LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 RADOJE DOMANOVIĆ " DANGA "

Ići dole 
AutorPoruka
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

RADOJE DOMANOVIĆ " DANGA " Empty
PočaljiNaslov: RADOJE DOMANOVIĆ " DANGA "   RADOJE DOMANOVIĆ " DANGA " Icon_minitime31/8/2009, 8:50 pm

Radoje Domanovic (1873-1908)
najistaknutiji je pisac satiricne pripovjetke
u srpskoj knjizevnosti epohe realizma. Posto je zavrsio filoloske i istorijske
studije na Velikoj skoli u Beogradu, radio je kao profesor srpskog jezika i
knjizevnosti i istorje. Politicki je aktivan kao pisac i publicista, saradnih
opozicionih listova. Njegov profesorski i cinovnicki rad tipican je zanaprednog
intelektualca onog vremena: stalno je otpustan iz sluzbe, premjestan je iz
mjesta u mjesto, da bi zavrsio kao korektor drzavne stamparije. Na pocetku svoje
knjizevne djelatnosti bio je vrlo aktivan i dinamican, pripadao je boemskom
krugu Milovana Glisica i Janka Veselinovica. Pred kraj zivota, duboko razocaran,
zivio je i umro napusten i razocaran. Za zivota je objavio Pripovjetke I-II
(1899), pa onda Cica Mita iz naroda, Ukidanje strasti i druge price (1902),
Kraljevic Marko po drugi put medju Srbima, Danga, Vodja (1902) Tri price za
omladinu (1903), Pripovjetke (1905).

Domanovic je njegovao realisticku
pripovjetku iz gadskog i seoskog zivota nastojeci da pruzi psiholosku analizu. U
pripovjetkama iz seoskog zivota Domanovic ide u dvije krajnosti. Na jednoj
strani idealizuje zivot, na drugoj slika njegove nakaradnosti: na jednoj strani
je optimista, na drugoj je pesimista- slika razocarane i izgubljene pojedince.
Domanoviceva seoska pripovjetka predstavlja silaznu putanju u razvitku ovoga
zanra. Politicke prilike za vrijeme vladavine Aleksandra Obrenovica opredjelile
su Domanovica za politicku i drustvenu satiru i tu je on ostvario nekoliko
izvrsnih satiricno- alegorijskih pripovjedaka. Ove pripovjetke predstavljaju
novinu u srpskoj realisticnoj prozi i promovisu novi knjizevnoumjetnicki oblik.
Negova satira je politicki aktuelna, ubojita i bespostedna. Njena meta nije samo
vlast i njena tiranija nego i beskicmenjastvo, podanistvo i servilnost. Najbolje
u ovoj vrsti su Danga, Vodja, Kraljevic Marko po drugi put medju srbima,
Stradija. Ova Domanoviceva proza oznacava najvisu fazu kritickog realizma u
srpskoj knjizevnosti.

O Radoju
Domanoviću


(Iz knjige: Jovan Deretić, Kratka istorija srpske
književnosti, BIGZ, Beograd 1983.)

[...] Radoje Domanović (1873-1908)
pripada suprotnoj, humorističko-satiričnoj tradiciji srpskog realizma, čiji je
začetnik Glišić. Književni rad započeo je pripovetkama iz seoskog života u
kojima se, kao i kod njegovih prethodnika, oseća oštra polarizacija između
idealizacije i kritičkog razobličavanja, ali bez njihove snage i svežine.
Najbolji deo njegova rada, satirične pripovetke, nastale su u nekoliko
poslednjih i najcrnjih godina obrenovićevskog apsolutizma, između 1898. i 1903.
Sin seoskog učitelja opozicionara, odgojen u duhu narodne poezije i Gorskog
vijenca, kasnije kao profesor gimnazije zbog političkih uverenja proganjan,
premeštan i otpuštan s posla, Domanović je, uz vatreno slobodoljublje, nosio
ogorčenu mržnju na sve vidove tiranije, koja je nadahnula njegove najbolje
političke satire. Posle pada apsolutizma (1903), nezadovoljan što se u zemlji
tako malo izmenilo, razočaran u vlastitu stranku, odajući se sve više neurednu
boemskom životu, on je pokušao da i u novim prilikama nastavi rad na političkoj
satiri (izdavao je političko-satirični list "Stradija"), ali bez pređašnjeg
uspeha. Umro je usamljen, ogorčen, siromašan, u 35. godini života.


Domanović je pisao humorističko-satirične pripovetke, u kojima sve što
se zbiva ostaje u granicama realno mogućeg (Pozorište u palanci, Glasam za
slepca, Ne razumem i dr.), humorističko-satirične pripovetke s elementima
groteskne fantastike (Marko Kraljević po drugi put među Srbima, Razmišljanje
jednog običnog srpskog vola), ali je najveći uspeh postigao u žanru
alegorijsko-satirične priče, koju i uvodi u srpsku književnost (Ukidanje
strasti, Danga, Vođa, Mrtvo more, Stradija i dr.).

Satirična vizija
stvarnosti obično je uokvirena pričom o imaginarnom putovanju. Pisac, odnosno
njegov zamenik u pripoveci, narator, putuje po svetu, na javi ili u snu, i stiže
u nekakvu daleku, nepoznatu zemlju, koja se razlikuje od svega što je pre i
posle toga video. Sve što se u njoj događa drukčije je od normalnog i prirodnog.
Ljudi dobijaju ordene i priznanja za stvari zbog kojih se ide u zatvor, ministri
se interesuju svačim, samo ne onim zašto su zaduženi, poslanici, koje postavlja
ministar policije, uče ono što im je zadato da kažu u skupštini kao đaci lekcije
(Stradija).

Najveća građanska vrlina jeste ropska poniznost pred
predstavnicima vlasti. Građani se ponose što ih jašu kmetovi i panduri, s
radošću prihvataju odredbu vlasti da se svakom udari žig na čelo kako bi se
razlikovali od stranaca, čin žigosanja pretvara se u veliku svečanost,
manifestaciju nacionalnih osećanja (Danga).

Školskim vaspitanjem i
posebnim merama vlasti građani se odvraćaju od svake opasnosti, svakog rizika,
svakog smelog poduhvata. Oni žive mirnim dremljivim životom, bez ambicija i
strasti, bez vrlina i poroka, u kojem je aktivna jedino mržnja prema onom ko
hoće nešto više da postigne, da se uzdigne iznad proseka (Ukidanje strasti,
Mrtvo more).

U tim satirama Domanović gotovo nikad ne prikriva svoje
prave namere. Ironičnim primedbama o "miloj nam i napaćenoj majci Srbiji" i
drugim aluzijama, naročito u uvodnim delovima pripovetke, on nam jasno daje na
znanje šta se krije iza čudnovate zemlje o kojoj govori, što doprinosi
aktuelnosti i ubojitosti satirične žaoke ali isto tako ponekad narušava
alegoričnost priče i smanjuje univerzalnost njenog značenja.

Pun sklad
između satire i alegorije te posebnog i opšteg značenja postignut je u Vođi,
najboljoj Domanovićevoj satiri, uzbudljivoj priči o kolektivnoj opsednutosti
vođom. Čvrste unutarnje arhitektonike, ona se i formalno razlikuje od drugih
njegovih satira, gde imamo mozaičku kompoziciju, ređanje više ili manje
nezavisnih tematskih celina unutar okvirne priče.
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

RADOJE DOMANOVIĆ " DANGA " Empty
PočaljiNaslov: Re: RADOJE DOMANOVIĆ " DANGA "   RADOJE DOMANOVIĆ " DANGA " Icon_minitime31/8/2009, 8:51 pm

Analiza djela:

Domanovic je kao covjek, pisac i publicista imao veoma kritican odnos prema
stvarnosti svoga vremena: one za vrijeme vladavine Obrenovica i one poslije
majskog prevrata i dolaska nove dinastije i nove vlasti. Na meti njegove
satiricano - alegorijske proze bila je vlast i njeni predstavnici, ali je
Domanovi} bio razocaran i drzanjem gradjanstva (naroda): ono je bilo podanicko,
poltronsko i servilno. Osnovna zamisao pisceva u Dangi bila je da se prikaze
odnos vlasti i podanika.

Danga je kratka pripovjetka, labave kompozicije
i fragmentarne strukture. Fabula je jednostavna - to je niz epizodnih situacija
koje se ne osjecaju kao jedinstven i uzrocno - posredicni tok zbivanja. Prica je
data kroz dvije slike: naratorova stvarnost i naratorov san. To je uslovilo
specificnu kompoziciju: naratorova stv arnost je predocena u okvirnoj ili
spoljasnoj prici, a naratorov san je predocen u unutrasnoj prici. Narator nije
imenovan, niti je dovoljno individualizovan i prilicno je pasivan. Njegova je
uloga kao kazivaca spoljasne price da uvede u zbivanja koja se odvijaju u nekom
drugom, nepoznatom svijetu. U unutrasnoj prici on je samo posmatrac koji
predocava i povremenim pitanjima provocira ispoljavanje drugih aktera prica.
Iskaz domanovicev je zbijen, recanica je krcata informacijama, a pojedinosti
emituju doslovno i preneseno znacenje: slika ili iskaz su obojeni ironijom ili
satirom. Naglaseno ironiski ili satirican odnos prema stvarnosti i prikazanim
pojedinostima ima kohezionu funkciju i ponistava mane fragmentarne strukture
pripovjetke. Meta veoma ostre i ljute satire su obest i osijonost vlasti:
podlost, podanistvo i servilnost gradjanstva (naroda): pokvarenost i
nevaljalstvo: pomjerane (degradirane) vrijednosti - jahanje i zigosanje: sramni
cinovi, kojima se atakuje na cast i ljudsko dostojanstvo uzimaju se kao zasluga,
pocast, vitestvo i rodoljublje.

Struktura ove pripovjetke moze se
predstaviti na slijedeci nacin.

Prolog (java)

- Narator o sebi i
svom narodu.

- Sjajno dugme sa policijske uniforme.

- Cackanje
zuba, pijuckanje vina i citanje knjige.

Prica iz sna

- Putovanje
kroz noc.

- Razgovor sa gostijonicarem.

- Jahanje.

-
Zbor.

- Clanak.

- Zigosanje.

- Razgovor u mehani.


- Poslije nekoliko dana Lear ponosno seta gradom.

- Narator pred
sudnicom.

Epilog

- Budjenje.

Primjecuje se da je ova
nevelika pripovjetka sastavljena iz velikog broja epizoda i scena. Imamo li u
vidu da je svaka scena u funkciji alegorisko - satiricnog predocavanja
stvarnosti i satiricnog sibanja prilika i naravi, kao i da se ostvaruje velikim
brojem pojedinosti, dolazimo do zakljucka da je potpuna analiza pripovjetke u
svim pojedinostima nemoguca. Zato cemo u ovoj interpretaciji zadrzati samo na
nekim segmentima pripovjetke i nekim umjetnickim slikama - onim za koje smatramo
da su bitni za razumjevanje pisceve intencije i sustine pripovjetke. Citaocu
ostaje dosta prostora da analizuje situacije, umjetnicke slike, aktere price,
dijaloske replike, iskaze i pojedine rijeci. Nasa analiza se usredsredjuje na
tri segmenta pripovjetke: prolog (spoljasna prica), jahanje i zigosanje
(unutrasnja prica). Ova tri segmenta isticu se sveobuhvatnom slikom odnosa
vlalsti i podanika, predocavanjem poremecenih moralnih vrijednosti i naglasenim
i ironicno - satiricnim tonom.
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

RADOJE DOMANOVIĆ " DANGA " Empty
PočaljiNaslov: Re: RADOJE DOMANOVIĆ " DANGA "   RADOJE DOMANOVIĆ " DANGA " Icon_minitime31/8/2009, 8:52 pm

PRIPOVIJETKA " VOĐA "



Pripovjetka Vodja je cjelovitija pripovjedna cjelina: postoji jasna fabula sa
uocljivim uzrocno - posljedicnim tokom u kome iz jedne situacije proizilazi
druga, a pripovjedanje ima hronoloski tok. Postupkom in medias res citalac je
uveden u sjediste zbivanja: prica zapocinje narodnim zborom na kome se
raspravlja o potrebi da se krene u bijeli svijet i potrazi bolja i plodnija
zemlja jer se na zvanicnoj zemlji ne moze opstati posto je neplodna i sva od
prljusi i kamena. Ucesnici zbora su " blijeda, ispijena lica, tupa, mutna,
gotovo besvjesna pogleda", glasovi su nejaki i iznemogli. U osnovi price
covjekova iskonska tezna i potreba da traga za boljim zivotom i trazi obecanu
zemlju. Motiv vodje i naroda ima biblijsko porjeklo: u knjigama Izlazak i
Mojsije (Stari zavjet) nalazi se legenda o Mojsiju koji vodi svoj narod ka
obecanoj zemlji. Ali dok Izrajelci, poslije cetrdeset godina trazenja kroz
pustinju, stizu iz Egipta u obecanu zemlju, Domanovicev narod ne uspjeva da
stigne na cilj - nasao se u bespucu, bez ikakve nade u izbavljenje.


Izmedju biblijske price o obecanoj zemlji i ove Domaoviceve price
postoji sustinska razlika: u Bibliji je ispricana jedna legenda, jedna od mnogih
koje cine legendarnu istoriju izrajelskog naroda, u Domanovicevoj prici na
ironican i satirican nacin je ispricana prica o jednom narodu i njegovom vodji:
i narod i vodja su ovdje na udaru ostre i jetke ironije. Svaki detalj na putu ka
obecanoj zemlji zahvacen je ironijom, iz svake replike ili dijaloske sekvence
izbija snazna ironija.

Dugo je sadrzina ove pripovjetke iskljucivio
vezivana za Nikolu Pasica i njegovo vodjenje Radikalne stranke. Ali, Pasic i
Radikalna stranka samo su podsticaj i povod. Vodja kao umjetnicko djelo nosi u
sebi umjetnicke istine koje su svevremene, sadrzi slike i situacije koje su
uvjiek moguce, predocava ponasanje moguce u svim vremenima. Savremenici su mogli
u prici vidjeti aktuelnu politicku situaciju, ali ce citalac Vodje, u vremenima
daleko poslije Pasicevog vremena, vidjeti svoje politicko okruzenje i svoje
Pasice, koji su uvjek prisutni u drustvenom i politickom zivotu.
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

RADOJE DOMANOVIĆ " DANGA " Empty
PočaljiNaslov: Re: RADOJE DOMANOVIĆ " DANGA "   RADOJE DOMANOVIĆ " DANGA " Icon_minitime24/11/2009, 12:28 am

Razmisljanje jednog obicnog srpskog vola


Kod nas ima ljudi na vrlo velikim polozajima koji nista
ne misle, a u naknadu za to, ili mozda iz drugog razloga,
poceo je razmisljati jedan obican seljacki vo, koji se nista
ne razlikuje od ostalih srpskih volova. Bog ce ga znati sta
je bilo da se taj genijalni brav odvazi na tako drsko preduzece-
misljenje, jer se dosad dokazalo da se od tog nesrecnog zanata
u Srbiji samo moglo imati stete...

Cime se ponosi moj gazda i ostali njegovi sugradjani,
Srbi? Zasto toliko dizu glave i s naduvenom gordoscu i prezrenjem
gledaju na moj rod?... Ponose se otadzbinom, ponose se time
sto im je milostiva sudbina dodelila da se rode ovde u Srbiji.
Pa i mene je majka otelila ovde u Srbiji, i ne samo da je ovo
otadzbina moja i oca moga, vec su i moji stari, kao i njihovi,
svi zajedno presli u ove krajeve jos iz stare slovenske po-
stojbine. Pa niko od nas volova ne osecase ponos zbog toga,
vec smo se mi uvek ponosili time koji vise tereta uz brdo moze
povuci, a nijedan vo do danas ne rece nekom svapskom volu:
"Sta ti hoces, ja sam srpsko vo, moja je otadzbina ponosna
zemlja Srbija, tu su se otelili svi moji stari, tu su, u ovoj
zemlji, i grobovi predaka mojih|" Boze, sacuvaj, time se mi
nikad nismo ponosili, to nam ni na um nije padalo, a eto se
oni i time ponose. Cudni ljudi|

... Ponose se svetlom prosloscu. Imaju Kosovo Polje,
kosovsku bitku. Cudna cuda, pa zar i moji stari nisu jos i
tada vukli vojsci hranu i ratne potrebe; da nas nije bilo,
taj bi posao morali raditi sami ljudi. Imaju ustanak na
Turke. To je velika, plemenita stvar, ali ko je tu bio?
Zar su dizali ustanak ovi naduveni supljoglavci sto se ovako,
ne radeci nista, sepure pored mene s ponosom, kao da je to
njihova zasluga. Eto da uzmemo za primer mog gazdu. I on se
ponosi i hvalise ustankom, a narocito time sto je njegov
praded, kao redak junak, poginuo u ratu za oslobodjenje. Pa
zar je to njegova zasluga? Njegov praded je imao prava da se
ponosi , ali on ne; njegov je praded poginuo da bi moj gazda,
kao njegov potomak, mogao biti slobodan. I on je slobodan,
ali sta radi u toj slobodi? Ukrade vrljike, sedne i on na
kola, pa ja vucem i njega i vrljike, a on na kolima spava.
Sad je prodao vrljike, pije rakiju, ne radi nista, i ponosi
se svetlom prosloscu. A koliko je u ustanku mojih starih
poklano da se borci hrane, pa zar nisu i moji stari, u to
vreme, vukli ratne potrebe, topove, hranu, dzebonu, pa nama
ipak ne pada na um da se kitimo njihovim zaslugama, jer mi
se nismo izmenili, mi i danas vrsimo svoju duznost kaogod i
nasi stari sto su je savesno i trpeljivo vrsili.

Ponose se patnjama svojih predaka, petstogodisnjim
robovanjem. Moj rod pati otkad postoji; patimo i mi i dandanji
i robujemo, pa mi to nikad ne udarismo na velika zvona. Kazu,
Turci ih mucili, klali, udarali na kolje, pa i moje su stare
klali i Srbi i Turci, pekli, i na kakve nas jos muke nisu
udarali.

Ponose se verom, a ne veruju ni u sta. Sta sam ja kriv,
i moj rod, sto nas ne primaju u hriscanstvo?... Ja nisam nikoga
ubio, nikog ogovorio, nikom nista nisam ukrao, nisam nikog
otpustio iz drzavne sluzbe ni kriva ni duzna, nisam napravio
deficit u drzavnoj kasi, nisam lazno bankrotirao, nisam nikoga
okivao i hapsio nevine ljude, nisam oklevetao svoje drugove,
nisam izneverio svoje volovsko nacelo, nisam lazno svedocio,
nisam nikad bio ministar, i cinio zla zemlji, a sem toga sto
nisam zla cinio, cinim dobra i onima koji meni zlo cine... Pa
ipak, niko ne priznaje te nase zasluge za otadzbinu...

To je, dakle: ponose se slobodom i gradjanskim pravima.
O tome moram ozbiljno razmisliti. Misli, misli, ali ne ide
nikako. U cemu su ta njihova prava? Ako im policija naredi
da glasaju, oni glasaju, a to toliko mogli bismo i mi
muknuti:"Zaaa|" a ako im ne naredi, ne smeju da glasaju
ni da se mesaju u politiku, isto kao mi. Trpe i oni hapsu
i udarce, cesto ni krivi ni duzni. Mi bar riknemo i mahnemo
repom, a oni ni toliko gradjanske kurazi nemaju...

Aprila, 1902.
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

RADOJE DOMANOVIĆ " DANGA " Empty
PočaljiNaslov: Re: RADOJE DOMANOVIĆ " DANGA "   RADOJE DOMANOVIĆ " DANGA " Icon_minitime24/11/2009, 12:28 am

Stradija
Radoje Domanovic


U jednoj staroj knjizi citao sam cudnu pricu, a vrag bi ga znao otkud meni ta knjiga iz nekog smesnog vremena, u kome je bilo mnogo slobodoumnih zakona, a nimalo slobode, drzali se govori i pisale knjige o privredi, a niko nista nije sejao, cela zemlja pretrpana moralnim poukama, a morala nije bilo, u svakoj kuci pun tavan logika, a pameti nije bilo, na svakom koraku gororilo se o stednji i blago- stanju zemlje, a rasipalo se na sve strane, i svaki zelenas i nitkov mogao je sebi kupiti za nekoliko grosa titulu "veliki narodni rodoljub". ... - Kazu da u toj zemlji ima dosta svinja. - Zar je samo zbog svinja cuvena ta zemlja? - upitam zacudjeno. - Pa ima i budalastina mnogo, al' to mene slabo zanima! - rece onaj hladnokrvno, i uze opet krpiti mreze. Bese mi nejasan taj odgovor, te ga nanovo zapitam: - Kakve budalastine? - Svakojake - odgovori ovaj s nekom dosadom, i zenu ravnodusno. - Dakle, svinje i budalastine?! Ni o cemu drugom nisi slusao?... - Sem svinja, vele da imaju mnogo ministara, koje u penziji, koje na raspolozenju, ali njih ne izvoze na stranu. Izvoze samo svinje.
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

RADOJE DOMANOVIĆ " DANGA " Empty
PočaljiNaslov: Re: RADOJE DOMANOVIĆ " DANGA "   RADOJE DOMANOVIĆ " DANGA " Icon_minitime24/11/2009, 12:29 am

Ukidanje strasti

Radoje Domanovic


Mi smo Srbi, hvala milostivom Bogu, svrsili sva svoja posla, pa sada mozemo, onako tek, u dokolici, zevati do mile volje, dremati, leskariti i spavati, pa kad nam se i to dosadi, mozemo, sale radi, naviriti da vidimo sta se radi po drugim nesrecnim zemljama. Kazu - Boze nas spasi svake bede i napasti, i daleko im lepa kuca - kako ima zemalja, gde se ljudi jednako krvave i kavze oko nekakvih prava, oko nekakve slobode i licne bezbednosti. Koza se najezi coveku kad pomisli na takve nesrecnike sto jos nisu raspravili svoje domace stravi, a mi stigli cak da uredjujemo Kinu i Japan. Svakim danom idemo sve dalje od svoje zemlje, i, ako potraje ovako nasi ce novinari poceti donositi dopise s Marsa, Merkura ili, u krajnjem slucaju, s Meseca.
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

RADOJE DOMANOVIĆ " DANGA " Empty
PočaljiNaslov: Re: RADOJE DOMANOVIĆ " DANGA "   RADOJE DOMANOVIĆ " DANGA " Icon_minitime26/9/2010, 4:18 pm

Radoje Domanović (1873-1908) pripada humorističko-satiričnoj tradiciji srpskog realizma, čiji je začetnik Glišić. Književni rad započeo je pripovetkama iz seoskog života u kojima se, kao i kod njegovih prethodnika, oseća oštra polarizacija između idealizacije i kritičkog razobličavanja, ali bez njihove snage i svežine. Najbolji deo njegova rada, satirične pripovetke, nastale su u nekoliko poslednjih i najcrnjih godina obrenovićevskog apsolutizma, između 1898. i 1903. Sin seoskog učitelja opozicionara, odgojen u duhu narodne poezije i Gorskog vijenca, kasnije kao profesor gimnazije zbog političkih uverenja proganjan, premeštan i otpuštan s posla, Domanović je, uz vatreno slobodoljublje, nosio ogorčenu mržnju na sve vidove tiranije, koja je nadahnula njegove najbolje političke satire. Posle pada apsolutizma (1903), nezadovoljan što se u zemlji tako malo izmenilo, razočaran u vlastitu stranku, odajući se sve više neurednu boemskom životu, on je pokušao da i u novim prilikama nastavi rad na političkoj satiri (izdavao je političko-satirični list "Stradija"), ali bez pređašnjeg uspeha. Umro je usamljen, ogorčen, siromašan, u 35. godini života.

Domanović je pisao humorističko-satirične pripovetke, u kojima sve što se zbiva ostaje u granicama realno mogućeg (Pozorište u palanci, Glasam za slepca, Ne razumem i dr.), humorističko-satirične pripovetke s elementima groteskne fantastike (Marko Kraljević po drugi put među Srbima, Razmišljanje jednog običnog srpskog vola), ali je najveći uspeh postigao u žanru alegorijsko-satirične priče, koju i uvodi u srpsku književnost (Ukidanje strasti, Danga, Vođa, Mrtvo more, Stradija i dr.).

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

RADOJE DOMANOVIĆ " DANGA " Empty
PočaljiNaslov: Re: RADOJE DOMANOVIĆ " DANGA "   RADOJE DOMANOVIĆ " DANGA " Icon_minitime26/9/2010, 4:21 pm

Malo-pomalo poče se kuknjava utišavati, te mesto one malopređašnje strašne dreke nastade mrtva tišina, u kojoj se lepo moglo čuti dosta teško disanje onog onesveslog govornika koji se počeo malo povraćati. Ta čudna, neočekivana tišina učini da predsednik zbora, potpredsednik i sekretari počeše bojažljivo, oprezno podizati malo-pomalo glavu. Gledaju prestravljeno jedan drugog s čudnim izrazom pitanja na licima: "Šta je sve ovo, ako ko boga zna?" Zatim počeše s većim čudom razgledati oko sebe. Sala gotovo ispražnjena, samo sad spolja vire mnoge rodoljubive glave kroz otvorena vrata i prozore. U sali Marko, kao kamen, sedi na stolici, s laktovima na kolenima i glavom naslonjenom na ruke. Ne miče se, ne čuje se ni disanje. Oni se izgaženi odvukli pobauljke za ostalima napolje, a onesvesli govornik se povraća, gleda i on bojažljivo oko sebe, pita se, gleda u predsednika i sekretara, pa i on njih i oni njega, kao da sa čuđenjem, u strahu pitaju jedno drugo: "Šta bi ovo s nama? Jesmo li zaista ostali živi?" S najvećim čuđenjem im se svima zaustavljaju pogledi na Marku, a posle opet između sebe izmenjuju poglede koji sa izrazima lica kao da pitaju i odgovaraju: "Ko je ovo strašilo!?... Šta da se radi?! - Ne znam!"

I na Marka ova neočekivana tišina uticaše da podigne glavu. I na njegovom licu beše gotovo isti izraz čuđenja: "Šta bi ovo odjednom, ako ko boga zna, braćo moja!?"

Najzad Marko nežno, meko, koliko je on to mogao, oslovi onoga govornika s pogledom punim milošte:

- Što ti bi, brate slatki, te pade?...

- Udario si me pesnicom! - reče ovaj prekorno i pipnu se rukom po temenu.

- Ta nisam te se ni dotakao, tako mi višnjega boga i svetog Jovana! Ti si lepo govorio, i veliš da Srbima treba Markova desnica, a ja sam glavom Kraljević Marko pa ti se samo javih; no ti si se prepanuo.

Svi se prisutni još gore zbuniše i počeše uzmicati od Marka.

Marko sad propriča šta ga je nagnalo da umoli boga da ga pusti da dođe među Srbe, i šta je sve s njim bilo, i kakve je muke podneo, i kako su mu oružje i odelo i tuluminu oduzeli, i kako je Šarac propao vukući tramvaje i okrećući dolap baštovandžijski.

Sad se govornik malo povrnu te reče:

- Ej, brate, baš si ludo uradio!

- Dosadi mi vaša kuknjava i neprestano zivkanje. Preturah se u grobu, preturah se više od pet vekova, pa baš se ne mogaše više trpeti!

- Ama, to pesme pevaju, brate slatki! To se samo tako peva. Ti ne znaš za poetiku!

- Lepo, molim te, peva se, ali tako ste i govorili! Eto, ti sad baš tako isto govoraše!

- Nemoj biti prostodušan, molim te, brate, nije to sve tako kao što se govori. To se tako govori da je stil lepši, kitnjastiji! Vidi se da ni retoriku ne znaš. Starinski si ti čovek, brate slatki, pa ne znaš mnoge stvari! Nauka je, dragi moj, daleko doterala. Govorim, razume se; ali ti treba da znaš da po pravilima retorike govornik treba da ima lep, kitnjast stil, da ume da oduševi slušaoce, da pomene i krv i nož i handžar i ropske lance i borbu! Sve je to samo lepote stila radi, i niko ne misli ozbiljno kao to ti da treba odmah zasukati rukave, pa dede, udri se istinski. Tako isto i u pesmi se baca fraza: "Ustani, Marko..." i tako dalje, ali je to lepote radi... Ne razumeš, brate, glupo si uradio, vidi se da si prost čovek, starog kova! Primaš još reči u bukvalnom značenju, a ne znaš da literarni stil nastaje tek pojavom tropa i figura.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

RADOJE DOMANOVIĆ " DANGA " Empty
PočaljiNaslov: Re: RADOJE DOMANOVIĆ " DANGA "   RADOJE DOMANOVIĆ " DANGA " Icon_minitime26/9/2010, 4:21 pm

Pa šta ću sad? Niti me bog poziva natrag, niti ovde mogu opstati.

- Zaista nezgodno! - umeša se predsednik kao zabrinuto.

- Vrlo nezgodno! - rekoše istim tonom i ostali.

- Šarac mi je kod jednog seljaka na ishrani, odela i oružja nemam, a ponestalo mi i blaga! - reče Marko u očajanju.

- Vrlo nezgodno! - ponovi svaki od prisutnih po jedanput.

- Kad biste imali dobre žirante, pa da nekako uzmete novaca na menicu! - reći će govornik.

Marko ne razumede.

- Imate li dobrih prijatelja ovde u mestu?

- Nemam ovde nikoga do boga,
nema ovde pobratima moga,
pobratima Obilić Miloša,
pobratima Toplice Milana,
pobratima...

Htede Marko još ređati, ali ga ovaj govornik prekide:

- Dosta bi bila dvojica! Ne treba više!

- Nego mislim na nešto... - poče predsednik zamišljeno, važno i zastade trljajući čelo rukom a posle kraćeg ćutanja obrati se Marku s pitanjem:

- Jesi li pismen?... Umeš li čitati i pisati?

- Umem i čitati i pisati - veli Marko.

- Mislim se nešto, kako bi bilo da nekako podneseš molbu za neku službicu? Mogao bi negde moliti da te postave za praktikanta.

Jedva se Marko objasni s njima što je to praktikant, i na kraju krajeva pristade jer mu rekoše da će na godinu imati po šeset-sedamdeset dukata, a on junak ne imađaše ni dinara.

Napisaše mu molbu, dadoše mu pola dinara za marku i pola dinara da se njemu nađe u nevolji ako bi mu što bilo do nevolje, i uputiše ga u ministarstvo policije da preda molbu.

Okolina utiče na čoveka, pa i Marko morade unekoliko podleći tom uticaju te poče i on zajedno sa svojim vrlim potomcima šetkati, pljuckati i gurati se pred ministarskim vratima s molbom u ruci, čekajući da iziđe pred ministra i da moli malo državne službice - koliko tek da se hrani hlebom, naravno belim.

Razume se da to džonjanje pred vratima nije trajalo kratko vreme, i posle nekoliko dana mu rekoše da molbu preda u arhivu da se zavede.

Markova molba zadala je ministru velike muke.

- O, brate, šta da radim s ovim čovekom? Poštujemo ga, recimo; sve, sve, ali nije trebalo da dolazi. Nije čovek za ovo vreme.

Najposle mu da, imajući u vidu njegov veliki glas i ranije zasluge, za praktikanta u jednom zabačenom srezu u unutrašnjosti.

Sad Marko jedva izmoli da mu povrate oružje i dadu u ministarstvu jednu celu plate, te ode da iskupi Šarca.

Šarac pored dobre hrane ipak nije ni izdaleka izgledao kao pre, oronuo mnogo. Ali i Marko je bio lakši bar trideset oka.

I tako Marko obuče odelo, pripasa oružje, opremi Šarca, napuni tuluminu vinom, obesi je o unkaš, uzjaši Šarca, prekrsti se i pođe na dužnost drumom kuda mu rekoše. Mnogi su ga savetovali da ide železnicom, ali on ne hte ni za živu glavu.

Kud god Marko skita, sve pita za taj srez i kazuje ime sreskog načelnika.

Posle dan i po hoda stiže. Uđe u avliju sreske kancelarije, odjaha, priveza Šarca za jedan dud, skide tuluminu i sede pod oružjem da u hladu pije vino.

Panduri, praktikanti, pisari izviruju kroz prozore s čuđenjem; a svet daleko obilazi junaka.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

RADOJE DOMANOVIĆ " DANGA " Empty
PočaljiNaslov: Re: RADOJE DOMANOVIĆ " DANGA "   RADOJE DOMANOVIĆ " DANGA " Icon_minitime26/9/2010, 4:21 pm

Dolazi kapetan, kome je javljeno da Marko dolazi u njegov srez.- Pomoz' bog! - reče.- Bog pomogo, neznani junače! - odgovori Marko. Čim se on dokopa oružja, konja i vina, zaboravi sve muke i odmah se poče po starinski ponašati i govoriti stihom.- Jesi li ti novi praktikant?Marko se kaza, a zatim kapetan reče:- E, pa ne možeš ti biti u kancelariji s tim tulumom i oružjem.- Ovakav je adet u Srbalja,prek' oružja mrko piju vino,pod oružjem i sanak borave!Kapetan mu stade objašnjavati da mora skinuti oružje ako misli ostati u službi i primati platu.Vide Marko da mu nema druge, jer šta će čovek, mora živeti, a blaga mu ponestalo; ali se doseti te zapita:- Ima li neka služba gde se nosi oružje da bih ja mogao u njoj biti?- Ima pandurska služba.- Šta radi pandur?- Pa prati činovnike na putu s oružjem, ako bi ih ko napao, da ih brani; pazi na red, pazi da ko ne nanese kome štete, i takve stvari - reče kapetan.- E, tako! To je lepa služba!... - oduševi se Marko.*I tako Marko postane pandur. Ovo je opet uticaj okoline, uticaj vrlih potomaka sa vrelom krvlju i oduševljenjem da posluže svojoj otadžbini. Ali Marko ni u ovoj službi ne mogaše biti tako prilagođen i valjan ni izbliza kakav bi mogao biti i najgori njegov potomak, akamoli drugi bolji.Idući sa kapetanom po srezu vide Marko mnogu nevolju, a kad mu se učini jednog dana da ni njegov kapetan ne radi baš pravo, udari ga dlanom te mu izbije tri zuba.Zbog toga Marka uhvate posle dugog bojnog okršaja i sprovedu u ludnicu na pregled.Taj udar Marko ne mogaše podneti i presvisne, potpuno razočaran i namučen.*Kad iziđe pred boga, a bog se smeje, sve se tresu nebesa.- Osveti li, Marko, Kosovo? - pita kroza smej.- Namučih se, a jadno mi Kosovo, nisam ga ni video! Biše me, apsiše me, pandurisah, i najzad me sprovedoše među lude!... - žali se Marko.- Znao sam ja da nećeš bolje proći... - veli gospod blago.- Hvala ti, bože, te me oprosti muka; a više ni sam neću verovati kukanju mojih potomaka i plaču za Kosovom! A ako im treba pandura, bar za tu službu imaju dosta na izbor, sve boljeg od boljeg. Bože mi oprosti, ali mi se čini da i nisu moji potomci, iako mene pevaju, nego da su potomci onoga našeg Sulje Ciganina.- Njega sam ja i hteo poslati da me nisi ti onako molio da ideš. A znao sam da im ti ne trebaš!... - veli gospod.- I Sulja bi danas među Srbima bio najgori pandur! Svi su ga u tome pretekli! - veli Marko, i zaplaka se.Bog uzdahnu teško i sleže ramenima.(Kraj)

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




RADOJE DOMANOVIĆ " DANGA " Empty
PočaljiNaslov: Re: RADOJE DOMANOVIĆ " DANGA "   RADOJE DOMANOVIĆ " DANGA " Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
RADOJE DOMANOVIĆ " DANGA "
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Ponešto i za klince - piše se u temama ispod naslovne :: Lektira-
Skoči na: