LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 HONORE DE BALZAC " ČIČA GORIO "

Ići dole 
AutorPoruka
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

HONORE DE BALZAC " ČIČA GORIO " Empty
PočaljiNaslov: HONORE DE BALZAC " ČIČA GORIO "   HONORE DE BALZAC " ČIČA GORIO " Icon_minitime31/8/2009, 8:26 pm

BIOGRAFIJA

Balzak je rođen 1799.godine u Turu, Francuska. Kao ličnost i kao pisac formira se u prvoj polovini 19. vijeka, koju obilježavaju snažan uspon buržoazije i njene filozofije života i sila novca kao osnovna pokretačka snaga svega djelovanja i stila življenja. Kada je završio studij prava, trebalo je, po želji roditelja, da bude bilježnik jer je taj poziv obezbjeđivao društveni ugled i udoban život. Balzaku se taj poziv nije dopao, čak mu je bio odvratan. Htio je, o tome je maštao kao dječak, da bude pisac. Naslućivao je svoj stvaralački genije i uporno odbijao da se bavi bilo čim osim pisanja. Njegov prvi pokušaj je tragedija Kromvel, ali je to bilo vrlo slabo djelo. Okrenuo se romanu, napisao za nekoliko godina nekoliko romana, ali je vidio da su vrlo slabi i nije ih potpisivao svojim imenom.

Poslije prvih književnih neuspjeha, opredjeljuje se za izdavaštvo, potom kupuje štampariju uz finansijsku pomoć roditelja. U ovom poslu propada i doživljava materijalnu katastrofu koja će ga pratiti do kraja života; stalno je bio u dugovima i stalno se borio sa nemaštinom. Opet se vraća književnosti rešen da piše roman o gradjanskom ratu između monarhista i republikanaca u Bretanji. Odlazi na mjesto događaja, mjesec i po dana prikuplja građu i vraća se u Pariz, piše roman Posljednji šuan i, svjestan njegove vrijednosti, potpisuje ga svojim imenom. Od tada pa za sljedećih dvadesetak godina Balzak će napisati stotinu kniga pišući iz dana u dan, bez predaha, po sedamnaest sati dnevno. Balzak je primjer ogromne stvaralačke snage, posvećenosti književnosti i sagorijevanja u neprekidnom stvaralačkom zanosu. Ogromna radna energija je slabila, zdravlje se sve više pogoršavalo i posljednjih nekoliko godina, umoran i ophrvan bolešću, ništa nije napisao. Umro je 1850. godine, na vrhuncu slave.
Balzak je došao na genijalnu ideju da sve svoje romane objedini u jednu cjelinu koju je nazvao Ljudska komedija. Svaki roman je posebna cjelina ali sve ih objedinjuje vrijeme, podneblje, mentalitet, ličnosti. Neke njegove ličnosti javljaju se u različitim djelima, različitim vremenima i drugačijim ambijentima.U Ljudskoj komediji Balzak prikazuje plemstvo, ministre, političare, bankare, sudije, advokate, oficire, sveštenike, trgovce, novinare, studente, fabrikante, seljake, zanatlije, prosjake, robijaše, prostitutke. Njegova Ljudska komedija je tako postala i ostala istorija naravi francuskog društva prve polovine 19.vijeka. On je postao najbolji i najpoznatiji istoričar. U najznačajnija i najpoznatija djela ubrajaju se: Čiča Gorio, Šagrinska koža, Evgenija Grande, Rođaka Beta, Rođak Pons, Izgubljene iluzije, Traženje apsolutnog, Seljaci, Pukovnik Šaber.
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

HONORE DE BALZAC " ČIČA GORIO " Empty
PočaljiNaslov: Re: HONORE DE BALZAC " ČIČA GORIO "   HONORE DE BALZAC " ČIČA GORIO " Icon_minitime25/11/2009, 5:12 pm

Kompozicija romana

Priča romana Čiča Gorio razvija se na dva plana: individualnom i opštem. Na individualnom planu predočene su dve ključne priče: o mladom studentu Eženu de Rastinjaku i ostarelom fabrikantu rezanaca čila Goriu. Oko ove dve sudbine razvija se niz individualnih istorija: stanara pansiona gospođe Voker (stara gospođica Mišono, gospodin Poare, mlada devojka Viktorina Tajfer, gospođa Kutir, odbjegli robijaš Votren), vikontese de Bozean, grofica Anastazije de Resto, baronice Delfine de Nisenžan. To su samo istaknutiji pojedinci koji imaju značajnije mesto u romanestkoj priči, ali pored njih, kroz ovaj roman defiluje nekoliko desetina epizodnih likova. Na opštem planu data je slika pariskog društva od najnižih najviših slojeva. U pansionu gospođe Voker je sirotinja različitog životnog doba i porekla, a u predgrađu Sen Žermen je visoko društvo odeveno u svilu i okićeno zlatom i dijamantima. Pariz je veliko iskušenje, nada i čežnja mladih ljudi, željenih da dopru do senžermenskog društva. Pariz je i slika moralnog blata, bezdušnosti i egoizma.
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

HONORE DE BALZAC " ČIČA GORIO " Empty
PočaljiNaslov: Re: HONORE DE BALZAC " ČIČA GORIO "   HONORE DE BALZAC " ČIČA GORIO " Icon_minitime25/11/2009, 5:12 pm

Čiča Gorio


Čiča Gorio je stekao bogatsvo za vrijeme revolucije prodajući brašno deset puta skuplje no što ga je kupovao. Kada je ostao udovac, svu svoju ljubav je posvetio dvema kćerima: kupovao im haljine, nakit, kočije; obezbedio im velik miraz i obe su se udale u aristokratske porodice. Starija kćer Anastazija postala je grofica de Resto, mlađa Delfina je postala baronica de Nisenžan. Kada su ušle u visoko društvo, njihove potrebe su postale veće - želele su da se istaknu na balovima i svečanim večerama. Novac su dobijale od oca koje je, zaslepljen očinskom ljubavlju, zadovoljavao njihove prohteve i hirove, rukovođen stavom: ''Očevi uvek treba da daju pa da budu srećni. Uvek davati to znači biti otac''. Dok je ima pare, pazole su ga i kao parajliju svakome pokazivale. A kad je nestalo novca, nemilosrdno su ga oterale. U pansionu Voker je našao sklonište, prezren i siromašan. Stalno menja spratovei i iznajmljuje jeftinije sobe. Odrekao se duvana, otpustio berberina, prestao je da se puderiše, nije više nosio skupa odela, bivao je sve mršaviji. Čiča Gorio '' koji je imao šezdeset i dve godine i izgledao kao da nema ni četrdeset (...), koji je imao nečeg mladalačkog u osmehu, sada je ličio na izlapelog, nemoćnpg i bledog starca od sedamdeset godina''. Kada je ponestalo novca, prodao je nakit, zlatne tabakere, cvjećnjake, posuđe od srebra, uvek je kćerima davao sa suzama radosnicama u očima, srećan što su one zadovoljne i srećne. Kada bi u pansionu neko spomenuo ime neke od njegovih kćeri, osluškivao bi da čuje kako su izgledale, jesu li bile srećne, jesu li se lepo provele. Da je njegova ljubav slepa, pokazuje slučaj kada je zakupio stan da bi njegova kćer Dafina imala gdje da se sastaje sa Rastinjakom. Tek na samrti, kad danima nije bilo njegovih kćeri jer nije bilo ni novca, prvi put će izraziti razočarenje i bunt :
Ne, one neće doći! Znam ja to ima već deset godina. Ja sam to pomišljao ponekad, ali nisam smio da verujem.
Umro je čiča Gorio sam i napušten od kćeri, kao ubogi siromah. Ispratili su ga samo Rastinjak i Kristof, pokućar gospođe Voker. Kćeri za koje je sve žrtvao nisu došle na sahranu - poslale su prazne kočije i kočijaše.
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

HONORE DE BALZAC " ČIČA GORIO " Empty
PočaljiNaslov: Re: HONORE DE BALZAC " ČIČA GORIO "   HONORE DE BALZAC " ČIČA GORIO " Icon_minitime25/11/2009, 5:13 pm

Ežen de Rastinjak


Ežen de Rastinjak je mladić koji je iz provincije došao u Pariz na studije prava. Tu je osjetio velegradski život, upoynao siromaštvo i blagostanje, uporedio svoju porodicu u svetlu pariskog života i shvatio da mora nešto da promijeni. Shvatio je da u velikom gradu mora imati yaštitnika da bi opstao i da bi mogao da uđe u visoko društvo koje je postalo njegova preokupacija i glavni cilj. Brzo je došao u vezu sa daljom rođakom vikontesom de Bozean i njena kuća mu je postala prva stepenica za ulayak u visoko društvo. Činjenica da je rođak vikontese de Bozean, koja je po svom imenu i po svom bogatstvu, jedna od najvećih plemkinja, otvarala mu je vrata aristokratskih kuća i obezbeđivala pozivnice za balove. Već na prvim koracima u to društvo Rastinjak mlad, neiskusan i čista srca doživljava poniženje : njegovo odijelo, dolazak pješice na bal ili neuglednim kočijama, izazivaju podrugljive poglede i osmjehe slugu koji mu otvaraju vrata. Prvi ulasci u to društvo otkrili su muneiskrenost, pritvornost, prevare, laž.
Mladom i neiskusnom Rastinjaku žele da pomognu svojim savjetima robijaš Votren i vikontesa Bozean. Votren je dobro upoznao svijet i iskusio društvene nepravde pa nastoji da Rastinjaku otvori oči i ukaže mu na neprijatne istine. Za Votrena je Pariz obična kaljuga :
Oni koji se u njoj ukaljaju vozeći se kolima, to su pošteni ljudi, a oni koji se ukaljaju idući pješice, to su lopovi. Ako vam se desi nesreća da ukradete neku sitnicu, pokazuju na vas na trgu pred Palatom pravosuđa kao kakvo čudovište. Ali ako ukradete milion, onda će vas u salonima smatrati za poštenog čovjeka.
Pokvarenost je opšta pojava i oružje ljudi osrednjih osobina. U društvo treba krčiti put bleskom genija ili umešnom pokvarenošću. U ljudske mase treba ili uleteti kao topovsko đule, ili se uvući kao kuga. Poštenjem se ništa ne postiže. I vikontesa de Bozean, u jednom trenutku razočaranja, kada je ljubavnik bio napustio, kazuje Rastinjaku istinu o životu i upućuje ga kako da se ponaša u drustvu u koje hoće da uđe :

Dakle, gospodine de Rastinjak, postupajte s ljudima onako kako zaslužuju. Želite da uspete, ja ću vam pomoći. Uvidećete koliko je duboka ženska pokvarenost, izmerićete veličinu bedne ljudske sujete. Iako sam pažljivo čitala tu knjigu o svetu, bilo je stranica koje su mi ostale nepoznate. Sad znam sve. Ukoliko hladnije budete računali, utoliko ćete bolje uspeti. Ako hoćete da vas se svet boji, udarite bez milosti. I ljude i žene smatrajte za poštanske konje koje ćete na svakoj stanici ostavljati da crknu, pa ćete ostvariti sve želje.
U Rastinjaku je dvojstvo : on je mlad, neiskusan, čist, neiskvaren, riješen da uspije. Ali on je opljačkao majku i sestre da bi kupio skupo odijelo i vozio se kočijama, što je uslov da se uđe u visoko društvo. Po tome je sebičan, kao što su sebične kćeri čiča Goria. Ali će taj isti Rastinjak odbiti nečasnu Votrenovu ponudu da se oženi bogatom nasljednicom Viktorinom poštvo pije toga bude ubijen njen brat. Rastinjak ima svoj put :

Moja je mladost još čista kao vedro nebo : ko hoće da postane velik ili bogat čovek, treba da se pomiri s tim da mora lagati, povijati se, puzati i uspravljati se, laskati, pretvarati se. Ko pristane na to, zar ne znači da je pristao da bude sluga onih koji su lagali, povijali se, puzali. Prvo im treba biti sluga, pa onda postati njihov saučesnik. O, ne. Ja ću raditi plemenito, kao svetac, radiću danju i noću da stečem bogatstvo samo svojim radom. To će bogatstvo vrlo sporo ići, ali ću zato spavati mirne savesti.
Ali, kada postane ljubavnik Delfine de Nisenžwn, kada osjeti miris bogatstva, pojmiće vrijednost novca i njegovo dejstvo na čovjeka: kada ima novac, čovej je siguran, samouvjeren, prav i dostojanstven. Visoko društvo i, bogatstvo i moralna čistota to ne može da opstane jedno pored drugogo, shvatio je Rastinjak.
Sudbina čiča Goria iz temelja potresa Rastinjaka. Sahrana svoga stradalnika bez krivice ruši sve iluzije koje je Rastinjak gajio o svijetu. Kada je morao da pozajmi franak od pokućara Kristofa da bi grobarima dao napojnicu, Rastinjaka obuzima tuga i gorčina. U tom trenutku je nestao dotadašnji Ežen de Rastinjak koji je želio da svijet osvaja trudom, zaslugom i vrlinom. Pojavio se novi Ežen de Rastnjak koji upućuje društvu preteće riječi a sad je na nas dvoje red . Na ručak kod gospođe de Nisenžen odlazi Rastinjak koji prihvata borbu sa društvom Sen Žermena, ali prihvata i sredstva kojima se ono služi.
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

HONORE DE BALZAC " ČIČA GORIO " Empty
PočaljiNaslov: Re: HONORE DE BALZAC " ČIČA GORIO "   HONORE DE BALZAC " ČIČA GORIO " Icon_minitime25/11/2009, 5:13 pm

Društvo


Na samom početku romaneskne priče, posle predočavanja stanara pansiona gospođe Voker, narativni subjekt posebno prati dva glavna aktera priče. Rastinjak i Gorio su samo dva suseda, ali sticaj okolnosti približava mladića i starca pa se u toku romaneskne priče njihove sudbine prepliću. Balyak je dobro odredio mesta ovim junacima u strukturi romana: to su dva različita ljudska tipa i dva sveta, ali se i jedan i drugi uzajamno dopunjavaju. Bez čiča goria Rastinjak bi dobio sasvim druge obrise; bez Rastinjaka tragična sudbina starog Goria, ne bi dobila tako snažne akcente. Dok je jedan na kraju svoga puta, drugi ga tek krči; dok je Čiča Goria uništila bezdušnost i nezahvalnost dveju kćerki, Rastinjak je na putu da uništi majku i sestre; dok je jedan poražen od života, drugi se bori za pobedu; dok je jedan potpuno skrhan, drugi je zadojen snagom za obračun sa društvom.
Čiča Gorio je široka freska francuskog društva: tu ima ličnosti različitog socijalog porekla i statusa, različitih ideja i ideala, različitih moralnih stavova i različitih sudbina: ''Ovakav skup ljudi - piše Balzak - sadrži uglavnom bitne elemente celog jednog društva''. Za junake ove priče Balzak uzima dva različita ljudska tipa. Jedno je mladi student prava, koji je došao u Pariz da završi studije i svojim trudom obezbedi sebi mesto u društvu. Drugi je ostarjeli negdašnji fabrikant, ''jedno nesrećno i odgurnuto stvorenje, jedan mučenik sa kojim su svi terali šegu''
Prvi je došao u Pariz u punoj snazi svoje mladosti, ispunjen verom u život, željan uspeha po svaku cenu. Drugi je na zalasku života, na izmaku snage, napušten pd svojih kćerki, opljačkan od sopstvene dece, žrtva bezgranične roditeljske ljubavi.
Ljudski svet romana čine ličnosti različite po poreklu, društvenom statusu, mentalitetu i karakteru. One se mogu svrstati u dve grupe: onu koja živi u ulici Sen Ženevjev gdje se nalazi pansion gospođe Voker, i onaj iz predgrađa Sen Žermen, gdje su kuće i dvorci ariskokratskih porodica. Na jednoj strani je siromaštvo, na drugoj materijalno izobilje. Na jednoj strani su vidljivi prosjaji iskrenosti, poštenja, prijateljstva i uvažavanja, na drugoj strani je bespomučna borba za društveni prestiž, niske intrige, podmetanja, zavidljivost, nemoral. Balzak sa simpatijama prikazuje senženevjevske žitelje, ima sažaljenja ya njihove patnje i stradanja, ima razumjevanja za njihove sitne zlobe i surevnjivosti, ali ih ne idealizuje. Za senženevjevske žitelje nema ni razumjevanja ni simpatija - na svakom koraku je lopovluk, preljuba, bezdušnost, zloba. Čiča Gorio nije idealan lik - bogatstvo je stekao na nepošten način, koristeći nevolje siromašnih i gladnih. Ali on je stradalnik i nesrećnik, žrtva svojih nezajažljivih kćeri i svoje prevelike ljubavi prema njima. Ni Rastinjak nije idealizovan: dolazi u Pariz čist i neiskvaren, dugo zadržava moralnu čistotu svoje ličnosti, ali postepeno popušta, prilagođava se sredini i poprima njene manire: i on iskorišćava svoje najmilije da bi obezbedio ulazak u visoko društvo: i on, na kraju romanesksne priče, odlazi da se uključi u metež i blato senžermeskog društva.
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

HONORE DE BALZAC " ČIČA GORIO " Empty
PočaljiNaslov: Re: HONORE DE BALZAC " ČIČA GORIO "   HONORE DE BALZAC " ČIČA GORIO " Icon_minitime4/9/2010, 6:44 pm

Čiča Gorio
Onore de Balzak


Čiča Gorio je
stekao bogatsvo za vrijeme revolucije prodajući brašno deset puta
skuplje no što ga je kupovao. Kada je ostao udovac, svu svoju ljubav je
posvetio dvema kćerima: kupovao im haljine, nakit, kočije; obezbedio im
velik miraz i obe su se udale u aristokratske porodice. Starija kćer
Anastazija postala je grofica de Resto, mlađa Delfina je postala
baronica de Nisenžan. Kada su ušle u visoko društvo, njihove potrebe su
postale veće - želele su da se istaknu na balovima i svečanim večerama.
Novac su dobijale od oca koje je, zaslepljen očinskom ljubavlju,
zadovoljavao njihove prohteve i hirove, rukovođen stavom: ''Očevi uvek
treba da daju pa da budu srećni. Uvek davati to znači biti otac''. Dok
je ima pare, pazole su ga i kao parajliju svakome pokazivale. A kad je
nestalo novca, nemilosrdno su ga oterale. U pansionu Voker je našao
sklonište, prezren i siromašan. Stalno menja spratovei i iznajmljuje
jeftinije sobe. Odrekao se duvana, otpustio berberina, prestao je da se
puderiše, nije više nosio skupa odela, bivao je sve mršaviji. Čiča Gorio
'' koji je imao šezdeset i dve godine i izgledao kao da nema ni
četrdeset (...), koji je imao nečeg mladalačkog u osmehu, sada je ličio
na izlapelog, nemoćnpg i bledog starca od sedamdeset godina''. Kada je
ponestalo novca, prodao je nakit, zlatne tabakere, cvjećnjake, posuđe od
srebra, uvek je kćerima davao sa suzama radosnicama u očima, srećan što
su one zadovoljne i srećne. Kada bi u pansionu neko spomenuo ime neke
od njegovih kćeri, osluškivao bi da čuje kako su izgledale, jesu li bile
srećne, jesu li se lepo provele. Da je njegova ljubav slepa, pokazuje
slučaj kada je zakupio stan da bi njegova kćer Dafina imala gdje da se
sastaje sa Rastinjakom. Tek na samrti, kad danima nije bilo njegovih
kćeri jer nije bilo ni novca, prvi put će izraziti razočarenje i bunt :

Ne, one neće doći! Znam ja to ima već deset godina. Ja sam to
pomišljao ponekad, ali nisam smio da verujem.
Umro je čiča Gorio
sam i napušten od kćeri, kao ubogi siromah. Ispratili su ga samo
Rastinjak i Kristof, pokućar gospođe Voker. Kćeri za koje je sve žrtvao
nisu došle na sahranu - poslale su prazne kočije i kočijaše.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

HONORE DE BALZAC " ČIČA GORIO " Empty
PočaljiNaslov: Re: HONORE DE BALZAC " ČIČA GORIO "   HONORE DE BALZAC " ČIČA GORIO " Icon_minitime4/9/2010, 9:30 pm

Čiča Gorio -
Balzak


Tipološke odlike romana
Roman
Čiča Gorio je složene strukture, tipološki višeznačan te se može
odrediti i kao društveni roman, i kriminalistički i ljubavni i roman o
vaspitanju ili o razvoju karaktera.
Balzak neposredno i verno
prikazuje stvarnost, analitički postupa u obradi, zauzima kritički odnos
prema savremenim pojavama i likovima, prikazuje predstavnike različitih
društvenih slojeva. Pisac daje široku i vernu analitičku sliku društva
prateći svoje likove u njihovom razvoju, sazrevanju, kretanju u
različitim društvenim krugovima. Pored toga, u romanu se javlja zaplet
karakterističan za kriminalističke romane. Nosilac tog značenjskog dela
romana je tajanstveni lik Votren. U romanu su prikazana i tri ljubavna
trougla. Lik glavnog junaka Ežena de Rastinjaka dat je u razvoju pa se
roman može odrediti i kao roman o vaspitanju ili o razvoju karaktera.

Istorijska
pozadina romana

Radnja romana je vremenski tačno određena:
kraj 1819. i početak 1820. godine. Period između 1814. i 1830. je doba
Burbonske restauracije, period obnove monarhije posle Napoleonovog
poraza. Tada se na vlast vratila burbonska kraljevska dinastija svrgnuta
1792, za vreme Velike francuske revolucije (1789-1799).

Kroz
priču o tome kako je čiča Gorio stekao svoje bogatstvo čitalac saznaje
čitavu istoriju uspona francuske buržoazije. U romanu «Čiča Gorio» jasno
se vidi da povratak Burbona nije značio i potpuno uspostavljanje režima
koji je bio na vlasti pre revolucije. Plemstvo je suviše oslabljeno da
bi predstavljalo vodeću društvenu snagu. Ako je plemićka titula i dalje
na ceni, ako se mesta u visokoj društvenoj administraciji po pravilu
dodeljuju pripadnicima plemstva, buržoazija je snažnija od plemstva zato
što je bogatija. Moć novca jača je od svega. Odnose među ljudima
određuje novac kao neko mračno božanstvo. Sa tog aspekta nema suštinske
razlike u odnosima ljudi bilo da se nalaze u pansionu gospođe Voker ili u
salonu vikontese de Bosean. U oba slučaja na snazi su vučji zakoni.
Pisac
insistira na samom početku romana kako je ono o čemu on govori «All is
true», «sve je istinito», «ona je tako istinita da svak može videti
njene elemente oko sebe, u svojem srcu možda».
Izvesno je da je priča
istinita, u tom smislu što su njeni pojedini delovi, pojedinačne
karakterne crte likova, kao i istorijski podaci, uzeti iz životne
stvarnosti – «svak može videti njene elemente oko sebe».

Struktura
i kompozicija

Fabula romana prati pokušaje provincijalca
Ežena de Rastinjaka da se probije u visoko društvo Pariza. On je
siromašni plemić koji sanja o uspehu, slavi, novcu, ljubavi, a primoran
je da živi u siromašnom, bednom pansionu Voker. U pansionu upoznaje čiča
Goria, tragičnog junaka, kojeg ubija preterana, strasna roditeljska
ljubav prema svojim dvema ćerkama. One posećuju oca samo da bi od njega
dobile novac, stideći se njega, običnog građanina, budući da se kreću u
aristokratskim krugovima. Gorio umire sam. U poslednjim trenucima
negovali su ga Rastinjak i student medicine Bjanšo, koji mu i pogreb
plaćaju. Na pogrebu nesrećnog starca nije se pojavila ni jedna ćerka.
Rastinjak je razočaran, ispunjen prezirom i mržnjom prema pariskom
društvu koje je upoznao u svoj njegovoj demonskoj okrutnosti. I pored
toga ne napušta ga želja da postigne uspeh u tom društvu.

U
romanu postoje tri ljubavna trougla. Prvi je između Rastinjaka, Delfine i
Viktorine Tajfer. Vikontesa de Bosean voli markiza Ažuda-Pinto,
Anastazija de Resto je u vezi sa grofom Maksimom de Trajem.
Međutim,
ljubavni odnosi junaka u potpunosti su uslovljeni materijalnim
interesima. Vikontesu de Bosean napušta ljubavnik da bi se oženio
bogatom udavačom, grofica de Resto zadržava svog ljubavnika plaćajući
njegove velike dugove. Veza između Rastinjaka i Delfine počiva na
uzajamnom interesu. Rastinjaku je Delfina potrebna da bi uspeo u visokom
društvu, a njoj, ćerci trgovca i ženi bankara, potreban je Rastinjak za
ulazak u salon vikontese de Bosean.

U romanu možemo pratiti i
zaplet karakterističan za kriminalni roman. Gospodin Votren, u podzemlju
poznat kao Laži Smrt, bankar robijašnica, čuvar novca robijaša, za
kojim traga policija (policijski agent Gondiro) i konačno ga otkriva
zahvaljujući svojim dostavljačima (gospođica Mišono).
Upravo će
Votren pružiti Rastinjaku lekcije o životu u Parizu. Votren iz svog
ugla, vikontesa de Bosean sa svog stanovišta, kazuju istu priču
Rastinjaku o društvu u kome vladaju vučji zakoni moći i novca. Put do
uspeha vodi preko bespoštedne borbe u kojoj opstaju samo
najbezobzirniji, najpodliji, najlicemerniji. Čovek mora pogaziti sve
ljudsko u sebi, ne sme da pokaže ni u jednom trenutku saosećanje za
druge ljude. Put do uspeha ne vodi preko poštenog rada i mukotrpnim
napredovanjem na društvenoj lestvici. Ići za sjajem i bogatstvom znači
odlučiti se na laž, savijati se, puzati. Prodajte svoja ubeđenja, govori
Votren Rastinjaku, nudeći mu pogodbu.

Votren će udesiti da
Viktorinin brat bude ubijen u dvoboju. Njen otac, ostavši bez
naslednika, prihvatiće ćerku koje se sada odriče. Na Rastinjaku je da
osvoji Viktorinu dok je ona još uvek sirotica. To i neće biti tako teško
jer je ona već zaljubljena u Rastinjaka. Votren će zauzvrat dobiti
dvesta hiljada franaka od Rastinjaka kome će buduća supruga doneti u
miraz milion franaka. Demonska ponuda mladiću koji je na velikim
iskušenjima. Votren će Rastinjaku u jednom trenutku reći »...lep mladić,
otmen, ponosit kao lav, a mio kao devojka. Vi biste bili krasan plen za
đavola.»
Mladi ljudi su Tantali u Parizu kaže pisac. Oni se bore
protiv samih sebe i uvek ostaju pobednici. Mladi ljudi su gladni uspeha,
slave, bogatstva, provoda, lepote. Sve što se čini da je na dohvat ruke
u isto vreme je i nedostižno. Pred tolikim iskušenjima pravo je čudo,
kaže pisac, kako je malo zločina i prestupa koje vrše mladi ljudi.

Likovi

Čiča
Gorio

Između gostiju pansiona posebnu pažnju privlači
prezreni lik kome su se svi podsmevali – čiča Gorio, nekadašnji
fabrikant rezanaca. Čiča Gorio u jednom trenutku kaže Rastinjaku kako bi
prodao Oca, Sina i Svetog Duha da svojim ćerkama uštedi jednu suzu. Ono
što pokreće Goria, zbog čega živi, jeste tragična, prevelika ljubav
prema ćerkama. Balzakove junake pokreću strasti. Votren govori
Rastinjaku o ljudima sa strastima u Parizu. Gorio je jedan od njih. Sa
tog aspekta roman Čiča Gorio je duboka analiza ljudskih strasti.

Ežen
de Rastinjak

Kao poseban značenjski sloj romana izdvaja se
priča o Rastinjaku kao mladom čoveku koji ulazi u život. Na početku on
je provincijalac bez životnog iskustva, neiskvaren, sa verom da se u
životu može uspeti poštenim radom. Njegova životna škola je surova.
Oseća teret siromaštva i poniženja, sluša obeshrabrujuća predavanja
Votrena, izbliza će videti primere najcrnje ljudske nezahvalnosti.
Sahranjujući starca pokopaće svoje iluzije o životu. Na kraju romana
Rastinjak je spreman na bespoštednu borbu u kojoj pobeđuju najjači i
najbezobzirniji.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

HONORE DE BALZAC " ČIČA GORIO " Empty
PočaljiNaslov: Re: HONORE DE BALZAC " ČIČA GORIO "   HONORE DE BALZAC " ČIČA GORIO " Icon_minitime16/4/2011, 9:32 pm

Onore de Balzak ~ Čiča Gorio

O piscu:
Balzak
je rođen 1799.godine u Turu, Francuska. Kao ličnost i kao pisac formira
se u prvoj polovini 19. vijeka, koju obilježavaju snažan uspon
buržoazije i njene filozofije života i sila novca kao osnovna pokretačka
snaga svega djelovanja i stila življenja. Kada je završio studij prava,
trebalo je, po želji roditelja, da bude bilježnik jer je taj poziv
obezbjeđivao društveni ugled i udoban život. Balzaku se taj poziv nije
dopao, čak mu je bio odvratan. Htio je, o tome je maštao kao dječak, da
bude pisac. Naslućivao je svoj stvaralački genije i uporno odbijao da se
bavi bilo čim osim pisanja. Njegov prvi pokušaj je tragedija Kromvel,
ali je to bilo vrlo slabo djelo. Okrenuo se romanu, napisao za nekoliko
godina nekoliko romana, ali je vidio da su vrlo slabi i nije ih
potpisivao svojim imenom.
Poslije prvih književnih neuspjeha,
opredjeljuje se za izdavaštvo, potom kupuje štampariju uz finansijsku
pomoć roditelja. U ovom poslu propada i doživljava materijalnu
katastrofu koja će ga pratiti do kraja života; stalno je bio u dugovima i
stalno se borio sa nemaštinom. Opet se vraća književnosti rešen da piše
roman o gradjanskom ratu između monarhista i republikanaca u Bretanji.
Odlazi na mjesto događaja, mjesec i po dana prikuplja građu i vraća se u
Pariz, piše roman Posljednji šuan i, svjestan njegove vrijednosti,
potpisuje ga svojim imenom. Od tada pa za sljedećih dvadesetak godina
Balzak će napisati stotinu kniga pišući iz dana u dan, bez predaha, po
sedamnaest sati dnevno. Balzak je primjer ogromne stvaralačke snage,
posvećenosti književnosti i sagorijevanja u neprekidnom stvaralačkom
zanosu. Ogromna radna energija je slabila, zdravlje se sve više
pogoršavalo i posljednjih nekoliko godina, umoran i ophrvan bolešću,
ništa nije napisao. Umro je 1850. godine, na vrhuncu slave.
Balzak je
došao na genijalnu ideju da sve svoje romane objedini u jednu cjelinu
koju je nazvao Ljudska komedija. Svaki roman je posebna cjelina ali sve
ih objedinjuje vrijeme, podneblje, mentalitet, ličnosti. Neke njegove
ličnosti javljaju se u različitim djelima, različitim vremenima i
drugačijim ambijentima.U Ljudskoj komediji Balzak prikazuje plemstvo,
ministre, političare, bankare, sudije, advokate, oficire, sveštenike,
trgovce, novinare, studente, fabrikante, seljake, zanatlije, prosjake,
robijaše, prostitutke. Njegova Ljudska komedija je tako postala i ostala
istorija naravi francuskog društva prve polovine 19.vijeka. On je
postao najbolji i najpoznatiji istoričar. U najznačajnija i najpoznatija
djela ubrajaju se: Čiča Gorio, Šagrinska koža, Evgenija Grande, Rođaka
Beta, Rođak Pons, Izgubljene iluzije, Traženje apsolutnog, Seljaci,
Pukovnik Šaber.

Kompozicija:
Priča romana Čiča Gorio
razvija se na dva plana: individualnom i opštem. Na individualnom planu
predočene su dve ključne priče: o mladom studentu Eženu de Rastinjaku i
ostarelom fabrikantu rezanaca čila Goriu. Oko ove dve sudbine razvija se
niz individualnih istorija: stanara pansiona gospođe Voker (stara
gospođica Mišono, gospodin Poare, mlada devojka Viktorina Tajfer,
gospođa Kutir, odbjegli robijaš Votren), vikontese de Bozean, grofica
Anastazije de Resto, baronice Delfine de Nisenžan. To su samo
istaknutiji pojedinci koji imaju značajnije mesto u romanestkoj priči,
ali pored njih, kroz ovaj roman defiluje nekoliko desetina epizodnih
likova. Na opštem planu data je slika pariskog društva od najnižih
najviših slojeva. U pansionu gospođe Voker je sirotinja različitog
životnog doba i porekla, a u predgrađu Sen Žermen je visoko društvo
odeveno u svilu i okićeno zlatom i dijamantima. Pariz je veliko
iskušenje, nada i čežnja mladih ljudi, željenih da dopru do
senžermenskog društva. Pariz je i slika moralnog blata, bezdušnosti i
egoizma.

Čiča Gorio:
Čiča Gorio je stekao bogatsvo za
vrijeme revolucije prodajući brašno deset puta skuplje no što ga je
kupovao. Kada je ostao udovac, svu svoju ljubav je posvetio dvema
kćerima: kupovao im haljine, nakit, kočije; obezbedio im velik miraz i
obe su se udale u aristokratske porodice. Starija kćer Anastazija
postala je grofica de Resto, mlađa Delfina je postala baronica de
Nisenžan. Kada su ušle u visoko društvo, njihove potrebe su postale veće
- želele su da se istaknu na balovima i svečanim večerama. Novac su
dobijale od oca koje je, zaslepljen očinskom ljubavlju, zadovoljavao
njihove prohteve i hirove, rukovođen stavom: ''Očevi uvek treba da daju
pa da budu srećni. Uvek davati to znači biti otac''. Dok je ima pare,
pazole su ga i kao parajliju svakome pokazivale. A kad je nestalo novca,
nemilosrdno su ga oterale. U pansionu Voker je našao sklonište, prezren
i siromašan. Stalno menja spratovei i iznajmljuje jeftinije sobe.
Odrekao se duvana, otpustio berberina, prestao je da se puderiše, nije
više nosio skupa odela, bivao je sve mršaviji. Čiča Gorio '' koji je
imao šezdeset i dve godine i izgledao kao da nema ni četrdeset (...),
koji je imao nečeg mladalačkog u osmehu, sada je ličio na izlapelog,
nemoćnpg i bledog starca od sedamdeset godina''. Kada je ponestalo
novca, prodao je nakit, zlatne tabakere, cvjećnjake, posuđe od srebra,
uvek je kćerima davao sa suzama radosnicama u očima, srećan što su one
zadovoljne i srećne. Kada bi u pansionu neko spomenuo ime neke od
njegovih kćeri, osluškivao bi da čuje kako su izgledale, jesu li bile
srećne, jesu li se lepo provele. Da je njegova ljubav slepa, pokazuje
slučaj kada je zakupio stan da bi njegova kćer Dafina imala gdje da se
sastaje sa Rastinjakom. Tek na samrti, kad danima nije bilo njegovih
kćeri jer nije bilo ni novca, prvi put će izraziti razočarenje i bunt :
"Ne, one neće doći! Znam ja to ima već deset godina. Ja sam to pomišljao ponekad, ali nisam smio da verujem."
Umro
je čiča Gorio sam i napušten od kćeri, kao ubogi siromah. Ispratili su
ga samo Rastinjak i Kristof, pokućar gospođe Voker. Kćeri za koje je sve
žrtvao nisu došle na sahranu - poslale su prazne kočije i kočijaše.

Društvo:
Na
samom početku romaneskne priče, posle predočavanja stanara pansiona
gospođe Voker, narativni subjekt posebno prati dva glavna aktera priče.
Rastinjak i Gorio su samo dva suseda, ali sticaj okolnosti približava
mladića i starca pa se u toku romaneskne priče njihove sudbine prepliću.
Balyak je dobro odredio mesta ovim junacima u strukturi romana: to su
dva različita ljudska tipa i dva sveta, ali se i jedan i drugi uzajamno
dopunjavaju. Bez čiča goria Rastinjak bi dobio sasvim druge obrise; bez
Rastinjaka tragična sudbina starog Goria, ne bi dobila tako snažne
akcente. Dok je jedan na kraju svoga puta, drugi ga tek krči; dok je
Čiča Goria uništila bezdušnost i nezahvalnost dveju kćerki, Rastinjak je
na putu da uništi majku i sestre; dok je jedan poražen od života, drugi
se bori za pobedu; dok je jedan potpuno skrhan, drugi je zadojen snagom
za obračun sa društvom.
Čiča Gorio je široka freska francuskog
društva: tu ima ličnosti različitog socijalog porekla i statusa,
različitih ideja i ideala, različitih moralnih stavova i različitih
sudbina: ''Ovakav skup ljudi - piše Balzak - sadrži uglavnom bitne
elemente celog jednog društva''. Za junake ove priče Balzak uzima dva
različita ljudska tipa. Jedno je mladi student prava, koji je došao u
Pariz da završi studije i svojim trudom obezbedi sebi mesto u društvu.
Drugi je ostarjeli negdašnji fabrikant, ''jedno nesrećno i odgurnuto
stvorenje, jedan mučenik sa kojim su svi terali šegu''
Prvi je došao u
Pariz u punoj snazi svoje mladosti, ispunjen verom u život, željan
uspeha po svaku cenu. Drugi je na zalasku života, na izmaku snage,
napušten pd svojih kćerki, opljačkan od sopstvene dece, žrtva
bezgranične roditeljske ljubavi.
Ljudski svet romana čine ličnosti
različite po poreklu, društvenom statusu, mentalitetu i karakteru. One
se mogu svrstati u dve grupe: onu koja živi u ulici Sen Ženevjev gdje se
nalazi pansion gospođe Voker, i onaj iz predgrađa Sen Žermen, gdje su
kuće i dvorci ariskokratskih porodica. Na jednoj strani je siromaštvo,
na drugoj materijalno izobilje. Na jednoj strani su vidljivi prosjaji
iskrenosti, poštenja, prijateljstva i uvažavanja, na drugoj strani je
bespomučna borba za društveni prestiž, niske intrige, podmetanja,
zavidljivost, nemoral. Balzak sa simpatijama prikazuje senženevjevske
žitelje, ima sažaljenja ya njihove patnje i stradanja, ima razumjevanja
za njihove sitne zlobe i surevnjivosti, ali ih ne idealizuje. Za
senženevjevske žitelje nema ni razumjevanja ni simpatija - na svakom
koraku je lopovluk, preljuba, bezdušnost, zloba. Čiča Gorio nije idealan
lik - bogatstvo je stekao na nepošten način, koristeći nevolje
siromašnih i gladnih. Ali on je stradalnik i nesrećnik, žrtva svojih
nezajažljivih kćeri i svoje prevelike ljubavi prema njima. Ni Rastinjak
nije idealizovan: dolazi u Pariz čist i neiskvaren, dugo zadržava
moralnu čistotu svoje ličnosti, ali postepeno popušta, prilagođava se
sredini i poprima njene manire: i on iskorišćava svoje najmilije da bi
obezbedio ulazak u visoko društvo: i on, na kraju romanesksne priče,
odlazi da se uključi u metež i blato senžermeskog društva.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




HONORE DE BALZAC " ČIČA GORIO " Empty
PočaljiNaslov: Re: HONORE DE BALZAC " ČIČA GORIO "   HONORE DE BALZAC " ČIČA GORIO " Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
HONORE DE BALZAC " ČIČA GORIO "
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Ponešto i za klince - piše se u temama ispod naslovne :: Lektira-
Skoči na: