Poručujem ti pesmom

Broj poruka : 524 Datum upisa : 17.04.2008

I kad ti bleda ,na rastanku,
poželeh
Laku noć,
uzdahnuh za nas oboje:
Smrti, da li ćeš doć?!

Broj poruka : 524 Datum upisa : 17.04.2008

Korijen s krilima

Dugo sam letio u prazno.
Treba na zemlju stati.
Uspravno iz nje rasti.
Uspravno umirati.

Ptice su šumi krila,
a šuma pticama korijen.
List ne leti od sebe,
on biva olujom gonjen.

Pod zemljom i u zraku
u isti mah drveće živi.
Drvo je most što diše
izmeđ mrtvih i živih.

I kada ogole grane,
cvrkut ih zazeleni.
Ja ništa rekao nisam:
to jesen šumi u meni.

Gost

KAD NEMAMO NIŠTA OSIM LJUBAVI
(Quand on a que l'amour)

Kad nemamo što podeliti
na dan dugog putovanja
osim velike ljubavi
kao što je naša

Kad imamo samo ljubav
ti i ja , ljubavi moja
od radosti blista
svaki sat, svaki dan

Kad nemamo nikakvo drugo bogatstvo
da ispunimo obećanja
već samo ljubav
i večno verovanje u nju

Kad imamo samo ljubav
da ostvarimo čuda
i prekrijemo suncem
ružnoću predgradja

Kad imamo samo ljubav
kao jedini razlog
kao jedinu pesmu
kao jedini spas

Kad imamo samo ljubav
da siromahe i probisvete
odjenemo zorom
u svilene ogrtače

Kad poput bezazelenog trubadura
nudimo samo ljubav
u molitvi da bismo ublažili
zemaljske nedaće

Kad imamo samo ljubav
da poklonimo onima
kojima je jedini smisao borbe
traženje svetlosti

Kad imamo samo ljubav
da trasiramo put
i pobijedimo sudbinu
na svakom raskrsću

Kad imamo samo ljubav
za pregovore s topovima
i ništa osim pesme
da nadglasamo bubanj

Tada ćemo iako nemamo ništa
osim snage da volimo
steći prijateljstvo
celoga sveta.

Jacques Brel

Gost

ŠUTNJA TVOJA JE ZVJEZDANA ,TAKO DALEKA I JEDNOSTAVNA.(P.Neruda)

Dođeš mi kao kap rose
na žednim usnama
pomisao na tebe
krijepi dušu moju
nestaješ..prizivam te
dolaziš..ostaješ
ima te svugdje
u snovima i javi
usidrene naše misli
moje na tebe
tvoje na mene
nikakve oluje ni bure
ne mogu odvezati sidra
ljubav naša
sve prepreke ruši
ti si mi u srcu i duši
kada poželim reći ću ti
odvedi me negdje
negdje gdje ćemo biti sami
gdje ću bez straha
moći..pogledati tvoje oči
negdje gdje ljubav prebiva
negdje gdje samo
nježnosti ima
želim te zagrliti jako
želim te ljubiti
nježno polako
bez žurbe i straha
od jutra do mraka
odvedi me! :sunny:

Gost

Pjesma o smrti

Tužno je danas nebo, tužno ko raspuklo zvono.

Po ulici teku, kao po kanalu: kiša, ljudi, kočije i tmina.

Melodija smrti kaplje u tišini otrovnih tišina

Na naše tijelo umorno i bolno.

I to je Ono:

Pjesma smrti blista, ko prizma u sedam boja,

I pogled kroz prizmu puca nekud daleko van,

Gdje nema razbitih zvona, gdje se ne pišu pjesme,

gdje je svjetlo, ko san,

daleko nekud van!

O, Pjesmo Smrti blistaj, ti si prozor čudan

U neznane daljine

I šareno staklo za sve nas i za me!

Ti si traka svjetla u praznini tame!

I ja bih htio da to uvijek bude

I nikad ne mine

Da mi vječno bivaš prozor u daljine!

Miroslav Krleža

Naslov: Re: Poručujem ti pesmom 20/9/2008, 5:23 pm

Čudni su puti sudbine naše
ponekad isprepletani
iscrtani
u sitne detalje
ponekad prazni i sami.

Znaš li koji put
vodi do mog oka
do moje duše?

____________________________________________
Možda su moji snovi suviše jaki i veliki da bi bili deo ove stvarnosti..
a možda je i ova stvarnost samo mali delić mojih snova...
Poručujem ti pesmom - Page 3 2pqs0tj

Broj poruka : 524 Datum upisa : 17.04.2008

Na sve spremna budi

Na sve spremna budi. U noći nekoj
kao devojčici pričaću ti bajke i skaske.
Drugi put ću zaželeti da odem daleko, daleko.
Do Aljaske.
Nekad jednostavno neću ti doći
i na stolu uzalud čekaće me tvoje ruke i čaj.
U društvu s brezama šetaću u noći
a ti ćes misliti da je zauvek prošao naš maj.
Na sve spremna budi. Na smeh i na suze.
U životima našim tek prvi čin je gotov.
Da bih bio muzej, ako želiš da budem taj muzej,
prethodno moram da budem Ljermontov.
Prethodno moram da ti napišem stotine ovakvih
redaka,
jer u stihu ništa se drugo i ne dešava sem ljubavi
i vere.
Tako je bilo u doba predaka,
tako će biti i hiljadu godina posle naše, posle tvoje
i moje ere.
Pa, ipak, na sve spremna budi, jer zajedno nam je
i da čekamo i da spavamo,
da strahujemo za sunca, za srne, za snove.
Preostaje nam još toliko toga, a u našim glavama,
na žalost, mesta nije samo za stihove.
Nekad možda neću ni primetiti bore na tvom licu,
ni bele epolete snega na tvojim ramenima kad udješ
s ulice.
Nekad tvojim ćerkama zaboraviću da ispričam
"Snežanu" i "Crvenkapicu"
i četiri zida naše sobe učiniće ti se kao četiri
beznadežna zida tamnice.
Ponekad pomislićeš da odumirem, kao država,
ni Danton, ni Hajne, ni Goran,
i to ja, koga si za besmrtnog držala,
na koga sam i sam bio ljubomoran.
Na sve spremna budi, na psovke i na madrigale,
na suze i na pisma što preklinju i prete,
ali ruke koje su mi se jednom predale,
te ruke su svete!

(Izet Sarajlić)

Gost

Soneti

Kad od Fortune prezren i od ljudi,
Tuzi izgnanstva posve sam se predam,
I gluhi svod mi muči krik iz grudi,
I kunem sudbu i sam sebe gledam -
Kao taj želeć bogat bit, pun nade,
Lijep kao onaj, s krugom prijatelja,
Da vješt sam i da znam što drugi znade,
Bez svega što je radost mi i želja,
Ipak se tebe, prezirući žiće,
Sjetim, i tad mi zanos što me hvata,
Ko ševa koja s mrkog tla dok sviće
Diže se, himnom slavi rajska vrata:
Jer tvoja ljubav takvo mi je zlato,
Da s kraljem ne bih mijenjao se zato.

***

Slikara moje igrahu se zjene
Stavivši lik ti na mog srca platno;
Tijelo mi rub je da mu okvir djene,
A perspektiva umijeće je zlatno -
Jer kroz slikara vidiš način kojim
Slikana vjerno ta je slika što je
Još u dućanu u grudima mojim,
Kom okna zjene ostakliše tvoje;
Očima, gle, poslužile su oči: -
Moje tvoj lik naslikahu, a zjene
Tvoje su okna grudi mi gdje toči
Sunce se, da te promatra kroz mene:
Vid vješt je, al naslikat mu je znano
Tek to što vidi, srce mu je strano.

***

Nisam ja onaj pjesnik kojem treba
Lažna ljepota da mu teče stih,
Koji za ukras sve urese neba
Uzima, u njem da opjeva njih,
S mjesecom, suncem, zemljom, morskim dnom,
Travanjskim cvijećem i svim što svod plavi
Dragocjeno u plastu krije svom.
Iskreno, ko što ljubim, pišem ja,
Stog dragi moj je, znajte, lika krasnog
Kao i mnogi, iako ne sja
Nalik na zlatne svijeće s neba jasnog:
Drugi svom stihu mogu laž dodavat;
Ja ne hvalim, jer ne mislim prodavat.

***

Što ti je imaš, nije sve zlo moje,
Premda je vrlo voljeh, mogu reći;
Što ona ima tebe bol mi to je,
Gubitak što će najdublje me peći.
Prekršitelji, pravdam prijestup vama: —
Voliš je jer znaš da je volim i ja,
I zbog mene te ona tjera sama
Da snubiš je, to zbog mene joj prija.
Izgubim li te, sva je ljubav njena,
Izgubim nju li, s njom ćeš i nju steći:
Ja sam sam, skupa vi, i tog mi trena,
Zbog mene, križ taj stavljate na pleći.
Ali gle: jedno nas smo dva, to znamo.
- Ah! ona dakle ljubi mene samo!

***

Da kažem, da si poput ljetnog dana?
Ti više imaš dražesti i milja;
Pupoljke majske vihor kida s grana,
A ljetno vrijeme prekratko je zbilja.

Prevrelim kadkad nebo sjaji okom,
A često opet pomućeno sja,
I lijepo sve zastranit kadkad zna.
Il slučajem, il stalnim svijeta tokom.

Al tvoje ljeto cvast će kroz vremena,
Izgubit neće nikada ljepotu,
A smrt se neće hvalit, da si njena,
Kroz vječnost ti ćeš ostat u životu.

Dok ljudi dišu i dok oči sjaje,
I ovo živi, život tebi daje.

Viljem Sekspir

Gost

Nad svakim izvorom mač

Krmeljavi iznutra i izvana,
ponekad ne vidimo ni ognja
koji u nama izgara i
ne sjećamo se koraka
kojima se od sebe udaljismo
dok su,možda,sve obale cvale cvjetnije
od one za kojom se tako žudno čeznulo.

A što će biti od nas,kad
toliko brvna tek dolaze i
nad svakim izvorom mač obješen!
Pa kao da uzalud vatre gore
svuda uokrug.Sve nas to više
u sumraku što vodi nas do pustinje.

Jer:kad će se,već jednom,jasno spoznati
kako je opasna igra s mesom vlastitim
što se s nama vuče uz rub putanje!
Kad se na koncu,i vješala pokažu
na koja će,jednom,
na bilo koji način
(na postelji ili bilo kako)
vješati jednako i žive i mrtve
Janko Bubalo

Gost

Kad nas opominju ptice

To zaista ne znam:da li si ikad
pokušavao zatvoriti izvore
i da li ti se tad,ko i meni činilo
da se nešto neponovljivo događa:
najpre počneš se utapati
u svome ponoru,a
onda vode odasvuda provale
i ruke se same u sebe povuku
dijeleći prazninu ko svoje darove.

Ptice mi se tada učine najmudrije,
svaka nas dobrohotno na nešto opominje:
podigni haljinu,kažu,i ne daj
da vode neproročke u vaša gnijezda ulaze
jer,nije se lako klanjati svom nestanku.
I,vode su dobre
samo,kad slobodno izviru pa
pokraj nas,same,u nedogled prolaze.
Janko Bubalo

Gost

Ptice u prozoru

Jutros sam,dok su sjene još spavale
(sjene nas često varaju!)
gledao srce u prozoru
a vidio sam pticu,kako sama
sebe ispituje:kaži mi,ptica će
zašto je žeđ najljuća
kad se najviše popije?Meni je jasno
a da li ste i vi naučili:
kako je teško podizati stopala
kad tutnjava s onu stranu dolazi
i kako je odsutno
dati pravac jedrima
kad lađa ispred svog Uvira prolazi.
moje mi srce,moja mi ptica govori:
nategni uže,
razmakni grane,pa
smiri vode i
gledaj Svjetionik
čiji zraci dopiru najdalje
s onu stranu Obale.I,idi za svjetlom
čija svjetlost pred sjenom ne zavire
Janko Bubalo

Broj poruka : 524 Datum upisa : 17.04.2008

Zasto tvoj mali smijeh
ne moze da se sije
po oranjima crnim;
da klija i zrije,
da zrni
poput psenice?

Tada bih na slapovima mojih vena
sagradio vodenice
i postao mlinar vjecito prasnjav
od tvoga smijeha?

Naslov: Re: Poručujem ti pesmom 11/10/2008, 9:55 pm

Kada sklopim oči,
znajte da gledam
jer sumraka moga
prošli su dani
I putešestvije moje
nastavljam dalje
bez zastanka i pratnje.

Sad pruži mi ruku
i srce ću ti otvoriti
jer oprost pružih
i znanom i strancu
ali misliju svojih
pazi pute
jer čitaću ih
i noću i danju.

____________________________________________
Možda su moji snovi suviše jaki i veliki da bi bili deo ove stvarnosti..
a možda je i ova stvarnost samo mali delić mojih snova...
Poručujem ti pesmom - Page 3 2pqs0tj

Gost

Poruka u mramorje prispjelom

Tek što si pošao izgubio si se već na tom kratkom putu
traganja
Kroz drevna granja i davne paprati i prti
Uz neka laka i plitka vaganja
O prošloj slavi i stravi
No čim odmače pun sebe i o sebi
Jer snebi se prestrašen od jednog smrtnog brijega
Ti opet nevoljan stiže na drugi brijeg neumitne smrti
Mada od te teške misli kako su
Kroz mećave crnog snijega
Umirali ili svisli
Prezadovoljan sobom

I bježa ti
I stalno
Bijega

Zalutalom među upitnicima ovih biljega
Sada ti koljeno drhti i lede ti se prsti
Jer

Povratka više nema
I dalje ceš¡ tako beznadno ići
I stići od bola do bola što se za te sprema
Kao nagrada za saznanje o spasenju i propasti
Od krika do krika koji se penje sa visa ka visu
I ići ćeš tako i nećeš da se vratiš dok ne shvatiš
Da svi glasovi ne bjehu u ovome davorju

Da svaka sudba huda ne dobi svoj biljeg u mramorju
Ostaćeš klet i uklet u ovom bijelom mramornom gorju
Sve dok ne shvatiš da mrtvaci mnogi sahranjeni još nisu
Sve dokle ne shvatiš da i mrtvaci u smrti od davnina
nejednaki su

MAK DIZDAR

Gost

Gost

Nepoznati pjesnik

(Izrael, oko 4. stoljeća prje Krista)

Zaručnica

Što je jabuka
među šumskim stablima,
to je dragi moj među mladićima,
bila sam željna hlada njezina
i sjedoh:
plodovi njeni slatki su grlu mome.
Uveo me u odaje vina
i pokorio me zastavom ljubavi.
Potkrijepite me kolačima,
osvježite me jabukama,
jer padam
bolna od ljubavi.
Njegova mi je lijeva ruka
pod glavom,
a desnom me grli.
Kćeri jeruzalemske, zaklinjem vas
srnama i košutama poljskim,
ne budite, ne budite ljubav moju
dok sama ne bude htjela!

Zaručnik

Srce si mi ranila, sestro moja,
nevjesto,
srce si mi ranila
jednim pogledom svojim,
jednim samim biserom kolajne svoje.

Kako je slatka ljubav tvoja,
sestro moja nevjesto!
Slađa je ljubav tvoja od vina,
a miris ulja tvojih ugodniji
od svih mirisa.

S usana tvojih, nevjesto, saće kapa,
pod jezikom ti je med i mlijeko,
a miris haljina tvojih
kao miris libanski.

Ti si vrt zatvoren, sestro moja
nevjesto,
vrt zatvoren i zdenac zapečaćen...

Zaručnica

Dragi je moj bijel i rumen,
istiće se među tisućama.
Obrazi su njegovi kao lijehe
mirisnog bilja,
kao cvijeće ugodno,
usne su mu kao ljiljani
iz kojih smirna teće.
Ruke su mu zlatno prstenje
puno dragulja,
prsa su njegova kao čista bjelokost
pokrita safirima.
Noge su mu stupovi od mramora
na zlatnom podnožju.
Stas mu je kao Liban,
vitak poput cedra.
Govor mu je sladak
i sav je od ljupkosti.
Takav je dragi moj, takav prijatelj moj
o kćeri jeruzalemske!

Zaručnica

Stavi me kao znak na srce,
kao pečat na ruku svoju,
jer ljubav je jaka kao smrt,
a ljubomora tvrda kao grob.
Žar ej njezin žar vatre
i plamena Jahvina.

Mnoge vode ne mogu ugasiti ljubav
niti je rijeke popiti.

Zaručnik

Tko je ova koja dolazi
kao što zora sviće,
lijepa kao mjesec, sjajna kao sunce,
strašna kao vojska pod zastavama?

Gost

Naša tajna

O tebi neću govoriti ljudima.
Neću im reći da li si mi samo
poznanik bio, ili prijatelj drag;
ni kakav je, ni da li je
u našim snovima i žudima
dana ovih ostao trag.

Neću im reći da li iz osame,
žeđi, umora, ni da li je ikada
ma koje od nas drugo volelo;
niti srce naše
da li nas je radi nas
ili radi drugih
kadgod bolelo.

Neću im reći kakav je sklad
oči naše često spajao
u sazvežđe žedno;
ni da li sam ja ili si ti bio rad
da tako bude -
ili nam je bilo svejedno.

Neću im reći da li je život
ili od smrti strah
spajao naše ruke;
ni da li zvuke
smeha voleli smo više
od šuma suza.

Neću im reći ni jedan slog jedini,
šta je moglo, ni da li je moglo nešto,
da uplete i sjedini
duše naše kroz čitav vek;
ni da li je otrov ili lek
ovo što je došlo
onome što je bilo.

Nikome neću reći kakva se
zbog tebe pesma događa
u meni večito:
da li opija toplo
kao šume naše s proleća;
ili tiha i tužna
ćuti u meni rečito.
O, nikome neću reči
da li se radosna ili boleća
pesma događa u meni.

Ja više volim da prećutane
odemo ona i ja
tamo gde istom svetlošću sja
i zora i noć i dan;
tako gde su podjednako tople
i sreća i bol živa;
tamo gde je od istog večnog tkiva
i čovek i njegov san.

Desanka Maksimović

Broj poruka : 29 Godina : 45 Datum upisa : 18.07.2008

Necu da odem ovom stazom
Na kojoj vene uvelo lisce:
Tu je na svakom koraku
sve dublja,sve maglovitija jesen.
Navraticu tamo gde je zeleno,na izvor
Oko kojega cvetaju bojom neba
Nevini nezaboravci
I secanje u tisini trazi tvoje ime.

Gost

Broj poruka : 29 Godina : 45 Datum upisa : 18.07.2008

Tebi
koji nikad nećeš
saznati sve moje tajne
napisaću ovu pesmu
a možda već sutra
misliću drugačije.
Tebi
što ne slutiš
ljubav moju
i nemir moj
jer te ne dotiče tuga moja.
Tebi
što kroz dan
prolaziš zatvorenih očiju
šapućem reči ljubavi
mada ih ne osećaš.

Naslov: Re: Poručujem ti pesmom 1/7/2009, 9:24 pm

Samo kad bi znao koliko mi nedostajes,
koliko sve prazno bez tebe je.
Svi su oko mene,
a ja sam sama.
Nikoga ne vidim,ne primecujem
jer ja zelim tebe,
samo ti mi mozes ispuniti svaki tren,
samo kad si tu ja postojim.

Naslov: Re: Poručujem ti pesmom 11/9/2009, 9:16 pm

Gorke su reci
jos gorci ti si,
sada otvaram oci
i vidim ko si.
Taj ukus
veciti trag ostavlja.
U venama krv
vise nije,
vec ledena kisa snova.
Nisam vise tvoja
na pijedastolu bola
i znaj da
ove reci pise
dusa moja.
Jednoga dana
zaustavices se
kraj nebeskog izloga
ispunjenih snova.
Pozeleces lutku
ociju jarkih
poput groma,
i znaces da
nisam vise ona.
Kise ce tada
potopiti dusu od kamena
i ostaces tu
kraj svog
neispunjenog sna.
ove reci
ne pisem ja
vec dusa moja...

____________________________________________
Možda su moji snovi suviše jaki i veliki da bi bili deo ove stvarnosti..
a možda je i ova stvarnost samo mali delić mojih snova...
Poručujem ti pesmom - Page 3 2pqs0tj

Broj poruka : 0 Datum upisa : 30.08.2009

Sreli smo se
negdje
između svjetova
u malom prolazu
gdje
sudbine se ukrštaju
u vremenu
kada svemir utihne
da se
šapati duša čuti mogu

Jovica Letić

Naslov: Re: Poručujem ti pesmom 6/10/2009, 9:39 pm

Ovo je kraj
sve sto je od nas ostalo
da, to je kraj
ko da nas nije ni bilo

Ova ljubav gori
kao cigareta
ova drama je
bez sretnog zavrsetka

Broj poruka : 81 Godina : 49 Datum upisa : 30.10.2009

Ponekad ne znam sta da kazem!

Ponekad znam, ali ne znam kako!

Ponekad pozelim cak i da te slazem a to tek sama neznam kako..

Ponekad pozelim da si deo mene,ma sta pricam ti to vec jesi!

Ponekad pozelim da si kraj mene,opet gluposti jer uvek to zelim..

Ponekad pozelim svasta da uradim..

Ponekad kazem da te volim..

Ponekad pozelim samo da te ljubim, ali ponekad imam osecaj da te gubim!

Tada samo pozelim da me zagrlis crvsto,da me ne pustas iz narucja,

da ne mislim nista,da se desi cudo..

Jer znas.. znacis mi neverovatno puno..!

Broj poruka : 333 Datum upisa : 23.04.2008

Ove igre nisu vise krotke
U svakoj trazim prolaz
i necije oci

Ove igre ratnicke
malo me plase;
igraj se samnom
na stari nacin

Ja da zmurim
ti da pogadjas
cije su usne sladje
i oci;cije su tamnije

Ove igre ne prepoznajem
Nauci me da znam da ostanem
U igri sam radosna i dete bezmalo

Sacekaj da porastem
do neba il prvoga hrasta
U prolece,prolece...

N.

Naslov: Re: Poručujem ti pesmom 5/8/2010, 11:28 pm

Šutljiva ljubav

Kad bih te mrzila mržnju bih ti dala
Riječima zvučnim, sigurnim i jasnim,
No ja te ljubim, ljubav ne bi stala
U ljudski govor, sjenovit i glasni.

A ti bi htio čuti jecaj boli;
Iz tako mračnog bezdana on se digne
Da njegov vreli mlaz svu snagu proli
Još prije nego do mog grla stigne.

Ja ribnjak sam do vrha napunjeni,
A čini ti se vodoskok sam spori,
I sve je samo šutnja i bol meni
Svirepiji, od same smrti gori!

Gabriela Mistral

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...

Naslov: Re: Poručujem ti pesmom 26/2/2011, 3:44 pm

Na pola puta

Hej, mnoge sam vatre lozio
i mnoge vode zamutio
nosen srecom i zlom
i da znas, tri sam banke potrosio
a da nisam ni slutio
da sve to tek prohuji s vihorom
jednom zauvek

Hej, gde su sad oni klikeri
tresnje sa periferije
sveske iz sestog be
gde su sad svi gimnazijski sminkeri
prve studentske ferije
i ceznjiva pisma iz armije

Ref.
I vidis, vec sam tu
na pola puta, sve je dim
i fotografije, od vremena izbledele
i vidis vec sam tu
na pola puta, sad mi trebas ti
budi vodic moj kroz mutne predele

Hej, cudne staze do uspeha
cvrsta vera u drugove
sve je to varljiva stvar
i sad ako postoji uteha
ja nisam prastao dugove
i svakom sam vratio isto bar

Ref.

Hej, sada znam gde sam gresio
i gde sam, na zalost, bio gad
a gde, na zalost, ne
i da znas, sve sam rebuse resio
ali ipak se ponekad
jos zaletim na vetrenjace

Djole Balasevic

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Poručujem ti pesmom - Page 3 185499fkwlunybl0

https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....

Naslov: Re: Poručujem ti pesmom 1/3/2011, 2:53 am

Pitaju me za tebe
a ja cutim
na kojem boku
spavas pomislim

Pitaju me za tebe
a ja stavljam
ruke u dzepove
i osjecam

Refren
Budis se i oblacis
bijelu haljinu
za novu godinu
i odlazis sa njim
odlazis s njim
e da te bogdo ne volim

Pitaju me za tebe
a ja cutim
na kojem boku
spavas pomislim

(Bjelo dugme)

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Poručujem ti pesmom - Page 3 185499fkwlunybl0

https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....

Naslov: Re: Poručujem ti pesmom 2/3/2011, 12:57 pm

Nisam ti nikada rekla
ali toga dana padala je ljubicasta kisa.
Visibabe su gledale na gore
I mirisalo je na cimet.
Nisam ti nikada rekla,
ali godina je dobila smisao,
shvatila sam da je lepo
sto sat ide unapred.
Suza iz oka postala je biser
a reci su se same slagale.
Nisam ti rekla
a shvatio si.
Ljubav moze da se dodirne,
ovde u grudima.
Da se procita
u ocima .
Da minut postane vecnost
i traje, traje...
Nisam ti rekla da od toga dana
moji snovi imaju smisao
moj zivot usmerenje,
moj osmeh lakocu
i buducnos sigurnu ruku.
Nisam ti rekla
ali ti to znas.
Jedino sa tobom mogu da disem,
Jedino sa tobom mogu da volim.
Jedino sa tobom mogu da zivim.

Naslov: Re: Poručujem ti pesmom 4/3/2011, 11:13 am

ČEKANJE

Koliko je sreće u časima ovim,
Kad se mjesec rađa na plavoj visini,
Kada slavuj pjeva negdje u daljini
I razgara srce plamenima novim!

Ovdje drvlje staro duge sjenke baca,
U našoj rijeci brdo se ogleda;
Dođi, jer mi srce više mira ne da -
Ja sam žedan, draga, tvojih poljubaca.

Ne moli se, tamo, pred ikonom starom!
Ovdje, u slobodi, pred nebom - oltarom
Sa koga nam gospod o milosti zbori,

Dođi da zajedno molimo nas dvoje:
Ja ću sve da ljubim oči, usne tvoje,
A ti strepi, dršći i sa mnom izgori.

Aleksa Santic

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Poručujem ti pesmom - Page 3 185499fkwlunybl0

https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....

Naslov: Re: Poručujem ti pesmom 12/3/2011, 10:40 pm

Ljubavni poziv nepostojecem

Dodji,da pokusamo.
Ja znam da cu opet stajati negde,
daleko izvan nas,
naslonjena na zid u najudaljenijem kutu
sobe na cetvrtom spratu.
Gledacu velikim ocima,
sa jako ucrtanim ponorima na svom licu,
sa dosta ironije,
mozda,
i sa nesto malo sazaljenja :
sta rade svi ovi ljudi?
Svejedno.
Ja sam najzad razumela da ono
sto je u jorgovanu nije nimalo vazno.
Za sanjanje nisu postelje potrebne.
Pitanje je sasvim drukcije postavljeno :
da li cemo zatreperiti zajedno
kao one dve zice na Rilkeovoj violini,
iz kojih gudalo mami isti zvuk.
Ali ni on nije znao
na kakvom smo ludom instrumentu mi
i ko je majstor, koji nas drzi u ruci.
Svejedno.
Nije mi potreban covek da bih mogla sebe
da lazem.
I suvise volim samocu, a da bih mogla ostati
sama.
I suvise mi smeta galama, a da bih mogla ostati
sama.
Lutala sam vec dovoljno.
Lutacu jos dovoljno na svom putu izmedju dva
drveta,
na svom putu od kolevke do mrtvackog sanduka,
od jednog lezista do drugog.
Pa zasto onda ne bi dosao ipak ti
iako znam da ne postojis?
Bio bi mi kao voda.
Nista ne volim kao vodu,
hladan mlaz kroz grkljan,
nikad mi nije dosadila
nikad je dovoljno nije bilo.
Onaj bokal vode sto za svakim obedom popijem
sasvim sama
neka ti bude dokaz
da bi mi bio dovoljan jedan covek,
samo da te nadjem.

Gordana Todorovic

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...

Naslov: Re: Poručujem ti pesmom 22/2/2012, 10:15 am

Negde daleko vidim nas
od okova do bokova kratak je put,
putem carobni prah rasut
i svetlost sto baca sjaj
ne necu nocas kraj.

Zudnja drhti,gori,zari
pogledom upijam svaki tvoj dah
budi mi neznost
taj osecaj stari
sto godi i boli u isti mah.

Negde visoko vidim nas
na tronu ljubavnom
pokorni snu,
Negde visoko gde moje oko
za navek zeli ostati tu.

Zar ptica(I.M.M.)

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Poručujem ti pesmom - Page 3 185499fkwlunybl0

https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....

Naslov: Re: Poručujem ti pesmom 4/8/2012, 2:14 pm

Kada mi nedostaješ
Mislim tuđe misli
Kradem svoje vreme
Provlačim ga
Između oblaka, snova,
Daljine i snega...

Kada poželim
Da ti nedostajem
Odsanjam pesmu
Zatvorim oci
I na kaldrmi zamislim
Cvet beli.

Kada te nema
Jer tako hocu
Zaledim osmeh
U sebi kazem ime
Udahnem duboko
I pomislim

Tako mi nedostajes...

M.Antić

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Poručujem ti pesmom - Page 3 185499fkwlunybl0

https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....

Naslov: Re: Poručujem ti pesmom 4/8/2012, 3:01 pm

SAVRŠENSTVO VATRE

XLIII

Ptice, nebeski nomadi, gospodari težine,
veliki mađioničari, oslonjeni o ništa i o prazno,

moji drhtavi rođaci od perja, vilenjaci
što ispod pazuha nosite odmotano nebo,

jahači drzovito bespolnog
i krotitelji divljih zabluda varljive istine,

ima li ičeg jačeg od žumanca i semenke,
od zametka, od novorođenog, od mekog?

A silom koja se ne ponavlja i ničim ne nadoknađuje,
ono ipak povezuje šavove unutarnjih prskanja

i kazuje ih neosetno i sporo kao stasanje,
i kao pitominu i gipkost olistavanja razuma.

Miroslav Antić

Naslov: Re: Poručujem ti pesmom 13/8/2012, 9:10 am

Čeznem da ti kažem...

Čeznem da ti kažem najdublje reči
koje ti imam reći; ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mi se mogla nasmejati.

Zato se smejem sam sebi i odajem
tajnu svoju u šali.
Olako uzimam bol svoj,
strahujući da bi ti to mogla učiniti.

Čeznem da ti kažem najvernije reči
koje ti imam reći; ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mogla posumnjati u njih.
Zato ih oblačim u neistinu,
i govorim suprotno onome što mislim.
Ostavljam bol svoj da izgleda glup,
strahujući da bi ti to mogla učiniti.

Čeznem da upotrebim najdragocenije reči
što imam za te; ali se ne usuđujem,
strahujući da mi se neće vratiti istom merom.
Zato dajem ružna imena i hvalim se svojom surovošću.
Zadajem ti bol, bojeći se
da nećeš nikada saznati šta je bol.

Čeznem da sedim mirno pored tebe;
ali se ne usuđujem; jer bi mi inače
srce iskočilo na usta.
Zato brbljam i ćaskam olako,
i zatrpavam svoje srce rečima.
Grubo uzimam svoj bol, strahujući
da bi ti to mogla učiniti.

Čeznem da te ostavim zauvek;
ali se ne usuđujem, strahujući da bi
mogla otkriti moj kukavičluk.
Zato ponosno dižem glavu
i dolazim veseo u tvoje društvo.
Neprekidne strele iz tvojih očiju
čine da je bol večito svež.

Rabindranath Tagore

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Poručujem ti pesmom - Page 3 185499fkwlunybl0

https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....

Naslov: Re: Poručujem ti pesmom 19/8/2012, 7:28 am

Opomena

Čovječe pazi
da ne ideš malen
ispod zvijezda!

Pusti
da cijelog tebe prođe
blaga svjetlost zvijezda!

Da ni za čim ne žališ
kad se budeš zadnjim pogledima
rastajao od zvijezda!

Na svom koncu
mjesto u prah
prijeđi sav u zvijezde.

Antun Branko Šimić

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Poručujem ti pesmom - Page 3 185499fkwlunybl0

https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....