LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 MOLIERE " TVRDICA "

Ići dole 
AutorPoruka
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

MOLIERE " TVRDICA " Empty
PočaljiNaslov: MOLIERE " TVRDICA "   MOLIERE " TVRDICA " Icon_minitime31/8/2009, 7:49 pm

БИОГРАФИЈА
Молијер је рођен у Паризу 1622.
године. Његово право име је Жан-Батист Поклен.
Његов отац је био дворски декоратер и
имао је титулу крљаљевског собара. Од
њега, Молијера, се очекивало много,
али он није могао одољети љубави према
књижевности и писању.
1943. године млади Молијер почиње да
носи тај псеудоним, коначно окреће леђа
каријери дворског собара и декоратера.
Послије дјетињства и младости проведених
у Паризу, Молијер дуго борави у јужној
и западној Француској. Тамо се развија његов
комични геније.
Повратак у Париз 1658. је био само у
први мах скроман. Већ сљедеће године велики
успијех и почетак славе доносе му
"СМИЈЕШНЕ ПРЕЦИОЗЕ", први значајнији комад, јер
је до тада писао само неколико
лакрдија без веће важности. Послије овог тријумфа
почиње у ствари срваралачки период у
Молијеревом животу.Он са трупом долази под
непосредну заштиту двора и уистину
постаје краљевски комедиограф. Молијер је писац,
режисер и глумац. Дешавало се да у
исто вријеме пише један од својих комада пише,
други игра пред публиком, а трећи
пише.
Овај велики мајстор смеха, можда
највећи у читавој свјетској књижевности, умирао је
подсмијавајући се болести, љекарима,
људској глупости, чак и самој смрти.
Прије него што се тог 17, фебруара
1673. године завјеса посљедњи пут спустила за њим,
њему је још остало довољно снаге
његовог огромног генија да и бљедило и самртничке
грчеве свога лица претвори у неодољиво
смијешне грчеве.


Poslednji izmenio besherat dana 25/11/2009, 5:09 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

MOLIERE " TVRDICA " Empty
PočaljiNaslov: Re: MOLIERE " TVRDICA "   MOLIERE " TVRDICA " Icon_minitime31/8/2009, 7:50 pm

likovi
Ликови у дјелу "ТВРДИЦА"

ХАРПАГОН
отац Kлантов и Елизин, заљубљен у Маријану,

тврдица

КЛЕАНТ
син Харпагонов, заљубљен у Маријану

ЕЛИЗА
ћерка Харпагонова, заљубљена у Валера

ВАЛЕР
син Анселмов, заљубљен у Елизу

МАРИЈАНА
заљубљена у Клеанта

АНСЕЛМО
отац Валеров и Маријанин

ФРОСИНА
сплеткашица

ЖАК
кувар и кочијаш

ЛА ФАЕШ
слуга Клеантов

КЛОДА
служавка Хароагонова

БРЕНДАВОАН, ЛА МЕРЛИШ
лакеји Харпагонови

КОМЕСАР И ПИСАР

ПАРИЗ, 17. ВИЈЕК
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

MOLIERE " TVRDICA " Empty
PočaljiNaslov: Re: MOLIERE " TVRDICA "   MOLIERE " TVRDICA " Icon_minitime31/8/2009, 7:50 pm

КОМЕНТАР НА МОЛИЈЕРЕВО ДЈЕЛО "ТВРДИЦА"


КОМЕНТАР
НА МОЛИЈЕРЕВО ДЈЕЛО "ТВРДИЦА"






И махнито
весела, и барокна комедија, прављена од тананијег материјала и маштом протканог
ткања, ограничавају се на комику заплета и ситуација, а личности обично имају
врло мало индивидуалности и карактера да не би на овај или онај начин оставили
утисак смијешних или гротескних марионета. Молијер није одбацио ни комику
заплета, ни комику ситуације, па чак ни романескне неочекиваности у радњи и
расплету, али се тиме ни издалека не исцрпљује његов
репертоар.

Једно од
његових најбољих, ако не и најбоље, дјело је свакако "Тврдица". Маштовито
осмишљен заплет испреплетани ликови и осјећања, мистерија и шарм старине остављају читаоца без даха, док покушава да
открије расплет. Али ријетки су они чији дух може да се мјерe са генијалношћу
Писца. Оно што је засмијавало и очаравало масе у седамнаестом вијеку, још увијек
је актуелно.

Љубав,
једина тема, која никада не мијења облик, која не стари и не умире, била је
честа инспирација и Молијеру. Због љубави два човјека више нису отац и син, него
сурови ривали у борби за дјевојчину наклоност. У причама и позоришним комадима
тога доба, позитивни женски ликови су, обавезно, лијепе, чедне, смијерне,
пожртвоване дјевојке, попут Молијеревих Елизе и Марјане. На њиховом путу ка
срећи, по правилу стоји или сиромаштво (Маријана), или строг и неправедан отац
(Харпагон-Елизин отац).Мушки ликови су као по правилу младићи витешког понашања
спремни на све да добију даму, коју желе. Такве улоге Молијер је додијелио
Валеру и Клеанту. Поред читаве галерије ликова, који су ту да учине представу,
што стварнијом, заслужену пажњу посвећујемо Фросини, сплеткашици и проводаџики
доброга срца, која на крају помаже младима да остваре своју љубав. Молиер се
побринуо и за ужасну трагедију (бродолом), која је раставила породицу. Стари
Анселмо, отац младог Валера који је заљубљен у Елизу, треба дотичном да се
ожени. За то је, наравно, заслужан стари тврдица Харпагон, коме "без мираза"
замјењује (адекватно) и кћеркину срећу, и љубав, и огромну разлику у
годинама...

Све у свему,
ово дјело треба прочитати. Међутим, по мом мишљењу, никако не треба пропустити
погледати ово дјело у позоришту. Театар има своју драж и вриједност, коју ништа
не може замијенити.
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

MOLIERE " TVRDICA " Empty
PočaljiNaslov: Re: MOLIERE " TVRDICA "   MOLIERE " TVRDICA " Icon_minitime4/4/2011, 8:22 pm

1. Francuska u XVII. stolijeću
Klasicizam u Francuskoj
zapoćinje 1610. godine smrću Henrika IV., a završava 1715.
smrću Luja XIV. U tom razdoblju Francuska dominira Europom
jakošću svoje vanjske politike i snažnim utjecajem književnosti
i umjetnosti.U velikom broju razvijaju se u Francuskoj razne
umjetničke grane, a kralj usredotočuje djelovanje gotovo svih
književnika, glazbenika, slikara i graditelja oko svoje
rezidencije u dvorcu Versailles kraj Pariza.Od mnogih imena
koja su pridonijela slavi Francuske književnosti i umjetnosti
treba istaknuti kazališne pisce Corneillea i Racinea, basnopisca
La Fontaine, kritičara i književnog teoretika Boileaua,
povjesnika i kroničara Saint-Simona, književnice Gospođu de la
Fayette i Gospođu de Sevigne, duhovitog autora Maksima La
Rochefoucaulda, arhitekta Mansarta, projektanta znamenitoga
versailleskog parka Le Notrea, slikara Poussina i skladatelja
Couperina.

2. Bilješka o piscu
Jean-Baptiste
Poqelin rođen je 1622, u Parizu, kao sin dvorskoga tapetara.
Kao sin situirane građanske obitelji polazi gimnaziju kod
isusovaca u Parizu, a pravo studira u Orleansu. Vrlo kratko
službuje kao odvjetnik, a 1643 osniva zajedno sa obitelji
Bejart kazališnu družinu “Illustre Theatre” (“Čuveno kazalište”).
S Bejartovima nastupa u pokrajini i Parizu i 1644. uzima
umjetničko ime Moliere, po kojemu je poznat i danas. Nakon
nekih financijskih poteškoća Moliere, sada već vođa družine,
odlazi na dugo putovanje po Francuskoj koje traje od 1645. do
1658. godine, pod zaštitom jednog moćnog plemića. Na tim
putovanjima Moliere piše i izvodi svoje prve kratke komedije.
1658. godine nastupa pod zaštitništvom kraljeva brata u Parizu.
Slijedeće godine izvedene su Kaćiperke, prvi veliki Molierov
književni i kazališni uspjeh, i otada je on poznata i viđena
osoba kazališnog Pariza.Nakon izvedbe Škole za žene i kralj se
osobno zauzima za njega, dodijelivši mu kao prvom francuskom
glumcu stalnu novčanu pomoć.Umro je 1673. godine, od
tuberkuloze, nakon četvrtog izvođenja Umišljenog bolesnika.
Četiri dana nakon smrti trajali su pregovori oko njegova
sprovoda. Tek je kraljevim nalogom smio biti pokopan na
groblju, a ne izvan njega. Ipak je pokopan u onom djelu
groblja koji je pripadao mrtvorođenima, dakle nekrštenima, jer
se nikada nije odrekao glumačke karijere.Prema zapisima
suvremenika, Moliere je bio nizak i pomalo zdepast, okruglih
nogu i jake glave usađene u ramena. Bio je otvoren i pošten,
što mu je u svim krugovima stvorilo vrlo mnogo prijatelja i
zaštitnika, pa čak i naklonost Luja XIV. Kao izvanredan glumac
karakternoga tipa, interpretirao je gotovo sve svoje glavne
junake.

3. Počeci kazališta
Početkom XVII.
stoljeća Francuskom putuju mnoge putujuće družine, koje
nastupaju po sajmovima i gostionicama na improviziranim
pozornicama. Takva je bila i Molierova družina. Nakon što se
vratila sa svojih putovanja po francuskoj pokrajini 1658. i
pošto se predstavila kralju izvedbom jedne Corneilove tragedije,
postiže čast da je kraljev brat uzima pod zaštitu , što je
značilo da dobiva stalnu novčanu pripomoć, kao i pravo nastupa
u javnim dvoranama.Nakon Moliereove smrti 1673., njegova
družina, koja je bila u neprestanim umjetničkim sukobima s
onom iz Hotel de Bourgone, spaja se s trupom kazališta
Marais, ali glumci ne dobivaju nikakve privilegije niti počasni
naslov kraljevi glumci. 1680.g. kralj Luj XIV. spaja bivšu
Moliereovu družinu, ujedinjenu s kazalištem Marais i glumce
Hotel de Bourgogne, pomiruje ih i osniva Comedie-Francaise.
Tako je nastalo prvo stalno državno kazalište u Europi, koje
je imalo svoj status i bilo materijalno osigurano. Zadaća im
je bila svakodnevno prikazivanje francuskih ponajboljih dramskih
djela.Udruženi u grupe glumci su razmjerno dobro prolazili,
pogotovo oni koji bi došli pod zaštitom.

4. Molierova djela
Više od trideset Molierovih djela koliko su nam danas poznata možemo podijeliti u nekoliko stilskih skupina:
a)
Farse. Temelje se na često drastičnim efektima, zamjenama
osoba i grubljom komikom. Najpoznatije od njih su Šganarelle
ili Umišljeni rogonja (1660) i Liječnik protiv volje (1666).
b)
Komedie-baleti, operni libreti prigodnice za kraljevske
svečanosti, komične pastorale i herojske komedije. Tu pripadaju
komedije Građanin plemić (1670), Umišljeni bolesnik (1673),
Ženidba na silu (1664), Gospodin de Porceaugnac (1669), zatim
melodrama Dom Garcie od Navarre (1659), te niz baleta i
prigodica.
c) Polemičke komedije. To su djela koje Moliere
piše u vlastitu obranu. Tako, odbijajući lažne optužbe nakon
Škole za žene, piše Kritiku škole za žene (1663), te
Versaillesku improvizaciju - iste godine.
d) Komedije temeljene
na zapletima. Po uzoru na improvizirane talijanske komedije,
Moliere piše četiri takve scenske igre, od kojih su
najpoznatije Ljubavni spor (1656) i Scapinove spletke (1671).
e)
Komedije u kojima se kritički promatra društvo i pojedini
izopačeni značajevi. Ove komedije ulaze u najviši domet
Molierova književno-dramskog stvaralaštva. To su Kaćiperke
(1659), Škola za muževe (1662), Škola za žene (1662), Don
Juan ili Kameni gost (1665), Mizantrop (1666), George Dandin
(1668), Tartuffe ili Varalica (1669), Škrtac (1668) te Učene
žene (1672).

5. Bilješka o djelu
Moliere je
smatrao neka dostignuća i ostvarenja literature općim i
zajedničkim dobrom iz kojeg se mogu crpsti mnogi
poticaji.Najpoznatiji Moliereov uzor za Škrca je Plautova
komedija Auluarija, iz koje je preuzeo niz situacija i
scenskih odnosa, s jednom temeljitom razlikom. Plautov Euklion,
kao i Držićev Skup, svoje je blago našao, a Moliereov
Harpagon do svog bogatstva dolazi postepeno lihvom. U nizu je
situacija prikazan onovremeni način stjecanja kapitala na račun
zaduženih, i to nemilosrdnim kamatnjakom i svim mogučim
novčarskim spletkama.U Škrcu možemo naći tri temeljna motiva.
Prvi je nastojanje sinovljevo da uz pomoć sluge pokrade oca,
što je izazvalo mnoge polemike. Drugi je rivalitet oca i sina
koji se bore za naklonost iste djevojke, dok bi u trećem
planu bile ljubavi Valera i Elise, te Mariane i
Cleanta.Scenskim zbivanjima oko Harpagonove Škrtosti, koja se
rješavaju tek na kraju, gledaoca drže u neprekidnoj napetosti.
Hoće li Valere uspjeti u svojoj namjeri da dobije Elisinu
ruku, kako će završiti spor između oca i sina oko Marianine
naklonosti, te hoće li sin uspjeti oteti ocu škrinjicu s
novcem?Moliere je Škrcem opisao vrijeme u kojem je živio i
kojeg je osjećao. I sam dužnik u mladosti, osjećao je
pokvarenost okoliša koje nije moglo odoljeti zovu zlatnika ni
po kojoj cjeni.

6. Lica
HARPAGON
Cleantov i Elisin otac, ima oko šezdeset godina:
HARPAGON
: “I ja to govorim: sa svojom mliječnom kožom, sa svoje tri
zasukane dlake nad usnama kao mačji brk, s vlasuljama od
kučine, sa širokim hlačama i razdrljenim trbusima.” (str. 134.)
Zbog
svoje pretjerane škrtosti tjera sve ukućane na oskudan život.
Svojoj kćeri i sinu dopušta samo minimalno što im je
potrebno za život, svoje konje ne hrani ako ne rade, a
sluge izgledaju izgladnjelo. On je u stalnom strahu zbog
skrivene škrinjice i sumnja na svakoga.
JACQUES : “...Jedan
kaže da dajete tiskati posebne kalendare s udvostručenim
kvatrima i produljenom korizmom da uštedite na postovima kojih
se moraju držati svi vaši ukućani. Drugi priča da uvijek sa
slugama izazovete neku svađu uoči darivanja o Novoj godini ili
kad odlaze iz službe samo da nađete izgovor da im ništa ne
biste morali dati. ...Ukratko, kad već hoćete da vam kažem,
kamo se god čovjek okrene svuda vam se rugaju i smiju, a
nigdje vas ne nazivaju drugačije nego škrtac, lakomac, lihvar
i gulikoža.” (str. 140.)
CLEANTE
Harpagonov sin, voli
Marianu. Poštovao je očevu moć da odlućuje nad njegovim
željama, ali se zbog njegove škrtosti spremao da ga pokrade.
CLEANTE
- “Da, volim. Ali prije nego ti kažem ostalo: znam da
ovisim o svome ocu; da naziv sina traži od mene da se
pokorim njegovoj volji, da se ne smijemo ni s kim vezati bez
pristanka onih koji su nam dali život...” (str. 113.)
MARIANE
- “Nisam. Ja ne znam tko je on, ali znam da je stvoren
zato da bude voljen. Kad bih mogla slobodno birati, izabrala
bih najradije njega, i on je upravo razlog što se tako
strašno bojim muža koga hoće da mi dadu.”
ELISE - Harpagonova kći, voli Valera.
VALERE
Anselmov sin, voli Elisu. Uspio se ugađanjem zasvidjeti Harpagonu.
VALERE
- “Vidite kako sam u tome spretan i kako sam mu vješto
morao ugađati da mu se uvučem u službu; kako se sakrivam pod
maskom simpatija i duševne srodnosti da mu se svidim i kako
se svaki dan pred njim pretvaram da steknem njegovu sklonost.”
(str. 112.)
MARIANE - Anselmova kći, voli Cleanta. Njena
majka želi da se uda za bogatog čovjeka kako bi se rješili
bijede. Frosine joj predlaže Harpagona, jer je već u
šezdesetoj.
ANSELME - Valerov i Marianin otac. Mislio je da su mu djeca i žena stradali u oluji na brodu.
FROSINE
Svodnica, uvijek uspjeva u svojim poslovima, osim sa Harpagonom.
FROSINE
- “Ali ja sam umjetnik da muzem ljude: znam tajnu kako da
ih smekšam, da im poškakljam srce i da im napipam mjesto
gdje su osjetljivi.”
JACQUES - Harpagonov kuhar i kočijaš. Vrlo dobro zna kakav mu je gospodar, koji ga često tuče.
JACQUES
(sam) - “Neka vrag odnese iskrenost! Od nje nikakve koristi.
Odsada je se odričem i neću više govoriti istinu. Još nekako
dok me tuče moj gospodar, on bar ima neko pravo na to, ali
tomu ću se gospodinu upravitelju osvetiti čim budem mogao.

7. Sadržaj

Prvi čin
Na
samom početku upoznajemo se sa situacijom oko Valera i Elise.
Elisa je zaljubljena u Valera, te želi pridobiti bratovo i
očevo dopuštenje da se uda za njega. Valer se uspio ugađanjem
uvući u Harpagonovu službu i pridobivati njegovo
povjerenje.Cleant otkriva Elisi da je on u sličnoj situaciji
sa Marianom, te da želi pridobiti oca kako bi se njome
oženio.Na njihovu nesreću Harpagon ima druge planove. Kako bi
dobio još novaca, želi Cleanta oženiti za bogatu udovicu, a
Elisu dati Anselmu, koji ne traži miraz. A on je namjeravao
uzesti za ženu Marianu, jer je čuo da je skromna i lijepa.

Drugi čin
Cleant
zadužuje La Flechea da mu pronađe zajmodavca koji bi mu dao
zajam od petnaest tisuća franaka. La Fleche pronalazi
zajmodavca preko posrednika Simona. Ne znajući da mu je to
otac odlučuje pristati na sastanak i na velike kamatnjake. Na
kraju se otkriva da je zajmoprimac Claude, te Harpagon odlazi
razočaran na još jedan neuspjeli posao.
CLEANTE: “Zar ne
crvenite što takvim poslovima sramotite svoj stalež, što čast
i ugled žrtvujete nezasitnoj želji za gomilanjem škude na
škudu i što ste se po svom kamatnjaku nadmašili i
najprepredenije prijevare što su ih ikada izmislili najslavniji
lihvari?” (str. 129.)
Dolazi Frosine, koja je trebala
nagovoriti Marianinu majku da pristaje dati svoju kćer
Harpagonu. Ispričala je zatim Harpagonu kako Mariana voli stare
muškarce i kako je ona vrlo štedljiva, te nebi trošila mnogo.
Harpagon poziva na večeru Marianu i Anselma.

Treći čin
Harpagon dodjeljuje poslove za pripremu večere slugama. Pri tom svakome napominje da štede što bolje umiju.
HARPAGON:
“...Tvoja će, Brindavoine, i tvoja, La Merluche, dužnost biti
da perete čaše i da točite piće, ali samo kad bude tko
žedan, a ne, kako to imaju običaj neke neotesane sluge, koji
izazivaju goste i nude ih da piju kad oni uopće na to i ne
misle. Čekajte dok vas nekoliko puta zamole i nikad nemojte
zaboraviti da donesete mnogo vode.” (str. 136.)
Mariane
priznaje Frosini da joj je teško udati se za Harpagona, jer
prepoznaje u njegova sina, Cleanta, svoju ljubav. Cleant skida
prsten s očeve ruke i daruje ga Mariani.

Četvrti čin
Valere, Elise, Cleante i Mariane, razmišljaju kako bi spriječili neželjena vjenčanja.
Pretvarajući
se da ne želi Marianu, Harpagon otkriva Cleantove osječaje
prema njoj. Te se sav bjesan odriče sina i proklinje ga.
CLEANTE:
“Dakle tako me hoćete izigrati, oče! Dobro, kad je stvar
došla dotle, objavljujem vam da neću odustati od svoje ljubavi
za Marianu i da ću upotrijebiti sva krajnja sredstva da vam
je preotmem.” (str. 152.)
Dok se otac i sin svađaju, La
Fleche pronalazi škrinjicu sa deset tisuća škuda, te je
pokazuje Cleantu. Ubrzo Harpagon otkriva da nema svog blaga te
počinje sumnjati u sve.

Peti čin

Dolazi sudski
istraživatelj i provodi istragu o krađi. Prema Jacquesovim
lažnim priznanjima, Harpagon okrivljuju Valera za krađu. Dok
Valer govori o Elisi, Harpagon ga optužuje za škrinjicu.
HARPAGON: “Dobro, reci mi, nisi li je dirao?”
VALERE: “Ja da je dirnem? Ah, vrijeđate je jednako kao i mene. Izgaram za njom čistom i smjernom ljubavi.”
HARPAGON (tiho) : “Izgara za mojom škrinjicom?”
VALERE:
”Radije bih umro nego da joj pokažem i najmanju uvredljivu
nakanu. Ona je za to odviše razumna i odviše poštena.”
HARPAGON (tiho) : “Moja škrinjica odviše poštena?” (str. 162.)
Otkrivši
da je došlo do nesporazuma, Valere otkriva da je Napuljski
plemić, sin Don Thomasa d’Alburcy. Anselmo priznaje da je Don
Thomas d’Alburcy zapravo njegovo pravo ime, pa po tome Valere
i Mariane njegova djeca.
Harpagon pristaje da prepusti
Marianu, Cleantu u zamjenu za njegovu škrinjicu. Te dopušta da
se vjenčaju, kao i Elisiu za Valera, ako Anselmo preuzme sve
troškove i ako mu kupi novo odjelo, na što on rado pristane.

8. Zaključak
Jean
Baptiste Moliere je najveći francuski komediograf koji je
svojim besmrtnim djelima obogatio svjetsku književnost. Bio je
“promatrač i slikar ljudske naravi”. Nitko nije znao kao on
voditi svoja lica kroz komediju, a izaći sa jasnom poukom.On
je znao iskoristiti sve mane na svojim likovima kako bi
povečao komiku. Čak je, u prvim predstavama u kojima je
glumio on i njegova družina, iskoristio mane glumaca i ubacio
ih u komediju. Tako je šepavost Louisa Bejarta, koji je
glumio La Fleche, unio u komediju povečavši komični efekt, jer
La Fleche u prijevodu znači strijela, što upućuje na brzinu.
Isto je tako opravdao svoj kašalj, koji ga je mučio na
scenskim nastupima, dodjeljujući ga Harpagonu.Njegovo je pravilo,
u pisanju komedija, bilo svidjeti se, a to je postizao često
grotesknom komedijom.


2. Tvrdica

Likovi:
-Kućni bog
-Euklion; gospodar
-Fedra; kći njegova (Euklionova)
-Stafila; stara sluškinja kćerina dadilja
-Megador; Euklionov susjed
Eunomija; njegova sestra (Megadorova)
-Likonid; Eunomijin sin
-Strobil; sluga u Megadorovoj kući
-Antraks
-Kongrion kuhari
-Pitodik; sluga

Kratki sadržaj:

Euklion,
ujedino gospodar i glavni lik (škrtac), tukao ju i maltretirao stafilu,
jer se bojao da mu netko ne ukrade ćup zlata koji je našao u svom
vlastitom domu. Premda je samo on znao za to zlato i nitko više, bojao
se da Stafila (Stara sluškinja) ne pronađe to zlato koje je on svim
snagama čuvao.
Sebe je smatrao bogatašem, premda se pravio da je najveći siromah u selu.
Euklionov
susjed Megador razgovarao je sa svojom sestrom Eunomijom. Eunomija ga
je pokušavala nagovoriti da se oženi, jer je osjećala toliku ljubav
prema svom bratu.
Ona je željela svom bratu sreću, te mu je predložila da dovede ženu u svoj dom te da ju oženi.
Premda
mu je sestra obećala sa će mu pronaći ženu, ali joj Megador predloži da
uzme za ženu Euklionovu kći Fedru jer se on i prije bijaše zaljubio u
nju.
Eunomija ga u tome podržava premda je Euklion prema njihovom stavu bio siromašan.
Ode Megador ka Euklionu, kako bi ga priupitao za ženidbu.
Premda Euklion bijaše vrlo bogat (zbog ćupa zlata koji je pronašao), kaže Megadoru da s novcem baš ne stoji najbolje.
Premda
je imao veliko bogatstvo Euklion rekne da nema dovoljno kako bi mogao
udati svoju kći. Naime on je smatrao da je Megador njemu ukrao zlato pa
ode u kuću da provjeri da li je zlato još uvijek tamo gdje ga je on
sakrio.
Premda bijaše zlato netaknuto, on se vrati da nastavi razgvor sa Megadorom.
Dakle,
Megador Eukliona poče ispitivati poviše glupih pitanja kao što su npr.
Poznaješ li ti mene, kakva sam ja roda, da li sam pošten,…
Euklion je
odmah pomislio kako Megador sprema opaki plan kako bi ukrao njegovo
zlato, no kad mu je Megador rekao da želi njegovu kći za svoju ženu,
Euklion je mislio da se on šali, ili da mu se došao rugati zato što je
siromah, no Megador nije ni pomislio na takvo što da mu se ruga nego ga
je dostojno pitao takvo nešto.Premda je Euklion govorio kako je siromah i
kako nema dovoljno novaca da mu kći uda na kraju je ipak pristao jer je
Megador rekao da će sve on platiti.
Nakon što je Euklion naredio
Stafili da spremi sve za svadbu jer mu se kći još danas udaje, dolazi
Strobil s hranom i vodi dvije sviračice i dva kuhara s njihovom čeljadi.
Kuhari Antraks i Kongrion su pripremali svadbu.
Pitodik-glavni sluga svako toliko je provjeravao kuhare da li rade svoj posao.
Kad
je Euklion došao kući sa tržnice mumljajući kako je tržnica skupa,
začuje Kongriona (kuhara) kako viče da treba veći lonac jer u ovaj niš
ne stane. Odmah je pomislio kako ga kuhari planiraju pokrasti te ih
potjera iz kuće.Euklion se najviše bojao za svoje zlato da ga netko ne
ukrade te ga sakri u Hram.
Naime Strobil je čuo baš sve što je
Euklion u sebi mumljao o svome zlatu, te je pretpostavio kako je Euklion
svoje zlato skrio u Hram.
Strobil ode u Hram te ukrade Euklionu njegovo zlato.
Euklion dođe kući sav razbijen jer nestade zlato koje je tako pozorno čuvao.
Pritom
u kuću ulazi Likonid (Eunomijin sin) te pokušavši reći Euklionu kako
njegov ujak Megador više ne želi u taj brak, tj. Da se više ne želi
oženiti za njegovu kći i kako mu je žao, Euklion odmah pomisli kako je
on ukrao njegovo zlato te ga odmah optuži.
Na posljetku Likonid ,
nakon podosta uvreda upućenih njemu sa strane Eukliona, mu uspije reći
za taj događaj.Euklion više nije znao za sebe.
Potom Likonid ode i
sretne slugu Strobila koji mu oda tajnu da je Euklinu ukrao zlato.
Likonid ga prisili da mu da zlato kako bi ga mogao vratiti Euklionu.
Likonid
je Euklionu uspio vratiti zlato te se tako iskupiti i oženiti za
Euklionovu kći Fedru, za koju se trebao oženiti njegov ujak Megador, ali
u tome nije uspio.


3. Tvrdica

Bilješka o piscu
Moliere,
pravim imenom Jean-Baptiste Poquelin, rođen je u Parizu, u imučnoj
trgovačkoj obitelji.Završio je gimnaziju kod isusovaca u Clermontu,a
pravo je studirao u Orleansu.U Pariz se vraća , kad je imao 36 g. 1643 g
utemeljuje s obitelji Bejart “Illustre Theatre”.To kazalište djeluje
uglavnom u Lyonu, Avignonu, Grenobleu, Rouenu.Njegova kazališna družina
1658 g. ima deset članova i dolazi u Pariz.Pod zaštitom kraljevske
obitelji brzo je stjecala veliku slavu.U kraljevskoj palači družina
ostaje sve do Molierove smrti.Razbolio se za vrijeme izvedbe svoje
komedije Umišljeni bolesnik.Nakon njegove smrti pravnicima je trebalo
tjedan dana , da popišu njegovo bogastvo.Naslijedio je od oca dobar dio
tog bogastva, ali je svojim radom uvećao bogastvo.
Djela su
mu:Lakomislenik, Ljubavna srdžba, Kaćiperke, Škola za žene, Don Juan,
Mizantrop, Škrtac, Građanin-plemić, Učene žene, Umišljeni bolesnik.


Klasicizam i Moliere
Klasicizam
je razdoblje od sredine 17 do kraja 18 st.Glavna karakteristika tog
razdoblja je čovjekova težnja za upotrebom razuma i susprezanja
osjećaja.Tadašnje društvo vladalo se po određenim pravilima.Ta pravila
određivala su sve,od odnosa u društvu do odnosa u obitelji.Ta pravila
vladaju i u Molierevu Škrtcu te su uz razum , jedan od načina
postizanja zapleta u duhu onoga vremena, kao npr.”da se ne smijemo ni
skim vezati bez prestanka onih koji su nam dali život” i “mnogo bolje
vide što je za nas dobro , jer nisu zaneseni nikakvom ludom
strašću”.Tadašnje doba je u svom duhu njegovalo tragediju, kao uzvišenom
dramskom formom, nasljeđenom još iz Antike (u kojoj su imali svoj
uzor).Ali Moliere njeguje komediju, te svojom komikom dovodi svoje
likove u smješne situacije u kojima kritzira društvo, ljudske mane te
pojedine profesije(npr.”Zar se se liječnici u što razumiju?Ne bojte se,
pokraj njih možete izabratti koju vam drago bolest, oni će joj pronaći
razlog i kazati vam zašto se oboljeli”).
Glumci su u Molierevo doba
bili nepoštivana grupa ljudi , isključivana od strane crkve jer kvari
maldež, pa zbog toga se Moliere okomio u svoji djelima na lječnike jer
su oni u ono vrijeme vrlo cijenjen stalež.
U svojim djelima Moliere
poštuje pravilo o triju jedinstva koje je zadao Aristotel prije 2500
g.Pravila se odnose na jedinstvo vremena, mjesta i radnje.Što susrećemo u
Molierovim komedijama.

Moral ili razum?

Tko po
vašem mišljenju čini veće zlo: onaj tko trebanovac i zato uzima zajam
ili onaj koji krade novac a ne zna što da s njim započne?
Cjelo to
razdoblje je prožeto filozofijom.Filozofija postaje jedna od
najpopularnijih znanosti.Potpomognuta racionalnošću ona razmišlja o
svjetu, o njegovoj biti.Mnoga takva shvaćanja dovest će do rušenja
tadašnjeg načina života i pojave novog, mnogo liberalnijeg.Ljudi će
početi razmišljati o uzaludnosti nekih egistencija, egzistencija čije
postojanje stoji na dugogodišnjoj tradiciji, te će ih proglasiti
nemoralnim i uništiti njihov tadašnji svjet.Ta moralna odluka, bolje bi
bilo reći racionalna odluka , budući da je upitanju njihov bolji život
, dovest će do promjena u tadašnjem društvu i umjetnosti.
Čast i
moral postaju jedna nedjeljiva cjelina , ali što je čast ? - samo težnja
da se razumom dokući smisao života, samo drugi naziv za strogost crkve i
hladnu proračunatost ljudskog mozga.
Ta filozovska razmatranja, taj
moral, ta čast i taj razum , su samo sredstva da se dokući smisao našeg
života, njegova bit i esencija.

Komika
Molierova
uvijek zanimljiva i originalna komika (koja je uvijek komična) gledaocu
živo dočarava moralne osobine likova i piščevu misao.
Moliere se u
svojim djelima često koristi metodom quiproquo, tj. kad se dva lika
svađaju zbog različite stvari a oboje misle da govore o jednoj
stvari.Jedna od poznatijih scena u kojoj se upotrebljava ta tehnika , je
ona u kojoj Valere moli Elisinu ruku a Harpagon ga optužuje da mu je
ukrao zlato (novac=Elise).Mnoge mu komične situacije služe da bi
naglasio neku bitnu karakteristiku nekog lika, kao u ovom slučaju
Harpagonovu škrtost, što je pokazato nizom primjera (Harpagon pregledava
sve na izlazu iz kuće, kori djecu da se previše raskošno oblače(a jedva
da nađu neku pristojnu odjeću), Harpagonovo lihvarenje itd.

Harpagon ili ti škrtac
Gdje?U
Parizu.Zašto?Sam bog zna.Kako bilo da bilo , Harpagon je tu i kani
ostati gdje je.Namjerava do kraja vječnosti gomilati novac u svojoj
škrinjici i terorizirati sve oko sebe svojom škrtošću.Njegova je škrtost
epska i proteže se kroz stoljeća od Plauta preko Držića i Moliera pa
sve do današnjih dana.Ta je škrtost centralna tema Moliereve drame, ona
pokreće sve likove u njihovim kretanjima i razmišljanjima koja dovode
gledatelja do smjeha a istovremeno ga potiču da razmišlja i da si
postavi pitanje, jesam li ja takav?
Za njega je novac , njegova
ljubav i jedina religija koju priznaje.Iskrištavanje tuđeg jada , da bi
što više zaradio , za njega je način života a škrtost njegovo biće u
cjelosti.Svako je za njega sumnjiv, sam da je nasvjetu njegov je
najslađi san.Gospodin je Harpagon čovjek koji je od svih ljudi najmanje
čovjek,
smrtnik, koji je od svih smrtnika najtvrđi i najnedarežljiviji.Nema te
usluge koja bi dirnula njegovu zahvalnosttako da razveže kesu.Pohvala,
poštovanja, dobronamjernosti i prijateljstva na jeziku koliko ti srce
želi, ali novaca ni pomirisati.Ništa nije tako suho i jalovo ko njegovo
zahvaljivanje i njegova ljubaznost.A riječ dati tako mu je mrska da
nikad ne kaže: Dajem vam ruku, nego:Posuđujem vam ruku.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




MOLIERE " TVRDICA " Empty
PočaljiNaslov: Re: MOLIERE " TVRDICA "   MOLIERE " TVRDICA " Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
MOLIERE " TVRDICA "
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Ponešto i za klince - piše se u temama ispod naslovne :: Lektira-
Skoči na: