanje!

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Bajka o - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 5 Icon_minitime15/1/2011, 7:01 pm

Bajke sveta - Inke

SVETI SMARAGD

Prica se da je nekada na Ostrvu sunca živela lepa mlada indijanska princeza po imenu Vinjaj-Kusi.
To
je bila devojcica od petnaestak godina. Pripadala je jednoj od
najplemenitijih porodica grada Kusko. Huaskar, vladar Inka, odredio je
da ude u red manastira Ahljahuasi za odabrane device, koje su se imale
zauvek udaljiti od sveta i postati verne sveštenice najcuvenijeg hrama,
posvecenog Ocu Suncu.
Devojka, ponosita i vesela zbog izuzetne casti
koja joj je bila ukazana, oprosti se od svojih roditelja i drugarica.
Odmah potom, pod strogim nadzorom pratilaca koje je u tu svrhu
naimenovao vladar, bi odvedena na ostrvo usred jezera Titikaka.
Prodoše
mnoge godine a da se na ostrvu nije ništa narocito dogodilo. Stotine
devica, koje su sacinjavale Ahljahuasi, pod strogom upravom
Prvosveštenice, savesno je obavljalo svoje dužnosti. Jutrom, pre izlaska
sunca iza snežnih vrhova Kordiljera, pele su se na najviši vrh ostrva i
palile vatru od mirisnih ruzmarinovih grancica. Opojni dim uzdizao se u
obliku belog stuba, dok se ne bi izgubio u nebu. Zatim bi žrtvovale
mladu lamu, uz zvuke pesama i pobožne muzike u slavu boga Sunca. Preko
dana zatvarale bi se u kameni manastir, podignut na jednoj padini, da
pletu i predu najfiniju vunu od vikunje i alpake za izradu odece Inka.
Pošto bi obavile sve te dužnosti, pred vece bi izlazile da se malo
odmore. Neke su se pele na šumoviti breg da odatle posmatraju plavo
jezero, po kome je ponekad daleko plovio poneki cun nacinjen od
svežnjeva trske totore; druge su silazile na obalu da skupljaju
sedefaste školjke ili šetaju u grupama po peskovitom žalu, ili da
pricaju dogadaje i price iz života i osvajanja njihovih vladara.
Jednoga
dana, kada devojke završiše svakodnevno prinašanje žrtve, ugledaše kako
jezerom sa severa dolazi nekoliko barki od totore, na cijim se
katarkama razaznavao amblem izaslanika Inka. To izazva veliku radost
medu devojkama. Prepoznale su glasnike iz Kuska, koji su im svakog
meseca donosili pozdrav od vladara i njima vec znane poklone i hranu.
Sveštenice
pohitaše da o ovom obaveste Prvosveštenicu. Zatim trceci sidoše do
pristaništa divnim kamenim stepeništem od tri stotine stepenika, od
kojih neki još i sada tamo stoje.
Ubrzo male barke pristadoše uz
obalu. Prvi koji je iskocio na zemlju bio je Pumajo, najneustrašiviji i
najveštiji krmanoš u carstvu. Zatim se iskrcaše i ostali pratioci, dok,
kao poslednji, ne iskoci na zemlju stari Paulu Tupak, prvi carski
peharnik i covek najveceg poverenja Huaskara.
Radost mladih
sveštenica ubrzo se rasprši cim ugledaše mracni izraz izaslanikovog
lica. Neke pohitaše da pitaju za uzrok te tuge. Ali voda Paulu Tupak, ne
odgovarajuci na pitanja, samo zatraži da ga hitno odvedu
Prvosveštenici.

Zaveštanje nesrecnog Inke

Kada je stari stigao pred Mamakunu, ovako rece:
-
Cenjena sveštenice Sunca, našega Oca. Dolazim da te obavestim da je naš
vladar, slavni Huaskar, zbacen sa prestola i zatocen u tamnicu od
strane svoga brata Atahualjpa, kralja grada Kito, nezakonitog sina
Huaskarevog oca. Atahualjpa je sada gospodar i vladar carstva Inka!
Bivakuje pobednicki i drsko u gradu Kusko. Naš nesrecni vladar Huaskar
zatvoren je u tvrdavi Hauha, odakle sam nekim cudom uspeo da pobegnem
kako bih ti preneo amanet našega gospodara i kralja.
Govoreci to, svecanim pokretom izvadi iz nedara jedan mali zamotuljak, koji je nosio brižljivo skriven.
-
Ovo je - nastavi - sveti smaragd, koji je moj slavni gospodar nasledio
od svoje vrle majke, prve žene Huajna Kapaha. Tebi je dobro poznato da
Atahualjpa neutoljivo žudi za ovom relikvijom. Taj je smaragd veci od
svih za koje se zna, a sem toga ima magicnu moc za kraljeve moje zemlje.
Huaskar mi je rekao da bi radije podneo sve drugo, svrgavanje sa
prestola, zatocenje, cak i mucenje i smrt samu, no što bi dao taj
dragulj u ruke svome neprijatelju. Zato se obraca tebi, najpoštovanijoj i
najdostojnijoj od svih sveštenica, da ga surevnjivo cuvaš i da nikad ne
dozvoliš da padne u ruke bogohulnog Atahualjpe. Poštovana majko, zakuni
se svojim uzvišenim pozivom pred božanskom zvezdom Boga da ceš ovaj
amanet svoga gospodara i kralja ispuniti.
Rekavši to, Paulu Tupak
odvi mali zavežljaj i predade starici najskupoceniji i najlepši smaragd
za koji su ljudi ikad znali. Na jednoj njegovoj strani bili su urezani
neki tajanstveni znaci.
Prvosveštenica, vrlo uzbudena, primi ovu relikviju, zamota je ponovo i, pošto ju je sa poštovanjem celivala, skloni je u nedra.
-
Vrati se spokojno svome gospodaru - odgovori starica - i reci mu da ce
njegova verna službenica do smrti izvršavati njegov zavet. Kunem se u to
našim Bogom i najuzvišenijim tradicijama.
Pošto obaviše svoju
misiju, poslenici napustiše ostrvo i udaljiše se prema severu. Ostrvo
kao i pre potonu u mir, jer do njega nisu bile doprle krvave posledice
gradanskog rata izmedu dvojice sinova Huajna Kapaha. Ipak, prvih dana,
sve stanovnice Svetog ostrva behu uznemirene, ocekujuci svakog trenutka
da ugledaju ljude novog gospodara Kuska. Ali prolažahu dani i dani a da
se ništa od cega su strepele nije dogodilo.
Opet se život vestalki
povrati u svoj predašnji mir. Opet one obavljahu ista zanimanja i iste
poslove. Ali intimno u sebi osecahu duboku žalost zbog zle sudbine
vladara, želele su da mogu otici u Kusko da se same uvere o tome šta se
dogada i da, ako bi to bilo moguce, brane Huaskara. No njihova vecita
svecana verska zakletva zabranjivala im je da napuštaju ostrvo. Cak i
sam pokušaj da to ucine smatrao bi se najgroznijim bogohuljenjem. Tako
prode nekoliko meseci. što je vreme dalje odmicalo, Prvosveštenica se
sve više oslobadala straha zbog skupocenog dragog kamena koji je cuvala.
Ali se zaista nikada nije odvajala od njega. Znala je da je njena
licnost neprikosnovena i sveta za svakoga ko bi se usudio da joj se
približi. Zato nijedno drugo mesto nije bilo prikladnije za cuvanje
svetog smaragda.

Svecanost Inti-Rajmi

Približavala se
proslava Inti-Rajmi. To je bio najsvecaniji praznik carstva, kada su se
širom zemlje obavljali obredi u slavu Sunca, kojima po raskoši ne beše
ravnih. I na Svetom ostrvu su upravo bile pocele pripreme, kad iznenada
stigoše glasnici Atahualjpe da jave vestalkama kako vladar želi o
prazniku posetiti svetilište i tu prisustvovati svecanostima.Toga radi
dolazila su, jedna za drugim, izaslanstva: neki su donosili sve što je
potrebno za smeštaj Inke; drugi su donosili bogate darove za prinošenje
žrtvi. Po obimnosti priprema moglo se zakljuciti da novi monarh namerava
da nadmaši sve svoje prethodnike u proslavljanju ovog izuzetno važnog
praznika.
Najzad, kad je ostalo samo još nekoliko dana do pocetka
prvih obreda, a pošto obaviše post, što je po obicaju spadalo u
pripreme, pocev od Inke do poslednjeg sluge - jednog jutra na vidiku se
pojavi flota sastavljena od hiljada barki od totore. To su Inka
Atahualjpa i njegova velika pratnja dolazili na ostrvo.
Vestalke, a
narocito Prvosveštenica, zabrinuše se opet za sigurnost Huaskarevog
smaragda. Sve su device proisticale iz porodica odanih predašnjem
kralju, zakonitom sinu Huajna Kapaha i jedne princeze iz Kuska, zbog
cega su bile verne pristalice svrgnutog kralja. One su, naprotiv, mrzele
Atahualjpu, koji je bio tudinac po majci, pripadnici omrznutog plemena
iz Kita, što je za vlade Huajna Kapaha zadavalo toliko briga Peruancima,
pre no što ih ovaj slavni vladar nije pokorio. Zato su vestalke bile
rešene da verno cuvaju tajnu dragulja.
Zacas je ostrvo, tako
usamljeno i mirno do tada, bilo zakrceno hiljadama podanika, koji su
dolazili i odlazili do obale, prolazili stazama ili se peli na brda;
neki radi šetnje, drugi obavljajuci savesno i žurno naredbe koje su
dobijali da bi se pripreme završile što pre.
Ostrvo sunca, na kome
se sada nalaze samo ostaci ruševina, bilo je u vreme svoga sjaja uredeno
i ukrašeno zaista velicanstveno. Od prostranog pristaništa, nacinjenog
od ogromnih blokova tesanog kamena, vodilo je prema planinskom vrhu
velikolepno stepenište sa više od tri stotine stepenika. Sa obeju strana
ukrasno drvece nadnosilo je nad njim svoje zeleno granje, pružajuci
preko dana hlad, dok ga je preko noci štitilo od ledenih jezerskih
vetrova. Na visini sto osamdesete stepenice nalazio se divan kladenac,
koji još i sada izbacuje tri široka mlaza sveže bistre vode. Ispred
njega bila je neka vrsta odmorišta, sa kojeg su vodile desno i levo dve
široke staze, uklesane po strani brda, da bi se postigao blagi uspon.
Jedna, ona desno, vodila je do velike i divne palate, namenjene smeštaju
Inka vladara prilikom posete svetilištu. Staza sa leve strane služila
je za pratnju i velikodostojnike. Pri vrhu, gde se završavalo
stepenište, bio je manastir vestalki. Najzad, na samom vrhu, gospodareci
nad celim jezerom i ostrvom, uzdizala se ogromna pozlacena metalna
kupola hrama Sunca, sva prekrivena plocama od zlata sa bezbroj
inkrustacija od dragog kamenja.
Samo je Prvosveštenica mogla dati
dopuštenje za ulazak u svetilište. Kad Inka Atahualjpa sa svojom
pratnjom stiže pred zlatna vrata hrama, ona ga upita, kako je bio obicaj
pri toj ceremoniji, da li se dostojno pripremio da ude u hram. Na to
Inka odgovori da je ispunio sve dužnosti koje je nalagala religija; da
je razdelio mnoge milostinje sirocadi i udovicama; da je oslobodio na
stotine neprijateljskih zatocenika, da je obavio post i da zato moli
Prvosveštenicu da mu otvori vrata da ude u najobožavanije i najstarije
svetilište velikoga boga.
Posle tih ritualnih reci Prvosveštenica
otvori prekrasna vrata i kroz njih udoše Inka i njegova svita. Unutra,
ukrašen raskošnim dragim kamenjem, skupocenim perjem i granama biljke
khantute, uzdizao se u sredini presto, odreden za vladara. Na njega sede
Atahualjpa, a dvorani ga okružiše. Skoro istovremeno zapoce ceremonija.
Kroz jedna sporedna vrata ude grupa devojaka pevajuci himnu, što se
ubrzo pretvori u svecani ples, uz zvuke retkog i neobicnog orkestra
frula i doboša.

Izdaja Pumaje

Prvosveštenica se nalazila
na svom pocasnom mestu naspram Inke i posmatrala svog novog vladara,
odevenog za ovu priliku u najraskošnije odelo, kad odjednom uzdrhta od
straha. Uz Atahualjpu prepoznade Pumaju, krmanoša, koji je bio došao sa
carskim peharnikom onom prilikom kada je ovaj bio doneo Huaskarev
smaragd da ga preda Prvosveštenici. Nehotice, uzbudena starica prinese
ruku ka grudima, gde je bio skriven skupoceni dragulj.
Izgleda da se
Pumaja dosetio šta znaci taj pokret Mamakune, jer se približi Inki i
šapatom mu rece nešto na uho. Na to Inka upre pogled na grudi
Prvosveštenice. Ova, pogadajuci namere monarha, sva preblede i ucini se
da ce izdahnuti od užasa. Bila je sigurna da je Pumaja izdao svoga
suverena Huaskara i da je došao sa Atahualjpom da mu pokaže gde i ko
cuva skupoceni nakit.
Od tog trenutka Prvosveštenica stade pogledom
tražiti medu svojim vestalkama neku od najveceg poverenja, da je zamoli
za pomoc. Najzad zadrža pogled na Vinjaj-Kusi, koja beše njena
ljubimica, i dade joj neprimetno znak da pride. Devojka razumede i
iskoristi trenutak da se približi kad su igracice bile izmedu njih dve i
monarha. Princeza primi i hitro sakri omot koji joj stara dade. U isto
vreme cu kako joj ova govori sa uzbudenjem da cuva smaragd jer su ga
pronicljivi pogledi izdajnika vec otkrili u njenim nedrima.
Vestalka, pošto primi i sakri u nedra smaragd, odgovori:
- Imaj poverenja u mene. Niko mi ga nece oduzeti dok traju svecani obredi i sav ovaj velicanstveni ceremonijal.
Jedva
se svecanost završila, a Inka naredi svojoj pratnji da izade iz hrama i
da ga napolju ceka na donjem trgu, izjavivši da želi ostati sam da se
moli svojim bogovima i precima. Svi pratioci poslušaše. Jedini koji je
na njegov znak ostao u hramu bio je Pumaja. Kad se hram isprazni,
Prvosveštenica shvati da sada za nju nailazi strašni sud. Ali,
skrivajuci koliko je mogla svoje nespokojstvo, cekaše, okružena svojim
pratiljama, razvoj dogadaja.
Ubrzo Atahualjpa prekide cutanje:
-
Poštovana Prvosveštenice - rece joj - na ovaj svecani dan dolazim da mi
predaš sveti smaragd moga oca, slavnog Huajne Kapaha, a koji ti je
poslao moj brat Huaskar.
- Ja ga nemam, niti išta znam o njemu, oh, mocni vladaru - odgovori drhtavim glasom starica.
- Pumajo - rece strogim glasom Inka - cuješ li šta kaže?
-
Slavni gospodaru i Sine Sunca - požuri pokorno da kaže izdajnik - ja
sam svedok da ga je ona licno primila od peharnika Huaskarevog i da je
obecala da ce ga verno cuvati.
- Vidiš li, stara - dodade Inka -
nekorisno je da poriceš. Gde je smaragd? Daj mi ga. Ja sam sada jedini i
zakoniti njegov vlasnik. Moj brat, nesposobni i hvalisavi Huaskar, sada
je samo bedni zatvorenik, koji nikada nije ni imao vladalacku dušu.

Stradanja Mamakune

Od
pocetka ispitivanja, Vinjaj-Kusi krišom uzmicaše natrag ka izlazu. Cim
ugrabi priliku, brzo izade na vrata. Stiže napolje i potrca uzbrdo,
prema suprotnom kraju ostrva, na drugoj strani od mesta gde su se
nalazili palata i pristanište. U strahu da su njeno bekstvo primetili
ljudi Inke, svaki cas se osvrtala. Pošto je neko vreme trcala kroz
obradena polja, pode jednom uzanom stazicom i njome stiže do usamljene
uzvišice. Potraži podesno mesto i, kleknuvši, poce užurbano kopati
zemlju, dok ne nacini rupu dovoljno duboku. U nju spusti zamotuljak koji
joj je dala Prvosveštenica. Zatrpa zatim rupu i poravna površinu da ne
ostane ni traga od onoga što je ucinila. Kad vec htede da se digne,
primeti sa divljenjem da je zelena trava koju je bila pocupala kadje
pocela kopati, ponovo iznikla jednako kao i ostalo zelenilo, tako da se
taj deo nije razlikovao ni po cemu, niti se moglo primetiti da je tu
kopano. Taj izvanredni dogadaj tumacila je tako da su joj duhovi zemlje
pomagali u njenoj misiji i, veoma zadovoljna, vrati se polako u hram da
vidi šta se tamo dogada.
Kad ude u svetilište, zastade užasnuta
groznim prizorom. Inka, razljucen upornim poricanjem Prvosveštenice, bio
je naredio da je podvrgnu mucenju, kako bi joj izvukao priznanje.
Sirota
starica, vezanih ruku i nogu, bila je bacena na pod, dok je izdajnik
prinosio njenim golim tabanima užarene ugarke. Nesrecnica je urlala od
bola ali s retkom cvrstinom i dalje je poricala sve cime je izdajnik
teretio.
Nisu bila potrebna duga mucenja da u
osamdesetogodišnje
starice izazovu samrtni ropac. No ona je željno tražila pogledom
devojku pre no što je izdahnula. Devojka shvati želju samrtnice, te joj
se približi i uspe da joj tiho kaže kako je smaragd na sigurnom mestu,
gde ga niko ne može pronaci. Još dodade kako je i sama rešena da umre ne
otkrivajuci tajnu.
Izgledalo je da se Prvosveštenica, umiruci, osmehnula zadovoljno i, blagosiljajuci hrabru vestalku, zatvori zauvek svoje oci.
Tako
je umrla starica a da slavoljubivi Atahualjpa nije postigao svoj cilj.
Ali, rešen da nastavi još surovije, naredi da se zatvore vrata hrama i
nastavi mucenje. Jedna za drugom podvrgavane su mucenju sve vestalke.
Jadna nežna devojacka tela nisu mogla izdržati dodir vatre. I pored
plemenitih nastojanja, devojke nisu imale dovoljno snage da i dalje
odricu i govorile su sve što su znale. Ali, sve je bilo uzalud. Inka
nije mogao doci ni do kakvog tacnijeg podatka.

Zenice Vinjaj-Kusi

Kada
to vide Vinjaj-Kusi, pomisli da ce ona još manje moci da precuti o
onome što je znala, jer je bila i mlada od ostalih, i da nece moci
odoleti svirepom Inki. Zato brzo donese odluku, dostojnu
najsamopregornijih heroja. Svojom zlatnom iglom u obliku lopatice izvadi
sebi oci. Na taj nacin, cak i ako bi govorila, ne bi mogla, pa i kad bi
htela, da pokaže mesto gde je sakrila dragulj.
Doista, kada nju
poceše da muce, pošto je priznala da je sakrila smaragd, i kad zatražiše
da im pokaže mesto, ona to nije mogla uciniti. Vodila je monarha sa
jednog kraja velikog ostrva na drugi, ali nije znala da tacno oznaci gde
je to mesto. Sa svoje strane kralj naredi slugama da svuda kopaju, ali
uzalud. Huaskarov smaragd je tajanstveno išcezao.
Atahualjpa,
zaslepljen besom, naredi da se poubijaju sve vestalke. Istovremeno
naredi svojoj pratnji da sve pripreme za povratak u Kusko, Jedino je
bila poštedena smrti Vinjaj-Kusi, ali samo zato da bi je poveli sobom u
prestonicu i tamo držali zatocenu u hladnoj tamnici, dok joj vraci, ,
svojim vradžbinama i molitvama, ne povrate vid. Nameravao je potom da je
vrati na ostrvo kako bi pronašla smaragd.
Nekoliko nedelja putovahu na sever dok najzad Inka i njegova pratnja ne stigoše u glavni grad.
Odmah
behu pozvani svi vraci i carobnjaci carstva. Oni, posle dugih madija i
cini, uspeše da povrate vid devojci. Ali oci koje su joj povratili nisu
više služile da gledaju ovozemaljske stvari sveta. To su bile
natprirodne oci, koje su videle buducnost i sve ono što se dogadalo
daleko od njih.
Cuvši da je devojka progledala, Inka se ozari
velikim zadovoljstvom i naredi da je najhitnije dovedu preda nj, kako bi
je naterao da otkrije veliku tajnu. Vinjaj-Kusi izade pred gospodara,
ali je njen pogled bludeo i gubio se negde u daljini. Licila je na bice s
drugoga sveta. Njene zenice nisu gledale stvari oko sebe, vec nekuda
dalje, otkuda dolazi buducnost. I što je bilo najcudnije, njene zenice,
koje su ranije bile crne, postadoše zelene, svetlo zelene, i licile su
na najlepše smaragde, iz kojih se širio tajanstveni sjaj.
Kobno prorocanstvo
Kada
Inka od nje zatraži da mu ispuni želju, nudeci joj zamamne nagrade ako
pokaže mesto gde se nalazi nestali smaragd, devojka mu svecanim glasom i
neobicnim držanjem, kao da je u zanosu, odgovori:
- Nesrecnice!
Smaragdi koje tražiš uskocili su u moje oci,. ali samo zato da bi kroz
njihov magicni sjaj videla i predskazala tvoju buducnost i sudbinu.
-
Pa kakva je moja sudbina, drska devojko - upita je uplašen i zabrinut
Atahualjpa - osecajuci se kao opcinjen zenicama svoje sagovornice.
-
Umreceš uskoro. Ljudi neobicni i lakomi doci ce u ove zemlje i otece ti
blago i vlast. Prevarice te kao dete, a posle ce te ubiti. Eto, to ja
vidim svojim zenicama.
Takvo je bilo predskazanje i najavljivanje dolaska španskih osvajaca.
Od
toga trenutka Atahualjpa, malodušan i mucen sopstvenom savešcu,
ocekivaše svoj kraj. Ali pre toga, da ne bi ostavio svoga suparnika i
brata na slobodi, te da ovaj ne bi nasledio njegov presto, naredi da ga
ubiju u tvrdavi Hauha.
Ostalo ceš vec saznati, dragi citaoce, uceci povest Otkrica Amerike i osvajanja ovih zemalja od strane španaca.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Bajka o - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 5 Icon_minitime21/1/2011, 6:22 pm

Bajke sveta - Japan

GRBAVI VRABAC

U davno vreme u
jednom selu živela je neka dobra starica. Jednog svetlog, suncanog
prolecnog dana pode ona u baštu da cisti cvece i lišce od štetnih
gusenica. Odjednom odnekud sleteše vrapci. Poceše da skakucu i da
cvrkucu tražeci hranu. U to vreme iza ograde se igrao decak iz '
susedstva. Baci se kamenom na jednog vrapca - i pogodi ga: kamen prebi
vrapcu kicmu. Vrabac poce žalosno da cvrkuce, htede da poleti, ali ne
mogaše, vec je samo mlatarao krilima i kružio po zemlji. Tada ga primeti
velika vrana. Slete sa drveta, doskakuta blizu i umalo da kljucne
vrapca.
To vide dobra starica i sažali se na vrapca.
- Ej, ti jadnice!... Ali ne brini, necu te ostaviti.
Rekavši
to, ona otera vranu, uze sa zemlje vrapca i stavi ga na dlan. A vrabac
je, sasvim iznemogao, jedva disao na dlanu: bio je preplašen. Starica
poce da duva u njega, zagreja ga svojim disanjem i ponese kuci. Zatim ga
nahrani pirincem, a nocu, da bi ga zaštitila od macke i pacova, napravi
mu gnezdo u korpi.
Cim starica ujutru ustade, nareza zelene trave i
dade vrapcu zajedno sa zrnevljem. Tako ona poce da pazi pticu kao
bolesno dete, a sinovi i unuci zbog toga su je grdili i ismejavali.
- šta ti je, bako, zar si sasvim izgubila pamet? Hraniš vrapca - zašto?
Ali
starica je podnosila sve ove podsmehe i starala se oko vrapca. On poce
da se oporavlja i mada nije sasvim ozdravio, vec je mogao da skakuce po
sobi.
Vrabac je bio srecan i presrecan što je ostao živ. Zato je i
zavoleo staricu, a i ona njega: bilo joj je teško da se od njega
rastavi, a kada je to morala - onda bi ukucanima naredivala:
- Pogledajte vrapca i ne zaboravite da ga nahranite!
Tako je ovim opomenama dosadila svima u kuci, i svi su gundali. Ali starica, kao odgovor na to, samo se smešila i govorila:
- Zar vam nije žao sirote pticice? Kome ona smeta?
Najzad,
blagodareci staricinoj brizi, vrabac sasvim ozdravi i poce da leti.
Jednom, kao obicno, starica ga stavi na dlan i izide na verandu.
-
Hoceš li da poletiš? - upita ona vrapca. A vrabac ispravi krila, poskoci
s njene ruke i polete visoko prema nebu. Starica je rasejano gledala za
njim.
- Znaci, odleteceš. Teško ce mi biti bez tebe. O kome sad da se staram? Ali cuj, dodi opet!
Starica je ovo govorila, a svi su joj se smejali:
- Samo cujte šta govori! Sasvim je izlapela.
Ali i posle toga nije bilo ni trenutka a da se starica nije secala svog vrapca. Tako prode dvadeset dana.
Jednog jutra glasno zacvrkuta vrabac ispred prozora.
"Da to nije doleteo moj vrabac?" - pomisli starica i izide da pogleda. I zaista - to je bio on.
- Hvala ti što me nisi zaboravio! - pozdravi starica svog poznanika.
A
vrabac kao da je želeo nešto da kaže, zagleda joj se u lice, baci na
terasu zrno semena koje je doneo u kljunu i ponovo odlete.
- O, šta li mi je to ostavio - primeti starica. Pride i pogleda: na podu je ležalo belo seme od tikve.
"Sigurno to nije obicno seme!" - pomisli starica.
Pažljivo uze seme i sakri ga u kesu.
A u kuci su joj se opet svi smejali:
- Cudna nam je baka. Nosi nekakvo seme kao dragocenost.
- To zrno nije prosto. Doneo ga je vrabac - odgovarala je starica. - Sigurno ce dobre tikve nici.
I ona posadi seme u bašti.
Dode jesen - i stvarno - iz semena izrastoše divne tikve: bezbrojno mnoštvo ogromnih plodova žutelo se medu lišcem.
Starica
se obradova, nahrani tikvama sve svoje sinove i unuke, pocasti komšije i
još je ostalo toliko da nije znala gde da ih stavi. Tada starica podeli
tikve svima u selu, a sedam do osam najkrupnijih i najboljih obesi na
verandi da se suše. Prode mesec dana.
"Daj" - pomisli starica - "da vidim svoje tikve. Sigurno su se vec osušile".
Ona ih spusti na pod i zacudi se: umesto da budu lakše, tikve su bile teže.
"Kakvo je ovo cudo?" - zacudi se starica. Isece jednu tikvu - a iz nje odjednom potece beo prebrani pirinac.
Obradova
se i podmetnu prazno korito. Korito se odmah napuni, a pirinac još
izlazi. Stavi veliko korito, a nije se još ni okrenula, a ono vec puno. A
u tikvi još uvek dosta pirinca. Starica otvori i ostale tikve - kad i
one do vrha pune pirinca. Presipala je pirinac, ali tikve su uvek bile
pune.
U staricinoj kuci poceše da žive veselo, a u selu nije bilo
bogatijeg domacinstva. U tom istom selu živela je još jedna starica,
koja je bila škrta i pohlepna. Videvši srecne komšije, ona nije mogla da
živi od zavisti. I jednom, pošto više nije mogla da izdrži, pode ona
svojoj srecnoj komšinici i upita je:
- Govore da vam je vrabac doneo srecu u kucu. Da li je to istina ?
- Istina je - odgovori susetka. - Vrabac je doneo seme od tikve, i tako smo od toga poceli srecno da živimo...
Ali škrta starica nije mirfvala, htela je sve da sazna.
"A zašto da krijem?" - pomisli susetka. I isprica .kako je spasla vrapca i sve šta je zatim bilo.
Ali sve je to bilo malo škrtoj starici.
- Hoceš li da mi daš jedno srecno zrno? - upita ona.
- Vrabac je doneo samo jedno zrno - odgovori dobra starica. - Ja sam ga posadila i više nemam. Evo, mogu da ti dam pirinca.
- Pa dobro, daj makar malo pirinca - nezadovoljno progunda škrta starica, ali je džak napunila do vrha i uputila se kuci.
Posle
toga ona poce da misli i nagada kako da nade grbavog vrapca. Svaki dan
ustajala je rano ujutru i odlazila u1 baštu iza kuce. Gledala je,
gledala, ali grbavog vrapca nije videla. Naljuti se starica, dohvati
kamen i baci ga na vrapce koji su nedaleko skakutali.
Kamen pade
tamo gde je jato bilo najgušce i pogodi jednog vrapca. Starica ga uze,
polomi mu sve kosti, tako da jadni vrabac nije mogao ni da sedi, a zatim
ga odnese kuci i dade mu hrane.
- Eto, najzad mi je sreca u rukama! - radovala se opaka starica.
Ali onome ko je škrt sve je malo.
"Susetka
je imala jednog vrapca i kakvo je bogatstvo stekla. Znaci, od
tri-cetiri ptice sreca ce biti tri-cetiri puta veca" - razmišljala je
ona.
Starica opet pode u baštu, posu pirinca i poceka. Kao i uvek,
na zrna ubrzo poceše da slecu vrapci. A starica skupi kamenja i stade da
baca na njih. Bacala je, bacala - i pogodila je još dva. Sad je imala
tri vrapca. Ona se obradova:
- Sada cu se obogatiti.
Stavi nesrecne ptice u korito i poce da ih hrani i pazi.
Prode mesec dana, i vrapci se oporaviše. Ona ih pusti, a oni se podigoše i odleteše. Pogleda starica za njima i pomisli:
"A sada sam mirna! Za takvu dobrotu obavezno ce me nagraditi".
A vrapci odleteše proklinjuci je:
- Ta nas je starica povredila i još nas je mesec dana držala u mracnom koritu. Nikada nam se takva nevolja nije desila.
Otada
je starica pocela da ceka kada ce doleteti vrapci i doneti seme. Svakog
dana izlazila je u dvorište i gledala u nebo doledu li vrapci. I,
desetog dana uvece, najzad doleteše tri vrapca; svaki je držao u kljunu
po jedno seme od tikve. Baciše ih starici i odletoše.
U kuci poce gužva: "Eto, i nama je Bog srecu poslao!" Starica pokupi seme i brzo ga posadi u bašti.
Prode
pola godine, a u bašti izrastoše ogromne vreže od tikava sa bujnim
lišcem, ali plodova je bilo malo. Svega sedam-osam, a i oni su bili
nekako sitni.
Starica se i tome obradova i sva srecna odlazila je svuda i hvalila se:
- Eto, sad cemo poceti da živimo bolje od suseda!
Ali
kakva nesreca! Tikava je bilo malo, a škrta starica, da bi dobila što
više pirinca, niti ih je sama jela niti ih je drugom davala. Tada joj
sinovi rekoše:
- Ako budeš škrta, neceš biti srecna. Eto, naša susetka je i druge hranila i sama jela - i zato ima svega dosta.
"Istina je!" - pomisli starica. - "Moram da budem izdašnija".
Pozva sve svoje rodake i pred njima otvori tikvu.
Gosti
videše da se starica sprema da ih pocasti samo jednom tikvom, te se
naljutiše i odoše kuci. Ostade samo malo njih - ostaše oni
najpohlepniji. Oni poceše da jedu tikvu, ali je ona bila tako gorka da
se nije mogla jesti. To je bilo samo pola nesrece. A zatim sve spopadoše
užasni bolovi u stomaku, kao da ih neko nožem probada. Gosti se
uplašiše:
- Zašto ste nas takvim tikvama nahranili?
Poceše da
grde staricu, a ni starici ni njenim ukucanima nije bilo lakše: vukli su
se oko stola previjajuci se od muke i bolova. Malo je trebalo pa da
dode do tuce. Gosti se okupiše i odoše svojim kucama. Posle toga
bolovali su još tri dana.
Ali pohlepnoj starici to ne beše nikakva pouka. Posle nekoliko dana zaboravila je kako se mucila od gorkih . tikava.
-
Iz tikve treba da se dobije pirinac. A mi smo tikve pojeli - govorila
je starica. - Dobili smo što smo zaslužili. Više nikome necu da dam.
Starica priveza ostale tikve i okaci ih za ekser.
Prošlo
je još oko mesec dana. Ceka starica i ne može da saceka da iz tikava
potece pirinac. Nije više mogla da izdrži: "Vreme je" - pomisli ona -
"da ih skinem". Spusti tikve na pod i poreda sva prazna korita koja je
imala u kuci, jer je trebalo da bude dosta pirinca.
Uze jednu tikvu,
probuši je i okrenu prema koritu. Cekala je da otuda,u belom mlazu
potece pirinac. Ali umesto pirinca poceše iz tikve da izlaze bumbari,
ose i razne otrovne muve. Naleteše na staricu, stadoše da je peckaju i
ujedaju gde su stigle. Bilo je strašno. Ali starica od pohlepe kao da
beše slepa. Cinilo joj se da to pirinac tako kulja i poce da se brani od
ujeda buba i muva, režuci tikvu i govoreci:
- Vrapci, vrapci, ne prosipajte pirinac! Sipajte polako!
A kad isece i poslednju tikvu, iz nje ispuzaše otrovne zmije i smrtno izujedaše požudnu staricu.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Bajka o - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 5 Icon_minitime30/1/2011, 5:44 pm

Змија младожења
Била једна сирота жена која није имала од срца порода
пак се молила Богу да јој да да затрудни макар змију родила. Бог јој да
те затрудни, и кад доде време, роди змију. Змија како се роди од мајке
одмах утеце у траву и нестане је. Сирота жена једнако је жалила за
змијом и плакала где јој Бог испуни жељу те роди, па јој пород побеже
незнано ни куд је ни како је. Кад тако проде двадесет година онда змија
доде и проговори матери: "Ја сам ова твоја змијица што си ме родила па
сам од тебе у траву побегла; сад сам, мајко, дошла к теби да ми просиш у
цара девојку те да ме жениш." Мати се обрадује изнајпре кад види свој
пород, али се одмах забрине како би смела она за змију и у својој
сиротињи просити у цара девојку! А змија јој опет реце: "Иди мати, не
премишљај ништа, јер знаш да су свакој девојци врата отворена; а ако ти
је баш цар не да, не це ти главе узети. Макар ти шта цар казао, кад се
вратиш не осврци се док нашој куци не додеш." На то се она склони па
поде к пару. Кад доде у царев двор, слуге је не хтену одмах пустити пред
цара, а она се стане молити и тако је једва пусте. Кад изиде пред цара,
реце му: "Светли царе! Ето твоје сабље, а ево моје главе. Ја нисам дуго
време имала од срца порода, пак сам се молила Богу да ми да да
затрудним макар змију родила, и он ми да те затрудним, а кад доде време,
роди се змија, и како се роди, побегне у траву и нестане је. Сад пошто
је прошло двадесет година, змија доде к мени и посла ме к теби да просим
у тебе за њу девојку." Цар се на то насмеја па јој реце: "Дацу ја за
твога сина девојку, ако нацини цуприју од мога двора до свога од бисера и
драгога камења." Онда се мати врати куци не обзируци се, и како је ишла
од царева двора, све се за њом цуприја градила од бисера и драгога
камења до пред њезину куцу. Кад мати каже змији шта јој је цар рекао,
онда јој она опет рекне: "Иди мати сад да видиш хоце ли ми цар дати
девојку, так шта ти год одговори, кад се вратиш, опет се не осврци до
наше куце." Мати се опет подигне, и кад изиде пред цара, запита га, еда
ли це јој сад за сина дати девојку, а цар јој одговори: "Ако твој син
нацини дворе боље од мојих, дацу му девојку." Онда се мати врати куци и
идуци путем није се освртала, а кад доде својој куци, а то место њезине
куце двори бољи од царевих. Кад мати каже змији шта је цар рекао, онда
јој змија опет рекне: "Иди мати да видиш хоце ли ми цар сад дати девојку
па шта цар рекао да рекао, кад од њега подеш не осврци се до наше
куце." Кад мати доде пред цара она му каже да су у њена сина двори бољи
од царевих и запита га хоце ли јој вец дати девојку, а цар јој одговори:
"Ако твој син узима у своме двору свашта боље него што је у моме, дацу
му девојку." Онда мати поде куци, и идуци није се освртала, а кад доде
куци, али у њеној куци трипут боље него у царевом двору: све златни
јелени, кошуте, тице, квоцке, пилици, зецови, све златно. Кад мати каже
змији шта је цар рекао, змија јој рекне: "Иди мати опет цару, те га
питај хоце ли ми сад дати девојку." Кад мати отиде к цару и каже му да у
двору њена сина има свашта боље него у његову, онда цар рекне својој
кцери: "Кцери моја! Теби сад ваља поци за ову змијицу, јер он свашта има
боље од нас." Тако змијица скупи сватове и одведе цареву кцер те се
венца с њоме. После некога времена змијина жена затрудни. Онда је стане
питати мати, стану је питати сестре и сви њезини: "Како ти са змијом
остаде трудна?" А она се није хтела издати, него је све говорила: "Тако
ми је Бог дао те сам трудна остала." Најпосле узме је свекрва питати:
"Снахо моја, како је то? Како ти са змијом спаваш?" Она се онда изда
свекрви говореци: "Мати моја! он није змија, вец је он момак да лепшега
нема. Свако веце он излази из оне змијиње кошуље, а ујутру се опет у њу
завлаци." Кад мати змијина то цује, врло се обрадује и зажели видети
свога сина кад изиде из змијиње кошуље, па запита снаху како би га могла
видети, а снаха јој реце: "Кад подемо легати, ја цу извадити кљуц из
врата, па кад се стане скидати, онда цеш га видети кроз рупу." Кад мати
тако види свога сина, онда стане мислити како би уцинила да он онаки
остане до века. Једном реце снаси својој: "Хајде, снахо, да ми његов
свлак изгоримо: ја цу ужарити пец и у ватру га бацити нека изгори." А
снаха јој одговори:

"Бојим се, мајко, да му што не буде." А мати
реце: "Не це њему бити ништа, него како га вруцина обузме, а ти узми
хладне воде па га помало поливај док свлак не изгори." И тако се
договоре, те мати ужари пец, па кад у веце изиде момак из змијиње коже и
легне спавати, оне некако украду онај свлак па га баце у пец. Како
свлак стане горети, одмах њега стане вруцина обузимати, а оне га све
водом поливај и тако остане жив. А кад га попусти вруцина и прене се од
сна, он осети смрад од свлака, па скоци на ноге и повице: "Шта урадисте
да од Бога надете? Куда цу оваки?" А мати и жена салете га: "Па боље да
си таки, и боље да си меду људима. " И тако га једва утишају. Кад то
цује таст његов, одмах му још за свога живота преда царство, и тако он
постане цар, те је царовао сретно до свога века.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Bajka o - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 5 Icon_minitime4/2/2011, 2:41 pm

Bajke sveta - Italija

POKLON VETRA SEVERCA

Neki seljak po imenu Đepone živeo je na imanju jednog sveštenika, na bregu izloženom naletima Severca, koji mu je uvek lomio voce i cupao povrce. Jadni Cepone je zato što mu je njiva bila na vetrometini cesto gladovao sa svojom porodicom. Jednog dana se reši da stane na put obesti vetra:
- Otici cu tom podivljalom vihoru koji mi radi o glavi.
Oprosti se od žene i dece i krenu u goru.
Kad stiže do Ženevskog dvorca, pokuca na vrata. Vrata otvori žena Vetra Severca:
- Ko ste vi?
- Đepone. Je li vaš muž kod kuce?
- Otišao je da malo produva i promuva onaj bukvik. Brzo ce se vratiti. Izvolite, udite i malo ga pricekajte. Tako siromašak ude u dvorac. Kroz jedan sat docarlija posustali Severac.
- Dobar dan, Severu-Severce! - pozdravi ga postradali seljak.
- Ko si ti?
- Đepone.
- šta tražiš ovde?
- Svake godine mi nemilice pocupaš, polomiš, satreš, utamaniš useve, sam si toga svestan! Ti si vinovnik moje nesrece, izgladnjuješ i mene i moju porodicu.
- Koji je ciljtvoje posete? šta smeraš?
- Da te zamolim, pošto ti najpre predocim koliko si mi naudio, da mi bar donekle nadoknadiš štetu koju si mi svojim divljanjem pricinio.
- Na koji nacin da ti je nadoknadim?
- Prepuštam tebi da sam odluciš. Cepone ganu vetruštinu, pa mu ovaj rece:
- Uzmi ovu kutiju, pa kad ogladniš, otvori je, poruci šta hoceš da jedeš i to ceš dobiti. Ali da se nisi glavom šalio da je nekome ustupiš, jer ako to uciniš, tek tada ceš dopasti bede i tavoriceš dane u nemaštini.
Ubogi nadnicar zablagodari sažaljivom pustahiji na razumevanju i ode. Na pola puta, u nekom cestaru, on ogladne i ožedne. Otvori kutiju i rece:
- Daj mi hleba, vina i prismoka! - i iz kutije iskociše hleb, boca vina i parce šunke. Cepone se slatko omrsi i pokvasi grlo, pa krenu dalje.
Ispred kuce zatece ženu i decu, koji mu, cim ga ugledaše, pohrliše u susret i obasuše ga pitanjima:
- Kako je bilo? šta si uradio?
- Sve je u najboljem redu - rece on i uvede ih u kucu. - Posedajte za sto.
Potom naredi kutiji:
- Daj hleba, vina i prismoka za sve koliko nas ovde ima! - i tako svi omastiše brk.
Pošto se založiše i obed zališe dobrom kapljicom, Đepone rece ženi:
- Nemoj reci svešteniku da sam dobio ovu kutiju. Poželece je iuzaptice mi je. - Necu ni da zucnem! Znaš ti mene! Usta imam, jezik
nemam!
Sveštenik pozva Ceponeovu snašu.
- Je li ti se vratio domacin?
- Vratio se.
- Kako je prošao?
- Dobro.
- E, baš mi je drago. A šta je doneo? I tako, rec po rec, izmami ženi tajnu. Sveštenik potom smesta pozva Đeponea:
- Cepone, saznao sam da imaš neku dragocenu kutiju. Hoceš li mi je pokazati?
Ubogi davo je hteo zatajiti da ima takvu kutiju, ali nije imao kud, jer je njegova žena vec sve bila izbrbljala; i tako, hteo-ne hteo, pokaza je i objasni cemu služi.
- Cepone - rece mu njegov gazda - daj meni tu kutiju.
- A šta ce onda biti sa mnom? - upita Cepone. - Vi vrlo dobro znate da su mi usevi uništeni i da gladujem, da sam se ukuburio.
- Ako mi ustupiš tu kutiju, dacu ti žita koliko god budeš želeo, dacu ti vina, sve što zatražiš i koliko god zatražiš. Ješceš i piceš do mile volje.
Siromašak najzad pristade. I šta mu se desilo? Sveštenik mu na jedvite jade dade nekoliko džakova urodice. Đepone se opet nade u oskudici, i to, istini za volju, krivicom svoje žene.
- Ti si kriva što sam ostao bez kutije - prebaci on ženi. - Ne bi mi bilo krivo da me Severac nije opomenuo da nikom ne govorim šta sam od njega dobio na poklon! Ovako, nemam više obraza da mu izidem na oci.
Ali prevareni golja ipak sakupi hrabrosti i opet ode u Severcev dvorac. Pokuca, i na vratima se pojavi Vetrova žena:
- Ko je?
- Cepone. Dopiri i Vetar:
- šta želiš, Đepone ?
- Secaš li se da si mi dao jednu kutiju ? E, tu kutiju je prisvojio moj gospodar i nece da mi je vrati, pa sada opet petljam, muci me nemaština, nikako da sastavim kraj s krajem.
- Upozorio sam te da je cuvaš kao oci u glavi i nikome ne daješ. Sklanjaj mi se s ociju, više ne racunaj na moju pomoc!
- Molim te, smiluj mi se! Samo me ti možeš izbaviti bede.
Vetar se i po drugi put sažali na Ceponea, izvuce iz fioke neku zlatnu kutiju i dade mu je.
- Otvori je samo kad dobro izgladniš. Inace te nece poslužiti.
Oskudni najamnik se zahvali strpljivom Severcu, uze kutiju i krenu dolinom kuci. Kad ga vec od gladi izdade snaga, otvori kutiju i rece:
- Kutijo, daj nešto da se jede.
Iz kutije iskoci nekakva ljudeskara sa štapom u ruci, poce da batina jadnog Ceponea, i izdeveta ga na mrtvo ime.
Cim seljak dode sebi, on zatvori kutiju i produži put sav prebijen. Ženi i deci, koji mu potrcaše u susret i upitaše ga kako je prošao, rece:
- Dobro; ovoga puta sam doneo još lepšu kutiju.
Kad udoše u kucu, pozva ih da posedaju za sto i otvori zlatnu kutiju. Sada iz nje iskociše dve ljudeskare sa batinama i poceše da lemaju i mlate celu porodicu. Žena i deca briznuše u plac, zavrištaše, preklinjuci ljudeskare da ih poštede, ali one su bile neumoljive i nemilice su ih tukle sve dok ih Cepone opet ne zatvori u kutiju.
- Sada podi gazdi, brbljušo - rece nesrecni nadnicar ženi - i obavesti ga da sam ovoga puta doneo još lepšu žutiju od one koju mi je on uzeo.
Žena ode svešteniku i on poce da joj postavlja uobicajena pitanja:
- Je li se vratio Cepone? šta je doneo? A ona mu odgovori:
- Vratio se, velecasni gospodine, i zamislite: doneo je još lepšu kutiju od one prve. Ova je od suvog zlata i, kad je covek otvori, na trpezi mu se nadu takve poslastice da ih je milina pogledati. Ali tu kutiju moj muž ne bi rodenombratu dao ni za živu glavu.
Sveštenik odmah pozva Ceponea.
- O, drago mi je, Cepone, radujem se, sinko, što si se vratio živ i zdrav i dobio drugu kutiju. Hoceš li mi je pokazati?
- Pokazacu vam je, ali se bojim da cete mi i nju uzeti.
- Necu, dajem ti rec da ti je necu uzeti. I Đepone mu pokaza kutiju, koja se sva sijala. Sveštenik nije mogao da se savlada, pa rece seljaku:
- Đepone, daj mi je, molim te, daj mi tu kutiju, i ja cu ti vratiti onu prvu. šta ce tebi zlatna kutija? Ja cu ti za nju dati onu prvu i još ponešto pride.
- Dobro. Vratite mi onu prvu, a dacu vam ovu.
- Slažem se!
- Samo, pazite, velecasni gospodine, ovu kutiju smete da otvorite jedino našte srca, ako ste pregladneli...
- Došla mi je kao porucena - rece sveštenik. - Sutradan ce me posetiti moj profesor i mnogi drugovi sveštenici. Necu ih nuditi jelom sve do podne, a onda cu otvoriti kutiju i prirediti im gozbu.
Ujutru su se svi sveštenici, župnikovi gosti, vrzmali oko kuhinje.
- Izgleda da danas necemo rucati - gundali su - na ognjištu je vatra zapretana, a od namirnica nigde ni traga.
Ali oni gosti koji behu bolje obavešteni govorili su:
- Videcete, u podne, kad posedamo za sto, naš domacin ce otvoriti jednu kutiju i na stolu ce se naci sve što nam srce zaželi.
Dode domacin i zamoli ih da pristupe trpezi. Nasred stola stajala je kutija, u koju svi željno upreše pogled. Sveštenik otvori kutiju i iz nje iskoci šest ljudeskara sa batinama u ruci, pa isprebija na mrtvo ime sve popove koliko god ih je tu bilo. Svešteniku u tom metežu ispade kutija iz ruku i ostade otvorena tako da šest batinaša produži posao. Ceponese bio sakrio negde u blizini, pa pritrca i zatvori kutiju. Da to nije ucinio, niko iz popovske družbe ne bi izvukao živu glavu. Eto tako se završila njihova gozba. Ceponeuze obe kutije, više ih nije davao nikome, pa je otada živeo kao bubreg u loju.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Bajka o - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 5 Icon_minitime2/3/2011, 8:12 pm

ČAROBNA KIČICA

Beše jednom jedan decacic po imenu Ma Lijang, koji bi radije crtao no
hleba jeo. Na nesrecu, ostao je zarana siroce te je morao samog sebe
prehranjivati. Iz dana u dan skupljao je opalo granje u šumi ili kosio
travu, pa ipak bio toliko siromah da mu je kicica izgledala kao
neprocenjivo blago.
Kad je jednom prolazio kraj škole, dogodi se upravo da je nastavnik
svoje vaspitanike poducavao crtanju. Zažarenih ociju gledao je decacic
kroz odškrinuta vrata kako se šarolike boje, sve potez po potez,
uoblicuju u krasnu sliku. Pre no što je i shvatio šta cini, ukoraci
decak u školu.
- Smem li se usuditi da pozajmim jednu cetkicu? - zapita ucitelja. - I ja bih tako rado ucio da crtam.
- šta ti samo pada na pamet, mangupe jedan! - dreknu ucitelj strogo i
mrko ga odmeri. - Golja kao ti, pa hoce, ni manje ni više, nego da uci
slikanje! - I tako ga po kratkom postupku izbaci.
Znaci, razmišljao je Ma Lijang, nama siromasima zabranjeno je cak i crtanje. E, baš da vidimo da li je tako!
Od tog dana, kad je u šumi pribirao drva, posmatrao je pažljivo oblicje i
let ptica pa jednom grancicom njihovu sliku ucrtavao u prašinu; kad bi
sekao trsku na reci, posmatrao je ribice gde vrludaju kroz ševar, pa bi
zamocio kažiprst u vodu i vrhom prsta crtao njihove oblike na pljosnatom
priobalnom kamenju; najzad, kad bi s vecera došao kuci, uzimao bi
nagaravljeni komadic drveta u ruku i njime crtao predmete svog oskudnog
pokucanstva: sto, klupicu i šta je još drugo posedovao, a sve bi to
šarao po zidovima svoje glinene kolibice.
Dan za danom vežbao je uporno i strpljivo, pa, da vidiš, i vrlo dobro
napredovao. Tako je zapanjujuce verno slikao ptice da si mirne duše
mogao ocekivati kako ce svakog casa zacvrkutati, a ribe su mu takode
izgledale tako prirodne i žive kao da ce pri prvom dodiru zamahati
perajima i otplivati. Ali ono za cim je decacic najviše ceznuo, to mu je
još uvek nedostajalo: kicica.
Tada se dogodi da Ma Lijang, jedne veceri, leže na svoju slamaricu i,
iscrpljen od dnevnog rada, smesta zaspa, pa mu se u snu javi jedan
starac snežnobele brade i predade mu kicicu.
- Ovo je carobna kicica - progovori starac. - Budi oprezan i koristi je samo u blagocastive svrhe.
Kako je samo kicica blistala i treperila, i kako bila teška u ruci kad je Ma Lijang prihvati.
- Pa to je doista prekrasna kicica - uzviknu decak ocarano i skoci od
radosti sa svoje postelje. - Veliko vam hvala, veliko vam hvala, dragi,
dobri starce...
No, gle - prijateljskog starca vec više nigde nije bilo. Ma Lijang se
prepade i probudi. Avaj, pomisli razocarano, to opet beše san! Da li
san? Da je bio san, odakle bi se kicica o kojoj je toliko sanjao,
pozlacena kicica, sad našla u njegovoj ruci?
Tek što je Ma Lijang ovom carobnom kicicom naslikao pticicu, vec bi malo
stvorenjce raširilo krilca, pa bi lepršalo i curlikalo i cvrkutalo kao
da želi da svom tvorcu otpeva pesmu zahvalnicu. Takode bi i ribice koje
bi naslikao glavacke skakale u vodu, pa bi vrludale levo-desno i
izvodile kojekakve vesele igre njemu u cast. Kako je srecan bio Ma
Lijang!
Iz dana u dan išao je sad kroz selo i slikao sirotim seljanima sve u
cemu su oskudevali: plugove, motike, lampe uljanice, vedra za vodu...
Takva cudesna dela prirodno da dugo nisu mogla ostati tajnom. Od usta do
usta pronese se vest, pa i bogati seoski gazda za to doznade. Njegova
pohlepa odmah se probudi, te smesta otposla dvojicu slugu rmpalija, koji
mladog carobnika jednostavno dohvatiše za percin i dovukoše pred gazdu.
Da bogataši nikad nisu dobronamerni prema sirotinji, znao je Ma Lijang
odavno uprkos svojoj mladosti, pa kako je bio cvrst i neustrašiv junoša,
usudi se da, uprkos najoštrijim pretnjama i najprimamljivijim
obecanjima, odbije da i jedan jedini potez kicicom povuce u gazdinu
korist. Na to se ovaj toliko razbesne da decaka zakljuca u štalu i
najstrože naredi da mu se ne daje ni jelo ni pilo.
Tri dana tako decak proboravi u štali. Treceg dana u predvecerje otpoce
sneg. Velike pahuljice padale su sa neba, pa se ubrzo preko smrznute
zemlje raširi debeli, pahuljasti snežni pokrov. A gazda je mislio: ako
Ma Lijang dosad od gladi nije krepao, sad ce se zasigurno smrznuti. Kad,
medutim, stiže pred štalska vrata, ugleda kroz pukotine gde plamsa
rumena vatra, a prijatan miris svežeg pecenja dopre mu do nozdrva.
Gazda se necujno prišunja i proviri: unutra je mali Ma Lijang sedeo
udobno kraj vatrice, sladio se pecenjem i u tiganju pržio valjuške. Aha!
pomisli gazda, znaci sve je to naslikao, jer kako bi inace tiganj,
drva, meso i brašno dospeli u štalu? Izbezumljen od besa, sazva gazda
svoje izmecare i naredi im da malog bez oklevanja ubiju. Tako ce odsad
kicica njemu pripadati.
Po zapovesti upade tuce slugu u štalu - ali gle, gde je mališa? Na zidu s
istocne strane videše merdevine koje su vodile na tavan. Gazda htede
njima da se uspne, ali tek što je krocio na trecu precagu, strmoglavi se
i poleduške ljosnu o zemlju. Istog casa nestadoše merdevine bez traga.
Posle bekstva, Ma Lijang je znao da mu više u selu nema opstanka, jer ma
gde se sakrio, pronašli bi ga gazdini žbiri, pa bi doveo u nepriliku ne
samo sebe vec i sve one koji bi mu pružili utocište. S bolom u duši
oprosti se on od svoje drage postojbine: "Ostajte mi zbogom, mili
prijatelji, ostajte zbogom! Možda cemo se još u životu sresti". I tako
žurno naslika konja, vinu mu se u sedlo, mamuznu ga i odjaha niz drum.
Nije daleko dospeo kad za sobom zacu topot konjskih kopita. Pri
svetlosti rasplamsalih buktinja vide cetu konjanika, napred gazda s
isukanim macem u ruci, a za njime njegove sluge izmecari. Na to Ma
Lijang poteže kicicu i naslika sebi luk i strelu, pa priceka dok
progonitelji ne pristigoše na domašaj: fijuuuuu! fijuknu strela odapeta s
tetive, a gazda, pogoden posred grla, sruci se s konja. Sad Ma Lijang
žurno mamuznu svog ždrepca i, puštenih uzda, odjezdi.
Nekoliko dana docnije stiže do jednog gradica. Vec sam dovoljno udaljen
od rodnog mesta, pomisli decak, pa bih ovde mogao bez opasnosti da se
nastanim. Kako drugog posla nije mogao naci, to opet poce da crta. Ovog
puta se pak dobro cuvao da ne izbije na glas kao cudotvorni slikar.
Slike koje je nudio na prodaju ostajale su beživotne jer ih nikad ne bi
do kraja naslikao: pticama bi nedostajao kljun, životinjama po jedna
noga -jednom recju, uvek bi namerno ponešto izostavio.
Jednog dana, pak, tek što je dovršio jednog ždrala bez ociju, kad mu
slucajno prsnuše dve kapi tuša na prazna mesta i tako se nesreca dogodi:
ždral otvori smesta oci, zamaha krilima i vinu se u zrak. Ovaj
neocekivani dogadaj prenerazi citav grad, pa nije dugo potrajalo a jedan
od dvorskih ulizica, u želji da se dodvori, saopšti caru o ovom
cudesnom dogadaju. Car smesta posla nekoliko dvorana, koji najpre
pokušaše da Ma Lijanga domame recima slatkim kao med, zatim predoše na
prikrivene pretnje, a pošto se decak opirao, najzad ga skleptaše i silom
dovukoše u prestonicu.
Ma Lijang je ranije vec cesto slušao od ljudi kako se car okrutno i
tvrdokorno ophodi prema sirotinji. Zar bi takvom jednom odvratnom
vladaru on stavio svoju umetnost u službu? Nikad ni za šta na svetu!
Umesto zmaja, kako je car naredio, decak naslika jednu groznu žabu
krastacu, a kad njegovo velicanstvo požele da vidi feniksa šarenog
perja, dogega odjednom pored njega ocerupani pevac. Ove grozne životinje
uznemiriše citavu palatu: zagadile su raskošne odaje i svud rasprostrle
životinjski smrad. Caru se žuc razli od besa.
- Otmite mu kicicu! - dreknu stražarima. - Bacite nitkova pravo u najcrnju tamnicu!
S otetom carobnom kicicom pokuša sad car sam da se bavi slikanjem.
Njegova prva slika predstavljala je brdo od cistog zlata. Ali u njegovoj
bezgranicnoj pohlepi, nije mu bilo dovoljno jedno brdo, te je dodavao
sve nova i nova, dok najzad ne stvori pravi zlatni planinski lanac s
padinama, obroncima, kupama i vrhovima. Ali kad bliže promotri svoje
umetnicko delo, imao je šta i videti! Nigde ni traga ni glasa zlatu!
Samo su sure stene, gomile vapnenca ležale pred njim, a kako ih je
bezumno visoko bio natrpao, to se citava gomila pod svojom sopstvenom
težinom strovali, pa u onom tumbanju zamalo što ne smrska noge njegovom
velicanstvu.
Pokušaj slikanja zlatnih brda bio se, doduše, sramno izjalovio, ali to
cara nije odvratilo od zamisli da smesta pocne novu sliku. Ovog puta
nacrta zlatnu šipku, ali mu se i ona u njegovom bezgranicnom
srebroljublju ucini premalom, te ju je produžavao i širio, nadovezivao,
krivio, uvrjao i preplitao sve dok ne dobi debelu, dugacku, izukrštanu
zlatnu šipketinu. Na njegov užas, namah se pretvori to zlatno cudovište u
groznu džinovsku zmiju, koja, razjapljenih ralja, polete pravo na
njega. Car se od straha onesvesti, i da mu dvorani ne pritekoše hitro u
pomoc, veruj da bi ga cudovište zajedno s odelom i percinom progutalo.
Sad i caru bi jasno da mu je bez Ma Lijanga sva muka s kicicom uzaludna.
I tako naredi da junošu izvuku iz sužanjstva, te mu blagonaklono
polaska govoreci vrlo dobrostivo, pa ga ne samo darova s nekoliko
zlatnih i srebrnih novcica no mu još i obeca da ce ga oženiti jednom
prššezom. Ma Lijang, koji je u meduvremenu vec bio izmudrovao neku
lukavštinu, nacini se kao da prihvata careve credloge s najvecom
radošcu. Car se preko mere razveseli i vrati decaku kicicu.
Sad opet poce car da se domišlja šta bi mu junoša mogao nacrtati. Neki
breg? - Ne, odatle bi, možda, mogle da iskoce opasne zveri. Necemo breg.
Neka crta more. Divno, plavo more.
Ma Lijang se smesta baci na posao kako bi ovom nalogu udovoljio. Hitro
je letela kicica gore-dole; odjednom pred carevim ocima poce da blista i
presijava se beskonacno prostrano more. Pri svetlim suncevim zrakama
ležalo je ono, prekrasno plavo i glatko, kao uglacani lapislazuli.
- Baš je lepo - uzviknu car, dok je kroz vodu cistu kao biljur zurio u morsko dno - samo mi reci gde su ribe?
- Ribe? - odvrati Ma Lijang. - Samo trenutak.
Marljivo zamaha kicicom tamo-amo i vec zaplivaše duž obale šarolike
ribice, koje se neko vreme veselo u plicaku prevrtahu a zatim spokojno
otplivaše na pucinu. Car oduševljeno posmatraše igru ribica. Kad u
daljini išcezoše, obuze i njega želja da se naveze na more.
- Naslikaj mi brod - dreknu Ma Lijangu. Dok bi dlanom o dlan, vec je Ma
Lijang naslikao jednu golemu džunku, pa kad se car s porodicom i svitom
ukrca
na galiju, docrta Ma Lijang i oštar povetarac: more se namreška, talasi
poceše da biju o bokove broda, te lada veselo zaplovi morem.
Caru se, pak, vožnja pricini presporom. - Hej! - doviknu on na obalu - docrtaj još malo vetra.
Ma Lijang se snažno razmaha kicicom: talasi se podigoše, jedra
nabreknuše, sve brže i brže klizio je brod. Još nekoliko poteza kicicom i
more se uznemiri, zapenuša i zatutnja; šibana uskomešanim talasima,
džunka se nakrivi. Caru se stuži i prepast ga obuze.
- Dosta! - razdra se iz petnih žila. - Dosta je vetra! Ne treba više.
Ma Lijang ni glave ne okrete na dozivanje: sad tek marljivo raspali
kicicom, i tako je burno slikao da more zaurla i zapenušenim, uskipelim,
lomovitim talasima baci se na jadnu galiju, koja je vec u svim
sastavima i spojnicama pocela da popušta.
Tresuci se od prepasti, mokar do kože, prilepi se car za katarku,
vrištao je iz petnih žila i usplahirenim znacima pokazivao Ma Lijangu da
zaustavi buru kako zna i ume.
Ma Lijang na sve to ni glave ne okrete. Iz sve snage se razmaha sada
kicicom. Orkan se uzvitla. Crne oblacine gonile su se nebom. Talasi se
nadigoše kao kuca, oboriše na galiju, te je stukoše na parcice: car i
sva njegova pratnja pogiboše u talasima.
Prica o tome kako je Ma Lijang carobnom kicicom oterao nepocudnog cara u vodeni grob, ubrzo se raširi po celoj zemlji.
Tvrdi se da se Ma Lijang docnije vratio u svoju postojbinu i tu do kraja
svojih dana proživeo medu drugovima svoje mladosti kao seljak; drugi,
opet, tvrde da je posle toga neprekidno putovao od grada do grada, od
sela do sela, te svojom carobnom kicicom uvek siromasima činio dobra
dela.
šta je pak stvarno sa malim Ma Lijangom bilo, niko ne zna da potvrdi sa sigurnošcu.









__________________

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Bajka o - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 5 Icon_minitime9/3/2011, 4:13 pm

Краљ и чобанин

Некакав краљ имао једну кћер, која је била много лијепа. Ње се љепота била разгласила по свијету. Ту су ти ишли краљеви и цареви да је просе, или од чуда само да је виде. Али отац њезин није је стио никоме другоме дати до ономе који би се нашао мудрији од њега да га како превари. То зачује на далеко један богати чоек, па креће из далеке земље, и прошавши многе земље и градове нанесе га једно вече пут пред кућу једнога богатог чоека. Кад запита може ли ноћити, домаћин га једва дочека и одговори му да може, за што не би! Домаћин ради госта одмах закоље брава, и кад га изнесу за вечеру, оставе од њега главу чобану, који бјеше у планини код стоке. Кад сјутрадан сване, крене се путник даље својијем путем да проси у краља ђевојку. Идући кроз планину нађе чобана од оне куће ђе је био на конаку, и назвавши му Божју помоћ, рече: "Добро пасеш! "А он му одговори: "Пасем да их напасем." Путник опет рече: "Ја сам синоћ у вас на конаку био." А чобан му одговори: "Нека си био; пут те нанио." Онда опет путник: "Кад сам дошао у ваш дом, за мене су брава заклали." А чобан: "Кад људи долазе, за њих ваља месо да се и коље." Опет путник: "За тебе смо главу оставили." А чобан: "Глава глави и иде." Опет путник: "Чељад од куће метнуше је на полицу, а дође кучка па изједе." А чобан: "За њу је и била." Опет му рече путник: "Твој отац дође те уби ону кучку." А чобан: "Ако су је убили, то је и заслужила." Опет путник: "Пошто је убише, бацише је на буниште." А чобан: "Ако су је на буниште бацили, онђе је и жива лежала." Кад путник чује ђе чобан тако на сваку одговара, врло се зачуди и помисли у себи да би он био добар за просца оне краљеве шћери, па му рече: "Тако ти вјере, примакни се ближе да још мало зборимо." А чобан му одговори: ,Причекај мало док вратим овце." Па онда чобан отрчи те поврати овце, па се примакне ономе чоеку; а чоек му рече: "Ево сам кренуо к томе и томе краљу да просим у њега ђевојку, али он ђевојке своје не да никоме другоме до ономе који би се нашао мудрији од њега да га како превари. А ја виђу да си ти хитре памети, и да умијеш добро и мудро зборити, би ли дакле пошао са мном к томе краљу, еда би ми како ђевојку испросио?" На то рече чобан: "Ја ћу поћи." Па отоле заједно крену и дођу у град ђе је живљео они краљ. Кад дођу на краљева врата онђе их дочека стража па их запита: "Куд идете?" А они кажу стражи: "Ми идемо ка краљу да просимо ђевојку." А стража одговори: "Свакоме је слободно проћи ко иде да проси ђевојку." Па их пропусти. Кад изиђу горе пред краља, онда они богати чоек проговори: "Помози Бог, наш свијетли краљу!" А краљ му помоћ прихвати: "Бог вам добро дао, ђецо!" Па онда рече ономе богатом чоеку: "Што је дошао они влах у грубој роби?" А чобан не даде чоек да одговара, него се сам утече и рече: "Ако сам ја влах у грубој роби, ја имам више блага него они у лијепој роби, и сувише имам три хиљаде оваца. Па у једну дубодолину музем, у другој сирим, а у трећу смок слажем." Онда му краљ рече: "То је добро кад ти толико благо имаш." А чобан прихвати: "Није ово добро, него је зло." А краљ му рече: "Окле може бити зло кад ти кажеш толико добро?" Онда чобан одговори: "Е, вас ми се поштети смок, и учини се гној." Онда краљ рече: "Јазук! толико се штете учини." А чобан прихвати: "То мене није зло, него мије добро." А краљ рече: "Како, море?" Тада чобан одговори: "Ја узех плуг и волове, па узорах три стотине дана, те све посијах шеницу." А краљ му онда рече: "То је добро кад си толико шенице посијао." А чобан прихвати: "Валај није добро, но је зло." А краљ рече: "Што, јадан?" Одговори чобан: "Прометну ми се она шеница: све никоше букве и јеле." Тада краљ рече: "Ох, ту би много штете!" А чобан прихвати: "Ту мене није штете, већ ми је корист." Вели му краљ: "Како ти може бити корист кад ти се толико шенице прометну?" Чобан му одговори: "Јере налеће једно јато чела, па све притиште оне букве и јеле, ни се виђе гране ни коријена." Тада вели цар: "То је добро кад толико долеће чела." А чобан прихвати: "Валај није добро, но је зло." Опет цар: "Што, море?" А чобан одговори: "Припече сунце Илијинско, па се отопи они кљук и мед па се просу по долини вас." Тада краљ рече: "Валај и јест ту било зла." А чобан прихвати: "Валај није зла, него добра." Опет пита краљ: "Како море?" А чобан одговори: "Ја ухватих једну буху, и заклах је, па је одријех на мијех и набих три стотине товара." Тада краљ рече: "Валај баш јест то лажно зборити." А чобан одговори: "Ако је лажно зборити, ти си за истину вјеровао. Ја сам те доста преварио, него дај ђевојку, ја сам је заслужио." Цар не могне ни куд ни камо, него чобану да ђевојку, а чобан је да богату чоеку, а богат чоек да чобану силно небројено благо.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Bajka o - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 5 Icon_minitime13/3/2011, 5:27 pm

DVA BRATA BLIZANCA (Danska)







Na malom imanju na obali otvorena mora prebivali sami muž i žena. Vec su
bili zašli u godine, a nisu imali dece. Nije im bilo bog zna kako
dobro; zemlja im je bila posna i prinos s nje slab, tako da su uglavnom
živeli od mora: sve vreme pogodno za ribolov muž je provodio u pecanju.

Ali se jednom dogodi da cele godine ne bude ni jedan jedini dan pogodan
za to. Stalno su duvali bura i vetrovi s kopna, i niko nije mogao izici
na more, na pecanje, sve do Duhova, kad se, naposletku, sve promenilo: i
vetar i nebo i more, i vec tog jutra nastade pravo vreme za ribolov.

Covek htede odmah poci na more, dok žena nije bila za to. Rece da na
tako velik praznik ne valja ici u ribolov, niti raditi ma kakav drugi
posao, jer to ne donosi srecu. Ali joj muž odgovori da vec jedva
sastavljaju kraj s krajem, te se povoljna prilika da poprave svoje
stanje ne sme olako propustiti. A cele godine nije bilo ovako pogodna
vremena za ribolov kakvo je danas.

I tako sedne u camac i zavesla, ponevši sa sobom mrež. prutilo i udice.

Ali ma koliko da je bacao prutilo s udicama cas na jednu, cas na drugu
stranu, ne uhvati baš ništa. Tek kad je sunce bilo vec dobro odskocilo,
izvuce naposletku na jednoj udici tako neobicnu, veliku i ružnu ribu
kakvu još nikad dotad nije video. Ne znajuci šta ce s njom, baci je u
more.

Nastavi da peca, ali ni posle jednog casa ne uhvati ništa drugo doli Opet tu istu ribu, koju odmah baci u more.

Pecao je i dalje i ništa nije ulovio, dok naposletku ne izvuce i treci
put tu neobicnu, veliku i gadnu ribu. U camcu je skine s udice i htede
je opet baciti u more, i zatim dici tog dana ruke od pecanja. Seti se
kako mu je žena rekla da rad na tako velik praznik ne donosi srecu i
pomisli da je možda pravo kazala. Ali u istom trenutku pocne riba
govoriti:

- Ne bi me smeo tako prezreti, jer ja sam bolja no što misliš. Uzmi me i odnesi kuci, iz mene ceš moci izvuci mnogo šta.

- Kako? Na koji nacin? - zapita je.

- Cuceš. Pazi samo dobro šta cu ti reci - rece riba. - Kad budeš bio kod
kuce, raspori me. Izvadi mi drob i baci ga na dubre. Zatim mi ostruži
krljušt, ali se dobro postaraj da ti se ni jedna ljušcica ne izgubi.
Onda mi odseci glavu i pokopaj je pod kamen ispod oluka svoje kuce. Moj
gornji deo leda skuvaceš i daceš ženi da ga pojede, ali ti od toga ne
smeš darnuti ni najmanji komadic. Devet meseci posle toga žena ce ti
roditi dva sina.

Ono što od mog tela još preostane, skloniceš dobro i sacuvati dok ti
sinovi ne budu navršili sedam godina, a onda ceš ga iseci na tri dela:
prednji trbušni deo daceš svojoj mladoj kobili, koja se još nije
ždrebila, srednji deo svojoj kujici, a zadnji, repni, obesiceš na visoko
drvo kraj svoje kuce, na kojem ce biti gnezdo kobaca. Kobila ce ti
oždrebiti dva ždrebeta, kujica ce ti ošteniti dva šteneta, a kopceva
ženka izleci ce dva kopca. Ti ceš ih sve uzeti, držati i odnegovati.

Kad ti sinovi budu navršili petnaest godina, kopaj ispod kamena pod
strehom gde bude ležala moja glava i naci ceš dva maca i dva noža, koji
ce postati od mojih vilicnih i ušnih kostiju. I jednom i drugom sinu
daceš po mac i nož, a isto tako obojici po konja, psa i sokola koje
budeš odnegovao. Od mojih krljušti, što ceš ih dobro skloniti i
sacuvati, postace zlatan novac, koji ceš na jednake delove podeliti
sinovima.

Tako ce ti sinovi biti dobro snabdeveni svim što im bude bilo potrebno:
životinje ce im biti od velike koristi, macevi ce imati svojstvo da
poseku svakog ko njima bude udaren, a nož u rukama jednog od njih
dvojice zardace kad onog drugog zadesi kakva nesreca ili kad se nade u
životnoj opasnosti, tako da ce mu drugi na vreme moci priteci u pomoc;
noževi ce inace uvek biti sjajni.

Ti pak od današnjeg dana neceš više morati živeti u bedi i oskudici i
neceš morati odlaziti na pecanje ribe, jer ce ti zemlja odsad biti tako
rodna da ceš od njezina prinosa postati imucan covek, te ceš lako, na
najbrižljiviji nacin, moci othraniti i odnegovati najpre svoje sinove a
potom i životinje. Samo utuvi dobro sve što sam ti rekla i postupi
najtacnije po mojim recima i preporukama. Ne budeš li tako uradio, proci
ceš veoma rdavo.

Više riba nije ništa rekla i odmah je uginula.

Covek se tada lati vesala i snažno zavesla da se što pre dokopa obale;
kad je dospeo na zemlju, pohita pravo kuci, i ucini sve do sitnica tacno
onako kako mu je riba rekla. Raspori je i drob baci na dubre, ostruže
joj svu krljušt i skloni je na skrovito mesto, odsece joj glavu i zakopa
je pod kamen na koji se iz oluka slivala voda, skuva gornji deo i da
ženi da ga pojede, a ono što je još od ribe bilo ostalo, nasoli pa i to
skloni na skrovito mesto.

Devet meseci posle toga rodi mu žena dva sina. Blizanci su se brzo
razvijali i tako odlicno napredovali da su bili najbrži i najjaci,
najokretniji i najlepši medu svom decom svoje dobi; vlasi su im se
sijale kao suvo zlato, a licili su jedan na drugog kao što su slicne
izmedu sebe dve kapi vode. Svagda su bili zajedno, i kad su ucili i kad
su se igrali, a voleli su se uzajamno tako silno da nikad izmedu njih
nije dolazilo ni do najbezazlenije svade. Bili su samo na radost svojim
roditeljima, koji doista ubrzo postadoše imucni.

Kad je decacima bilo sedam godina, seti se covek šta mu je riba bila
naredila: uzme ono što je od nje ostalo, a što je dobro sacuvao, i isece
na tri dela. Prednji deo trbušne strane dade svojoj vranoj kobili,
srednji deo mladoj žutoj kuji, a repni deo obesi na veliko drvo pred
kucom, na kojem je bilo kopcevo gnezdo. Cim ga je obesio, slete kopceva
ženka i odnese ga u gnezdo.

Posle odredenog vremena mlada vrana kobila oždrebi dva ždrebeta,
mužjaka, a velika žuta kuja ošteni dva šteneta-kucova; ubrzo se i u
gnezdu na visoku drvetu pred njegovom kucom izlegu dva mala ptica kopca,
koje covek uhvati, pripitomi i obuci, jer su u staro vreme obuceni
kopci služili lovcima u lovu na ptice. Oba ždrebeta bila su izmedu sebe
tako slicna da ih nije bilo mogucno razlikovati, a isto tako bila su
slicna dva šteneta, kao i dva mala ptica-kopca.

Kad je braci-blizancima bilo petnaest godina, uzme covek kopati ispod
kamena pod strehom i zaista nade tamo dva sjajna maca i dva oštra noža. A
kad otkri mesto gde je bio sklonio ljuske ostrugane s ribe, vide da su
od njih postali sve sami zlatnici. Sav taj novac podeli covek na dva
ravna dela i da blizancima po deo, a isto tako da, i jednom i drugom, po
mac i nož i objasni im svojstva ovog oružja.

Da im zatim po konja, psa i kopca; te životinje, svaka sa svojim
parnjakom, behu isto tako slicne kao što su mladici licili jedan na
drugog. Uzde i sedla za vrance behu sasvim jednaki, a isto tako jednaka
su bila i odela i sva oprema za sinove blizance. A onda im rece da su
sad punoletni i sami svoji gospodari i da mogu ciniti šta hoce: ili da
srecu.

Obojica behu voljna da podu u svet, i to odmah. Obojica su gorela od
želje da odu, vide svet i ogledaju svoju snagu i mladicko cojstvo i
junaštvo. Pozdrave se s ocem i majkom, pripašu maceve, zadenu noževe za
pojaseve i usednu na konje. Duga im je kosa padala na ramena i sijala se
kao suvo zlato. I jedan i drugi držali su svoje kopce na ruci, a pred
konjima i oko njih trcala su njihova dva velika žuta psa. Tako dva brata
blizanca odoše zajedno u svet.

Nekoliko dana išli su zajedno i svugde gde god su prolazili, zastajali
su ljudi i posmatrali dva mlada viteza s njihovim životinjama, jer su
bili tako lepi i tako licili jedan na drugog. Ovo potonje, slicnost
izmedu njih dvojice i slicnost izmedu njihova svakog para životinja,
narocito je privlacilo pažnju ljudi i pobudivalo najvecu radoznalost.

Ali ta radoznalost ljudi postade braci blizancima s vremenom dosadna. A
najdosadnije i najneprijatnije bilo im je to što im se na putu nigde
dosad nije ukazala prilika da pokažu hrabrost i snagu. I stoga, kad u
šumi dodoše do mesta od kojeg su dalje vodila dva puta, sporazumeju se
da ne idu stalno zajedno, nego da se rastanu, te jedan pode jednim, a
drugi drugim putem.

Pre nego što su se rastali, povadiše noževe, zabodoše ih u jednu
obližnju lipu i dogovoriše se da svake godine u koje bilo vreme dodu
ovamo, i pogledaju nije li jedan od noževa zardao. Ko nade zardali nož,
znace da mu je brat u opasnosti. Onda se oprostiše na najnežniji nacin.
Stariji, onaj izmedu dvojice blizanaca koji je prvi došao na svet, rece:

- Ja cu desnim, a ti udari levim putem.

Tako pojahaše konje i podoše; životinje su poznavale svoje gospodare i pridružiše se svaka svome.

Podimo za starijim bratom.

Putovao je od grada do grada, iz jedne zemlje u drugu, dok jedne pozne
veceri nije došao u jedan prestolni grad i tamo zanocio. Gostionica u
kojoj je odseo nalazila se preko puta kraljevskog dvora, i kad je mladi
vitez izjutra ustao i pogledao kroz prozor, vide dvor, ali vide i to da
je sav, odozgo do dole, zastrt crninom. Pozva gostionicara i zapita ga
šta to treba da znaci.

Gostionicar mu odgovori:

- Ti, gospodaru, mora da dolaziš iz daleke tudine, kad ništa ne znaš o
velikoj žalosti koja vlada ovde zbog jedine kraljeve kceri. Kralj je
svoju ljupku kcer, šesnaestogodišnju princezu, morao obecati jednom
gnusnom morskom cudovištu, koje bi, inace, opustošilo celu zemlju. Baš
danas je dan kad treba da je dobije. Za jedan cas izvešce je na morsku
obalu i zbog toga je ne samo dvor nego i sav grad zavijen u crno, i svi
ljudi žale i oplakuju nežnu, mladu princezu.

Kralj je obecao da ce kcer dati za ženu onom ko je bude mogao spasti od
cudovišta, a ostavice mu posle smrti i i državu i nasledstvo, jer osim
te jedinice nema druge dece. U dvoru se nalazi jedan dvorjanin, koji se
zove vitez Red, i koji je, istina, rekao da ce ili spasti princezu ili
ce žrtvovati život za nju; ali u gradu nema coveka koji se pouzdava u
ovog viteza. I tako ce morsko cudovište ipak dobiti i odneti princezu.

Zaista nije potrajalo duže od jednog casa kad kroz dvorsku kapiju
prodoše zatvorena, crninom zastrta kola, u koja je bilo upregnuto šest
vranaca; vozar i sve sluge bili su u crnim odelima. U kolima je sedela
princeza u beloj kao sneg haljini, a s desne strane kola pratio ju je na
konju vitez Red u oklopu i sa šlemom, sa štitom, macem i kopljem. Ljudi
i žene stajali su u ulicama gde su kola s princezom prolazila, plakali
su i lelekali, jer niko nije verovao da ce vitez Red biti kadar da
pomogne princezi.

Put do morske obale vodio je kroz veliku šumu, a na obronku se nalazilo
mesto gde je, po odredbi cudovišta, trebalo da ga ceka princeza. Kad
tamo stigoše i kad je kraljevska kci izvedena iz kola, ošine vozar konja
i sa svim

slugama pohita da se što pre udalji od tog mesta: svi su se strašno
bojali da, pored princeze, ne postanu i sami žrtve cudovišta.

Cim oni odoše, postara se i vitez Red, koji je bio strašljiv kao zec, da
ne bude blizu princeze i odjaše u šumu. Tamo priveza konja za jedno
drvo, a sam se pope na njega da, tako zaklonjen, posmatra šta se bude
dogadalo.

U sebi je mislio: kad cudovište odnese princezu, vratice se u grad i
pricace kako se junacki borio za nju, ali da je nije mogao spasti.
Nikoga u blizini nema ko bi kao svedok-ocevidac mogao osporiti ono što
on bude ispricao; za pokazanu dobru volju i hrabro zalaganje da spase
princezu, steci ce, dabogme, naklonost naroda i kralja, a s tim i bolje
izglede da sam, posle kraljeve smrti, primi državu u nasledstvo.

Mladi vitez gledao je s prozora kako odvoze princezu, a kad je mislio da
je vec van grada, pojaše svoga vranca i pode s kopcem na ramenu, psom
ispred konja a macem o pojasu. Izišavši iz grada, udari prvo zaobilaznim
putem, ali ubrzo izbije na pravi, a onda pojezdi trkom i ocas se nade
pred princezom, koja je sedela sama na zelenu obronku i cekala morsko
cudovište. Skoci s konja, pride joj i pozdravi je; pa praveci se kao da
ništa ne zna, zapita je zašto sedi ovde tako sama, zašto se tako
rastužila i place?

Ona mu na to isprica sve što je u vezi s njom i njezinim udesom i još na kraju doda:

- A vitez Red, koji je obecao da ce me, ako bude mogao, spasti, kidnuo
je kao i svi drugi, i, i... evo dolazi cudovište! - krikne odjednom, i
to rekavši, padne u nesvest.



U istom trenutku zacuje mladi vitez hucanje mora: ogroman taman talas
valjao se, penušajuci se, k obali i u njemu se nalazilo morsko cudovište
s devet glava, koje sve u isti mah staše rukati:

- Gdeje moja najmšgaja princeza?

- Ona je moja, a ne tvoja! - odgovori mu mladi vitez i vec se stvori na konju u sedlu.

- Onda cemo se biti za nju - ruknu cudovište.

- Onda cemo se boriti za nju - odgovori mu vitez. Potegne mac iz korica,
i uzviknuvši: "Juriš na njega, konju, kopce i psu!" - navali sa svojim
životinjama na morsks cudovište. Kobac ga je udarao kljunom u oci, pas
ga ujedao, a konj grizao zubima i udarao kopitima koliko god je mogao,
dok mu vitez s tri udarca odsece tri glave, koje pas odnese dalje od
obale.

- Cekaj do sutra! Moram malo kuci da sakupim novu snagu! - urlalo je
cudovište i sa svojih šest glava ponovo zaronilo u morske dubine; toliko
je krvi isteklo iz cudovišta da je sva pena talasa bila crvena.

Mladic pride glavama cudovišta, odsece sva tri jezika, zamota ih u
princezin rubac i metne u bisage. Zatim otare o travu krvav mac, usedne
na svoga dobrog vranca i s kopcem i psom vrati se putem kojim je došao i
ude u grad kroz drugu kapiju, a ne onu odakle je vodio glavni put k
moru i pred kojom je bio okupljen silan svet. Tako neprimecen stigne u
gostionicu.

Dok se on borio s cudovištem, princeza je ležala u nesvesti, a vitez Red
sedeo na drvetu i drhtao. Dobro je video cudovište kad je izronilo iz
mora, ali mesto gde se borba vodila nije mogao videti. Cuo je samo huku i
buku, rzanje i rukanje, urlanje i vikanje, cuo je i reci cudovišta kad
je reklo da ce sutra u isto vreme i na istu mestu biti nastavak borbe.
Video je, zatim, kako se cudovište srucilo u more i raskrvavljeno
zaronilo ponovo u dubine, tako da je pena od talasa iza njega bila
crvena.



Tada vitez Red side brzo s drveta, pride princezi i uzme je prskati
vodom dok nije došla svesti. Onda joj rece kako se borio s cudovištem i
odsekao mu tri glave. Princeza mu odgovori da to nije bilo tako. Pre
nego što se pojavilo cudovište, prišao joj je jedan drugi vitez, i po
njezinu dubokom uverenju, on je bio taj koji se borio s cudovištem. Ali
joj vitez Red na to rece da ce je smesta ubiti ako mu ne bude obecala i
zaklela se da ce potvrditi sve što on kaže. Tako joj ne ostade drugo
nego da mu obeca ono što je od nje tražio.

Onda je popne na konja, priveže jednu glavu cudovišta konju za rep, a
dve za grive, i s princezom ispred sebe odjaše u grad i projaše ulicama
koje su vodile k dvoru. Sav svet je bio na ulici i, kao pomahnitao od
radosti, klicao oduševljeno njemu i princezi i pratio ih. Kralj je
izišao iz dvora i peške im pošao u susret.

Vitez Red rasprica se tada nadugacko i naširoko kako se borio s
cudovištem i odsekao mu tri glave. Cudovište ce doci i sutra, i zbog
toga princeza mora još jedanput otici na obalu i tamo ga docekati, ali
ce joj on, vitez Red, vec spasti život. Princeza ne rece ništa što bi
bilo osporavanje. Rekla je samo istinu, a to je: da je ležala u nesvesti
dok je vodena borba sa cudovištem. O jednom drugom vitezu ne rece
ništa, jer to nije smela zbog zakletve što ju je morala položiti.

U sebi je vitez Red mislio ovako:

Smeli borac, ma ko on bio, doci ce, verovatno, i sutra da stavi svoj
život na kocku boreci se sa cudovištem. Pode li mu sutra za rukom da
dotuce cudovište, utoliko bolje, jer onda ce on, vitez Red, pouzdano
dobiti princezu za ženu a kraljevstvo kao nasledstvo. A ako pobedi
morsko cudovište i odvuce sa sobom princezu, on ce zbog dokazane licne
hrabrosti imati još uvek najbolje izglede na presto. Medutim, mislio je,
mora se pre svega postarati za to da dobro cuva svoju kožu i nipošto ne
izlaže život ma kakvoj opasnosti.

Sutradan izjutra morala se princeza opet izvesti na obalu, ali su se sad
svi nadali najboljem i pouzdavali se u viteza Reda, koji se juce držao
onako junacki. Tog dana izvezu princezu u srebrnim kolima, u koja je
bilo upregnuto šest cilaša. Vozar i sve sluge bili su obuceni u odela
svetle boje, a ona, princeza, kao i juce, u kao sneg belu haljinu.

Pored kola jahao je, kao i jucerašnjeg dana, vitez Red u oklopu, pod
šlemom i sa štitom, macem i kopljem. I svi stanovnici grada bili su na
ulicama, ali sad nisu više plakali ni lelekali, nego klicali princezi
"Živela!", a vitezu Redu "Živeo!", i poželeli im mnogo srece na putu.

Kad povorka stiže do jucerašnjeg mesta, okrene vozar kola i odveze se sa
slugama. Bilo mu je naredeno da se ne vraca odmah u grad, kao juce,
nego da samo skloni kola u šumu nedaleko od obale. Ali su se vozar i
sluge još uvek strašno bojali morskog cudovišta i odvezoše kola na drugi
kraj šume.

Cim oni nestadoše s vidika, postara se i vitez Red da se izgubi s ovog
opasnog mesta, "da se skloni u zasedu", kako rece princezi, a, u stvari,
da priveže konja za isto ono drvo i, kao juce, što je brže mogao na
njega se uspuza.

Videvši da su princezu odvezli, usedne mladi vitez na konja i, istim
putem kao i juce, odjaše do mesta na šumskom obronku, gde nade princezu
kako i sad, kao juce, sedi sama. Skoci s konja, pride joj i porazgovara s
njom.

Kada ga je ugledala, princeza se neobicno obradova. Sad je bila potpuno
uverena da je jedino on, a ne vitez Red, mogao biti onaj koji se juce
borio s morskim cudovištem. Stidela se do dna srca što se od viteza Reda
dala primorati da precuti i zataji junacko delo ovog mladica i što ga
se na taj nacin odrekla. Samo nikako nije mogla shvatiti zašto ju je
posle ostavio na cedilu i u vlasti viteza Reda.

Nisu mogli mnogo razgovarati, kad se opet, kao i jucerašnjeg dana, zacu
od mora huka, dok se jedan velik, taman talas, penušeci se belom penom,
valjao k obali, a iz mnogih grla zacu se besno rukanje:

- Ko je to kod moje najmilije princeze?

To je bilo morsko cudovište, koje je od juce došlo ponovo do snage, jer
su mu umesto tri prethodnog dana odsecene glave - izrasle tri nove. Ali
mu mladic neustrašivo odgovori:

- Ona je moja, a ne tvoja! - i u istom trenutku vec je bio u sedlu.

- Onda cemo se biti za nju - rukalo je cudovište.

- Jest, bicemo se za nju - odgovori vitez isukavši mac iz korica.
Kliknuvši: "Kopce, konju i psu, juriš na njega!" - nasrne na cudovište i
sukobi se s njim na granici mora i zemlje. Nastade ozbiljna i strašna
borba, kobac ulete cudovištu u oci i kopaše ih kljunom i kandžama, pas
ga ujedaše, a udarcem za udarcem vitez mu poodseca šest glava, koje
odleteše daleko u more, a pas ih izvuce iz vode i sve donese na zemlju.

Cudovištu bude tog dana dosta, ali se još ne htede smatrati pobedenim.

- Cekaj samo do sutra! Sad moram kuci da sakupim novu snagu! - rukao je i
zaronio u morsku dubinu, ostavljajuci za sobom krvavo-crvenu penu na
talasima.

Mladic poodseca jezike iz svih šest glava cudovišta i metne ih uz ostale
što ih je juce bio zavio u princezin rubac, a zatim otare o travu mac,
zvizne kopcu i psu i okrete se za konjem.

Ali princeza nije danas pala u nesvest, nego je držala oci dobro
otvorene i strašnu borbu posmatrala od pocetka do kraja. Pre nego što
vitez usede na konja, ona mu priskoci, obisnu mu se o vrat, poljubi ga i
zahvali mu sa suzama u lepim ocima. I mladic poljubi nju, a onda skoci
na konja i mahnuvši joj rukom u znak pozdrava, ubrzo ga sa kopcem i psom
nestane s vidika. Vratio se u svoje konacište isto onako neprimecen kao
i dan ranije.

Kad vitez Red vide da je cudovište, s pretnjom da ce sutra opet doci,
uteklo natrag u dubinu mora, side s drveta, pode pravo k princezi i,
stavivši joj vrh noža na grudi, zapita je:

- Hoceš li precutati sve i potvrditi samo ono što ja budem rekao ili hoceš da se vec sad rastaneš sa životom?

Njoj u takvom položaju ne ostade drugo no da mu obeca da ce uciniti sve
što bude tražio. Ali se u sebi oslanjala na uzdanje da ce mladi vitez
sutra opet doci i onda ce ipak istina konacno izici na videlo.

Vitez Red pokupi poodsecane glave cudovišta, odjaše žurno kroz šumu po
srebrna kola, povede princezu u kola i potom povorka krenu put grada.

Svih šest glava cudovišta bile su obešene o vozarevo sedište, tri s
jedne, a tri s druge strane. Ispred kola jahao je vitez Red u oklopu.
Kocoperio se i šepurio što je više mogao, dok ga je svetina klicuci
pratila sve do dvora, gde mu kralj izide u susret, poljubi i kcer i
njega i - zaplaka od radosti.

Kraljeva radost bila je malo pomucena izveštajem da princeza mora i
treci put izici pred morsko cudovište. Ali pošto se vitez Red vec dva
dana tako hrabro poneo bez ikakvih tragova borbe ili pobede, jedino što
je nos podizao više no ranije, ni kralj niti iko drugi nije sumnjao u to
da ce mu i treci i poslednji put poci za rukom da spase princezu, a
potom je dobije za ženu i postane naslednik prestola.

Tako još to vece bude poskidana crnina kojom behu zastrti dvor i druge
kuce u gradu, i odasvud se razlegahu radosna klicanja, kako iz dvora
tako i sa svih strana prestonice.

Iduceg jutra odvezu princezu opet na morsku obalu, ali sad to više nije
bila žalosna pratnja, nego je pre licila na kakav pobednicki pohod.
Vozili su je u zlatnim kolima, u koja je bilo upregnuto šest konja
pokrivenih skerletnim pokrovcima; sad je pratnja bila povecana jahacima
ispred i iza kola, a svi: i vozar i sluge i jahaci bili su obuceni u
svecane skerletne odore dvorske posluge sa zlatnim pervazima i rojtama.
Princeza je, kao i prethodna dva dna, bila u belom: nije htela drukcije.
Narod je klicao princezi i klicao vitezu Redu, želeci mu mnogo srece na
putu.

Sve je i sad bilo onako kao juce: princezu su izveli iz kola i ostavili
na odredenom mestu kraj obale, a vozar, sluge i jahaci povukli se u
šumu, samo sad ne tako daleko od obale kao jucerašnjeg dana. Vitez Red
postupio je isto onako kao juce i prekjuce. Znao je da pred princezom ne
može više izigravati junaka i zato joj je rekao samo toliko da ce
paziti na nju. Posle toga požurio je da se što pre nade u istom zaklonu
na istom drvetu.

"Ako i danas bude dobro", govorio je vitez Red sam sebi, "te strani
borac pobedi i po treci put, kazacu da je on prispeo na poprište tek
pošto sam ja ubio cudovište. Meni ce verovati i kralj i svi drugi.

Bude li princeza rekla da je on, a ne ja, bio borac koji se bio s
cudovištem sva tri dana i pobedio ga, njezinim recima nece se verovati,
jer bi to znacilo kako je juce i prekjuce lagala potvrdujuci moje reci
da sam se ja borio s cudovištem i ostao na megdanu. Njen današnji iskaz
objasnio bi se tako da je ili zaljubljena u stranca ili da ju je on
omadijao, kad ga tek sad prikazuje kao junaka i spasioca. A onda ce
strani vitez biti obešen ili proteran iz zemlje.

Dogodi li se pak da danas i cudovište i strani vitez zaglave u
medusobnoj borbi, a princeza bude spasena, onda ce mi biti obezbedena
puna nagrada za njezino spasenje. A ako cudovište savlada stranca i
odnese princezu, ja cu biti jedini koji ce o tome znati i moci nešto da
prica, tako da cu i u tom slucaju biti jedini mogucni naslednik prestola
i države."

Dok je vitez Red sam sebi tako govorio, istim putem kao i juce i
prekjuce, sa kopcem i psom, jezdio je strani vitez k princezi na morskoj
obali.

Ali je danas stigao malo docnije no inace, ili je morsko cudovište bilo
poranilo. Jer u istom trenutku kad je on prispeo do obale gde je, ispod
obronka šume, sedela princeza i cim ga je ugledala, ustala i mahnula mu
velom - s hukom se iz dubine zavalja tamni talas i pojavi se morsko
cudovište, danas bešnje no prethodna dva dana. Bilo je obnovilo snagu i
imalo opet na svojoj trupini svih devet glava.

Mladi vitez potece odmah preda nj i sukobi se s njim na ivici obale.
Borba je bila strašna, uporna i dugotrajna, ali danas je mladi vitez
potpuno savladao cudovište i odrubio mu svih devet glava. Sad je morska
neman bila mrtva i nije više mogla pobeci; njezina trupina ležala je i u
vodi i na zemlji, da bi bila hrana i morskim ribama i nebeskim pticama i
šumskim divljim životinjama.

Kad je borba okoncana i neman ubijena, pritrci princeza svome od
prevelika napora zamorenu i iznurenu spasiocu i povede ga do mesta na
kojem je dotad sama sedela, pa se spusti s njim na zelenu travu. Cim je
mladic seo, klone mu glava u njezino krilo i on zaspa dubokim snom.
Njegov vranac mirno je pasao travu po obronku, a kobac odleteo na vrh
obližnja drveta, podvukao kljun pod krilo i dremao, dok se veliki žuti
pas rastrcao malo po šumi a zatim legao na meku mahovinu, upravo pod ono
drvo na koje se bio uspuzao i na kojem je sedeo vitez Red.

Vitez Red je video cudovište kako s hukom izlazi iz mora, ali mesto na
kojem je sedela princeza nije mogao videti. Do ušiju mu je samo dopirala
strašna buka od rukanja i rzanja, urlikanja i arlaukanja, od siktanja i
šuštanja, najstrašnija u trenucima kad je cudovištu odsecana koja
glava.

Naposletku se sve bilo stišalo, ali nije video da se cudovište vratilo u
more ni zaronilo u dubinu. Zbog toga je dršcuci sedeo i dalje na grani,
jer lako je moglo biti da je neman savladala viteza i da je sada
zabavljena proždiranjem princeze. A moglo joj je pasti na um da zade u
šumu i potraži njega, viteza Reda.

Upravo u casu kad je mislio kako bi još najbolje za njega bilo da tiho
side s drveta i, krijuci se, kidne nekud dalje od ovog opasnog mesta,
zacuje nekakvo lomljenje i pucketanje u džbunju. Pomisli da mu je kucnuo
poslednji cas i dode mu da krikne od straha. Ipak se savlada, da se
time ne oda, nego se sav skupi, da bude što sicušniji i tako manje
uocljiv, i zadrža dah, dok mu je sve telo bilo obliveno hladnim znojem.

Izazivac onog lomljenja i puckanja u džbunju pojavi se ubrzo: to nije
bilo cudovište nego jedan velik, žut pas koji se provlacio krOz džbunje,
došao i legao upravo pod drvo na kojem je jadni vitez sedeo i drhtao.
"Aha", pomislio je, "to je morski pas strašnog cudovišta, ali on ipak
nije pronašao gde sam se sakrio". I još se više stiša, preznojavajuci se
od straha.

Položivši glavu u princezino krilo, mladi vitez je za to vreme spavao.
Ona nije imala srca da ga budi, jer je smatrala da mu je, posle tako
teške, ljute borbe, potreban odmor. Nego skine s prsta zlatan prsten i
uplete mu ga u zlatnu kosu. Sedela je mirno i oci joj stalno pocivahu na
lepom mladom coveku, sve dok se nije probudio. Ona je mislila kako sad
ne može više biti drukcije nego da je mladi vitez povede kuci, u dvor,
gde ce se obelodaniti sve lažne pobede viteza Reda. Ali cim je otvorio
oci, mladic joj rece da sad to ne može uciniti. On mora vec ovog casa
pohitati k mestu na kojem se rastao s bratom, jer sad je upravo godina
dana otkako su se rastali. Ona neka se smatra njegovom verenicom i neka
ga ceka godinu dana, a on ce se dotad vratiti i sve razjasniti.

Potom isece iz glava svih devet jezika i metne ih u bisage, zajedno s
drugih devet od juce i prekjuce, zovne zviždukom kopca i psa, usedne na
konja i odjezdi.

Kad je psa nestalo i svud unaokolo zavladala tišina, obrisa vitez Red
znoj s cela i osmeli se naposletku da side. Oprezno se zaklanjajuci iza
drveta, prišunja se k mestu odakle je s obronka mogao posmatrati obalu.
Vide morsko cudovište gde leži potrbuške, trupinom na zemlji a nogama u
vodi, s glavama poodsecanim i rasutim oko nje na zemlji.

Zatim mu padne u oci princeza, vedra i cila kako samo može biti, i k
tome još i sasvim sama. Ko bio da bio onaj što se borio sa cudovištem i
ubio ga - ovde ga više nije bilo.

Kad se vitez Red u sve ovo dovoljno uverio, vratila mu se opet hrabrost
te pohita da, kao i prethodna dva dana, primora princezu na bezuslovno
cutanje i na zakletvu da ce potvrditi kako je on taj koji je cudovište
ubio i nju time spasao. Ona na sve to odmah i pristane, jer je njen
spasilac otišao, te joj ne bi ništa koristilo da prica nešto drugo nego
što je vitez Red hteo. A nepokolebljivo je verovala u to da ce pravi
spasilac opet doci i da ce tada izici delo na videlo.

Potom vitez Red ode po zlatna kola i vrati se s vozarem, slugama i
jahacima, pokupi svih devet glava morske nemani i njima kao vencem okiti
kola. Princeza ude u kola, a vctez Red jahaše sa strane gordo i
kocoperno. Tako ude u grad, gde se vec pocelo pomalo strahovati što ih
tako zadugo nema da se vrate, i svi stanovnici u gradu bili su se slegli
pred gradsku kapiju.
_________________

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Bajka o - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 5 Icon_minitime30/3/2011, 3:37 pm

TRI JEGULjE


Bio neki siromasni ribar koji je jednom za tri dana ulovio samo tri jegulje. Kako je svaki dan hvatao po jednu treci dan se naljuti i rece sam sebi:
- Prokleta je moja sreca kada vec tri dana uspem da ulovim samo po jednu jegulju!
Samo sto je on to izgovorio jedna od jegulja mu odgovori:
- Nemoj tako pricati, ti nisi svestan sta si uhvatio... Uzmi i zakolji jednu od nas tri pa iseci na 4 dela... Jedan deo daj zeni da pojede, drugi kucki, treci kobili a cetvrti deo zasadi ispred kuce. Onda ce ti zena roditi dva sina, kucka dva steneta, kobila dva zdrebeta a ispred kuce ce nici dva maca.
Covek uradi kako mu bese receno...

Kada su mu sinovi porasli jedan od njih rece ocu:
- Tata ja vidim da si ti siromasan covek i da nas ne mozes hraniti sve. Ja cu uzeti jednog psa, jednog konja i jednu sablju pa idem u svet da trazim srecu. Mlad sam i jak, snaci cu se nekako...
Pozdravi se sa ocem i majkom a onda rece bratu svome:
- Brate najmiliji ja idem u svet, ti ostani ovde i cuvaj nam oca i majku, pomazi im i budi castan. Evo ti ova bocica sa vodom, drzi je uvek zatvorenom... Dokle god je voda u njoj cista budi miran ali ako se ikad zamuti znaj da sam poginuo.

To rece pa se okrenu, skoci na konja, ucvrsti mac za pojas i pozva psa pa ode... Hodajuci po svetu stize u neki veliki grad i u njemu vide carevu kci u koju se smrtno zaljubi. Polaskana devojka rece caru da ga pozove u dvorac da se bolje upoznaju sto on i ucini... Kad je mladic bio u dvoru princeza ga je krisom gledala i videla psa, konja i mac koji su na nju ostavili jak utisak pa se zaljubi u njega i rece ocu da ga zeli za muza. Car odobri princezinu zelju i napravise veliko vencanje... Jedne veceri dok su stajali na terasi mladic upita svoju zenu:
- Zeno moja draga, kazi mi sta je ono u daljini sto sija.
- Muzu moj to je cudnovata planina koja preko dana izbacuje munje a nocu vatru. Nijedan heroj se odande nije vratio jer cim udje u planinu postane mutav i skameni se. Nemoj ici tamo nikada...

Medjutim mladic ne poslusa zenu vec jednog dana uzjaha konja i zaputi se ka planini. Kad se priblizio ugledao je neku bakicu kako sedi pored puta, u jednoj ruci je drzala stap a u drugoj neke trave. On je zamoli da mu pokaze ulaz u planinu. Bakica ga povede kroz livadu ogradjenu kostima junaka, a svuda po livadi su stajali okamenjeni ljudi... Cim je zagazio na livadu mladic je zanemeo i okamenio se. Takodje mu nastradase i konj i pas... U tom trenu se zamuti voda u bocici i brat je znao da mu je brat poginuo. On je saopstio nesrecnu vest ocu i majci pa onda uze konja, psa i mac i sam se zaputi na put da pronadje svog pokojnog brata.

Dugo je mladic putovao, od grada do grada, dok na kraju ne dodje u isti onaj grad gde mu se pokojni brat ozenio. Kako je usao u grad princeza i car ga prepoznase i potrcase mu u susret. On je veoma licio na svog brata a kako je imao istog konja i psa i nosio isti mac za pojasom niko nije primetio razliku. On ih prihvati kao da je njegov brat pa svi odose na dvor... Kad su zavrsili veceru princeza i on odose na terasu a on je upita:
- Zeno moja draga, kazi mi sta je ono u daljini sto sija.
- Muzu moj pa pre neki dan si me to isto pitao... To je cudnovata planina koja preko dana izbacuje munje a nocu vatru. Nijedan heroj se odande nije vratio jer cim udje u planinu postane mutav i skameni se. Nemoj ici tamo nikada. Ja sam se uplasila da si tamo otisao kad si nestao pre neki dan...

Mladic tada shvati sta se desilo i gde mu je nastradao brat pa ode sa princezom da spava ali stavi svoj mac izmedju sebe i nje kako mu ne bi prilazila blizu u toku noci. Sutradan ujutru mladic uzjaha konja, pozva psa i uze mac pa podje put planine. I on vide onu babu sto sedi pored puta pa odmah izvadi mac i zapreti joj da mu oslobodi brata ili ce je ubiti. Preplasena baba odmah ode do livade, premaza njegovog brata carobnom travom i ovaj ozive. Tu se njih dvojica izgrlise i izljubise pa podjose put dvorca...

Ali negde usput zapita ovaj brat sto je bio okamenjen zar ne bi trebali da se vrate i spasu sve ljude koji su nastradali. Drugi brat se slozi pa se vratise do planine, naredise babi da oslobodi sve ljude a onda je ubise. Braca se vratise u grad sa svima koje su spasili, napravi se velika proslava a car drugom bratu dade svoju drugu cerku za zenu.


Kraj

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Bajka o - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 5 Icon_minitime23/4/2011, 9:06 pm

VATRA NA PLANINI(Etiopija)







Pricaju ljudi da je u stara vremena živeo u Adis Abebi neki mladic po
imenu Arha. Još kao decak došao je iz oblasti Guragej i stupio u službu
kod bogatog trgovca Haptuma Haseja.

Haptum Hasej je bio tako bogat da je imao sve što se može kupiti za
novac, i cesto ga je mucila dosada jer se vec beše umorio od svega, i
ništa novo nije postojalo cega bi se mogao latiti.

Jedne hladne noci, dok je vlažni vetar brisao preko zaravni, Haptum
pozva Arhu da donese drva za vatru. Kad Arha izvrši naredbu, Haptum
zapoce razgovor.

- Koliku hladnocu može da izdrži covek? - rece on, isprva govoreci više
kao za sebe. - Da mi je znati može li neko da provede celu noc na
najvišem vrhu planinskom, Maunt Sululti, gde duvaju najhladniji vetrovi,
i da sve to izdrži bez cebadi ili ma kakve odece na sebi, pa da opet
ostane živ?

- Ne znam - odgovori Arha. - Uostalom, zar to ne bi bila prava glupost?

- Pa, ako time ništa ne bi dobio, zaista bi bilo glupo da tako provede
noc - rece Haptum. - Ali ja bih se kladio u sve na svetu da nijedan
covek to ionako ne može da ucini.

- E, ja sam baš uveren da pravi junak može prestojati potpuno nag celu
noc na Maunt Sululti, pa da opet ostane živ - rece Arha. - Samo, to me
se ništa ne tice jer nemam u šta da se kladim.

- Znaš šta - rece Haptum. - Pošto si tako siguran da se to može izvesti,
ja cu se opkladiti s tobom. Ako budeš prestojao celu noc na stenju
Maunt Sululte, bez hrane i vode, bez odece, cebadi ili vatre, i ako
preživiš, dacu ti na poklon deset jutara dobre oranice, i kucu, i
nekoliko goveda pride.

Arha nije mogao da veruje svojim ušima.

- Govorite li to ozbiljno? - upita on.

- Ja sam covek od reci - odgovori Haptum.

- Onda cu ja to izvesti sutra uvece - rece Arha - pa cu posle toga, dokle god budem živ, obradivati sopstvenu zemlju.

Ali je ipak zebao pri pomisli na tu noc, jer je na planinskom vrhu vetar
sekao kao brijac. Zato se sutra ujutru Arha uputi jednom mudrom starcu
iz plemena Guragej i isprica mu kakvu je opkladu sklopio. Starac ga je
slušao bez reci, zamislivši se, a kad je Arha završio, on rece:

- Pomoci cu ti. Na onoj strani doline preko puta Sululte uzdiže se jedna
visoka stena, koja se odande danju lepo vidi. Sutra uvece, kad sunce
zade, ja cu na toj steni zapaliti vatru, pa ceš moci da je vidiš sa vrha
na kome budeš stajao. Cele noci moraš gledati u svetlost moje vatre; ne
smeš sklopiti oci i dozvoliti da se na tebe spusti tama. Dok tako budeš
posmatrao moju vatru, secaj se toplote i toga kako ja, tvoj prijatelj,
sedim kraj vatre i podsticem je misleci na tebe. Ako to budeš uradio,
preživeceš noc uprkos najoštrijem vetru.

Arha toplo zahvali starcu, pa se laka srca vrati Haptumovoj kuci. Rece
mu da je spreman, i tako ga gazda to popodne posla na vrh Maunt Sululte,
i sa njim još dvojicu slugu, koji su imali budno da paze na njega. Kad
pade noc, Arha skide odecu, i tako stajaše na vlažnom i hladnom vetru
koji poce da briše nad zaravni cim sunce zade. Na drugoj strani doline
ugleda svetlost starceve vatre, koja, udaljena nekoliko milja, sijaše u
tami kao zvezda.

Vetar postajaše sve hladniji; probijaše se Arhi kroz meso i smrzavaše mu
srž u kostima. Stena na kojoj je stajao bejaše hladna kao led. Sa
svakim casom koji je proticao on je sve više trnuo od zime, i na kraju
poce verovati da se nikada više nece ugrejati; ali ipak ne skidaše oka
sa treperave svetlosti daleko u dolini, misleci stalno na svog starog
prijatelja koji tamo sedi i podstice vatru njega radi. Pokatkad bi
pramenje magle zaklonilo svetlost, ali se on

naprezaše da je nekako nazre dok magla ne prode. Kijao je, kašljao,
cvokotao, i bivaše mu sve teže i teže. Ali ipak stajaše tako celu noc, i
tek kad svanu zora, obuce se i side s planine u Adis Abebu.

Haptum se veoma iznenadi kad ugleda Arhu, i podrobno ispita sluge o svemu što se dogodilo.

- Je li celu noc izdržao bez hrane i pica, bez cebadi i odece?

- Jeste - rekoše mu sluge. - Izdržao je bez svega toga.

- Bogme, ti si junacina! - rece Haptum Arhi. - Kako si to uspeo?

- Sasvim prosto. Posmatrao sam svetlost vatre na jednom brežuljku u daljini - odgovori Arha.

- šta kažeš? Posmatrao si vatru? E, onda si izgubio opkladu, još si moj sluga i nemaš nikakve zemlje!

- Ali ta vatra nije bila tako blizu da bi me ugrejala; gorela je daleko, cak na drugom kraju doline!

- Diži ruke od one zemlje! - rece Haptum. - Nisi ispunio pogodbu. Ta ti je vatra spasla život.

Arha se veoma ražalosti, pa se opet uputi svom starom prijatelju iz plemena Guragej i isprica mu šta se dogodilo.

- Iznesi tu stvar pred sudiju - posavetova ga starac.

Arha izade pred sudiju i izloži mu svoju žalbu, a sudija posla po
Haptuma. Kad Haptum isprica svoju pricu, i kad sluge još jednom
potvrdiše da je Arha gledao u onu vatru na drugom kraju doline, sudija
rece:

- Ne, ti si izgubio opkladu, jer je Haptum Hasej postavio uslov da ne bude nikakve vatre.

Još jednom ode Arha svome starom prijatelju, sa tužnom vešcu da mu je
sudeno da završi život kao sluga, iako je preživeo sve one patnje na
planinskom vrhu.

- Ne gubi nadu - rece mu starac. - Više se mudrosti može paci u divljim
brdima nego u ma kome gradskom sudiji. Pa se iz onih stopa diže i ode
jednom coveku po imenu Hajlu, u cijem je domu služio još kao mladic.
Objasni tom dobrom coveku kakva je opklada sklopljena izmedu Haptuma i
Arhe, i upita ga da li se tu može nešto uciniti.

- Ne brini - rece Hajlu starcu, pošto je malo promislio. - Postaracu se da ucinim nešto tebi za ljubav.

Nekoliko dana docnije Hajlu posla poziv mnogim ljudima u gradu da dodu k
njemu na gozbu. Medu pozvanima bio je i Haptum, a pored njega i onaj
sudija što je presudio da je Arha izgubio opkladu.

Kad dode dan gozbe, pojaviše se gosti, jašuci na mazgama sa skupocenim
amovima, dok su mnogobrojne sluge išle pešice za njima. Haptum stiže sa
dvadesetoricom slugu; jedan od njih držaše mu nad glavom svileni
suncobran, da ga zaštiti od sunca, a cetvorica dobošara, udarajuci u
doboše, objavljivahu svima da je stigao slavni Haptum.

Zvanice se posadiše na meke prostirke i poceše da caskaju. Iz kuhinje
dopiraše miris izvrsnih jela: kozjeg pecenja, pecenog kukuruza i dure*,
palacinki koje domoroci zovu "indžera" i raznih primamljivih umaka. Zbog
toga mirisa hrane gosti su postajali sve gladniji, a vreme je
prolazilo. Vec je davno trebalo da budu posluženi, ali od jela nije bilo
ni traga, samo je mirišljava para dopirala iz kuhinje. Spusti se i
vece, a gostima niko ne donese ništa za jelo. Oni vec poceše da se
sašaptavaju, cudeci se zašto uvaženi Hajlu ne naredi slugama da ih necim
posluže. A iz kuhinje su se i dalje širili divni mirisi. Najzad jedan
od pozvanih rece u ime svih:

- Hajlu, zašto se tako ponašaš prema nama? Zašto si nas pozvao na gozbu, a sad nas nicim ne služiš?

- Pa zar ne osecate miris hrane? - zacudeno ih upita Hajlu.

- Osecamo i te kako, ali mirisati nije isto što i jesti, od toga covek ne postaje sit!

- Ali se zato greje na vatri koja gori tako daleko da se jedva može okom
sagledati? - upita Hajlu. - Ako se Arha ogrejao na vatri koju je
posmatrao dok je stajao na Maunt Sululti, onda ste se i vi zasitili
mirisima iz moje kuhinje!

Svi se složiše s njim; sudija uvide da nije bio u pravu, a Haptum se
postide, pa zahvali Hajluu na savetu i izjavi da ce Arha smesta dobiti
zemlju, kucu i stoku.

Onda Hajlu naredi da se donese jelo, i gozba otpoce.





Kraj

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Bajka o - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 5 Icon_minitime9/6/2011, 3:22 pm

Zvonka lipa



Živeli otac i majka, i imali kćer Mirku. Pre nego što je Mirka odrasla, umre majka. Drugog meseca po majčinoj smrti ode devojčica svojoj kumi na prelo. Kuma joj poče govoriti kako bi dobro bilo da se njen otac ponovo oženi, i da nju, kumu, za ženu u kuću dovede.

– Ja ću te mnogo bolje od prave majke paziti, jer ću ti svake večeri nožice u mleko prati – govorila je.

Mirka to ispripoveda ocu, i otac uze kumu za ženu. Prve večeri, zbilja, opra ona svojoj pastorki noge u mleku, ali druge večeri ne, a kasnije – nikad više.

Vremenom dobi Mirka četiri sestrice. Prva je imala jedno oko, duga dva, treća tri, a četvrta, najmlada, četiri oka. Sada je morala i za sestre raditi, njihove haljine prati, sve prljave i teške poslove u kući obavljati, pa čak i stoku napasati. A maćeha joj je davala da sa sobom na pašu nosi samo stari, stvrdnuti hleb i zaljućeni sir. Pa ipak, izraste Mirka u lepu devojku, obraza beljih i rumenijih od svojih sestara.

To je maćehu mučilo i trudila se da sazna od čega joj pastorka postaje tako zdrava i lepa. Zato posla kćer sa jednim okom da s Mirkom napasa stoku. Dok su stada i krda na livadi pasla, reče jednooka sestra:

– Mirka, pleti mi kose i pevaj!

Mirka poče da češlja sestrinu kosu i a je plete u kike, a dok je to radila, pevušila je tihim glasom: "Spi jedno oko spi!" I devojka usni. Tada dođe šarena krava i dade Mirki sa jednog roga da jede, a sa drugog da pije. Kada su se naveče kući vratile, upita maćeha svoju kćer:

– Šta si videla?

Ali devojka ništa nije videla. Zato je sutradan sestra sa dva oka morala stoku na ispašu goniti. Kada su bile izvan kuće, reče ona Mirki:

– Hodi, očešljaj me!

Mirka je sestri češljala kosu i pri tom pevala: "Spi jedno oko, spijte oba!" I opet dođe šarena krava i dade Mirki sa jednog roga da jede, a sa drugog da pije. A naveče, kad stigoše kući, upita maćeha svoju kćer:

– Šta si videla?

Ali devojka ništa nije videla. Zato je kći sa tri oka morala drugoga dana da stoku na pašu tera. Kada su bile na pašnjaku, reče ona sestri:

– Sedi, Mirka, i očešljaj me!

A Mirka je i nju češljala i istu pesmu pevala: "Spi jedno oko, spijte dva, spijte sva tri!" Ponovo dođe šarena krava i dade Mirku sa jednog roga da jede, a sa drugog da pije. Kad bi veče, prenu se sestra i reče: "Vreme je, podimo kući!" Kod kuće upita maćeha kćer:

– Šta si videla?

A ona, takođe, nije ništa videla. Drugoga dana potera najmlada, četvorooka kći, stoku na pašu. A na pašnjaku reče ona sestri:

– Pridi, Mirka, i očešljaj me!

Mirka priđe, sede i poče pevušiti: "Spi jedno oko, spijte dva, spijte tri!" Ali na četvrto zaboravi. Opet dođe šarena krava i dade Mirki sa jednog roga da jede, a sa drugog da pije. Za to vreme, dok su tri oka spavala, četvrto je sve videlo. Naveče se sestra tobože prenu iz sna i reče: "Vreme je, pođimo kući!" Kod kuće upita maćeha:

– Šta si videla?

A kći joj odgovori:

– Dok su moja tri oka spavala, došla je šarena krava i našoj Mirki dala sa jednog roga da jede, a sa drugog da pije.

Maćeha se silno razgnevi i odluči da šarenu kravu zakolje. Stoku je predala svojim kćerima, a pastorki je zapovedila da sedi kod kuće. Zato je Mirka svakoga dana, gorko plačući, otpračala iz štale svoju šarenu kravu. Jednom joj reče krava:

– Danas će me zaklati. Zamoli maćehu da moj rog urediš. U njemu ćeš naći košticu; nju zasadi pored prozora. Iz koštice će izrasti lipa, koja će biti od stakla. Pod lipom će kevtati psić.

Pastorka učini kako joj je šarena krava rekla. Iz koštice izraste šarena lipa, pod njom se stvori studenac, a kraj studenca zakevta psić. Sada je Mirka na studencu odeću prala i hladila svoje raskrvavljene ruke.

Jednom naiđe naočit momak. Htede da prođe mimo, ali ga privuče kevtanje Mirkinog psića i nekakva prijatna zvonjava. Ugleda divnu lipu koja je treperila i zvonila, pod lipom studenac, a na studencu prelepu Mirku. Sve mu to priraste za srce, a najviše mu se dopade Mirka, iako je bila u neuglednoj odeći. On je zaprosi kod maćehe.

Maćeha htede da pukne od jeda što je tako naočit momak, kraj njenih kćeri, zaprosio pastorku. A kada shvati da je njega privukla staklena lipa svojom neobičnom zvonjavom, zapovedi kćerima da uzmu sekire i drvo poseku. Momku, pak, reče da po devojku dođe kad prođe sedam dana.
Za to vreme četiri sestre su udarale sekirama u stablo, ali lipa nikako da padne. Kada momak posle sedam dana stiže pred Mirkinu kuću, sruši se staklena lipa i pade na njegova kola; grane joj se polomiše, lišče presta da zvoni. Momak se rastuži, ali odluči da zajedno sa Mirkom poveze i njenu lipu. Kada su krenuli i psić potrča za kolima, pa i njega povedoše.

Mirka je dobila sina. Kada je maćeha za to saznala, više nije mogla da izdrži. Opsedale su je zle misli. Jednoga dana pođe Mirki u posetu, a sa sobom povede kćer sa dva oka. Mirka je ležala u postelji. Maćeha sede kraj prozora i zapita:

– Kćeri, kako se osećaš? Da nisi bolesna?

– Nisam – odgovori joj Mirka.

– Kćeri moja – reče tad maćeha – onda možeš ustati. Pridi prozoru i pogledaj kako se ribe u tvom studencu igraju!

Mirka ustade i priđe prozoru, ali je maćeha gurnu preko prozora u studenac. Devojka pade i potonu, ali se u vodi pretvori u patku, koja izroni i poče tužna da plovi po studencu. Maćeha pogleda kroz prozor, ali ugleda samo plovku i poverova da se Mirka utopila. Brzo svuče haljine sa svoje kćeri koja je imala dva oka i zapovedi joj da legne u Mirkinu postelju.

Kada se mladi domaćih kući vrati i svoju ženu u postelji ugleda, začudi se i upita:

– Od čega si tako poružnela? Da se nisi razbolela?

– Ah, mnogo sam bolesna! – odgovori devojka, podražavajući Mirkin glas. – Ko zna da li ću ikada više biti onako lepa.

– Ne žalosti se – reče joj tada on. – Neka se samo tvoje dobro srce ne promeni.

Oko ponoći ulete patka kroz otvoren prozor u sobu, prometnu se u staricu i, plačući, okupa svog sinčića. Kada ga je povila, sela je uz kolevku i, ljuljajući dete, govorila:

– Moja lipa ne zvoni, dobri psić ne laje, a moj sin jako, jako plače! Sinčiću moj, još ću te dve noći pohoditi, a potom nikada, nikada više neću doći!

Druge noći ulete patka ponovo kroz prozor, prometnu se u staricu, pripremi vedro i ubruse i okupa sina. Uto zakevta psić i probudi mladog domaćina. On ustade, pogleda kroz prozor i na svoje veliko čudo spazi da se lipa uspravila. Pođe on u sobu da to saopšti ženi, ali tamo, umesto svoje žene, ugleda staricu. Sakri se iza zavese da vidi šta ta stara žena tu radi. A ona ljulja njegovog sina i govori:

– Moja lipa ne zvoni, dobri psić ne laje, a sin mi jako, jako plače! Sinčiću moj, još ću te jedne noći pohoditi, a potom nikada, nikada više neću doći!

Onda se starića prometnu u plovku i kroz prozor izlete napolje. Čovek, koji je iza zavese sve čuo i sve video, protrljaj oči misleći da sanja, a kad vide da je budan, odluči da druge noći u zasedi čeka.

Treće noći lete patka ponovo kroz prozor, pretvori se u staricu, okupa i uredi sina. A kada ga je povila i položila u kolevku, poče silno da plače i govori:

– Moja lipa ne zvoni, dobri psić ne laje, a moj sin jako, jako plače! Sinčiću moj, ovo je poslednja noć, i nikada, nikada više neću doći!

U isti čas iskoči čovek iz svog zaklona i uhvati staricu za ruku pre nego što je uzmogla da se u patku promeni. Ona poče da jeca i moli:

– Pusti me, pusti me, dragi, dok je pravi čas!

– Ne puštam te! – odgovori ovaj, poznavši glas svoje žene. – Neću te pustiti dok mi ne kažeš šta treba sada da učinim.

Tada starica reče:

– Ja imam pojas okolo trbuha. Ako uspeš da taj pojas jednim zamahom sečiva prerežeš, ostaću kraj tebe, a ako li ne uspeš, biće velikog zla.

Mladi domaćin odmah zamahnu sečivom, preseče pojas otprve i pred njim se stvori Mirka, još lepša nego pre. Ona mu ispripoveda šta joj se pre tri dana dogodilo, pa mladi čovek, ne časeći ni časa, dograbi maćehinu kćer sa dva oka i najuri iz kuće. Maćeha kad je vide, od jada presvisnu.

Sada opet lipa zvoni, ispod nje laje psić, a sinčić se osmehuje.



Kraj

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Bajka o - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 5 Icon_minitime25/6/2011, 9:14 pm

Кад се синови змајеви закуну, устане
баба радосно, диг-не корито и изведе свог посинка, те се са змајевима,
као с браћом, поздрави и изљуби.Док се с њима изљубио, проли се из њега
три оке крви.
Затим вечерају па легну спавати, да се одморе. Мати
змајевска и њени синови, уморни, добро спаваху, али се јад-ни роб од
болова целу ноћ преметаше.
Сутрадан у зору устану змајеви, узму
побратима са -со-бом, па се упуте к царевини цара Петра. Онај од њих што
је имао добар нос одмах намирише траг куда беше царева кћи из куле
однесена. Тако дознају, да је царева кћи код змаја седмоглавог, који ју
је, кад је Цар Петар у кули спавао, тако вешто однео, да он није ни
осетио.
Кад тако сазнају где је царева кћи, онда онај што је био
вешт у крадењу оде у двор змаја седмоглавног,, и затече га где на крилу
цареве кћери спава. Змај узме девојку на руке, па полети с њом из двора
тако полако, да змај седмоглави и не осети. Кад се овај пробуди, досети
се ко му је девојку од-нео, па пошто је брже могао полети за њом у
потеру.
Брат змајев што беше вешт зидар опази како му брата гони
змај седмоглави, те брже боље сазида кулу, те се сви у њу затворе.
Седмоглави змај долети под кулу, размете љути-то главе, три вргне с
десна на лево, а три с лева на десно, седму пак, средњу, дигне горе и
поче живу ватру сипати. Помрче сунце и ухвати тама, рекао би, поноћ је. У
том мраку сатре главама кулу у млево, узме девојку под крила и дигне се
у облаке.
Али онај од браће змајева што беше добар стрелац ода-пе
стрелу и погоди седмоглавог змаја баш у срце, те испусти девојку испод
крила. Девојка стане падати к земљи, а за њом и змај седмоглави.
Онда
онај брат што беше вешт у хватању притрчи и прихвати девојку на руке
тако лако, да јој не би ништа, а сед-моглавог змаја дочекаше друга браћа
и покидаше му свих седам глава пре него што је пао на земљу.
Тако
пет змајева избавише цареву кћер. Сви се обрадо-ваше што добише тако
лепу девојку, али се стану препирати чија ће сад она бити.
Човек се умеша у њихову препирку и рекне:

Браћо, девојка је моја. Ви знате да је морам однети њену оцу, да ми се
живот опрости. Да је ја нисам тражио, ви је не бисте били нашли, јер за
њу нисте знали.
Први змај рече:
— Моја је девојка. Јер да је ја нисам нашао, ви је не бисте имали, па би је бадава тражио.
Други змај рече:
— Моја је девојка. Јер да је ја нисам украо, ви је не бис-те имали, па би је ти бадава тражио, атибадава нашао.
Трећи змај рече:

Моја је девојка. Јер да ја нисам брзо кулу сазидао, и тебе с девојком
склонио, седмоглави змај би те био стигао и девоју отео, и онда би је ти
бадава тражио, ти нашао, а ти ук-рао.
Четврти змај рече:
— Моја
је девојка, Јер да ја нисам змаја устрелио, он би њу ситет био однио, и
онда си је ти бадава тражио, ти нашао, ти украо, а ти у кулу склонио.
Пети змај рече:

Моја је девојка. Јер да је нисам у падању на земљу прихватио, на би се
била на комаде раздробила, па је ипак не бисте имали, ти си је онда
бадава нашао, ти украо, ти у кулу склонио, а ти змаја устрелио.
Тако
су се они препирали око девојке чија ће бити, па наиђу на ветрову
мајку, кажу јој о чему се препиру и замоле да она пресуди чија је
девојка.
Ветрова мати, кад их преслуша, запита:
— А јесте ли ви били код Месечеве матере да вам пресу-ди?
А они одговоре да нису код ње били. Ветрова мати им рекне:
— А ви идите Месечевој мајци, она ће вам то правије знати казати, јер има сина који је више света прошао.
Оду браћа с девојком месечевој мајци. Не назову јој ни помоз бог, него још с врата повичу:
— Послала нас је Ветрова мати да нам ти кажеш чија је девојка, па јој онда све испричају како је било, и зашто је ко-ји шите.
Месечева мати их запита.
— Јесте ли били код Сунчеве мајке?
Кад они одговоре да нису, рече им Месечева мати:
— Идите ви, децо, Сунчевој матери, она ће вам најпра-вилније пресудити, јер јој син највише света прође.
Крену се сунчевој матери. Не назову јој ни помози бог, него јој још с врата проговоре:
— Послала нас је месечева мати да нам ти кажеш чија је девојка — па и њој реку све како је било и због чега се препиру.
Сунчева мати их запита.
— Имате ли ви, децо, своју мајку? А кад они одговорише да имају, Сунчева мати их отправи кући речима:
— Идите ви, децо, својој мајци. Свака мати својој деци најправије суди. И вама ће она најбоље знати казати чија је девојка.
Тако
они оду кући, те-пред матер и кажу јој све где су били, шта је који
учинио, код кога су све били, да им пресу-ди, па најзад и то како их је
Сунчева мати к њој послала, да она каже чија је девојkа..
Мати им рече:
— Чујте, децо, да вам мати каже. Ви сте моји синови, а она нека ми буде кћи. Ви сте браћа, а она нека вам буде сестра.
И браћа се том пресудом задовољише.
Свих
шесторо браће и седма сестра стоје на небу и то су седам Влашића. Сваке
године иду Ветровој, Месечевој и Сунчевој мајци да им се захвале на
савету.
Тај пут траје од Ђурђева до Видова дана и за то време се Влашићи не виде на небу.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Bajka o - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 5 Icon_minitime19/7/2011, 10:46 pm

DUGONJA


Bili jedan covek i žena, pa imali snažnog sina
velikog rasta, kojeg su svi u okolini zvali Dugonja. Kad je Dugonja
navršio osamnaest godina, pade mu na um da obide ceo svet. Elem, iskovao
on sebi pregolemu batinu, pa stao svakog dana da dosaduje roditeljima
da ga puste u svet. Otac je odmah pristao, ali mu je mati ovako kazala:
- Necu te pustiti dok ne iskopaš onaj stari hrast u šumi i ne posadiš ga pred mojim prozorom meni za uspomenu!
Cudna mi cuda! Dugonja se samo osmehnuo; sutradan još ni dorucak nije
bio spreman, a hrast se vec tiho ljuljuškao na povetarcu ispred samog
majcinog prozora. Na to mu mati spremi dobru vrecu hrane za put, i pusti
sina da pode kud hoce.
Dugonja je najpre išao putem, ali kad je video da svi ljudi izbegavaju
susret s njim i beže od njega, zade puteljkom u šumu. Kada izide iz nje,
ponovo ugleda nekog coveka što ore njivu i stalno otire znoj sa cela.
Orac bi pametniji od ostalih, te ne stade bežati. Obradova se Dugonja,
pa ga zapita:
- šta je, prikane, zar je tako teško orati?
- A šta si ti mislio? Vidiš i sam da znoj samo lije s mene, a i konj mi se sav zapenio.
- E, brate moj - veli mu Dugonja - meni se cini da tvoj konj nije dobro
nahranjen; nego, ispregni ti njega i pusti da malko pase u dolini, a
dotle cu ja umesto njega plug vuci.
Ispregao orac konja, pustio ga u dolinu, pa upregao Dugonju i stao da
ore. Ali avaj! - nikako da stigne za Dugonjom; trceci za plugom, sav se
izmorio i preznojio.
- Ovako ne ide - povika Dugonja. - Bolje idi po rucak, a ja cu za to vreme orati sam.
Dok je orac doneo rucak, Dugonja uzorao celu njivu. Seli njih dvojica,
jedu. Kad završiše rucak, orac zahvali Dugonji na pomoci i stade se
spremati da ponese plug kuci. Dugonja mu ne daje, vec veli:
- E, moj brajkOj zar te može prehraniti ovako malena njiva? Pa tu nema
dovoljno hleba ni za tebe, a nekmoli za tvoju ženu i decu. Nego, daj
ovamo plug, ja cu ti uzorati njivu do kraljevog dvorca.
- Jesi li poludeo? - odvrati orac. - Pa ti ceš još naljutiti kralja!
- Eh, nije on tako glup da se zbog takve sitnice ljuti. Najposle, neka se i ljuti, ja cu ipak uzorati!
Orao tako Dugonja ledinu jedan dan - kralj ga vec sa prozora posmatra;
orao drugi dan - kralja vec zlovolja hvata; orao treci dan - kad eto ti
kralja, pa ga zapita:
- Ko ti je dozvolio da oreš ovu zemlju?
- Ko mi je dozvolio? Sam sam sebi dozvolio. A kako bi drukcije? Tamo ce
ratar na bednom komadu zemlje umreti od gladi, a ova velika zemlja i
tako stoji neuzorana - niti je ti oreš niti drugome daješ.
- To nije tvoja briga! - odvrati kralj. - Ako milom ne ostaviš plug, zapovedicu da te vojnici oteraju.
- Baš si me zaplašio svojim vojnicima! - obrecnu se Dugonja, pa prestade i da sluša šta mu kralj zbori.
Kralj se najposle razbesne. Pozva on trista vojnika da oteraju Dugonju,
ali ovaj uze svoju batinu pa pomlati svih tri stotine. Na to pozva kralj
šest stotina vojnika, a Dugonja opet poteže svoju batinu i sve pomlati.
Najposle, pozva kralj devet stotina vojnika, a Dugonja ih opet sve
pomlati, pa još htede i s kraljem da se obracuna, ali ovaj ga stade
moliti da ga poštedi, i obeca mu svoju kcer za ženu.
- E, na to pristajem! - obradova se Dugonja. - Pred vece cu biti gotov sa oranjem, a onda pošalji po mene kocije!
Navece zapovedi kralj da se u najbolje kocije upregnu najsnažniji konji,
pa licno pode po Dugonju. Ali samo što se Dugonja sa svojom teškom
batinom smestio u kocije, na ovima se polomiše osovine. Kralj posla po
druge kocije, ali se i s njima dogodi isto. Najposle moradoše uzeti
najjace kocije što su u carevini bile, te se na jedvite jade dokotrljaše
do dvorca.
Na vratnicama ih doceka licno princeza. Dugonja izade iz kocija, pride princezi, pa je zapita:
- Pa, lepojko, hoceš li me uzeti za muža?
- Kako da ne uzmem za muža takvog deliju - odvrati princeza. - Ipak,
htela bih da ti nešto kažem: moraš mi obecati da ceš pre svadbe ispuniti
jednu moju molbu.
- S najvecim zadovoljstvom ucinicu ti sve što zaželiš!
- Onda cuj: preko devet mora, u devetoj državi, postoji jedna velika
tvrdava. U toj tvrdavi živi kralj koji se oženio mojom starijom sestrom.
Dugo je moja sestra živela s tim kraljem u sreci i blagostanju, ali ih
je snašla nevolja: tvrdavu je napao necastivi, osvojio ju je i pustio na
njih takvu tamu da ni sveta božjeg ne mogu videti! Ako si kadar da
nesrecnike spaseš iz kandži necastivog, odmah cemo prirediti svadbu.
- Pa dobro, vidim da cu to morati da ucinim! - pristade Dugonja. - Ipak,
kada je vec ta tvrdava daleko, dobro bi bilo da mi tvoj otac da za put
najboljeg konja.
Kralj rado pristade i dade Dugonji najboljeg konja, pa je ovaj uskoro
vec bio na putu. Medutim, na pola puta konj klonu - ne mogavši dalje da
nosi Dugonju. Nemajuci kud - Dugonja napravi uže od like, izvede konja
na travnati proplanak i tamo ga priveza, a sam uze batinu i pode pešice.
No, nedaleko od proplanka, ponovo se zaustavi, jer sa drugog proplanka
zacu nekakvu nejasnu buku. Stade on osluškivati, ali ništa ne mogade da
razabere. Pride sasvim blizu, izade na proplanak, a tamo ima šta da
vidi: nekakav majušan coveculjak bori se na život i smrt sa strašnom
zmijom. Kako ugleda Dugonju, stade ga preklinjati da mu pomogne da ubije
zmiju.
- Evo me odmah! - odazva se Dugonja, pa raspali zmiju batinom i ova na licu mesta uginu.
- Hvala ti na pomoci! - rece coveculjak. - Nemam pri sebi ništa cime bih
ti se odužio, ali ako ti ikada ustreba moja pomoc, bicu ti pri ruci.
Produži Dugonja put, pa najposle stiže u onu državu, u onu tvrdavu gde
se u vecnoj tami zlopatio kralj u kandžama necastivog. Ipak, nije odmah
napao mocnog neprijatelja, najpre htede da prilegne na ivici šume da se
pristojno odmori i prikupi snagu. Ali vraga! Tek što se spremao da
legne, kad iz šume izlete nekakav strašan džin i kao besan stade
kidisati na Dugonju. No Dugonja stiže da na vreme šcepa batinu, te je
uskoro džin ležao do prsa nabijen u zemlju. Stade džin preklinjati
Dugonju da mu poštedi život obecavajuci mu da ce mu biti prijatelj.
- Ako si o prijateljstvu vec poceo da besediš, reci mi kakva te je nevolja naterala da me napadneš? - upita ga Dugonja.
- šta da ti kažem - veli džin skrušeno - ja sam obican sužanj svih
necastivih u okolini. U njihovoj sam vlasti i moram, po njihovoj
zapovesti, da ubijam svakog tudinca. Rado bih se spasao bede kad bih
našao nekog da mi pomogne da izadem s njima na kraj.
- Lepo je sve to, nego reci ti meni koliko ih svega ima i gde se mogu
naci, jer i ja imam s njima nekakva posla. Upravo sam i došao ovamo da
im dodem glave i spasem kraljevski zamak od napasti.
- Onda cuj, pobratime - odgovori džin - to nije baš tako laka stvar.
Trojicu necastivih još i možeš savladati, ali kako ceš izaci na kraj sa
starom, najstarijom vešticom? Ipak, dacu ti savet: u blizini zamka nemoj
zapodevati kavgu, jer veštica može cuti galamu i priteci im u pomoc.
Zato se najbolje do veceri sakrij u ovu pecinu, a kad navece necastivi
pode kuci, ja cu ga pozvati ovamo, pa ceš mu ti vec smrsiti konce! Ako
ga savladaš, naci ceš kod njega vešticinu jabuku. Ona poseduje ovakvu
moc: ako je covek okusi, može postati što god zaželi; kad okusi još
jednom, ponovo se pretvara u coveka. Ti ceš okusiti od te jabuke i
pretvoriceš se u komarca; tako ceš moci da se došunjaš do veštice i
cuješ kakve ona razgovore vodi.
Tako i bi. Pred vece je necastivi hitao kuci u zamak, a džin izašao
preda nj, mahnuo mu rukom i stao ga pozivati da mu pride bliže. Prišao
necastivi pa ga zapita:
- šta hoceš?
- Pogledaj, evo jednog u pecini, ne mogu sam da izadem s njime na kraj! Udi unutra i nauci ga pameti! - odvrati džin.
- Neka izade napolje taj drznik! - povika necastivi u besu.
Dugonja izade te otpoce ljuti boj. Dugo su se oni nosili, dok Dugonja
najposle ne uluci pogodan casak i raspali necastivog batinom, tako da
ovaj samo podskoci i ispusti dušu. Onda Dugonja zagrize jabuku, pretvori
se u komarca i polete u vešticine odaje. Veštica nije zapazila komarca
koji je proleteo kroz kljucaonicu, ali je bila sva uznemirena i
neprestano je gundala: "Govorite što hocete, ali ja vidim da su nam
gospodara pogubili, kad ga nikako nema da se vrati kuci!"

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Bajka o - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 5 Icon_minitime23/7/2011, 10:21 pm

BAJKA O ZRNU PESKA

Na
pustinjski pesak, koji je lezao nepomicno, padali su uzareni zraci
sunca. Svuda unaokolo, do u nedogled, vladala je mukla tisina. Tako je
to trajalo danima i mesecima, godinama i vekovima.
Jedno maleno
zrnce, koje se nalazilo na povrsini pescanih naslaga, otpoce jednog
jutra, nekim cudom, da misli. U njegovoj sicusnoj glavi rojile su se
velike slike o nekom drukcijem i neobicnijem zivotu. Pescano zrnce je
zazelelo da se pokrene iz svoje zazarene jednolicnosti, da napusti ovo
dosadno mesto sa kog se nije cuo ni sum, ni glas, niti se moglo bilo
sta, sem peska, videti. Utom dunu pustinjski vetar. Jedan sloj peska sa
povrsine pokrenu se iz svoje nepomicnosti i polete kroz vazduh. U sivom
pescanom oblaku, koji je plovio nad pustinjom, nalazilo se i zrnce koje
misli. U njegovoj sicusnoj glavi prvi put je likovala misao:
“Pocelo je, najzad!”
Posle
nekoliko casova vazdusne voznje, zrnce pade kraj jedne zelene oaze.
Naculjilo je svoj sicusni sluh i osluskivalo veselo kloktanje izvora.
Dani i noci su postajali sve zanimljiviji. U oazu su navracali beduini
sa kamilama. Dovikivali su se medju sobom, a ponekad i pevali. O, koliko
je samo tada bilo sumova!
Meseci i godine su prolazili.
U
sicusnoj glavi su ponovo otpocinjale da se roje velike slike o drukcijem
zivotu. I od tada, kako bi dunuo vetar, tako bi i zrnce koje misli
ulazilo u sivi, pescani oblak, koji bi ga preseljavao na sve novija i
zanimljivija mesta. Sicusna glava nije mirovala. Stalno su se u njoj
rojile velike slike. Maleno zrnce je sve cesce zudelo za novim vetrom
koji mu je uvek donosio promenu. Jednog dana dunu neki strasni vetar
koji je satima vitlao pescani oblak nad pustinjom, sve dok ga ne nadnese
nad morsku pucinu. Tako se maleno zrnce nadje i na morskom dnu.
Posmatralo je sada velike i male ribe i osluskivalo iznad sebe huku
talasa.
Vodene struje koje su ga valjale, premestise ga najzad i do
mesta odakle su bageri vadili pesak za gradnju. Kad se jednog jutra
zrnce probudilo na lopati, otpoce njegova duga voznja. Samo, ovoga puta,
bez vetra. Vozilo se sada kamionima, vozovima i kolicima. U njegovoj
sicusnoj glavi carovala je samo jedna misao:
“To je, dakle, onaj veliki zivot!”
U
nekom velikom gradu, u nekoj velikoj ulici, radnici ga pomesase sa
zitkim katranom i ugradise u asfalt. Danima su preko njega, uz buku,
prelazile automobilske gume. Maleno zrnce je sa osmehom osluskivalo
zamor velegrada, sve dok mu se ponovo ne ukaza slika o drukcijem zivotu.
Zrnce koje misli je napregnuto ocekivalo vetar. Ali, kada se vetar
pojavio, zrnce nije uspelo, onako zarobljeno u asfaltu, ni za dlaku da
se pokrene sa svog mesta. Vetar je ulicom preko njega i veselo vitlao
samo izguzvane hartijice.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Bajka o - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 5 Icon_minitime8/8/2011, 3:41 pm

ĐEVOJČICA SA ŠIBICAMA


Bilo je strahovito hladno. Padao je snijeg, spuštalo se veče. Bilo je to
poslednje veče u godini, veče uoči Nove godine. Po toj hladnoći, u
mraku, išla je siromašna đevojčica gologlava i bosonoga. Ona je, doduše,
imala papuče kada je pošla od kuće, ali šta bi joj pomoglo! Papuče su
joj bile vrlo velike, ranije ih je nosila njena majka. Mala ih je
izgubila kada je požurila preko ulice da izbjegne kolima koja su bijesno
jurila. Jednu papuču nije mogla da nađe, a drugu zgrabi neki dječak,
koji reče da će je upotrijebiti kao kolijevku kad bude imao đece.

Tako ide đevojčica bosih nožica, crvenih i modrih od zime. U nekoj
staroj kecelji nosila je puno sumpornih šibica, a jedan svežanj držala
je u ruci. Niko ih cijelog dana nije kupio od nje, niko joj nije dao ni
groša. Gladna i prozebla išla je potištena, jadnica mala. Pahuljice su
padale na njenu dugu plavu kosu, koja joj se tako lijepo kovrdžala na
potiljku.Svi prozori bili su osvijetljeni i cijela ulica mirisala je na
guščije pečenje. Ta bilo je veče uoči Nove godine.

Tamo, u uglu izmedju dvije kuće, jedna se izbočila malo više prema ulici
od druge, đevojčica sjede i skupi se. Nožice je podvukla poda se, ali
joj je bilo još hladnije, a kući nije mogla da ide jer nije prodala ni
jedan jedini svježnjić šibica, nije dobila ni groša pa bi je otac tukao.
A i kod kuće je bilo hladno, jedva su imali krov nad glavom, vjetar je
duvao sa svih strana, mada su one najveće pukotine začepili slamom i
krpama. Ručice su joj bile gotovo ukočene od zime. Ah, jedna šibica bi
joj dobro činila. Kad bi smjela samo da izvuče jednu, da je kresne o zid
i da zagrije prste. Izvuče jednu, vrc!. Kako je buknula, kako je
plamćeala. Bio je to topao, jasan plamen kao svijeća. Bila je to čudesna
svijeća: đevojčici se učini da sjedi pored velike gvozdene peći, sa
sjajnim mesinganim kuglama i mesinganim postoljem. Vatra je gorjela tako
lijepo i prijatno grijala. Ali šta to bi? Kada je već bila ispružila
noge da i njih ogrije, plamen se ugasi, peć nestade, sjeđela je sa
izgorjelim drvencetom šibice u ruci.

Kresnu drugu, ona sine jos svjetlije, i svjetlost obasja zid. Ovaj
postade proziran kao veo. Viđela je sobu: sto postavljen, prekriven
velikim bijelim stolnjakom, a na njemu skupocjeni porcelan; pečena guska
punjena jabukama i šljivama divno se pušila. I što je bilo ljepše,
guska skoči s činije i stane gegati po podu sa viljuškom i nožem u
leđima, išla je pravo prema sirotoj đevojčici. Tada se ugasi šibica i
ostade samo hladni debeli zid. Ona zapali još jednu šibicu, i sad se
nađe pod prekrasnom jelkom još većom i bogatijom od one koju je viđela
nedavno kroz staklena vrata kod bogatog trgovca. Hiljade svijeća gorjelo
je na zelenim granama i šarene slike kao one kojima ukrašavaju izloge
gledale su u nju. Mala pruži obje ruke i šibica se ugasi. Svjećice na
jelki stadoše se penjati sve više i više, i ona viđe da su to jasne
zvijezde. Jedna od njih pade i ostavi dug svijetao trag na nebu.

- Sad neko umire!-reče mala, jer joj je tako kazala baka, baka koja ju
je jedina voljela, ali sad je i ona bila mrtva. Đevojcica opet kresnu
jednu šibicu o zid: oko nje sinu, a u tom sjaju stajala je baka, sjajna i
blistava, blaga i dobra.
- Bako - viknu mala, - povedi me sa sobom! Znam da ćeš nestati kad
šibica izgori, kao što su nestali i topla peć i pečena guska, i divna
jelka!

I đevojcica brzo zapali cijeli svežanj šibica; šćela je što duže da
zadrži baku. Šibice su plamćele takvim sjajem, da je bilo svjetlije nego
usred bijela dana. Baka nikad ranije nije bila tako lijepa, tako
velika. Ona diže đevojcicu u narucje i poleće u sjaj i radost visoko,
visoko! Više nije bilo ni hladnoće, ni gladi, ni straha.

Ali u hladnu zoru, u uglu kraj kuće, sjeđela je đevojcica rumenih obraza
sa osmijehom na usnama. Bila je mrtva. Smrzla se posljednje noći stare
godine. Novogodišnja zora javi se nad malim tijelom đevojčice, koja je
čvrsto držala svežanj izgorjelih šibica. Šćela je da se ogrije, govorili
su. Niko ne zna šta je sve lijepo viđela i u kakav je sjaj ušla sa
svojom bakom da se raduje Novoj godini.


Hans Christian Andersen – “Bajke”

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Caki

Caki

Ženski
Broj poruka : 172
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : volim
Datum upisa : 21.01.2011

Bajka o - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 5 Icon_minitime21/10/2011, 12:40 pm

PUZ I RUZIN ZBUN

Oko vrta se pruzala ograda od leskovitog zbunja, a iznad nje polje i livada na kojoj su pasle krave i ovce.Usred vrta sirio se rascvetali ruzin zbun.Pod njim je sedeo jedan puz koji je mnogo nosio u sebi, nosio je samog sebe.
-Cekajte samo dok dodje moje vreme!-govorio je on, - ja cu uciniti mnogo vise nego da iz mene cvetaju ruze, ili da urodim leskovim plodom, ili dajem mleko kao krave i ovce.
-Ocekujem vrlo mnogo od vas, -rece ruzin zbun. - Smem li vas pitati, kad ce to biti?
-Meni treba mnogo vremena za to, - odvrati puz, - vi se nekud zurite! To umanjuje lepotu neizvesnosti.
Iduce godine lezao je puz otprilike na istom mestu pod ruzinim zbunom, koji je najpre napupio, a zatim se rascvetao u uvek sveze i mirisne ruze. Puz se napola izvuce iz svoje kucice, ispruzi pipke i opet ih uvuce.
-Sve izgleda kao i lane. Nema nikakvog napretka.Ruzin zbun daje samo ruze i nista vise.
Prodje leto, prodje i jesen.Ruzin zbun je stalno pupio i cvetao, dogod ne pade sneg i vreme zahladi i ovlazi.Ruzin zbun se pritegnu zemlji, a puz se zavuce u zemlju.
Poce nova godina, ruze se pojavise, puz se pojavi.
- Sad ste vec staro ruzino drvo,- treba vec da promislite kako cete nestati.Dale ste svetu sve sto ste imale u sebi. Da li to nesto znaci, veliko je pitanje, i ja nisam imao vremena da o tom razmisljam. Ali je jasno da bas nista niste ucinile za svoj unutrasnji razvoj, jer biste inace dale nesto novo, nevidjeno. Mozete li da odgovorite na to? Naskoro cete se pretvoriti u goli sib!Mozete li da razumete sta hocu da kazem?
- Vi me plasite, - rece ruza, - nikad o tome nisam razmisljala.
- Vi se niste nikad mnogo bavili razmisljanjem.Da li ste se kadgod zapitali zasto cvetate i zasto bas tako cvetate, a ne drukcije?
- Ne, - priznade ruzin zbun, -veselo smo cvetale i nismo mogle drukcije. Sunce je bilo tako toplo, vazduh tako svez, napajali smo se svezom rosom i kisom, disale smo, i zivele smo. Iz zemlje crple snagu, od sunca crple snagu, dolazila nam je sreca, uvek nova i velika, i zato smo morale uvek da cvetamo.To je bio nas zivot, drukcije nismo mogle.
- Pa vas zivot je divan!- podsmehnu se puz.
- Da, divan! - Sve nam je bilo dato!- nato ce ruza, - ali vama je dato jos vise.
-Vi ste jedna od misaonih, dubokih priroda, visoko ste obdareni i zapanjicete sve.
- To mi ne pada ni na kraj pameti! - odgovori puz. - Svet me se uopste ne tice! Kakva posla ja ima sa svetom? Isuvvise sam zauzet sa samim sobom!
- Ali zar ne treba da svi mi na zemlji damo od sebe sto je najbolje drugima! Da da svako ono sto moze! Ja sam dala ruze! A vi? Vi koji ste dobili tako mnogo. sta ste vi dali svetu? Sta cete mu dati?
- Sta sam mu dao? Sta cu mu dati? Pljujem ja na svet!On ne valja! On mi se nista ne tice! Dajete samo ruze, vi nista drugo i ne mozete! Neka leskov zbun rodi lesnik, neka krave i ovce daju mleko. Svako ima svoju publiku, a ja imam svoju u samom sebi! Svet me se nimalo ne tice! - I puz udje u svoju kucu i zatvori se.
- To je tako zalosno! - uzdahnu ruza, - i pored najbolje volje ne mogu da se uvucem u samu sebe, uvek moram da izbijam, da izbijam u ruze. Lisce opada i vetar ga nosi! Ali sam videla kako je jednu od mojih ruza devojka stavila u pes,aricu, druga ruza lezi na grudima divne mlade zene, a trecu su poljubila decja usta u zivahnoj radosti. To mi je tako prijalo. To je bilo tako divno. To je moja uspomena, moj zivot.
Ruza je cvetala u svojoj nevinosti, a puz je camio u svojoj kucici, svet ga se nije ticao.
- Godine su prolazile. Puz postade zemlja u zemlji, pa je i spomen - ruza u pesmarici prosla. U basti su cvetale nove ruze, u basti su rasli novi puzevi. Oni su se izvlacili iz svoje kucice i balili - svet ih se nije ticao. Treba li da pricu procitamo ispocetka? Ona ne bi bila drukci
ja.


Andersenove bajke
Nazad na vrh Ići dole
Caki

Caki

Ženski
Broj poruka : 172
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : volim
Datum upisa : 21.01.2011

Bajka o - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 5 Icon_minitime27/10/2011, 10:44 am

PATULJAK KOD BAKALINA

Bio jednom pravi pravcati student.
Stanovao je u potkrovlju i nije nigde nista imao.
A bio je i jedan pravi pravcati bakalin.Stanovao je u kuci, u sobi,
a cela kuca je bila njegova. Kod njega je ziveo i domacin patuljak,
jer je tu svako badnje vece dobijao punu ciniju kase s velikom grudvom maslaca.
Bakalin je mogao toliko da mu da.
Jedne veceri udje student kod bakalina na zadnja vrata da kupi svecu i malo sira.
Nije imao nikog da posalje pa je zato isao sam. On dobi sta je zatrazio, plati,
i bakalin i bakalka mu klimnuse glavom i pozelese laku noc.
Bakalka je bila zena koja je umela vise nego da samo klima glavom, imala je besednickog dara.Student opet klimnu glavom i zastade citajuci list hartije u koju je bio uvijen sir.
To je bio list iscepljen iz jedne stare knjige, koja se nikako nije smela tako cepati, stare knjige pune poezije!
-Ima ovde jos toga.!_ rece bakalin. -Dao sam jednoj starici nekoliko zrna kafe za tu knjigu. Ako mi date osam novcica, evo vam ostatak.
-Hvala, _rece student, -Uzecu knjigu umesto sira.Mogu da jedem i sam hleb s maslom. Grehota je da se cela knjiga ovako iscepa. Vi ste divan covek, praktican covek, ali se u poeziju ne razumete vise od one kace.
To je bilo drsko receno, narocito prema kaci, ali se bakalin nasmeja, ai student se nasmeja, jer je on to rekao samo u sali.Patuljak se naljuti sto se jedan student usudio tako nesto da kaze za jednog bakalina, koji je bi jos i kucevlasnik i prodavao najolje maslo.
Kad se spusti noc, zatvore ducan i svi odu na spavanje, a patuljak udje u sobi i uze bakalkinu klepetaljku koja joj nije bila potrbna dok spava. To nije bila obicna kelepetaljka:
na koji bi je god predmet u sobi stavio, on bi odmah dobijao moc govora on bi odmah dobijao moc govora i mogao je da iskaze svoje misli i osecanja isto tako dobro kao i bakalka. Mogao je da govori samo po jedan predmet, i to je bilo dobro, jer bi inace govorili svi u glas.
Zatim patuljak stavi klepetaljku na kacu u kojo su bile stare novine.
- Da li je istina,- ZAPITA ON,- da vi ne znate sta je poezija?
- Kako ne bih znala!- ODGOVORI KACA,- to je nesto sto uvek stoji pri dnu novina i iseca se! Mislim da ja imam vise u sebi od studenta, a ja sam samo jedna bedna kaca prema bakalinu!
Zatim je student stavio klepetaljku na mlincic za kafu. Sto se taj tek raspricao! Pa je onda stavi na cabricu s maslom i na kasu. Svi su bili istog misljenja kao i kaca, a u cemu se vecina slaze - to se mora postovati.
- sad cu pokazati studentu! - i patuljak se pope sporednim stepenicanma u potkrovlje, gde je student stanovao. U nutra je bilo svetlo! Iz knjige je izbijao svetao zrak, pretvarao se u stablosnazno stablo, koje se visoko dizalo i sirilo grane preko studenta; svaki list bio je tako svez, a svaki cvet ljupka devojacka glava: neke ociju crnih i svetlih, druge plavih i cudno jasnih. Svaki plod je bio sjajna zvezda. A sve je to zajedno cudesno brujalo i pevalo. Takvu lepotu patuljak patuljak nije mogao nikada da zamisli, a kamoli da ju je video ili o njoj cuo.
Ion je tu stajao i virio, dogod se ova cudesna svetlost unutra nije ugasila.Student onda ugasi i svecu i leze u postelju. ali patuljak je i dalje stajao kao opcinjen, jer je jos uvek cuo neznu melodiju - PREKRASNU USPAVANKU STUDENTU.
- OVDE JE PREKRASNO! - rece patuljak,- TO NISAM OCEKIVAO! - I on stade da razmislja, pa najzad uzdahnu: - Student nema kase i vrati se bakalinu. I stigao je, u poslednjem casu, jer je kaca gotovo istrosila svu bakalkinu klepetaljku, da bi iskazala sta krije u sebi, i bas se spremala da se obrne i nastavi, kad naidje patuljak i oduze joj klepetaljku, pa je odnese opet bakalki. Ali ceo ducan _ od kase do drva za potpalu bio je tog vremena istog misljenja
kao i kaca i toliko su je postovali i toliko su joj verovali, da su, kad bi bakalin citao umetnicke i pozorisne vesti iz svojih novina, verovali da sve to dolazi od kace.
Ali patuljak nije mogao ovde dugo da se skrasi. Ne, cim bi u potkrovlju sinula svetlost cinilo mu se da su ti zraci jaka uzad koja ga vuku gore, i morao je da ode i viri kroz kljucaonicu. I tada, kao da bi oko njega zahujala neka velicanstvena snaga kakvu mi osecamo kraj uzburkanog mora za vreme bure _ i patuljak bi briznuo u plac. Ni sam nije znao zasto place, ali je u tom placu bilo neceg tako dobrog. Stjao je u hladnom hodniku dok je jesenji vetar duvao kroz tavanski prozor. Bilo je zaista hladno, ali bi patuljak to osetio tek kad se u potkrovlju svetlost ugasi i kada zvuci zamru pred hukom vetra. Uh, kako mu je bilo zima, i brzo bi zavukao dole u svoj topli kutk. Tu je bilo prijatno i udobno! A kad dodje jos i kasa sa velikom grudvom masla - e, onda je bakalin opet bio gospodar situacije.
Ali jednom usred noci patuljka probudi strahovito lupanje u prozor. Nocni strazar duvao je u rog. uzbuna! Izbio je veliki pozar.Cela ulica buktala je u plamenu. Zavlada uzas! Bakalka se tako zbunila da jwe skinula svoje zlatne mindjuse s usiju i stavila ih u dzep, da bar nesto spase. Bakalin potrca da pokupi svoje hartije od vrednosti, a sluzavka zgrabi svoj svileni ogrtac koji je kupila, jer je imala zasta. Svako je hteo da spase ono za sta je mislio da je najvrednije pa je to mislio i patuljak. U nekoliko skokosva bio je u potkrovlju, u studentovoj sobi. Stydent je stajao sasvim mirno kraj otvorenog prozora i posmatrao pozar. Patuljak zgrabi sa stola cudesnu knjigu, stavi je u svoju crvenu kapu i steze je oberucke.
NAJVECA DRAGOCENOST U KUCI BILA JE SPASENA. On pojuri napolje, pa na krov, pope se na odzak i sede na njega osvetljen plamenom. S obe ruke cvrsto je drzao svoju crvenu kapu u kojoj je bilo blago. Sada je znao kud ga srce vuce, kome pripada.
Ali, kad se pozar ugasi, patuljak se zamisli: " Podelicu svoju ljubav na obe strane! " odluci on." Ne mogu, savim da napustim bakalina - zbog kase!"
I to je bilo sasvim ljudski. i mi ostali odlazimo bakalinu _ zbog kase .


ANDERSENOVE BAJKE

Nazad na vrh Ići dole
Nella_broken_hart

Nella_broken_hart

Ženski
Broj poruka : 434
Godina : 28
Location : Beograd
Datum upisa : 05.07.2011

Bajka o - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 5 Icon_minitime27/10/2011, 12:59 pm

ZLATNA JABUKA
Nekada davno imao otac tri sina. Najstariji i srednji su bili pametni dok je najmladji, Jank, bio glup ali vredan i dobar u dusi. Posto nije mogao da pomaze ocu u trgovini i u vodjenju kuce poslase ga u svet da nadje svoju srecu. Tako je Jank putovao preko brda i dolina dok ne dodje u neko selo. On odluci da tu ostane neko vreme i poce traziti posao... Pokusavao je ali su ga svi seljaci odbiljali jer je bio glup... Najzad mu jedan starac ponudi posao.

Starac: Slusaj mladicu... Ja imam jednu livadu i na njoj su tri plasta sena. Tvoj je posao da ih sacuvas od lopova za vreme noci. Mnogi su pokusavali pre tebe ali nisu uspeli, nek ti je sa srecom. Evo ti malo hrane da ne budes gladan i uzmi ove vile da se imas cime braniti.

Jank zahvali starcu za ukazano poverenje pa podje na livadu. Dok je isao zaustavi ga mala misica pa ga upita kuda ce. Jank joj sve fino isprica kako ide da cuva seno i zasto je napustio kucu a misica mu rece da ce mu pomoci jer niko nije bio tako ljubazan prema njoj kao on. Jank joj se zahvali a misica rece:

Misica: Kada stignes na livadu i kad padne mrak lezi na srednji plast sena i to licem na dole da ne vidis sta se desava oko tebe. I sta god da cujes nemoj se pomerati ni pustati seno. Doci ce tri divlja konja da jedu, malo ce te ritati ali ti izdrzi sve to i oni ce u ponoc otici.

Jank je poslusa i uradi sve kako je misica rekla. Kad pade noc stvorise se tri konja, jedan beli, drugi mrki i treci crni, i pocese jesti seno. Kad su svo seno pojeli pocese da grickaju Jankovu odecu i tacno u onoc nestadose. Jank se umorio od svega ovoga pa je ubrzo zaspao.
Ujutru dodje starac da pogleda da li je seno sacuvano i iznenadi se kad vide da je Jank jos uvek ziv i zdrav. Upita ga kako je prosla noc i Jank rece da je bilo sve u redu.

Predvece dodje misica kod Janka i rece mu da ce se sve isto desiti kao prethodnu noc, da ce doci tri konja da jedu seno, da ce ovog puta biti agresivniji i da ce vise da mu kidaju odecu ali da se on ni tada ne mice i da ce u ponoc sve prestati i on ce opet ostati ziv.
Tako i bi... Kad dodje kasna noc stvorise se tri konja i bas kao sto misica rece pocese da jedu seno i da se ritaju i grizu Jankovu odecu. On sve to izdrza i tacno u ponoc konji nestadose... Jank opet zaspi iscrpljen od borbe. Sutradan ujutru dodje starac i kad vide da je Jank dobro zadovoljno se osmehnu i protrlja ruke.

Trece veceri opet dodje misica kod Janka i rece mu da se popne na drvo koje je raslo blizu ona tri pasta sena i da sa njega skine bic. Misica rece da ce i veceras doci ona tri konja i da ce biti teze nego prosla dva puta, mnogo teze. Rece mu da ce konji pokusati da ga zbace sa srednjeg plasta sena ali da on ne sme da im dozvoli da pridju plastu, da se brani nicem i da ce u ponoc sva tri konja nestati kao i ranije.

Tako se i desilo, konji su se pojavili i pokusavali da pridju srednjem plastu ali ih je Jank tukao bicem tako da nisu uspeli ni da pridju plastu a kamoli da jedu seno sa njega. U ponoc konji neastadose a Jank umoran leze na seno i zaspi.
Rano ujutru dodje starac i vide cuda - Jank je sacuvao svo seno opet ali se plast sena pretvorio u suvo zlato. Seljak se zahvali Janku i htede da mu da zlata da ponese ali Jank mu zatrazi samo malo hrane za put. Starac mu ipak napuni dzepove zlatom i rece mu da ce mu to biti dovoljno da placa sebi prevoz i hranu. Jank se zahvali starcu i podje na put. Samo sto je izasao sa livade zacu misicin glas:

Misica: Cekaj me, hocu i ja sa tobom. Ako me povedes sa tobom pomagacu ti savetima kao do sada.
Jank: Dogovoreno.
Misica: Idemo preko mora, moras uhvatiti brod. Kada stignemo u drugu zemlju ljudi ce poceti da te zapitkuju svasta a ti samo odgovaraj recima "funk" i "fonk". Nista drugo ne progovaraj.
Jank: U redu, to je lako.

Kad stigose bas kao sto misica rece razni ljudi krenuse prema Janku, prvi bese cvecar koji je imao veliko imanje. On upita Janka da li zna da okopava i sadi i da li hoce da radi za njega Jank odgovori sa "funk" i "fonk". Cvecar ga povede sa sobom i objasni mu kako da radi na plantazi cveca. Jank ga je pazljivo saslusao i radio kako je cvecar kazao. Ubrzo je cvece koje je Jank posadio i gajio procvetalo i najlepse je mirisalo na celoj plantazi.

Jednog dana dodje cvecar i rece Janku da ce ga nagraditi i postaviti da radi u posebnoj basti jer je sve do tada obavio odlicno. Jank poce da radi na najboljem delu zemlje... Misica ga je sve vreme savetovala kako da okopava, djubri i zaliva cvece pa Jankov vrt postade najlepsi na celom posedu. Za to cu kralj i dodje jednog dana da poseti Jankov vrt. Kako se odusevio predivnim i mirisljavim cvecem kralj odluci da povede Janka da radi u dvorskom vrtu. On zapita Janka da li hoce da radi na dvoru i da li ume da radi i bolje od ovoga a Jank odgovori sa "funk" i "fonk"... Jank spakova svoje stvari, pozdravi se sa cvecarom i ode sa kraljem u dvor.

Kralj je imao prelepu cerku, princezu, koju je hteo da uda pa je jednog dana sazvao sve najvece junake kraljevstva na izbor mladozenje. Takodje pozva i Janka da dodje na izbor... Kada se skupise junaci princeza izadje na prozor svojih odaja i rece da ce baciti jabuku pa kome jabuka padne na glavu za tog ce se udati. Na iznenadjenje svih jabuka pade na Jankovu glavu, svi mu cestitase a on odgovori sa "funk".

Princeza se razocarala sto je jabuka pala na Jankovu glavu ali je morala da odrzi obecanje. Ubzro se posle tog dana odrzalo i vencanje i Jank posta princ. Princezi je pored toga sto je glup puno smetalo i to sto joj je na sve odgovoarao sa "funk" i "fonk"... Proslo je nekoliko godina a nista se nije promenilo. Najzad kralj rece svojoj cerci da se nesto mora promeniti i rece da ce zapoceti rat i da ce Janka poslati da predvodi njegovu vojsku pa ce ga neprijatelj ubiti u borbi.

Ne prodje ni mesec dana, kralj pozva Janka i objasni mu kako je poceo rat i da zeli da princ predvodi vojsku. Jank odgovori sa "funk", pokloni se i ode. Kad je krenuo u bitku kraljeve sluge mu dovedose konja koji je bio spor i slab i dadose mu los mac. Samo sto oni odose dodje misica i rece mu da odjase iza jednog grma gde ga cekaju dobar konj i mac. Jank to ucini, uze konja i mac i odjaha u bitku... Kad je pocela bitka Janka odmah napadose neprijatelji jer je bio na celu vojske ali se on uspesno borio a kad dodje podne truba oznaci kraj bitke. Jank ode do onog grma i uze nazad loseg konja i los mac pa ode nazad u dvor. Proslavise pobedu u jelu i picu a kad bese vreme da se podje na spavanje kralj rece Janku da zeli da on i sutra predvodi vojsku u bitku. Jank odgovori sa "funk" i ode da spava.

Sutradan Jank dobi jos losijeg konja i zardjali mac nego prvog dana ali mu opet rece misica da ode iza grma, da ga tamo cekaju dobar konj i mac. Jank poslusa, ode iza grma, uze konja i mac i ode u bitku. Kad je pocela bitka Janka odmah napadose neprijatelji jer je bio na celu vojske ali se on uspesno borio i celu neprijateljsku vojsku je sam porazio a kad dodje podne truba oznaci kraj bitke. Jank ode do onog grma i uze nazad loseg konja i zardjali mac pa ode nazad u dvor. Proslavise ponovo pobedu u jelu i picu a kad bese vreme da se podje na spavanje kralj rece Janku da zeli da on i sutra predvodi vojsku u bitku. Jank odgovori sa "funk" i ode da spava.

I treceg jutra Janku dadose loseg konja, jos losijeg nego prethodna dva i mac toliko zardjao da se nije mogao koristiti ali opet dodje misica i rece mu da ode iza grma, da ga tamo ceka najbolji konj koji postoji i najboji mac ikada iskovan i zavoj kojim moze previti ranu ako bude ranjen. Jank poslusa, ode iza grma, uze konja i mac i ode u bitku. Kad je pocela bitka Janka odmah napadose neprijatelji jer je bio na celu vojske, on se uspesno borio ali je neprijatelj uspreo da ga rani. Jank onda uze onaj zavoj, previ sebi ranu i nastavi da se bori dok ne pobedi neprijatelja. Posle bitke Jank ode do onog grma i uze nazad loseg konja i zardjali mac pa ode nazad u dvor. Proslavise ponovo pobedu u jelu i picu a kad bese vreme da se podje na spavanje kralj posla Janka kod doktora da mu ranu previje. Jank nije znao da je doktoru naredjeno da mu u ranu sipa otrov, ali od onog zavoja je rana vec zarasla pa doktor nista nije mogao da ucini. Jank onda ode da spava ali pre nego sto je zaspao dodje misica i rece mu da ne sme zaspati vec da u ponoc ode u stalu. Jank rece da hoce i misica ode...

Jank umalo nije zaspao, ali kad otkuca ponoc on brzo skoci iz kreveta i otrca u stalu. Tamo su se pojavila ona ti konja koja su jela seno, a Jank uze noz i raspori ih jer mu je misica rekla da to uradi. Iz konja izadjose ljudi, covek, zena i prelepa devojka. Jank se uplasio svega toga, pobegao nazad u dvor i legao da spava...

Sutradan ga probudi sluga i rece mu da ga ceka kocija ispred dvora. Jank ga upita ko ga ceka a sluga kad vide da Jank prica ostade u cudu. Jank ode do kocije... Ispred kocije ga je cekala devojka koja ga zamoli da sa svojom zenom podje sa njima. Jank i princeza udjose a nakon kratke voznje dodjose u prelep zamak. Tamo su ih svi lepo docekali... Odveli su ih u ogromnu salu gde je stajao veliki sto pripremljen za svecani rucak. Ubrzo dodjose knez, kneginja i njigova cerka... Oni rekose Janku da su oni ono troje koje je prethodnu noc oslobodio, da si oni bili zacarani.

Uzivali su u jelu i picu do uvece a onda se Jank i princeza vratise u dvor kod kralja i ostadose zauvek dobri prijatelji i susedi sa Knezom i Kneginjom.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Bajka o - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Bajka o   Bajka o - Page 5 Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Bajka o
Nazad na vrh 
Strana 5 od 5Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Ponešto i za klince - piše se u temama ispod naslovne :: Bajke-
Skoči na: