LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Aleksa Santic

Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2, 3  Sledeći
AutorPoruka
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Aleksa Santic Empty
PočaljiNaslov: Aleksa Santic   Aleksa Santic Icon_minitime27/9/2009, 8:28 pm

Не вјеруј

Не вјеруј у моје стихове и риме
Кад ти кажу, драга, да те силно волим
У тренутку сваком да се за те молим
И да ти у стабла урезујем име

Не вјеруј Но касно, кад се мјесец јави
И прелије срмом врх модријех крша
Тамо где у грму спава јорван наш плави

Дођи, чакаћу те! У часима тијем
Кад на груди моје приљубиш се чвршће
Осјетиш ли драга да ми тјело дршће
И да силно горим огњевима свијем

Тада вјеруј мени, и не питај више
Јер истинска љубав за рјечи не зна.
Она само пламти, силна, неопрезна,
Нити мари, драга, да стихове пише!

Алекса Шантић

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Aleksa Santic Empty
PočaljiNaslov: Re: Aleksa Santic   Aleksa Santic Icon_minitime27/9/2009, 8:37 pm

Najlepša rodoljubiva pesma:

Ostajte ovdje

Ostajte ovdje!... Sunce tuđeg neba
Neće vas grijat ko što ovo grije;
grki su tamo zalogaji hljeba
Gdje svoga nema i gdje brata nije.

Od svoje majke ko će naći bolju?!
A majka vaša zemlja vam je ova;
Bacite pogled po kršu i polju,
Svuda su groblja vaših pradjedova.

Za ovu zemlju oni behu divi,
Uzori svijetli, što je branit znaše,
U ovoj zemlji ostanite i vi,
I za nju dajte vrelo krvi vaše.

Ko pusta grana, kad jesenja krila
Trgnu joj lisje i pokose ledom,
Bez vas bi majka domovina bila;
A majka plače za svojijem čedom.

Ne dajte suzi da joj s oka leti,
Vrat'te se njojzi u naručja sveta;
Živite zato da možete mrijeti
Na njemom polju gdje vas slava sreta!

Ovde vas svako poznaje i voli,
A tamo niko poznati vas neće;
Bolji su svoji krševi i goli
No cvijetna polja kud se tuđin kreće.

Ovdje vam svako bratski ruku steže -
U tuđem svijetu za vas pelen cvjeta;
Za ove krše sve vas, sve vas veže:
Ime i jezik, bratstvo, i krv sveta.

Ostajte ovdje!... Sunce tuđeg neba
Neće vas grijat ko što ovo grije, -
Grki su tamo zalogaji hljeba
Gdje svoga nema i gdje brata nije...

Aleksa Šantić

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Aleksa Santic Empty
PočaljiNaslov: Re: Aleksa Santic   Aleksa Santic Icon_minitime27/9/2009, 9:18 pm

Prolaze dani

Prolaze dani... Ko selice neke
Gube se oni u dugome nizu.
I jednom i ja pocivacu blizu
Povijenih vrba, cempresa i smreka...

No moja dusa naselju zvijezda
Prhnuti nece da odmara krila:
Ostace ovdje gdje je sa mnom bila.
Tu, iznad grana i toplih gnijezda,

Rodne rijeke, dubrava i vrela,
Krseva, polja i ubogih sela,
Gdje rastrkane kolibe stoje -

S ticama one leprsace lako,
I moliti se, i cekati tako
Na zlatno jutro otadzbine moje...

Santic

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Aleksa Santic Empty
PočaljiNaslov: Re: Aleksa Santic   Aleksa Santic Icon_minitime6/10/2009, 9:01 pm

Trzaji mora ...

more trzajima kipi
more, od soli zasanjano
tupu, tupu bol trpi
dok se vali suncaju pospano

more trzajima kipi
koza se bora, mreska
tiho, tiho umiru kapi
more se od trzaja smjeska

transparentni sedef gori
more u grcevima stenje
sol ce na hridu da se skori
more se k suncu u valovima penje

a kad dostigne kuglu zutu
i kad zanijeme trzaji
obuzet ce mu nit prekinutu
mjesec gore u pritaji




____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Aleksa Santic Empty
PočaljiNaslov: Re: Aleksa Santic   Aleksa Santic Icon_minitime24/10/2009, 9:01 pm

Elegija

Zašto se meni javljaš tajno
Kada mi duša tiho sniva?
I zašto tvoje oko sjajno
Golemu tugu i jad skriva?

Zašto me kroz noć staneš zvati,
I šta ti jadno srce ište?
Ta ja ti nemam ništa dati,
O, ja sam pusto pepelište.

Sve što sam imo ja sam dao,
Nevjerno hladna ljubavi moje, -
Sve što sam svojim blagom zvao:
Mladost i oganj duše svoje.

Pa zašto meni stupaš snova,
Šta tražiš ovdje u mrtvaca?
Hladna je, hladna ruka ova
Što nekad na te ruže baca.

Pusti me! Pusti i ne mori!
Nek sam ovako trajem dane,
Sve dok mi srce ne izgori,
Sve dok mi duša ne izda'ne.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Aleksa Santic Empty
PočaljiNaslov: Re: Aleksa Santic   Aleksa Santic Icon_minitime24/10/2009, 9:01 pm

Emina

Sinoć, kad se vratih iz topla hamama,
Prođoh pokraj bašte staroga imama;
Kad tamo, u bašti, u hladu jasmina,
S' ibrikom u ruci stajaše Emina.

Ja kakva je, pusta! Tako mi imana,
Stid je ne bi bilo da je kod sultana!
Pa još kada šeće i plećima kreće...
- Ni hodžin mi zapis više pomoć neće!

Ja joj nazvah selam. al' moga mi dina
Ne šće ni da čuje lijepa Emina,
No u srebren ibrik zahitila vode
Pa po bašti džule zalivati ode;

S grana vjetar duhnu pa niz pleći puste
Rasplete joj one pletenice guste,
Zamirisa kosa ko zumbuli plavi,
A meni se krenu bururet u glavi!

Malo ne posrnuh, mojega mi dina,
No meni ne dođe lijepa Emina.
Samo me je jednom pogledala mrko,
Niti haje, alčak, što za njom crko'!...

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Aleksa Santic Empty
PočaljiNaslov: Re: Aleksa Santic   Aleksa Santic Icon_minitime6/11/2009, 8:47 pm

Vodenica

Staro mjesto moje! Pod sjenkama grana
Radobolja mrmlja, vere se i prska;
Mrke hridi streme visoko sa strana
Pune gustih zova, smokava i trska.

Sve je isto, staro...Samo, kao prije,
Ne čuje se hitri točak da udara;
K'o bol jedan što se u dnu duše krije,
Ostavljena ćuti vodenica stara...

Kroz vidnjaču malu, gdje u suhoj travi
Samo studen gušter polagano šušne,
Ne javlja se mlinar sa šalom na glavi
Niti vidim one oči prostodušne.

Mnogo li sam puta ja ovdje, u hladu,
U večeri ljetne na odmoru bio!
I, dižući oči na mlinarku mladu,
Iz vedrice, žedan, hladne vode pio!

Bog zna gdje je sada?!.. Radobolja mrmlja
Puna grmjelica, srebra, adiđara...
I dok zlatno veče pada povrh grmlja
Nakrivljena ćuti vodenica stara...

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Aleksa Santic Empty
PočaljiNaslov: Re: Aleksa Santic   Aleksa Santic Icon_minitime13/11/2009, 10:39 pm

Molitva male Zorice



Kud god okom glednem
Tebe vidim, Bože!
Pa u srcu s' mome
Tebi hvale množe.

Zemlju, more, zvijezde
Ti nama podari,
I potrebne sv'jetu
Svakojake stvari.

Ti nam dade zoru,
Tici milnog glasa,
Pa i mene stvori
Da tog gledam krasa.

Primi moju hvalu,
Kao male tice,
Primi hvalu, Bože,
Tvoje Srpkinjice!

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Aleksa Santic Empty
PočaljiNaslov: Re: Aleksa Santic   Aleksa Santic Icon_minitime15/11/2009, 8:46 pm

Seoba

Pusto li ceš biti, Nevesinje ravno,
Rasadnice srpstva, kolijevko lava!
Pusto, jer se, eto, seli pleme slavno,
A naša budućnost, gde je ona? - Spava.

Vjerovasmo u nju ko u sveti čivot
Vasijija svetog što klonule snaži!
Vjerovali smo u nju ko u vječni život.
Vjerujuci u vas, o orlovi naši!

A sada vjera naša umire i gasne,
Mutno oko gleda u nebo bez zraka...
Pred ikonom plaču javor-gusle jasne
Jer ostade zemlja bez svojih junaka..

Braco, zar vas duša ni malo ne boli?
Zar vam nije žao ovih polja ravnih,
Gdje se jedno more naše krvi proli
I gdje leže kosti otaca nam slavnih?

Zar vam nije žao, na ognjištu onom
Gdje vas oganj grijo sto ce tudjin biti?
Što ce naše gore pogrebnijem zvonom
Odjeknuti tužno, a mi suze liti?

Il ne znate da je izdajstvo junaku
Ostaviti zemlju gdje ga majka rodi?
Ostaviti brata, bez snage u mraku,
S nevoljama dugim da sam borbu vodi?

O, ne dajte, Srbi, da Vukova ljaga
Okalja vam obraz cist ko sunce s neba!
Ne idite braco, od rodnoga praga,
jer mučenoj zemlji mučenika treba...

Treba muške snage i viteških ruka;
Treba Obilića i slobodnih lava.
Treba više smrti i vašijeh muka,
Jer, tamo daleko, naša zora spava...

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Aleksa Santic Empty
PočaljiNaslov: Re: Aleksa Santic   Aleksa Santic Icon_minitime5/12/2009, 4:45 pm

O klasje moje

O klasje moje ispod golih brda,
Moj crni hljebe, krvlju poštrapani,
Ko mi te štedi, ko li mi te brani
Od gladnih tica, moja muko tvrda?

Skoro će žetva... Jedro zrnje zrije...
U suncu trepti moje rodno selo.
No mutni oblak pritiska mi čelo,
I u dno duše grom pada i bije.

Sjutra, kad oštri zablistaju srpi
I snop do snopa kao zlato pane,
Snova će teći krv iz moje rane -
I snova pati, seljače, i trpi...

Svu muku tvoju, napor crnog roba,
Poješće silni pri gozbi i piru...
A tebi samo, kô psu u sindžiru...
Baciće mrve... O, sram i grdoba!...

I niko neće čuti jad ni vapaj -
Niti će ganuti bol pjanu gospodu...
Seljače, goljo, ti si prah na podu,
Tegli i vuci, i u jarmu skapaj!

O klasje moje ispod golih brda,
Moj crni hljebe, krvlju poštrapani,
Ko mi te štedi, ko li mi te brani
Od gladnih tica, moja muko tvrda?!

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Aleksa Santic Empty
PočaljiNaslov: Re: Aleksa Santic   Aleksa Santic Icon_minitime10/12/2009, 7:39 pm

NOSTALGIJA


Ja vidim, kad tajno tvoja suza pada,
Na hladnoj terasi pri sjaju mjeseca,
I tvoj glas ja čujem kako bono jeca
Na odar od svile kada kloneš mlada.

K'o robinja crna, nijema i vjerna,
Tebe moja duša prati svako doba;
Zar ne čuješ nigda uzdah k'o sa groba -
Ne osjećaš miris pelena čemerna?

U baštama tvojim ono rosa nije,
To su suze duše, što ih dugo lije
Pri sjaju zvijezda u gluhom pokoju.

U kandilu tvome to žižak ne gori,
To ti duša moja svoj blagoslov zbori
I prosipa na te tužnu svjetlost svoju.



1905

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Aleksa Santic Empty
PočaljiNaslov: Re: Aleksa Santic   Aleksa Santic Icon_minitime10/1/2010, 9:48 pm

Ozivi Mene, Noci


Pozdravljam tebe i tvoju samocu,
Tvoj shum i zlatni povratak zvijezda!
Ko tice kad ih gone iz gnijezda,
Ja bjezzim tebi, jer pokoja hocu.

Jedva sam cheko na ove trenutke
S nemirom srca i sa bolom grudi;
Ja sam sit vreve i dosadnih ljudi
I prazna doba shto nam radja lutke.

Ozzivi mene, noci bogom dana!
Stupi, i tiho preko mojih rana
Polozzi tvoje meko, toplo krilo!

Uzmi me, digni, i sa mnom odbrodi
Negdje daleko, neznanoj slobodi,
Gdje nigda nije ovih ljudi bilo!

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Aleksa Santic Empty
PočaljiNaslov: Re: Aleksa Santic   Aleksa Santic Icon_minitime29/3/2010, 8:27 pm

OTVORILA SI DVERI


Otvorila si dveri srca i duše sjajne
I primila me u raj čiste ljubavi tvoje,
Sa mrtvih pustolina bola i tuge tajne
Povratila me k nebu, gdje rajska milja stoje.

Ne lijem suze više, niti me misô bludi
Po nebu prošlosti davne, gdje pale nade stoje.
Snova se život rađa, snova mi nebo rudi
I blista svetim žarom čarobne slike tvoje.

Kô svježi poljski vjetrić, kô bujna gorska vrela,
Sad mi se život kreće kroz bokor mirisnih ruža;
Sve što sam željno čekô, sve što mi duša htjela -
U tebi, lijepi cvijete, blaga mi sudba pruža.

Pa neka letne pjesma krilu vječnosti tajne,
U slavu onog žara u kom nam srca stoje,
Nek čuje sreću moju nebo i zvijezde sjajne,
Sreću što sad me zgrijeva vjerom ljubavi tvoje.


____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Aleksa Santic Empty
PočaljiNaslov: Re: Aleksa Santic   Aleksa Santic Icon_minitime25/4/2010, 3:22 pm

JA TE LJUBIM...


Ja te ljubim, sunce sveto!
Kruno neba vječne moći, -
Ti nam zrakom goniš tamu
I mrkle nam gluhe noći.

Ja te ljubim, zoro bajna,
Navjesnice b'jelog danka!
Ti me uv'jek tvojim čarom
Sred slađanog bacaš sanka.

Ja te ljubim, orle suri,
Ti se viješ u visini!
Prezirući slabe crve,
Što gamižu u praūini.

Ja te ljubim, čarna goro, -
Željo moja prevelika,
Ti si uv'jek zaštitnica
Bila srpskih mučenika.

Ja te ljubim, milo slavlje,
U mirisnom tvome lugu,
Ti sa slatkom pjesmom tvojom
Blažiš mnogom srca tugu.

Ja te ljubim, šarno cv'jeće,
Prepuno si milja, baja,
Ja te ljubim! Ko t' ne ljubi,
Nema srca, osjećaja.

Ja te ljubim, oštra sabljo,
Tebe moja pjesma hvali,
S tobom su nam pradjedovi
Sveto ime održali.

Al' od svega ponajviše
Tebe ljubim, rode mili!
Za te živim! Tebi dajem
Pjesme mojih nada čili'.







google_protectAndRun("ads_core.google_render_ad", google_handleError, google_render_ad);

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Aleksa Santic Empty
PočaljiNaslov: Re: Aleksa Santic   Aleksa Santic Icon_minitime11/5/2010, 1:51 am

Ljubav

O, da mi je nešto pa da budem reka,
Pa da tečem ispred tvoje kuće male;
Pevajući tebi da razbijem vale
O pragove gde ti staje noga meka.

Pa kad niz pragove siđeš sa ibrikom
Da zahvatiš vode, da ti zgrabim ruke,
Prigrlim te sebi u svoje klobuke,
I da tebe, draga, više ne dam nikom.

Na dušeku trava i mojih smaragda,
kao nimfa moja, da počivaš svagda,
I da niko ne zna tvoje mesto gde je.

Samo moje oči da gledaju u te,
Samo moje sve dubine i sve kute
Da lepota tvoja osiplje i greje.

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
Nurdan

Nurdan

Ženski
Broj poruka : 143
Godina : 29
Location : Guca/Kraljewo
Datum upisa : 07.05.2010

Aleksa Santic Empty
PočaljiNaslov: Re: Aleksa Santic   Aleksa Santic Icon_minitime11/5/2010, 10:02 am

VEČE NA ŠKOLJU

Pučina plava
Spava,
Prohladni pada mrak.
Vrh hridi crne
Trne
Zadnji rumeni zrak.

I jeca zvono
Bono,
Po kršu dršće zvuk;
S uzdahom tuge
Duge
Ubogi moli puk.

Kleče mršave
Glave
Pred likom boga svog-
Ištu. Al' tamo,
Samo
Ćuti raspeti bog.

I san sve bliže
Stiže,
Prohladni pada mrak,
Vrh hridi crne
Trne
Zadnji rumeni zrak.
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Aleksa Santic Empty
PočaljiNaslov: Re: Aleksa Santic   Aleksa Santic Icon_minitime22/5/2010, 8:43 pm

NOĆ U BOKI


Herceg-Novi ćuti... Tek s Tvrtkova grada
Iz bršljana svelog, pun bola i jada,
Sveti glasak zvoni...
Da l' to dobri anđo nad mogilom nada
Blage suze roni?
Il' ranjeno tiče u tu nojcu crnu
Sa počinka svoga sa cijukom prhnu?

Ne, ja znadem glasak što se bolom kreće:
To lovćenska vila na ruine sleće
Pa ih suzom kvasi.
Za zlatnijem dobom, što se vratit neće,
Zlatne trga vlasi
I cjeliva bršljan - cigli vijenac sveo,
Na razvali kralja što se tužan spleo.


1901.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Aleksa Santic Empty
PočaljiNaslov: Re: Aleksa Santic   Aleksa Santic Icon_minitime10/6/2010, 7:37 pm

LAKU NOĆ!



Tiho mila nojca pada.
Naokolo svečan mir.
Sa listića cvijeća mlada
Razlijeva se miomir.
Grudi diže rajska moć -
Laku noć!

Kroz dolinu milocvjetnu
Vesô stiže potok drag;
Otpozdravlja nojcu sretnu
I lahora šumor blag.
Dušu njiha milja moć -
Laku noć!

Kao milo oko tvoje,
Sitnih zvijezda gori plam.
U gradini tiho poje
Pod ružicom slavuj sam;
On ljubavi pjeva moć -
Laku noć!

Već se iza gora javlja
Na obzorju mjesev plav.
Tihi sanak mrežu stavlja,
Zemlju poji zaborav.
Tog je pića slatka moć -
Laku noć!

Spavaj i ti, čedo milo,
Ružičasti snivaj san.
Dok ti sanak stere krilo,
Ja ću čekat svijetli dan,
Pjesmom slavit tvoju moć -
Laku noć!

Aleksa Šantić

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Aleksa Santic Empty
PočaljiNaslov: Re: Aleksa Santic   Aleksa Santic Icon_minitime27/6/2010, 8:46 pm

Uspavaću cvijetak
uspomena mojih


Uspavaću
cv'jetak uspomena moji' -
I sve zlatne čase kad sam sretan bio,
Pa
nek' mirno cv'jetak u mom srcu stoji
Na tom istom mjestu gdje sam
tebe skrio.

Uvojcima zlatnim tvoje meke kose
Prekritiću
cv'jetak, pa nek' tako sniva,
A moja će duša mjesto tihe rose,
Na
zaspalo blago da suzice liva.

I tako, kad jednom skrstim lomne
ruke,
U grob ću pon'jeti to blago sred grudi,
Pa kad noću čuješ
one sjetne zvuke,
Znaj, zaspali cv'jetak u grobu se budi...


1898.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Aleksa Santic Empty
PočaljiNaslov: Re: Aleksa Santic   Aleksa Santic Icon_minitime17/7/2010, 10:17 pm

AKO HOĆEŠ...


Ako hoćeš da o zori
Pjevam tebi pjesme moje,
Oj, ne bježi sa prozora,
Da ja gledam lice tvoje!

Ako hoćeš da ti pjevam
O sunčanom toplom sjaju,
Oj, pogledni okom na me,
Divotanče, mili raju!

Ako hoćeš da ti pjevam
Onu tihu nojcu milu,
Razvij tvoju gustu kosu -
Mirisavu meku svilu!

Ako hoćeš da ti pjevam
Miris divnog pramaljeća,
Oj, razgrni njedra bijela -
Da udišem miris cvijeća!

Il' ako ćeš pjesmu moju
O izvoru slasti bujne,
Hodi, hodi na grudi mi,
Da ti ljubim usne rujne!...


A. Santic 1889

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Aleksa Santic Empty
PočaljiNaslov: Re: Aleksa Santic   Aleksa Santic Icon_minitime17/7/2010, 10:22 pm

JOŠ LJUBITI MOGU...


Usahnuo izvor ushita i sreće,
Ne nosi me struja mladalačkih snova,
Sa grane života rasulo se cv'jeće
U beskrajnu pustoš pokojnih sv'jetova...

Nit' osmejak slatki milozračne zore
Ne vraća mi pokoj umrlijeh dana,
Nit' pjesmice mile, što se jutrom hore,
Ne vidaju grudi pod teretom rana.

Izlio sam suze i bez suza sada
Na pepelu nade i pokoja plačem,
I vjera mi gine, umire i pada,
K'o nevina žrtva oborena mačem...

Ja sam hudi mornar, kom' je sudba dala
S okeanom hladnim da se vječno bori,
Koji neće stići zoru ideala,
Niti slatku čežnju, što mu srce gori.

Niti više nemam ni snova, ni sreće,
Samo jedno blago propalo mi nije:
Još ljubiti mogu, još se izvor kreće,
Koji tvoja slika besmrtnošću grije!

A. Santic
1895.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Aleksa Santic Empty
PočaljiNaslov: Re: Aleksa Santic   Aleksa Santic Icon_minitime17/7/2010, 10:28 pm

VJERUJ...


Vjeruj u srce moje, sveta je iskra ona,
Što ga u plamen diže,
Kao molitva blaga zvukom jutarnjeg zvona,
Te s tobom nebu stiže.

Vjeruj u pogled ovaj, kome su mile i svete
Tvog' lica slatke draži,
I duši mojoj, što te, čisti, nebeski cv'jete,
Sa milovanjem traži.

Vjeruj u stisak ruke, s njime se želje daju,
Koje ti srce sprema,
Vjeruj, kao što i ja vjerujem, da u raju
Takog anđela nema!


1895.A. Santic

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Aleksa Santic Empty
PočaljiNaslov: Re: Aleksa Santic   Aleksa Santic Icon_minitime20/7/2010, 6:53 pm

POD MUŠEBACIMA


Dođi u moj čardak!... Samu mi je zima...
Svi dušeci moji za te su prostrti...
Hoću poljubaca u kojima ima
I vatre, i sunca, života i smrti!...

Tvoji zagrljaji neka budu zmije,
Neka stežu divlje uz vihore žara!
U njima da umrem, Šerifa, što prije,
Mirišući bašte, tvojijeh njedara...

Žedan sam ljepote, i ženskoga stasa,
Grčeva i slasti, smijeha i vriska,
Pomame i ognja, i milošte tajne...

Hodi! Neka ti se sva duša zatrese,
I po mojoj sobi, kô procvale rese,
Svog proljeća prospe pahuljice sjajne...


Godina nepoznata

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Aleksa Santic Empty
PočaljiNaslov: Re: Aleksa Santic   Aleksa Santic Icon_minitime20/7/2010, 6:54 pm

NA DNU VALA


Ćuk samotni ćuče sa stene u grmu;
Zaton spava sa dve-tri lađe i jedra.
Obuklo se more u sedef i srmu,
Pa se do dna vide sva kraljevska njedra.

Gle bleska! Gle sjaja! U grivama trave
Trepte žarke boje sa peraja riba;
Sama, zabačenih ruka više glave,
Sa makom u kosi, leži pa se giba

Morska vila. Veo do bedara smakla,
Kao potonula statua sva bela;
Na njene đerdane, kroz vodena stakla
Pala pa se lomi mesečeva strela.

Isto k'o da neke kujundžije vrsne
U dubini kuju krune kakvih nema,
Pa na svaki udar sa nakovnja prsne
Po jedan šedrvan sjajnih dijadema.

Raj!... I dokle svitci po grmlju merdžanâ
Lete sa kreljušti riba: tiho, svrh ti'
Zapaljenih špilja k'o perje fazanâ,
Jedna plava zvezda na algama drhti.


Godina nepoznata

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Aleksa Santic Empty
PočaljiNaslov: Re: Aleksa Santic   Aleksa Santic Icon_minitime20/7/2010, 6:54 pm

KRAJ


I svršeno je bilo... U velu i beloj svili,
Silazila si mirno niz stepenice hrama,
Pod krunom mirta... Svi su pogledi na tebi bili.

Pred crkvom žagor i teska. A kao stena sama,
Uz onaj stari jablan ja sam prislonjen bio,
I ćut'o... Na moje čelo studena padaše tama.

Uz melodiju čežnje praznički dan je lio,
Toplo i blago sunce. Pod grozdovima behara,
Mirisale su bašte. Jedan je leptir mio

Svrh tebe kružio lako, pun svetlih duginih šara.
I kada svati počeše bacati limune žute,
I skladno svirači vešti, uz ćemaneta stara,

Počeše toplu pesmu -: još jednom pogledah u te
Sjajnu, kao jabuka sunca u vencu grana...
I moja duša zadrhta; i s bolom smrtne minute

Zlatno se kube sruši svrh njenih šedrvana...


Godina nepoznata

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Aleksa Santic Empty
PočaljiNaslov: Re: Aleksa Santic   Aleksa Santic Icon_minitime20/7/2010, 8:57 pm

IZ BOLNIČKE ĆELIJE


Kako si lepa,
Sestro Pavina!

Ponoć je, je li?
Svrh vrata bije
Časovnik stari.
Napolju vije
Vetar, i sipa
U okna naša
Pahulje bele.
Zaklopi zbornik
Pa sedi bliže
Uz odar moj.
Pogledaj kako
Vatra se žari,
I hukti, i bukti
U peći toj.

Gle kako njena
Koralna pruga
Veselo igra
Po zidu gore!
Veruj mi, tako
I moje srce
Hukti i bukti,
Igra i besni,
Mahnito, ludo -
Ne zna šta radi,
Sasvim se smelo;
I evo, evo, izgore celo,
Izgore celo!

A znaš li zašto
Ono poluđe?
U moje srce
Ti noćas uđe,
Pa s njega ode
Svih bola tama,
I ti ga vatrom
Zapali sama -
Jer iskre same
Iz tebe biju,
Lepše od sviju
Anđela raja,
Što nežno šušte,
Kô behar beli,
U toploj reči
Molitve tvoje.

Pogledaj: širom
Ćelije naše
Te svetle iskre
Lepote tvoje
Kako se viju,
Kako se roje
I rasipaju
Po svakoj strani,
Kô zapaljeni
Sami đerdani!
I svuda, eno,
Gde koja pane,
Po jedno zlatno
Kandilo plane...

Položi zbornik
Na stočić tamo,
I mani sada
Anđele cele,
Pa sedni ovde
Uz odar moj,
Do zore bele
Da gledam samo:
Kako si lepa,
Sestro Pavina!


1924.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Aleksa Santic Empty
PočaljiNaslov: Re: Aleksa Santic   Aleksa Santic Icon_minitime21/7/2010, 10:55 pm

MOJI PUTEVI


Nikada se nisam puzajući peo
Uz pragove gorde, štono vode skutu
Visokih i moćnih; niti sam na putu
Svome igda čelom prah po tlima meo.

Moja duša nije u taštini grezla,
Nit' je bilo grubog crva da je načne.
Ja sam išô visu gdeno beskonačne
Podižu lepote svoja carska žezla.

Svojim čelom samo pred njihove skute
Padô sam, i cvećem osipô im pute,
I klečô gde njihov svetli oltar stoji.

One su mi dale svoga srca deo,
I zagrljaj njihov i poljubac vreo
Veliki i sjajni ordeni su moji.


1924.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Aleksa Santic Empty
PočaljiNaslov: Re: Aleksa Santic   Aleksa Santic Icon_minitime21/7/2010, 10:55 pm

BEGLER-BEG


Rano jutro trepti sa dalekih strana.
Sam Begler-beg sjedi pred kulom u hladu,
Tiho vjetar vije sa razraslih grana
Pa povija starcu dugu, meku bradu.

Pred njim puklo polje. Ispod tanke pare
Zdrela žita šume umivena rosom,
I odmorni težak san sa oka tare
I u vrhu njiva zamahuje kosom.

Kô preplašen jelen u skrovište tavno,
Il' kô vjetar kada diže šušanj slabi,
Na domaku sela, niz prisoje ravno,
Pune, guste grive hitri konjic grabi.

Stari Begler puši. I dok dim se diže,
U novoj mu vatri sjaju oka oba:
Pod zorinim velom, sve bliže i bliže,
Njemu tiho stupa prošlo, davno doba.

I on vidi sebe za mladosti svoje,
Kad mu oko bješe i od munje brže:
Za pojasom ljute kuburlije stoje,
A pod njime snažno laki žerav rže.

Hitre iskre biju iz kaldrme stare,
Na prozore trče sve ruže Mostara;
Od groznice slatke lica im se žare,
Pa junaku mašu kitama behara.

A on, gord i silan kao ruka smrti,
Samo jezdi dalje uz carevu džadu;
Za njim jure brzi ogari i hrti, -
I ravan mu niko ne bješe u gradu.

On je onda vladô sam kako je htio,
I njegovoj volji ko je na put stao?!
Na čalmi mu zlatan polumjesec bio,
A u njemu zelen, krupan alem sjao.

Po poljima ovim širokim i travnim
Čadori su bili silnih turskih četa,
I zeleni barjak sa znamenjem slavnim
Vijao se gordo nizom dugih ljeta.

On sanja i gleda... Pod pokrovom zore
Vrh dalekih brda kao vatra rudi,
I begove oči tihom srećom gore,
I radosni uzdah ote se iz grudi.

Al' đaurska truba, čuj, sa grada pisnu!
Stari Begler prenu, i na kobne zvuke
On zajeca ljuto i od bola vrisnu,
Pa obori glavu među suhe ruke.

Staro drvo šumi. Negdje uvrh grana
Ogladnjeli kobac s plijenom se bori.
Meka, topla svila leti preko strana,
I kroz tanku paru zlatno jutro gori.


1924.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Aleksa Santic Empty
PočaljiNaslov: Re: Aleksa Santic   Aleksa Santic Icon_minitime21/7/2010, 10:55 pm

PROLETNJA BURA


Smrklo se. Kô vojske široke sa strana,
Sa hukom i besom silne bure stižu,
Sukobe se, krše. lome se i dižu,
I urlaju lišće kidajući s grana.

Ja strukom zavijen uvrh sela stojim;
Preda mnom se šiblje ogoljelo svija,
Kao da se snoplje posadilo zmija
Pa sikćući maše repovima svojim.

Evo pljuska. Sevnu. I porfira strele
Pokri i obasja vrh samotne jele,
I grom tuče. Jekom otpozdravljaju ga

Provale i ždrela, borovi i smrči.
Razbarušen neko bos niz polje trči.
I nad gorskim rtom eno izbi duga.


1924.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Aleksa Santic Empty
PočaljiNaslov: Re: Aleksa Santic   Aleksa Santic Icon_minitime24/7/2010, 1:23 am

JEDNA SUZA

Ponoć je. Ležim, a sve mislim na te. –
U tvojoj bašti ja te vidjeh juče,
Gdje bereš krupne raspukle granate.

Mila, ko zlatno nebo poslje tuče,
U tihu hladu stare kruške one,
Sjede ti djeca i zadaću uče.

Nad sedrvanom leptiri se gone
I sjajne kapi, sa bezbroj rubina,
Rasipaju se, dok polako tone

Jesenje sunce... I, ko sa visina
Olovni oblak po duši mi pade,
Najcrnji pokrov bola i gorčina.

I kobna miso moriti me stade:
Što moja nisi, i što smiraj dana
Ne nosi meni zvijezde, no jade?

Što moje bašte ostaše bez grana
I slatka ploda, što rada i zrije
Na vatri sunca?... Gdje su jorgovana

Vijenci plavi?... Gdi je kletva, gdi je?
Vaj, vjetar huji... a ja mislim na te,
I sve te gledam, kroz suzu što lije,
Gdje bereš slatke, raspukle granate.

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Aleksa Santic Empty
PočaljiNaslov: Re: Aleksa Santic   Aleksa Santic Icon_minitime24/7/2010, 4:32 am

Ja i moj prijatelj


Sve me srce mome prijatelju vuče!
On je bačvar. Ovdje stanujemo oba.
Još od rane zore pa do gluho doba
On teše i bije i maljima tuče

Mi smo jedno isto - ljudi sa zanatom,
I s nama se samo čedne misli duže,
Pa velika djela stvaramo alatom.

Među nama sasvim razlika je slaba,
Samo to toliko: dok on svoje stvari
Prodaje za novce i pošteno ćari,
Ja stohove svoje vazda dajem džaba...

Moj susjede mirni, nek blagoslov Duha
Uvijek te prati da si dobre volje.
Samo, ja te molim, odsad lupaj bolje,
Jer ogluhnuh, brate, na obadva uha.

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Aleksa Santic Empty
PočaljiNaslov: Re: Aleksa Santic   Aleksa Santic Icon_minitime2/8/2010, 8:46 pm

RUKE


Sam sedim ovde, na vrhu stene što nebu
Uskočiti bi htela,
I gledam dole uske puteljke i reku,
I naša uboga sela.

I vidim hrpu velikih, jakih ljudi
Na jutru vedrom i jasnom,
Gde zamahuju u tvrdu, zaraslu grudu
Motikama i krasnom.

Još je u zemlji ostalo korova dosta,
I svoje grube vreže
On je raspleo svuda, i mnoga lepa klica
Pod njima klonu i leže.

No one jake, one žuljave ruke
Sve će im razriti žile,
Jer one tvrde, nabrekle ruke nose
U sebi Hrista sile.

One su samo stradalnicima žednim
Pružile kreposti čaše,
I razbijale crna tamnička vrata
I teške verige naše.

One su s neba skidale lučeve svetle
Nedokučenom moći,
I sejale ih s purpurom krvi svoje
Po mraku velike noći.

One na našim guslama posvećenim
Višnje su zapele strune,
I sakovale od čista, žežena zlata
Sva naša žezla i krune.

One su juče na pobednome stegu
Donele orlove bele -
Da nam radosti i da nam slave naše
Slatku naforu dele.

One nas ruke krilate dižu i nose
I svojom snagom brane,
I one crne, blagoslovene ruke
Nas belim hlebom hrane.

Vi zlatne ruke kraljevskog pokoljenja,
Vi ruke časnoga dela,
Sa ove stene ja evo zasipam cvetom
Sve vas i vaša sela.

I skidam kapu i na kolena padam,
I sklapam dva svoja dlana,
I glasno pojem: vi, ruke životodavne,
Osana vama, osana!


1923.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Aleksa Santic Empty
PočaljiNaslov: Re: Aleksa Santic   Aleksa Santic Icon_minitime2/8/2010, 8:49 pm

SENKE


Vi, senke, što sada po putima mojim
Urličete kobno, kô s razboja hrti,
Ma vi bile kandže svih beda i smrti,
Svejedno, ja vama na belezi stojim!

Ne tresu me više oštrohrte osti,
Ni jed zelen s vaših gubica što prska;
S vama ću u koštac, pa me poput trska
U pritegu vašem prsnule mi kosti.

Ne, vaš pomam nema snage da me satre,
Ja sam gore gde se carske rude kriju,
I na svaki udar raspu se i biju
Iz mojijeh stena iskre zlatne vatre.

O grmenje moje zube krši vreme,
I u njemu svaka hajka lava nađe.
Još su moje snage gorda jedra lađe,
Gde prosipa zora svoje dijademe.

Mičite se s puta! Iz kaljuže ove,
Gde se oreola čovečnosti cepa,
Ja na timor idem, kuda srce lepa
Kupe se i hrle na polete nove.

Onamo, na vrhu, kô dan jedan beo,
Ja ću s kopljem stati, ti, maglena hordo,
I kô požar zlatan, radosno i gordo,
Na bregu lepote izgoreti ceo.


1923.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Aleksa Santic Empty
PočaljiNaslov: Re: Aleksa Santic   Aleksa Santic Icon_minitime2/8/2010, 8:51 pm

SELJANKA
Pavlu Popoviću


Sneg pada i veje. U seoskoj luci
Sve je pusto. Samo, kao senka tupa,
Niz prtinu usku, sa štapom u ruci,
Pogrbljena, bleda, jedna žena stupa.

Stupa i jednako ispod borna čela
Pogleduje tamo u kosture iva,
Gde se na domaku reke, u dnu sela,
Seoskoga uče stan samotni skriva.

Nek vetrovi besne, nek mećave huče
I zasiplju smetom puteve ratara,
Ona svake dnevi odlazi kod uče,
Pa uči i sriče slova iz bukvara.

Svi se čudom čude u selu i zbore:
"Sirota, poluđe!" No svetla kô svila,
I čvrsta kô ralo što crnicu ore,
Sve je bliže cilju njena želja bila.

I skoro kad žita zašumeše jara,
Kad pod strehom lasta kliknu pesmu njenu,
Jedno jutro s učom oprosti se stara,
Niz pragove siđe i putanjom krenu.

Postigla je svrhu. U svakome kutu
Njezinoga srca nova snaga dršće,
Niti ona gdegod odahne na putu,
No s drenovim štapom korača sve čvršće.

Već je na kraj staze. Sada brvno vodi
Preko uske reke što krivuda lukom;
Starica ne strepi, ona napred hodi,
I slobodno hvata za doruke rukom.

Ispred vodenice, što naslanja na nju
Svoje račve sive jedan orah sveo,
Boži je i zove mlinar, i na panju
Sa dečakom sedi, sav od mliva beo.

No ona sve dalje korača, i samo
Katkad suhu ruku stavi iznad čela,
Pa pogleda bregu, gde, iz hrašća tamo,
Sa planulim krstom viri toranj sela.

Korača i nosi i radost i jade
U turobnoj tami svojih poznih dneva;
I još dva-tri kroka, pa pod bregom stade,
Gde spomenik s orlom dvoglavijem seva.

Prekrsti se, mermer celiva i oči
Podiže. Tu gore zlatna slova stoje.
I u prvom redu, na mramornoj ploči,
Ugleda imena lepe dece svoje.

Polagano sriče uklesana slova:
"Ratko, Đorđe, Dejan" , pa grca i stane,
Srce stiska, zatim sriče, sriče snova,
A pri svakom slovu nova suza kane.

Pod krov njene duše, kô selica letom,
Vraćaju se svetle uspomene dana
Kad je decu divnu, kao stabla s cvetom,
Gledala kraj ornih plugova i brana.

Pred njom sviću jutra žetvena, i ona
Sve stubove kutnje, mlade kô kap rose,
I dične i svetle kô kraljevi s trona,
Gleda među klasjem sa odsevom kose.

Ona snova vidi sve večeri kasne,
Kad je u kolebi svaki kut grohotô;
Vidi sva tri sina, sve likove krasne,
Ognjište i vatru, verige i kotô.

Sve vidi i čuje. I ponori tuge
Pucaju sve dublje, jer, pusta i sama,
Sad koleba ćuti, i sad, mesto duge,
Kao paučina svrh nje visi tama.

Skupila se čeljad. Svi gledaju u nju,
Sa dubokim bolom skrušeni i sveli;
I svi ovu bledu seljanku u gunju
Suzama bi svojim utešiti hteli.

No starica samo trese se i grca
I upire pogled u spomenik beo,
Svrh kog ustremljeni orô svetlomrca,
Kao da bi majku ogrejati hteo.

I dani sve teku, a mramornoj ploči
Svako jutro, rano, u pojanje petla,
Tiho mati dođe, pa podiže oči,
Moli se i dugo sriče slova svetla.

I dok ona tako, skrušena i sama,
Pred mramorom stoji, tu, u vrhu sela,
I dok rana zvona zvone s tornja hrama,
Obruč zlatan dršće oko njenog čela.


1923.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Aleksa Santic Empty
PočaljiNaslov: Re: Aleksa Santic   Aleksa Santic Icon_minitime2/8/2010, 10:40 pm

MATI


U granju školskih lipa veseli žagore vrapci;
Vrh se zvonika žari.
Večernje zvono zove, i već se u crkvu kupe
Bedni, bolni i stari.

U crnom odelu jedna starica, umornih crta,
Stupa u tamni kut hrama
I usrdno se moli. Spram nje likovi sjajni
Iz zlatnog gledaju rama.

Posle večernje mene, malog pevača, svog znanca,
Za ruku hvata kô mati;
"Pođider sa mnom dete, pa ću ti oraha krupnih
I slatkih kolača dati".

Ivica meseca viri. Još samo malo pa veče
Skinuće nakite cele.
Mi se uz stepenice penjemo i ulazimo
U vrata kuće bele.

U sobi sumrak. Na oknu drhtava rumen gasne -
Za goru sunce je selo.
Na zastrtom zidu udara sahat stari,
I smilje miriše svelo.

Ja sam, dole, u uglu. Sedim i zadovoljno
Orahe tučem i brojim;
Spram mene macan čuči, prede i u me gleda
Planulim očima svojim.

Starica otvara ormar, i dokle krila ormara
Škripuću i kô da cvile,
Ispod staroga rublja vadi i na sto slaže
Komad po komad svile.

I snova bogu se moli, i smežurane usne
Šapuću krotko i ti'o:
"O, bog ti, Nikola, dao zdravlja i duga veka!
Gde bio, svud sretan bio!"

On, iza dalekog mora, poslô je svilu tkanu
Starici za odela;
I kako gospa rukom dotakne darove sina,
U setu utone cela.

Ja vidim: ona plače. I dok sjaj kandila titra
Po njenom suhom profilu,
Na sto padaju suze i svetlim kapima kvase
Tešku i skupu svilu.

I sumrak sve više biva. Miriše smilje svelo;
Ikonostas se zari.
Između prozora, gore, na zastrtom zidu,
Udara sahat stari.

I tako protiču dnevi, i tako lagano trunu
Još neskrojena odela,
Mada ih starica često drhtavom rukom gladi
Između rublja bela.


1922.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Aleksa Santic Empty
PočaljiNaslov: Re: Aleksa Santic   Aleksa Santic Icon_minitime3/8/2010, 5:28 pm

PESMA DUŠE


Planina je duša moja što oblake sebi vuče,
A grad bije
Iz njih svije',
Seva i grom vrhe tuče.

Katkada je sva u snegu, niti ima koga cveta,
Samo stremi,
Samo nemi
Svrh ponora ovog sveta.

Ako koji žedni putnik njoj se svrati u te dane,
Sva će vrela
Naći svela
I kô kostur svrh njih grane.

Ali negda vrsi njeni probiju se ispod tama,
Pa svi gore
Kô luč zore
Svrh krstova i svrh hramâ.

Na timoru njezinome praznici se svetli jave,
Zmaj ognjeni
Špilja njeni'
U visine seva plave.

Ona tada stabla tresne i prosiplje hrpe cveta,
Sa svih strana
Svojih grana,
U ponore ovog sveta;

Peva, vrhom dotiče se božjeg skuta i rukava,
I sva čista
Tako blista
Pod šatorom neba plava.


1922.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Aleksa Santic Empty
PočaljiNaslov: Re: Aleksa Santic   Aleksa Santic Icon_minitime4/8/2010, 12:37 am

U JUTARNJA ZVONA


Ti opet kucaš u prozor moj,
Pa šta mi nosiš, dane?
Pregršti sunca, harfe, i poj.
I s belim cvetom grane?

No ja radosni ne čujem zvuk
Što topi pokrove snega -
Skrhanu harfu i grobni muk
S tvoga mi donosiš brega.

Po stubovima doksata mog
Ti drače penješ mi grube -
Zar ove vence udeli bog
Onima što ga ljube?

Kao i juče, kô svaki put,
Kad zvono jutarnje bije,
Ti pružaš meni krčag, a ljut
U njemu sičan vrije.

Jutros je tako zelen i kap
Svaka mi dušu zgrči,
Kao da nosi prosjački štap
I lebac jede sve grči.

Sa tvoga daha seče me led
I padam, kô s lišćem žutim
Na bregu svelih stabala red
Pod sekirama krutim.

I nigde zgreva... Svrh odra mog
Samo kandilo rudi -
Ne gasi! Nek se u blesku bog
Još smeje svrh rana ljudi.


1922.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Aleksa Santic Empty
PočaljiNaslov: Re: Aleksa Santic   Aleksa Santic Icon_minitime4/8/2010, 12:37 am

KOBNA VEČE


Ja htedoh da budeš ti čuvarka tajne
Lepote i blaga u dnu duše moje -
I pružih ti ključe gradina gde stoje
Moje nimfe bele i arkade sjajne.

Ja sam hteo tako da utone u te
Moje biće celo, i da tvoje ime,
Kô zlato rušpija, urežem u rime,
I sva stabla svoja, i sve svoje pute.

No večeri jedne ja videh gde lepe
Sve gradine moje, kô pećine slepe,
Puste zjaju... Gde su zlatne alke s vrata?...

Gde su nimfe bele? Gde su harfe? Gde je
Plod rumeni?... Ništa. Samo što sneg veje
Na krvave brazde tvojijeh nokata...

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Aleksa Santic Empty
PočaljiNaslov: Re: Aleksa Santic   Aleksa Santic Icon_minitime4/8/2010, 12:38 am

MORE
Gospođi Ivanki A. Despić


Ovde, ispod greda, što vekovno čelo
Podižu i motre more i brodare,
S maslinovim drvljem pribilo se selo.
Ćuti. Vetar ljulja po žalu ševare.

Izronio mesec iza krša gore.
Užba. S dva-tri žuta jedra zaton spava.
U pozlatu meku obuklo se more,
Pa se do dna vidi sva širina plava.

More, ja ću sada preneti na platno
Jednu sliku s tvoga dna, s kolevke tvoje -
Pričali su meni da u tebi zlatno
Neko mesto ima a gde nimfe stoje.

Starče, vozi! Neka niz to more sjajno
Tvoja vesla grabe kô dva tvoja krila.
Tako! Ja ću dole gledati da tajno
Mesto nađem gde bi koja nimfa bila.

Stani! Evo jedne! Na grivama trave,
Gde s kreljušti riba rudo zlato seva,
Sama, zabačenih ruku više glave,
S lotosom u kosi, gledaj kako sneva!

Ne mičite se. Veo do bedara smakla.
Kao potonula statua, sva bela.
U njene đerdane, kroz vodena stakla,
Probila se lako mesečeva strela.

Ne vidiš li, starče, burme i opale
Po odru gde ona nauznačke spava,
I kako je svrh nje pala u korale
Pa dršće i gori jedna zvezda plava?

O, bleska! O, duga! Rekao bih: same
Ono trepte krune, žezla, adiđari,
Na timoru njezinome praznici se svetli jave,
Zmaj ognjeni
Špilja njeni'
U visine seva plave.

Ona tada stabla tresne i prosiplje hrpe cveta,
Sa svih strana
Svojih grana.


1922.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost



Aleksa Santic Empty
PočaljiNaslov: Re: Aleksa Santic   Aleksa Santic Icon_minitime19/8/2010, 10:41 pm

I OPET MI DUŠA SVE O TEBI SANJA

I opet mi duša sve o tebi sanja,
I kida se srce i za tobom gine,
A nevjera tvoja daleko se sklanja,
Kao tavni oblak kad sa neba mine.

I opet si meni čista, sjajna, vedra,
Iz prizraka tvoga blaženstva me griju,
Pa bih opet tebi panuo na njedra
I gledô ti oči što se slatko smiju.

Tako vita jela koju munja zgodi
Još u nebo gleda i života čeka,
I ne misli: nebo da oblake vodi
Iz kojih će nova zagrmiti jeka...
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Aleksa Santic Empty
PočaljiNaslov: Re: Aleksa Santic   Aleksa Santic Icon_minitime11/9/2010, 10:33 pm

ХРИСТОВ ПУТ

Ovdje nema hrama; ovdje nigda nije
Zazvonilo zvono prazničkijeh dana;
Al meni se čini preko ovih strana
Da sam Gospod stupa i blagoslov lije.


Poljima se ovim sveto sjeme sije -
Svi su ljudi braća, plod sa jednih grana;
Tu krv pala nije sa bratskih mejdana,
Ja čujem gdje svuda jedno srce bije.


Ovdje nema hrama. Al sveta i čedna,
Tu u svakom srcu stoji crkva jedna,
Gdje se služi služba pravedna i čista...


O vi što se lažno molite u hramu,
Ne idite amo! Ostajte u sramu!
Jer tu gdje vas bude neće biti Hrista!

Aleksa Šantić

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Aleksa Santic Empty
PočaljiNaslov: Re: Aleksa Santic   Aleksa Santic Icon_minitime22/10/2010, 10:17 pm

ŠERIFA

Istom sunce sjeknu. K’o plava kadifa
Prostrlo se nebo, a vita i laka,
Niz očevu baštu, po ćilimu maka,
Pjevajući hodi jedina Šerifa.

Na nju zrelo voće smije se sa grana;
Leptiri je prate, prvi zraci miju;
Po petama golim nanule joj biju,
A pod grlom trepte odblesci đerdana...

Gle, zembilju punu krupnih zerdelija
Na ramenu nosi, a sve joj se vija
S glave jašmak crven, k’o sabah na visu.

Aman, što je kršna, i sjajna, i vedra!
Što li joj se tresu ona pusta njedra,
Nabrekla k’o šipci što još prsli nisu!..
.
1918.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Aleksa Santic Empty
PočaljiNaslov: Re: Aleksa Santic   Aleksa Santic Icon_minitime7/11/2010, 5:43 pm

Krv junačka, duša devojačka“, diskretan i povučen, narodni čovek zato jer božji čovek, Aleksa Šantić više je voleo, što se tiče njega lično, sreću u malom krugu nego slavu u velikom. Dočekao je obrnuto. Čovek familijarno nežan do krajnosti, kopao je grob za grobom i poživeo samohran, bez ličnog gnezda; a susreo slavu retku među pesnicima.
Šantiću je bilo suđeno da sahranjuje i sestre, i roditelje, i braću. Valjalo je da spusti u zemlju i druga i zeta Svetozara Ćorovića. Sreća njegova što je ugrabio da sam umre prije Svetozarove kćerkice, na koju je zatim bio usredsredio svu svoju milost.

Selo je bilo Šantiću okrepa telesna i duševna, on mu peva stalno. Eno seoske idile: povratak s rada, eno uskoka-borca što je ostao beskućnik, eno orača i sejača, eno žetve u znoju i pripeci, eno vodenice, i stare čeljadi pred kolibama, eno i strastvena grljenja kraj skrovite reke. Siluete patnika rabotnika rastu pred vašim okom, dogledate na horizontu ogromnu siluetu čoveka što zamahuje krasnom i krči nerodnu zemlju. On mrzi gospodare što mu hleb otimlju, ali ne ropće na Boga. Šantić se pred tim čovekom sve dublje klanja. Devetsto druge on mu ljubi čelo; devetsto osme ljubi mu ruke, vičući: tebe slavim, tebe blagodarim; devetsto dvadeset četvrte, on sklapa dlanove pred tim crnim rukama hraniteljkama kao pred pravom svetinjom i šapće: osana!- To je jedna od poslednjih Šantićevih pesama.
Od jadranskih ribara tražio je da ga prime u društvo; što se tiče ovih seljaka, on zna da je njihov i ponosan je tim sojem.

Moji su očevi iz onijeh strana
gdje motika zvoni i gdje krasna bije;
--moji su očevi iz koliba grubi’
gdje se gusle čuju, pripovijesti, bajke;
--gdje gnijezdo svoje krstaš or’o vije
i sa vihorima bije se i tuče.

Divio se Šantić selu, ali je zaljubljen bio u Mostar. I više no to, omađijan, očaran; toliko da ga je mogao da ostavlja samo na kraćim izletima do mora, do Nevesinja, do Boračkog jezera. Poznato je kako nije mogao da se skrasi na Ženevskom jezeru, kod Dučića, gde su ga drugovi poslali 1902. gotovo silom. Pa šta veli, zašto nije mogao? Čime pravda svoje bekstvo u Mostar? Ničim, on prosto beži kući kao dete. Eto, veli, ja ne mogu ovde, pa ne mogu. Volim Ronu, volim „Liman“, i šume, i tu švajcarsku zemlju slobode i jednakosti – ali ja hoću onamo gde miriše naša trava s golih brda, onamo gde me vole moji drugovi i braća. Švajcarci su, kaže, stvorili reč Heimsucht, jer se kašto prosto fizički razbole od nostalgije. Tako se Šantić odmah razboleo u njihovoj zemlji od bolesti za svojim zavičajem. I mnogo docnije, pod starost već, on tepa svom rođenom zavičaju da ga neće ni do smrti ostaviti; njegova duša radije će ostati ovde kao ptica, no da leti do nebesa. Nećete verovati, ali pogledajte kako se on, već čovek četrdesetogodišnjak, vajka 1910. da je tobože ostavio i izneverio domaju, „prezreo so i hleb“, „drsko svete raskinuo uze“ i da je našao samo „crnu sreću“ u tuđini; sad se vraća skrušen moleći za tek toliko mesta koliko treba za grob.
Šantić je prepevao svoju varošicu u jedan mali ideal. On nam izaziva sliku jednog starog i ponosnog grada na dubokoj reci, u hladu čempresa i jablanova. Pršte šedrvani po raskršćima i proleću kumre kroz bašte sve u cvetu. Robuje se, ali i strasno voli sloboda. I pod navalom Orijenta čuva se stari slovenki običaj, i pod strogim običajem srca sagorevaju, i u ljubavnoj groznici ne pokazuju se ljubavnici na ulici no stidno promiču baštama. Idealni grad Alekse Šantića lepši je od Pariza svojom istočnjačkom skrovitošću, a od sasvim istočnjačkog Vranja Stankovićevog čistiji je svojom moralnom čistotom. Prema drevnom Dubrovniku negdašnjih gospara, kako ga je opevao Dučić, on se odnosi kao živa lepota prema uspavanoj.Ova slika jedne male prestonice nije dovoljno stilizovana, usredsređena, nego je valja pabirčiti kroz Šantićeve knjige. Ali će ostati jedan pozitivan prilog u našoj umetnosti, i dosta će obrazovanih ljudi zaželeti da vidi Mostar zbog Šantića.

I zbilja, ako je idealista bio Aleksa Šantić, bio je u ono vreme i njegov grad. Ako je ikada grad imao dušu, imao je on. Iamo je tri vere i tri politike, ali jednu fizionomiju, osećalo se kud ide i šta hoće. Naprasiti i tvrdoglavi, kao onaj njihov ludi sever, Mostarci onda imađahu i neko specifično raspoloženje za smeh. Bilo je to ili podsmevanje svakom i svačem, onako iz obesti, bez zle volje, ili smejurina oko bujnog i burlesknog maštanja minhauzenskog. Vojvođanin Jovan Protić pisao je tamo svoje „humoreske“, kao da zabavlja njima svoje veselo društvo za stolom. Grad i gospodstven, i strog, i raspevan. Devojku je smeo pratiti na čas pevanja samo najbliži rod, a ljubavnici su se viđali javno samo u grupama, na uglovima sokaka, ako ne na kapidžiku. Još devetsto i neke odbila je skupština Gusala predlog da se uvedu „okretne igre“ (to su onda bili, razume se, tek valceri i polke). Doduše, Šantić jednom piše: „Moral je na visu, na najvišem visu. Samo što nevinost fenjerom traže“ – ali ne slušajte ga, on je tada bio lično uvređen. Već nekoliko decenija Mostar je bio duhovna žiža Bosne i Hercegovine, začetnik organizacija i pokreta svake vrste kod sve tri vere.
Ako je Mostar vodio zemlju, Šantić je kod Srba umetnički vodio njega. I pesnik, i kompozitor, i diletant u pozorištu, i predsednik pevačkog društva, i prvi predsednik pododbora Prosvete, i prvi urednik Zore, i jedan od prvih narodnih poslanika. U one dane, pune slutnje uoči ratova, ljudi su izgledali ređi i važniji no pisci; Šantić je bio i jedno i drugo. Između nekoliko zemljaka, javnih radnika silnog i svetlog karaktera, on se isticao time da je uz karakter imao i savršenu lepotu, i to lepotu i duše i tela. To beše za naš račun apsolutni ideal našega čoveka viteza. Ne samo lep jer dobar, nego i dobar jer lep. Baš tako je Šiler zamišljao svoj uzor tzv. „lepe duše“. Lepota i gospodstvenost lika nije ga ostavljala ni pod starost.

Poniraće savremeni i budući pesnici još dublje u našu zemlju, i biće veštiji kao majstori. Ali ćemo i dalje svraćati i krepiti se kod starog pesnika, poslednjeg viteza romantike, kao što se svraća u Dečane i Gračanicu. I doista, doći njemu, to je kao doći na ostrvo dobrote, i to će zadugo biti potreba nežnih i čestitih, naročito u vremenima pogane poplave, surove i živinske sebičnosti. U Aleksi Šantiću je još jednom blesnula epoha narodnog idealizma. I kao što u mnogoj dragoj uspomeni iz prošlosti mi stvarno volimo sami svoju negdašnju mladost, tako i u Šantiću volimo sve ono njegovo vreme koje se opasa čestitošću, jer je imalo da izvrši veliko i čestito delo.

Da nema svojih nedostataka, Šantić ne bi možda bio tako simpatičan. Ima mnogo i mnogo pesnika koje više cenim kao pisce, ali ni jednog s kojim bih kao živim drugom voleo vekovati. O takvim se ljudima bolje peva nego raspravlja.

(Iz eseja Pera Slijepčevića)

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Aleksa Santic Empty
PočaljiNaslov: Re: Aleksa Santic   Aleksa Santic Icon_minitime23/11/2010, 9:58 pm

PRETPRAZNIČKO VEČE



Sjutra je praznik. Svoju svjetlost meku
Kandilo baca i sobu mi zâri.
Sâm sam. Iz kuta bije sahat stari,
I gluhi časi neosjetno teku.

Napolju studen. Peć pucka i grije.
Ja ležim. Ruke pod glavom, pa ćutim,
I slušam kako granjem zamrznutim
U moja okna goli orah bije.

Tako na vrata sumornog mi srca
Sjećanje jedno udara i čeka
Kô drug i sabrat, kao duša neka
Što sa mnom plače i u bolu grca.

Negda u take noći, kada otka
Pomrlom granju zima pokrov ledan,
Ova je soba bila kô vrt jedan,
Gdje je kô potok tekla sreća krotka:

Kao i sada, pred ikonom sjaji
Kandila svjetlost. Iz ikonostasa
Suh bršljan viri. Lako se talasa
Izmirne pramen i blagoslov taji.

Sva okađena miriše nam soba.
Okolo žute lojane svijeće,
Mi, djeca, sjeli, kô kakvo vijeće,
Radosni što je već grudanju doba.

Pod tankim velom plavkastoga dima
U peći vatra plamti punim žarom,
I sjajne pruge po ćilimu starom
Veselo baca i treperi njima.

Uvrh, na meku šiljtu, otac sio,
Pružio čibuk i dim se koluta;
Njegova misô nadaleko luta,
I pogled bludi sanjiv, blag i mio.

Uza nj, tek malko na šiljtetu niže
Kô simbol sreće, naša majka bdije;
Za skori Božić košulje nam šije,
I katkad na nas blage oči diže.

U to bi halka zakucala. - "Petar!"
- Usklikne otac - "On je zacijelo!
On vazda voli govor i sijelo -
Otvorite mu!"... - I mi svi, kô vjetar,

Trči i vratâ prijevor izvuci.
I stari susjed, visok kao brijeg,
Tresući s ruha napanuli snijeg,
Javio bi se s fenjerom u ruci.

Svaki mu od nas u zagrljaj hita,
Majka ga krotko susreta i gleda,
A on se javlja, pa do oca sjeda,
I brišuć čelo za zdravlje ga pita.

Sva novom srećom ograne nam soba!
Na svakom licu sveto, sjajno nešto.
Sučući brke, stari susjed vješto
Počô bi priču iz dalekog doba.

I dokle prozor hladna drma ciča,
Mi svaku riječ gutamo nijemi;
Srca nam dršću u radosnoj tremi
Sve dogod ne bi dovršio čiča.

Zatim bi otac, vedar kô sjaj dana,
Uzeo gusle u žilave ruke,
I glasno počô, uz ganjive zvuke,
Lijepu pjesmu Strahinjića Bana...

Meni je bilo kô da pjesme ove
Svaki stih posta pun behar u rosi,
Pa trepti, sjaje, i meni po kosi
Prosipa meke pahuljice nove...

O mili časi, kako ste daleko!
Vi, draga lica, iščezla ste davno!
Pusta je soba... moje srce tavno...
I bez vas više ja sreće ne steko'...

Kandilo i sad pred ikonom tinja,
I sad je pozno predbožićnje doba;
Al' gluha jama sad je moja soba,
A ja list sveo pod bjelinom inja.

Uzalud čekam... U nijemoj sjeni
Nikoga nema... Sam, kô kamen ćutim.
Samo što orah granjem zamrznutim
U okna bije i javlja se meni...

No dok mi mutni boli srce kose,
Kô studen travku uvrh krša gola -
Iz mojih knjiga, sa prašnjava stola,
Ja čujem šušanj kô viline kose.

Gle! Sad se redom rasklapaju same
Sve knjige stare, snovi čežnje duge -
Miču se, trepte jedna pokraj druge,
I njihov šumor kô da pada na me.

Sanjam li? Il' bi ovo java bila?
Iz rastvorenih listova i strana
Prhnuše lake tice, kô sa grana,
I po sobi mi svud razviše krila.

Sve se svijetle!... Sve u blijesku stoje!...
Jedna okolo kandila se vije,
A neka bolno, Kô da suze lije,
Pred slikom dršće mrtve majke moje.

Neke bijele kao ljiljan prvi,
Samo im zlatno meko perje grudi;
Neke sve plave, tek im grlo rudi,
Kao da kanu kap zorine krvi.

Neke mi pale tu na srce svelo,
Pa kril'ma trepte i šušte kô svila;
A jedna lako, vrhom svoga krila,
S cvrkutom toplim dodirnu mi čelo,

Kô da bi htjela zbrisat sjen tuge...
I slušaj! Redom zapjevaše one!...
I glasi dršću, tresu se, i zvone,
Mili i sjajni kô luk mlade duge:

"Ne tuži! S bolom kuda ćeš i gdje bi?!
Mi pjesme tvoje, i drugova sviju
Što svoje duše na zvjezdama griju -
Sveta smo živa porodica tebi!

Mi kao rosa na samotne biljke
Padamo tiho na sva srca bona,
I u noć hladnu mnogih miliona
Snosimo tople božije svjetiljke.

Mi združujemo duše ljudi svije'!
Mrtve sa živim vežu naše niti:
I s nama vazda uza te će biti
I oni koje davno trava krije!

Prigrli ova jata blagodatna!
I kada jednom dođe smrti doba,
Naša će suza na kam tvoga groba
Kanuti toplo kô kap sunca zlatna"...

I akord zvoni... Sve u sjaju jačem
Kandilo trepti i sobu mi zari...
Iz kuta muklo bije sahat stari.
Ja sklapam oči i od sreće plačem...


1910.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Aleksa Santic Empty
PočaljiNaslov: Re: Aleksa Santic   Aleksa Santic Icon_minitime14/3/2011, 3:08 pm

NEMILOSNOM BOGATAŠU


Popô si se sred milina,
Dvor ti zlato, svila krasi;
Bogataš si od davnina -
Al', čovječe, prašina si.

Sirotinja tuži, cvili,
U jadu joj teku časi;
A ti ležiš u toj svili -
Al', čovječe, prašina si.

Do ušiju dopiru ti
Sirotinjske muke glasi;
Ti prezireš taj glas ljuti -
Al', čovječe, prašina si.

Ti je goniš, a ne vidiš
Kako suzom lice kvasi;
Ti si silan, ti s' ne stidiš -
Al', čovječe, prašina si.

Zamalo ćeš, oj smrtniče,
Na svijetu tako biti,
Zamalo ćeš, oj smrtniče,
Jer ć' i tebe zemlja skriti.

Preminuće sva milina,
Ostavićeš svoje dvore;
I oni će bit prašina,
Vremena će da ih sore.

Imaj srca! Budi čovjek!
Nek te djela dižu svude,
Pa ćeš tako živit dovijek' -
I kad tijelo prah ti bude.


Aleksa Santic

U Mostaru, 16. novembra 1888.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Aleksa Santic Empty
PočaljiNaslov: Re: Aleksa Santic   Aleksa Santic Icon_minitime7/1/2012, 12:49 pm

UTJEHA U MRAKU (Aleksa Šantić)


Pošlji, Gospode,
Utjehe u mraku,
U ovoj noći
Što se život zove.
Daruj mi duhu
Svijetlu volju jaku,
Da uvijek stupam
Na podvige nove.

Slaveći Tebe,
Da istinu zborim
Drugu i bratu,
Silniku i robu;
Za pravdu da se
Uz pravedne borim
I s njima šibam
Poroke i zlobu.

Ohrabri srce
Da, u času svakom,
Vjeruje, ljubi
I oprašta zlijem,
Kô tvoje sunce
Neskvrnjenom zrakom -
Da njime svuda
Smrzle duše grijem.

Pošlji, Gospode,
Utjehe u mraku,
U ovoj noći
Što se život zove
Daruj mi duhu
Svijetlu volju jaku,
Da uvijek stupam
Na podvige nove.

Aleksa Šantić (1908.)


Aleksa Santic 402375_260611290672905_100001721070996_724671_1996904478_n

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Aleksa Santic Empty
PočaljiNaslov: Re: Aleksa Santic   Aleksa Santic Icon_minitime18/3/2012, 10:39 pm


POD BEHAROM



Jahao sam konje, ašikovô, pio
Ali nigda nisam 'vako rahat bio.
Gle, veliko sunce uprlo strijele
Na zumbule plave i đule bijele,
Na granate smokve pokraj šedrvana,
Na sevlije vite od stoljetnih dana,
I tanke munare sred ravna Mostara,
Što se sav bijeli od rosna behara;
Pa kô da bi jedan golem rubin bio,
U hiljadu boja trepti šeher cio,
Dok Neretva plava o krš se razbija
I srebrni galeb nad njome se vija.

Pa još kako ovdje miriše melekša,
I zelena trava od pamuka mekša,
I bijeli cvijet trešnje i jasmina,
Kô mahala kuda prolazi Emina!
Ah, Emina! Samo tu da mi se javi:
Da joj mrsim svilu uvojaka plavi',
Da ižljubim grlo i pod grlom što je,
Pa san kada tiho sklopi oči moje,
Da me maše kitom bijela behara, -
Bi mi tada bio dženet bez karara!




1911.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Aleksa Santic Empty
PočaljiNaslov: Re: Aleksa Santic   Aleksa Santic Icon_minitime18/3/2012, 10:39 pm


PRED KAPIDŽIKOM



Kapidžik otvori, jer, moga mi dina,
Izvaliću direk i baglame tvrde,
Pa neka se na me svi alimi srde,
Jer za tobom, beli, umrijeh, Emina!

Il' si ljuta na me što po heftu dana
U mehani sjedim, niti drugo marim
No razbijam derte s bekrijama starim
Uz udare sitne tankih terzijana?

A ko ne bi pio?... Ko se jednom svrne
U tvoj sokak, pa ti vidi oči crne,
Taj se mahnit vraća domu i akrebi.

I kadija, valah, bekrija bi bio!
Da te jednom vidi, bukarom bi pio
I nikad se više avertio ne bi!...




1911.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Aleksa Santic Empty
PočaljiNaslov: Re: Aleksa Santic   Aleksa Santic Icon_minitime18/3/2012, 10:39 pm


BEG RAŠID-BEG



Na čardaku starom beg Rašid-beg sio,
Puši. Polju gleda: gdje ono sve brže
Pust zelenko jedan odmiče i hrže -
I u srcu bega buknu plamen mio...

Sjeća se mladosti - bašte mirisave,
I đogata svoga, i uskih sokaka,
Gdje su cure lake iz svih mušebaka
Na nj bacale ruže i zumbule plave...

U snu gleda carske nizame i horde,
S mjesecem barjake zelene i gorde,
I borija turskih čuje jasne zvuke...

Sanja... No đaurska truba pisnu neđe.
On se prenu, trže, guste skupi veđe,
I obori glavu među suhe ruke.




1911.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Aleksa Santic Empty
PočaljiNaslov: Re: Aleksa Santic   Aleksa Santic Icon_minitime18/3/2012, 10:40 pm


METEOR



U staroj bašti na pragu od vrata,
Puni zvijezda sjedili smo sami...
Noć bješe plava, i u polutami
Rumenio se plod zdrelih granata.

Tiho... Sve ćuti... Samo bršljan sveli,
Negdje, uz letve, šuštô je kô svila...
I u čas kad si na mom srcu bila,
čudesna svjetlost sva nebesa preli -

Bijela vatra po granju se prosu,
I kô da nebo razdrobi planetu,
Sav Mostar dragim kamenjem se osu.

Uza me topla ti se pribi jače,
I meni bješe kô da nas u letu
Anđeo jedan zlatnim krilom tače.




1911.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Aleksa Santic Empty
PočaljiNaslov: Re: Aleksa Santic   Aleksa Santic Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Aleksa Santic
Nazad na vrh 
Strana 1 od 3Idi na stranu : 1, 2, 3  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Složeno na policama- piše se u temama ispod naslovne :: Biblioteka poezije-
Skoči na: