Ljubav na daljinu???

Sto vi mislite??? Da li moze da postoji nesto sto povezuje dvoje koji se vole bez obzira koliko su daleko?


Ljubav nema granice ... nema daljine ali moze li izdrzati sve ono sto dodje nepredvidjeno i dokle ?Jer zivot ma kako lep bio ume da bude i komplikovan.

Been there, done that... twice

Šta znam.. Prvi put sam izdržala šest meseci, drugi put 13 meseci. Oba puta je veza pukla jer je morala da pukne, nije to imalo veze sa daljinom.

Ako se dvoje zaista vole, ako im je stalo do toga što mogu da imaju - nema razloga da se daljina u tome ispreči. Bogu hvala, te sad sve ove tehnikalije (Facebook, MSN, Skype) mogu da posluže i olakšaju stvar koliko-toliko

Ako je prava i iskrena ljubav, puna poverenja, tolerancije......i mnogo cega jos..... onda daljina tu ne moze nista!!!
Verujem da takva ljubav moze da opstane!!!!!

Može bit da može, a može bit da ne može. Ne znam, nemam tih iskustava.

E, dakle ovako... Na ovu temu prosto moram da ostavim komentar... Imam vezu na daljinu, vec 2 godine... Ja sam iz Sapca, decko iz Kosovske Mitrovice, da daleko smo...dosta... Ali, ta daljina vremenom je postala toliko nevazna... Jer kilometri ne mogu nista, ako se dvoje vole... Ako nestrpljivo ocekuju svaki sledeci susret, vremenom jos se vise uzele jedno drugoga... i svaki trenutak koji provedu zajedno je neponovljiv, divan, jedinstven... Nema tu prostora za svadje, prosto samo prepustanje srcu... Nekada ono bolje odlucuje od nas samih... Ovakve veze mogu biti dosta uspesne, i u ovakvim vezama zapravo postoji ona prava ljubav...bar ja smatram tako. Bezgranicna, bezuslovna... Kada zivis samo da bi video tu osobu, kada znas da te ceka, tamo negde... bilo gde... Dovoljno je samo da znas da postoji u tvom zivotu...ma, gde god... I svaki ponovni susret jos vise ucvrsti vezu, daljina nekada ume da spaja... samo ako se dvoje zaista vole, i ako imaju poverenja jedno u drugog... U suprotnom veza puca, jer su ljudi nestrpljivi, sebicni, zele sve, odmah... A u vezama na daljinu se mora pricekati...nadati, verovati... Cekanje nekada potraje, ali onda jos vise vrede trenutci koje zajedno podelis sa voljenom osobom... Eto, toliko od mene. Nadam se da nisam puno ugnjavila...

Teško ih je održati, a možda im baš ta fizička udaljenost, koliko god bila možda bolna, daje i neku vrstu draži... Zavisi, šta, ko, kad i koliko očekuje od veze. Sve se moze kad se zeli.

Upravo to, sve se moze kada se zeli...

Kod mene ima jedno pravilo..., ljubav godine ne broji, za ljubav daljina ne postoji...

Najlepsu ljubav sam dozivela na najvecoj daljini.Nista nam nije smetalo.Sto smo bili kilometraski udaljeniji,nasa ljubav je bivala sve jaca i jaca.Tako da meni daljina,godine...zaista neprestavljaju nikakve prepreke ako je ljubav prava u pitanju.Naravno sve to zavisi od osobe do osobe.Jer po meni ljubav je ljubav bez obzira ko je gde.Bitno je da znas u kom pravcu tvoje srce kuca.

Srce bira sto pamet ne bi...
Ako slusate samo srce necete dobro proci potrebno je i mozak ukljuciti...
PA kad se oboje sloze to je to.

Pa veza na daljinu u nekim slučajevima može opstati.Mada vrlo je teško,kada volite nekoga,i on vas,a to vam je gotovo jedina prepreka.Teško je kad ne možete da se vidite svaki dan,kad ne možete svu tu ljubav da ispoljite,kad ne možete da budete blizu jedno drugom,kad razmišljate šta radi ono drugo,da li je dobro.A onda idu one strepnje,dal' nije našao drugu osobu sa kojom bi da bude i ostalo.I dokle god je tako,ne možete srediti svoj život.Nažalost baš ja sam u takvoj situaciji,pa nisam mogla da ovo ne prokomentarišem.



Beskraj[Ovo je moj odgovor]dole


Moram da ovo prokomentarisem,ljubav jeste lepa ako je mozes dotaci rukama,usnama...blizinom.Ali ljubav isto tako moze biti prelepa i ako se oseca samo srcem i mislima.Definitivno ljubav ne ubija daljina,ljubav jedino moze ubiti sumnja,strepnja.A toga imas i u blizini,i toga koga imas u blizini isto moze da te mori strepnja da li je sa nekom drugom ili nije.Ali zar ljubav netreba da ima poverenje,ako je nema onda se to nemoze nazvati ljubavlju.

Ima ljubavi na daljinu.

besherat ::

Ima ljubavi na daljinu.

Znamo besherat da je ima,niko ne osporava da je nema ali kakva je to ljubav na daljinu,da li moze da opstane tvoje neko glediste i posmatranje na nju.Vrlo si kratka,ali nisi jasna.

Ima ljubavi, ali nema opstanka iste.
Oko mene sve sama propast kada je daljina nastupila.
Takvo je moje glediste.

A sto ne bi moglo? Sve zavisi od situacije , osecanjima i zrelosti osoba...

Moze li opstati veza na blizinu?? I to bi se onda pitanje moglo postaviti ... Sta znaci veza i opstajanje? Neko zivi u istom gradu, misli da je sve ok a u stvari nista nije u redu.

ljubav je ljubav, i ako je ljubav nema razlika...daljine i blizine...

S pravom osobom sve moze.

MeAgainxD ::

Ako je ljubav dovoljno jaka ni daljina ni bilo kakve nacionalne, verske ili neke druge razlike nisu dovoljne da bi se ta ljubav ugasila.

Upravo tako ja sam neko ko isto tako razmislja,za ljubav ne bi trebalo da postoje nikakve granice i prepreke.Tako da ono sto je blizu po meni je isto i ono sto je daleko ako se samo zove ljubav.

Tvrdim da uspeva, ako postoji zelja, onda se moze i ispuniti .
Kako verovati nekome ko je daleko, to je isto pitanje kao i kako verovati nekome ko je blizu...poverenje je najjaca strana jedne veze, bilo na daljinu ili ne....vera u patnera jeste vera u sebe.

Beskraj ::

Sto vi mislite??? Da li moze da postoji nesto sto povezuje dvoje koji se vole bez obzira koliko su daleko?





Ljubav nema granice ... nema daljine ali moze li izdrzati sve ono sto dodje nepredvidjeno i dokle ?Jer zivot ma kako lep bio ume da bude i komplikovan.

sve si sama rekla sa ovim.....

Mnogi se ne slazu samnom na ovoj temi a na njoj sam puno pisala na ostalim forumima.Koja je razlika biti s nekim i voleti ga blizinom,jer ljubav mora da bude samo opipljiva stvar.Po meni ne mora...ljubav je neciji glas,a ne moras ga nikada videti mozes ga osetiti,ljubav su necije daleke misli koje su upucene samo tebi...ma ljubav je cudna stvar.

zasto mora biti opipljiva?Nemoraju se svi drzati izreke"Ljubav je slepa zato se zaljubljeni pipaju",eheheheh

Ljubav jeste cuda,a koliko je cudna toliko i prediva stvar,kad kaze ja sam u obalcima,ti u krevetu lezis a on tamo negjde na drugom kraj grada,svijeta,imate ritual kad ste odvojeni,npr.svaku vecer u 8:00da izadjete na prozor i da si kazete"volim te"zar to nije ljubav...ili nesto tako u tome smislu

Sve se moze kad se hoce!

Treba znati voleti i kad ta osoba nije pored tebe a ne kad je tu tako je lakse.Onome kome uspe na daljini da ostane voljen i da voli je dokaz da se sve moze i da je to prava ljubav.Samo moram da naglasim ovo vazi samo ako je obostrano ...ako nije unapred je sve predodredjeno na patnju jedne strane.A to je po meni vec zrtvovanje,mucenje i izgubljeno vreme.

Moja veza na daljinu je zavrsila brakom i mogu reci da zaista treba zivaca,,upornosti,volje da se ti kilometri prebrode a moze uspjeti jedino ako je obostrano po mom misljenju. Ako je samo jedna strana koja se bori i ima volju da se ta veza odrzi onda je tesko da kao takva izdrzi...

Mislim da ako nekog zaista iskreno volimo, ako verujemo i ako smo iskreni prema toj osobi, mislim da moze da opstane... Ali uz puno truda...

nexy ::

Mislim da ako nekog zaista iskreno volimo, ako verujemo i ako smo iskreni prema toj osobi, mislim da moze da opstane... Ali uz puno truda...

Da upravo tako...puno truda,razumevanja poverenja i ljubavi.Opstanak je zagarantovan.

Ne bih se složio sa tim. Daljina čini svoje, pre ili kasnije. Koliko god da je naš utisak da mi tu osobu zaista iskreno volimo, poštujemo ( recimo da je zaista tako ), kada nam se ona izgubi iz vidokruga, gubljenjem vizuelnog kontakta, neka nam se osećanja i percepcije menjaju, neprimetno ali polako.
Kada prođu meseci razdvojenosti, shvatimo da se nešto dragoceno, što je karakterisalo tu vezu, izgubilo. Samo to saznanje može delovati šokantno. Definitivno, samo audio-kontakt nije isto što i vizuelni. Ma koliko da je ta ljubav jaka.

Sayonara ::

Ne bih se složio sa tim. Daljina čini svoje, pre ili kasnije. Koliko god da je naš utisak da mi tu osobu zaista iskreno volimo, poštujemo ( recimo da je zaista tako ), kada nam se ona izgubi iz vidokruga, gubljenjem vizuelnog kontakta, neka nam se osećanja i percepcije menjaju, neprimetno ali polako.
Kada prođu meseci razdvojenosti, shvatimo da se nešto dragoceno, što je karakterisalo tu vezu, izgubilo. Samo to saznanje može delovati šokantno. Definitivno, samo audio-kontakt nije isto što i vizuelni. Ma koliko da je ta ljubav jaka.

Cekaj...cekaj molim te,jesi li ti tako nesto doziveo pa imas iskustva iz toga.Ili je ovo cuo sam pa tako mislim.To je vrlo bitno zato te i pitam??

Da, ja sam tako nešto doživeo. Iz svog iskustva znam da je tako. No, svačija veza je nešto posebno, specifično, što ne znači da je kod drugih tako. Kod nekoga možda i funkcioniše, mada, čisto sumnjam.

Apsolutno slozila bi se sve zavisi od slucaja do slucaja.Ja imam divno iskustvo,mada nikada mi nije bio ni blizu vidokruga.Ali mi nije smetalo.Ni meni ni njemu.Sta je daljina za ljubav.Ako je ona prava i iskrena.Pa i blizina od ulice do ulice ti ne garantuje stabilnost i srecu.Tako da zaista mislim da za daljinu nema prepreka...sem ako nisu osecanja obostrana.Sve prepreke se daju preskociti,samo sve zavisi ko je koliko spreman da skace.

Mislim da svako od nas želi najbolje za sebe i svako misli da je dao svoj maksimum da bi veza uspela. Nezahvalno je reći da sam dao svoj maksimum, a ona nije i obrnuto. Jer, stabilna i iskrena veza nam daje neophodnu sigurnost. Svesni smo toga da koliko dajemo, toliko i dobijemo.

U ljubavi dajem sve...bilo da se radi o blizini,bilo da se radi o daljini ne bitno.Ne ocekujem nista da dobijem,jer racunam cim je samnom dovoljno mi je dato.Nista ne daje sigurnost,jer u nju previse ne verujem.Verujem samo i sugurna sam u ono sto ja osecam i dajem.

Ipak, to osećanje zna ponekad da prevari, jer nekad ne razmišljamo razumom, već srcem.

Sayonara ::

Ipak, to osećanje zna ponekad da prevari, jer nekad ne razmišljamo razumom, već srcem.

Kako kod koga ,da sam onog trenutka poslusala srce a ne razum ja sada ne bi ovde sedela i kuckala se sa vama.Sada bi bila na kraju sveta.Ali razum je preovladao nisam smela i nisam mogla da budem toliko sebicna morala sam da mislim i na jos nekoga.

Ja sam se jednom opekla.I nikad wise.Uzas,uzas,uzas...

Treba znati voleti i kad ta osoba nije pored tebe a ne kad je tu tako je lakse.Onome kome uspe na daljini da ostane voljen i da voli je dokaz da se sve moze i da je to prava ljubav.

Ja volim, pa volim. Daljina je reč,
a ljubav je u meni,
kada bih da ga zagrlim ja u sebe i kraj.

"...U svim jezicima na svetu postoji ista poslovica "daleko od ociju, daleko od srca." Ali ja vam ovde tvrdim da nista nije pogresnije od toga; sto smo udaljeniji, blize su nam srcu ona osecanja koja pokusavamo da ugusimo i zaboravimo. Ako smo u izbeglistvu, zelimo da sacuvamo svako, i najmanje secanje na nase korene; ukoliko smo daleko od voljene osobe, svako ko prodje pored nas na ulici podseca nas na nju..."

Велики поздрав свима, од новог, и на даљину заљубљеног члана форума
Више од годину дана сам у таквој вези, а поприлично смо далеко једно од другога, физички, пар хиљада километара, али смо психички једно до другога, ближе што је неко близак са неким ко му је ту, на дохват руке.
Тамо негде почетком прошле године смо се упознали, сасвим случајно, и то, веровали или не, баш уз помоћ интернета (многима је то смешно, и не верују да је уопште и могуће... њихов проблем ). У почетку се ни разумели нисмо, па нам ни то није представљало проблем. Сада, хвала Богу, одлично разумемо једно друго, у сваком погледу.
Видели смо се прошле године, једном, и били заједно нешто више од месец дана, и иако тренутно нисмо у могућности да се видимо, то ни мало не умањује предивна осећања која гајимо једно према другоме. Волим је више од живота свог! И сваким даном све више и више је волим (и она мене), и верујем, мноооого верујем да ће све бити како и треба да буде јер сам убеђен да је баш она она права. Дивније створење у свом животу нисам упознао, и сви моји планови, све жеље, и све силе упрте су у том правцу, у правцу љубави, и заједничког живота са њом, док нас смрт не растави.
И потпуно се слажем са Бескрајем! Све се може кад се хоће, и кад су двоје максимално искрени једно према другоме!
Свако добро свима!!!

russophile ::

Велики поздрав свима, од новог, и на даљину заљубљеног члана форума
Више од годину дана сам у таквој вези, а поприлично смо далеко једно од другога, физички, пар хиљада километара, али смо психички једно до другога, ближе што је неко близак са неким ко му је ту, на дохват руке.
Тамо негде почетком прошле године смо се упознали, сасвим случајно, и то, веровали или не, баш уз помоћ интернета (многима је то смешно, и не верују да је уопште и могуће... њихов проблем ). У почетку се ни разумели нисмо, па нам ни то није представљало проблем. Сада, хвала Богу, одлично разумемо једно друго, у сваком погледу.
Видели смо се прошле године, једном, и били заједно нешто више од месец дана, и иако тренутно нисмо у могућности да се видимо, то ни мало не умањује предивна осећања која гајимо једно према другоме. Волим је више од живота свог! И сваким даном све више и више је волим (и она мене), и верујем, мноооого верујем да ће све бити како и треба да буде јер сам убеђен да је баш она она права. Дивније створење у свом животу нисам упознао, и сви моји планови, све жеље, и све силе упрте су у том правцу, у правцу љубави, и заједничког живота са њом, док нас смрт не растави.
И потпуно се слажем са Бескрајем! Све се може кад се хоће, и кад су двоје максимално искрени једно према другоме!
Свако добро свима!!!

Ponekad kilometarske udaljenosti
ne predstavljaju ništa,
ponekad se zbiju u kratkom
trenutku tišine između dva srca.

-Da iskrenost je nabitnija ali to nema veze sa daljinom ni sa blizinom to ti je prosto ono sto je u vama.Ili je ima ili nema.To poverenje zaista jeste ono sto drzi i odrzava vezu.

Psiholozi tvrde da je za romantičnu vezu od velike važnosti ona čudna, misteriozna, hemijska reakcija koja se javlja kada se dvije osobe nađu u istom fizičkom prostoru, ali da ta reakcija nije presudna. Vjerovati u potpunosti glasu sa druge strane telefonske žice, ili dopisivanju preko chata, velika je stvar, a to mogu samo hrabri i oni koji su spremni za mnoga žrtvovanja. Za održavanje veze na daljinu prije svega treba beskonačna količina tolerancije, i to sa obje stane.

Stalna kontrola i ljubomora jednog od partnera, najčešći su razlog zbog čega se ove veze veoma brzo uguše. Ukoliko ne možete preci preko toga da on izlazi sa prijateljima, da je bio na kafi sa prijateljicom, a da vi znate samo ono što vam je on rekao, i da doza sumnje prelazi prag tolerancije, odustanite od takve veze na vreme.
Iako veza na daljinu ima svoja ograničenja, i zahteva puno truda, iskrena ljubav će uvek uspeti bez obzira koliko vas kilometara dele.. Daljina nikada nije razlog za prekid ako se radi o pravoj ljubavi. Razlozi su uvek neki drugi, iako to često sebi ne želimo priznati.

Pozdrav,odlicna tema za razgovor.
Mnogi kazu da veza na daljinu ne moze da uspe,ja sam trenutno u takvoj vezi koja traje citavih 9 neseci za sad nam je prelepo a koliko ce trajati to nikad ne moze da se prognozira.Istina je da je potrebno poverenje jer bez toga ni jedna vrsta veze ne moze da opstane.Poverenje se gradi vremenom i ne treba se opterecivati ljubomorom.Ocekivati,mastati o svakom susretu i naravno voleti bezuslovno.
Jednostavno biti srecan sto volite,sto mislite na nekoga iako je ta osoba daleko od vas,daljina ne sme biti prepreka ako je to ono pravo-ako je to prava ljubav.
Radovati se svakom pozivu te osobe,svakoj poruci i verovati i nadati se da ce to potrajati koliko to vi budete zeleli.

Tema je zaista odlicna,barem sam ja na ovoj temi dosta pisala.Iskustva su razlicita,i ja to postujem.Sve se moze kad se hoce. Ponekada te i ta daljina više zbliži... nego kada si sa nekim po ceo dan.Ili ako je u tvojoj blizini.

Да, одлична тема и жао ми је што вам не могу описати то колико много волим свог анђела, моје сунце слатко Не постоје тако дивне речи у нашем језику.
Нема препреке, нема границе љубави... живот је један, и неко никада и не дочека да се стварно, истински, искрено, јако заљуби, да сретне особу која му се у потпуности и у свим погледима свиђа, безгранично. Ја сам је срео, упознао сам своју сродну душу, девојку о којој сам целога живота маштао, коју сам сањао, девојку каква сам мислио да ни не постоји на овом свету, таква дивна, мила и драга, и никаква даљина ме неће спречити да једнога дана са њом, уз Божју помоћ, живим и оснујем породицу.
Хоћу свима који не верују у то да кажем да је таква љубав могућа, шта више, да може бити много, мноооооого већа, лепша и искренија него "на близину".
Свима желим све најлепше, и мнооого, мнооого, мнооооооого љубави у животу, јер од ње ништа није важније, апсолутно ништа!

Nije interesantno ono sto ti je da dohvatu ruke ponekada.Mozda zato ljubav na daljinu i ima svojih cari.