LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Jelenine bajke i priče

Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2  Sledeći
AutorPoruka
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

Jelenine bajke i priče Empty
PočaljiNaslov: Jelenine bajke i priče   Jelenine bajke i priče Icon_minitime7/8/2009, 8:52 pm

Један мој виртуални домаћи који је био нешто више од самог домаћег...

Тако је рекла Јелена. Наговарао сам је да дође и сама постави ово што ћу ја морати копирати и оставити уз одобрење аутора ових лепих писанија.

Биографија би била оваква: Причалица Јелена Јергић

О, да није лабудова!
Кад бих се ја, мили мој, љубави научила?
И докле би потрага твоја трајала за мном, и моја за тобом, да наше чамце нису лабудови наткрилили?
А прошло је, још колико је година прошло, у тражењу нашем.
Па ипак, зборано време са ињем у коси и намрштених веђа није се могло дотаћи нашег прамца.
А тражили су нас, баш нас и нама су били у сусрет послати; знали смо то чим су нам се погледи срели.
Свечудесност тренутка прожела нас је једнако.
Вода је била мирна.
Птице јој нису реметиле ток.
Стало је време, ал` не и мисли наше дотад спутаване, сећаш се?
Јер знали смо, о, још како смо знали, да лабудови нису тек лабудови.
Да наша љубав мора њиховој да сличи.
Да се убели; удостоји.
И бол, оштрицом својом, начини нам белег, како ти не би изгубио мене, нити ја тебе.
И спознасмо Ону за којом жудисмо.
Отада наши чамци више не плове.
Као ни наши лабудови.
Сада нам крила позајмљују, док наша не израсту.
За пут, последњи који нам предстоји.
Где Љубав пребива – тамо је место нашег пристанка.
Вечност, лука је наша.
Знам да си уморан.
Знам да си се путева заситио.
Стога не брини што крила твоја никако да порасту.
Има ко ће, вољени мој, да те на крилима понесе.
Неко ко себе даје за тебе...
Волећи те више од самог живота!

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !


Poslednji izmenio Masada dana 7/8/2009, 10:39 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

Jelenine bajke i priče Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelenine bajke i priče   Jelenine bajke i priče Icon_minitime7/8/2009, 8:53 pm

Снаја и зет

Имала мајка сина ожењеног и ћерку удату. Једнога дана дође њој у посету комшиница и тако кроз причу упита је како јој живе деца у браку.

- Ћерка ми живи као бубрег у лоју – похвали се ова. – Муж јој у кревет доручак доноси, спрема по кући, кува, пере... Ма милина Божија како се добро удала!

- А син? Како он живи? – настави комшиница да се распитује.

- Шта да ти кажем...? Ко за срце да си ме ујела кад си ме то питала, коно моја. Замисли, свако јутро мора својој „госпођи“ да носи доручак у кревет, да спрема по кући, кува, пере... Не могу да се наплачем колико ми га је жао, несрећника...


(народна прича)

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

Jelenine bajke i priče Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelenine bajke i priče   Jelenine bajke i priče Icon_minitime7/8/2009, 8:55 pm

Зачарана жаба



У фонтани, у парку настанила се малена жаба. Уживала је у свежини распрсканих капи, цвећу и зеленилу које је окруживало, али највише од свега, што је било посве необично, волела је шетаче. Нарочито мајке са децом, које су на клупи, уз жубор воде, читале деци приче из предивно осликаних сликовница. А међу свим прочитаним бајкама, једна јој се највише допала: била је то она по имену „Принцеза жаба“. Од дана кад ју је чула, она је једнако сањарила о томе да ће се и њен принц однекуд појавити, да ће је пољубити и да ће она, о, радости, открити како није тек ружна жаба, већ права правцата принцеза.
Кад су друге жабе дознале за њене маштарије, почеше је исмевати и задиркивати. Али што су се они више исмејавали, то је она све више и више уверавала себе да она са њима таквима не може имати никакве сличности; још мање да су јој род. И поче она да избегава њихово друштво, док, са друге стране, стаде да загледа пролазнике, неће ли у коме препознати свога принца.
Жабе са којима се разишла баш и нису биле превише погођене њеним отуђењем, али тиме њихов подсмех не престајаше. Најзад, то њихово силно крекетање привуче родину пажњу, те она поче све чешће да надлеће њихов парк. Све се крекетуше о томе брзо обавестише, те у трену утихнуше, једино на малу жабу заборавише.
Премда је ово био прелак плен за њу, рода хтеде мало да се поигра с њом. Стога се она спусти недалеко од ње, те поче издаље заподевати разговор.
- Чујем да те твој род и пријатељи исмевају...
Жаба, која се на њене речи прену из сањарења, и која је тек тада примети, узврати:
- Кре, ко да је мени стало до тога шта они мисле... Дуги, зли језици... Ако се догодило једном, ко каже да не може и други пут.
- Тако је! – потврђиваше рода, пљеснувши крилима. И ја, видиш, верујем да је тако нешто могуће...
- Стварно! – заискрише очи мале жабе и она прескочи неколико локвања, како би јој се приближила. Заиста тако мислиш?
- Не да мислим, него знам да је могуће. Драга моја, ја се управо спремам да одлетим у земљу бајки, где живи не само та принцеза жаба, већ тушта и тма једнаких њој. И знам све о томе: и како се жабе претварају у принцезу и како да се утврди да ли је зачарана.
Жабица је, гутајући, упијала сваку родину реч, у тој мери да је у њој видела свог спасиоца.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

Jelenine bajke i priče Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelenine bajke i priče   Jelenine bajke i priče Icon_minitime7/8/2009, 8:55 pm

- Може...?! А како?!?
- Врло једноставно – примети рода, истовремено заузевши позу каквог учењака. Довољно је само утврдити да ли је кожа на теби растегљива, или не?
Жабица потврдно климну главом, немоћна да било шта прозбори од ненадане радости. Затим, да би то и доказала, поче да се надувава и надувава, растежући се што више може. Потом се издува, а кожа на њој оста сва зборана.
- Нема сумње, мала жабо – закликта рода усхићено - сасвим је извесно да се у теби скрива принцеза!
Њене речи до те мере одушевише несрећницу, да се она поче превртати око себе, испуштајући, при том, најкрештавије узвике радости.
- Али... али... имамо проблем овде! – пресече наједном рода ово њено весеље. Да би зачараност нестала, потребан је принц, мила моја. А њих, колико су моје очи могле да виде одгоре, овде, авај, нема!
- Како... нема? Зар ниједног? Па где да нађем принца...? – запљусну је жаба питањима, напречац се забринувши.
- Принчеви живе само у земљи бајки... – објашњаваше рода, док јој се лицем осликавала збуњеност и немоћ.
Жабица поче да се саплиће о сопствене мисли, не знајући им смера ни значења. Колико год да се трудила, слабо шта је разумевала. А онда, изненада, сва се озари, досетивши се:
- Па да! Како сам глупа! Зар ти не рече да управо летиш у земљу бајки?
- Дааа... – растегну рода, правећи се да јој није посве јасно њено зборење.
- Онда је проблем решен! Поведи и мене са собом!
Насмеја се рода у себи, лукаво сакривши злурадост. Затим јој се стаде приближавати, тобоже да би је понела у кљуну - што мала жаба чекаше с нестрпљењем, не знајући родине стварне намере - али од пута не беше ништа!
Наиме, тренутак пре него што ће је појести, један млади жабац, који је крадомице пришао да чује чему се она толико радује док разговара са непријатељем рода крекетарског, храбро исплази свој дуги језик и, дохвативши своју умишљену пријатељицу за ногу, повуче је у воду. Неколико капи улете у раширени и гладни кљун, а разочарана рода бесно удари крилима о талас који ови, бежећи, направише. Истог момента, кад се обреше на месту заштићеном од могућих насртаја, зачараност преста и мала жаба, у младом жапцу, препозна свог принца. У његовим се, пак, очима, огледаше принцеза најлепша на свету.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

Jelenine bajke i priče Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelenine bajke i priče   Jelenine bajke i priče Icon_minitime7/8/2009, 8:56 pm

Језерска принцеза

Некада давно, говори нам прича, два је краљевства раздвајала планина у чијем срцу се скривало прекрасно језеро. У једном живљаше краљ ведрог срца, коме је Бог подарио кћер за наследницу, док је, овим другим, владао много прек и осион краљ, који и свога сина наследника обучаваше страховлади. Званичних посета између њих није било, али, срећом, ни међусобних ратовања. Но кад принц стаса за женидбу, његов отац, наслушавши се од путника пролазника о лепоти принцезе из суседства, као и о њеном богатом миразу, реши да пође у прошњу.

А каква је лепотица била краљева кћер, знало се и рашчуло по читавом свету, тако да су многи принчеви, чезнувши за њеном лепотом, опседали дворац. Но, на несрећу, дознаде за њену лепоту и грозни Воден-цар, који за тили час преплови мора и океане и настани се у планинском језеру. А не би то случајно, јер један се његов крај простирао баш по имању, куда је често волела да шета принцеза у пратњи своје дворкиње.

Тако се онa и тог јутра, пре него што ће стићи најновији просац, искраде из дворца и са својом дружбеницом сиђе до језера. Ни не слутећи каква их опасност вреба, оне весело разговараху. А свака би им тема почињала и завршавала са просцима, којих се принцеза клонила, чекајући оног ког није знала, али коме се надала. Но чим се дотакоше првог таласа, кад изрони из воде грозни Воден-цар, рашчупане косе и браде и са жезлом у рукама, те и принцезу и пратиљу повуче на само дно свога царства.

О несрећи се брзо рашири вест, тако да кад приспеше гости, затекоше краљевство у сузама и болу. Краљ и принц, ко громом погођени и у незнању шта им је чинити, хтедоше да окрену коње и врате се кући. Но принчев слуга, од којег се овај никад није раздвајао, узе са слободу да их посаветује, како би био ред да изјаве саучешће ожалошћеној породици: ако ни због чега другог, оно бар зарад добросуседских односа. Премда не вреднујући човека пред собом - из њему знаних разлога - краљ, не налазећи ниједне речи којом би му се успротивио, послуша и позва и сина да се и сам повинује реду који им доликоваше.

У дворац стигоше баш у време када се на сва звона објављивао краљев проглас:

- Принц који свлада Воден-цара и ослободи принцезу, добиће њену руку и пола краљевства да влада над њим!

Како чу ово, суседним краљем у трену овлада сујета, те он предложи сину да пође и спасе принцезу. Принц поносно послуша, те напусти дворац и у пратњи свог верног слуге одјаха право у планину.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

Jelenine bajke i priče Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelenine bajke i priče   Jelenine bajke i priče Icon_minitime7/8/2009, 8:57 pm

Требало им је прилично дана да стигну до планинског језера. Стога су често застајали ради одмора и сна. Једном тако, кад се уморише, седоше за неки пањ да се окрепе. Принц мало и прилеже, а слуга запоје. А појао је тако лепо, да су и птице утихнуле како би га чуле. У том наиђе путем неки седи старац, носећи на леђима некакав нарамак. Како је био стар, наједном се спотаче и посрне, те паде на земљу. Принц га ни не погледа, а његов слуга намах скочи и потрча да му помогне. Кад га подиже, он га позва да седне са њима и одмори се. Старац пристаде, захваливши му се. Али његовом господару то баш и не би по вољи.

- Каква вас је мука натерала да дођете у ову шуму? – упита старац кад се мало поврати. Рекао бих по одећи да си ти, дете, неки господин...

Принц, коме се старац обраћао, дрско примети:

- Ја сам син краља суседног краљевства, старче, и молим да ми се достојно обраћаш! А где идем и каквим послом – тебе се не тиче! Да си нешто млађи, показао бих ја теби како се понаша...!

Старац се некако трже од његових речи, али се не хте у расправу упуштати, већ потражи мио поглед младића, а онда узврати:

- Праштајте мени грешном, ваше височанство, нисам знао, јер сам ја дуго овде, а људе готово да и не виђам, принчеве још ређе. А данас ми се још ко и привиђа, шта ли?... Ја све што знам то је - да ме моје овце чекају. Сасвим сте у праву... није моје да се мешам у туђе послове, до у своје. Можда ће, у том случају, бити најбоље да кренем, како вас не бих више задржавао.

И подиже се старац полако у жељи да пође, али га младић задржа.

- Висости, а што да му не кажемо? Одмоћи нам не може, сигурно, а помоћи би и могао, ко зна? Да му кажемо...? – упита молећиво.

- Ради шта знаш! – одбруси принц коме би само до лежања.

- Мили оче, - исповедаше се младић старцу, - пошли смо да спасемо принцезу из језера, коју је отео грозни Воден-цар, па ако можеш савет неки да нам даш.

Старац умилно погледа младића, те га позва да га испрати до стазе. Ту он извади из оног нарамка неко вунено ћебе, једну врећицу с биљем и чешаљ и, предавши му, рече:

- Ти си се нашао сиротом старцу и поштено је да ти се одужим. А и открих, да дивног чуда, како анђели јоште силазе на земљу. Данас угостих неке птице, те дознах за немили догађај. А како оне мени приповедише, и ја ћу теби. Стога слушај: кад дођете до језера, у њему ћете видети две рибице: једну златну и једну сребрну. Воден-цар је принцезу и њену дворкињу претворио у рибе, да не би могле да побегну. Његове чаролије вреде само у његовом царству, али на копну, све док је дан, оне немају силу. Ви гледајте да пошто-пото ухватите рибице...

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

Jelenine bajke i priče Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelenine bajke i priče   Jelenine bajke i priče Icon_minitime7/8/2009, 8:58 pm

Ту старац навали да крене, али га младић устављаше руком, зборећи:

- Али, премили оче, шта потом...? Та оне се са мраком морају вратити у воду...

- Све у своје време, сине... – одговараше човек с брадом, не дајући му да га устави. Иди сад и не брини. Знаћеш шта ћеш и како ћеш, кад се све уреди. А и то што сам ти дао, има својих моћи. Употреби сваку ствар у време кад ти затреба. Иди сад с Богом, чедо, и не брини унапред. Можда ће дати Бог да се поново сретнемо...

Најзад се раставише и младић, узевши од старца благослов, врати се своме господару, који га, разбуђен, нестрпљиво чекаше.

Спаковавши се, они наставише свој пут кроз планину. А у ноћи најсјајније месечине стигоше и до језера. Уморни, залегоше, како би с јутром могли одморни да крену у лов на рибице, о чему је, путем, младић обавестио принца.

Ноћ прође, јутро свану. Обојица се хитро придигоше, те узевши неки штап и окачивши на њега свезану кошуљу, заузеше бусију. Но рибица не би ни на веру! Принц, коме стрпљење не би јача страна, поче да негодује. Да би га некако умирио, његов слуга запева. И гле чуда: на његово појање рибице изронише! Брзо дограбивши спремљену алатку, он захвати обе рибе и једним потезом их извуче из воде. А ове, како дотакоше тло, преобратише се: једна у принцезу, а друга у дворкињу.

Радост беше велика, а принц, видећи принцезину лепоту, одмах притрча да јој се нађе на услузи. Потом сви заједно потражише згодно место, где би у миру и тишини разговарали.

Потанко испитавши принцезу и дворкињу о Воден-цару, стадоше ковати план за њихово ослобођење.

- Он свако вече долази код мене у моје одаје, где проводим ноћи, тражећи да пођем за њега. Да може на силу да ме узме, он би то већ досад учинио, али каже да мора бити добровољно. Како ја не желим да се удам за њега, он ми је дао рок који, авај, вечерас истиче, и ако не пристанем, рекао је да ће све што ми је драго потопити – читаво краљевство ако треба! – јадаше се уплакана принцеза. Помагајте, ако Бога знате!

- А зна ли се која му је слабост? – упита слуга, слушајући помно.

- Једном тако – причаше принцеза, - кад ме посети, ја му се почех умиљавати не бих ли о том нешто дознала, а он ми, онако надмено, признаде да његова сила долази из браде; онај ко би га за браду ухватио, могао би њиме господарити.

Чувши то, младић се нечег досети те скочивши на ноге, одважно предложи:

- Дозволите, ваша висости, да пођем са њима. Знам како ми оне ствари од старца могу помоћи.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

Jelenine bajke i priče Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelenine bajke i priče   Jelenine bajke i priče Icon_minitime7/8/2009, 8:59 pm

Принц најпре хтеде да чује за план, али како им време одмицаше, он, и поред нелагодности коју осети, пристаде, оставши да их чека на обали. Тешио се мишљу да је то, ипак, слуга коме је он господар и који је, као такав, дужан да га служи.

Чим дотакоше воду, принцеза и дворкиња се преобратише у рибице, а храбри слуга их ухвати за пераја, пуштајући да га одведу до подводне одаје. Тамо се ове опет повратише, а он се сакри иза неког сандука. У том се језеро усковитла, доводећи им у госте самог Воден-цара.

- Вечерас је ноћ одлуке – обрати се принцези још са врата, а од његовог се гласа одаја затресе. Дакле, шта си решила?

- Ноћ је тек почела – одговори принцеза што је могла мирније, а онако како је младић по доласку посаветова. Седи, царе, да нам справим вечеру.

Иако изненађен, Воден-цар послуша. И спремише она и дворкиња свакојаког јела, и послужише цара најбољим вином које се ту затекло, од чега се њему мало и придрема. Најпосле и прилеже.

А кад га први сан ухвати, младић се извуче из сенке и идући на прстима му приђе, те из нарамка, кога је понео са собом, извуче велико вунено ћебе и даде принцези да га добро умота и ушушка. Од његове топлине цару се још јаче придрема, што младића охрабри да му приступи ближе. Но, тек што принесе руку његовој бради, кад овај захрка тако снажно, да сви од страха попадаше. Бука која при том настаде, прекиде царев дремеж. Схвативши њихов наум, он хтеде да згроми младића, али га ћебе осујети у томе.

Искористивши његову немоћ, троје заробљеника се дадоше у бег. Чим дотакоше воду, принцеза и дворкиња се претворише у рибе, будући да ноћ још трајаше, а онда запловише ка површини, носећи о реповима висећег младића. Гнев Воден-цара је био тако силан, да се под њим ћебе распуче, а овај, ослобођен, појури за њима.

Видећи, негде на половини пута, како им се приближава, младић замоли рибице да стану, а онда извади из нарамка врећицу и поче да просипа из ње чичак. Потом се поново ухвати за њих, траживши да наставе пливати. Кад Воден-цар дође до места где ови застадоше, онај се сав расути чичак прикачи на његову браду, што код њега изазва силан свраб. То његову намеру, да их ухвати и казни, додатно појача, премда мораше мало да успори потеру, застајући свако мало да се почеше.

За то време бегунци стигоше до површине, изронивши баш кад и први сунчев зрак. Принц који их нестрпљиво чекаше, вешто похвата рибице, али кад хтеде да их извуче о грану му се изненада окачи и рука Воден-цара. Не попуштајући стисак, он чврсто обујми крај који држаше, али снажни стисак са друге стране поче да га одвлачи у воду. У међувремену, а док нико није мотрио на њега, из воде изађе младић и одмах притрча принцу у помоћ. Надвлачише се они и кад би Воден-цара брада засврбила, двојица на обали би претезала. Видећи га како се с сврабом мучи, слуга повика:

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

Jelenine bajke i priče Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelenine bajke i priče   Jelenine bajke i priče Icon_minitime7/8/2009, 9:00 pm

- Хајде, царе, да се нешто нагодимо! Ја ћу тебе свраба ослободити, а ти да пустиш рибице! Јел важи?

Заставши са повлачењем, Воден-цар на брзака одвага мисли, па лукаво се нацеривши, изјави:

- Ал` ти прво мене да услужиш! Ако отераш свраб, пустићу рибице!

Младић пристане, али га принц стаде одвраћати.

- Не брините, висости, само ми верујте! – умири га слуга, намигнувши му крадом.

Ту он извади из нарамка онај чешаљ од старца и замоли овог да му се приближи. Овај му послушно приступи, не пуштајући грану. И поче младић полако полако да чешља огомну браду, а кад се овај мало опусти, он га брзо са обе руке шчепа за њу.

- Аха! Сад си мој! И ја сам ти господар! – узвикну мудри младић.

Касно схвативши да је насамарен, Воден-цар, немајући куд, мораше да призна.

- Јеси, господару, заповедај! Слуга твој слуша!

- Одмах да си ослободио рибице и скинуо чаролију! – нареди младић.

Заповест би извршена у моменту и принцеза и дворкиња весело доскочише на земљу.

- Тако! Нећу те убити, али ћу ти узети три длаке из браде, како више никад и ником не би правио зла.

Потврдивши скрушено да ће тако бити, Воден-цар додаде:

- Хвала ти на милости. И због тога што си ми поштедео живот, даћу ти савет: чувај се оног који зна више о теби но ти сам о себи.

Затим зарони у воду и отплови.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

Jelenine bajke i priče Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelenine bajke i priče   Jelenine bajke i priče Icon_minitime7/8/2009, 9:01 pm

А њих четворо се весело окренуше и поседавши на коње кренуше кући.

Но у путу стаде се принцеза испитивати, а принц премишљати. Њој је било јасно да је младић тај кога је чекала, а његов господар почео је то наслућивати. Не могавши то да поднесе, он реши да се у путу ослободи слуге. Кад су били негде на половини, потеже на овог мач, и то с леђа, па узе престрављену принцезу и дворкињу те их поведе са собом, претећи им смрћу ако га издају.

Гонећи коње до изнемоглости, они прилично брзо стигоше у дворац. А тамо их дочека радост и весеље, све припремљено у њихову част. Суседни краљ одушевљено дочека сина, а, такође, и краљ домаћин, будући да је у њему видео мужа своје ћерке, коју је од радости стискао на груди.

А несрећна принцеза, да би сакрила од оца тугу и бол, правдаше умором израз на лицу. Замолила је све госте да јој дозволе да се повуче, како би могла да се одмори од свих узбуђења која су је снашла. Наравно, ништа не сумњавши, сви редом уважише извињење, пропуштајући је до њених одаја; само је своју нераздвојну дружбеницу повела са собом.

Прошли су дани, па и недеље како се принцеза осамила у свом кутку, тужећи због своје трагично изгубљене љубави, за коју се није усудила поверити никоме. Силно забринут за њено здравље, али и због свадбе и могућег избијања скандала невиђених размера, њен отац, краљ, не издржавши, дође да је посети и подсети на обавезе. Иако тешка срца, она, зарад очеве љубави и части, затоми своју бол, приставши на свадбу. Више од тога она и онако неће бити у стању да да. Њен живот је био прободен кад и љубав њеног живота.

Међутим, то што принцеза мишљаше у себи, било је далеко од истине. Наиме, онога дана, кад злобни принц прободе свог верног слугу, оставивши га на шумском путу да умре, небо не хтеде да се случај тако заврши. Још једном путем наиђе онај исти старац, те узе на носила младића и одвуче га до свог пребивалишта. Тамо га неговаше и рану му извида, те овај, најпосле, поче и да се опоравља. А на дан кад принцезу посети краљ, ради договора о свадби, слетеше код старца две птичице и потанко га о томе обавестише. Премда се младић још увек не осећаше довољно снажним, старац се ипак усуди известити га. Знао је, из његовог болног бунцања, да му је принцеза за срце прирасла.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

Jelenine bajke i priče Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelenine bajke i priče   Jelenine bajke i priče Icon_minitime7/8/2009, 9:01 pm

- Ах, премили старче, спаситељу мој, није то била вест коју је требало унети у рањено срце! – уздахну тужно младић. А и то што сам жив не мења ништа на ствари, јер је њен отац руку њену принцу обећао; не слузи његовом. Моја је дужност била да служим господара, а не себи да угађам...

- Да, дете, али има нешто што ти не знаш, али што је твој господар јако добро знао – говораше старац, док му је поглед био усмерен негде у даљину. Због тога је он и потегао мач свој на тебе. Још оног дана, када вас сретох у шуми, ја сам то схватио. Јер ми тај цео догађај беше познат, будући да сам и сам некада живео у том краљевству, одакле сте вас двојица...

- Не разумем, старче... Шта то желиш да ми кажеш...? – збуњено упита младић.

- Ти ниси слуга, већ су те таквим направили краљ и његове присташе, који су твога оца, његовог брата, а краља тадашњег, свргнули са власти и протерали заједно са краљицом мајком, а тебе су задржали, уценивши их твојим животом. Ти си, дете, принц и прави наследник краљевства!

- Али... али... како? Откуд знаш? Може ли се то доказати? Говори...!

- Знам, јер сам тада био на двору – изусти старац кога младић дрмусаше од силног узбуђења.

Ту се он стаде присећати речи Воден-цара и напипавши у џепу смотуљак са три његове длаке, пође да се спрема на пут. Како није имао богзна колико пртљага, то ни спремање не потраја. Али пре него што крену, он приђе старцу.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

Jelenine bajke i priče Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelenine bajke i priče   Jelenine bajke i priče Icon_minitime7/8/2009, 9:01 pm

- Ја знам, старче мили, да немам права било шта да тражим од тебе, јер си ти мене задужио за цео живот, спасивши ме из канџи смрти. Но, Бога ради, молим те да ме још једном посаветујеш и благослов ми даш за пут на који се спремам. Мени без принцезе нема живота. Али да се она из љубави удаје, ја бих са тобом овде остао, служећи те. Но ти сам мени рече, да и принцеза осећа исто и да се само из љубави према оцу удаје за нечовека. А нечовештво, старче, ја гледати не могу!

Старац, који је то и очекивао, примети мирно:

- На том путу нећеш бити сам. Ја ћу те пратити... Неки - чекати...

У дворац су стигли на сам дан свадбе. Радост и весеље беху на сваком кораку; изузев у одаји тужне принцезе. Само се она ничему није имала радовати ни веселити. Но тешко да је то одвећ бринуло принца и његовог таштог оца, којима је само до власти било стало. Па ипак, негде дубоко у свом скамењеном срцу, осећаше принц неко чудно струјање, које би наступило сваки пут кад би се нашао, макар и на кратко, у принцезином друштву. Ма колико да је покушавао то спречити, чинило се да осећај са сваким даном постајаше све јачи. И то га је плашило.

Кад принц са оцем и пратњом стиже у храм, где се венчање имало обавити, све очи присутних гостију су биле окренуте улазу, где се ишчекивао принцезин долазак. Најзад јавише да је њена кочија пристигла. У прекрасној венчаници и велом на лицу корачала је држећи се за очеву руку. За њом је ишла њена дворкиња, која с муком скриваше сузе. Принцеза, премда заштићена од туђих погледа, не роњаше сузе, будући да је све и једну исплакала; велом је, заправо, скривала презир.

Принц ју је дочекао пред вратима храма. Но пре него што ће венчање отпочети, изненада их све прену неки глас из позадине:

- Стојте! Зашто се принцеза удаје за другог, кад је њена рука обећана принцу који свлада Воден-цара а њу и дворкињу ослободи?!

Окупљени народ у трену занеме, а потом се сви стадоше окретати да виде ко се то усудио приговорити и брак спречити. Кад се средина мало разреди и пут се направи, угледаше принчевог верног слугу где храбро и одважно њиме корача. А принцеза како га угледа од узбуђења поклекну, али је дворкиња, која се нађе у близини, придржа; и тог момента њој се руменило поврати на лицу.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

Jelenine bajke i priče Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelenine bajke i priče   Jelenine bajke i priče Icon_minitime7/8/2009, 9:01 pm

Принц, који није могао да поверује својим очима, погледом потражи свог оца, надајући се каквом савету; овај, пак, дихаше претњом, а из очију му севаше такве варнице, да кад би могао, једним би погледом спалио пристиглог младића.

- Гујо отровнице! – просикта он, предухитривши сина. Прво си ми сина издао у борби са Воден-царом, а сад још имаш образа да дођеш овде и блатиш га. Ко те је послао и у чије име, бедо људска!

Но на његово огромно изненађење, уместо младића проговори сама прошлост:

- Мог сина не смеш тако да називаш!

Све збуњенији сватови се окренуше за гласом, који је у себи имао одјек силе и није трпео поговор. Био је то, ни мање ни више, него глас старца из планине.

- Да, брате, добро видиш. Младић кога си се дрзнуо назвати именима која му нимало не приличе, мој је син и краљевског је рода; први наследник трона кога си ти од мене преотео!

Узвик запрепашћења изли се из многих грла. Посрамљени краљ устукну, а људи из његове пратње, који су унапред били обавештени о томе, приступише му те и њега и сина опколише. А то све беху верни поданици насилно збаченог краља, којих се број, након преврата и увођења диктатуре од стране новог властодршца, из дана у дан повећавао и који никад везу са њим нису прекидали; само су је вешто чували у тајности.

- Ово је срамота и увреда! – викаше презрени краљ, упируће отровне стреле из очију у домаћина. Зар се овако код вас поступа са гостима? И то са каквим гостима?! Срамота! Ако сместа ово не прекинете и достојно ми се не извинете, саветујем вам да мој следећи долазак боље да не чекате!...

Тек сада се краљ домаћин мало поврати од шока, а затим узе за слободу и дужност да и сам нешто каже:

- Морам признати да сам прилично збуњен свим овим дешавањима и стога тражим да се, пре било каквог мог мешања, пруже докази за све што је речено!

Тада принцеза иступи пред њега.

- Истина је, оче... Овај младић, дојучерашњи слуга, свладао је Воден-цара а мене и моју дворкињу из ропства избавио. И има доказ о томе.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

Jelenine bajke i priče Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelenine bajke i priče   Jelenine bajke i priče Icon_minitime7/8/2009, 9:01 pm

Ту се младић маши за џеп и извуче из њега неки смотуљак у коме беху три длаке из браде Воден-цара.

Сватови од драгости зажагорише, а принцеза упре прстом у самозваног принца, говорећи:

- На путу кући овај га је из зависти с леђа напао мачем, а мени и дворкињи је запретио смрћу ако га издамо.

Чувши ово, принцезин отац се тако разгневи и не потребоваше више ниједног доказа, већ и својим људима нареди да помогну око њиховог спровођења у суседну земљу, где их чекаше суђење за издајство.

А младић, који све до скора мишљаше да је сироче, паде пред ноге вољеног оца, плачући од радости што га је нашао. Затим направише велико народно весеље, а кроз неколико дана, када суседни краљ и његов син повратише углед и успоставише ред и мир у својој земљи, обавише и венчање двоје наследника. Кад изби поноћ, младенци се искрадоше кроз кухињу, па изјахавши на коњу, спустише се до језера. И ту млади краљ извади онај замотуљак са оне три длаке Воден-цара и предавши их вољеној жени, рече:

- Она која је чувар мога срца, нека бди и над мојом снагом... Моја Језерска принцезо!

И пољубивши, он њу у чело - у знак вечне љубави, а она њега у руку - у знак поштовања, њих двоје загрљени закорачише у вечност...

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

Jelenine bajke i priče Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelenine bajke i priče   Jelenine bajke i priče Icon_minitime7/8/2009, 9:02 pm

Светионик

"Када бисте били слепи не бисте имали греха, а сад
говорите да видите, тако ваш грех остаје." (Јов.9;41)

Већина људи погрешно доживљава значење истинске
среће. Она се не постиже кроз самозадовољство, него
кроз преданост циљевима вредним поштовања.
Хелен Келер

Две жене, стојећи на улици, тихо се разговараху. И тек понекад би се нека од њих опрезно окренула спрам руке оне друге, ако би се ова, кроз причу, бојажљиво размахнула. Тако проведоше неко време, кад изненада приметише како им у сусрет долази заједничка познаница. Са њеном појавом свршише се све започете теме и намах се поведе разговор о њој.

- Ево оне јаднице, моје комшинице – рече жена по имену Ружа.

- Да, јадна жена! – сажаљиво се сложи ова друга, именом Анђела.

- Ко зна шта је она згрешила у животу, кад је Бог кажњава слепилом? – настави Ружа с причом. А тако дивно једно створење, које, рекао би човек, ни мрава не би згазило. Ех, Бог Сами зна каква се све лукавства скривају у човеку!

- Они су досељеници, зар не? – надовеза се Анђела. Зна ли се одакле и зашто су се доселили овамо? А иде сваке недеље у цркву, видим је ја; стоји крај мене. Можда их је нека невоља натерала!?

- Невоља, невоља, а шта друго? Али биће да Бог не прима њено покајање, кад јој и вид одузе за кратко време. Замисли сав тај мрак! Ма... не дај Боже никоме! Срећом да муж хоће да је трпи такву.

Само трен касније, након Ружиних речи, жена о којој зборише, са белим штапом у руци, застаде крај њих. Оне је богзнакако поздравише, излазећи јој у сусрет.

- Добар дан, Ружо! Добар дан, Анђела! – отпоздрави слепа жена. Диван дан, зар не? Сигурно уживате у њему.

Кад чуше како их прозива поименце, обе жене се у неверици погледаше. Радознале да сазнају како их је познала - што за њих беше равно чуду - оне је стадоше испитивати, али онако издаље:

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

Jelenine bajke i priče Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelenine bajke i priče   Jelenine bajke i priče Icon_minitime7/8/2009, 9:02 pm

- Опрости, Љубо, али не могу да се начудим како си нас познала, мислим... не видим ни ја нешто најбоље, али ти... код тебе је ипак другачије...

Међутим, у настојању да разјасни своје мисли, Ружа се сва узбуни и стаде да замуцкује. То целу ситуацију начини безмало трагикомичном. Но, и поред тога, њена се комшиница топло насмеја, те веселог гласа стаде објашњавати:

- Не требају мени очи, драга моја Ружо, да бих познала тај предивни мирис просфора, које месиш и носиш у храм, а који те сву обавија. А ни Анђелу не морам да видим, кад њен звонки гласић, који подражава Анђелима у храму, познам међу многим другим, будући да ме он буди и диже и Богу узноси у току службе. Не, добре моје жене, за то мени очи нису потребне.

И ту се она радосно исприча са њима а онда и поздрави, наставивши куда је пошла. Кад мало одмакну, Анђела бризну у плач.

- Што плачеш? – упита је Ружа, премда и сама тронута сусретом са Љубом.

- Ето шта је она видела у мени! – ридајући говораше Анђела. Она, која нема очи! А гле мене са очима здравим и правим, шта сам ја видела код ње!? Та није она изгубила вид, него га је нашла, моја Ружо! И није је Господ казнио, него наградио. Она Бога гледа, а ја - огледало...

Ружа, слушајући је помно, најпосле се и сама расплака те, замисливши се, признаде гласно:

- Да, Анђо...! Биће да си у праву... Жена-светионик је то... а наше лађе само што се не насукаше...

И обе жене, очију црвених од суза, погледом се окренуше за њом...

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

Jelenine bajke i priče Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelenine bajke i priče   Jelenine bajke i priče Icon_minitime7/8/2009, 9:02 pm

Недеља Праштања

Полако идући, кораком испратисмо дан испред нас, уживајући у озрачју које је остајало за њим. Са друге стране, вече што нас је пратило чинило се као да је посебно послато у сусрет свима који му се радују и који га ишчекују. А оно нас је носило све до саме унутрашњости светога храма, где се повукло пред пламеном свећа, тражећи места по ћошковима и допуштајући појцима да га обоје бојама анђеоских гласова.
Света је било прилично, слава Богу, али највише деце и младих, што пре свега треба захвалити новом свештенику и новопостављеном старешини храма Светог Николаја, који је целе недеље обилазио верни народ, позивајући га да дође на молитву за Васкршњи пост. То и плакате, али и сама проповед свештеникова, све заједно уродило је плодом и верни народ се одазвао.
Вечерње богослужење, а потом и молитва за пост, учинили су од сваког присутног да се осећа као део целине у овом духовном сабрању.
Али то није било све! Када је Вечерња служба завршила и молитва коленопреклона очитана, свештеник је одржао беседу о ПРАШТАЊУ. Затим, је као њен наставак по окончању проповеди, уследио и пригодан програм деце из гимназије, као и основаца.
Било их је предивно слушати, како читају одломке великих и оних који Бога у себи прославише. Такође нас подсетише на речи Достојевског, које он изговара кроз уста старца Зосиме: «Свако је пред свима крив за све...».

"По чему сам ја крив пред другима?" - увређено и надмено протестује наш разум, наше "спољашње" сазнање. Што се тиче "морала" сви ће се, по свој прилици, сагласити са тим да човек без сумње мора бити у свом животу пред неким и због нечега крив. Међутим, заговорници таквог "морала" нас умирују тврдњом да је то нешто штоје сасвим "нормално" за људски живот.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

Jelenine bajke i priče Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelenine bajke i priče   Jelenine bajke i priče Icon_minitime7/8/2009, 9:03 pm

Оставимо разум његовој надменој пометености, оставимо и морал његовим објашњењима и оправдањима. Послушајмо савест, тамо унутра, дубоко, дубоко у нама, где нам тихи, али и строги и беспоштедни глас говори: крив си! У чему је та моја кривица? Не, она није ни у једној појединачној увреди и свађи коју сам имао са ближњима, јер је то нешто што је у људском животу заиста неизбежно. Та кривица није ни у мојим површним препиркама са другима, нити у мојим безначајним љутњама. Не, то је једна сасвим другачија кривица, кривица које ненадно почињем да постајем свестан, схватајући да се ради о самољубљу које је захватило саме темеље мога живота, које у потпуности и прожима тај мој живот, због кога сам се отуђио и удаљио од "другога", од "других", почевши да сваког "другог" и све "друге'' доживљавам искључиво као средство. Чак и онда када неког волим та је љубав изнутра затрована и осакаћена мојом егоцентричношћу: као да и у љубави желим да волим само себе. Савест и једино савест може човеку да са беспоштедном јасношћу покаже свет као свет у коме се свако бори против свакога, као свет у коме важе искључиво правила "напада" и "одбране", као арену за милосрдне борбе за животни опстанак. Ми стално мислимо да су други ти који чине неправду, мрзе и проливају крв. Друге државе, други народи, друге владе. Али, погледајмо мало у себе и схватићемо да је управо у нама главни извор тог отуђења и тих деоба, те борбе свих са свима на коју трошимо читав свој живот и на коју се своди читав наш живот. И тек када то осетимо у себи, када то схватимо постајемо способни да унутарњим слухом чујемо истину речи Ф. М. Достојевског: "Свако је пред свима крив за све", као и истину речи св. Серафима Саровског који каже: "Смири се и око тебе ће се спасти хиљаде...".

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

Jelenine bajke i priče Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelenine bajke i priče   Jelenine bajke i priče Icon_minitime7/8/2009, 9:03 pm

Мала и велика деца Једне недељиве Мајке Цркве, која нас Духом Светим порађа за вечни живот. Једни стајаше поред кивота са делом моштију Светог Кнеза Лазара а други пред иконом Светог Николаја. Од куда год - благодат беше са свима!
Када се и овај пригодан програм о предстојећем посту завршио, свештеник је још једном иступио пред верни народ и позвао га да целива прво Престону икону Светог Николаја, коме је храм посвећен, затим и мошти Светог Кнеза Лазара, коме се храм прави. А ту, поред моштију, дочекивали су наши свештеници и миропомазивали присутне, а потом су сваком пружали руку, говорећи: «Опрости, брате!», «Опрости, сестро!», а миропомазани би одговарао: «Бог, оче, нека прашта!».
Јер недеља то је – Недеља Праштања!
Овај предиван обичај, кога смо свесно или несвесно загубили, у тој мери је одушевио, пре свега, нашу децу, који су, излазећи из храма, хитали једно другом, грлећи се, љубећи и тражећи опроштај.
Гледати их било је више него дирљиво. Заиста је био у праву предивни Старац Порфирије, грчки монах, који је рекао још седамдесетих година, једном нашем данашњем владици, да ће доћи време када ће Христос ићи по Србији и тражити своје. А како Господа може да прими само чисто и невино срце, стога није ни чудо да ће Своје најпре да тражи и налази у нашој деци.

Свима њима, али и нама који имамо итекако да учимо од њих, нека је срећан и Богом благословен почетак Васкршњег поста!

01.03. лета Господњег 2009 - ог

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

Jelenine bajke i priče Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelenine bajke i priče   Jelenine bajke i priče Icon_minitime7/8/2009, 9:04 pm

Сетих се тебе, Мајко!

Кад су упитали једно дете како му се зове мајка,
оно је одговорило: »Моја се мама зове мајчица!».

Јер, сви смо ми људи, али треба бити Човек.

Кад год је одлазила на родитељски састанак, готово увек би се враћала са речима:

- Хоћеш ли се ти већ једном умирити?!

Чак се једном, вративши се помало снуждена због синовљевог немирлука, још са врата пожалила његовом млађем брату, који ју је питао:

- И? Какав је...?

- Ништа не ваља овај твој брат...

- Што? Јел опет ђип`о?

Затим се насмејала овој примедби детета од 5 година, те је брзо заборавила на своју љутњу. Али, толико су, отприлике, трајале све њене љутње на старијег сина, који је, иако немиран, био одличан ученик. Он, чак, није био ни у тој мери толики кривац за своје немирно владање, јер његова учитељица беше изузетно попустљива жена, а њени ученици најнемирнији у школи. Њу нису знали по прекоревању или васпитним казнама, већ се чинило као да је уопште нема на часу; толику су они слободу себи узели њеним допуштењем, па се немали број родитеља чудио због њених притужби на њихово владање. Па ипак, био је то, по резултатима, један од најбољих разреда у школи. А у њему је једна мајка, иако унапред упозорена како `таква` учитељица неће добра донети њеном детету - због свега горе наведеног - одлучила да не подлегне злобним и недоказаним наговарањима, пустивши да њен син сам себи крчи пут. Њена одлука се показала као исправна, јер само годину дана касније, једна жена која је преместила своје дете из разреда ове учитељице, доживела је да њен син иде од једног учитеља до другог, будући да је то одељење имало ту несрећу да су се у њему учитељи, због разноразних обавеза – смењивали. А то може, као што и јесте, да буде веома оптерећујуће за дете. Међутим, најзанимљивије је било што је ово први приметио и правилно разумео управо синчић ове моје пријатељице, поверивши јој се. Он је, такође, о стварима које су биле лепе и дивне још одмалена говорио својој мајци, док ју је од бола било које врсте – штитио. Није ни чудо, кад се знало да је он дечак, сад већ младић, у коме куца необично велико срце, што су званично потврдили и најбољи лекари наше земље, будући да игра за подмладак једног нашег, у свету познатог, фудбалског тима.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

Jelenine bajke i priče Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelenine bajke i priče   Jelenine bajke i priče Icon_minitime7/8/2009, 9:04 pm

То велико дечачко срце први пут се огласило још док није ни пошао у школу. Једног дана, играјући се напољу са децом, у улици где су све куће биле у изградњи, он је, јурећи се с њима, нехотично упао у подрум, скотрљавши се низ степенице. Био је већ мрак, а њега никако нема да се врати кући. Мајка се забринула где јој је дете? А онда је чула да је пао и намах потрча да види је ли жив. Када су дошли до њега, он је још увек седео на подрумским степеницама. Упитали су га да ли је добро и да ли га нешто боли; он је рекао да је добро и да му није ништа.

- Побогу, дете, што ниси неком рекао да нас зову? – питала је мајка грлећи га и плачући, ни сама не знајући да ли из страха или од радости.

- Нисам хтео да се ти бринеш, мајко – биле су једине његове речи.

Сузе су је преплавиле, али их она пусти да теку изнутра, гријући њено мајчинско срце дечијом љубављу. Срећом, никаквих ломова није било.

Оваквих и сличних згода смо се наслушали нарочито о његовом рођендану. Без даха ме је оставио када сам чула да је свој први писмени састав, на тему пријатељства, посветио једној девојци у инвалидским колицима. А онда нам је препричала и један његов доживљај из школе, при том нам дискретно показујући на једног од његових другара који је био на прослави.

« Имали су, скоро, диктат на часу српског језика. Некако на средини, дечак – овај кога нам је показала – је направио грешку, а он је, иначе, веома осетљиво дете, које се ни са ким у разреду није дружило, нити се по било чему истицало, осим по некаквом сталном страху, неповерењу, шта ли. А деца ко деца, још га више стадоше избегавати и покаткад би га се сетила тек задиркивања ради. Е онда можете да замислите како се он сад, овако плашљив и збуњен, још више устрашио, кад је схватио да је, исправљајући начињену грешку, заостао, и да никако није стизао да надокнади пропуштено, те је, поред свега, почео још и да рони сузе, које, као за инат, стадоше разваљивати својом бујицом већ ионаку замуљана слова услед брисања гумицом. На крају је од целог диктата остала само једна велика мрља и једно тужно, претужно дете. У том је зазвонило и сва деца су предала своје свеске, полажући их на учитељицин сто; наравно и он.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

Jelenine bajke i priče Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelenine bajke i priče   Jelenine bajke i priče Icon_minitime7/8/2009, 9:04 pm

И шта се потом десило? На срећу, мој син је некако успео да примети његову тугу, која не да није престајала, већ је претила да га угуши. Пришавши му онако самоуверено - попут неког вође, што и није било далеко од истине - упитао га је због чега је толико тужан? Јел због тога што није добро урадио, па се боји лоше оцене? Дечак је заридао још јаче, сад већ потресен новим осећајем, будући да му се још нико досад није овако обратио. И на једвите јаде измуцавши разлог свог бола, он је наставио да уздише. На срећу, мој син се није дао збунити, већ је одмах организовао екипу за помоћ. Како је учитељица све задатке оставила на столу, он је послао неке од ђака да стражаре на ходнику, како их учитељица не би ухватила на делу, а он је пронашао свеску уплаканог дечака, исцепао жврљотину, и дао му је натраг како би могао да пише, док му он буде читао диктат. Тужне се очи испунише необичном радошћу и, здружени, они начинише подвиг за памћење: диктат је био исписан, а једно ново поглавље другарства отпоче од тог тренутка! Следећег дана је и њему, по први пут, била уручена позивница за рођендан; то га је мој син позивао.

Када сам га питала зашто је и због чега овако поступио, тражећи да ми сам то образложи, рекао ми је:

- Сетио сам се тебе, мајко, како си ме учила и говорила да сваком треба помоћи кад је у невољи. Мени је њега било много жао и сећајући се ових твојих речи, ја сам му тако и пришао... «

Заиста, има ли веће радости за родитеља, него да се радује у својој деци, која својим понашањем сведоче ко су и чији су.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

Jelenine bajke i priče Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelenine bajke i priče   Jelenine bajke i priče Icon_minitime7/8/2009, 9:04 pm

Том Сојер из нашег сокака

Сећате ли се овог несташка, оно, ако не из књиге Марк Твена, бар из истоименог филма? Како је, живећи код тетке Поли са Мери и Сидом, константно упадао у невоље, дружећи се са Хаклбери Фином? Има ли неког да га не познаје? Ако и постоји, њега уопште није тешко описати ни представити. Јер, како каже Марк Твен, довољно је загледати се у себе – некад.

Међутим, ја сам решила да вам га опишем кроз пример једног другог, мени веома драгог дечака, који је од тренутка када је проходао, обећавао да ће бити настављач догодовштина Тома Сојера; чак је, како је растао, стекао и другара типа Хаклбери Фина, премда не у смислу сирочета, већ размаженог синчића, што у већини случајева и није пуно другачије. Како рекох, чим је проходао, њега ништа није могло задржати у кући, ма и снег да је падао и наноси били велики: он је по сваку цену тражио изговор да буде напољу. А кад су га, једног зимског дана, довели код мене, он је себи одабрао за игру да прескаче нека посечена стабла у нашем дворишту, која није могао ни да опкорачи са својих годину и по дана. У соби је, ушавши, узео малу столицу, покушавајући да наскочи на мердевине које су биле пола метра даље и, да га мајка није на време прихватила, ко зна где би слетео.

Мало је рећи да су родитељи били као на иглама. За трен ока би упао у неприлику, само ако га испусте толико из вида! Али Богу хвала, Господ им је подарио женско чедо, нешто старије од њега, на које су се могли и са 6 година поуздати, да ће будно мотрити на њега док њих нема – јер никог другог нису имали да их чува, док они раде. А то беше посао и за човека одраслог тежак, но девојчица је успевала некако да изађе са њим на крај. Једном ју је ударио дрвеним јајетом у око, али на питање родитеља: «Шта се догодило?», она је само одмахнула главом и рекла: «Ударила сам се!», не желећи да родитељи грде њеног малог брата. Толика је смерност у њој била.

Много је авантура овај несташко направио и пре него што је кренуо у забавиште, али их је немогуће све описати. Но једне из тог периода се увек радо сећам: једном приликом, спремајући се на неку забаву, мајка га уведе у кућу да га окупа и уреди и кад је све било готово, пусти га напоље. Но кад су требали да крену, детету ни трага. Мајка је викала, отац га тражио по комшилуку, да би сестра рекла да погледају иза куће, где држе пса. Мајка послуша, а њен син, онако дотеран, код пса у гостима: седи у кућици и пије воду из његове посуде!

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

Jelenine bajke i priče Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelenine bajke i priče   Jelenine bajke i priče Icon_minitime7/8/2009, 9:06 pm

Иначе, тог пса је много волео.

А онда је пошао у школу. Ту је тек било проблема, јер тај није могао да седи мирно. Међутим, не беше то зато што није волео да учи, већ, како је рекао психолог, стога што је био веома интелигентно дете, које сваки задатак уради први, па му досадно да чека да и остали заврше. Каснио је на часове и на питање мајке: «Зашто си закаснио на час?», он је одговорио: «Био сам у дворишту и пазио сам да не закасним, и видим ја да се нешто одмор одужио и да деца никако да уђу, а ја сам чекао њих; тек после сам разумео да су то неки разреди имали час физичког...».

На часу је стално тражио изговор да се прошета: те да баци ово у канту, те оно, да иде у WC, због чега му је мајка изричито забранила, не само вербално, него и писмено, написавши на папир и залепивши му хартију на унутрашњост ташне, како би забрану видео чим је отвори. Дала му је паклу марамица како би имао, ако му затреба да се обрише, на чега је он реаговао следећим речима: «Јел могу добити две пакле?». Упитавши: «Зашто?», мајка је добила следећи одговор: «Да би` могао да идем 20 пута до корпе, уместо 10!».

Писмене опомене нису биле само у ташни; било их је полепљено и по кући. И тако је дете расло, док једног дана, заједно са њим, није пошао у школу, мада не и у исти него нижи разред, и његов комшија.

За разлику од њега, овај дечак је био миран и ненавикнут на било какве испаде. Због тога се баш и нису слагали, јер су имали посве другачије интересе, када је игра била у питању. Међутим, у школу и из школе су ишли заједно. Тако је било и оног дана, када их је из школе пратио један бели комби.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

Jelenine bajke i priče Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelenine bajke i priče   Jelenine bajke i priče Icon_minitime7/8/2009, 9:06 pm

Ушавши у улицу, иза чијег би ћошка требали да скрену у своју, комби их је заобишао, застао, а онда се врата отворише и неки мушкарац их позва да им да бомбоне. Овај млађи дечак, онако наивно, пође ка колима, али га у задњи трен његов комшија повуче уз повик: «Не узимај! Бежимо!». Затим, колико их год ножице понесоше, потрчаше до најближег комшије на самом ћошку, вичући и дозивајући га. Како је човек био у дворишту, он брзо изјури и, разумевши о чему се ради, уписа број таблица белог комбија и позва полицију.
А деца одоше својим путем, журећи да што пре баце торбе и посвете се својим играријама.

Овај херојски чин једног малог дечака могао је бити крунисан, да је милиција затворила ове нарко-дилере, али, нажалост, није! Чак и поред тога што су их похватали, они су врло брзо, пошто су саслушани, пуштени на слободу. Ипак, то ни у једном тренутку не умањује подвиг храброг дечака, који је, по много чему, далеко од одраслих који много моралишу, а дела или им се провиде или их нема. И не само то! Он је и даље остао свој, не тражећи да га уздижу и кују у звезде. Уосталом, тамо му и није место, јер је својим делом потврдио да је – виши од њих.

Стога, драги родитељи, будите веома опрезни ако су вам деца несташна, јер можда у њима чучи неки нови Том Сојер!

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

Jelenine bajke i priče Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelenine bajke i priče   Jelenine bajke i priče Icon_minitime7/8/2009, 9:07 pm

Причам ти причу

У гнезду породица ласта посведневно се чула галама. А све то јер млади ластавић никако да се одважи на свој први лет. Када су, коначно, почели да губе стрпљење, родитељи одлуче да за кратко напусте гнездо. Но нису отишли предалеко: тек до оближњег дрвета, како би им малишан био на оку.
Ово њихово избивање, за старог и превејаног мачора, показа се као наручено. Без имало околишања, он навали да се додворава птићу-ластавићу.
- Их, какви су ти родитељи...!?! – замјауче пренеражено. Брале мој, да сам ја на твом месту, већ бих одавно отперјао!
Младунац му, стојећи на ивици гнезда, крајичком ока упути поглед, али без иједне речи приде.
- Ко зна – настави мачор, не обазирући се на његово ћутање, - можда и ти сам увелико размишљаш о томе, а? Ма, сигурно...! Шта има они теби да наређују када ћеш ти да полетиш; ниси ти више мали...
Ту се ластавић нешто занесе и затетура, али му крила не дадоше да испадне.
Помисливши како му је гозба на дохват руке, лукави мачор навали свом жестином.
- Него, да послушаш ти мене, свог доброг другара: хајде да нас двојица, заједно, заметемо траг. Довољно си стар да не требаш родитеље, а и они сами су показали да те нису баш превише жељни. Па шта кажеш, другар?
А младунац, који се све више и више нагињао, одједном одвркну од гнезда и наже да пада и то право у мачкова, од радости, разваљена уста. Међутим, пре него што је улетео у њих, ластавић се, изненада, одбаци крилима у вис, закачивши овога по носу. Затим се, свом снагом, узнесе ка стаблу, где су га, са стрепњом, ишчекивали његови родитељи.
Када су се, колико-толико, повратили од шока, они му рекоше:
- Баш си нас испрепадао! Плашили смо се да ћеш му поверовати, што никако не би ваљало.
На то ће птић-ластавић:
- Жао ми је због тога. Међутим, то се никако није могло десити.
- Зашто? – зацвркуташе родитељи знатижељно.
- Јер његове речи, ма колико лепе биле, одзвањале су шупље, а самим тим и неразговетно. За разлику од ваших, које су, истина, знале бити и грубе, и болне, али су им зато ваша дела, увек, давала тврђу.
И ту се сложно изгрлише, а потом прхнуше, одлепршавши у топлије крајеве.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

Jelenine bajke i priče Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelenine bajke i priče   Jelenine bajke i priče Icon_minitime7/8/2009, 9:07 pm

Цврчак и мрав

Испросивши на једвите јаде свој сопствени живот из руку немилостиве зиме, цврчак је, с пролећем, занавек поспремио вољени инструмент. И, уместо свирке и забављања других, он реши да пронађе свирца за себе.
Не прође много времена, кад ето ти њега где са том мишљу запе за луди камен и – ожени се.
И доби свирца коме надалеко не беше равна! Толико је млада гудала у виолину, да се чинило као да ништа друго није нити знала нити умела радити.
А цврчак, шта ће, све ћути и трпи.
Једнога дана, носећи силне дарове као што је ред, покуца и мрав на њихова врата. Једва да су чули, од силног гудања, његово куцање јер, тек унеке, цврчак му отвори. Његова појава изазва чуђење у мрављим очима: скоро да га није препознао; толико се био променио. Најзад, уђе у кућу, мало поседе и, кад је већ претило да оглуви од младиног гудења, устаде да крене.
- Ауу, пријатељу, свака теби част – говораше мрав на одласку, - ја ово не бих могао да трпим! Боље би било да си ме послушао и нашао себи каквог посла... Види на чега личиш? Кад ћеш се већ једном опаметити? Ем си се нагојио од ленствовања, ем седиш у овој буци...
- О, опаметио си ти мене, пријатељу, још како, оставивши ме зимус да свиснем од хладноће и глади. А и неће бити баш да седим, како кажеш; радим ја.
- Радиш...?!? Шта радиш?!
- Трпим.
- Трпиш!? Од кад је то посао? – зачуђено ће мрав.
- Па рекох ти већ... Имао сам целу дугу зиму да се томе досетим, размишљајући о твоме поступку. Тако дођох до закључка да ти се моје музицирање није допало. Стога се ја чврсто заветовах, ако преживим, да потражим једног музиканта за себе и да га сакријем од света, како бих друге поштедео а ја се жртвом искупио за учињену вам неправду. И то се јако добро показало, јер се отвори слух многима, те се сажалише на мене, па ми, уместо да свирам, плаћају што - трпим. А са пуним стомаком, све се да издржати – одговори цврчак, тресући подбратком и при том не заборави показати мраву препуну оставу.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

Jelenine bajke i priče Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelenine bajke i priče   Jelenine bajke i priče Icon_minitime7/8/2009, 9:07 pm

Писмени задатак

Учитељица никада до сада није имала пред собом тежи задатак. У њој су се сударале мисли и осећања, добошајући по њеном срцу. Зар је могуће, мислила је у себи, да ће једна наизглед безазлена тема, исказана кроз перо једног малог дечака од девет година, учинити да се оволико замисли.
Пред сам крај првог полугодишта, а по плану и програму кога се уредно придржавала, задала је својим ученицима тему за писмени задатак: «Шта желим од Деда Мраза?». Колико је могла да примети на дечјим лицима, на сваком се огледало прегршт жеља. Али од свега ју је највише радовало то што ће се деца, кроз размишљање, забавити. Једва је чекала да стигне кући и види о чему су то мудровале дечје главице.
Неколико састава са врха су оправдала њена очекивања. Не скидајући осмех драгости са лица, она приступи и следећој свесци. На њеним корицама је прочитала име дечака кога је увек волела са пажњом да слуша, и кога је, неретко, умела да назове у себи, или гласно са колегама у зборници – стармали.
Већ код прве реченице осмех је ишчезнуо. Неуспевајући да повеже след реченица, читала их је једну по једну, сричући. Кад је стигла до краја, морала је да прочита све из почетка, па изнова и поново - као дете кад се учи читати, не би ли тек након неколико покушаја докучило и сам садржај, - да би, на крају, читав састав научила наизуст.

«Ја од деда мраза не желим ништа, јер не верујем у њега. Ако ми нешто треба, ја замолим мога Деду и он ми помогне. Зато што мој Деда постоји, а деда мраз не постоји. На њега је мој Деда пуцао за време рата и победио га је. Ми имамо Светог Николаја и у њега верујемо. Деда се на фронту молио Светом Николи да му помогне против духа деда мраза, како не би поробио нас, децу. Мој Деда каже, да ако бих ја веровао у деда мраза, то би значило да су Срби изгубили у другом светском рату, што није истина и не може бити. И то је доказ да деда мраз не постоји. Ако му се други клањају, мој Деда и ја нећемо. Нити оној новој години коју он доноси, коју мој Деда назива «швапска», волећи једино ону коју Христос доноси овоме свету својим рођењем.

У име све оне деце која су добила слабу оцену из владања, јер су више волела Христа, Пресвету Богомајку, Светог Саву и Светог Николаја;
у име све оне деце коју су терали да васкршња јаја бацају у корпу, како би се Бога одрекли а деда мразу поклонили;
у име све ратне сирочади, инвалида, удовица и невино побијених Срба,

у потпису
Деда и његов унук.»

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

Jelenine bajke i priče Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelenine bajke i priče   Jelenine bajke i priče Icon_minitime7/8/2009, 9:07 pm

Сузе су пошле саме од себе; тако се њој бар учинило. Али временом је схватила да није баш тако. Осетило је срце, ако разум није, истину која је одјекивала из ових збијених редова; да чита између није се могло али не беше ни потребе. Не кад истина изволи да изађе кроз уста или перо детета.
Успела је, нештедимице трошећи ионако прекратку ноћ, да прегледа и све преостале задатке, но овај је издвојила и ставила на врх као – неоцењен. Понела га је таквог у школу и однела у зборницу. Тамо се поверила једној од колегиница, давши јој састав да прочита.
- Мудрица мала овај наш стармали – похвали га њена пријатељица. Ово завређује факултетску десетку, а не обичну петицу. Не знам због чега се мучиш толико, те га држиш неоцењеног.
- Видиш, ја немам проблема да оценим њега – рече дечакова учитељица. Што се тога тиче у потпуности се слажем са тобом. Али проблем је што ја овде треба да оценим себе...
И затворивши писмени задатак, она, уздахнувши, изађе из зборнице и крену уз степенице, осећајући, по први пут, како је њима.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

Jelenine bajke i priče Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelenine bajke i priče   Jelenine bajke i priče Icon_minitime7/8/2009, 9:07 pm

Дечија Нова година

Мајка и син, држећи се за руке, ходали су градом. Пошли су у куповину, али како је зима а дани кратки, излазак се претворио у ноћну шетњу. Па ипак, обасјани и искићени излози терали су мрак пред муштеријама. Наједном, извирујући између градских шетача, дечак повика:
- Види, мајко! Јелка!
Стајала је на неколико корака од њих, нагиздана и шљаштећим лампицама осветљена.
- Има и звезду на врху! – детаљисао је дечак.
- А знаш ли зашто? – упита мајка, заставши крај њега.
- Зашто, мајко?
- Зато што звезда има пет крака баш колико и ми имамо прстију на руци. Тиме она нама говори да је то јелка Нове године свих оних који раде и радећи зарађују са својих пет плус пет прстију, што сијају као ове лампице. Разумеш?
- Аха! И онда сви ти доле помажу једни другима да је дохвате.
Мајка се насмеја.
- А шта је са деда мразом? – знатижељно ће дечак.
- Он је њена маскота, која брани интересе својих муштерија. Сећаш се, скоро смо гледали онај филм «Чудо из 34. улице»?
Дечак се за тренутак стаде присећати.
- Да, на крају је влада,... јел тако мама... – говорио је усхићено, - стала иза деда мраза, потврђујући да он постоји. И пошта, зар не?
- Тако смо рекли...
- Значи да је ова Нова година за вас који радите? – закључи свечано дечак.
Мајка га загрли и пољуби у теме. Још неколико тренутака стајали су крај јелке, кад дечак поново викну, дижући прст увис.
- Мајко, види!
Мајка, пратећи смер дететовог прста, подиже очи високо изнад јелке, ка храму Светог Саве на коме сијаше Крст.
- Оно је наша јелка; зар не, мајко? – поносно изјави дечак.
- Јесте, срећо! – радосно дочека мајка.
Дете је неко време ћутке гледало у светињу, пребирајући мисли по својој глави. Најзад, досетивши се, рече:
- А види, мајко, како наш Крст сија горе у мраку, ко Витлејемска звезда! Ускоро ће и Исус доћи па ћемо и ми, деца, имати своју Нову годину.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

Jelenine bajke i priče Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelenine bajke i priče   Jelenine bajke i priče Icon_minitime7/8/2009, 9:08 pm

Мајка се једва суздржаваше да не заплаче. Не могући реч да прозбори, она настави миловати мудру главу пред собом. А дечак је ројио питања.
- Мајко, како да ја дохватим моју звезду на храму? Ја немам пара.
Она се саже до њега.
- Сине – рече му, прибравши се, - за ту звезду не требају новци. Она једнако припада и богатима и сиромашнима. А да би је дотакли, морамо се сви смањити, да будемо као деца. Као ти, сине.
- Да, мајко, али види како је Крст висок, а ми смо мали! Како можемо мали да досегнемо небо?
- А шта мислиш: зашто се Исус спушта на земљу? Да с Њим узрастемо. Небо се, сине, Божићем досеже.
Нетремице загледан у мајчине сјајем озарене очи, дечак упијаше сваку њену реч. Најпосле је чврсто обгрли око врата и пољуби јој румени образ. Потом проговори:
- Мајко!
- Молим, сине.
- Јел да да је наша, дечија Нова година, лепша од ове деда мразове?
- Непојмљиво лепша... непојмљиво – одговараше мајка, придижући се.
И држећи се за руку, погледа упртог у сјајни Крст на храму Светог Саве, они наставише да прате новооткривену Витлејемску звезду, остављајући јелку иза себе.

31. децембар, лета Господњег 2008-ог.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

Jelenine bajke i priče Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelenine bajke i priče   Jelenine bajke i priče Icon_minitime7/8/2009, 9:09 pm

Река дома мог

У једног доброг оца беше син који би ожењен прелепом женом. А пожеле овај да се одвоји од родитеља и, у договору са невестом, а без знања очевог, њих се двоје одважише на пут. Но тек што пређоше родитељски праг, кад из ограде искочи змија и уједе их, од чега син ослепи а жена занеми. Обогаљени, они не нађоше у себи снаге да победе сујету па да се врате оцу, већ наставише путем којег су започели.

Ишли су они тако, скитајући и лутајући по свету, док најзад не потражише себи посла у богатог кнеза. Жена, видећи његову ругобу, не хтеде да ради за њега, али не могаше да упозори слепог мужа, будући да немаше гласа. Зато поче да га цима, вуче, не би ли га на тај начин упозорила, али све узалуд: кнез беше невиђени беседник, чиме се умили човеку, те овај пристане да му служи. Жена, немајући куд, остаде уз мужа. А кнез је управо на то и рачунао, јер му се жена необично свиди.

И док је муж добијао ситне повластице, обављајући најтеже послове, кнез је даноноћно обигравао око његове жене, не би ли је освојио. Од силних напада жена поче да побољева, што, истина, забрину мужа, али како не знаше томе узрок, он се даде у још веће и захтевније послове не би ли им омогућио боље услове за живот. Женина дрмусања, не би ли некако допрела до њега и објаснила му разлог своје болести, постајаху све слабија и слабија, док најпосле човек безмало преста да их осећа; јер га сужањски посао отупи до неосетљивости. Потом и сам поче да копни, што од бесомучног посла, што од од туге за оном која се полако гасила.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

Jelenine bajke i priče Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelenine bajke i priče   Jelenine bajke i priče Icon_minitime7/8/2009, 9:09 pm

Кнез, видећи их овакве, а да би сакрио од људи праву истину, одлучи да ово двоје сада непотребних баци у амбис. Док их је носио до провалије, жена последњом снагом потражи свог човека, да на његовим рукама сконча. Човек је једва давао знаке живота. Али она успе да се довуче до његове главе и кад хтеде да своју прислони уз његову, како би им се последња мисао спојила ко некад у дому вољеног родитеља, једна суза из њеног ока паде у његову тамом покривену очну јаму и, гле чуда! Његове очи истог тренутка оздравише, а он сам, увидевши шта им се спрема, премда немајући снаге да се овом супротстави, одлучи да бар својим телом спасе жену од смрти. И кад је кнез, узевши га на руке, стао над провалијом како би га бацио, овај се ухвати за њега те се обојица сурваше. Жена, пак, видећи вољеног човека како пропада, баци се за њим, не желећи да тамо где иде буде сам и без ње.

А добри родитељ, који их читавог њиховог живота тражаше по свету не би ли их приволео да се врате, стиже тако путем и до ове провалије и, видећи их где гину, испусти за њима реку суза. Она потече испод њих, прихватајући децу његову носећи их у родитељски дом, док се зли кнез разби о стену у њој.

* * *

Како треба разумети ову причу? Син и жена: то је човек и душа његова. Добри отац је Бог, змија је демон, кнез је непомјаник, река је симбол покајања, а стена је Господ Исус Христос.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

Jelenine bajke i priče Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelenine bajke i priče   Jelenine bajke i priče Icon_minitime7/8/2009, 9:09 pm

Пријатељи, ко су?

«Веран пријатељ је силан заштитник и
онај ко га је нашао – нашао је благо.»

Када је ушао у собу где сам лежала, прво што сам приметила на њему били су завоји на његовим ногама. А у разговору који је потом уследио, сазнала сам да се скоро вратио са ратишта. У то време, овако нешто није било ни ново ни чудно, па сам, логично, потрчала да повежем конце. Кад, међутим... Но, кренимо редом.

Било је то време свакојаких чудеса и небивала: живот као на позорници. Под будним оком сателит-звезде били смо вазда на оку свету, који никако да се сети због чега се срећемо кад се нећемо. И у овом последњем од сусрета био је и овај младић као резервиста. Часно одслуживши својој домовини, након одређеног времена вратио се кући и, попут свих других младих људи, поче да тражи себи посла. Не прође много, кад га један његов пријатељ позва да ради у неком кафићу. Не плашећи се никаквог рада, он прихвати.

Газде више није било него што га је било, јер се бавио свим и свачим, а између осталог трговало се ту и бензином. Међутим, њихов пословни однос је био крајње коректан и за своје две недеље, колико је било иза њега, није било никаквих трзавица ни спорења. А дан након тог рока, код газде се спремала нека прослава и на њу су били позвани само најближа родбина и пријатељи. И поред тога, друштво је било велико. Музика је трештала, роштиљ се димио, ића и пића да се читав пук нахрани, а ни са осмехивањем се није штедело. Газда је био нешто мало суздржљивији јер је очекивао позив, који је потом и уследио: стигао је бензин и морао је хитно да се преузме. Сви већ навикнути на то нису ни приметили кад је изашао, а и нису имали никакву потребу за бригом. Пре свега, јер су сви његови пословни одласци завршавали брзо, па се скори повратак подразумевао.
Весеље и дружба се није прекидала... све док у једном тренутку неки други мобилни телефон није својом звоњавом прекинуо буку. Позив је долазио из болнице: газда се борио за живот! Приликом претакања горива, бензин се запалио и он је, будући најближи, задобио опекотине. Преко 50% коже му је изгорело и требало је под хитно да се нађу донатори.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

Jelenine bajke i priče Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelenine bajke i priče   Jelenine bajke i priče Icon_minitime7/8/2009, 9:09 pm

Музика је утихнула, весеље се полако претварало у мучну тишину. За само пар минута од целокупног пристиглог друштва није остао нико! Али нико се није ни пријавио као давалац...

И трећи пут се мобилни огласио, само овога пута у кафићу. Неко је јављао младићу о газдиној трагедији и простиглом позиву из болнице. Без имало размишљања, он је јавио супрузи да прекида са послом и да се добровољно јавља за донатора. Већ сутрадан му је у тракама исечена кожа на бутинама, како би се спасио живот једног њему скоро непознатог човека.

Када сам га упитала зашто је то учинио, будући да је било на прослави њему далеко ближих и блискијих људи, он се само осмехнуо и рекао:

- Зато што је требало да се помогне човеку!

Овај младић ће до краја живота носити ожиљке на својим бутинама, који ће сведочити да је Човек. Прича о њему веселиће душе многих људи, док ће се онима, који се клањају својој телесној лепоти, једино црви у гробу радовати.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
^ljubicastonebo^

^ljubicastonebo^

Broj poruka : 333
Datum upisa : 23.04.2008

Jelenine bajke i priče Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelenine bajke i priče   Jelenine bajke i priče Icon_minitime8/8/2009, 12:54 pm

Price,bajke....uvek meni drage.Dokle?
Ne postoje starosne granice.Verovatno do kraja zivota
Nazad na vrh Ići dole
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

Jelenine bajke i priče Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelenine bajke i priče   Jelenine bajke i priče Icon_minitime10/8/2009, 2:20 pm

Приоритети


Тек кад поправиш историју, добићеш лопту! – закључно изјави Николин отац, након подуже расправе.

А расправљало се о две ствари: Никола је видео у једном излогу спортске радње кожну фудбалску лопту, која му се много допала и коју је хтео да му отац и мајка купе; међутим, његови родитељи су тог истог дана видели нешто друго: да њихов син има нешто слабију оцену из историје, чему су покушавали да уђу у траг. На крају се испоставило да је дечак попустио баш због сањарења о фудбалским подвизима. Отац и мајка ни у ком случају не беху противни његовим сновима, само су хтели да га на леп и поучан начин науче како да у свом животу одреди приоритете.

- Никола сине – помилова га мајка – ни тата ни ја нисмо против твоје жеље. Али сваки сан има своју цену. Могли би овако, ако се слажеш: будући да си попустио у школи те да би научио да новци не падају с неба, већ да се морају зарадити како би се и маштања испунила, то ћеш ти лепо да мало засучеш рукаве, па на једну страну ћеш се дати на учење историје, а на другу, кад и колико стигнеш, јел, продаваћеш старе новине. Кад се оцена подигне и када утврдимо колико си новца скупио, тата и ја ћемо додати онолико колико буде недостајало за куповину лопте. Да ли је у реду тако?

Дечак се мало замисли, па погледавши у једно и друго насмеши се и радо пристане.

А беше Никола изузетно вредно и послушно дете, које одистински засука рукаве да угоди и родитељима и себи. Додатни подстрек давало му је свакодневно пролажење покрај спортске радње, где га је из излога гледала кожна лопта, која му се смешила; тако је, бар, трговцу говорио. Додуше, гледао је он и у ону пластичну поред ње, али је за њу говорио даје таква за почетнике. И тако је он након тих сусрета журно хитао кући и бацао се на учење, а после тога је облачио своје радно одело и одлазио би да по комшилуку скупља стару хартију.

За мање од две недеље успео је да поправи оцену, сам се јавивши да одговара. Кад су родитељи чули за дивну вест, затражише да им покаже прикупљену суму, која је бројала негде око половине потребног новца. Озареног лица, они додаше преостали износ, како су и обећали.

Никола је био пресрећан. Са новцем у џеповима, он истрча из куће и пође у спортску радњу, где га је чекала лопта. Успут је маштао о свему оном што ће се у дружењу са њом научити. Међутим, у једном тренутку се то његово маштарење нагло прекину – кад, идући путем, наиђе на просјака.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

Jelenine bajke i priče Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelenine bajke i priče   Jelenine bajke i priče Icon_minitime10/8/2009, 2:21 pm

Био је обучен у неке рите, које су сличиле војничкој одори, што се, тек загледајући, дало приметити. У десној руци је држао штаку, којом се подбадао, будући да није имао једну ногу; друга је стајала наслоњена на дрво иза њега. У левој му је била нека посуда, зарђала, коју је пружао према пролазницима, просећи милостињу. Потраживши погледом његове очи, Никола, у сусрету са њима, наједном осети како га ноге не слушају. Немоћан да се помери, зурио је у човека, у беду која се огледала у полузгаснутом плаветнилу скривеном иза капака. И наједном, као живе, пред њим се појавише слике из историје о јуначкој борби људи који су своје животе, своје руке или ноге, дали за одбрану отаџбине и слободу. Његову слободу, ову у којој је он правио места за једну кожну лопту. У крајичку његовог дечачког ока заискри суза. И он, вођен њоме, завуче своје прсте у џеп са новцем, те ни не погледавши у износ, пружи потребитом.

Дирнут овим детињим гестом, човек заплака. Затим, дрхтећи од надошлих осећања, он га упита:

- Јеси ли сигуран, чедо?! Да те неће неко грдити због тога?

Никола, немоћан да речима искаже своје мисли, само одмахну главом да човек не би бринуо. И овај, заблагодаривши му, спусти паре у посуду и, прихвативши штаке, оде за први ћошак. Дечак је све време стајао у месту; тек кад се овај изгуби из видокруга, његове се дотад приковане ноге одледише и он продужи путем ка радњи.

До лопте, са сумом која је преостала, није могао. Али за дивно чудо, он се није превише бринуо због тога. Чак јој се, по приспећу, и насмешио; можда и топлије и радосније него иначе. Продавац, који га је проматрао како пребројава новце у рукама, и сам га је дочекао са осмехом, знајући за његову жељу.

- Дакле, имењаче, јел да пакујемо кожњару? – питао га је, већ окренут према полици.

И Никола се њему осмехнуо.

- Неки други пут, чика Ниџо. За сада ће послужити и ова пластична поред ње.

- Шта би? Јел историја толико тешка? – збуњено али помало забринуто упита трговац.

- И тешка и скупа! – загонетно одговараше Никола. – А ја још аматер...

Не желећи да испитује дечака, чика Ниџа скиде с полице пластичару и пружи му је. Овај је малко загледа, лупи неколико пута о под и кад се увери да је добра, оде до касе и исплати је.

Кад је стигао кући дочекао га је зачуђен поглед родитеља.

- Каква је сад то промена плана, сине? – упита отац гласом који је подједнако у себи скривао и бригу и тугу. Није ваљда да ју је неко пре тебе купио. Но ништа ти не брини, купиће теби...

Међутим, Никола, сав радостан, прекину оца, говорећи:

- Ма не, није то!... Знате, требало је пре куповине утврдити приоритете...

И да родитељи не би одвећ бринули, дечак им исприча за просјака. Отац и мајка му приђоше те га загрлише, обрадовани што им син узраста у човека.

Недуго затим Никола изјури с лоптом у двориште, остављајући их у сузама благодарности.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

Jelenine bajke i priče Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelenine bajke i priče   Jelenine bajke i priče Icon_minitime5/9/2009, 10:39 pm

Ноћни фијаско

„Сваки, браћо, у чему је ко позван у ономе
нека остане пред Господом.” (1.Кор.7;24)


Друговали Магарац и Славуј; Славуј је певао, а Магарац слушао. Једног дана рече Магарац Славују:
- Свака ти част, пријатељу! Певаш, да ти нема равног.
На то му Славуј одговори:
- Хвала ти, Маго. И ти си публика каква се само пожелети може.
Падне ноћ, а њима никако да дође сан на очи. Кад, у неко доба, поскочи Славуј.
- Има нешто у ономе што каже Мага. Зар би неко трпео толике године моје певање, а да оно не ваља? Знам шта ћу! Постаћу менаџер за нове таленте, будући да сам талентован да привучем публику.
У исто време, тамо доле на земљи, поскочи и Мага.
- Има нешто у ономе што каже мој прика Славуј. Толико га је лепо слушати, да сам и сам заволео певање. Знам шта ћу! Постаћу и ја певач.
И са таквим мислима затекне их и јутро. А кад су, онако узбуђени, разменили своје апетите, они без по муке склопише договор о међусобном испомагању.
И тако Славуј постаде менаџер Маги, а Мага његов први клијент.
Већ следећег дана заказаше и први концерт у оближњем шумарку. Међутим, тек што Славуј представи Магин репертоар, и овај започе са његовим живим представљањем, публика, од силног притиска на своје ионако осетљиве уши, узнегодује уз гласан, али и по извођаче болан протест.
Након оваквог дебакла, праћеног из дана у дан све јачим подсмесима, на извођаче нападе такав стид, те они реше да заувек раскину своје партнерство, али и пријатељство.
И, ето, од тога доба, Мага борави у далеким и дивљим крајевима, док Славуј своје дане проводи скривајући се по жбуновима; и то оним са пуно лишћа.


* * *

Када отац шаље своју децу по воду, он најслабијем детету у руке даје чашу, јачем флашу, а најјачем кофу. Тако исто чини и Господ. Раздељујући Своје дарове у наше душе, Он пази да то семе, једнога дана, боравећи у земљи (телу), да миран род правде, израстајући у меру раста висине Христове. Но, ако би човек, којим случајем, употребио ове дарове на сопствену корист и личну славу, одузимајући и додајући оно што му не пристаје, сасвим је извесно да би и њега, баш као негда и ону свраку из басне, дочекао исти крај. Након што су је птице рашчерупале, одузимајући јој покрадено перје, она је остављена, онако постиђена, на милост и немилост осами и хладноћи. Зато пазимо! Да нас не би, уместо топле добродошлице Светих, који су поштовали ону народну: „туђе нећемо, своје чувајмо”, на Јагњетовој Свадби дочекале речи Женика: „... како си дошао амо без свадбеног руха?... Свежите му руке и ноге, па га узмите те баците у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба.” (Мт.22;12-13)

Из књиге "Све у причама бива"

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

Jelenine bajke i priče Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelenine bajke i priče   Jelenine bajke i priče Icon_minitime5/9/2009, 10:41 pm

Јаблан и врба

3. Не узимај узалуд имена Господа Бога својега.


Домаћин је, полазећи на далек пут, у знак сећања на скори повратак, засадио две младице. Опраштајући се од њих, он им рече:
- Гледајте да, када се вратим, не нађем ништа што би ме растужило. Боље је за све, ако дођем са даровима, него ли с кајањем. Стога памтите ове моје речи и једнако их се опомињите!
И док су стабла погледом испраћала последње обрисе његових леђа, једно од њих, по имену Јаблан, поче да размишља у себи:
- Иако мој господар неће задуго доћи, најбоље ће бити да се ја на време осигурам. Још колико данас ћу поспремити руке у џепове и тиме избећи све непотребне сусрете. Уз овакву пречицу се најбрже и најлакше узноси до висина.
Друга, пак, младица није ни стигла - чак ни прилику добила - да промисли о било чему. Већ по Домаћиновом одласку њој, са свих страна, почеше да прискачу људи и она је муку мучила како да им свима удовољи. Јер, ма колико се трудила да изнедри што више грана и гранчица, они никако да их се засите. Стално су долазили по још.
Премда немајући ни најмању представу шта бива са толиким прућем, младица се, и поред огромног напора, увек радовала. Тако је, бар, било у почетку. Међутим, једног дана, на одушевљење оног другог, Јаблановог стабла, она угости својом гранчицом неку сироту жену, која њоме избатина свог малишана.
Како је само тужно плакала сирота младица! Толико тужно, да су је, због силног плача, прозвали Жалосна Врба.
Видећи је овако неутешну, Јаблан јој се подсмехну с висине.
- Несрећо једна! Зар ти са овим намераваш да изађеш пред доброг Домаћина? Ја бих на твом месту трипут размислио…
И ту Врба бризну у још већи плач, мада не из сујете; она је сузе ронила за дечаком, чији је бол осећала као свој.
Ношена тугом, Врба пожеле у једном тренутку да се угледа на Јаблана. Али то јој не пође за руком. Јер, што год је више суза отицало, гране су постајале све теже и теже, те не само да су падале ка тлу, него су се и издељивале, а самим тим и – умножавале. Тако је Врба, иако и несвесна тога, уместо у висини, све више добијала на ширини.
Како су дани одмицали, њени уздаси су просто надахњивали незаситу Јабланову глад за сопственим величањем; он није могао, а да је не кињи. Ипак, његова су уста највише била испуњена Домаћиновим именом. Зазивајући га, докле год би му поглед допирао, он са нестрпљењем ишчекиваше његов повратак.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

Jelenine bajke i priče Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelenine bajke i priče   Jelenine bajke i priče Icon_minitime5/9/2009, 10:41 pm

Најзад, дође и тај дан и Домаћин се опомену завета. Високи Јаблан га је први угледао и гласом који је долазио из самих жила, он стаде да најављује његов долазак. Ускоро се, око њега и Врбе, искупи маса људи, и они му, сви заједно, приредише невиђену добродошлицу.
Након што су се изупитали за здравље и путник им разделио силне дарове, на земљи, као последња, остаде да лежи секира. Угледавши њену претећу појаву, народ поче да негодује. Али не и Јаблан; он је у њој нашао повод за ликовање.
- Све је,… да не може бити боље. Ту су ми сведоци, ту ми је судија, а ту је и секира. Недостаје само пресуда, па да ти, мој Јаблане, овенчаш своју главу!
Оваква његова очекивања као да добише потпору када један из гомиле приђе Домаћину и упита:
- А шта ће ти, Господару, ова алатка? Да рушиш, или да градиш?
Окрећући се ка стаблима, Домаћин му одговори:
- Сазнаћемо ускоро! Чим дознам јесу ли моји миљеници творили све што сам им, ономад, напоменуо да творе.
Сирота Врба, која се гушила од суза што су се смењивале, своја је уста отварала тек колико да одахне; за слова, у њима, једноставно није било места. А све оно што је, при том, остајало неизговорено, искључиво се тицало Домаћинове воље.
Са друге стране, Јаблан је изгарао од жеље да је што пре и што више оцрни. Али, када он пође да то и учини, изби силна промаја: одбрана, у коју је полагао сва своја надања, укопа му усне у месту.
- Еј, добри Домаћине! – пожали се сељак најближи до њега. Све досад ја нисам ни знао за друго дрво, сем Врбе. А кад већ и онако није било никакве користи од њега, посеци га! Зашто земљи да смета? А за Врбу те молим: њу да ми поштедиш. Јер, без њеног хлада, ни мени, јадном, не би било спаса, кад с подне сунце упече на њиви.
И поред језе која га је подилазила од њихових речи, Јаблан се није предавао. Сматрао је да, када дечак отвори уста, ништа од овога неће имати никакве важности. Само, где је он?
Док је он бацао поглед по присутнима, жалбе су се умножавале.
- Еј, добри Домаћине! – тужио се корпар. Да ти је драга душа моја, не чини Врби никаквога зла. Јер, да није ње и њеног прућа, не би било ни мојих корпи, а ни хлеба за моју нејач.
И њега је, баш као и све остале, Домаћин у миру саслушао. Једино би, каткад, упутио понеки поглед у Јаблановом смеру. Он је и даље вршио потрагу. Но, осим сличности са преосталим и униформисаним говорником, нигде га није нашао. Ипак, његова слутња, како би управо он могао да буде тај, показа се исправном. Међутим, та му је радост била кратког даха.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

Jelenine bajke i priče Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelenine bajke i priče   Jelenine bajke i priče Icon_minitime5/9/2009, 10:42 pm

- Еј, добри Домаћине! Не сеци Врбу, милости Божије ради. Јер са каквим би се дрветом боље и лепше могао и Бог да узвелича, и Празник Његов да прослави? А, управо, захваљујући мојој мудрој мајци и Врбовој гранчици, којом ме је на овом месту испрашила, ја стекох ово познање. Непроцењиво је оно за мене! Само захваљујући њима, успео сам да избегнем погубним зубима несташлука, који су, као вуци, кидисали да изједу моју младост.
Немајући шта више ни да тражи, а ни да очекује, Јаблан се, сав скрхан туђим похвалама, поче да повија у страну, избегавајући гнев у Домаћиновим очима.
- Па зар ти са овим излазиш пред мене?! – подвикну овај на Јаблана. Зар си ме зато зазивао? Зато знај, зли и лењи слуго: уистину, праведно је што ишту! Зашто земљи да сметаш?
И са свега једним ударцем, он га обори на земљу. Затим приђе Врби.
- Реци, слушкињо верна, како да наградим твоју послушност?
А Врба му, јецајући, одговори:
- За мене је сам твој повратак највећа награда. И, ако сам нашла милост пред тобом, а ти ме, онда, до века не напуштај, господару. Јер, верујем да, док је тебе, биће и мене.
Домаћин је пред свима загрли и свечано обећа да ће тако и да буде.
Потом је уследило славље, које је посечени Јаблан могао само да посматра; али не и да му се одазове. Ту, лежећи на земљи, он се поче присећати свога детињства. И опомену се заборављене мудрости: да сунце, осим што пржи, итекако лепо уме да греје.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

Jelenine bajke i priče Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelenine bajke i priče   Jelenine bajke i priče Icon_minitime5/9/2009, 10:42 pm

Ех, да! На топлину и висину треба се постепено навикавати. Да бисмо то постигли, пре свега, ми морамо да покажемо добру вољу, па и некакав труд да уложимо. Из тога ће, временом, исклијати трпљење и искуство, које ће и подвиг да донесе. А на његовом крају изнићи ће плодови вере. Са њима, тек са њима, човек ће смети да изађе пред свога Творца. У противном, ако би се дрзнуо да без испуњења свега наведеног потражи Његов лик, дозивајући Га, нека трипут размисли! Јер, не само да би му било узалуд, већ би се и противником назвао. И уместо венца, на главу би му се сручила неколика страдања: и са небом и од земље секиром би био раздвојен, а, као пањ, био би предан у огањ вечни. Тада би се и на делу потврдиле речи из Јеванђеља: „Свако дакле дрво које не рађа добар род, секу и у огањ бацају.” (Мт.3;10) „И тако дакле по родовима њи-ховим познаћете их. Неће сваки који Ми говори: Господе! Господе! ући у Царство Небеско; но који чини по вољи Оца Мог Који је на небесима.” (Мт.7;20-21)

Из књиге "Све у причама бива"

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

Jelenine bajke i priče Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelenine bajke i priče   Jelenine bajke i priče Icon_minitime5/9/2009, 10:43 pm

Поверење

Након смрти супруге, удовац, и сам помало болешљив, остао је са двојицом синова. Један је ишао у школу и био је врло добар ученик; други је, пак, напунио три године.
Схрван тугом, отац се прилично тешко носио са новонасталом ситуацијом. Покушавао је сакрити бол од своје деце и трудио се да доследно испуни све оно што је обећао вољеној жени на умору. Трудио се јесте, али понекад људи, и поред свег труда, не раде увек тако да и други то могу разумети, још мање испратити.
Није било говора о томе да је једно дете било вољено више од другог, али је очево понашање у великој мери чинило да се старији син осећа занемарен. Наиме, проблем је био у томе што је отац, у својој бризи, заменио места дечацима. Тако је старијег сина третирао као мањег, а мањем је придавао значај старијег. Имао је он своје разлоге да брка поклоне и задужења међу децом. Све је он то тако радио, како је говорио, у доброј намери и да би дечаци, размењујући се, развијали братску љубав. Међутим, старији дечак то није могао тако да разуме, те уместо да је отац добио у њему преко потребан ослонац, направио је од њега малог бунтовника. Несумњиво би се нешто слично десило и са овим млађим дететом, да се једног дана мала породица није упутила у парк на сладолед.
Ходајући стазом, отац је држао за руку несташног малишана, који је хтео трком да прекрати раздаљину; старији син је ишао корак иза њих, нимало весео, више замишљен. Када су стигли пред продавца и кад су се договорили ко хоће који сладолед из фрижидера, човек извади новчаник и мањем сину даде новац у руке, да сам плати, док је за старијег платио сам. И то му није било први пут да тако чини, што је често правдао тиме да би овај могао, поверени му новац, користити за неке недоличне работе. Оба се дечака збунише, а само секунд касније млађи врати паре оцу у руке, док му старији врати сладолед.
Понашање малише га учини поносним. Са друге стране, поступак старијег дечака га у тој мери разгневи, да он узе сладолед из његове руке и завитли га испред себе. Већ навикнут на овакве сцене, за које је увек кривио оца, баш као што је и овај кривио њега, дечак се није превише бринуо; штавише, би му чак и драго што је могао да сроза очев углед.
Видевши да се обојица спремају за жучну расправу, продавац се умеша између њих, замоливши их да се смире. Срећом, те га послушаше, али отац обећа сину да ће расправу наставити код куће. Но у тренутку његовог придиковања, дечак, покушавајући да се окретањем погледа огради од ње, погледа у правцу баченог сладоледа, који лежаше близу стазе по којој се возише неки мангупи са моторима.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

Jelenine bajke i priče Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelenine bajke i priče   Jelenine bajke i priče Icon_minitime5/9/2009, 10:43 pm

И имаше шта и да види: његов мали брат је трчао да узме сладолед, нимало не гледајући око себе. Приметивши да ће, уколико излети на стазу, један од мотора несумњиво налетети на њега, овај потрча колико год га ноге носише. Стигавши малишу, дохвати га за мајицу те га хитро подиже у наручје.
Отац је занемео: најпре не могавши да појми дрско понашање дечака, који је у јеку разговора хтео да побегне – тако је он то доживео, а потом кад је, најпосле, схватио због чега је, уистину, дечак потрчао. Његово болесно срце поче помало да се стеже, али га продавац брзо посади на столицу и дода му чашу воде, како би се повратио из шока. У међувремену пристигоше и браћа; старији је, сав зајапурен, носио на рукама млађег, који се смешио и грлио га.
- Тајо, онај је био прљав сладолед – рече синчић, обраћајући се оцу, који је, не трепчући, зурио у старијег дечака. – Дај паре да ми брат купи други.
Отац послушно извади новчаник и целог га, без отварања, предаде у руке младом спасиоцу.
Очи дечака се засјаше због указаног поверења. Извадивши потребну своту, он плати братов сладолед, након чега врати оцу његов новчаник.
- Смем ли да те частим, сине? – упита га отац гласом који је подрхтавао од узбуђења.
- Наравно, тата! – одговори дечак, смешећи се.
Можда би и било тако да се продавац није побунио, те их све частио - на свој рачун.

аутор: Даница (Јелена)

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

Jelenine bajke i priče Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelenine bajke i priče   Jelenine bajke i priče Icon_minitime7/10/2009, 4:57 pm

Гнев и Смирење

Догоди се једном, да у једној шуми избије пожар. Како је шума била надомак села, то становништво брже-боље потрча са кофама да гаси ватру.
Видевши их како се труде, у помоћ им прискочише Гнев и Смирење, који баш туда пролажаху.
- Хајде да им помогнемо! – предложи Гнев.
- Хајде – сложи се Смирење и одмах стаде у ред те поче да прихваћа и раздаје кофе.
- Ја ћу да надгледам.
И Гнев, почевши да шета између људи, наређујући им, примети неког човека како се збуњено окреће. Како је својим понашањем ометао друге, то он поче да виче на њега. Од вике, човек поста још сметенији, због чега се и његов комшија узнемири. И узевши га у одбрану, он тиме призва у настали спор и једног другог човека, овај, опет, трећег и четвртог, док се најзад не почеше сви препирати. Затим се, извређани, почеше да разилазе.
Пред ватром која је надирала, осташе само Смирење и Гнев. У том Смирење спусти кофу са водом, те поче на рукама да доноси дрва и баца их у ватру.
- Зар хоћеш да спалиш село, лудаче?!? Шта ти је? – продера се Гнев на њега.
- Па ти си сагорео све људе у њему својом нарави, шта је сад битно хоће ли село горети или не? – упита кротко Смирење.
Посрамљени Гнев се не усуди да изусти ни реч.

аутор: Даница (Јелена)

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

Jelenine bajke i priče Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelenine bajke i priče   Jelenine bajke i priče Icon_minitime26/11/2009, 9:56 pm

Просјакиња

Била је веома чест гост улица и свима је била добро позната. У својој старој и изношеној одећи која је висила са ње због њене, не толико ситне, колико изгладнеле грађе, просила је од људи било какав посао, а уколико га не би било, онда се задовољавала и кором хлеба.

Постоје људи који се питају зашто Бог допушта да људи просе, али има и оних који одговор знају. Ови први се, унеколико, задовољавају својом осудом Бога, док други с вером у Њега хрле да се са просјацима сретну. Јер, спасења нашега ради, ни ови богати ни сиромашни се не могу једни без других спашавати.

Знао је то, у теорији, и Петар, ученик четвртог разреда основне школе, јер је то учио на часу веронауке. Па ипак, никако му није било јасно како то да од свих кућа ова просјакиња има највише посла баш у њиховој. И то би можда још некако и поднео, да га није, онако у пролазу, умела да оном својом рапавом и жуљевитом руком додирне по глави; чак и пред његовим другарима, који су је неретко знали исмејавати, гледајући на њу као на слушкињу.

Његовој мајци, која је била добра хришћанка, његово понашање није могло да промакне. Стога, кад год би га видела намргођеног због додира просјакиње, кротко би му прилазила, молећи га да не буде дрвеног срца, додајући:

- Шта би било да је у Пинокију остало дрвено срце? Он би занавек остао лутак у туђим рукама.

Овим и другим појашњењима, којих је мудра мајка имала за безмало сваку прилику и неприлику, успевала је да отера од њега те облаке смутње, којих у њеној близини као да није смело да буде. Затим би, као крилима ношен, одлазио на своја дечачка послушања, било да су се она односила на школу, кућу или игру. Све их је обављао у складу са својим могућностима, а на радост свих који су будно мотрили на његово одрастање.

Једино што су облаци, као вуци, кидисали на јагњад која би се с времена на време удаљила од стада и пастира.

На путу до школе Петар је са својим вршњацима пролазио поред куће у којој је становала просјакиња. Поприлично стара зграда којој је недостајала рука каквог вештог и умешног мајстора, налазила се покрај самог гробља, због чега је била повод многих разговора својственим дечијим маштањима. Још кад се настава одвијала у поподневним часовима, са трајањем до касног поднева и раног повечерја, деца би се често устављала у њеној близини, да из прикрајка мотре на просјакињу, за коју полако почеше да износе глас како је вештица која једе децу.

Премда се ова нова игра баш и није допала Петру, он се, скривајући се од мајке, прикључи овим несташлуцима, уздајући се да би му они могли помоћи да просјакињу, најзад, удаљи од њихове куће. Није желео да и даље на својој глави трпи њене руке, за које је говорио да су прљаве. А и ко зна да то можда није и истина – то да је вештица, јер је жена доста времена проводила на гробљу, носећи и размештајући свеће и цвеће. Његова је мајка добра домаћица која не излази превише из куће, да би знала оно што други знају и говоре. А кад говоре, ту мора да буде и истине; не могу деца да измисле овакве ствари тек онако, из чиста мира.

Тако је Петар убеђивао самог себе да чини праву ствар. И у договору са другарима, искрадоше се једне вечери те одоше до куће ове просјакиње да виде шта она ради кад град спава. Ех, кад би им се посрећило, мислио је Петар у себи, док је извиривао на њен прозор иза којег је догоревала свећа, па да може с поносом да стане пред своју мајку и стави јој до знања како их је све спасао од демонских сила. А како он има одличну оцену из веронауке, то он врло добро зна да је вештичарење завера против Бога.

Но док су се гурали у жељи да свако задовољи своју радозналост, неко од деце се спотаче преко нечије ноге, те паде на канту у близини прозора, која бучно тресну о под, што просјакињу прену те она изађе у двориште да види шта прави буку. Стигла је таман кад се дечак, који се спотакао, придигао и дао у бекство, остављајући под собом Петра коме не пође за руком да утекне. Просјакиња му приђе и збуњеног израза на лицу га упита:

- Петре, сине, шта је ово било...?!

Петар, који се сав тресао од страха али и беса, а све покушавајући да јој се отме из руку које није могао да гледа, не могаше да се суздржи већ гласно изрази свој презир:

- Нисам ти ја никакав син, вештичаро! Пусти ме! Не можеш ми ништа! Јеси ли чула: ништа!...

Као да ју је струја ударила, тако су његове речи деловале на њу, те га брзо ослободи свог додира. А док је гледала с тугом како бежи од ње, она подиже руке и стојећи тако сама у ноћи, прекри очи и поче тужно да јеца и грца од бола који јој раздираше срце.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

Jelenine bajke i priče Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelenine bajke i priče   Jelenine bajke i priče Icon_minitime26/11/2009, 9:58 pm

Када је Петрова мајка сазнала сутрадан за поступак свога сина, дуго је само ћутала, а кад је нико не би видео, одлазила би негде у крај и ронила сузе. И ту, где ју је само Свевидеће Око Божије гледало, молила је Небеса да јој помогну у правилном одгајању њеног сина и исправљању ове нечувене неправде. Најпосле, умиривши се, сачекала је да Петар дође из школе, а затим га је посела покрај себе и упитала:

- Петре, одакле ти је то да је она вештица? Ко ти је рекао тако нешто?

- Тако причају... јер је виде често на гробљу да нешто ради са свећама и цвећем – одговараше Петар скрушено.

Мајка се за тренутак замисли, па рече:

- Добро, сине. Време је да сазнаш неке ствари, да би могао боље да разумеш. Сутра је субота и ти и ја ћемо да обавимо једну посету. Јел важи?

Петар мирно кимну главом у знак одобравања.

Сутрадан, након службе у храму, мајка га поведе на гробље. Иако се снебивао, Петар послушно иђаше за њом. Кад су стигли до споменика са крстом на коме су била два мушка имена, и где су урезане године појашњавале да је реч о оцу и сину, мајка започе причу.

- Видиш, Петре, овде почивају два тела: једно је тело дечака, а друго његовог оца. Она просјакиња је дечакова мајка, а удовица овог човека. Кад је она била трудна са њим, а то је било у време кад сам ја носила тебе, нас две смо истог дана примљене у болницу да се породимо. Оба порођаја беху сваки на свој начин тешки. Ја сам изгубила много крви, а њен је муж погинуо на путу до болнице. Такође и беба која је требала да дође на свет није поживела више од једног дана. Тада су доктори, да би одвратили њене мисли од погубних идеја, предложили да млеком којег је имала доји тебе, јер ја нисам ни могла, нити га имах. Твој отац и ја то прихватисмо, а Богу хвала и она. Тако ти је, сине, она друга мајка, о којој, након смрти њених вољених, више није било никог да брине о њој.

Петра је током читавог пута до куће пратио рој мисли, због којих је, када је стигао, ушао у собу, пао лицем на кревет и заридао горко. У том тренутку његово дрвено срце као да се ломило, а из њега почеше да расту нови прекрасни изданци са пупољцима миомирисним. И већ наредног јутра, у недељу, носећи букет најлепшег цвећа из њихове баште, отишао је у храм и запалио свеће за упокојеним оцем и сином. Након свете литургије замолио је мајку да га пусти самог до гробља, што му она пуног срца и допусти.

Стигавши, угледао је просјакињу поред гробова својих најмилијих. Идући лаганим корацима, како је не би омео у тиховању, он јој приђе кад се ова поче полако придизати.

Окренувши се и угледавши Петра, жена нехотично пође руком да га помилује, али се наједном предомисли и повуче руку уназад. Но дечак примети то и пруживши јој цвеће за вазу која стајаше на споменику, натера је да испружи руку и прими дар. Заливши га топлом сузом, она пође да стави цвеће, али у вази не беше воде.

- Ја ћу донети! – рече одлучно Петар.

- Хвала ти, сине – захвално прихвати просјакиња.

У том јој Петар приђе и загрливши је јако, изјави:

- Нема на чему, мајко!

Жена га нежно стисну, као да је хтела загрљајем да затисне рану у своме преболном срцу и души. А суза, која јој зацакли око, врати се, носећи њеном бићу преко потребне боје радости живота.

Кад су средили и уредили гроб, њих двоје радосно кренуше. Како је кућа просјакиње била прва, то најпре свратише до ње. Хтела је да се мало уреди, пре него што пође на ручак код њих, на који ју је Петар позивао, претходно се договривши са родитељима.

А док је дечак, чекајући је, онако по сунцу загледао оронулу зграду, он, наједном, угледа више него јасно како се испод ње, заправо, скрива кућа сва у цвећу, испред које стоји и маше му жена блиставог осмеха и лика.



аутор: Јелена (Даница)

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !


Poslednji izmenio Masada dana 26/11/2009, 9:59 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

Jelenine bajke i priče Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelenine bajke i priče   Jelenine bajke i priče Icon_minitime26/11/2009, 9:59 pm

Заблуде у свађи



"А кад постите, не будите жалосни као лицемери;
јер они начине бледа лица своја да их виде људи где
посте. Заиста вам кажем да су примили плату своју."
(Мт.6,16)


Два села, која су географски лежала једно покрај другога, била су по многочему различита. Наиме, становништво једног је живело повучено и без разметања, док се у другом расипало немилице. И тако, док су се први, постећи, чували од телесних прохтева, дотле се њихове комшије трошише у пићу, ићу и разметању, као да никад неће угледати сутрашњи дан. При том, између њих, никаквог суживота не беше.

А у селу моралиста живео је и човек сиромах, који је, поред огромне немаштине, имао и најбројнију породицу. Како је чељад, од које су дечица била најбројнија, и без поста гладовала, отац је био приморан и да проси.Али, на која год би врата у селу закуцао, свако би му учтиво одговарао да је пост и да се уздржава, и при том би му, за утеху, одржао слово о моралу. Разочаран и потрешен све јачим плачем изгладнеле деце, отац, немајући куд, оде у друго село да нађе себи посла, а за чељад храну. Након неког времена нашао га је код најбогатијег, али и најбахатијег тамошњег газде-бећара.

Радио је, што се каже, од јутра до сутра. Међутим, с вечери, кад би се враћао, у рукама је носио свакаквих смотуљака: и за јести, и за пити, па чак и за обући. Укућани су га издалека пресретали, помажући му око ношења. Њихова радосна граја мамила је погледе суседа и рођака, који су са презрењем гледали у њих.

И, како то обично бива, убрзо су почела, истина, прво тиха, а потом и све гласнија дошаптавања, опањкавања, а најпосле и - осуђивања. На крају, кад већ нису знали куд би са тим, досете се те раденика позову на одговорност и то пред судом! Наводно, јер су он и његова породица, гостећи се у посту, нарушавали углед читавог села.

Привели су га и угурали у казнионицу, претходно га пресревши на путу до посла. Ту су га поставили на огроман кантар, који им је, на јединствен начин, помагао да правилно изважу човекове мане и врлине, тј. његову кривицу или невиност. Наравно, раденика су поставили са оне, преступничке стране, где су приказиване мане. Затим је уследило суђење, на којем је требало да се изнађу све оне врлине, које би помогле да се утврди човекова невиност. То се постизало тако што су се позивали људи вољни да сведоче у његову корист. Они би доносили прописане каменице, које би полагали на супротну страну од оптуженичке, и то све дотле док она не би превагнула. Међутим, уколико се не би нашао нико да га брани, већ пре да га окриви, у том случају се то исто камење наваљивало на окривљеног.

Како су овде сви били противни, сиромах готово да се није ни видео; сав је био прекривен каменицама. Са оваквим доказима било је више него лако донети пресуду, што би судије, свакако, и учиниле, да се врата казнионице не отворише уз тресак. На прагу се појави нико други до радеников газда из другог села.

- Дошао сам по свог радника! - орило се из његовог грла. Али, шта ја то видим: он само што није жив умро... Шта се то дешава?!

Иако неради разговору са њим, неколицина се, ипак, удостоји да му изложи разлоге оваквог скупа.

- И, шта...? Нема никог да претегне, а толико се трудите у врлинољубљу - пренеражено ће грмаљ. Бах, џаба вас било! Ево, стаћу ја... премда и не знам о чему говорите. Али знам да овај човек то заслужује! Хвала Богу да је ситан и да нема у себи ту тежину, да оптужи ни себе, ни вас, па ни мене оволиког.

И грмаљ стаде на слободан крај ваге, но језичак једва да се и помери - све због оних нагомиланих каменица. У том судије, разјарене његовим изгредом, покушаше да му објасне како он, као припадник другог села, нема право да се меша у њихове обичаје.

- Знам шта су обичаји и то поштујем, али ме не можете спречити да уложим жалбу и приговор на пристрасност суда - изјави грмаљ смело.

Због његових речи судницом се разлеже негодовање, те они нареде овоме да повуче своје увреде и оде.

- Да сте ви прав и поштен свет и суд би вам такав био - без имало страха настави горостас да их прозива. А ви, уместо да вадите човека из беде, још му надодајете... Ево, погледајте ову каменицу! Ко је њу ставио?

Из масе се придиже један осион човечуљак.

- Зашто си је, кажеш, ставио?! - знатижељно га упита.

- Јер је непослушан! Када сам му указивао да се у посту не ваља разметати храном, и много других лепих и поучних речи, он пређе преко свега и оде у ваш табор, да тамо једе и пије до бесвести - тужио се човечуљак.

- Море, и мене си заситио, па ми дође да одем! Али, знај, у свему овоме што си рекао нема ни трунке истине; али немаш се ти ради чега бринути, будући да је за истину потребан разум. Овај човек овде јесте да је код мене радио, али је само посну храну и јео и кући односио.

Ово рекавши, он скиде његову каменицу те је пребаци на други крај ваге.

- Тако... то смо решили. Идемо даље: ко је ставио ову?

Из масе се бојажљиво придиже неки танак, повисок мушкарац.

- Зашто си је ставио?

- Јер је разметник! Одрекао се својих и отишао да се прода нечистима.

- И ти и овај чистунац пре тебе, треба да се стидите, због лажи које говорите. Нити сам се ја мешао у његово, нити он у моје, нити му је ико из села прилазио по том питању. Дакле, и твоја је каменица погрешно паркирана.

И скинувши је и са њом учини исто. А онда се, под његовом руком, почеше ослобађати једна по једна и друге врлине: милосрђе, човекољубље, незлобивост, несебичност и остале с њима, које све пређоше на страну где им и би место, те она, мало-помало, поче да претеже. Најпосле, не могавши да издржи под притиском истине, кантар пуче, а сироти човек, коме лакну на души, доскочи радосно на земљу.

Тако овај морални мерник, изгубивши на веродостојности, признаде човекову невиност. А газда и његов врли радник, оставивши судије у чуду, наставише у миру тамо где су стали.


+ + +

Уздржавање само од уношења хране, али не и од изношења трулежи фарисејске, никако се не може назвати постом, јер је, као лицемерство, осуђено у Светом Писму на сваком месту, где се, као такво, спомиње. Најбољи пример даје нам Старозаветни Пророк Исаија, који каже: "...Гле, кад постите, чините своју вољу и изгоните све шта вам је ко дужан. Ето постите да се прете и свађате и да бијете песницом безбожно. (...) То ли ћеш звати пост и дан угодан Господу?" (58;3-5) А, ево, шта Господ назива постом: "... Да развежеш свезе безбожности, да разрешиш ремење од бремена, да отпустиш потлачене, и да изломите сваки јарам? (...) Да преламаш хлеб свој гладноме, и сиромахе прогнане да уведеш у кућу? Кад видиш голог, да га оденеш, и да се не кријеш од свог тела." (Иса.58;6-7), а не да: "Седиш и говориш на брата свог, сина матере своје опадаш." (Пс.50;20) "Јер пред Богом нису праведни они који слушају закон, него ће се они оправдати који га творе", говори Свети Апостол Павле, и додаје: "Јер кад незнабошци не имајући закон сами од себе чине шта је по закону, они закон не имајући сами су себи закон. Они доказују да је оно написано у срцима њиховим..." (Рим.2;13–15) Јер: "Ако, на пример, брат или сестра голи буду, или немају шта да једу", учи нас Свети Апостол Јаков, "и рече им који од вас: идите с миром, грејте се, и наситите се, а не да им потребе телесне, шта помаже?" (2;15-16). Али каже Господ; "Кад бисте пак знали шта је то: милости хоћу а не прилога..." (Мт. 12;7 ), "Јер је мени милост мила а не жртва, и познавање Бога већма него жртва паљеница." (Ос.6;6) "Отац твој није ли јео и пио? кад чињаше суд и правду, тада му беше добро. Даваше правицу сиромаху и убогоме, и беше му добро; није ли то познавати ме?" (Јер. 22;15-16) Дакле, то чинимо и: "Тада ће синути видело твоје као зора, и здравље ће твоје брзо процвасти, и пред тобом ће ићи правда твоја, слава Господња биће ти задња стража." (Иса. 58;Cool


аутор: Јелена (Даница)

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

Jelenine bajke i priče Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelenine bajke i priče   Jelenine bajke i priče Icon_minitime27/12/2009, 11:43 pm

Празне шкољке




Шетали тако Старац и младић плажом, кад младић започе разговор:

- Старче, ја бих био рад са тобом се посаветовати око једне мучне ствари...

- Мучне, кажеш... Да чујем – прихвати смирено Старац.

- Већ извесно време желим да ти се пожалим на једног пријатеља – отпоче овај своју исповест.

- Шта ти то толико смета код њега?

- Па много тога... – признаде младић, те поче да набраја, - на пример, он воли много да оговара друге...

Но његово набрајање Старац начас прекине једним искораком како би са пешчане стазе - тик испред младићевих ногу – подигао, без иједне речи приде, празну шкољку.

Младића на тренутак збуни његово понашање, али кад се Старац врати на своју страну, он настави са набрајањем.

- Исто тако сам приметио да понекад претерује у говору, да... лаже, а нисам сигуран ни да не краде...

Но само што он то помену, кад Старац још једном прекину његово зборење новим искораком. И поново се сагињући, он покупи две празне шкољке; при том ни овог пута не изусти ни реч.

Младом човеку све ово би крајње чудно; чак се усудио и да помисли како је Старчево понашање непримерено. Али кад је видео да се овај са пажњом односи према шкољкама, те да их одлаже дуж пута, он поче да размишља како Старац, може-бити, сакупља шкољке. И не само да поче тако да размишља, већ се и сам прихвати сакупљања, како би овог поштедео сагињања. Али да не би стално пешачио до ивичњака и назад, те прекидао своју исповест, то их он све држаше у руци.

Кад је, најпосле, открио овоме све мисли свога срца, које имаше у вези са пријатељем, он упита:

- Оче, шта ми је чинити?

Старац, претходно мало поћутавши, рече:

- То зависи од тога шта ћеш урадити са тим шкољкама што држиш у руци.

- Како...?! – збуни се младић. Па, ја ништа... мислим, скупљао сам их за тебе, оче.

- За мене! Зашто? Шта ће мени празне шкољке? – примети Старац.

- Али, зар их ниси ти сам, оче, скупљао испред мене и одлагао дуж стазе? Ено, гле!

И ту он показа очима на шкољке које осташе сакупљене дуж пута.

- Не, нисам их скупљао, већ сам их склањао са плаже – да се неко не позледи.

- Не разумем, Старче...

Али док је то говорио, он оста загледан у шкољке које држаше у рукама те се, преврћући их, а у незнању шта му је чинити, посече на ивицу једне од њих. Кад се појави крв, Старац му приђе, говорећи:

- Да ли сад разумеш? Ја сам шкољке склањао и од тебе и од мене, али и од других, док си их ти, мислећи да неком чиниш добро, доносио код себе и себе унесрећио. Празне шкољке су као и испразни разговори: од њих се позлеђује само онај који им поклања пажњу.




аутор: Јелена (Даница)

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Sponsored content




Jelenine bajke i priče Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelenine bajke i priče   Jelenine bajke i priče Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Jelenine bajke i priče
Nazad na vrh 
Strana 1 od 2Idi na stranu : 1, 2  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Ponešto i za klince - piše se u temama ispod naslovne :: Bajke-
Skoči na: