LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Miroslav Antić

Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeći
AutorPoruka
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Miroslav Antić - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   Miroslav Antić - Page 2 Icon_minitime2/4/2010, 1:55 pm

PSOVKE NEŽNOSTI

Sad shvatam:
nismo došli zadovoljni ko trave
što rastu da se zgaze kroz cvrkutave zore.
Mi smo zvezde
što ludo u mrak se strmoglave
i zbog jednog bljeska ne žale da izgore.

Imamo ruke
dobre
kao pijane laste
da se grlimo plavo i gasimo u letu.
I prisutni smo zbog neba što mora da izraste
u saksijama oka ponekome u svetu.
Prejeli smo se davno i zubatog i nežnog.
Sad svako pruža šape i nova cuda traži.

A sve je smešno,
i tužno,
i sve je neizbežno,
i ove istine dobre i ove dobre laži.
Prejeli smo se,
kažem, i svako ume da sanja,
i svako ume da psuje i ore daljine glavom.
I jednako je u nama i kamenja i granja.
I jednako je u nama i prljavo i plavo.
I svesni da smo lepi isto koliko i ružni,
stigli smo gde se gmiže
i stigli gde se leti.
I znamo šta smo dali,
i znamo šta smo dužni,
i šta smo juce hteli
i sutra šta cemo hteti.

Goreli smo,
al nismo postali pepeo sivi
od kojeg bujaju žita i obale u cvetu.
Uvek smo bili živi,
pa ipak:
drukcije živi
od svih ostalih živih na ovom luckastom svetu.

I najzad:
tako je dobro što nismo samo trave,
što talasanja svoja nijednom vetru ne damo,
vec smo zvezde što sjajem sve nebo okrvave
željne da budu sunce makar trenutak samo..
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Miroslav Antić - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   Miroslav Antić - Page 2 Icon_minitime9/4/2010, 1:51 am

Prvo pismo
1.
Gospodo Vineti, juce sam opet pokušao da se obesim,
a posle sam opet odustao. Citave noci gledao
sam otvorenih ociju u tavanicu i voleo onu
drugu ženu. Secam se jedne recenice iz Dikensa.
Pocetka jednog Dombijevog pisma: - Mila moja,
ja sam pas.-
Sad znate šta sam. A lepo sam vam govorio: ne
ostavljajte me samog, sklon sam glumatanju,
pravim teatar ni od cega, i toliko se uigram, da posle
idem okolo, tražim publiku, i sve to javno
prikazujem. Nemojte se iznenaditi ako pocnem
i sebe da plakatiram.
Ujutro, video sam kroz prozor nebo. Sasvim je licilo
na kuvano plavo govede oko nataknuto na
viljušku zvonika preko na tvrdavi.
Samo nisam video oblake. Sigurno ih je vetar oduvao
preko noci na jug i sklonio. Taj vetar ima
ukus zemlje i tamjana, i ne bih voleo da vam
o tome mnogo govorim. Treba slediti Lao Cea.
On kaže:
- Priroda se služi sa malo reci. Zato uragan
ne traje celo jutro i pljusak ne pada ceo dan. -
Jedino, ako vas interesuje to o pticama. Ptice su one
o kojima sam vam pricao da žive dole po
mocvarama, samo sam opet zaboravio kako se zovu.
Te ptice su došle okukom reke, severnije od
Ribarskog ostrva, severnije i od Kamenjara.
I tako je sve to pocelo.
2.
Sebi u odbranu imao bih da navedem ona nedeljna
popodneva u stanu koji sam sa vama delio osam
godina. Tri zida, a umesto cetvrtog: veliki prozor
što gleda na reku i most kojim tutnje vozovi.
Tristo metara levo, na samoj obali, nalazi se mesto
gde je nekad, u svojim usamljenickim šetnjama,
dolazio Ajnštajn, da razgovara sam sa sobom, vo
vremja kad je bio mladi zet Maricevih.
Infeld za njega kaže: - Veruje se da danas stvarno
vidimo tri cetvrtine tog kosmosa koji je Ajnštajn
obuhvatio samo mislima i jednacinama. -
Razumeti se u arhitekturu svemira, pre svih, i to tu,
pod mojim prozorima, dok ja i dalje uporno i
beslovesno zamuckujem prijateljima u kafani,
vecito istim prijateljima, u vecito istim kafanama,
vecito iste stihove, uveren da svaki dan
izgovaram nešto novo - pa to mora jednom i da zabrine.
Onda dodu ta nedeljna popodneva, kad vojnici bespomocno
lencare po predvorjima bioskopa ili
poslasticarnicama. Kad devojke sa periferije
izlaze u šetnju u jednakim haljinama, i svima kažu
da su sestre. Kad nekoliko starica pred crkvama
ceka vecernje i zaudara na bosiljak
i prigradska groblja.
Dode to. Neko iz dosade izmišlja novi rat, neko iz
dosade izmišlja brakolomstvo, neko iz dosade
ima mamu, neko iz dosade ima Mocarta, neko tbc.
Stigao sam do stare Indije, prilicno preskocio vede
i nadem u - Kena-upanišadi - mesto koje me je
podsetilo na LXXI pevanje u - Tao Te Kingu -.
- Ja ne mislim da to dobro znam, ali znam: ni neznano
mi nije -. Ja stvarno ne mislim da vas dobro
znam, ali ni neznani mi niste. Dozvolite, zato,
da pljunem u pravcu onog grada gde ste me
ostavili da vas cekam.
Valjalo bi posvetiti tri godine života crtanju
geografskih karata. Na svakoj karti namerno izostaviti
taj grad. Njega inace vec odavno savršeno nema.
P.S.
Ako vam to nešto znaci, vrlo vam se molim za oproštaj.
Uostalom, vi to ionako bolje od mene možete
sagledati i dati nekim stvarima pravu meru.
Laku noc vašim željama da opet izidemo medu ljude.
Ja to ne umem. Ja sam uvek ulazio medu ljude.
Laku noc vašim suzama. Vašem nekadašnjem
hodu na prstima kad spavam.
To je bilo pre mnogo miliona godina. Beskrajno sam
cenio sve pokušaje da mi ulijete olovo u
noge, kao onim lutkama od kaucuka koje se
uvek uspravljajau.

Drugo pismo
1.
Gospodo Vineti, cudno je ovde. Putovali smo kroz
Brogejlove slike, ili kroz onu bajku o Ribecalu.
Ne mogu da vam objasnim. Nešto kao moje
detinjstvo. Neverovatno.
U zoru, pred nama se pojavio grad. Kao u decjim
slikovnicama. Jedna kuca žuta. Do nje maslinasta.
pa siva ili terakot. Ljubicastih sam se nabrojao
ne više od pet.
Zamislite da me je neko izrezao od kolacarske hartije
i zalepio tu negde. Tako je sve u plohama.
Izgubio sam dimenzije.
Doruckovali smo grožde na pijaci. Posle smo prali
maramice u olucima i brisali ruke i usta.
U hotelu se spratovi zovu po bojama. Borisa nigde
ne mogu da nadem.
Ja, u stvari, i ne znam ko je Boris, ali sanjao sam
dok sam dremao u vozu da bi ovde mogao postojati
takav jedan i da bi ga valjalo pronaci. On bi
nam pokazao tunele. Ili bi nam pokazao gde
ima mnogo stepenica.
To sa Borisom podseca na Zagorsk. Krešo Golik i ja.
Noc uoci Uskrsa. Neka kiša pomešana sa snegom.
Hocemo mi da vidimo vaskresenje i patrijarha
Pimena. To je, u stvari, tvrdava. Okolo zidine
podignute u doba tatarske najezde. A masovka -
da polude i Kavalerovic i Sesil B. De Mil.
Zagorsk je Rusima kao Francuzima Lurd. Iz svih
krajeva zemlje dolaze za Uskrs da se iscele. Pa
kad je pocelo to u ponoc: odvezana zvona, trideset
hiljada vernika metaniše i zamace lice u blato,
oblaci tamjana, zlato i crne rize,
dijamanti i drveni krstovi...
Ja se popeo na neko uzvišenje da bolje vidim.
Kreš mi posle kaže da sidem, stojim na grobu
Borisa Godunova. A gde mogu da stanem, kad je
sve istorija?
Poklonim se mrtvome caru i obecam, ako dobijem
sina, da postanemo kumovi: zvace se Boris.
Objasnim to devojcici. Verovatno bi trebalo,
kažem, da zapocnemo ovde jednog sina.
Ona bi radije da je povedem aprila u Zagorsk.
Jesam li stvarno bio tamo? Kako da ne. Ja sam,
ko zna koliko puta i ko zna gde vec, živeo.
2.
Jesam li živeo u Parizu? Jesam li bio u Njujorku?
Vašingtonu? Bagdadu? Rigi? Sidneju? Svuda
sam bio, kažem, jer svi smo mi svuda bili,
samo smo to zaboravili.
Zaboravio sam, recimo, Cetrdeset petu ulicu,
odmah iza Brodveja, gde sam video kako na asfaltu,
oko mojih nogu, umire stotinu narkomana i niko
nece da im pomogne.
Jurmala. Cela obala Baltika. Ili, preko u Švedskoj,
Vesteros. Stokholm. Geteborg. Malme. Trajektom
pijan preko u Kopenhagen. Odatle šest puta
preko Atlantika. U Muzeju svemira u Vašingtonu
rucao sam sa Majklom Kolinsom. Rekao mi je
da iz vasione izgledamo besmisleno.
Kao plesan. U Nju Orlinzu smo Slavko Vukosavljevic
i ja vecerali sa Tenesijem Vilijamsom.
Sve sam doživeo, kažem. Vekove. Eone. Bio sam gore
u svetlosti i vratio se. Ispricam joj o Vavilonu,
Stesefonu, Al Kurni. Stvarno sam pojeo jabuku
sa Adamovog drveta na mestu gde se sastaju
Tigris i Eufrat i cine Šat al Arab.
Lama Angarika Govinda kaže u predgovoru tibetanske
knjige mrtvih: - Ne postoji nijedna osoba,
zapravo, nijedno živo bice, koje se nije vratilo
iz smrti... Ono što nazivamo rodenjem, samo je
obrnuta strana smrti, kao jedna od dve strane
medalje, ili vratnice koje nazivamo: ulaz izvana,
ili: izlaz iznutra. -
To joj zapišem u dacku knjižicu, koju je ponela umesto
licne karte. Cudna je ta zemaljska ljubav,
rekao sam joj. Izgleda sve je, ipak, samo u prepoznavanju.
Zar nisam i kroz ovaj grad nekad prolazio, u karavanu
nekog drukcijeg covecanstva? Isto se dimi voda na
Tromostovlju. Isto se ljeska pustoš nad daljinama.
Isti me miris boli u nozdrvama i u secanju. Potpuno
razgovetno, evo, izgovaram ga svojom kožom.
Sve se ponaša tako kao da stari u buducnosti. Ja
starim i u prošlost. U svim pravcima vremena.
To mi je nadljudski dokaz da sam, sa neke
druge strane ovog istog, ovde vec jednom boravio
silazeci sa zvezda.
3.
Gospodo Vineti, prvi put mi se cini da cu se
sasvim odmoriti. Na primer: sat. Uopšte me više
ne kljuje u potiljak.
Devojcica je izmislila da obuce moju vetrovku naopako,
da se igra sa mnom Babaroge i da me plaši.
Onda izuje cipele i hoda na prstima, da ne bude mala.
Obicno sedi na podu i igra se svojim prstima. A kad
se smeje, dode da mi rastršavi kosu, da mi se
popne na ramena i cici tu negde oko nozdrve
i oka. Nikad nisam provodio besmisleniji život.
Nikad nisam pisao gluplje stihove. Nikad nisam
u glavi imao plice misli.
Cetiri puta izidemo iz hotela i vratimo se. Na kraju,
ona sedne na ivicu kreveta i place: pita: šta nije
dobro i zašto sam vecito ravan kao zemlja.
Pošto nemam drugog objašnjenja, ispricam joj sve
bez uvijanja. Prvo su, kažem, našli jednog savršeno
gladnog psa i jednu izvanredno uznemirenu
lastu, dodali su im malo kreca i pamuka,
sve to zatvorili u kožu, ispisali krštenicu,
i proglasili da sam to ja.
Posle je, kažem, krec izgrizao pamuk, a pas pojeo
lastu. Sad se ujedaju pas i krec. Onda ona side
do restorana, donese mleka i kaže: sad cemo
da ih nahranimo.
Napolju pada kiša. A kako se vec pomalo spustilo
vece, upalili smo sve moje i njene cigarete iz
džepova i kofera, poslagali ih po nameštaju i
rekli da su to zvezde.
Onda smo opet izišli. U hotelskom bifeu jedan tip
je sedeo okrenut zidu, ponekad se kuckao prstima
u celo i pitao: halo, ima li ovde koga? Meni je
rekao preko gutljaja: zašto ti mene uporno udaraš, brate?
Za takve uvek imam spremnog jednog Vladimira
Iljica. Lenjin je rekao, kazao sam, ne miluj
po glavi, uješce te za ruku.
Onda je on poceo da place: zašto mi dva dana ranije
covecanstvo ne javi kad ce me udariti?
Zašto mi ne poruci: cekam te u petak, u ulici
toj i toj, iza ugla. Cuvaj levu stranu, lice i srce.
Hocu da budem spreman, da mogu da se branim.
Devojcica je u meduvremenu popila i svoju oranžadu
i moje duplo pice. Ne volim da žene piju.
Morao sam da je nosim u hotel. Prolaznicima
sam pokazivao kakve su joj ruke i uši. Govorio
sam: ona ima najmanje ruke i uši u Evropi.
Ne znam kad smo se vratili kuci, na obojene spratove.

Trece pismo
1.
Gospodo Vineti, još ovo da vam javim, pa vam nikad
više necu pisati. Videcete. Secate li se onog tipa
o kojem sam vam pricao da ga sanjam na onom
ostrvu ili plaži. Onog što se udavio i stalno
me, onako udavljen, imitira kad spavam.
Ponovo sam ga sanjao i rašcistili smo to.
Obecao je: nikad više.
Nekoliko podataka koji vas ni na šta ne obavezuju:
devojcica u snu ustane, nasloni se na zid i tako
satima stoji u postelji. Budna. Priznao sam joj
da mi to izgleda veoma cudno. Objasnila je
da tako najbolje razmišlja. Uostalom, rekla je,
negde je procitala da je jedan svetski pisac
sva svoja dela napisao stojeci. Probao sam
da i sam nešto napišem stojeci, ali i u krevetu je
to ispod mog dostojanstva.
Teram je da o vama govori lepo. Vi se ovde zovete:
Ona Divna Gospoda. Pogada da krišom pijem
zbog neke tuge u vezi sa vama, i za doruckom
obicno ispije svaku moju prvu cašu.
Veceras, dok je zakljucavala vrata, u ocima sam joj
video molitvu da Ona Divna Gospoda ostane u
hodniku iza vrata. Jednog dana to bi sigurno
postalo nepodnošljivo.
Uostalom, i ja sam ljubomoran. Svi se za njom
okrecu, kao onog leta kad ste mi je pokazali na
Korculi, gde sam bio da obidem jednu moju pokojnu
mornarsku godinu. I Porto Pidoco. Lagao sam
vam da cemo tu živeti kad budemo imali dosta
novca. Nikad mi necemo imati dosta novca.
2.
Ima bolesnih tipova kojima godi kad su u društvu
lepih žena. Ja lepu ženu sakrijem. Kažem devojcici:
to što gledaju u tebe, to je kao da te pipaju
rukama, i molim te da ocetkaš kaput, opereš kosu
i umiješ se.
Napravio sam joj cetiri scene u restoranu. Ovde
restorani imaju neceg starinskog, bar ovi na koje
ja nailazim. Imam culo za kafane. U sebi
neprekidno, dok pijuckam, mrmljam Štrausa.
Zamislite, ona kaže da ne voli ruske romanse. Kad
sam joj pevušio - ništa. Slegne ramenima i kaže:
ne podnosi ruski jezik. Suviše joj je mek.
Onda sam citavo prepodne govorio samo ruski.
Poceo sam sa Blokom, vikao Majakovskog tako da je
svima bilo neprijatno, a malaksao sa Jesenjinom.
Naredio sam joj da pocne da uci ruski.
Izvinio sam se ljudima za okolnim stolovima i,
od dvanaest, pa nadalje, govorio sam samo engleski,
ali sam sve reci izvrtao i lagao da su to americki
slengovi. Održao sam joj predavanje o sedamnaest
slengova. Zamolili su nas da izidemo iz kafane.
Na ulici smo se posvadali, onda smo se dugo ljubili,
i bilo je jasno da je volim. Zato i mislim da vam
nikad više necu pisati. Uostalom, zar nije tako bolje.
Kad umrete, podici cu vam divan spomenik i napisati:
ona je trpela mene.
Ima jedna pesma za decu, Preverova, koja kaže:
- Žirafe pevaju, ali pošto su žirafe neme, pesma
ostaje u njihovoj glavi. - Tako je i sa mnom.
Možda cu vam i govoriti neke reci, ali, kako
sam za vas od danas nem, pisma ce ostajati u
mojoj glavi.

Cetvrto pismo
1.
Gospodo Vineti, sve što sam vam do juce pisao
ne uzimajte ozbiljno. Predajem se i vicem:
vi ste neponovljivi.
Pronalazim vas cak i u travi. To je tamo, levo
od mosta, u jednoj kafanici koju je posecivao
Prešern. Nabrao sam trave da napravim salatu,
ali nisam mogao. Udisao sam je. Imala je miris
vaše kose.
Citave noci lutao sam oko stanice, i razgledao vozove
što odlaze i dolaze. Imao sam dovoljno vremena
da mirno o svemu razmislim. Gospodo, ja sam u vas
neizlecivo zaljubljen.
Idem da spakujem stvari i da se vratim. Kljuc imate.
Adresu znate. Naci cemo se, dakle, ne u Beogradu,
nego u Novom Sadu. Pre toga moram devojcicu
da vratim u Zagreb. Sa Dragom Britvicem
i Marjanom Selmanom popecu se - Pod stare krovove -.
Sa Krlecom i Dobrišom obicno odšetam na groblje.
Sve u svemu, to je dva dana.
Ja njima dvojici držim književne susrete.
Govorim malo njihove, malo svoje, malo tude poezije.
Pocnem pesmom - Mirogoj - Jiržija Volkera.
Cesaricu se narocito svida ono mesto:
- Korenje može sunce da uhvati u cvetu. Zašto je
poginuo mrtav ce od života saznati. Za kralja,
za otadžbinu, za sve se može boriti na svetu,
ali se ne može za sve umirati. -
Meni se svida kraj te šetnje. Dolazi ono Tinovo:
- Ne boj se, nisi sam. . . - prva i najveca
svemirska pesma na zemljinoj kugli, a za oproštaj
ide, uz obaveznu sedeljku u nekoj kafani,
- Srebrna cesta -.
Gospodo Vineti, samo je potrebno da imamo
nekoliko dece, i videcete: bice sve dobro.
Negde cu pozajmiti novac, kupicu drva i uglja,
i citave ce zime biti toplo.
2.
Vi ste moja žena, i nemojte ni pomišljati da
cete ponovo otici. Setite se kako sam, kao ptica,
pre sedam zima sedeo na drvetu pred vašim
bolnickim prozorom. Padao je sneg. A ja sam
sedeo satima.
Setite se da tada nisam imao rukavice, ni
toplo odelo. Tada smo nešto pocinjali, i rukavice
i toplo odelo imali smo samo u glavi.
Cuvam pisma koja sam vam pisao na tom drvetu.
Pokazao sam ih Palavestri. Izabrao je jedno,
rekao: to je pesma, i stavio ga u svoju antologiju.
Posle sam ga našao i u poljskoj antologiji
Zigmunta Stoberskog.
Nekoliko godina docnije upoznao sam Stoberskog.
Dolazio je na Sterijino pozorje. Divan, ugladen
covek, ali nadasve: Poljak. Bio je iskreno
razocaran mojim izgledom. Obavezno morate, rekao je,
pustiti brkove. Ko je video pesnika bez brkova.
Kako da mu objasnim da sam te brkove morao
da obrijem u osamnaestoj? Tada mi je Bihalji
objavio jednu pesmu u casopisu - Jugoslavija -.
Reprezentativno. Hartija kao ona na kojoj se
štampaju ikone. Prevod na cetiri jezika. Oto Bihalji
Merin je iskreno bio razocaran mojim izgledom.
Obavezno morate, rekao je, obrijati brkove. Nije
evropski, a kamoli svetski, a ovaj casopis ide u
ceo svet. Izvadio je iz džepa novac i licno me
odveo u prvu berbernicu. Umirite se, dragi moj,
tapšao me je po ruci, jer sam bio iskreno nesrecan.
Okanimo se primitivizma.
Ispala je velika zabuna sa tim pismom, a vi dobro
znate da ga nisam uneo ni u jednu svoju knjigu,
i da sam ga, ponekad, kad ste mi bili neverovatno
važni, prepisivao i slao vam ga ponovo
i uvek ponovo.
To je ono što smo nazvali: balada o nama.
3.
- Ako odeš, široko sivo stopalo gradskog neba
zgazice moju tršavu glavu i razliti plocnicima.
Razbicu celo o bandere i sva cu pluca izjecati i
izjaukati. Pokidacu košulju i kožu sa grudi noktima,
koji su sada crni i zapušteni kao lišce koje po
ivicama polako pocinje da truli.
Jer sve na tebe lici. Ukus tvoje krvi prodavace
decaci, sa kupinama, pred mrak, po uglovima ovih ulica.
Razlivenu toplinu tvoje postelje vezace u cvorove
sestre u bolnici. Dezinfikovace smisao tvoga
osmeha na caši iz koje si pila lekove. obrisace
novinama reci koje si mi govorila kroz prozorsko
staklo. I sve ce svesti na brutalno.
Ako odeš, poneceš mene, a sebe ceš ostaviti u
oblicima mog sna i jave, koje ce sažaljevati
ili nepoznavati ljudi u prolazu.
Sve cu kuce ocrniti katranom i tuci one koji ne
umeju da naricu kad se spomene tvoje ime. Jer laž
su price o novim sastancima, laž sve uspomene
i posete rodbini nedeljom popodne. Nikad se više
necemo naci.
Ostacu sam pod svrdlom svetiljke sa tavanice iz koje
ce mi se stvarnost godina uvrtati u potiljak.
I sve ce lepo s tobom umreti.
I svakog ce proleca krovovi dugo plakati
suzama okopnelog snega. -
4.
Ima još jedan razlog, vrlo privatan, što pesmu nisam
objavio u nekoj zbirci. Ponekad se zaljubim u
neku svoju metaforu, kao u slucaju tog širokog sivog
stopala gradskog neba koje gazi moju tršavu glavu
i razliva po plocnicima.
Još u šesnaestoj napisao sam pesmu - Nedelja -, u
kojoj doslovce stoji: - Nebo je velikim sivim
stopalom zgazilo krovove, ljude i puteve. - Radije
sam se odrekao obe pesme, nego da ponovim metaforu.
Inace, nadam se da vam je jasno u kakvom sam
položaju. Samo mi, molim vas, ništa nemojte javljati
o vašim glavoboljama. Njih ja vucem na savesti,
i ako me podsecate na to, ponovo cu pobeci.
To mene dovodi do ludila.
Idem da spakujem stvari. To je popodnevni voz.
Kod vas cu biti vec rano u zoru. Devojcici cu
u Zagrebu na stanici sve otvoreno objasniti. Sa
Marjanom i Dragom mogu da se napijem drugi put.

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Miroslav Antić - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   Miroslav Antić - Page 2 Icon_minitime12/4/2010, 4:37 pm

SIĆUŠNA MRVA DETINJSTVA

Stojte!
Čekajte! – vičem.
Ja znam šta znači ta duga.
Znam: ona obala druga
mnogo lepše se plavi.
Al’ neka svako od vas
bar mrvicu detinjstva
ponese krišom u ruci
i sačuva u glavi.

Možda vas bez te mrve
neću ni sresti,
ni stići,
a živećemo skupa,
u isti bioskop ići,
u istom restoranu
ručati istu hranu,
u istoj ulici možda
prolaziće nam dani,
pa ipak – bez te mrve,
sićušne mrve detinjstva,
bićemo toliko tuđi,
bićemo toliko strani.

Miroslav Mika Antić

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Kumuloninbus



Muški
Broj poruka : 112
Datum upisa : 29.12.2009

Miroslav Antić - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   Miroslav Antić - Page 2 Icon_minitime12/4/2010, 5:54 pm

Malilini

Mora biti da sam posasavio
- nacisto.

Zar ne vidis da si lepa,
Malilini,
da si lepa kao ptica
od sarenog perja.

Nemam dukat da te kupim.
Nemam bracu da te otmem.
Nemam majku da te uvracamo.

Da odem u vojsku
dve-tri godine,
rano mi je za vojsku,
a i sta cu bez tebe.

Da idem po vasarima,
Da sviram po birtijama,
da kupujem perje,
da se kockam, pa da zaradim,

- udaces se za nekog
dok se vratim, nesreco.

Bezi mi sa mojih ociju.
Mora biti da sam posasavio
- nacisto.

Nisi ti ni lepa,
Malilini.
nisi ti ni kao ptica
od sarenog perja.

Ima takvih u ciganskom rodu
i jos lepsih - barem hiljadu.

Da te kupim za dukat,
da ga odmah potrosis.
Sta ce meni braca,
pa da se u tebe zaljube.

Da je ziva moja mati,
ti bi u nju pogledala
urokljivim ocima,
i srecu bi moju pretvorila
u vrbu.

A mozda i ne bi,
Malilini.
Eto sta ja govorim.
Tesko meni: lud sam!

Zar ne vidis da si lepa,
Malilini,
da si lepa kao ptica
od sarenog perja - priznajem!

Nemoj da me kljujes
u to moje grlo
sa tim lepim ocima.

Ne mogu da disem
od tebe.
U nosu mi dusa,
nesreco.

Ja zvacem tvoju kosu.
Ti zvaces moju krv.
Ja zvacem tvoje ruke.
Ti zvaces moje srce.

Ja zvacem tvoju crvenu maramu.
Ti zvaces moj nikakvi zivot.
I moju nikakvu sudbinu.

Tako si me dovela u nesto
glupavo
pa govorim,
a ne znam sta govorim.

Pa osecam,
a ne znam sta osecam.
Pa ja placem
i ne placem ujedno.

Sad moram da idem
da probam da nadjem
neki drugi zivot
i drukciju sudbinu.
Idem u vojnike.
bas me briga za tebe.
Idem odmah sutra
da budem oficir.

Bas je meni
zivot lep.
Otkud da je nikakav.

Nakrivicu kapu preko uveta.
Ceta mirno!
Ceta napred mars!

Eto vidis sta govorim.
sve - kojesta.
salim se.
Oprosti.

Mora biti da sam posasavio
- nacisto.
Nazad na vrh Ići dole
Kumuloninbus



Muški
Broj poruka : 112
Datum upisa : 29.12.2009

Miroslav Antić - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   Miroslav Antić - Page 2 Icon_minitime12/4/2010, 6:02 pm

Druga strana vetra

Ako se zadesis zarobljen,
Sam,
A do slobode ti je stalo,
Ako te urame u gvozdeni ram
I navuku ti na glavu am,
- pretvori sebe u ogledalo.

Sta mogu?

Neznosti da ti ne daju.

Sta mogu?

Vazduha da ti ne daju.

Ali ako zazmuris malo,
Videces: svi se tebi predaju.
Lepote se u tebi ogledaju,
Cudesa se u tebi ogledaju.

U zlatnom staklu tvoje samoce
Onaj ko saku sunca iste,
Onaj ko pregrst topline hoce,
Naci ce spokoj i utociste.
Nazad na vrh Ići dole
Kumuloninbus



Muški
Broj poruka : 112
Datum upisa : 29.12.2009

Miroslav Antić - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   Miroslav Antić - Page 2 Icon_minitime12/4/2010, 6:04 pm

Ko tece uzvodno...

Postoje razbijaci vremena, koji ti svakog dana
oduzimaju pomalo usitnjenog tebe.

Sta znaci prijateljstvo?
Biti u svemu prisutan,
ali nevidljiv.
Bezglasan.
Nenametljiv.

Sta znaci ljubav?
Dodirivati svet oko sebe,
ali ne kvariti ga.
Biti vest u vrlinama.

Biti promucuran u posmatranju, pripadanju,
uzbudjenju, dostojanstvu i naklonosti.
Sredjen.

Sta znaci odanost?
Biti u svemu citak,
ali sa finim osecanjem mere.
Bez opsirnosti.

Ceniti sebe, znaci birati nepristupacna mesta.
Ko tece uzvodno, usce mu je u izvoru.
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Miroslav Antić - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   Miroslav Antić - Page 2 Icon_minitime13/4/2010, 6:37 pm

Spomenik


Ako hoćeš da digneš
spomenik svoje nade,
ne piši ljubavna pisma.
To samo smušeni rade.
Ko, kome, čime da piše
kako se večnost diše?

Pisma se pišu tajno,
a čitaju javno.
I svima ispadne smešno
to što je tebi ljubavno.

Uzmi ti oštru britvu
pa nekom maleckom boru
ureži svoju ljubav
u nežnu mirisnu koru.
Borovi su stražari
i najbolji čuvari.
Oni su pisma za večnost
i živi spomenari.

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
Kumuloninbus



Muški
Broj poruka : 112
Datum upisa : 29.12.2009

Miroslav Antić - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   Miroslav Antić - Page 2 Icon_minitime16/4/2010, 12:04 am

Romansa

Nemoj da odes vise u onaj grad tuge,
gde smo od sebe zaboravili pola.
Nikad sa zvezda nije tezi pad,
nego na beton sa kafanskog stola.

U ocima sam sve gugutke podavio,
pa sam im dugo saptao smesno opelo.
I sve sam svoje osmehe okrvavio,
nije sve belo, sto lici na belo.

Peroni katkad placu kisom,
sat i koferi ...
Svako nekud zuri nocas.
Iscepam kartu.
Necu da se vratim.
Za svakim vozom ostaje samoca.

I samo mraka napune se prsti.
Ne vredi.
Sad smo drugaciji, zacelo.

Bar ti sve ptice iz ociju pusti.

Nije sve belo, sto lici na belo.
Nazad na vrh Ići dole
Kumuloninbus



Muški
Broj poruka : 112
Datum upisa : 29.12.2009

Miroslav Antić - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   Miroslav Antić - Page 2 Icon_minitime20/4/2010, 4:17 am

Onoga dana kada je Mika umro, vec uveliko iza ponoci otvoreno je pismo, adresovano Dudi, iz komsiluka, koje je apsolutno potvrdilo njegovu zelju da izmakne malenim zamkama banalnih govora i ovestalih posmrtnih slova:

Dudo,
kad me iznose, neka procitaju „Besmrtnu pesmu“. A kad me pokopaju neka Janika Balas ili Tugomir odsvira „Piro mandja korkoro“. Niko ne sme da mi drzi govor.
M. Antic
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Miroslav Antić - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   Miroslav Antić - Page 2 Icon_minitime26/4/2010, 2:04 pm

Bolest


Volim te kao sveži beli zalogaj seljačkog znoja
i truda
i dana jesenjih na crnoj popucaloj ravnici.
Proći će proljeće kao san razbarušen i čudan
što liči crvenoj ptici.
Doleteće i odleteti danas sva cvetanja.
Bićemo i meki i okoreli, i u radost i u setu
ćemo zaroniti.
Izgazicu tvrdim usnama tvoja ramena detinja,
a zvezde ce zvoniti ... zvoniti ...
Ima u nama prostranstvo za koje ne znamo.
Izgubicemo se u njemu i opet dohvatiti.
Ima u nama srce, u krpe smeha i plača vezano.
Kako ćemo se iz sebe vratiti?
Proći će proleća ... Ona nose trave i cvrkutanja.
Ona nose mir od kog se ruke jeze.
Mir. Samo malo mira, malo kiša, šaputanja,
tamo gde se nebo za njive zakiva i veze.
Mir radi budućih nemira, radi ludovanja,
na uzglavlju od tvojih toplih detinjih šaka,
pa da dugo zvezdama masem i odzvanjam
prepun kikota i cvetnih naramaka.
VOLIM TE. Eto. A nebo je u proleće plavo
kao nešto čega se nikad setiti neću.
Ništa ... Samo crvene ptice nad glavom
uzleću.

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Miroslav Antić - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   Miroslav Antić - Page 2 Icon_minitime28/4/2010, 3:27 pm

Dosadna pesma

Toliko mi je dosadno
da ne znam šta ću.
Kad izlazim iz škole
nakrivim kapu na levo oko
i pobijem se sa trojicom
bar da me vide devojčice.
Devojčice su smešna stvorenja
dugonoge,
okrugle,
pegave ili kratkovide,
mnogo lažu i ogovaraju
i pišu ljubavna pisma
koja mi stave pod klupu.
Meni je sve to dosadno.
Ipak pročitam pisma,
najlepše reči prepišem
- ako mi nekad zatreba,
a od onog što ostane
napravim papirne lađe,
napravim ptice,
slanike,
žabe,
i bajagi se igram
a tako mi je dosadno.
Dosadno mi je da porastem,
da nosim tesne cipele
i da se oženim.
Oni koji porastu prvo se danima mrze
onda se danima svađaju.
Jedino mi je žao mog tate.
Da je ostao dečak - kao ja,
baš bismo divno mogli da se družimo
i da zajedno budemo zaljubljeni
u nastavnicu istorije.
Sve ostalo mi je dosadno.
Toliko mi je dosadno
da ne znam šta ću,
nego nakrivim kapu na levo oko
i pobijem se još sa trojicom.
Čak i kad nema devojčica.

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Miroslav Antić - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   Miroslav Antić - Page 2 Icon_minitime30/4/2010, 12:36 am

USNE

Usne jedino zato postoje
da s nekim podeliš nešto svoje.
I da ti šapat šapatom vrate.
Usne postoje da se pozlate.
Usne su vulkan tvog tela.
Usne su izvor tvojih reka.
Usne su pupoljak gde se srela
pčela od vetra s pčelom od mleka.
Usne postoje da se procveta
u vatromete neba i sveta.
Usne su da se u dahu zgusne
krilatost zvezda i kometa.
I nikad nikom nemoj ih dati
ako ne ume da ti ih vrati
toplije, mekse, mlađe i slađe.
Jer usne samo zato postoje
da osmeh po tvome osmehu skroje.

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Miroslav Antić - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   Miroslav Antić - Page 2 Icon_minitime4/5/2010, 11:25 pm

Pohod ka zvezdama

Oduvek mi se činilo da pesnik ne treba da piše nekakve prikaze o pesniku. Oni mogu da se druže, da se poznaju, da među sobom razgovaraju o poeziji, ali dužnost je kritičara da sedne, analizira, ocenjuje, prebira i odabira za večnost.
Ovo što sada činim sa stihovima Desanke Maksimović je deo nekog mog ličnog dnevnika. Kad mi je urednik >>Detinjstva<< Vladimir Milarić predložio da to , tako sabrano, zabeležimo u ovoj ediciji, prihvatio sam samo zato što dugujem Desanki jedan ogroman dug. Naime, ja nikad nisam u životu napisao prvu pesmu, nego sam je u trećem razredu osnovne škole prepisao od nje iz knjige >>Zagonetke lake za prvake đake<<. Bolo je to odavno. Ja sam bio dečak, a Desanka Maksimović već poznati pisac. Pre neki dan bila je da me obiđe, jer sam teško bolestan, i jedan prijatelj, koji se tu našao sa video kamerom, neprimetno je snimio naš razgovor. Ispalo je da ja delujem starački, a Desanka je još uvek sveža, mlada, vedra, prepuna želje za životom. Pitam se, dok gledam tu video kasetu, kako je to mogućno da moj umor preskoči njen umor, ako uopšte u njoj ima umora?
Postoji između Loznice i Valjeva , negde na pola puta, ali daleko u brdima , šest kilometara valja ići peške, selo Konjuša. Pre desetak godina išao sam sa Desankom Maksimović na književni sisret sa mališanima koji se okupljaju sa tih okolnih brda. Išli smo peške, jer automobil koji nas je doveo nije mogao dalje od druma, Desanka je stigla četrdeset pet minuta pre mene. Toliko ona ima snage.

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Miroslav Antić - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   Miroslav Antić - Page 2 Icon_minitime14/5/2010, 11:50 am

Ukrascu tvoju senku, obuci je na sebe i
pokazivati svima. Bices moj nacin odevanjasvega neznog i tajnog. Pa i
onda, kad dotrajes, iskrzanu, izbledelu, necu te sa sebe skidati. Na
meni ces se raspasti.Jer ti si jedini nacin da pokrijem golotinjuove
detinje duse. I da se vise ne stidim pred biljem i pred pticama.
Na
poderanim mestima zajedno cemo plakati.
Zasivacu te vetrom. Posle cu,
znam, pobrkatimoju kozu sa tvojom. Ne znam da li me shvatas: to nije
prozimanje.To je umivanje tobom.
Ljubav je ciscenje nekim. Ljubav je
necijimiris, sav izatkan po nama. Tetoviranje mastom.
Evo, silazi
sumrak, i svet postaje hladniji.Ti si moj nacin toplog. Obuci cu te na
sebeda se, ovako pokipeo, ne prehladim od studeni svog straha i samoce.


MIKA
ANTIC, Kroj

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Miroslav Antić - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   Miroslav Antić - Page 2 Icon_minitime18/5/2010, 10:00 am

Miroslav Antić - Page 2 15fri92

Гимназијалац Мирослав Антић

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Miroslav Antić - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   Miroslav Antić - Page 2 Icon_minitime18/5/2010, 10:31 am

Miroslav Antić - Page 2 Qs9kjq

Са сестром Миром и Лелом, у Панчеву (септембар 1951)

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Miroslav Antić - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   Miroslav Antić - Page 2 Icon_minitime18/5/2010, 11:17 pm

Miroslav Antić - Page 2 Afcaxi

Са сином Игором (14. децембар 1962)

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Miroslav Antić - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   Miroslav Antić - Page 2 Icon_minitime19/5/2010, 5:57 pm

LJUBAV

Miroslav Antić


Da li je istina ono sto pise u Kalevali:
"Ruka sto daje, uvek je iznad ruke koja prima?"
Da li je istina ono sto govore u Basri:
"Ljubav je kao senka. Ako trcis za njom, nikad je ne
ces stici. Ako joj okrenes ledja pratice te".

Neko je negde rekao i hvala mu:
"Da bi se istinski volelo, treba odrasti do deteta".

Nasmej se zato ako ti kazu da si mali covek.
Nema male srece i male bolesti. Nema male
kradje i male smrti. Nema malog rata niti
malog postenja. Nema maloga prijatelja i
male tajne.

Nema maloga coveka i male ljubavi.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Miroslav Antić - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   Miroslav Antić - Page 2 Icon_minitime19/5/2010, 6:01 pm

Ponekad mi se učini da mi beže pod nogama putevi i daljine. I kadgod mi se dogodi da dospem u daleko, i stanem nasred njega i mislim: konačno, evo me; ako podignem oči, vidim da svako najdalje ima svoje još dalje.
Možda je to i sreća. Možda imam u sebi nešto duže od krajeva.
Možda imam u sebi toliko mnogo sveta, da se nikada, nigde, neće moći završiti.
Nije reš o životu, nego o njegovom dejstvu. Jer neke stvari se ne mogu saznati samo očima. Postoje u meni mnoga, neverovatna čula. Čula vode i vazduha, metala, ikre, semenja,…
Oni koji me sreću, misle da ja to putujem. A ne putujem ja. To beskraj po meni hoda.
Od koje sam ja vrste?
Znam jednu novu igru. Zaustavim se naprasno i ne mičem se satima. Pravim se kao da razmišljam i da u sebi rastem. Činim to dosta uverljivo. Dok imitiram drveće, neko sa strane, neupućen, stvarno bi pomislio da sam pustio korenje.
Razlistavam se sluhom. Zagrljajima. Disanjem. Čak se i ptice prevare, pa mi slete u kosu i gnezde mi se na ramenu.
Pravim se da sam trom sanjar. Nespretan penjač. Spor saputnik. Pravim se da mi je teško da se savijam preko belih oštrica realnog.
Pravim se da mi nedostaje hitrina iznenadnog skraćivanja u tačku i produžetka u nedogled…
Ja ne upoznajem svet, već ga samo prepoznajem. Ne idem da ga otkrivam, nego da ga se prisetim, kao nekakve svoje daleke uspomene.
Jer mnogo puta sam bio gde nisam jos koračao. I mnogo puta sam živeo u onom što još ne poznajem. I mnogo puta sam grlio to što će tek biti oblici. Zato izgledam izgubljen i neprestano se osvrćem. A u sebi se smeškam. Jer, ako niste znali, svet je čudesna igračka.
Može li se izgubiti neko u nekakvom vremenu i nekakvom prostoru, ako u sebi nosi sva vremena i prostore?…
Smeta mi krov da sanjam. Smeta mi nebo da verujem…
Miroslav Mika Antić

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Miroslav Antić - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   Miroslav Antić - Page 2 Icon_minitime22/5/2010, 8:51 pm

ČITANJE IZ DLANA

Kad umreš, i metnu te u zemlju,
I oči ti popiju mravi, ovako,
I dušu ti pozoblju bube, ovako,
Samo tvoja kosa ostaće da živi,
Jer kosa je nešto drugo nego ti:
Kosa ti je čovek u čoveku,
Neki sveti vetar u čoveku,
Brate glupavi.

Pa kad opet umreš, i metnu te u zemlju,
I crvi ti srce posrču, ovako,
I krtice posisaju pamet, ovako,
Samo tvoji zubi ostaće da žive,
Jer zubi su nešto drugo nego ti:
Zubi su ti čovek u čoveku,
Neka glad za samo lepim stvarima,
Zubi su ti tvoje zlatno ujedanje
Sa zvezdama,
Brate glupavi.

I kad umreš još jedanput,
I još jednom metnu te u zemlju,
I korenje progrize ti jezik,
I usne ti izrastu u travi
Da se ljubiš talasavo i zeleno
S vetrovima,
I od čela postanu ti stabla
Bela kao breze i topole, ovako,
I od srca postanu ti cvetovi
Da miriše ceo svet na tvoju ljubav,
Ovako,
Samo tvoji nokti ostaće da žive,
Jer nokti su nešto drugo nego ti:
Nokti su ti čovek u čoveku,
Neki večni prkos u čoveku,
Brate glupavi.

Vidiš da ti stoji zla sreća u dlanu.
Gadno ti se piše.

Kosa ti je prljava.
Zubi su ti žuti.
Operi bar ruke, brate glupavi,
Pa da onda vidimo
Neku bolju sudbinu.


____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Miroslav Antić - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   Miroslav Antić - Page 2 Icon_minitime23/5/2010, 12:52 am

Miroslav Antić - Page 2 Vs0uph

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Miroslav Antić - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   Miroslav Antić - Page 2 Icon_minitime24/5/2010, 1:50 pm

DETINJSTVO JE SASVIM OTIŠLO
IZ NJENIH CIPELA.
BEZ NJE SU SKLOPILE OČI
SVE LEPE LUTKE NA SVETU.
BEZ NJE SU PLISANI MEDVEDI
SAVILI MALE RUKE
CICANIM MUSAVIM PAJACIMA OKO VRATA.
PRIČE SU IZ ŠARENIH KNJIGA
POBEGLE SASVIM NEČUJNO
NA NEKU DOBRU PLANETU,
DA SUTRA DRUGOM KANU U OČI MRVU ZLATA.
NIJE TO NIKAKVA BAJKA.
SKLUPČANA KAO NARANDZA,
SVA MEKA,
SVA SITNA,
SVA MLAKA,
ONA JE SPAVALA U MOM IZGLADNELOM UHU
I CREPOVIMA SAKA.

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Miroslav Antić - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   Miroslav Antić - Page 2 Icon_minitime24/5/2010, 2:05 pm

Miroslav Antić - Page 2 Hryq0p

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
Kumuloninbus



Muški
Broj poruka : 112
Datum upisa : 29.12.2009

Miroslav Antić - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   Miroslav Antić - Page 2 Icon_minitime24/5/2010, 2:30 pm

U celom svetu kad pisu bajke -
bio jednom, bilo jednom...
uveravaju te da je to istina.

Jedino u Zakavkazju pocinju bajku:
Bilo jednom, a mozda i nije bilo.
Ti veruj ako hoces, a mozda i ne moras.

Kad je rec o meni - stvar treba zavrsiti zakavkaski -

Bio jednom, a mozda i nije bio...

(Miroslav Antić)
Nazad na vrh Ići dole
Kumuloninbus



Muški
Broj poruka : 112
Datum upisa : 29.12.2009

Miroslav Antić - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   Miroslav Antić - Page 2 Icon_minitime24/5/2010, 3:37 pm

POSLE LJUBAVI


Oprastamo se,
oprastamo se i strasno dugim nogama
odlazimo u svet.
Ti u svoju mladost
onuda iza fabrika,
iza pristanista
i mosta,
niz raskrsca koja se razilaze kao posvadjani ljudi.
Ja u svoju mladost
onuda uz prugu,
gde trava ima ukus vode,
peska
i sunca.
Nikad vise necemo sedeti u istoj klupi
ni jedno od drugog prepisivati zadatke,
ni deliti uzinu na odmoru.
Nikada se vise necu smejati tvojim olinjalim lutkama
ni ti mom neukrocenom cvrku na temenu
za koji su me vecito cupkali
oni sto sede iza nas.
Nije ovo vise zavrsena samo jedna skolska godina.
Kazu:
gotovo je detinjstvo.
Jedno veliko detinjstvo danas je gotovo.
Kazu,
i svi su zajedno radosni
i kotrljaju se niz stepenice kao saka prosutih klikera,
i svi su smesni od zadovoljstva
kao plastelinske figure,
i svi su sareni i cudni
kao grad za vreme velikih praznika.
Samo ja znam:
nikada vise,
nikada vise,
necemo se uhvatiti za ruke
ni hodati od ugla do ugla
i pokusavati uzalud da se setimo dok cutimo
necega vrlo vaznog,
necega toliko ogromno vaznog
cega se razdvojeni nikada vise necemo moci setiti.

Nazad na vrh Ići dole
Kumuloninbus



Muški
Broj poruka : 112
Datum upisa : 29.12.2009

Miroslav Antić - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   Miroslav Antić - Page 2 Icon_minitime24/5/2010, 4:16 pm

DUNAV SE ULIVA U TAMIS



Ljudi su isti kao i ladje
podignu kotve i otplove
ali svako mora jednom da nadje
ponovo svoje stare snove.

Ljudi su isti kao i ptice
lete do sunca i do zvezda
ali svako mora jednom da sleti
ponovo natrag do starog gnezda.

Dunav se uliva u Tamis,
iz svih mora iz svih okeana,
Pancevo, to je kad se vratis,
u samoga sebe jednog dana.

Ljudi su isti kao i reke
usca im negde na kraju sveta
ali svaka reka uvek se seca
vecito svoga starog pocetka.
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Miroslav Antić - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   Miroslav Antić - Page 2 Icon_minitime25/5/2010, 1:08 pm

Miroslav Antić - Page 2 B4bz0p

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Miroslav Antić - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   Miroslav Antić - Page 2 Icon_minitime26/5/2010, 9:50 pm

Ovo nije ispovest.
Ovo je gore nego molitva.
Hiljadu puta od jutros kao nekad te volim.
Hiljadu puta od jutros ponovo ti se vraćam.
Hiljadu puta od jutros ja se ponovo plašim
za tebe izgubljenu u vrtlogu geografskih karata,
za tebe,
podeljenu kao plakat ko zna kakvim ljudima.
Da li sam jos uvek ona mera
po kojoj znaš ko te boli
i koliko su pred tobom svi drugi bili goli?
Ona mera po kojoj znaš ko te otima
i ko plaća?
Da li sam još uvek među svim tvojim životima
onaj komadić najplavljeg oblaka u grudima
i najkrvavijeg saća?"

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Miroslav Antić - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   Miroslav Antić - Page 2 Icon_minitime26/5/2010, 9:58 pm

Miroslav Antić - Page 2 Htwigz
Мирослав Антић

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...


Poslednji izmenio midjika dana 28/5/2010, 12:34 am, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Miroslav Antić - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   Miroslav Antić - Page 2 Icon_minitime27/5/2010, 11:39 pm

Ima jedan deo iz knjige koji se meni dopao, ide ovako:

Antić umornoj Miri Stupici kaže kako joj je bila dobra ljubavna scena sa Batom Živojinovićem i onda započinje dijalog:
"Misliš...", kaže mu Mira.
"Da, odlična...Ali me interesuje šta osećaš kad se ljubiš sa partnerom?", veli Antić.
"Pa, ne osećam ništa..."
"Jesi li sama? Imaš li nekoga?"
"Ne, nemam..."
"A ja sam zaljubljen..."
Velika glumica se nasmeši i lakonski odgovori:
"Blago tebi..."
"Zaljubljen sam u tebe..."
"Šališ se..."
"Ne šalim se, stvarno sam zaljubljen..."
I onda Mira u svojim sećanjima razgovor ovako opisuje:
"Ćutim, ne znam šta da kažem, volim ga i mora da budem pažljiva. Uzimam ga za ruku:
Miko moj, ja sam jedva jednog genija preživela, drugog sigurno ne bih uspela. Prećutkujem alkohol, on pije i netremice me gleda.
-Znaš, ne mogu da radim ako nisam zaljubljen..."
Meni laknu, pošto je tako uopštio problem.
"Pa, ima toliko lepih žena oko tebe, samo ih pogledaj i sve te obožavaju..."
"Da, ali ja volim tebe..."
"Volim i ja tebe Miko, kažem, prijateljskom toplinom..."
Mršti se, razumeo je.

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Miroslav Antić - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   Miroslav Antić - Page 2 Icon_minitime27/5/2010, 11:59 pm

nastavak...

Prilazi stolu novinar Tika Ilić:
"Kakve to ljubavne izjave čujem, ko je u koga ovde zaljubljen?"
Mika iznerviran viče:
"Ja sam zaljubljen u Miru Stupicu..."
Srećom, restoran je prazan...Ja ustajem:
"Deco, umorna sam, idem da spavam, imaću sutra velike podočnjake..."

Svome drugaru Peri Latinoviću na prvoj stranici "Vojvodine" ispisuje posvetu:
"Peri, novu knjigu, u novim kolima...Na dan izlaska knjige, na sokaku, pred štamparijom "Budućnost". Miroslav."

A datum je. 7. IX 1970

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Miroslav Antić - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   Miroslav Antić - Page 2 Icon_minitime28/5/2010, 12:33 am

Miroslav Antić - Page 2 I75x51

Мирослав Антић, Петар Латиновић, Павле Вујсић и Велимир Бата Живојиновић

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Miroslav Antić - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   Miroslav Antić - Page 2 Icon_minitime28/5/2010, 3:38 am

Ovako opisuje svoj život i druženje sa ljudima:

"Ja sam sa svima dobar prijatelj. Recimo, kad siđem s Tvrđave imam dva kasapina, to su moji prijatelji, ima jedan zlatar, onda onaj što prodaje novine, jedan berberin i jedan što čisti ulice. Mi se nađemo ujutro, ja sam nekad pio s njima, sada ne pijem, sada popijem kaficu, oni pijuckaju svoja pića...S takvim se ljudima družim, pa se družim s profesorima univerziteta, pa s glumcima, pa sa ovim radnicima iz naselja, to su sve moji prijatelji...Meni svaki svet odgovara...Ne znam šta je čaršija...Ne vole mene svi ljudi, kao što ne vole nikog svi...Osetio sam da me ne vole mnogo puta..."

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Miroslav Antić - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   Miroslav Antić - Page 2 Icon_minitime28/5/2010, 3:45 am

Školjka je žena,
kneže moj.
A veruj: u svakoj ženi
postoji nešto hranljivo.
Neko ima ključ za nju
i otvara je u prolazu
- možda: bezazleno sasvim,
- možda: iz čiste obesti,
- možda: tek tako, iz zanata.
Onda je srče.
Onda je baca.
Jer šta će njemu ljuske.
I onda ode dalje za nekim novim školjkama,
jer on to tako jednostavno
i tako prirodno čini.
A neko nikad neće imati ključ.
Raskrvariće usta dok to otvara.
Izlomiće sve nokte.
I mučiće se.
I kad otvori školjku
i kad je napokon posrče,
vikaće:
nije to ta školjka.
Ljudi,
zar je to ono što sam hteo?
Neko baci školjku o kamen
i polupa je.
Gleda u njene krhotine
i kao da uživa u njenom ugibanju.
I ostavi je da se muči na suncu.
I ostavi je da se suši na suncu.
I da od njenog mekog tela
ostane malo gorke školjke.
A neko,
željan školjki,
plaća svom svojom starošću
da mu ih drugi otvore i donesu.
Na nekom srebrnom poslužavniku,
naravno.
U neko srebrno vreme.
Pred neku srebrnu smrt.
Neko ne voli školjke,
ali nema šta drugo da jede,
kneže moj,
i on ih jede dok drugi ozbiljno misle
da on u njima uživa.
Ti znaš da sam ja onaj koji školjke
prevari da su ptice
i kad se razmašu krilima svojih ljuštura
da polete,
– ulazim u njih precizno kao zrno.
I – mi zajedno trajemo.
I – mi se zajedno mučimo.
I – mi zajedno rađamo po malo bisera.
što obasjava svet.
Bolje da si mi doneo običnu mrvu peska.
Možda bih oko tog zrnca
sam sebi sagradio školjku
kakvu ti ne razumeš:
školjku neba i zemlje.
I možda bih oblagao to zrno dobrotom božanskog.
i možda bih ga ugojio u dragi kamen svog sna
i ne bih njime ukrasio
srce nijedne druge školjke.
Možda bih,
stvarno,
uz njega umeo samo da sanjam.
Ti ništa ne razumeš,
kneže moj.
Ja govorim o porodu.
Ja govorim o potomcima mog potomstva.

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Miroslav Antić - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   Miroslav Antić - Page 2 Icon_minitime28/5/2010, 3:53 am

Miroslav Antić - Page 2 2vuhac4

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Miroslav Antić - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   Miroslav Antić - Page 2 Icon_minitime28/5/2010, 2:46 pm

Vojni rok služi u mornarici: Korčuli, Splitu, Stonu, Kardeljvu. Na rođendan 14. marta 1951. godine, javlja se roditeljima i šalje im sliku: mornar-radista Miroslav Antić. Napisaće i pesmu "Plavo nebo", na Korčuli, 27. novembra 1951:

"Večito pljuskan suncem, lišćem i kišama,
ja sam prosio po drumovima, pred crkvama,
po ćoškovima gradskih četvrti:
Udelite bar malo te vaše bele ruke."

...
Znam ukus usta javnih žena iz svih pristaništa,
i zadah znoja, ivna, bolesti i pesme,
udarao sam šakom o stolove i psovao..."


Očaran je pučinom sinjom, lađama, plavim nebom, beskrajnim horizontom. Izvesni stariji vodnik, Antićev starešina, u vojnu knjižicu daje ovakav opis potonjeg pesnika, režisera i slikara...:

"Stas:srednji;kosa:smeđa;lice:okruglo;oči:smeđe;nos:pravilan;usta:pravilna;osobeni znaci:nema.
Ocena:Nastoji da bude dobar vojnik u čemu uvijek ne uspijeva. Pomalo svojeglav i nesamokritičan. Naređenja pretpostavljenih izvršava. Ponekad može da bude vrlo dobar radnik, radi čega je bio jedanput pohvaljen. Kažnjavan nije..."

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Miroslav Antić - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   Miroslav Antić - Page 2 Icon_minitime28/5/2010, 2:59 pm

Miroslav Antić - Page 2 Jqhnir

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Miroslav Antić - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   Miroslav Antić - Page 2 Icon_minitime28/5/2010, 10:07 pm

Nikad više nećemo sedeti u istoj klupi
ni jedno od drugog prepisivati zadatke,
ni deliti užinu na odmoru.
Nikada se više neću smejati tvojim olinjalim lutkama
ni ti mom neukroćenom žvrku na temenu
za koji su me večito čupkali
oni što sede iza nas.
Nije ovo više završena samo jedna školska godina.
Kažu:
gotovo je detinjstvo.
Jedno veliko detinjstvo danas je gotovo.

Kažu,
i svi su zajedno radosni
i kotrljaju se niz stepenice kao šaka prosutih klikera,
i svi su smešni od zadovoljstva
kao plastelinske figure,
i svi su šareni i čudni
kao grad za vreme velikih praznika.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Miroslav Antić - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   Miroslav Antić - Page 2 Icon_minitime31/5/2010, 10:21 am

Miroslav Antić - Page 2 Hv1ogl

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Miroslav Antić - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   Miroslav Antić - Page 2 Icon_minitime31/5/2010, 2:03 pm

На трибини Змајевих дечјих игара Мирослав Антић говори о теми:"Кад се опраштамо са детињством":

-"Посве је евидентно и поуздано да не постоји доба човекова узраста у којем се догађају веће катаклизме, стихови, импулси, релаксије, успони и падови него што је то случај са прелазним периодом. Ту, на последњим ивицама детињства, дојучерашњи шмркавац, татина маза, кликераш и рафинирано кмезавче добија доста нагло, понекад и сурово, често без објашњења, чин одраслог човека, титулу толико почасну, толико жељену и једва дочекану, а толико прозаичну, пословну и конвенционалну у исти мах.
Бити одрастао - то је сан сваког детињства:
Велики и недокучив занос.
Гризничави импулс.
Тајновити предео идеалног.
Ватромет..."

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Miroslav Antić - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   Miroslav Antić - Page 2 Icon_minitime2/6/2010, 9:44 am

Miroslav Antić - Page 2 2rpr3pe

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Miroslav Antić - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   Miroslav Antić - Page 2 Icon_minitime8/6/2010, 7:26 pm

Волео је и да загине у кухињи, да се огледа као кулинар, као некад - спремао је чувене пасуље и рибу....Радовао се, једноставно речено - животу, волео га је бескрајно;за Мику Антића је сваки дан био леп - кад се пробуди у својој соби, у својој кући, па сиђе низ степениште у дневни боравак, то је за њега била срећа, без фолирања...У животу га је наука фасцинирала, нарочито космос, небо...Купио је телескоп да гледа небо...Напабирчио је доста знања из астрономије и где год би наишао на текст о звездама, читао га је, меморирао.

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Miroslav Antić - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   Miroslav Antić - Page 2 Icon_minitime11/6/2010, 4:39 pm

ŠTA JE U MALOM VELIKO

Svaka prava toplina ima u sebi bezbroj
prisnih malih toplota.
Svako veliko dete nosi u sebi bezbroj
balavaca i švrca.
Ovaj ogromni život prepun je kao saće
običnih malih života
i mnogo nekakvih toplih
i nežnih predvečerja.
I dobrih vedrih svanuća.
I sve te buvice sreće
i sumnji
i slutnji
i snova
- armija nežnosti cela,
moli nas da im svakom po jedno zrno srca
šušnemo krišom u krilo.
Jer bez tih malenih srca
što drhte duboko u nama
šćućurena i bela,
ne bi ni velikog srca, ne bi ni velikog belog,
- ničega ne bi bilo.
Pa i nas,
evo,
ovakvih:
čudnih i lepo ludih,
zar misliš da bi nas bilo?
Nikad nas ne bi bilo.

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Miroslav Antić - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   Miroslav Antić - Page 2 Icon_minitime15/6/2010, 2:33 am

Oduvek sam se divio onima koji umeju da nacrtaju dugačko, široko i visoko.

Oni su sigurno shvatili dokle se prostire beskraj, kad im je tako lako da ga vide i izmere.

Oduvek sam se čudio onima koji razumeju znake u kalendarima, datume, mesece, stoleća, ili stanu pred sat i pročitaju večnost.

To mora biti suluda i neobična hrabrost usuditi se komadati i usitnjavati vreme.

Kameni mir daljine sav je presvučen mojom kožom.

Sklapam oči i osećam: sve ono što sam bio, i ono što sam sada, još uvek nisam ja. To je tek priprema za mene.

Koliko znam da pitam, toliko znanja mi pripada.

Mene je neko od malena zatvorio u prolazno i zaključao za mnom kapiju beskonačnog.

Dresiran da misliš zajedno. Zato i ne volim zakletve. I zajedno da pevaš. Zato i ne volim horove. I zajednički da tuguješ. Zato i ne volim sahrane.

Jedino si sam kad ostariš.

Baš zbog te samoće u starosti, koja se dogada naprasno tamo gde prestaje detinjstvo, hvatao me je strah. I večito sam sumnjao u to su me učili.

Učitelj obično kaže: "Ako želiš da saznaš, pogasi sve svoje svetlosti i uputi se za mnom."

Te, petnaeste godine, osamdeset i trećeg dana, dogodilo se nešto sto mi je dalo znak da odem sam sa sobom. Prohodao sam na rukama.


Roden sam u ravnici. To je zemlja bez odjeka. Tu ništa ne vraća dozive. Popiju ih daljine.

Jata lete u mestu, i mogu se uzabrati. Sve se priginje zemlji. Sve je nadohvat ruke.

Tu se prostori mere svitanjima i sumracima , a vreme dužinama senki. Mlečni put je do kolena, kao prosuta slama. Ne moraš da se penješ: zvezde rastu u žbunju. Samo se uputiš ravno, pa vrezama od zlata i posle desetak koraka vec hodaš po nebesima.

Zar sve to ne liči na slobodu?



Objašnjavanjem stvari, oduzimamo im nešto od one čarolije, od onog zlatastog omota, ispod kojeg se kriju tolika čudesna značenja svega sto izgleda isto.

Reči su iskraćale. Iznošene. I krpljene. Mereno od pre vremena i mnogo posle vremena. Ostaje samo smisao kao čudo svih viđenja.

Razmišljao sam o tome i to u sebi ponavljao, jer osećao sam nejasno da se tu krije mudrost i sloboda detinjstva.

I hodao sam na rukama.

I nosio sam zemlju u susret nebu zvezdama po drumovima svetlosti i bespućima vasione.

Eto, to je moj život i moja biografija.

To sam ja po zanimanju: nosač zemljine kugle.

Iz knjige "Hodajuci na rukama" M.Antic

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Miroslav Antić - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   Miroslav Antić - Page 2 Icon_minitime15/6/2010, 3:07 am

"Ove pesme sam zapisivao da lakše dišete.

Da znate da imate negde u svetu jednog istinskog prijatelja,

koji o vama brine drukčije nego tata i mama,

rodbina ili nastavnici u školi. Koji o vama brine vršnjački.

Jer i ja sam večiti dečak, sa jednim sedim čuperkom na čelu,

ali još uvek plavim u duši. Moje pesme i nisu pesme,

nego pisma svakom od vas. One nisu u ovim rečima koje ste pročitali,

nego u vama, a reči se upotrebljavaju samo kao ključevi,

da se otvore vrata iza kojih neka poezija, vec doživljena,

vec završena, već mnogo puta oplakana ili otpevana,

čeka zatvorena da je neko oslobodi."



Mika Antić

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Miroslav Antić - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   Miroslav Antić - Page 2 Icon_minitime15/6/2010, 3:20 am

Čarolija


Nekom zabranjuju zvezde.
Nekome krila.
I laste

Ja ne zabranjujem ništa.
Sme se sve sto se ne sme.
Samo jedno te molim:
pokušaj da ne rasteš
ni mrvu svima za inat,
do kraja ove pesme.
U toj se pesmi živi
slobodno,
lepo
i ludo.
Možeš da izmisljaš.
Maštaš,
Da radiš sve naopako.

U njoj i najveće čudo
prestaje da bude čudo,
jer sve sto poželiš
kad zažmuriš
- ostaje zauvek tako.

Isturi hrabro i divno
prkose detinjaste
i laži i sebe samog.
Sme se sve što se ne sme.

I sme se više od svega!

Jedini: nemoj da rasteš
za inat i tebi i meni
do kraja ove pesme.

I svaki put kad te slome,
pa moraš nov san da stvaraš,
ne sanjaj ga u mraku
Dotrči bliže zori.
Na pragu ove pesme
tako se divno bori
i kad namigneš samo
i osmehneš se polako

Izbroj u sebi do deset
i to u večnost pretvori.
I sve sto žmureći smisliš
ostaće zauvek tako.[center]

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Miroslav Antić - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   Miroslav Antić - Page 2 Icon_minitime15/6/2010, 3:27 am

Miroslav Antić - Page 2 Vcqiif

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Miroslav Antić - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   Miroslav Antić - Page 2 Icon_minitime24/6/2010, 12:05 am

KIŠA

Kiša...kiša...krupna kiša...
Sva su mokra leđa krova

Treba uzeti na nišan
gorak šapat jasenova.

Kad na usnu i u šaku
kane tuga u razdanja,

mudrost je u sivom mraku
naći zlatne prste granja.

Kiša...kiša bičevima
krovove pretukla riđe.

Samo jedna sreća ima.
Noćas treba da naiđe.

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Miroslav Antić - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   Miroslav Antić - Page 2 Icon_minitime24/6/2010, 12:08 am

SVE BOJE SVETA


Čudan je ovaj svet u meni
kad se od lišća zazeleni
ili poplavi kao svila
od dečije kose i ptičjih krila.

Čudan je ovaj svet u meni
kad sve požuti i porumeni.

Van mene dosta boja živi.
Van mene katkad svet i posivi,
ili se smrači i naoblači.

Dobro je zato što postoje
i ove moje lepše boje.
I neki osmeh sunčan i plah.
I vetar nečujan kao dah.
Pa sve kad trne
i sve kad svene,
kad tmurno izgleda svet oko mene,
u meni živi sto vatrometa
nekakvog šarenijeg i lepšeg sveta.

Ponekad želim da podelim
moje rumeno sa gradom celim,
i moje belo sa žutom travom,
i moje žuto sa noći plavom,
i moje plavo sa rekom snenom…

Jedino čuvam ono zeleno
za neke oči što nisu moje,
al iz njih rastu,
odavno rastu
sve druge oči i druge boje.

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Miroslav Antić - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   Miroslav Antić - Page 2 Icon_minitime25/6/2010, 3:27 pm

Miroslav Antić - Page 2 Mika_029

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Miroslav Antić - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   Miroslav Antić - Page 2 Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Miroslav Antić
Nazad na vrh 
Strana 2 od 4Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Složeno na policama- piše se u temama ispod naslovne :: Biblioteka poezije-
Skoči na: